Pod uticajem antickih pisaca I svojih savremenika – humanista, renesansni umetnici pisali su I

teorijske oglede, kao da su sami naucnici, uzdizuci na taj nacin status umetnosti u svojoj
kulturi. Stvaranje sistema za prikazivanje sveta preko perspective, realizma I ljudskog lika
postaje norma, ne samo za njih, nego I za vecinu Evropljana u narednim vekovima.

SLEDI ANTICKO NADAHNUCE U GRADITELJSTVU I ARHITEKTONSKOJ SKULPTURI.

BRUNELESKI, KUPOLA firentinske katedrale ( Santa Maria del Fjore)1420. – 1436.),

FIRENCA– Kupola je bila planirana pola veka ranije, tako da su se mogli izmeniti samo detalji,
ali njene velike dimenzije bile su tezak graditeljski problem. Bruneleskijevi predlozi bili su
plod njegovog proucavanja gotickih, rimskih, vizantijskih, mozda cak I persijskih gradjevina,
ali izgradnja kupole bila isto tako stvar tehnike kao I stvar stila. Projektom se bavio sve do
kraja zivota. On ce postati simbol firentinske dovitljivosti, poboznosti, ambicije I vestine.

Dramaticno se uzdizuci nekoliko desetina metara iznad nivoa ulice, kupola je takva da sve
ostale gradjevine Firence deluju patuljasto. Vizuelno pociva na malim polukupolama koje
okruzuju istocni deo katedrale, a rebra kupole snazno strce uvis zavrsavajuci malom
mermernom lanternom . Bruneleski je tu lanternu projektovao da bi medjusobno povezao
osam spoljasnjih rebara, ali ona naznacuje I vrhunac stremljenja ka visinama. Kad je
katedrala u martu 1436. Godine bila posvecena, u gradu je zavladalo veselje. Firenca je
pokazala svoju odanost Bogorodici, ali I svoju ambiciju da nadmasi svoje susede. Firentinci su
sa pravom bili ponosni shto je sin njihovog grada tako ostroumno izvrsio ono sto prethodni
narastaji nisu uspeli. Bruneleskijevi oblici uticali su na graditeljstvo daleko izvan granica
Toskane.

BRUNELESKI, SAN LORENCO , oko 1420. Do 1469– Godine 1419. Djovani di Bichi de Medichi
naruchio je od Bruneleskija dogradnju sakristije uz romanicku crkvu San Lorenco. Gradjevina
je takodje trebala da sluzi kao pogrebna kapela Medicijevih. Porodici su se toliko svideli
Bruneleskijevi projekti za celu sakristiju da je zatrazila da napravi nacrt za novu crkvu.
Bruneleski je zapoceo radom 20. Godina, ali gradnja se povremeno prekidala I ponovo
zapocinjala, brod je zavrsen tek 1469. Godine, vise od 20 godina posle graditeljeve smrti.

Na prvi pogled projekat ne ostavlja utisak neceg novog. Poput cistercitskih gotickih crkava on
se zavrsava istocnim krajem I ne obiluje dekoracijom, a glavni brod bez svoda I transept
podsecaju na franjevacke crkve kao sto je Santa Kroche. Bruneleskija je ogranicavala upravo
zavrsena sakristija I prethodna crkva. Ali novi naglasak na simetriji I pravilnosti odlikuje
njegov projekat za San Lorenco koji je, kao I kod Doma za nahochad, odredjen arhitektonskim
elementima nadahnutim proshloshcu I insistiranjem na proporcijama. Plan pokazuje
Bruneleskijevu tehniku komponovanja pomocu prostornih elemenata u obliku pravilnih
cetvrtastih polja, tako da je svaki travej glavnog broda dvostruke sirine traveja bocnih
brodova, a ukrsnica I apsida cetiri puta veci od bocnih brodova. Unutra vlada staticki red
umesto tekuceg prostora gotickih crkava poput Sartra. S portal posmatrac jasno sagledava
celu gradjevinu, skoro kao da gleda prikaz naucne perspective. Efekat podseca na staromodne
toskanske romanicke crkve kao sto je katedrala u Pizi ili na ranohriscanske bazilike kao sto je
Santa Marija Madjore u Rimu. Za Bruneleskija su ti spomenici predstavljali crkvenu
arhitekturu antike. Oni su ga nadahnuli da na arkadama glavnog broda primeni polukruzne
lukove I okrugle stubove umesto stubaca. Pa ipak, tim ranijim gradjevinama nedostaju lakoca
I jasnoca San Lorenca; njihovi stubovi su veci I gushce poredjani, tako da prete d ace odvojiti
bocne brodove od glavnog broda. Jedino su slepe arcade na spoljashnjoj strani firentinske
Krstionice gracioznih proporcija, poput onih u San Lorencu, ali one nemaju nameru
podupiranja. Kako se smatralo da je Krstionica nekad bila klasican hram bila je prikladan
izvor nadahnuca za Bruneleskija I za novi narastaj mecena porodice Medici.

