Professional Documents
Culture Documents
Putevima Reci - Darin Zbornik Urednik Rajna Dragicevic PDF
Putevima Reci - Darin Zbornik Urednik Rajna Dragicevic PDF
За издавача:
Проф. др Љиљана Марковић
Уредник:
Рајна Драгићевић
Рецензенти:
Академик Предраг Пипер
Проф. др Божо Ћорић
Проф. др Срето Танасић
Лектор и коректор:
Мср Весна Николић и аутори
Припрема и штампа:
office@cigoja.com
www.chigoja.co.rs
Тираж:
300
ISBN 978-86-6153-464-5
ПУТЕВИМА РЕЧИ
Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Уредник:
Рајна Драгићевић
Београд
2017.
Проф. др Даринкa Гортан Премк
Садржај
Уредничка белешка................................................................................. 11
Биографија проф. др Даринке Гортан Премк....................................... 13
Марија С. Ђинђић
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк................................. 15
Рајна М. Драгићевић
Лексиколошка истраживања Даринке Гортан Премк.......................... 41
Марина Љ. Спасојевић
Допринос проф. др Даринке Гортан Премк
српској лексикографији......................................................................... 53
Александра М. Марковић
Граматичка истраживања Даринке Гортан премк............................... 73
Александар М. Милановић
Даринка Гортан Премк као историчар језика...................................... 91
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
Милорад М. Радовановић
Градабилна vs неградабилна антонимија............................................. 109
Милорад П. Дешић
Кроатизми у једнотомном рјечнику српског језика............................. 121
Данко М. Шипка
Лексички слојеви словенског културног идентитета.......................... 131
Jasmina Moskovljević Popović
Prve reči i kako ih odrediti: teorijsko-metodološki
problemi u proučavanju ranog leksičkog razvoja..................................... 143
Драгана Д. Вељковић Станковић
Реификација човека у српском жаргону............................................... 157
Путевима речи
Весна Р. Крајишник
Асоцијација у настави српског као страног језика.............................. 173
Мариана З. Алексић
O галицизмима у савременом српском и бугарском језику
(семантичка анализа).............................................................................. 187
Елизабета М. Бандиловска
Примена на компоненцијално-семантичката
анализа врз материјал од македонскиот јазик
(во знак на благодарност и почит кон личноста
и делото на проф. Даринка Гортан Премк).......................................... 199
Ольга И. Трофимкина
Библеизмы юдоль плачевная и земля обетованная
в русском и сербском литературных языках........................................ 215
Стана С. Ристић
Правила спојивости у реализацији лексичког значења
и начин њиховог представљања у дескриптивним речницима.......... 223
Првослав Т. Радић
О фразеологизму „набити се у ћутинце”
(лингвокултуролошки приступ)............................................................ 231
Гордана Р. Штрбац
Фразеологизми са значењем карактерних особина људи................... 245
Наташа С. Вуловић
Принципи и методе лексикографске обраде фразеолошке грађе
у описном речнику савременог српског језика.................................... 259
ЛЕКСИКОГРАФИЈА
Твртко Т. Прћић
Какав нам специјализовани речник српског језика највише треба...... 275
Ивана В. Лазић Коњик
Ка речнику језика фолклора.................................................................. 297
Ђорђе Р. Оташевић
Класификација школских речника српског језика............................... 314
Садржај
Ненад Б. Ивановић
Лексикографски поступак у огледу речника ска (1944)
и речнику сану (на примеру обраде полисемних речи)................... 325
СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНА ИСТРАЖИВАЊА
Zuzanna V. Topolińska
Derywacja semantyczna........................................................................... 341
Вера М. Васић
Семантичко-деривационом анализом до социокогнитивног концепта
(на примерима основних лексема лексичко-семантичке
групе ’особа’ у српском језику)............................................................. 345
Branko Đ. Tošović
Derivacioni internet.................................................................................. 375
Гордана Р. Штасни
Суфиксална синонимија у српском језику........................................... 387
Dušanka S. Vujović
Glagoli kretanja pomoću prevoznog sredstva –
leksičko-semantičke i tvorbene karakteristike.......................................... 399
Јасмина Н. Дражић
Семантичко-деривационо гнездо лексеме брат и његове
културолошке имликације у српском рјечнику вука ст. Караџића...... 415
Марија C. Ђинђић
Семантичко-деривациони речник српскога језика – модел
за семантичко-деривациони речник турцизама у српском језику...... 427
Мирјана К. Илић
Деривационо гнездо придева бео у српском језику............................ 441
Неђо Г. Јошић
Народни називи воћака у српском језику у свјетлости
важнијих творбених модела................................................................... 461
СЕМАНТИка, прагматика
Милош М. Ковачевић
Стилски маркиране конструкције корекције у српскоме језику........ 477
Душка Б. Кликовац
О употреби заменичких прилога за време онда и тад(а)................... 495
10 Путевима речи
дијахронијска истраживања
Гордана М. Јовановић
Бог је на прави начин сачинио наш словенски језик,
јер све што Бог сатвори добро је веома................................................ 519
Јасна Б. Влајић-Поповић
Из историјата једног српског лингвистичког термина
(позајмљèница – једна пòзајмица којa се не узима пòзајмицē)........... 527
Марта Ж. Бјелетић
Лексикографска обрада с.-х. глагола капати ’stillare’
(полисемија или хомонимија?).............................................................. 537
Милица Н. Радовић Тешић
О лингвистичким састанцима у институту за српски језик сану
(од 24. 10. 1952. до 12. 5. 1958. године)................................................ 549
Branka Z. Tafra
Gramatička polisemija.............................................................................. 563
Живојин С. Станојчић
Један пример развојне дијалектике у тумачењу
језичких јединица у синтакси................................................................ 577
Радоје Д. Симић, Јелена Р. Јовановић Симић
О неким аспектима граматичког и физичког времена
у структури српског језика.................................................................... 583
Весна Ј. Ломпар
Енклитички облик заменице себе у генитиву?.................................... 595
Миливој Б. Алановић
Пример лексикализације значења:
улога допунске реченице уз један тип именичког регенса................. 601
Ljudmil A. Spasov
Interviews of three macedonian language speakers, two from
Boboshtica (Boboshticë) and one from Shestevo (Sidirohori)................. 615
Вељко Ж. Брборић
О растављању речи на крају реда......................................................... 629
Владан З. Јовановић
О облицима компаратива у описним речницима српског језика....... 639
Уредничка белешка
БИБЛИОГРАФИЈА
ПРОФ. ДР ДАРИНКЕ ГОРТАН ПРЕМК
I. Лексикографија
1962.
[1] 1. Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, књ.
II. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1962; XII + (4) + 800
+ (2); 4° [Учешће у техничким пословима и штампарској коректури].
16 Марија С. Ђинђић
1965.
[2] 2. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. III.
– Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1965; XIV + (2) + 794
+ (1); 4° [Учешће у основној обради, техничким пословима и штампарској
коректури].
1966.
[3] 3. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. IV.
– Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1966; (8) + 798+ (1);
4° [Учешће у основној обради].
1968.
[4] 4. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. V.
– Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1968; (6) +798 + (1);
4° [Учешће у основној обради и основној редакцији: заврискати – заглад-
нелост и закачити – заклептати].
1969.
[5] 5. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. VI.
– Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1969; (8) + 798+ (1);
4° [Учешће у основној обради и основној редакцији: занимив – заовица;
запах – записница; заповјед – заравањ; зародити – засењеност; збрисавање
– звавољити].
1971.
[6] 6. Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ,
књ. VII. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1971; XI +
(5) +798 + (1); 4° [Учешће у основној редакцији: злоглав – злоследичан;
известиочев – извлачити; излазић – излупати; изрезивање – изумило;
изумиље – икона1; интац – интонирање].
1973.
[7] 7. Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ,
књ. VIII. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1973; (6) +
800 + (1); 4° [Учешће у основној редакцији: интонирати – ирша; истрaгати
– истурити; истуркати – исцветати; јагњило – јадуљица; јатмице – јачина;
Јеврејка – јединик; јет – Јовета].
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 17
1975.
[8] 8. Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ,
књ. IX. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1975; (6) +
800 + (1); 4° [Учешће у основној редакцији: кам – каменисати; карлица
– кастролчина; касу – кафтор; клапрати – клацнути; коврљан – коздолац.
Учешће у суредакцији: кестити се – килореџа; кисело – кицоштво; клач1
– клепашица; Клобук – кљочка; козевина – кокарда; кокање – колаузин].
1976.
[9] 9. Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. V. – Нови Сад:
Матицa српскa, 1976; 1038+ (2); 8° [Учешће у основној редакцији. Учешће
у суредакцији већег дела књиге].
[10] 10. Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. VI. – Нови
Сад: Матицa српскa, 1976; 1038+ (2); 8° [Учешће у основној редакцији.
Учешће у суредакцији већег дела књиге].
1978.
[11] 11. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
X. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1978; VIII + 800
+ (1); 4° [Учешће у основној редакцији: корисан – коровача; коровина
– коса; косaбаша – космак; кратковремен – крвников; кривка – крикњава;
крчмарица – кувати. Учешће у суредакцији: колунел –команац; команда
– комерцијски; Комесар – Комуловић; комун – коница; Корен – кори-
он; космат – котарно; космат – котарно; котарски – кочијаштво; кочије
– коштуњав; коштуњавац – крај; краљити се – кратковратаст; креативност
– кремљ; кремницер – кретуш; крећ – кривичност; крила – кришпетље;
кришпин – крнтијетина; крнути – крошни; крошња – крсташић; круба
– кружић; кружје – крустуменка; крут – крушац; крушва – Крчмарић;
куваћи – кујџија; кук – кукурек; кукурека – кукутица].
1981.
[12] 12. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. XI.
– Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1981; (12) + 800; 4°
[Учешће у основној редакцији: купушњача – курјачан; куцати – кшефтова-
ти; л – лад; Лада – Лазорчанин; ли – лијун. Учешће у суредакцији: кукутка
– кумирство; кумис – купина; купинара – купушњак; кућа – куцатања; ла-
зукић – лак-полако; лап – ласцивност; лат – лашчица; ле – леден; леденаст
– лекарење; лекарија – леотиња; леп – лепутирац; лепух – летњосечина;
лето – лешчрба; липолист – листарица; листарка – лицемјер-; лицен – ли-
18 Марија С. Ђинђић
1983.
[13] 13. Речник Његошева језика, књ. 1. – Београд: Вук Караџић,
Народна књига, Просвета, САНУ, СКЗ; Цетиње: Обод; Титоград: ЦАНУ,
1983, 608 стр. [Суредакција дела текста].
[14] 14. Речник Његошева језика, књ. 2. – Београд: Вук Караџић,
Народна књига, Просвета, САНУ, СКЗ; Цетиње: Обод; Титоград: ЦАНУ,
1983, 660 стр. [Суредакција слова с].
