Visoka škola primenjenih strukovnih studija

Vranje

Seminarski rad

Predmet: Poznavanje robe

Tema: Pivo

Predmetni nastavnik: Studenti:

Mr Ljiljana Đorđević Stošić Miljana 209/PE
Antić Mlađan 222/PE
Dimitrijević Viktorija 217/PE

Vranje, 2013.
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

S A D R Ž A J:

- Pivo…………………………………………………………………………………….…3
- Predanje……………………………………………………………………………….…3
- Istorija…………………………………………………………………………………….3
- Pivo u zakonu…………………………………………………………………………...4
- Dobijanje piva……………………………………………………………………………4
- Temperatura piva………………………………………………………………………..4
- Čaše za pivo……………………………………………………………………………..5
- Popularnost………………………………………………………………………………5
- Pivo je dobro za inteligenciju…………………………………………………………..6
- Lekovita dejstva…………………………………………………………………………7
- Degustacija I ocenjivanje kvaliteta piva………………………………………………8
- Literatura ………………………………………………………………………………...9

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

PIVO
Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, hmelja, ječma i vode. Ubraja se u
slabija alkoholna pića, sa 3 - 13 procenata alkohola. Jedno od najstarijih pića koje se
koristilo još u starom Egiptu. Danas je veoma zastupljeno u celom svetu. 1

PREDANJE

Postoji priča koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je
zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove
tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru.

ISTORIJA

Pivo je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića. Tokom 1985. ekipa

Nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu, na jednom od
hebridskih ostrva, posudu od terakote s nepoznatim sastojcima, iz neolitskog doba.
Analizom tog nalaza dobijen je napitak za pivo, koje se pravilo iz zobi,
ječma, meda i paprati.

Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u

predhistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga Kelti, Germani, Slaveni i Skiti... Proizvodio
se iz ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi začinjavali su ga raznim
mirođijama I medom. Današnji glavni sastojak hmelj počeo se koristiti tek u 13. vijeku.
Pivopijska središta u starom vijeku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih su
područja pivo poslije preuzeli Grci iRimljani.

PIVO U ZAKONU

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku

(uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita, vrsti kamena vulkanskog
porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. p. n. e.) kaže: „Pivo ne sme sadržati
previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“. U zakonu još stoji: „Ako ne
naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti
pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u
pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali.“

DOBIJANJE

1
Slika br.1 na strani br.6

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

Proizvodi se u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca.

Voda služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma. Hmelj ima
ulogu konzervansa i daje pivu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva
alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid.

Proizvodnja piva se deli na:

- tehnologiju slada i
- tehnologiju piva.

Tehnologija slada obuhvata:

- čišćenje i sortiranje ječma, kao i njegovo
- močenje i klijanje,
- sušenje zelenog slada,
- oslobađanje slada od klice i
- poliranje.

Tehnologija piva obuhvata:

- proizvodnju sladovine,
- glavno i naknadno vrenje i
- bistrenje i punjenje piva.

TEMPERATURA PIVA

Različiti proizvođači piva preporučuju optimalne temperature na kojima se piju

njihova piva. Međutim, u zavisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka piva mogu se
dosta precizno odrediti temperature na kojima pivo zadržava najbolji kvalitet.

Na primer, pilsneri se služe na dosta niskim temperaturama, oko 0°C, dok većina
britanskih aleova, portera i stouta na temperaturama podruma („British Cellar
Temperature“), od 5°C do 11°C, a neki čak i do 13°C.

Temperatura veoma utiče na ukus piva. Što je hladnije, manja je i količina ugljen
dioksida, pa je time manje izražen ukus i miris piva. Hladnije pivo utiče i na receptore
ukusa i mirisa.

Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:

- Pilsneri na 0°C,
- Lageri od 5°C do 9°C,
- Ejlovi od 7°C do 11°C,
- Stauti od 8°C do 13°C,
- Stari ejlovi na sobnoj temperaturi
ČAŠE ZA PIVO

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

Da bi pivo, dok se pije, duže vreme zadržalo svoj kvalitet, odnosno temperaturu
koja je optimalna za određenu vrstu, najpogodnije su čaše koje imaju debelo staklo.
Takva čaša služi kao izolator od spoljašnje temperature.

Zbog toga su krigle vrlo popularne jer imaju debelo staklo i vrlo dugo mogu
održati optimalnu temperaturu. Osim krigli koriste se i čaše sa „stalkom“ jer sprečavaju
da ruka koja drži čašu greje pivo. I krigla i čaša se prave tako da budu dovoljno velike
da može da stane celo pivo iz boce sa penom.

Mnogi ne vole penu tako da pivo ulivaju duž ivica čaše. Pena je veoma bitna i
mnogo utiče na opšti utisak o nekom pivu. Sprečava zagrevanje piva i nalazi se kao
izolator između piva i spoljašnje sredine, te daje pivu neophodnu gorčinu, ukus pivskog
kvasca i miris. Važan je i oblik čaše koji je prepoznatljiv.

Danas se čaše za pivo prave isključivo od stakla. Ranije se pivo pilo iz volujskih
rogova, iz pehara od metala ili kamena, iz posuda koje su pravljene od drvenih daščica
ili od drveta na neki drugi način i najčešće, od terakote. Krigle su, u to vreme, često
imale poklopac koji je štitio pivo od muva, koje su se rojile u pivnicama.

U zemljama koje su poznate po kvalitetu piva, npr Nemačka, u pivnicama se

koriste krigle od keramike sa poklopcem najčešće. Obično su zapremine 0,5 i 1 litar.
Debeli, keramički zidovi krigli imaju funkciju da zadrže temperaturu piva.

