ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ГЊИЛАНЕ – БУЈАНОВАЦ

MAЛО И ВЕЛИКО У ПРИРОДИ

Завршни рад

Ментор Студент

др Снежана Ладичорбић, проф. Александра Стоилковић

Бујановац, 2018.

Садржај
УВОД .............................................................................................................................................. 3

1. Нонсенс у језичким играма ................................................ Error! Bookmark not defined.

2. Ономатопеја у служби језичких игара .............................. Error! Bookmark not defined.

3. ЈЕЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ ................................ Error! Bookmark not defined.

3.1. Улога васпитача у подстицању језичког стваралаштва деце и њиховог учествовања

у језичким играма .................................................................... Error! Bookmark not defined.

4. ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ ................................................................... Error! Bookmark not defined.

4.1. Фонолошке игре............................................................ Error! Bookmark not defined.

4.2. Лексичке игре................................................................ Error! Bookmark not defined.

4.3. Синтаксичке игре.......................................................... Error! Bookmark not defined.

4.4. Загонетке ....................................................................... Error! Bookmark not defined.

4.4.1. Загонетке као говорне игре и начин одгонетања ...... Error! Bookmark not defined.

4.4.2 Вапитно образовне могучности загонетки ................ Error! Bookmark not defined.

4.5. Брзалице......................................................................... Error! Bookmark not defined.

4.5.1. Брзоговорење као говорна игра………………………………………………………

4.5.2. Коришћење брзалица у вртићу………………………………………………………..

4.6. Пословице и њима сродни

изрази…………………………………………….…….Error! Bookmark not defined.

6. ЗАКЉУЧАК ......................................................................... Error! Bookmark not defined.

ЛИТЕРАТУРА ............................................................................. Error! Bookmark not defined.

Сажетак

У визуелним уметностима, информационо-комуникационе технологије обезбеђују

различите могућности истраживања мултикултурних и мултитехнолошких садржаја.
Друштвене тенденције 21. века постављају нове критеријуме савременом човеку као што су
креативност, флексибилност и иновативност, што захтева и развој образовних сис- тема у
складу са овим новим, променљивим условима. У контексту савремене наставе и процеса
образовања на пољу уметности, нове технологије свакако заслужују посебну пажњу као
медиј и средство које омогућава ученицима примену иновативних облика комуникације,
истраживања, учења и стваралачког изражавања у области визуелних уметности. Развој
технологије, појава нових медија, потреба за равнотежом интелектуалног и емоционалног
развоја детета, обогатиле су процес ликовног васпитавања деце и јавили су се као рефлекси
нових достигнућа у васпитно–образовном раду са децом предшколског узраста.

Кључне речи: Настава ликовне културе, нови медији, архитектура и дизајн,

информационо-комуникациона технологија…

Abstract

In visual arts, information and communication technologies provide different possibilities

of researching multicultural and multiethnic content. Social trends of the 21st century set new
criteria to modern man, such as creativity, flexibility and innovation, which requires the
development of educational systems in accordance with these new, changing conditions. In the
context of contemporary teaching and arts education processes, new technologies certainly deserve
special attention as a medium and a tool that enables students to apply innovative forms of
communication, research, learning and creative expression in the field of visual arts. The
development of technology, the emergence of new media, the need to balance the intellectual and
emotional development of children, have enriched the process of artistic children's plunge and have
emerged as reflexes of new achievements in educational work with children of preschool age.

Key words: Teaching of fine arts, new media, architecture and design, information and
communication technology
 УВОД

Упознавање живе природе, биљака и животиња су део програма. Познавање спонтаног

развоја схватања биолошких феномена показује да се дете не интересује само за поједине
биљне и животињске врсте, сличности и разлике међу њима. Више се бави суштинским
питањима живота. Дете је преокупирано питањима „шта је живо” и настоји да пронађе
сигуран и доследан критеријум за разликовање живе од неживе природе. Проблем
функције, односа функције и органа, дете полази од свога тела „чему служи стомак, длаке?”.
Раст и размножавање, својства живота, постају рано предмет интересовања детета. Много
теже и мање интересантно за дете је разликовање воћа од поврћа, од питања која само себи
поставља. У суштини, дете се бави битним, општим питањима. Начин решавања је
конкретан, а решења до којих дође за одрасле су једнострана и чудна. Деца су више
заинтересована и лакше прате и схватају неке биолошке промене, као што је животни
циклус, раст и размножавање на примерима животињског него биљног света. Животиње су
деци ближе због испољених квалитета живота и зато што реагују на понашање детета и
могу успешно послужити као посредни извор сазнања о људским, животним питањима.
Однос биљка - дете је условљен културним обичајима: служе за храну, украс. Упознавање
околине је централна област око које се окупљају садржаји свих осталих
васпитнообразовног рада. Захваљујући њој успоставља се интеракција између детета и
света који га окружује. Интеракција поред тога, што доприноси стицању знања о овом
свету, пружа боље упознавање себе и при томе се развију психичке и физичке функције.