1984.
[15] 15. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
XII. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1984; (11) +
800; 4° [Учешће у основној редакцији: маки – малешност; Милосавић
– мимични; молика – мозурица. Учешће у суредакцији: малокаван – ма-
луља; малуљица – Мамцић; Мањак – мархата; мастија – матафјун; Маук
– махова; мезгати – мелекшкаст; мердевинице – мерџанац; мерџан-грожђе
– месњача; месо – метач; метва – мехов; миловезак – Милосавац; миран
– мирџика; мистик – михана; михача – мјузикхолски].
1988.
[16] 16. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
XIII. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1988; (8) + 800
[Учешће у основној обради: н – на-. Учешће у основној редакцији: молика
– Моравчић; Mуња – мусјаин; муш1 – Mхољац; н – на-. Учешће у суредак-
цији: мочварница – мрвке; мртавац – мршчица; музност – мукао; мусјак
– мутљање; навејати – наводаџисати; надтрајати – назадњак; назадњачки
– наизредице; наизуст – највећма; највећост – најмовнина; најмодавац
– накицошити].
1989.
[17] 17. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
XIV. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик, 1989; 8 + (800)
[Учешће у суредакцији: нањихати се – напасник; настамба – насушти; нат
– натмурити; натмушити (се) – натурање; натурати1 – наћева; начкаљати
– нашчињати се; недосадан – недотруо].
У називу обраде дошло је до штампарске грешке код речи молика.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 19
1990.
[18] 18. Речник српскохрватскога књижевног језика, VI књ. – Нови
Сад: Матицa српскa, 1990 [2. фототипско издање]. [Учешће у припреми
и суредакцијском прегледу у свих шест књига].
1996.
[19] 19. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. XV.
– Београд: САНУ, Институт за српски језик, 1996; XI + 799 + (1) [Учешће
у суредакцији: Новаци − новожидовски].
[20] 20. Речник одомаћених речи и израза Иве Андрића / Даринка
Гортан Премк. – Београд: Свеске Задужбине Иве Андрића. – Год. 15, св.
12 (1996), стр. 9–51.
[21] 21. Речник одомаћених речи и израза Иве Андрића / Даринка
Гортан Премк. – Београд: Посебан отисак из Свезака Задужбине Иве
Андрића. – Год. 15, св. 12 (1996), стр. 9–51.
2001.
[22] 22. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
XVI. – Београд, САНУ, Институт за српски језик, 2001; XII + (4) + 781 + (1)
[Учешће у суредакцији: нормалан – нотесић, нотешче – нука, обожавати
– образ, обрвача – обрстлајтнаница].
2003.
[23] 23. Семантичко-деривациони речник, Свеска 1: Човек – делови
тела / редакторке: Даринка Гортан Премк, Вера Васић и Љиљана Недељ-
ков // Лингвистичке свеске 3. – Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек
за српски језик и лингвистику, 2003. – Стр. 7–373.
[24] 24. Семантичко- деривациони речник, Свеска 1: Човек – делови
тела / предговор Даринка Гортан Премк // Лингвистичке свеске 3. – Нови
Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, 2003.
– Стр. 7–18.
2006.
[25] 25. Велики речник страних речи и израза / Иван Клајн, Милан
Шипка. – Нови Сад: Прометеј, 2006. – Стр. 7–1646 [Консултантски послови
и послови коначног обликовања текста].
[26] 26. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
XVII. – Београд: САНУ, Институт за српски језик, 2006; CX + (6) + 800 +
20 Марија С. Ђинђић
2007.
[29] 29. Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска 2007. – Стр.
1561 [Секција: пропадати – пшеничник].
2010.
[30] 30. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
XVIII. – Београд: САНУ, Институт за српски језик, 2010; VII + (3) + 800
+ (1) [Учешће у суредакцији: останац – осудан; откоракнути – отолошки.
Учешће у рецензији текста: ормар – оцарити].
2014.
[31] 31. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ.
XIX. – Београд: САНУ, Институт за српски језик, 2014; CXVI + (4) + 800
+ (1) [Учешће у суредакцији: ошипка – ошчуро; пастила – патљикаш;
патљица – пaушалски; паф – пашчурина; Пеак – пекарија. Учешће у ре-
цензији текста: оцат1 – ошчуро п1 – петогласник].
II. Књиге
1971.
[32] 1. Акузативне синтагме без предлога у српскохрватском језику
/ Даринка Гортан Премк. – Београд: Научно дело, Институт за српскохр-
ватски језик, Библиотека Јужнословенског филолога, Нова серија, књ. 2,
1971. – 180 стр.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 21
1997.
[33] 2. Полисемија и организација лексичког система у српскоме
језику / Даринка Гортан Премк. – Беогрaд: Библиотека Јужнословенског
филолога, књ. 14, 1997. – 188 стр.
2004.
[34] 3. Полисемија и организација лексичког система у српскоме је-
зику / Даринка Гортан Премк. – 2. измењено и допуњено изд. – Беогрaд:
Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. –188 стр.
1999.
[35] 1. Правописи : правописи, Белић о правописима, граматичка
терминологија / [Александар Белић; приређивач Даринка Гортан Премк].
– [1. изд]. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999. – 499
стр. – (Изабрана дела Александра Белића ; т. 11, св. 1).
[36] 2. Изабрана дела Александра Белића, Правописи : правописи,
Белић о правописима, граматичка терминологија / [Александар Белић;
приређивач Даринка Гортан Премк] – [1. изд]. – Београд: Завод за уџбенике
и наставна средства, 1999. – Стр. 504–1000. – (Изабрана дела Александра
Белића ; т. 11, св. 2).
2000.
[37] 3. Изабрана дела Александра Белића Граматике ; О граматика-
ма / [Александар Белић; приређивач Даринка Гортан Премк]. – [1. изд].
– Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2000. – 474 стр. – (Иза-
брана дела Александра Белића ; т. 12).
[38] 4. Изабрана дела Александра Белића, О различитим питањима
савременог језика / [Александар Белић; приређивач Даринка Гортан Премк].
– [1. изд]. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2000. – 694 стр.
– (Изабрана дела Александра Белића ; т. 13).
22 Марија С. Ђинђић
1962.
[39] 1. Библиографија радова Јужнословенског филолога за 1959,
1960. и 1961. годину : [библиографија] / Даринка Гортан Премк и др… //
Јужнословенски филолог. – Бр. XXV (1961–1962), стр. 437–551.
[40] 2. Падеж објекта у негативним реченицама у савременом срп-
скохрватском књижевном језику / Даринка Гортан Премк // Наш језик.
– Год. 12, н. с., св. 3–6 (1962), стр. 130–148.
1963.
[41] 3. Синтагме с предлогом до с обзиром на својства предлога уоп-
ште / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 13, н. с., св. 1–2 (1963),
стр. 64–80.
1964.
[42] 4. Библиографија радова Јужнословенског филолога за 1962. и
1963. годину : [библиографија] / Даринка Гортан Премк и др… // Јужно-
словенски филолог. – Год. XXVI, св. 3–4 (1963–1964), стр. 631–738.
[43] 5. Падежне и предлошко-падежне узрочне конструкције код Вука
/ Даринка Гортан Премк // Јужнословенски филолог. – Бр. XXVI, св. 1–2
(1963–1964), стр. 437–457.
1969.
[44] 6. Библиографија радова Јужнословенског филолога за 1964,
1965. и 1966. годину : [библиографија] / Даринка Гортан Премк и др… // Ју-
жнословенски филолог. – Бр. XXVII, св. 3–4 (1968–1969), стр. 589–755.
[45] 7. Приступ обради падежних синтагми у средњој школи : I. О
синтагми, о суштини деклинације и појму падежа уопште. II. О незави-
сним падежима. О номинативу. О вокативу / Даринка Гортан Премк // Наш
језик. – Год. 17, н. с., св. 3 (1969), стр. 143–154.
[46] 8. Приступ обради падежних синтагми у средњој школи : О
зависним падежима и o својствима предлога. О генитиву (без предлога и
са предлозима) / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 17, н. с., св.
5 (1969), стр. 307–319.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 23
1970.
[47] 9. Библиографија радова Јужнословенског филолога за 1967. и
1968. годину : [библиографија] / Даринка Гортан Премк и др… // Јужно-
словенски филолог. – Год. XXVIII, св. 3–4 (1970), стр. 579–721.
1971.
[48] 10. Приступ обради падежних синтагми у средњој школи (на-
ставак) : О дативу без предлога. О дативу с предлозима / Даринка Гортан
Премк // Наш језик. – Год. 18, н. с., св. 4–5 (1971), стр. 263–271.
1972.
[49] 11. Приступ обради падежних синтагми у средњој школи (на-
ставак) : О акузативу без предлога. О акузативу с предлозима / Даринка
Гортан Премк // Наш језик. – Год. 19, н. с., св. 1 (1972), стр. 43–52.
[50] 12. Приступ обради падежних синтагми у средњој школи : О
инструменталу без предлога. О инструменталу с предлозима / Даринка
Гортан Премк // Наш језик. – Год. 19, н. с., св. 2–3 (1972), стр. 170–180.
1973.
[51] 13. Библиографија радова Јужнословенског филолога за 1969. и
1970. годину : [библиографија] / Даринка Гортан Премк и др… // Јужно-
словенски филолог. – Бр. XXIX, св. 3–4 (1973), стр. 641–790.
[52] 14. О еволутивним тенденцијама акузативних синтагми без пре-
длога у српскохрватском језику / Даринка Гортан Премк // Јужнословенски
филолог. – Бр. XXX, св. 1–2 (1973), стр. 281–295.
1974.
[53] 15. Поводом седамдесетогодишњице рођења и одласка у пен-
зију професора Михаила Стевановића // Наш језик. – Год. 20, н. с., 1–5
(1973–1974), стр. 145–156.
1975.
[54] 16. О употреби двају глагола: 1. користити (се); 2. захвалити
(се) / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 21, н. с., св. 4–5 (1975),
стр. 270–274.
[55] 17. Приступ обради падежних синтагми у средњој школи (свр-
шетак) : О локативу / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 21, н. с.,
св. 4–5 (1975), стр. 233–239.
24 Марија С. Ђинђић
1976.
[56] 18. Белић о „Нашем језику” и нашим задацима : Уз стогодишњицу
рођења Александра Белића, оснивача и првог уредника часописа „Наш
језик”/ Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 22, н. с., св. 1–2 (1976),
стр. 3–7.
1977.
[57] 19. О значењу речи лила / Даринка Гортан Премк // Наш језик.
– Год. 23, н. с., св. 1–2 (1977), стр. 47–49.
[58] 20. О неким питањима двојаке глаголске рекције / Даринка Гортан
Премк // Јужнословенски филолог. – Бр. XXXIII (1977), стр. 237–246.