POPULARNOST

U Nemačkoj se popije oko 120 litara po glavi stanovnika godišnje, u Belgiji 110, a
u Češkoj 160. Srbija sa svojih 80 litara po glavi stanovnika godišnje je negde na sredini
evropske lestvice.

Pivo mnogo više piju muškarci, čak dve trećine ukupne količine, ali se ovaj odnos
u skorije vreme menja u korist žena.

PIVO JE DOBRO ZA INTELIGENCIJU!

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

Konzumiranje alkohola u umerenim količinama čini ljude pametnijima, utvrdili su

naučnici koji su do tog zanimljivog podatka došli ispitivanjem 2000 osoba.

Ispitanici koji na dan piju oko litre piva imaju malo viši koeficijent inteligencije od
onih koji uopšte ne piju pivo, pokazalo je istraživanje. Inteligenciju, čini se, podstiču
hemijski spojevi polifenoli koji se nalaze u alkoholu. Učesnici ispitivanja koje je
provedeno u Japanu dnevno su pili četiri jedinice alkohola, što u praksi znači dve
polalitarske krigle piva ili četiri čaše vina.

Slika br.1

LEKOVITA DEJSTVA

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

Pivo je višestruko korisno; gasi žeđ, osvežava i relaksira. Ono pozitivno deluje na
psihu jer podstiče dobro raspoloženje, smanjuje napetost, nervozu i stres. Utvrđeno je
da pozitivno utiče na krvni pritisak, cirkulaciju krvi uopšte i količinu šećera i masnoće u
krvi.

Pivo naime uopšte ne sadrži masnoće niti supstance koje goje. Ipak, poznat je
termin „pivski stomak“. Ovaj stomak je rezultat prekomernog unosa piva, ali i hrane koja
se sa njim kombinuje. Pivo ima blagotvoran uticaj i na bolesti mokraćnih organa i kamen
u bubregu. Pivo doprinosi i dnevnom unosu tečnosti, ali i minerala poput gvožđa,
hroma, bakra, silicijuma i kalijuma.

Njihova količina zavisi od porekla sirovina, sadržaj zemljišta na kome se uzgajaju

ječam i hmelj, kao i od samog proizvodnog procesa. Posebno je značajan kalijum koji
reguliše nivo tečnosti u telu, a tako i krvni pritisak.

Obično se konzumiranje piva vezuje za unošenje vitamina B koji utiče na kvalitet

kože. Međutim, preterano unošenje piva zbog toga što sadrži alkohol sprečava
adekvatno unošenje vitamina, posebno vitamina B1.

Umerene doze su do tri čaše za muškarce i dve za žene. Umereno unošenje

piva je neškodljivo i nema rizičnih grupa kojima se konzumacija piva strogo zabranjuje.
Ipak, zbog određenog sadržaja alkohola, ne preporučuje se trudnicama, kao ni
vozačima i ljudima koji piju lekove. Pivo je inače mnogo bolje konzumirati preko dana
nego tokom noći.

Alkohol je poznat po tome što izaziva dehidrataciju tkiva. Zbog toga je dobro da
se čim se osete znaci mamurluka popije dosta vode. Normalno, mamurluk prati i velika
glavobolja.

Da bi se sprečila glavobolja koristi se aspirin, koji se ne sme uzimati pre

konzumiranja piva jer je dokazano da aspirin povećava apsorpciju alkohola u krvi od
40% do 100%. Rešenje se možda krije u belgijskom načinu točenja piva. Važno je pivo
natočiti tako da na vrhu čaše ima „tri prsta“ pene. Penu koja nadvisuje ili prelazi rub
čaše, treba obavezno odstraniti jer je puna ugljen dioksida koji je suvišan i izaziva
gorušicu, podrigivanje i glavobolju. Pivo bez te suvišne pene lakše se vari.

DEGUSTACIJA I OCENJIVANJE KVALITETA PIVA

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

Da bi degustacija i ocenjivanje piva bili što korektniji, potrebno je da budu

zadovoljeni mnogi uslovi, počevši od samog prostora u kome se degustira pivo, čaša iz
koje se pije mora da zadovolji neke kriterijume, a važno je i koja hrana se služi uz pivo
ili pre ispijanja. Prilikom degustacije, osim o ukusu, vodi se računa i o mirisu i izgledu
piva.

Postoji mnogo načina ocenjivanja kvaliteta piva. Jedan od najprihvatljivijih je

metoda po Fredu Ekhartu koji se tretira kao jedan od najvećih poznavalaca piva.
Napravio je nekoliko kategorija koje su bitne u analizi i koje pojedinačno ocenjuje. Zbir
tih ocena daje broj koji označava kvalitet određenog piva. Maksimalan broj bodova po
ovoj metodi je 20.

Postoje sledeće kategorije koje se ocenjuju:

- Izgled (maksimum 3 boda):

1. ocenjuje se izgled i stabilnost pene

2. proverava se sediment na dnu boce

3. ocenjuje se izgled piva u čaši

- Miris (maksimum 4 boda):

1. ocenjuju se opšti miris i prisustvo mirisa hmelja

- Ukus (maksimum 10 bodova):

1. ocenjuje se kvalitet hmelja

2. proverava se odnos slada i alkohola

3. određuje se karakter piva

4. ocenjuje se ukus koji ostaje u ustima

5. gustina

- Opšti utisak (maksimum 3 boda)

LITERATURA

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2
Seminarski rad Predmet: Poznavanje robe

„Blic panorama“ – „Istine i zablude o pivu“ broj 96, str. 4 i 5, 12.10.2008.

Studenti: Miljana Stošić 209/PE; Antić Mlađan 222/PE; Dimitrijević Viktorija 217/PE
2