ПРИРОДНА СРЕДИНА

Брига о цвећу, гајење цвећа, именовање и разликовање неколико врста цвећа и

плодова. Уочавање карактеристичних својстава биљака (промене на биљкама у
различито доба године) и груписање на основу употребе и изгледа (шта се једе
код које биљке, које се биљке употребљавају за исхрану, које украшавају нашу
собу). Препознавање и именовање неколико врста животиња са којима се деца
често срећу. Могуће је неговати неке животиње (рибице у акваријуму, ситне
глодаре, птице у кавезу). Препознавање више врста животиња и груписање на
основу запажених својстава. Препознавање делова свога тела и неких органа
(показати и именовати назив за основне делове тела). Праћење раста и повећање
телесне тежине деце мерењем (жива средина).
Спонтане дечије представе о природним појавама богатити непосредним
доживљајима (шетати по снегу, росној трави, опалом лишћу). Мотивисати децу
на радозналост одговарањем на њихова питања и трудити се да она сама дају
одговоре и да тумаче. Подстицати способност запажања природних појава
(кретање облака, поветарац, кошава, падање кише и снега).

Обезбедити доста материјала и предмета растављања, савијања и гађања.

Овакво дечије искуство искористити планираним играма препознавања,
погађања, измишљања и представљања (природне појаве и нежива природа).

ПРИРОДНА СРЕДИНА

Упознавање животиња проширивањем на неке нове врсте. Разликовање органа

и делова тела појединих животиња и њихових функција. Радити на односу
човека према домаћим и дивљим животињама: начин живота, обиласци,
удруживања неких врста животиња.

Промене изгледа и понашање биљака и животиња у различитим годишњим

добима.

ПРИРОДНА СРЕДИНА

Грађа биљака и животиња (разликовање корена, стабла, листа и цвета, кора

дрвета, годова; разликовање органа: глава, труп, органи за кретање и неки
унутрашњи органи). Функције неких важних наведених органа. Односи између
органа и функције (сваки орган има своју функцију, различити органи врше исту
функцију: за кретање - ноге, крила, пераја).

Основна својства живих бића (исхрана, размножавање, растење, умирање).

Класификација биљака и животиња по спољашњим и неким битним својствима.
2
Грађа тела човека и функције појединих органа и система. Приликом
упознавања изгледа и рада неких унутрашњих органа могу се користити слике и
пластични модели. Болести и повреде били би добро повезати са радом на
физичком и здравственом васпитању.

Заштита животне средине

Чист и загађен ваздух, вода за пиће и загађена вода, отпаци загађују човекову
средину, а правилан однос према биљкама и животињама у природи у многоме
утиче на развијање свести о значају природе за човека (заштита животне
средине). Организовати свакодневне активности, а и на посебно припремљеним
активностима омогућиће деци да сама откривају дејства природних сила и стичу
интуитивна знања о физичким законитостима. Као што су: механичке појаве,
метеоролошке појаве, топлотне појаве, географске појаве, светлосне и звучне
појаве (природне појаве и нежива природа).