[59] 21. Уз Речник српскохрватског књижевног језика : неколико
података и неколико речи / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 23,
н. с., св. 1–2 (1977), стр. 3–5.
1978.
[60] 22. Неколико речи о терминолошким задацима писаца уџбеника
/ Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 23, н. с., св. 5 (1978), стр.
224–225.
1979.
[61] 23. Концепција уџбеника за општестручне и ужестручне предмете
друге фазе средњег усмереног образовања / Даринка Гортан Премк и др…
// Концепција уџбеника за општестручне и ужестручне предмете, књ. 1,
Београд: Завод уџбенике и наставна средства, 1979. – Стр. 1–33.
[62] 24. Концепција за ужестручне предмете / Даринка Гортан Премк и
др… // Концепција уџбеника за општестручне и ужестручне предмете, књ.
2, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1979. – Стр. 1–65.
[63] 25. Концепција уџбеника за српскохрватски језик за 2. фазу
средњег усмереног образовања / Даринка Гортан Премк и др… // Про-
светни преглед, Београд, 1979.
1980.
[64] 26. О граматичкој информацији и семантичкој идентификацији
у великом описном речнику / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год.
24, н. с., св. 3 (1980), стр. 107–114.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 25
1981.
[65] 27. О неким проблемима синтаксичке норме у Речнику САНУ /
Даринка Гортан Премк // Научни састанак слависта у Вукове дане. – Бр.
10, св. 1 (1981), стр. 91–95.
[66] 28. Питања и одговори / Даринка Гортан Премк // Наш језик.
– Год. 25, н. с., св. 1–2 (1981), стр. 106.
1982.
[67] 29. О семантичком садржају лексикографске дефиниције / Да-
ринка Гортан Премк // Лексикографија и лексикологија : зборник радова
/ ур. Драго Ћупић. – Београд: САНУ, Институт за српскохрватски језик,
Филолошки факултет у Београду; Нови Сад: Институт за јужнословенске
језике Филозофског факултета у Новом Саду; Матица српска, 1982. – Стр.
49–51.
1983.
[68] 30. O semantičkoj identifikaciji u dvojezičnom rečniku / Darinka
Gortan Premk // Prevodilac. – God. 2, sv. 1 (1983), str. 15–18.
[69] 31. Više pažnje nastavi maternjeg jezika / Darinka Gortan Premk //
Prevodilac. – God. 2, sv. 3 (1983), str. 92–93.
[70] 32. Синонимски низ у лексикографској дефиницији / Даринка
Гортан Премк // Научни састанак слависта у Вукове дане. – Бр. 12, св. 1
(1983), стр. 45–50.
[71] 33. Уз осамдесетогодишњицу рођења Михаила Стевановића / Да-
ринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 26, н. с., св. 1 (1983), стр. 59–60.
1984.
[72] 34. Обрада предлога у великим описним речницима / Даринка
Гортан Премк // Лексикографија и лексикологија : зборник реферата / ур.
Јован Јерковић. – Београд: Институт за српскохрватски језик ; Нови Сад:
Матица српска, 1984. – Стр. 35–39.
[73] 35. Полисемија и хомонимија у српскохрватском језику / Даринка
Гортан Премк // Јужнословенски филолог. – Бр. XL (1984), стр. 11–19.
[74] 36. Српскохрватска лексикографија XIX века : преглед лексико-
графских концепција / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 26, н.
с., св. 2–3 (1984), стр. 139–146.
[75] 37. Srpskohrvatska leksikografija 19. veka / Darinka Gortan Premk
// Zadar: Jugoslovenski seminar za strane slaviste. – Knj. 33–34 (1984), str.
29–37.
26 Марија С. Ђинђић
1985.
[77] 39. Још о регуларној полисемији / Даринка Гортан Премк //
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – Бр. XXVII–XXVIII
(1984–1985), стр. 183–188.
1987.
[78] 40. О семантичком односу деривата према творбеној основи /
Даринка Гортан Премк // Научни састанак слависта у Вукове дане. – Бр.
16, св. 1 (1987), стр. 101–107.
1990.
[79] 41. О месту термина у лексичком фонду / Даринка Гортан Пре-
мк // Научни састанак слависта у Вукове дане. – Бр. 18, св. 1 (1990), стр.
15–21.
[80] 42. Реч као јединица лексичког система / Даринка Гортан Премк
// Преводилац. – Год. 9, бр. 1–2 (1990), стр. 21–24.
1991.
[81] 43. О неким моделима метафоричне полисемантичке дисперзије
/ Даринка Гортан Премк // Научни састанак слависта у Вукове дане. – Бр.
20, св. 2 (1991), стр. 251–259.
[82] 44. О терминолошким јединицама и њиховој обради у Речнику
САНУ / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 29, н. с., св. 1–2 (1991),
стр. 49–54.
[83] 45. Речи са којима живимо : раздруживање – Спонтани или вољни
разлаз / Даринка Гортан Премк // Политика. – (30. јуни 1991), стр. 19.
1992.
[84] 46. Лексичка синонимија у дескриптивним речницима и у језику
уопште / Даринка Гортан Премк // Конфронтациона проучавања српског и
других словенских језика : зборник теза и резимеа Саопштења са научног
колоквијума одржаног 8. маја 1992, на Филолошком факултету у Београду,
Катедра за славистику и Центар за научноистраживачки рад Филолошког
факултета. – Стр. 5–6.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 27
1993.
[87] 49. О регуларности семантичког варирања / Даринка Гортан
Премк // Јужнословенски филолог. – Бр. XLIX (1993), стр. 23–28.
1994.
[88] 50. О лексичкој синонимији / Даринка Гортан Премк // Научни
састанак слависта у Вукове дане. – Бр. 22, св. 2 (1994), стр. 5–11.
[89] 51. О новоме типу дескриптивног речника / Даринка Гортан
Премк // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. – Бр. XXXVII,
св. 1–2 (1994), стр. 203–208.
[90] 52. Типови и врсте речи / Даринка Гортан Премк // Јужносло-
венски филолог. – Бр. L (1994), стр. 117–128.
1995.
[91] 53. Метафора, метонимија и синегдоха у језику и стилу / Даринка
Гортан Премк // Научни састанак слависта у Вукове дане. – Бр. 23, св. 2
(1995), стр. 61–70.
1996.
[92] 54. Гост Другог програма Радио Београда : прва емисија,
08.12.1996. [Звучни снимак] / Даринка Гортан Премк ; [разговор водио]
Милош Јевтић. – Београд: Милош Јевтић [1996] | Разговори са славистима
– одговори на унапред постављена питања.
[93] 55. Митар Пешикан, велики и необичан човек / Даринка Гортан
Премк // Задужбина Вука Ст. Караџића. – Задужбина (септембар 1996),
стр. 1.
[94] 56. О лексикографској дефиницији и систему лексикографских
дефиниција у једнојезичком речнику / Даринка Гортан Премк // Скопје:
Македонска академија науките и уметностите. – Прилози. – Год. 21/2
(1996), стр. 105–123.
28 Марија С. Ђинђић
1998.
[98] 60. Гост Другог програма Радио Београда : друга емисија [Звучни
снимак] / Даринка Гортан Премк ; [разговор водио] Милош Јевтић. – Београд:
Милош Јевтић, 1998 | Интервју – исповест о животу и стваралаштву.
[99] 61. О језику на ципелама и свесци купусари / Даринка Гортан
Премк // Свет речи. – Бр. 4 (1997–98), стр. 31.
[100] 62. О лексици Слободана Јовановића / Даринка Гортан Премк
// Слободан Јовановић Личност и дело : зборник радова са научног скупа
одржаног од 17. до 20. фебруара 1997. године / ур. Миодраг Јовичић.
– Београд: Српска академија наука и уметности, 1998. – Стр. 749–755.
– (Научни скупови ; књ. XC. Одељење језика и књижевности ; књ. 21).
[101] 63. О универзуму једнотомног дескриптивног речика стан-
дардног језика – лексикографске недоумице / Даринка Гортан Премк //
Македонски јазик : Билтен на Катедрата за јужнословенски јазици при Фи-
лозофскиот факултет во Скопје. – Год. XLV–XLVII (1998), стр. 107–114.
[102] 64. Полисемија : предавање одржано 17. јануара 1998. на
Републичком семинару за наставнике и професоре српског језика и књи-
жевности / Даринка Гортан Премк // Књижевност и језик. – Год. XLVI,
бр. 1 (1998), стр. 1–10.
1999.
[103] 65. За лексикографската дефиниција и системот на лексико-
графските дефиниции во еднојазичниот речник / Даринка Гортан Премк
// XXV Научна дискусија на XXXI Меѓународен семинар за македонски
јазик, литература и култура. – Скопје, 1999. – Стр. 23–26.
[104] 66. Још о томе кад Срби уче српски / Даринка Гортан Премк //
Актуелни проблеми граматике српскога језика: Зборник радова са другог,
међународног, научног скупа „Актуелни проблеми граматике српског
језика”. – Суботица: Градска библиотека Суботица; Београд: Народна би-
блиотека Србије, Институт за српски језик САНУ, 1999. – Стр. 165–168.
[105] 67. Напомена приређивача / Даринка Гортан Премк // Правописи
: правописи, Белић о правописима, граматичка терминологија / [Алексан-
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 29
2000.
[111] 73. Напоменe приређивача : Белић о задацима средњошколских
граматика, О ономе што је код Белића друкчије него у садашњим српским
средњошколским граматикама / Даринка Гортан Премк // Изабрана дела
Александра Белића, Граматике: О граматикама / [Александар Белић; при-
ређивач Даринка Гортан Премк]. – [1. изд]. – Београд: Завод за уџбенике
30 Марија С. Ђинђић
2001.
[116] 78. Семантичко-деривациони речник српскога језика / Дарин-
ка Гортан Премк // Лингвистичке актуелности. – Год. 2, бр. 5 (2001) |
електронски извор.
[117] 79. Семантичко-деривациони речник српскога језика / Даринка
Гортан Премк // Језик данас. – Год. 5, бр. 13 (2001), стр. 6–10.
[118] 80. Речник деривационих гнезда као основа за упоредно
испитивање лексичких система словенских језика / Даринка Гортан
Премк // XXVII научна конференција на XXXIII меѓународен семинар за
македонски јазик, литература и култура (Охрид 2000). – Лингвистика 1
(2001), стр. 19–24.
2002.
[119] 81. Завршна реч / Даринка Гортан Премк // Дескриптивна лек-
сикографија стандардног језика и њене теоријске основе: Београд, Нови
Сад, 10–12. априла 2001. године. – Нови Сад: Матица српска ; Београд:
Институт за српски језик САНУ, 2002. – Стр. 379–380.
