SEMINARSKI RAD

Predmet: UGOVORI ROBNOG PROMETA

Tema UGOVOR O SKLADIŠTENJU ROBE

Mentor: Student:
______________ ______________
Sadržaj

Uvod .............................................................................................. 1

1. Pojam ugovora o skladištenju..................................................... 2

2. Vrste ugovora o skladištenju....................................................... 2

3. Ugovor o uskladištenju u našem pravu….................................... 5

4. Zaključenje ugovora u uskladištenju............................................ 5

5. Obaveze skladištara iz ugovora o skladištenju............................. 6

6. Skladišnica................................................................................... 8

7. Prava skladištara iz ugovora o skladištenju................................. 11

Zaključak ………………................................................................. 12

Literatura ......................................................................................... 14
Uvod

Smatra se da je skladištenje pasivna funkcija, tj. čuvanje robe dok se ne

javi potreba za njom. Skladištenje je »srce« sistema fizičke distribucije.
Praktično, svaki proizvod koji je namenjen prodaji, prodaje se preko jednog
ili više skladišta. Pojam skladištenja se označavao kao smeštaj zaliha i služio
je za prijem i otpremu robe. Danas je situacija drugačija, jer su tu uključeni
dopunski poslovi, kao sastavni delovi procesa skladištenja.
Na početku je bitno napraviti jasnu razliku izmenu skladišta koje je
ureneni prostor za smeštaj i rukovanje robom i skladištenja kao skup
aktivnosti koje se preduzimaju nad robom dok je u skladištu. Ovo
razlikovanje je bitno sa stanovišta pravilnog daljeg istraživanja ove oblasti.
Pošto potrebe za odrenenim predmetima rada, dužina vremena nabavke
kao i dinamika odliva gotovih proizvoda nisu unapred poznate veličine,
javlja se potreba za držanjem odrenenih zaliha pa samim tim i postojanjem
odgovarajućih prostora za smeštaj tih zaliha. Dugo vremena se skladištenje
smatralo pasivnom funkcijom pa mu se i manje prostora posvećivalo u
naučnim radovima. Menutim, sa razvojem privrede sve je značajnija uloga
skladištenja kao podsistema fizičke distribucije. "Skladištenje, kako kaže
Rupert više nije "spavaonica kapitala"1 već element menadžment funkcije sa
precizno definisanim zadacima". Funkcija skladištenja danas je obogaćena
brojnim aktivnostima, koje, direktno ili indirektno, značajno utiču na kvalitet
tog procesa.

- 1 -
 1. POJAM UGOVORA O SKLADIŠTENJU

Pojam ugovora. - Ugovorom o uskladištenju robe, koji se smatra

ugovorom o trgovinskim uslugama, podrazumeva se takav ugovor po kojem
se skladištar obavezuje da primi i čuva određenu robu i da preduzima
potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju i da je
na zahtevostavioca (ostavodavca) ili drugog ovlašćenog lica preda, a
ostavodavac (ostavilac) se obavezuje da za to plati određenu naknadu
skladištaru. Ovakvu definiciju ugovora o uskladištenju dao je Zakon o
obligacionim odnosima.

2. VRSTE UGOVORA O SKLADIŠTENJU

Specijalizacija skladišnih preduzeća prema vrstama robe, koja se

skladištava u tim skladištima i prema tehnološkom procesu kojin se
primjenjuje u pojedinim skladištima, radi održavanja i poboljšavanja stanja
robe, utiče i na specifičnosti ugovora o skladištenju, koje zaključuju
specijalizovana skladišna preduzeća.
P a prema tome u pravnoj literaturi se razlikuju tri sistema osnivanja
javnih skladišta.
1. Slobodni ili liberalni sistem osnivanja javnih skladišta i izdavanje
skladišnica, koji je u primeni u Engleskoj, SAD, Belgiji, kao kao i u
zemljama koje suizradile svoje zakonodavstvo pod uticajem prava ovih
zemalja. Po ovom sistemu skladišna preduzeća se slobodno osnivaju, bez
nekih posebnih uslova i svako skladišno preduzeće ima pravo da izdaje
skladišnice.
2. Normativni sistem u zakonima se određuje uslovi koji moraju biti
ispunjeni prilikom osnivanja javnih skladišta. Svako javno skladište ima
pravo da izdaje skladišnice. Takav sistem postoji u Italiji, Mađarskoj i kod
nas.
3. Sistem koncesija, koji je postojao u Austriji i kod nas a danas postoji u
Švajcarskoj i Francuskoj, predstavljaju takav sistem po kome se za osnivanje
javnih skladišta zahtijeva odobrenje odgovarajućih državnih organa.
Dana s kod nas se ne pravi razlika između privatnih i javnih skladišta.
Sva skladišna preduzeća se nalaze u položaju javnih skladišta.
- 2 -
Vrste skladišta. - U našoj zemlji poslovima skladištenja robe bave se
profesionalizovana pravna lica - privredni subjekti koji pružaju
profesionalne usluge skladištenja robe kao što su: javna skladišta, carinska
skladišta, konsignaciona skladišta, carinska smestišta, slobodne (carinske)
zone, slobodne carinske prodavnice i dr.