Слика 2. Метеоролошке појаве

Експериментисати са предметима и материјалима да би се дошло до њихових
својстава и међусобних односа - топлота, растворљивост, магнетизам и
електрицитет (предмети, њихова својства и односи). Вештина руковања и
употребе оруђа, справама и апаратима које дете среће у свакодневном животу и
чија функција и природа може да се схвати на елементарном нивоу (маказе, нож,
радио...). Користити оруђа, справе и апарате ради приближавања деци физичких
законитости или због њихове примене (оруђа, справе и апарати). Разликовање
лево, десно, ознаке на саобраћају (на улици: пешачки прелаз, траке, саобраћајни
знаци, семафор). Превозна средства (врсте, изглед, употреба). Понашање на
улици и у саобраћајним средствима (саобраћајно васпитање).
3
 5. ПРИРОДНА СРЕДИНА
Природу чине: биљке, животиње, човек, сунце, вода, ваздух и земљиште.
Све ово што чини природу је нераскидиво повезано. Природу која нас окружује
можемо поделити на живу и неживу. Жива природа обухвата биљни свет (грађу
биљака, корен, стабло, цвет, плод, ток течности путем капиларности итд.),
животињски свет (карактеристике животиња разних станишта, исхрана и сл.) и
човека (делови тела, органи и њихове функције). У неживој природи тумаче се
разне појаве као последица кретања Земље око своје осе и око Сунца, састав и
улога ваздуха и воде, топлотне појаве, промене агрегатних стања, звук итд. Деца
су у сталној интеракцији са природном средином и показују велико
интересовање за учење о узрочно последичним односима свега са чиме се
сусрећу. На интересантан и забаван начин уз извођење огледа, приказивање
филмова, показивање сликовница и модела и сл., уз прилагођавање узрасним
могућностима предшколске деце, може им се презентовати све из природне
средине за шта показују интересовање.

5.1.2. Животињски свет

За разлику од биљног света животиње су изграђене од ћелија груписаних

ткива и имају органе за крвоток, кретање, чулне органе, за варење, излучивање,
размену гасова, циркулацију, размножавање и нервни систем. Свака животиња
је веома привлачна за децу, па они још пре поласка у забавиште, путем
енциклопедија, филмова и непосредним показивањем, науче да разликују
велики број животиња. Животињски свет је веома разноврстан. Неке животиње
су тако мале да се голим оком не могу видети, а неке су чак и са масом од више
стотина килограма. Постоје животиње које живе на земљи, у земљи, у води, а
неке од њих велики део свог живота проведу у ваздуху. Основна подела
животиња је у односу на то да ли имају или немају кичмену мождину. У
кичмењаке спадају: рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари. Животиње
бескичмењаци су: амебе, бичари, трепљари, сунђери, дупљари, хидре, морске

4
сасе, медузе, црви, планарије, метиљи, пантљичаре, глисте, пијавице, пужеви,
шкољке, пауци, крпељи, инсекти итд.
Са предшколском децом могуће је груписати животиње у сврху учења о њима
на много начина. У односу на њихово станиште, можемо их груписати на:
 животиње у повртњаку и на њиви ( кртице, глисте, црви, ровци );
 животиње у виноградима и воћњацима (птице, инсекти, итд.);
 животиње на ливадама ( мрави, пчеле, бубамаре, скакавци...);
 шумске животиње ( вукови, лисице, зечеви, јежеви, веверице, птице,
глодари...);
 водене животиње ( рибе, корњаче, шкољке…);
 домаће животиње (коњи, магарци, свиње, кокошке, гуске, патке, мачке,
пси, овце, козе…);
 афричке животиње (мајмуни, зебре, слонови, нилски коњи, газеле,
жирафе, лавови, крокодили…);
 животиње ледених предела ( пингвини, поларни медведи, поларне
лисице…).
Према групи којој животиње припадају карактеристични су и начини
њиховог живота, исхране, становања, одбране од непријатеља, размножавања
итд. Птице, водоземци и неки гмизавци на свет долазе излегањем из јаја, а други
се рађају. Младунчад животиња се разликују по више основа, једни су
голуждрави, други имају крзно, неки су одмах по рођењу способни за кретање,
док је другима потребно дуже времена за осамостаљивање итд. Животиње дишу
помоћу шкрга (рибе), коже (пуж, глиста), плућа (птице и сисари), а има
животиња које у зависности од средине у којој се налазе могу дисати на више
начина (жабе). Једна од могућности учења предшколске деце о животињама је
представљена системским приказом на слици бр. 30.

5
 покривене
Дивље крзном и
Домаће животиње Корисне и штетне
животиње животиње у
перијем дворишту

ЖИВОТИЊЕ

Животиње на Животиње у
ливади Животиње у бари
шуми

Слика бр. 30.