[120] 82. Још о критеријима хомонимије придева / Даринка Гортан
Премк // Славистички студии: списание за русистика, полонистика и
бохемистика: орган на Катедрата за славистика при Филолошкиот фа-
култет на Универзитетот Кирил и Методије во Скопје. – Бр. 10 (2002),
стр. 145–149.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 31
2003.
[124] 86. Лингвистички речници (наредни задаци) / Даринка Гортан
Премк // Научни састанак слависта у Вукове дане. – Бр. 31, св. 1 (2003),
стр. 111–117.
[125] 87. Семантичко-деривациони речник, Свеска 1 : Човек – делови
тела / Даринка Гортан Премк // Просветни преглед: Пројекти. – (06. 11.
2003), стр. 16.
2005.
[126] 88. Једно закаснело извињење / Даринка Гортан Премк // Живот
и дело академика Павла Ивића : зборник радова са трећег међународног
научног скупа Живот и дело академика Павла Ивића, Београд, Нови Сад,
Суботица, 17–19. септембар 2001 / ур. Јудита Планкош. – Суботица: Град-
ска библиотека; Београд: САНУ, Институт за српски језик САНУ, Народна
библиотека Србије; Нови Сад: Матица српска, Филозофски факултет,
2005. – Стр. 289–292.
2007
[127] 89. Српска лексикографија данас. Три предлога / Даринка Гор-
тан Премк // Шездесет година Института за српски језик САНУ: зборник
радова. Књ. 1 / ур. Срето Танасић. – Београд: Институт за српски језик
САНУ, 2007. – Стр. 243−247.
32 Марија С. Ђинђић
2008.
[128] 90. Istorija reči / Darinka Gortan Premk // Lingvistika Milke Ivić
/ ur. Predrag Piper i Milorad Radovanović. – Beograd: Biblioteka XX vek :
Knjižara Krug, 2008. – Str. 219–231.
2010.
[129] 91. Ирена Грицкат-Радуловић – велики лексикограф и учитељ
лексикографије / Даринка Гортан Премк // Јужнословенски филолог. – Бр.
LXVI (2010), стр. 21–30.
[130] 92. Синонимија и синоними у македонском језику и словенским
језицима уопште / Даринка Гортан Премк // XXXVI научна конференција
на Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура
(Охрид 24–25 август 2009). – Скопје: Универзитет „Св. Кирил и Методиј”,
Меѓународен семинар за македонски јазик, литература и култура, 2010.
– Стр. 7–12.
2011.
[131] 93. О квалификатору фигуративно у српским (српскохрватским)
дескриптивним речницима / Даринка Гортан Премк // Лексикологија,
ономастика, синтакса : зборник у част Гордане Вуковић / ур. Владислава
Ружић и Слободан Павловић. – Нови Сад, 2011. – Стр. 27–37.
2012.
[132] 94. О наредним задацима српске дериватологије из угла једног
лексикографа / Даринка Гортан Премк // Творба речи и њени ресурси у
словенским језицима : Зборник радова са четрнаесте међународне науч-
не конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету
слависта / ур. Рајна Драгићевић. – Београд: Филолошки факултет, 2012.
– Стр. 555–559.
2014.
[133] 95. Дефинисање у српској лексикографији / Даринка Гортан
Премк // Савремена српска лексикографија у теорији и пракси : (колективна
монографија), Београд: Филолошки факултет, 2014. – Стр. 131–139.
[134] 96. O лексикографској дефиницији и систему лексикограф-
ских дефиниција / Даринка Гортан Премк // Лексика, граматика, дискурс
: зборник у част Вери Васић / ур. Миливој Алановић и др... – Нови Сад,
2014. – Стр. 31–39.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 33
2015.
[136] 98. Још о обради предлога у дeскриптивним речницима савре-
меног српског језика / Даринка Гортан Премк // У простору лингвистичке
славистике : зборник научних радова поводом 65 година живота академика
Предрага Пипера / ур. Људмила Поповић, Дојчил Војводић и Мотоко Но-
маћи. – Београд: Филолошки факултет, 2015. – Стр. 287–292.
2016.
[137] 99. Неколико речи о савременој српској дескриптивној лекси-
кографији / Даринка Гортан Премк // Теме језикословне у србистици кроз
дијахронију и синхронију : Зборник у част Љиљани Суботић / ур. Јасмина
Дражић, Исидора Бјелаковић и Дејан Средојевић. – Нови Сад: Филозофски
факултет Универзитета у Новом Саду, 2016. – Стр. 431–437.
1976.
[138] 1. О једном корисном терминолошком приручнику [Научно-
-технички речник руско-српскохрватски] / Даринка Гортан Премк // Наш
језик. – Год. 22, н. с., св. 3 (1976), стр. 160–161.
[139] 2. Уз Речник жаргона / Даринка Гортан Премк // Наш језик.
– Год. 22, н. с., св. 3 (1976), стр. 161–162.
1980.
[140] 3. Retrográdny slovnik slovenščiny / Jozef Mistrík. – Vydala Uni-
verzita v Bratislave, 1976. / Даринка Гортан Премк, Гордана Јовановић //
Јужнословенски филолог. – Бр. XXXVI (1980), стр. 191–195.
1981.
[141] 4. Грамматический словарь русского языка / А. А. Зализняк.
– Москва: Словоизменение, 1977. / Даринка Гортан Премк, Гордана Јова-
новић // Јужнословенски филолог. – Бр. XXXVII (1981), стр. 287–291.
34 Марија С. Ђинђић
1983.
[142] 5. О Речнику нових речи [Ј. Ћирилова] / Даринка Гортан Премк
// Наш језик. – Год. 26, н. с., св. 1 (1983), стр. 42–47.
[143] 6. O Rečniku Njegoševa jezika / Darinka Gortan Premk // Prevodilac.
– Sv. 4 (1983), str. 52–55.
1989.
[144] 7. Govorimo slovenački / Katjuša Zakrajšek. – Beograd: Naučna
knjiga, 1989. / Darinka Gortan Premk // Prevodilac. – Sv. 4 (1989), str.
42–43.
[145] 8. O leksikologiji i leksikografiji / Darinka Gortan Premk // Prevo-
dilac. – Sv. 4 (1989), str. 44–47.
1990.
[146] 9. Савремени српскохрватски језик и култура изражавања (уџбе-
ник за I, II, III и IV разред средње школе) / Живојин Станојчић, Љубомир
Поповић и Стеван Мицић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна сред-
ства ; Нови Сад: Завод за издавање уџбеника, 1989. – 440 стр. / Даринка
Гортан Премк // Живи језици. – Бр. 32, св. 1–4 (1990), стр. 91–93.
1992.
[147] 10. Начински прилози у савременом српскохрватском књижев-
ном језику (лексичко-граматички приступ) / Стана Ристић. – Београд:
Институт за српскохрватски језик (Бибилиотека Јужнословенског фило-
лога, нова серија, књ. 9), 1990. – Стр. 1–172. / Даринка Гортан Премк //
Јужнословенски филолог. – Бр. XLVIII (1992), стр. 177–179.
1996.
[148] 11. О зеленом коњу (нови лингвистички огледи) / Милка Ивић.
– Београд: Словограф, 1995. / Даринка Гортан Премк // Књижeвност. – Бр.
3–4 (1996), стр. 465–468.
[149] 12. Синтаксис современного сербохорватского языка : Словосо-
четание и простое предложение / Ольга Ивановна Трофимкина. – Учебное
пособие для студентов славистов, Санкт-Петербург, Издательство С.-Пе-
тербургского университета, 1993. / Даринка Гортан Премк // Књижевност
и језик. – Год. 44, св. 3–4 (1996), стр. 153–156.
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 35
1997.
[150] 13. Italijansko-srpski rečnik / Ivan Klajn. – Beograd: Nolit, 1996. /
Даринка Гортан Премк // Јужнословенски филолог. – Бр. LIII (1997), стр.
217–220.
[151] 14. Лексичка хомонимија ; на примјеру српскохрватског стан-
дардног језика / Данко Шипка. – Београд: Институт за српскохрватски
језик САНУ, 1990. – Стр. 9–173. / Даринка Гортан Премк // Јужнословенски
филолог. – Бр. LIII (1997), стр. 237–243.
2000.
[152] 15. Jezikoslovna razdvojba / Branka Tafra. – Zagreb: Matica hrvat-
ska, 1995. – 199 str. / Даринка Гортан Премк // Лингвистичке актуелности.
– Год. 1, бр. 3 (2000), стр. 7–13.
[153] 16. Osnovi leksikologije i srodnih disciplina / Danko Šipka. – Novi
Sad: Matica srpska, 1998. / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 33,
н. с., св. 3–4 (2000), стр. 301–306.
[154] 17. Српско-бугарски речник, тематски • хомонимни, Лексикон
међујезичких хомонима и полисема / Сръбско- български речник, тема-
тичен • омонимен, Лексикон на међуезиковите омоними и полисеми /
Ценка Иванова и Мариана Алексић. – Велико Трново: Издателство ПИК,
1999. – Стр. 5–287. / Даринка Гортан Премк // Славистика. – Бр. 4 (2000),
стр. 288–290.
[155] 18. Filologija 30–31. – Zagreb: Razred za filološke znanosti, 1998.
– 351 str. /Даринка Гортан Премк // Лингвистичке актуелности. – Год. 1,
бр. 1 (2000), стр. 34–38.
2001.
[156] 19. Обратни речник српскога језика / Мирослав Николић.
– Београд, 2000. / Даринка Гортан Премк // Наш језик. – Год. 34, н. с., св.
1–2 (2001), стр. 170–172.
[157] 20. Придеви са значењем људских особина у савременом срп-
ском језику – творбена и семантичка анализа / Рајна Драгићевић. – Београд:
Институт за српски језик, Библиотека Јужнословенског филолога, Нова
серија, књ. 18 (2001). – 1–281 стр. / Даринка Гортан Премк // Јужносло-
венски филолог. – Бр. LVII (2001), стр. 110–121.
2002.
[158] 21. DU YU SPEAK ANGLOSRPSKI? Rečnik novijih anglicizama
/ Vera Vasić, Tvrtko Prćić, Gordana Nejgebauer. – Novi Sad, 2001. / Даринка
36 Марија С. Ђинђић
2004.
[160] 23. Rečnik tvorbenih formanatа : početne leksičke liste / Danko
Šipka. – Beograd: Alma, 2003. – Стр. 5–279. / Даринка Гортан Премк //
Јужнословенски филолог. – Бр. LX (2004), стр. 226–235.
2005.
[161] 24. Асоцијативни речник српскога језика (I део; од стимулуса
ка реакцији) / Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић.
– Београд: Београдска књига, Филолошки факултет Универзитета у
Београду, Службени лист, 2005. – Стр. 5–525. / Даринка Гортан Премк //
Јужнословенски филолог. – Бр. LXI (2005), стр. 255–260.
[162] 25. Асоцијативни речник српскога језика (I део; од стимулуса
ка реакцији) / Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић.