1. Javna skladišta. - Pod javnim skladištima se podrazumevaju

takve skladišne organizacije i pravna lica koja profesionalno
obavljaju ovu delatnost i primaju robu na čuvanje svih
deponenata i bez obzira na vrstu robe, sem u slučaju kada je
skladište specijalizovano samo za određene vrste robe.
Prilikom prijema robe na čuvanje, javno skladište ima obavezu
da deponentu izda posebnu ispravu o uskladištenju robe tzv.
skladišnicu, skladišni list. Dakle, osnovna delatnost javnih
skladišta je smeštanje i čuvanje deponentovih roba za njegov
račun a uz određenu naknadu. Ona mogu da obavljaju i druge
sporedne usluge, kao što su zaključenje ugovora o prevozu
uskladištene robe, zaključenje ugovora o osiguranju,
obavljanju carinskih i drugih formalnosti sa robom, sanitarnih
formalnosti i dr. Njima je zabranjeno da zaključuju ugovore o
kupovini i prodaji robe, bilo za svoj račun ili za račun svoga
komitenta, sem kad postoji potreba iz određenih razloga
prodaje robe koja je prispela pokvarena u skladište ili robe,
koja je u fazi kvarenja.

2. Carinsko skladište. - U skladu sa članom 103. Carinskog

zakona i posebnog podzakonskog propisa, carinsko skladište gde se roba
može smeštati, predstavlja zatvorenu prostoriju ili ograđeni pokriveni
prostor koji je namenjen za smeštaj carinske robe i kojima upravlja
preduzeće i drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja skladištenje robe.
U ova carinska skladišta može se smeštati uvozna neocarinjena roba,
domaća roba, domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se provozi. Za
otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.

3. -Konsignaciono skladište. - Konsignaciono skladište je

zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor koje
otvara preduzeće i drugo pravno lice registrovano za spoljnotrgovinski
promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa
kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na
- 3 -
 domaćem tržištu, uz prodaju za devize i uz plaćanje carine i drugih
dažbina u dinarskom iznosu. Konsignaciono skladište podrazumeva
postojanje ugovora o zastupanju
strane firme kojim su precizirani odnosi između inostrane firme
(komitenta) i domaće firme (komisionara). Roba koja je smeštena na
konsignaciono skladište je pod carinskim nadzorom i ona je vlasništvo
strane firme, a carinski nadzor nad tom robom sprovode, na određeni
način, i domaća firma-zastupnik inostrane firme, držalac
konsignacionskog skladišta i nadležan carinski organ. Obaveza plaćanja
carine za ovu robu nastaje u trenutku i po propisima kada roba napušta
konsignaciono skladište i dolazi u slobodan promet.

4. Specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. - U

skladu sa članom 104. Carinskog zakona, mogu se u lukama, odnosno
pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u nautičko-
turističkim centrima i marinama u kojima je organizovana carinska
kontrola, otvarati i specilaizovana skladišta strane robe i robe domaće
proizvodnje u cilju snabdevanja stranih i domaćih plovnih objekata i
vazduhoplova. lova je roba pod posebnim merama carinskog nadzora
o kojoj držalac skladišta vodi posebnu evidenciju.

5. Slobodne i carinske zone. - Donošenjem važećeg Carinskog zakona i

posebnih Zakona o slobodnim zonama, teorijski i praktično su
razdvojeni institut slobodnih zona od carinskih zona. To je praktično
učinjeno, još i ranije, kada su doneta 1985. godine dva odvojena
zakona - Zakon o carinskim zonama i Zakon o posebnim uslovima
obavljanja spoljnotrgovinskog prometa u carinskim zonama.