Промене у природи изазване смењивањем годишњих доба се одражавају
и на животињски свет. У јесен животиње одбацују длаку или перје, да би добили
зимско гушће крзно и перје са паперјем. Деца су већ приметила да њихова куца
тада има непријатан мирис, који настаје лучењем жлезде за подмазивање да би
вода пала са крзна и перја не квасећи при томе животиње. Исти процес је у
пролеће, али у сврху добијања ређег перја и крзна прилагођеним за долазеће
лето. Могу се посматрати и збивања у разним стаништима у свету животиња
током свих годишњих доба. Ливада је најповољнија за споменуто. Мрави, пчеле,
зрикавци, бубамаре и лептири изводе разне припреме за дочек новог доба. Деца
са лупама у улогама младих зоолога истраживача то лако могу уочавати и то
може васпитно деловати на однос деце према животињском свету. За боље
упознавање животиња могу се разврстати према каректеристичним деловима
тела на животиње чије је тело покривено:

 кожом са крљуштима ( пераја, труп, глава );

 кожом ( глава, труп, ноге );
 кожом са перјем ( глава са кљуном, труп, крила, ноге );
 кожом са крзном ( глава, труп, ноге );
 животиње чије је тело под оклопом ( глава, труп, оклоп и ноге );
Животиње се крећу на више начина. Оне могу да лете, пливају, гмижу и
ходају, трче и скачу помоћу две, четири или више ногу. Са предшколском децом
се може извести више разних огледа у сврху упознавања животињског света. За
извођење огледа: Вибаријум за муве, потребна је једна тегла у којој се на неку
храну намами мува зунзара. Пошто снесе јаја, мува се пусти, а тегла држи на

6
топлом месту. После недељу дана из јаја ће се излећи ларве, а недељу дана
касније оне ће се учаурити. Тада треба унети мало влажне земље или маховине,
да се оне не осуше и у току следећих недељу дана може се пратити њихов потпун
животни циклус. У току посматрања ове појаве са децом треба водити разговор,
омогућити деци да предвиђају, постављају хипотезе и да их проверавају
праћењем збивања у виваријуму за муве. Изучавање паукова може се остварити
стављањем у ормар неког великог паука. Он ће у ормару исплести мрежу, а деца
посматрају процес плетења и понашање паука ако се мрежа затресе или ако у њу
упадне неки инсект. Животиње су деци нарочито интересантне, јер су
непрестано у покрету, различито се оглашавају а нарочито их привлаче
младунци. Деца веома лако усвајају садржаје везане за животињски свет, јер су
у могућности да их посматрају у дворишту, зоо – врту, сликама, тв емисијама и
сл. Да би деци приближио животињски свет, васпитач треба да реализује следеће
васпитно – образовне циљеве и задатке:
 детаљније упознати децу са типичним представницима
животињског света а то су: различити инсекти, корњача, змија, гуштер,
жаба, зец, миш, птице селице и станарице, вук, медвед, лисица.
Животиње далеких крајева: лав, камила, зебра, жирафа, тигар, и сл., те
уочавати сличности и разлике.
 Разликовати домаће и дивље животиње те уочавати однос човека према
њима, упознати и користи од животиња али и опасности од њих.
 Извршити класификацију домаћих животиња, упознати њихов изглед,
величину, делове тела и корист од њих.
 Упознати кућне љубимце и начине старања о њима, а то могу бити:
папагај, хрчак, морско прасе, рибице, пас, мачка, итд.
 Познавати изглед и понашање, те уочавати њихову бригу око
младунаца.
 Познавање услова у којима животиње живе (станиште: земља, вода,
ваздух).
 Познавање животног циклуса код животиња: рађање, одрастање,
размножавање и угинуће.
 Познавање начина кретања код животиња, као и начин испољавања
страха и агресије.
7
 Постоје многобројне активности кроз које упознајемо децу са
животињама, али најбоље је упознати их у природи, односно у сеоском
дворишту, зоо – врту или приликом свакодневне шетње.
Ако постоји центар природе у вртићу деца могу да посматрају рибице у
акваријуму, инсекте у инсектаријуму, корњаче у тераријуму.

14. ОРГАНИЗАЦИЈА АКТИВНОСТИ У ДЕЧИЈЕМ

ВРТИЋУ (РЕЖИМ РАДА)