– Београд: Београдска књига, Филолошки факултет Универзитета у
Београду, Службени лист, 2005. – Стр. 5–525. / Даринка Гортан Премк //
Наш језик – Год. 36, н. с., св. 1–4 (2005), 143–145.
[163] 26. Od riječi do rječnika / Branka Tafra. – Zagreb: Školska knjiga,
2005. – Str. 7–318. / Даринка Гортан Премк // Јужнословенски филолог.
– Бр. LXI (2005), стр. 274–279.
[164] 27. Толковен речник на македонскиот јазик, том I А – Ж,
Скопје: Институт за македонски јазик, „Крсте Мисирков”, 2003. / Да-
ринка Гортан Премк // Македонски јазик: Билтен на Катедрата за ју-
жнословенски јазици при Филозофскиот факултет во Скопје. – Год. LVI
(2005), стр. 203–208.
2007.
[165] 28. Лексикологија српског језика / Рајна Драгићевић. – Београд:
Завод за уџбенике, 2007. – Стр. V–XV + 17–366. / Даринка Гортан Премк
// Јужнословенски филолог. – Бр. LXIII (2007), стр. 232–237.
[166] 29. Међујезичка српско-бугарска (бугарско-српска) лексичка
хомонимија / Мариана Алексић. – Београд: Филолошки факултет Уни-
Библиографија проф. др Даринке Гортан Премк 37
2010.
[168] 31. Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу / Рајна
Драгићевић. – Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије,
2010. / Даринка Гортан Премк // Књижевност и језик. – Год. LVII, бр. 1–2
(2010), стр. 167–169.
2012.
[169] 32. Лексикологија и граматика у школи : Методички огледи / Рај-
на Драгићевић. – Београд: Учитељски факултет, 2012. – 241 стр. / Даринка
Гортан Премк // Лингвистичке актуелности. – Бр. 21 (2012), стр. 34–36.
2013.
[170] 33. Речи о човеку (Номинација човека у српском језику) / Гор-
дана Штасни. – Нови Сад: Филозофски факултет, 2013. / Даринка Гортан
Премк // Књижевност и језик. – Бр. 60, св. 1 (2013), стр. 157–160.
[171] 34. Фразеолошки речник српског језика / Ђорђе Оташевић.
– Нови Сад: Прометеј, 2012. / Даринка Гортан Премк // Република Србија:
Управа за заједничке послове републичких органа (одељење за информа-
ционо-документационе и библиотечке послове). – Информативни билтен.
– Бр. 12 (2013) | електронски извор.
2014.
[172] 35. Yeni Türkçe–Szrpça Sözlük [M. Đinđić] / Даринка Гортан
Премк // Наш језик. – Год. 45, н. с., св. 1–2 (2014), стр. 93–97.
2015.
[173] 36. Поредбена српско-украјинска фразеологија / Дејан Ајдачић,
Лидија Непоп Ајдачић. – Београд: Алма, 2015. – 242 стр. / Даринка Гортан
Премк // Лингвистичке актуелности. – Бр. 26 (2015), стр. 67–70.
[174] 37. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, XIX
том, Београд 2014: САНУ, стр. I–CXVII и 1–800. / Даринка Гортан Премк //
Јужнословенски филолог. – Бр. LXXI, св. 3–4 (2015), стр. 311–315.
[175] 38. Толковен Речник на македонскиот јазик / Даринка Гортан
Премк // Наш језик. – Год. 46, св. 1–2 (2015), стр. 63–66.
ДОПРИНОС ДАРИНКЕ ГОРТАН ПРЕМК
СРПСКОЈ ЛИНГВИСТИЦИ
Рајна М. Драгићевић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
Лексиколошка истраживања
Даринке Гортан Премк
*
rajna.dragicevic@fil.bg.ac.rs
42 Рајна М. Драгићевић
ЛИТЕРАТУРА
Rajna Dragićević
Summary
Prof. Dr. Darinka Gortan Premk is the first Serbian lexicologist in the true sense of the
word. She outlined and introduced lexicology in the university studies at the Department of
Serbian Language, Faculty of Philology, University of Belgrade. This paper outlines the most
important thesis of her lexicological researches.
Keywords: Darinka Gortan Premk, lexicology, polysemy, derivation, Serbian language.
Марина Љ. Спасојевић*
Институт за српски језик САНУ
Београд
*
marina.spasojevic@isj.sanu.ac.rs
**
Овај рад је настао у оквиру пројекта Лингвистичка истраживања савременог
српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног је-
зика САНУ (бр. 178009), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије.
54 Марина Љ. Спасојевић
Није забележено да је Д. Гортан Премк учествовала у помоћној редакцији.
Допринос проф. др Даринке Гортан Премк српској лексикографији 55
Д. Гортан Премк наглашава, такође, да су предлози вишезначни, као и друге речи,
али да фигуративна значења не могу имати.
Допринос проф. др Даринке Гортан Премк српској лексикографији 59
десној страни писано и раније (в. т. 3.1, 3.1.1, 3.1.2). Наиме, на левој страни
се лексикограф сусреће најпре са питањем које су то одреднице које ће ући
у речник ако имамо у виду чињеницу да је реч о стандардном језику који
траје дужи период: да ли уносити све речи, тј. обухватити лексику целог
периода развоја стандардног језика, да ли изостављати речи из почетних
фаза стандардног језика и усмерити пажњу на актуелну лексику. Решење,
према Д. Гортан Премк, јесте да се старија лексика „скромније, шкртије”
обрађује, а новија детаљније и у семантичком и у прагматичком погледу.
Исто тако, недоумица је на овој страни да ли узимати само лексику из књи-
жевних дела или и из разговорног, колоквијалног, супстандардног језика.
Њено решење је да се књижевним, научним и публицистичким делима
прикључи разговорни језик, али без жаргона. Оно где Д. Гортан Премк
предлаже одступање у односу на класичну лексикографију јесу вулгари-
зми, јер сматра да треба бележити у одређеној мери „опште вулгаризме”.
Када су у питању асемантичне речи, попут антропонима и топонима, њен
став је, такође, другачији од традиционалног – да се не уносе, а термине
уносити само до обима који би одговарао општеобразовном нивоу. Као
новину, Д. Гортан Премк је предложила да се у загради бележи и акценат
у експресивном изражавању ако одступа од књижевног. Када је посреди
организација речничког текста, односно његове леве стране, питање је да
ли се определити за азбучни редослед или груписање према деривацио-
ним гнездима. Сматра да је примаран азбучни редослед, а груписање по
гнездима је пожељан, виши, следећи ступањ, коме треба тежити и који
нам обезбеђује нове информације и начине сагледавања лексике.
3.3.1. Стално праћење теоријских лексиколошких достигнућа и тежња
за њиховом практичном применом изнета је у раду из 1994. године, мада
се ту констатује: „Лексикографска пракса увек је претходила лингви-
стичкој, посебно лексиколошкој теорији, с друге стране, мање је познато
и признато да се теоријске синтезе, лексиколошке и др., понекад тешко
и закаснело враћају у лексикографску праксу.” Овде се предлаже израда
и образлаже значај и употребна вредност новог типа речника у коме би
лексички систем био експлицитно презентиран методом компонентне
анализе и компонентне синтезе. Из таквих дефиниција би се могао јасно
видети развој полисемантичне структуре и деривата.
3.3.2. Посебну пажњу Д. Гортан Премк посветила је разматрању
израде лингвистичких речника (2003б). Од Обратног речника М. Николића
(2000) види могућност израде више нових: преко потребан акценатски
речник, нормативни граматички речник итд. Из (тада предстојећег) речника
Десна страна обухвата показатеље граматичке категорије, податак о етимологији
(посредник и/или изворник), квалификаторе употребне и стилске вредности, семантичку
идентификацију и семантичку позицију и на крају примере употребе.
Допринос проф. др Даринке Гортан Премк српској лексикографији 61
О развоју српске лексикографије у 19. веку в. Гортан Премк 1984б.
62 Марина Љ. Спасојевић
ЛИТЕРАТУРА
10
Према њеним речима на отварању: „Циљ је овога скупа, с једне стране, осавре-
мењивање српске лексиколошке теорије и лексикографске праксе и, с друге стране, у
научној размени мишљења провера онога што смо досад учинили и онога што желимо
да учинимо” (у зборнику под Гортан Премк 2002а: 7), а његови закључци су: „1. Овакве
би међународне скупове требало одржавати сваке четири године, евентуално сваке три.
2. Између оваквих скупова требало би одржавати мање скупове, претежно националне,
о појединим конкретним проблемима. 3. Наставити рад на Семантичко-деривационом
речнику. 4. Постављена питања на овоме скупу треба теоријски и пратктично решавати.
А то значи да треба радити и између скупова” (Гортан Премк 2002а: 380).
64 Марина Љ. Спасојевић
Marina Spasojević
Summary
The paper presents the results of Prof. Dr. Darinka Gortan Premk’s work related to com-
piling dictionaries of the Serbian language – primarily descriptive dictionaries (Dictionary of
the Serbian Academy of Sciences and Arts, Dictionary of Matica Srpska, single-volume dic-
tionary of Matica Srpska), but also specialized dictionaries (dictionary of semantic derivations,
dictionary of the language of individual writers, etc.). On the other hand, it discusses issues
related to the problems of practical lexicography, which Prof. Premk sought to resolve in her
numerous studies, contributing both to the improvement of lexicographic practice (the structure
of dictionary entries and information they offer, types of lexicographic definitions and the use
of synonyms in these definitions; problems related to the lexicographic treatment of prepo-
sitions, the treatment of figural meanings, lexicographic treatment of terms, etc.). Through
the discussion of these problems and the study of topics related to the history, state-of-the-art
and perspectives of Serbian lexicography, as well as critical reviews of various lexicographic
works, she left a significant imprint on the development of Serbian theoretical lexicography and
lexicology. Accordingly, the lexicographic work of Prof. Darinka Gortan Premk may be traced
along two lines: the collective work dedicated to compiling Serbian descriptive and special
dictionaries and theoretical lexicography.
Keywords: Darinka Gortan Premk, lexicography, dictionaries, Dictionary of the Serbian
Academy of Sciences and Arts.