6. Slobodne carinske prodavnice. - Shodno članu 104. st. 3. Carinskog

zakona, slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na
vazduhoplovnim pristaništima, lukama i pristaništima otvorenim za
međunarodni saobraćaj u kojima je organizovana pasoška i carinska
kontrola i na graničnim drumskim prelazima, za prodaju robe
putnicima koji odlaze u inostranstvo, putnicima koji dolaze u
Jugoslaviju, kao i putnicima koji su u tranzitu, preko carinskog
poručja Jugoslavije. U slobodnim carinskim prodavnicima, putnicima
koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u tranzitu roba se
prodaje posle carinske kontrole, a putnicima koji dolaze iz
inostranstva, pre carinske kontrole. Slobodne carinske prodavnice
- 4 -
 snabdevaju se stranom robom iz konsignacionih skladišta i centralnih
skladišta.

-Carinske zone. - Carinska zona je deo carinskog područja Jugoslavije na

kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i olakšice u pogledu
carinskog postupka (član 109. Carinskog zakona). Ista se otvara u pomorskoj
luci, vazduhoplovnom ili rečnom pristaništu koji su otvoreni za
međunarodni javni saobraćaj, kao i u robno-transportnim centrima.
Shodno članu 114. Carinskog zakona, u carinskoj zoni može da se obavlja:
istovar, utovar, pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi,
domaće ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se
provozi; uobičajene pripreme robe za tržište, kao što su sortiranje, merenje,
pakovanje, egaliziranje, sastavljanje, rastavljanje i pravljenje uzoraka. U
carinskoj zoni, može se smeštati i neocarinjena domaća roba koja je
namenjena izvozu, kao i domaća roba koja treba da se kompletira za izvoz ili
uskladišti radi izvoza. U carinskoj zoni nije dozvoljen promet robe na malo,
ali je takav promet dozvoljen, radi snabdevanja saobraćajnih sredstava, kao i
prometa na malo prehrambenih proizvoda za ugostiteljske usluge.
Lice, koje je otvorilo carinsku zonu, obavezno je da omogući efikasan
carinski nadzor, vodi evidenciju o robi koja je pod carinskim režimom u
carinskoj zoni.

3. UGOVOR U USKLADIŠTENJU U NAŠEM PRAVU

Ugovor u uskladištenju je u našem pozitivnom pravu

regulisan, detaljnije ili manje detaljno u većem broju
zakonskih propisa. Centralno i najvažnije regulisanje ugovora
o uskladištenju u našem pozitivnom pravu je ostvareno u
članovima 730. do 748 Zakona o Obligacionim odnosima iz
1978 godine u kojima se direktno reguliše*uskladištenje*.

4. ZAKLJUČENJE UGOVORA U USKLADIŠTENJU

Zaključenje ugovora o uskIadištenju. - Ugovor o uskladištenju spada u red

neformalnih ugovora, tj. u red konsesulanih ugovora koji se zaključuju
prostom saglasnošću volja ugovornih strana ostavioca (ostavodavca) i
skladištara. Uzansa br. 34, Opštih uzansi za promet robom predviđa, da je
- 5 -
ugovor o skladištenju zaključen kada skladištar primi robu i bez određenog
naloga. Neki pravni pisci, smatraju da se ipak radi o formalnom ugovoru jer
se isti često u praksi zaključuje na posebnim unapred odštampanim
obrascima. Međutim, ovde je svakako nužno imati u vidu da ovako
pripremljeni obrasci imaju samo snagu dokaznog sredstva i isti služe samo
"ad probationem", a ne "ad solemnitatem".
Ugovor se smatra zaključenim tek kada skladištar primi robu radi
skladištenja. Na taj način, isti ugovor spada u red realnih ugovora.
Ugovor o skladištenju robe predstavlja i dvo strani teretni ugovor iz razloga
što sa zaključenjem ugovora nastaju određene obaveze kako za skladištara
(depozitara), tako i za ostavioca robe u skladište (deponenta). Predmet
ugovora o skladištenju predstavlja smeštaj i čuvanje robe, sem čuvanja
posebnih dragocenih predmeta, novca i hartija od vrednosti koji spada u
poseban ugovor o depozitu, ali u bankarske poslove.
-Podizanje robe i prodaja ne podignute robe. - Ostavodavac može da
podigne robu i pre ugovorenog roka, a ukoliko on to ne učini u predviđenom
roku ili po isteku godine dana kad rok nije ugovoren, skladištar ima pravo da
za njegov račun robu proda na javnoj prodaji. On je u obavezi da o toj
nameri obavesti ostavodavca i da mu ostavi naknadni primereni rok od
najmanje 8 dana da robu podigne.