PALAZO MEDICI RICARDI –MIKELOCO, Firenca, zapoceta 1444.

S obzirom na status Firence, Medicijevi su trazili raskosniju palate u koju bi smestili porodicu,
ali koja bi sluzila I za politicke I diplomatske funkcije. Kozimo de Medici, medjutim, odbio je
Bruneleskijev nacrt za taj projekat, mozda zato shto je bio suvise pretenciozan. Narudzbinu
je dobio mladji arhitekta Mikeloco di Bartolomeo, koji je radio kao sculptor I sa Gibertijem I
sa Donatelom. Njegov projekat podseca na stare firentinske palate slicne tvrdjavi, a mozda se
upravo taj konzervatizam svideo Kozimu. Mikeloco je preuzeo rusticni stil I neke oblike od
nekih prozora s Palate dela Sinjorija, ali je oblike ucinio znatno laganijim. Tri sprata cine
postepen niz: najnizi je sagradjen od grubo obradjenog rusticnog zida, drugi od glatko
obradjenih blokova, a povrsina je nerasclanjena. Na vrhu gradjevine, kao neki poklopac, stoji
snazno istaknut venac poput onih na rimskim hramovima. Unutrashnji prostori palate
otvaraju se na sredisnje dvoriste uokvireno arkadama od bruneleskijevskih klasicnih stubova.
Arkade nose friz sa medaljonima koji prikazuju omiljene simbolje Medicijevih I ornament
sgraffito. Ovde se ponovo javljaju prozori sa dvostrukim lucnim otvorom. Celina ostavlja
utisak savrsenog okvira za poslove porodice Medici – porodicne, drustvene, trgovacke I
upravne. Mozhemo reci da je to prostrano dvoriste, koje je glavni deo enterijera, ujedno I
svecano I prakticno.

LEON BATISTA ALBERTI – SANTA MARIA NOVELLA, fasada, Firenca, 1458-1470.

Mnogim crkvama u Firenci XV veka, nedostajala je glavna fasada, pa tako I crkvi Santa Maria
Novella. Spoljashnji deo te dominikanske crkve, koja je izgradjena izmedju 1278. I 1350.
Godine, ostao je nezavrsen Iznad visebojnih gotickih nisa s gotickim portalima. Rekonstrukcija
I ulepsavanje izgleda crkve bio je cin poboznosti, sto je bila dovoljna motivacija za istaknutog
clana zupe Djovanija Rucelaja da oko 1458. Zavrsi prochelje. Ruchelaj je uposlio Leona
Batistu Albertija da projektuje I da postavi mermernu oblogu prochelja. Prochelja od
visebojnog mermera su bila karakteristika toskanskih crkava.Albertijev uzor za taj projekat
bila je katedrala I druge firentinske crkve, ukljucujuci krstionicu I San Minijato al Monte
odakle mozda poticu naglasene arkade.

Albertijevo procelje – osim ulaza I dzinovskih oculusa koji su fiksni – prikriva svoju povezanost
sa ostatkom crkve. Taj arhitekta, koji nije zheleo da ga ogranici unutrashnja struktura crkve,
dao je sebi slobodu da projektuje procelje kao sistem kvadrata. Procelje dele tri glavna
kvadrata: dva na nizem delu stoje izrazito klasican glavni portal; isto tako prochelje hrama
iznad friza pristaje u kvadrat. Matematicke razmere uspostavljaju odnos izmedju kvadrata I
celog prochelja, kao I ostalih elemenata kompozicije. Zaista je inovativna Albertijeva
upotreba ljupkih volute za premoshcenje jaza izmedju donjeg dela prochelja hrama I friza, I
ona ce se pokazati kao vrlo uticajna. Time sto zaklanjaju zid sa prozorima, one pomazu da se
prikrije slaba povezanost procelja I glavnog tela crkve. Ispod samog zabata na visini friza
hrama, Alberti stavlja natpis koji odaje priznanje Djovaniju Ruchelaju shto je gradnju priveo
kraju. Dakle, pokrovitelj, a ne umetnik, prisvaja slavu za to delo.

Pogledaj josh I ove 3 gradjevine, nekako su mi I one zapale za oko  procitaj o njima.

BRAMANTE, TEMPIETO

MIKELANDJELO, BIBLIOTEKA LAURENCIJANA

ARNOLFO DI KAMBIO, KATEDRALA U FIRENCI

Jos jedan renesansni primer je SVETI PETAR, al’ on je vezan za vise perioda, tako da ne bude
kao prosli put, da ti ne nadje zamerku  Ti sad od ovih shto sam odradila, odaberi dva
primera 