68 Марина Љ. Спасојевић
Речник
САНУ
фаза технички основна редакција суредакција рецензија укупно
израде послови и обрада стуба-
штампарска ца
коректура
том и
година
2, 1962. +
3, 1965. + +
4, 1966. +
5, 1968. + заврискати 75,5
– загладнелост 48;
закачити
– заклептати 27,5
= 75,5
6, 1969. + занимив – заовица 241,5
32,5; запах
– записница 42;
заповјед – заравањ
96; зародити
– засењеност
53; збрисавање
– звавољити 18
= 241,5
7, 1971. злоглав 232
– злоследичан
35; известиочев
– извлачити 45;
излазић – излупати
43; изрезивање
– изумило
50; изумиље
– икона1 27; интац
– интонирање 32
=232
8, 1973. интонирати – ирша 245,5
52; истрaгати
– истурити
53; истуркати
– исцветати 26;
јагњило – јадуљица
41; јатмице – јачина
16; Јеврејка
– јединик 28; јет
– Јовета 29,5
=245,5
Допринос проф. др Даринке Гортан Премк српској лексикографији 69
ГРАМАТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА
ДАРИНКЕ ГОРТАН ПРЕМК**
У овом смислу постоји континуитет у монографским испитивањима појединих
падежних облика у српско(хрватско)м језику. За исти теоријски приступ изјашњава се, у
монографији посвећеној инструменталу, и М. Ивић (1954: 5).
На тај се начин разматрају питања двојаке рекције разних глаголских поткласа:
глагола лагати, саветовати, помагати, судити, служити, с допунама у дативу и акуза-
тиву (Гортан Премк 1971: 39–56); глагола којима се означава промена положаја објекта
у границама истог места, с рекцијским допунама у акузативу и инструменталу, нпр. вр-
тети, замахнути, витлати и др. (ibid., 58–61); глагола опажајно-сазнајних, емотивних и
Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк 75
др. односа, с генитивном и акузативном допуном, нпр. гледати, видети, слушати, желе-
ти и др. (ibid., 97–103).
После монографије М. Ивић посвећене инструменталу (Ивић 1954) уследила је
књига К. Фелешка посвећена српскохрватском генитиву (Фелешко 1970), на пољском
језику (на српски преведена и објављена 1995). Поменућемо и то да је акузатив с предло-
зима обрадила, три деценије касније, Н. Арсенијевић (2003а и 2003б).
76 Александра М. Марковић
Веома је занимљив начин на који Д. Гортан Премк размишља о томе да ли син-
тагме типа појести колач, попити вино спадају у оне којима се означавају деструктивни
односи. Истиче да се њихово сврставање у било коју другу категорију осим ове (нпр. у
синтагме мобилних односа или модификативно-трансформативних односа) не би засни-
вало на лингвистичком становишту, већ на физичком или неком другом (Гортан Премк
1971: 29, у фусноти).
Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк 77
Питања двојаке рекције ауторка се дотиче и у раду Гортан Премк 1981, посвеће-
ном питањима синтаксичке норме у Речнику САНУ (зато ћемо га и прокоментарисати
под тачком посвећеној Речнику).
Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк 79
10
У анализи се посебно посматрају случајеви у зависности од врсте објекта и пре-
диката; наиме, издвајају се примери у којима је у функцији објекта именица или лична
заменица од оних у којима је то неодређена заменица; затим, разликују се примери са гла-
голом немати у предикату од других глагола. Осим тога, чини нам се важним поменути
и истанчан методолошки поступак који ауторка примењује у анализи прозних дела – по-
себна пажња посвећена је и чињеници да ли се посматра језик писца или језик личности
и закључци се доносе с тим у складу: „Што у језику писца има мање словенског генитива
него у језику личности, знак је да су га и сами писци осећали као дијалекатску особину
и свој језик су свесно ослобађали те конструкције, било под утицајем књижевног језика,
било под утицајем средине у којој су живели” (Гортан Премк 1962: 136–137).
11
Губљење словенског генитива ауторка убраја у једну од тенденција „изневе-
равања словенских традиција у синтакси нашег језика” (Гортан Премк 1971: 38).
80 Александра М. Марковић
вршење радње, или бар условљава посебан начин вршења радње” (Гортан
Премк 1963–1964: 437–438).
Ауторка у анализи издваја три групе:
1. Прву чине предлошко-падежне конструкције које имају само
узрочно/циљно значење (због/ради12).
2. другу чине оне које имају узрочно значење као секундарно, а
основна семантика им је аблативна (од, из, с); (нпр., у тзв. локаци-
оно-узрочним конструкцијама, предлошко-падежна конструкција
од + генитив означава појам од ког се субјекат удаљава, што је
узрок акције субјекта (утекао од зулума дахискога)).
3. трећу групу чине падежи и предлошко-падежне конструкције које
имају значење блиско узрочном. То могу бити конструкције: а) са
општом наменском и циљном семантиком, „јер се и оно чему је
намењено вршење глаголске радње и оно ради чега се она врши
лако може схватити као оно што покреће, проузрокује и само
вршење глаголске радње” (Гортан Премк 1963–1964: 446), нпр.:
Ја хоћу за љубав Паљковићу да је сакријем; б) оне које означавају
„оно на чему се заснива процес глаголске радње, као и оно што
омогућава вршење радње, што условљава глаголски процес”
(ibid.), нпр.: На ову тужбу Турци Данила посијеку; в) „појмови
који означавају ситуације, околности у којима се развијају глагол-
ски процеси могу их условљавати, па чак подстицати и индирек-
тно проузроковати” (ibid.). Такве су конструкције на + акузатив,
за + акузатив, с + инструментал, по + локатив, у + локатив, као
и облик инструментала: нпр. Победом овом на Полежу Срби су
добили још и то… (ibid.).
Ауторка разликује две врсте узрочних односа – праве и индиректне
узрочне односе. Основна семантичка разлика међу њима заснива се на
томе што конструкције првог типа означавају појмове који непосредно
проузрокују процесе глаголских радњи, док оне другог типа означавају
појмове који представљају основу, мотив, циљ, намену вршења радње или
околности у којима се процес одвија и само непосредно утичу на глагол-
ске процесе или начине вршења тих процеса (Гортан Премк 1963–1964:
453–454). Међу важне закључке овог рада спада и увид у то да се кон-
струкцијом од + генитив могу означити скоро сви типови узрочног односа,
као и да је најфреквентнија (ibid., 456).
12
Интересантно је тумачење значења предлога ради, које је, наравно, циљно, али
се, као што је познато, често погрешно користи и са узрочним значењем. Ауторка каже:
„Конструкција ради (заради) + генитив означава циљ вршења радње; она се може схва-
тити као узрочна само ако се циљ ради чијег се остварења врши радња схвати као оно
што покреће и само вршење радње” (Гортан Премк 1963–1964: 439).
Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк 81
14
Предлог на по фреквенцији следи одмах за предлогом у, као најфреквентнијим
(Костић 1999; 2001).
Граматичка истраживања Даринке Гортан Премк 83
Ауторка издваја две групе значења. Прву чине она која су у дирек-
тној вези са основним значењем (месно, временско, значење мере, узраста
развитка, стања и начина) (Гортан Премк 1963: 68–73). Значења друге
групе, антонимска значења изузимања и потпуног обухватања, нису у
директној вези са основним, као ни опште значење тицања, зависности,
узрока, намене и тзв. објекатско значење (ibid., 73–77).
Као важне закључке овог рада издвајамо следеће: семантика предлога
зависи од семантике управног и зависног члана синтагме (Гортан Премк
1963: 78). Затим, то што се указује на разлику у функцији предлога у
језицима синтетичког и аналитичког типа. У оним првим предлозима се
ближе одређују и спецификују општи падежни односи обележени обли-
ком номинала уз који предлог стоји (што је основна функција предлога у
словенским језицима са синтетичком деклинацијом), док се у оним другим
језицима предлозима одређују општи падежни односи, чији су показатељи
сами предлози – ова функција предлога нетипична је за синтетичке јези-
ке, али се јавља у српскохрватском, бугарском и македонском, и то код
предлога до, од, за, „чије је значење толико опште да је створило услове
да ови предлози приме на себе показивање општих падежних односа у
синтагмама са зависним чланом прилошког типа (доћи до овамо; завршити
за сутра; отићи до на извор; неће остати дуже од недељу дана). У оваквој
употреби ови се предлози по функцији својој изједначују са предлозима
аналитичког типа” (Гортан Премк 1963: 79–80). Крајњи закључак везан је
за констатацију да се у српскохрватском језику синтетички тип деклинације
приближава у неким случајевима аналитичком (ibid.).
4.2. У оквиру ове подтачке осврнућемо се на два рада у којима се
ауторка бави обрадом предлога у великим описним речницима (Гортан
Премк 1984; Гортан Премк 2015). Иако би се на први поглед могло чи-
нити да излазимо из теме свог прегледа (граматичка истраживања), због
важности везе између граматике и речника одлучили смо се да уврстимо
и ове радове.
У раду Гортан Премк 1984 даје се преглед модела обраде предлога у
описним речницима српскохрватског језика. Ауторка анализира постојеће
начине и предлаже нов модел обраде ове врсте речи, усклађен са традици-
оналном лексикографском праксом. У раду се постављају следећа питања:
које су лексичке особине предлога; каква су њихова граматичка својства и
који модел дефиниције би одговарао и лексичком и граматичком садржају
предлога (Гортан Премк 1984: 36). Ауторка истиче да предлоге сматра син-
семантичним несамосталним речима, а њихов семантички садржај види у
„означавању релације између именичког појма у каквом падежном односу
и управног члана синтагме. И означавање односа према именичком појму
сматрамо примарном лексичком особином предлога, а означавање односа
84 Александра М. Марковић
Нпр. у Речнику САНУ ознака рода (м, ж или с) уз одредницу показатељ је и гра-
18
матичке, именичке категорије речи; квалификатори свр. и несвр. ... указују на глаголску
категорију речи; ознаке, пак, прил. ... предл. ... узв. ... директни су идентификатори у
овоме смислу” (Гортан Премк 1980: 108–109).
86 Александра М. Марковић
постоји код свих семантичких речи, чак и код оних релационих (Гортан
Премк 1994: 127).
7. Закључак. У овом раду представили смо граматичка истраживања
Даринке Гортан Премк. Предмет њених интересовања у тим радовима
биле су захтевне, комплексне теме – падежи, предлози, глаголска рекција
и валенца. Семантичко-синтаксички приступ у анализи омогућио је да
се посматране појаве сагледају у својој сложености, да се опишу, али и
објасне.
Значај ових истраживања за граматику је велик. Монографијом по-
свећеном акузативу без предлога и појединим радовима описане су важне
области граматике српског језика (конкуренција словенског генитива и
акузатива уз одричне глаголе; типови глагола с двојаком рекцијом; паде-
жи и предлошко-падежне конструкције с узрочним значењем; значења и
функције предлога до и др.).
Иако је наш задатак био да у овом раду представимо граматичка
истраживања Даринке Гортан Премк, нисмо могли да направимо строгу
линију разграничења између њих и радова посвећених лексикологији, те-
оријској и практичној лексикографији. И ту чињеницу искористићемо као
повод да кажемо следеће: да би се у речнику ваљано могла представити
нека реч тако комплексне врсте какви су предлози или глаголи, потребно
је добро познавање граматике (што подразумева и знање о граматичкој,
категоријалној семантици). Иако је свака реч припадник одређене класе и
супкласе, она носи и нека идиосинкратична, лексичка обележја. Због тога
је важно знати које синтаксичке информације навести у речнику и на који
начин, како се не би рекло ни превише, ни премало. Сматрамо да је спој
таквих знања важан, ако не и неопходан, за рад на описном речнику.