5. OBAVEZEs SKLADIŠTARA IZ UGOVORA O

SKLADIŠTENJU

Privredni subjekt koji se bavi poslovima uskladištenja robe, primaju više

obaveza sa zaključenjem ovoga ugovora.
a) Objavljivanje opštih uslova poslovanja. - Skladištar je obavezan da
objavi Opšte uslove o svom poslovanju i ti Opšti uslovi čine sastavni deo
ugovora o uskladištenju. Isti Opšti uslovi poslovanja se donose na način
propisan zakonom i statutom skladištara. Da bi ovakvi uslovi mogli da
prozvode pravno dejstvo prema deponentima neophodno je da isti budu
objavljeni na propisani ili uobičajeni način, tj. da budu predati deponentu
prilikom zaključenja ugovora. Na taj način, Opšti uslovi poslovanja
skladištara, postaju sastavni deo ugovora o uskladištenju.
b)Obaveza prijema robe na uskladištenje. - Skladištar je, zavisno od
slobodnih kapaciteta, dužan da primi robu na čuvanje i skladištenje. U vezi

- 6 -
sa ovom obavezom, javna skladišta se dele na dve podvrste: opšta javna
skladišta (koja su namenjena za prijem svih vrsta roba) i specijalizovana
javna skladišta (koja su namenjena za prijem određene vrste robe, kao što su:
skladišta za određena tečna goriva, silosi, hladnjače i dr. ). Pošto javna
skladišta obavljaju neku vrstu javne službe, pa su sa tim faktom obavezna da
zaključe i ugovor sa svakim deponentom koji im se obrati radi predaje robe.
c) Čuvanje robe. - Od skladišta se zahteva da robu čuva kao dobar
privrednik, odnosno sa pojačanom pažnjom stručnjaka saglasno prirodi same
robe. Ovo iz razloga što je čuvanje robe njegova osnovna i najznačajnija
obaveza.
Skladištar je obavezan da obavesti deponenta za mane ili prirodna svojstva
robe, za neispravnu ambalažu, zbog kojih može doći do štete na robi i to čim
iste primeti. Skladištar je obavezan da robu i proda bez odlaganja i na
najpogodniji način, usled kvarenja robe ili nastanka kvarenja. Inače,
skladištar odgovara za štete na robi, sem kad te štete nisu nastale usled više
sile, sopstvenih mana robe, pakovanja robe ili krivice deponenta. Osim toga,
skladištar se oslobađa od odgovornosti kad dokaže da se šteta nije mogla
otkloniti niti primetiti sa pažnjom dobrog stručnjaka. Skladište nema pravo
da se u ugovoru o uskladištenju robe oslobodi od odgovornosti za čuvanje
robe.
Kada dođe do štete na robi, za robu koja je smeštena u skladište, skladištar je
obavezan da deponentu naknadi stvarnu, realnu štetu. Ali, kada je šteta
nastala usled zle namere ili grube nepažnje skladištara, onda mora da
naknadi i izgubljenu dobit deponentu, tj. svu dokazanu štetu.
Obaveza je skladištara, da po pravilu, robu svakog deponenta čuva odvojeno
(sem kad se ne radi o robi koja je generički određena, tj. robi koja je
određena po rodu).
d) Vođenje poslovnih knjiga. - Skladištar je obavezan da vozi tzv.
skladišnu knjigu (jedan poseban oblik dnevnika) u koju se upisuju podaci o
deponentu, robi koja je primljena na skladištenje, uslovima pod kojima je
roba primljena na smeštaj i čuvanje, poslovima i pravnim radnjama koji su
obavljeni po nalogu ostavioca, eventualnoj prodaji robe i dr. Skladištar
navedene podatke upisuje hronološkim redom u skladišnu knjigu.
Pored skladišne knjige skladištar je u obavezi da vodi i matičnu knjigu
skladišnica, u kojoj se nalaze kopije svih izdatih skladišnica. Ovakva
obaveza postoji samo za javna skladišta i slobodna carinska skladišta koja su
ovlašćena na izdavanje skladišnica.