Јавља се низ покушаја да се превазиђу стереотипне шеме у режиму рада вртића.
Полази се од дечијих жеља, интересовања, стремљења. У месечном плану може се
предвидети и оно што ће се радити мимо теме. Та такве активности може се
резервисати један дан, који можемо назвати дан дечијих жеља, слободан дан итд. Деца
ће донети своје омиљене играчке, урадити разне друштвене игре, костимирање,
прославе рођендана који су били те недеље.
Елементи режима рада су: самосталне активности по избору детета, усмерене
активности и комбиноване активности у просторијама боравка или отвореног
простора, јутарње вежбе и рекреативне паузе, време за задовољење хигијенских и
физиолошких потреба, оброци и спавање. Програмски садржаји се остварују у свим
елементима режима рада. Зависно од теме предвиђене за одређени дан доминирају
садржаји из оних области васпитно-образовног рада који се најуже повезује са темом.
Физичко и здравствено васпитање имају посебан статус у односу на остале области,
њихови задаци се остварују свакодневно. Активности се смењују, тако да их је 4-7 у
току дана. Не треба схватити обавезно овај захтев. Млађе групе захтевају чешће
промене активности и више индивидуалног и групног рада. Припремне групе, њихов
режим рада личи на школски, а чешћа је употреба фронталног рада.
Под самосталним активностима по дечијем избору подразумевају се могућности деце
да што више одлучују о томе шта ће радити и са којим материјалом. Самосталне и
усмерене активности треба што више повезати. У самосталним активностима деца
могу припремити материјал који ће после користити на усмереним и комбинованим
активностима. Ако овакав начин самосталних активности, ипак није могућ, васпитач
ће деци понудити конструктивни материјал, слагалице, сликовнице, боцкалице итд.
Основу усмерених активности које су често после доручка, често чине садржаји

8
области упознавања околине, најуже повезани са одабраном темом. Треба обратити
пажњу да се не запоставе садржаји осталих области, битно их је равномерно
распоредити у недељном плану. Боравак напољу пажљиво треба осмислити.
Организовати шетње, посете, обиласке. Могу се реализовати различите такмичарске
игре, цртање кредом у боји, играње лоптом, рад у башти, цветњаку. Овакав начин рада
захтева од васпитача максимално ангажовање и праћење дечијих интересовања.
Поподневне активности не треба запостављати. Кроз њих, после кратког вежбања
након спавања, могу се завршити преподневне активности, организовати различите
друштвене игре, као и боравак у дворишту ако временски услови то дозвољавају.
Овакав режим рада, планирање и програмирање изискује од васпитача стваралачки
приступ раду, познавање дечије психологије, предшколске педагогије, опште и
посебне методике васпитно-образовног рада, као и велику практичну оспособљеност,
али му истовремено омогућава да у највећој мери доживи лепоту позива васпитача.

9
 16. ЛИТЕРАТУРА

1. Акимушкин, Н.: Занимљива биологија, Нолит, Београд (1975).

2. Грујичић, М., Ждерић М., Бјелогрлић Д.: Биологија за 6. разред основне школе, Завод
за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево (2003).
3. Грујичић, М., Миљановић Т., Ждерић М.: Методика наставе
Биологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево (2004).
4. Грујичић, М., Ждерић М.: Биологија за 9. разред основне школе, Завод за уџбенике и
наставна средства, Источно Сарајево (2006).
5. Грујичић, М.: Методика упознавања околине, Висока школа струковних студија за
образовање васпитача, Сремска Митровица (2008).
6. Ждерић, М., Терзија В., Ђорђевић В.: Методика наставе биологије, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд (1983).
7. Ждерић, М., Миљановић, Т.: Методика наставе биологије, ПМФ, Институт за
биологију, Нови Сад (2001).
8. Иванковић, Б.: Методика упознавања околине, Виша школа за образовање васпитача,
Сремска Митровица (2004).
9. Каменов, Е. Предшколска педагогија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
10. Михаиловић, М.: Методика упознавања околине (скрипта), Крушевац (1977).
11. Миљановић, Т., Шимић, С., Ждерић, М.: Зоологија – практикум за основну школу,
Змај, Нови Сад (1999).
12. Миљановић, Т., Ждерић, М., Стојановић, С.: Антрополошки практикум за основну
школу, Змај, Нови Сад (2000).
13. Миљановић, Т.: Активно учење у настави биологије у основној школи, докторска
дисертација, Природно – математички факултет, Нови Сад (2000).
14. Roller - Halačev М.: Упознавање предшколске деце са околином, Школска књига,
Загреб (1977).
15. Нинковић, Р.: Учење путем решавања проблема у настави, Завод за издавање
уџбеника и наставна средства, Београд (1970).
16. Поткоњак, Н., Шимлеша П.: Педагошка енциклопедија 1-2, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд (1989).
17. Сарић, М.: Физиологија биљака, Научна књига, Београд
(1983).

10
11