Лексиколошки радови Даринке Гортан Премк већ представљају
обавезну литературу за рад на Речнику САНУ. Наше је мишљење да би
сви они који раде на овом речнику, као и они који ће радити на неким
будућим описним речницима српског језика, требало да буду упознати и
са граматичким истраживањима на која смо се овде осврнули.
ЛИТЕРАТУРА
Aleksandra Marković
Summary
The aim of this paper is to present a review of the grammatical investigations of Professor
Darinka Gortan Premk. We point out the theoretical and methodological approaches on which
her analyses are based upon and present the studies according to the subject in focus (papers
dealing with the grammatical category of case, prepositions, morphology, the relation between
grammar and lexicon etc.). It is our opinion that the investigations presented in this paper are
of great importance for the grammatical description of the Serbian language, as well as for the
lexicography as a whole.
Keywords: grammar, morphology, morphosyntax, syntax, case, preposition, Serbian
(Serbo-Croatian).
Александар М. Милановић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
Из исте перспективе, сличан проблем уочавамо и код селектираних писаца из
20. в., међу којима нису најпрестижнији прозни писци српске авангарде, истовремено и
публицисти и есејисти: Милош Црњански, Растко Петровић, Станислав Винавер и др.
Објашњење се може потражити у ауторкиној потреби да одабере текстове смањене емо-
ционалности и експресивности.
Подсетимо, 1970. појављује се монографија Далибора Брозовића Standardni jezik,
a 1973. превод Фишменове монографије Sociologija jezika.
96 Александар М. Милановић
Потврде су преузете из Рјечника ЈАЗУ.
Даринка гортан-премк као историчар језика 99
Преглед стања у говорима који чувају старије стање, нпр., галипољском (П. Ивић)
и староцрногорским (Б. Милетић, М. Пешикан) потврђује последњи ауторкин став (Гор-
тан Премк 1971: 77–78).
Ауторка, сасвим умесно, запажа на овоме месту у фусноти и аналитичке процесе
у нашем језику: „Иако проблем ових заменица није непосредно везан за наше испити-
вање, ми смо се са тим проблемом већ срели и констатовали да је у нашем језику веома
изразита тенденција ка индеклинабилности ових заменица” (Гортан Премк 1971: 81).
100 Александар М. Милановић
ИЗВОР
ЛИТЕРАТУРА
Повратак критеријуму језика престижних писаца видљив је у најновијим радови-
ма наших познатих нормативиста (уп. Станојчић 2016).
106 Александар М. Милановић
Aleksandar Milanović
Summary
In her distinguished book Akuzativne sintagme bez predloga (eng. Prepositionless Ac-
cusative Phrases) published in 1971, Darinka Gortan Premk identified the expansion of prepo-
sitional case constructions as a key factor responsible for the formal, functional and semantic
development of prepositionless accusative phrases in Serbian. As a syntactician, i.e. grammar-
ian, she is primarily a semanticist who focuses her attention on the phrase-head in Serbian and
other Slavic languages. When interpreting the reasons that brought on the language changes in
question, the author mainly emphasizes the importance of the internal semantic development
against possible foreign influences.
Keywords: Darinka Gortan Premk, history of language, accuasative, sintagma, contami-
nation, analogy, contact, internal development, syntax, semantics.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
Милорад М. Радовановић*
Српска академија наука и уметности
Београд
ГРАДАБИЛНА vs НЕГРАДАБИЛНА
АНТОНИМИЈА
ЛИТЕРАТУРА
*
Croft, Cruse 2004: W. Croft and D. A. Cruse, Cognitive Linguistics, Cambridge:
Cambridge University Press.
118 Милорад М. Радовановић
Katz 1972: J. J. Katz, Semantic Theory, New York – Evanston – San Francisco
– London: Harper & Row, Publishers.
Kempson 1977: R. M. Kempson, Semantic Theory, Cambridge – London
– New York – New Rochelle – Melbourne – Sidney: Cambridge University
Press.
Kostić 2008: N. Kostić, Antonimija kao sintagmatska relacija: Istraživanje na
korpusu savremenog srpskog jezika, Зборник Матице српске за фило-
логију и лингвистику, LI/1–2, 99–117.
Leech 1976: G. Leech, Semantics, Harmondsworth, Middlesex: Penguin
Books.
Lehrer 1974: A. Lehrer, Semantic Fields and Lexical Structure, Amsterdam
– London – New York: North-Holland Publishing Company – American
Elsevier Publishing Company.
Lyons 1977: J. Lyons, Semantics. Volume 1, Cambridge – London – New York
– Melbourne: Cambridge University Press.
Palmer 1976: F. R. Palmer, Semantics. A New Outline, Cambridge – London
– New York – Melbourne: Cambridge University Press.
Prćić 2008: T. Prćić, Semantika i pragmatika reči. Drugo, dopunjeno izdanje,
Novi Sad: Zmaj.
Sapir 1949: Edward Sapir, Grading: A study in semantics, Selected Writings
of Edward Sapir in Language, Culture and Personality, ed. D. G.
Mandelbaum, Berkeley – Los Angeles – London University of California
Press, 122–149.
Šipka 2006: D. Šipka, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, Novi Sad:
Matica srpska.
Milorad Radovanović
Summary
In this article, several conceptual and linguistic data have been discussed, with special
focus on those which are ussually in both logic and linguistics treated as antonims. In this re-
spect, the distinction among so-called „gradable / non-gradable”, „scalar / nonscalar” antonims
has been investigated. Several relevant authors and their contributions to the focused theme
have been mentioned, reviewed and discussed – in the field of lexicology, semantitics, cognitive
grammar, Slavic studies and general linguistics, as well (Irena Grickat, Darinka Gortan Premk,
Rajna Dragićević, Tvrtko Prćić, Danko Šipka, Nataša Kostić, Gordana Štasni, John Lyons, Ge-
offrey Leech, F. R. Palmer, Ruth M. Kempson, Adrienne Lerer, Jerrold J. Katz, Edward Sapir,
William Croft, D. Alan Cruse, and so on). General conclusion is that the observed distinction
Градабилна vs неградабилна антонимија 119
between „gradable” and „non-gradable” antonims is the fuzzy (vague) one, so that the border-
line between the two is neither clear, nor sharp.
Keywords: semantics, lexicology, antonimy, gradualness, scales, fuzziness, Serbian lan-
guage.
Милорад П. Дешић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
КРОАТИЗМИ У ЈЕДНОТОМНОМ
РЈЕЧНИКУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
*
milorad.desic@gmail.com
122 Милорад П. Дешић
облици обични код Хрвата: клор (за хлор), сол (према со), стол (према
сто), Ципар (за Кипар). Мислимо да би рјечник комплетнији био да су
у претходним случајевима навођени кроатизми због упоређења, односно
њиховог представљања као посебних одредница.
6. На основу претходне анализе грађе из Речника српскога језика може
се закључити да је оправдано уносити кроатизме у српске рјечнике, јер се
тиме добија потпунија слика о лексици лингвистички једног језика са ра-
зличитим варијантама. У анализираном рјечнику кроатизми су представље-
ни на више начина: као основне одреднице са упућивачким дефиницијама,
као споредне одреднице стављене у заграду, као основне одреднице са
објашњењем (потпуне дефиниције или одговарајући српски облици), а
јављају се и као чланови дублета и у саставу дефиниција лексема карак-
теристичних за језик Срба. Осјећа се потреба за једноставнијом обрадом и
уједначеним поступцима, па се предлаже посебан модел за квалификатор
хрв. вар. (хрватска варијанта) и скраћеницама в. (види) и уп. (упореди).
У ствари, ријеч је о сљедећем: уз кроатизам стоји хрв. вар. и дефиниција
којом се упућује на облике, лексеме или изразе обичне у српској средини,
а иза дефиниције српске одреднице налази се уп. са кроатизмом. Тако су
чвршће повезане и најудаљеније српске и хрватске одреднице.
Скренута је пажња на дублете, од којих неки тако означени реално
нису прави дублети јер су једне одреднице обичније код Срба, а друге код
Хрвата: проценат – процент, субјекат – субјект; идеалиста – идеалист;
дипломата – дипломат. Такође, препоручено је да се на исти начин, ујед-
начено, обрађују чланови система који укључују кроатизме (нпр. називи
мјесеци у години, затим група глагола на -ирати, -овати, -исати).
Истакнуто је да је у једнотомни рјечник српског језика потребно
уносити најобичније, најчешће кроатизме због упоређивања или њиховог
представљања у виду посебних одредница.
ИЗВОРИ
Николић и др. 2007: Речник српскога језика, М. Николић (ур.), Нови Сад:
Матица српска.
*
Anić 2009: V. Anić, Veliki rječnik hrvatskoga jezika, Zagreb: Novi Liber.
Šonje i dr. 2000: Rječnik hrvatskoga jezika, J. Šonje (ur.), Zagreb: Leksiko-
grafski zavod Miroslav Krleža – Školska knjiga.
Кроатизми у једнотомном рјечнику српског језика 129
Milorad Dešić
Summary
Among Croatisms the author includes forms, lexemes and expressions that are character-
istic or more typical of the language of Croats. The author finds that the single-volume Serbian
language dictionary should include the simplest, most common Croatisms, as it would provide
a more comprehensive view of lexemes of what is linguistically a single language having dif-
ferent varieties. He supports a simpler and more consistent presentation of lexemes, proposing
a specific model, with qualifier hrv. var. (Croatian variant) and abbreviations v. (see) and up.
(compare). This would allow for closer associations between even the most distant Serbian and
Croatian lexemes within the dictionary.
Keywords: Croatism, dictionary, lexeme, Croatian variant, see, compare, definition, dou-
blet, system.
Данко М. Шипка*
Државни универзитет Аризоне
Темпи, Сједињене Америчке Државе
УВОД
Епистемолошки конструкт који се представља у овом раду почива на
три кључна појма: словенства, идентитета и лексике. Стога прије пред-
стављања основних поставки модела који се предлаже ваља размотрити
ова три појма.
Идеја словенства заснива се на генетској и структурној блискости
словенских језика и донекле култура. Сам опсег појма није проблематичан
– обухвата говорнике свих словенских језика. Оно што јесте проблема-
тично јесте то колико блискост језика има везе са блискошћу култура.