- 7 -
 e) Izdavanje skladišnice. - Kao što je istaknuto, javna skladišta i
slobodna carinska skladišta, prilikom zaključenja ugovora o uskladištenju,
dužna su da deponentu (ostaviocu, ostavodavcu) izdaju posebnu ispravu
skladišnicu (o ovoj ispravi biće više reči u hartijama od vrednosti).
f) Čuvanje deponentovih interesa i izvršenje naloga deponenta. -
Skladište je u obavezi da se stara o interesima deponenta. Isto je posebno
dužno da se stara o obezbeđenju prava deponenta prema vozaru, špediteru i
dr. Skladište je dužno i da postupa po nalozima deponenta u vezi sa
uskladištenom robom. Tu se obično zahteva da se isti nalozi daju u pismenoj
formi i oni se mogu odnositi na radnje koje se u skladištu obavljaju u vezi sa
uskladištenom robom, kao što su: prijem robe od vozara ili špeditera,
osiguranje robe, predaja robe na prevoz, obavljanje carinskih i drugih
formalnosti i dr.
g) Izdavanje robe. - Skladište je u obavezi, odnosno skladištar je
dužan da na zahtev deponenta izda robu koja je kod njega uskladištena.
Način izdavanja robe i rokovi mogu da budu određeni ugovorom, opštim
uslovima poslovanja ili trgovinskim običajima. Po isteku rokova koji su
predviđeni za čuvanje robe, skladištar je u obavezi da pozove deponenta da u
primerenom roku robu podigne. Posle isteka i ovih naknadnih rokova,
skladištar pod određenim uslovima može robu koja je kod njega uskladištena
i prodati.

6. SKLADIŠNICA

Skladištar je dužan da na zahtev ostavodavca izda skladišnicu. To pravo i

obavezu ima samo skladištar koji je na osnovu zakona ovlašćen za izdavanje
skladišnice. Skladišnica predstavlja hartiju od vrednosti koja ima dva dela:
priznanicu (koja služi kao potvrda o pravu svojine na robi smeštenoj u
skladište i ista se koristi za prenos prava svojine) i založnicu ili varant koji
predstavlja deo skladišnice kojom se deponovana roba može dalje zalagati
radi dobijanja kredita.
Skladišnica ima privredni značaj jer doprinosi ubrzanju privrednog
prometa. Ona omogućava izvršene ugovora o prodaji uskladištene robe i bez
njene stvarne predaje kupcu. Značajna je i kao realno sredstvo kredita, jer
roba može bez promene mesta i predaje zalogoprimcu da bude založena,
čime se otklanja imobilisanje njene vrednosti. Postoje jednodelne i dvodelne
skladišnice, zatim skladišnice na ime, po naredbi i
- 8 -
na donosioca. Po svojoj pravnoj prirodi, skladišnica je stvarnopravna,
kauzalna, nekonstitutivna, tradiciona, prezentaciona i negocijabilna hartija
od vrednosti.
Sastojci i sadržaj skladišnice
Skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice.
Priznanica i založnica sadrže podatke: naziv odnosno ime i zanimanje
ostavodavca, njegovo sjedište odnosno prebivalište, naziv i sjedište
skladištara, datum i broj skladišnice, mjesto gdje se skladište nalazi, vrstu;
prirodu i količinu robe, navod o tome do kojeg iznosa je roba osigurana te
ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i određivanje njezine
vrijednosti.
Priznanica i založnica moraju se pozivati jedna na drugu.

Skladišnica za dijelove robe

Ostavodavac može zahtijevati da skladištar podijeli robu na određene
dijelove i da mu za svaki dio izda posebnu skladišnicu.
Ako je već dobio skladišnicu za cijelu količinu robe, on može zahtijevati da
skladištar podijeli robu na određene dijelove i da mu, u zamjenu za
skladišnicu koju je dobio, izda posebne skladišnice za svaki pojedini dio.
Ostavodavac može zahtijevati da mu skladištar izda skladišnicu samo za
jedan dio zamjenljive robe koji je ostavio kod njega.

Prava imaoca skladišnice

Imalac skladišnice ima pravo zahtijevati da mu se preda roba označena u
njoj.
On može raspolagati robom označenom u skladišnici prenošenjem
skladišnice.

