Pismo prona|eno u boci “manastirke”

Dragi moj,
zna{ i sam koliko mi te{ko pada ovo pisanje. Nisam vi~an kori{}enju
onog soko}ala zvanog kompjuter, od samog pogleda na latini~nu
tastaturu po~ne utroba da mi se prevr}e kao da sam, ne daj Bo`e,
ugledao Karlu del Ponte. Zato ti pi{em gu{~jim perom i mastilom kao
{to su i na{i stari ~inili onomad, kad su u Mari}evi}a jaruzi svojom
krvlju pisali sretenjski Ustav. ^estnjej{i moj, skini taj zabrinuti i
namrgo|eni izraz sa lica i stavi ga ad akta. Imam radosnu vest za tebe:
obala je na vidiku! Ni{ta ne brini, ne}e ni ova vlada ve~no. Sve
zemaljske stvari su prolazne i propadljive, pa i tvoj premijerski mandat.
I sam zna{ da ti nisi do{ao na ovaj svet, u ovu dolinu pla~a da bi se
bavio sitnicama, svakodnevnim tricama i ku~inama kao {to su pranje
sudova, pregovori sa gladnim radnicima, brisanje pra{ine, usisavanje,
privatizacija, da ne nabrajam dalje. Ti si ~ovek za velika dela,za
Berlinski kongres, za Versajsku konferenciju, za Jaltu, za
~etrdesetodnevni post u pustinji i odolevanje |avolskim isku{enjima.
Veruj mi, istorijske bitke su prohujale sa vihorom, prekasno te je majka
u kolevci zanjihala i zato poslu{aj moj dobronamerni savet –- oka~i
kopa~ke o klin. Tek onda }e{ se vratiti sebi, ponovo }e{ ~eznutljivo
motriti u svoj pupak, taj nezvani~ni centar vaskolikog sveta, ponovo }
emo satima i satima razgovarati }ute}i, onako kako samo mi umemo.
Dotle, ostaj mi zdravo i ~uvaj se da te ne{to ne obaveste.

Doveka tvoj
Voja Ko{tunica

P.S. Dra`aj{i moj, ako ti ovo pismo nikada ne stigne, po{alji mi poruku
po sovi-pismono{i ili me samo cimni na goluba, pa }u ti poslati kopiju.