Prenošenje priznanice i založnice

Priznanica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili
odvojeno.
Pri svakom prijenosu na njima mora biti ubilježen datum.
Na zahtjev primaoca priznanice ili založnice, prijenos na njega prepisat će se
u registar skladišta, gdje će se ubilježiti i njegovo sjedište odnosno
prebivalište.

Pravo imaoca priznanice

Prijenos priznanice bez založnice daje primaocu pravo zahtijevati da mu se
- 9 -
preda roba samo ako isplati imaocu založnice, ili položi skladištaru za
imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospjelosti
potraživanja.
Imalac priznanice bez založnice može zahtijevati da se roba proda, ako se
postignutom cijenom može isplatiti iznos na. koji ima pravo imalac
založnice, s tim da se ostvareni višak preda njemu.
Kad je riječ o zamjenjivim stvarima, imalac priznanice bez založnice može
zahtijevati da mu skladištar preda jedan dio robe pod uvjetom da položi
skladištaru za račun imaoca založnice odgovarajući iznos u novcu.

Prava imaoca založnice

Prijenos založnice bez priznanice daje primaocu prava zaloga na robi.
Pri prvom prijenosu na založnici moraju biti ubilježeni naziv odnosno ime i
zanimanje vjerovnika,. njegovo poslovno sjedište odnosno prebivalište iznos
njegova potraživanja računajući i kamate, i datum dospijevanja.
Prvi primalac založnice dužan je bez odgađanja prijaviti skladištaru da je na
njega izvršen prijenos založnice, a skladište je dužno. prepisati taj prijenos u
svoj registar i na samoj založnici zabilježiti da je taj prijepis izvršen.
Bez obavljanja radnji iz prethodnog stavka, založnica se ne može dalje
prenositi indosamentom.
Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog vjerovnika obvezuje u
korist založnog vjerovnika cjelokupnu vrijednost stvari navedenu u njoj.

Protest zbog neisplate i prodaje robe

Imalac založnice bez priznanice, kojem ne bude isplaćeno u roku
potraživanje osigurano založnicom, dužan je, pod prijetnjom gubitka prava
zahtijevati isplatu od prenosilaca, podići protest prema Zakonu o mjenici.
Imalac založnice koji je podigao protest može nakon proteka osam dana od
dospjelosti potraživanja zahtijevati prodaju založene robe, a isto pravo
pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje osigurano
založnicom.
Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje
troškova prodaje, potraživanja skladištara iz ugovora o skladištenju i ostalih
njegovih potraživanja nastalih u veži a ostavljenom robom, zatim se
isplaćuje osigurano potraživanje imaoca založnice, a ostatak pripada imaocu
priznanice.

Zahtjev isplate od prenosilaca založnice

Imalac založnice može zahtijevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao
- 10 -
postići potpuno namirenje prodajom založene robe.
Ovaj zahtjev mora biti podignut u roku određenom u Zakonu o mjenici za
zahtjev prema indosantima, i taj rok počinje teći od dana kad je izvršena
prodaja robe.
Imalac založnice gubi pravo zahtijevati isplatu od prenosilaca ako ne bude
zahtijevao prodaju robe najdalje u roku od mjesec dana od protesta.

7. PRAVO SKLADIŠTARA IZ UGOVORA O

SKLADIŠTENJU

Prava skladištara iz ugovora o skladištenju su:

- pravo skladištara na naknadu
- pravo skladištara na naknadu troškova
- pravo zaloga i pravo retencije na uskladištenoj robi
- pravo skladištara da proda uskladištenu robu.

U cilju obezbeđenja svojih potraživanja prema deponentu, skladištar ima

zakonsko pravo zaloge i pridržaja. Pravo zaloge pripada skladištaru dok se
roba nalazi kod njega ili kod lica koje drži robu u ime skladišta odnosno sve
do trenutka dok skladište može raspolagati robom na osnovu isprava.
Skladištar gubi založno pravo kad dobrovoljno izda robu ili kad, bez
opravdanih razloga, odbije da izda robu.
U pogledu prava pridržaja važe ista pravila kao i kod ostalih ugovora u
privredi. Skladištar ima pravo da deponovanu robu proda u određenim
situacijama i to:kad po isteku ugovorenog ili uobičajenog roka čuvanja
deponent ne podigne robu, kao ni u naknadnom primerenom roku, kad je
roba u kvaru a nije skladištar dobio nove naloge od deponenta ili isti nalozi
nisu ni traženi jer se roba morala hitno prodati u cilju sprečavanja veće štete
po deponenta, kad deponent nije izvršio svoje ugovorne obaveze prema
skladištaru i kad prodaju robe zahteva imalac varanta (založnice) po
pravilima koja važe za skladišnicu.
Skladištar je u obavezi da deponenta obavesti o prodaji robe, kao i da mu
dostavi iznos dobijen prodajom, sa odbitkom svojih potraživanja troškova i
drugih iznosa.

- 11 -
 ZAKLJUČAK

Nabavna služba prati stanje robe na zalihama, preko lager lista.

Uporenuje se ukupan ulaz, izlaz i trenutno stanje i na osnovu tih podataka se
odlučuje za novu nabavku. Naručena roba stiže do samog ulaza u skladište
gde se vrši kvantitativni, kvalitativni i fizički prijem robe. Za potrebe
istovara robe koriste se ručna kolica, ručni viljuškari i dr. Uz robu stiže i
otpremnica i račun od strane dobavljača koji se dalje evidentiraju.
Smeštaj i manipulacija robe u skladištu se vrši po ustaljenom
redosledu.
Čuvanje robe je u osnovi statički proces s ciljem da se obezbedi
zadovoljavajući nivo robe na zalihama za potrebe proizvodnje i dalje
prodaje. Kvalitativne i kvantitativne karakteristike treba da ostanu u
dozvoljenim granicama.
Treba reći da se u celokupnom skladišnom poslovanju vodi
odgovarajuća evidencija, koja treba da prati celokupno poslovanje i omogući
kontrolu.
Ova dokumentacija obuhvata sve evidencione preglede na osnovu
kojih se može konstatovati kretanje robe kroz skladište i stanje u skladištu u
svakom trenutku.
Da bi roba bila isporučena izdaje se trebovanje za datu vrstu i količinu
robe. Ovaj dokument je praćen radnim nalogom, jer se nalog izdaje za svaku
aktivnost.
Pošto je ovo pre svega proizvodno preduzeće priložena su dokumenta
vezana za prijem (skladišta gotove robe) i isporuku gotovih proizvoda, kao i
za prijem i isporuku sirovina.
Skladištar je obavezan da izda robu u stanju u kome ju je primio. On
odgovara za štetu koja je nastala na robi, kao i što odgovara za njeno
umanjenje ili gubitak.
Skladištar odgovara do visine stvarne štete vrednosti robe koja je bila
u trenutku deponovanja.
Skladištar će odgovarati i preko iznosa štete ako je do štete došlo
njegovom krivicom.
Skladištar odgovara i u slučaju kada po proteku roka čuvanja nije u
stanju da izda robu, kada se smatra da je roba izgubljena.
Skladištar se oslobana odgovornosti u tri slučaja:
1) Ako je šteta nastala usled dejstva više sile.

- 12 -
2) Ako je nastala krivicom ostavodavca
3) Ako je nastala zbog mana same robe.
Sam proces prijema materijala i robe i popunjavanje izveštaja o istom,
skladištenje proizvoda i popunjavanje skladišne kartice, proces isporuke, kao
i skladištenje neusaglašenih i reklamiranih proizvoda preduzeću, odvija se
po ustaljenom redosledu aktivnosti.
Uloga logističkih procesa postaje sve važnija pa zbog toga naša
preduzeća moraju preduzeti adekvatne mere za unaprenenje i ubrzanje svih
tokova robe, od nabavke sirovina, preko skladištenja unutrašnjeg i
spoljašnjeg transporta.

- 13 -
Literatura

1. Zakon o obligacionim odnosima (Sl. glasnik SRJ br. 31/93-681)

2. Privredno pravo, koautori: prof. dr Slavko Carić, prof. dr Miroslav Vitez,

doc. dr Janko P. Veselinović, 2006

3. Vasiljević M., Poslovno pravo, Beograd, 1999.

4. Vukičević S., Skladišta, Preving, Beograd, 1995. god.

5. Kostadinović S., i drugi, Poslovno pravo, Beograd, 2002.

6. Kostadinović D., Osnove privrednog prava, 2004.

- 14 -