Подручја словенских језика одликују се високим степеном разноврсности
*
danko.sipka@asu.edu
132 Данко М. Шипка
Епистемолошки конструкт
Кад се суочавамо с разликама у лексичким ресурсима словенских
језика, једно од кључних питања јесте шта је узроковало да се првобитно
један, прасловенски систем расточио на већи број засебних система, гдје
се у сваком зрцали самосвојан културни идентитет. Овакво питање може
се поставити за било коју групу генетски повезаних језика (рецимо индо-
европских), само се у случају словенских језика ради о релативно малом
броју засебних језика и релативно касном расцјепу на засебне језика (гле-
дано, наравно, на широкој скали историјског и језичкоисторијског развоја).
Сљедствено томе, материјал је знатно податнији на анализе него у многим
другим случајевима (нпр. већег броја језика или ранијег расцјепа). Питање
о расцјепу истовремено је и питање о јединству. Исти фактори који су
промијенили дио лексичке масе у сваком од језика оставили су и нешто
непромијењено, што ће онда и даље на неки начин повезивати словенске
језике односно културе и разграничавати их од других.
Погледајмо следећа три пара лексичких разлика.
а. руски синий : голубой према српскохрватском плав,
б. руско подушка према српскохрватском јастук, и
в. пољско tłok према српскохрватском клип (мотора).
У првом случају разлика се заснива на мање или више прецизном раз-
граничавању појмовног поља. Иза ње не стоје геополитичке или историјске
датости нити планска интервенција. Разлика настаје спонтано и тешко је
утврдити шта ју је проузроковало.
У другом случају разлика је директан резултат историјских и гео-
политичких околности. У руском (баш као и у пољском и неким другим
словенским језицима) ријеч је из словенске лексичке баштине, а српскохр-
ватска је позајмљеница из турског. Да није било интензивног директног
културног прожимања доброг дијела српскохрватске језичке територије
са турским језиком и његовом културом, ове разлике не би било. Баш као
ни први случај, ни овај други није резултат свјесне интервенције.
Коначно, у трећем случају имамо ситуацију да је свјесном интервен-
цијом у језику, у формирању моторизацијске терминологије, пољски језик
засновао свој назив на ономе што дио мотора са унутрашњим сагорије-
вањем обавља (да „тлачи” смјесу ваздуха и бензина), а српскохрватски је
изабрао метафору по изгледу, сличност с клипом кукуруза (наравно, уз
калкирање њемачког предлошка Kolbn).
Три наведена примјера илуструју сљедећа три слоја лексичких ра-
злика и сличности међу словенским језицима. Уједно, ове сличности и
разлике граде културни идентитет словенских језика у лексици у смислу
да је оно што је у њима различито обиљежавач идентитета засебних језика
136 Данко М. Шипка
Дубински слој
У дубинском слоју карактеристични показатељи културног иденти-
тета јесу ријечи везане за културу, подјеле везане за културу и обиљежја
везана за културу. Ова основна подјела заснована је на класификацији
лексичког анизоморфизма представљеној у Šipka 2015, гдје се могу наћи
информације о пуном репертоару разлика унутар сваке од ове три катего-
рије. Ријечи везане за културу изведене су из појаве нулте еквиваленције,
подјеле везане за културу из вишеструке еквиваленције, а особине везане
за културу из дјеломичне еквиваленције.
Међу ријечима везаним за културу имамо оне које су специфичне само
за појединачни словенски језик, као и оне карактеристичне за словенске
језике или бар њихову већину. Прву групу одређују српскохрватско слава
(дан и свечаност породичног или професионалног свеца покровитеља),
руско тоска (јака жудња за нечим неодређеним) или пољско żubrówka
(вотка зачињена травом Hierochloe odorata). Опет, примјер ријечи везане
Лексички слојеви словенског културног идентитета 137
Интеракцијски слој
У интеракцијском слоју могу се издвојити два основна параметра
интеракције. Први је природа интеракције, а други њен смјер. У природи
међујезичке и међукултурне интеракције постоји контактна интеракција,
гдје говорници дијеле исти или сусједни простор, као и неконтактна ин-
138 Данко М. Шипка
Површински слој
У површинском слоју вриједне су пажње три сфере истраживања.
Прва су нормативне интервенције у лексици и њихов степен удаљености
од свакодневне употребе, друга лексичка документација, а трећа оп-
штеприхваћени ставови и увјерења о лексици.
Оно што је карактеристично за словенске језике, како историјски тако
и у садашњем тренутку, јесте постојање елита које, најчешће са одређеним
политичким програмом у позадини, с већим или мањим успјехом, настоје да
интервенишу у лексичку масу свог језика. Довољно је споменути постојање
академија наука, лингвиста нормативиста, па онда и политичке маневре у
формирању стандардног језика од, на примјер, говедарско-свињарске ре-
волуције Вука Караџића до формирања стандардног македонског језика.
Битан додатни фактор јесте лексичка удаљеност стандарда од разговорног
језика и дијалеката (на примјер, доста изражена у чешком, а знатно мање
у руском).
Слично је и са праксом документације лексике. У свим словенским
традицијама постоје јаке тенденције документовања поријекла ријечи, нпр.
у великим пројектима етимолошких рјечника и рјечника страних ријечи.
Исто је и са изузетно обимним општим једнојезичним лексикографским
пројектима. Ово није тако у многим другим културним срединама.
Коначно, у словенским језицима имамо веома изражене ставове
говорника о самом језику, на примјер, о томе које су ријечи стране а које
Лексички слојеви словенског културног идентитета 139
нису, које треба користити а које не итд. Ова сфера површинског слоја у
интеракцији је са претходна два у смислу да се ставови о лексици фор-
мирају нормативном интервенцијом и документацијом, али и у томе да
ће ставови добрим дијелом бити и неприхватање интервенција, односно
неслагање с документованим материјалом.
Литература
*
Burke et al. 2009: P. Burke, J. Stets, Identity Theory, Oxford: Oxford University
Press.
Goddard 2012: C. Goddard, Semantic primes, semantic molecules, semantic
templates: Key concepts in the NSM approach to lexical typology,
Linguistics, 50–3 (2012), 711–743.
Jenkins 2015: R. Jenkins, Richard, Social Identity, London: Routledge.
Langacker 1991: R. W. Langacker, Concept, image, and symbol: The cognitive
basis of grammar, The Hague: Mouton de Gruyter.
Matthiessen et al. 2010: C. Christian et al., Key Terms in Systemic Functional
Linguistics, London: Continuum International Publishing.
Weinreich 1945: M. Weinreich, The YIVO and the problems of our time, speech
at the Annual YIVO Conference on 5 January 1945.
Wierzbicka 1988: A. Wierzbicka, The semantics of grammar, Amsterdam:
John Benjamins.
Wierzbicka 1992: A. Wierzbicka, Semantics, Culture, and Cognition. Universal
Human Concepts in Culture-Specific Configurations, Oxford: Oxford
University Press.
Wierzbicka 1997: A. Wierzbicka, Understanding Cultures through Their Key
Words: English, Russian, Polish, German, and Japanese, Oxford: Oxford
University Press.
Šipka 2015: D. Šipka, Lexical Conflict: Theory and practice, Cambridge:
Cambridge University Press.
Danko Šipka
Summary
tribute to solving concrete problems are adopted. Possible directions of theoretical and applied
research are outlined for each of the three aforementioned layers.
Keywords: lexicon, identity, Slavic studies, cross-cultural contacts, cross-cultural differ-
ences, linguistic planning, lexical norm.
Jasmina D. Moskovljević Popović*
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet
Katedra za opštu lingvistiku
Osnovni cilj ovog rada jeste predstavljanje različitih pojava koje karak-
terišu rani leksički razvoj, a koje mogu dovesti do nedoumica kako prilikom
utvrđivanja veličine ranog leksikona, tako i prilikom određivanja obima i
sadržaja pojmova, odnosno leksema koje ga sačinjavaju. Pojave koje su ana-
lizirane uključuju: fonetsku varijabilnost oblika, status onomatopejskih reči
i izraza, upotrebu proto-reči, upotrebu slivenih izraza, pojavu neologizama,
pojavu hipoekstenzije i hiperekstenzije i upotrebu nepotpunih paradigmi.
Sve pojave ilustrovane su primerima iz korpusa srpskog ranog dečjeg je-
zika. U završnom delu rada razmotreno je kako analizirani podaci i načini
definisanja uočenih pojava mogu uticati na utvrđivanje obima i strukture
ranog leksikona, kao i na formulisanje adekvatnog teorijskog objašnjenja
za proces usvajanja reči.
Ključne reči: rani leksički razvoj, srpski jezik, fonetske varijacije, proto-
-reči, sliveni izrazi, neologizmi, hipoekstenzija, hiperekstenzija, nepotpune
paradigme.
*
jasmina.moskovljevic@fil.bg.ac.rs
**
Ovaj rad finansiran je u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvоja Republike Srbije Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompeten-
cija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (br. 179018).
144 Jasmina D. Moskovljević Popović
Oks i Šiflin 1994.
Za više o ranim komunikativnim aktima i modusima njihove realizacije v. Moskovlje-
vić Popović i Polovina 2015.
Prve reči i kako ih odrediti: teorijsko-metodološki problemi u proučavanju ranog ... 145
Za više o ovome v. Kruz 1986, Gortan Premk 2004, Dragićević 2010, Šipka 1998.
Primeri kojima se u radu ilustruju analizirane pojave potiču iz jednog od sledeća tri
izvora: srpskog korpusa ranog dečjeg jezika koji je sastavni deo baze CHILDES (Anđelković
et al. 2001), dnevničkih zabeleški koje mi je ustupila prof. dr Vesna Lompar i dnevničkih zabe-
leški koje sam sakupila prateći razvoj govora dece iz svog okruženja.
U primerima preuzetim iz baze CHILDES koriste se, kao i u originalnim transkriptima,
sledeće skraćenice: CHI – dete ispitanik, MAJ – majka, TAJ – otac, BAB – baba, DAR, BIL
– istraživači; %com – komentar, %act – radnja koja prati iskaz, %gpx – standardizovan gest,
%gls – glosa, odn. „prevod” na standardizovani oblik iskaza.
146 Jasmina D. Moskovljević Popović
Dok u primeru (2) i (3) dete koristi izraz „bibi” kako bi imenovalo predmet
koji je u fokusu njegovog interesovanja, u primeru (4) isti izraz upotrebljava
onomatopejski, kako bi označilo zvuk koji ispušta disk pri (o)kretanju. Status
onomatopeja (i uzvika), koji i inače nije jasno određen i oko koga postoje ra-
zličiti, često međusobno suprotstavljeni stavovi, kako među morfolozima, tako
i među leksikolozima, još je nejasniji i teži za jednoznačno i nedvosmisleno
određivanje kada je reč o dečijem jeziku. Ipak, kada je o istraživanju ranog lek-
sikona reč, čini se da u najvećem broju slučajeva onomatopeje, onomatopejske
reči i uzvici treba da dobiju status posebnih leksema, posebno u slučajevima
Primer (4) takođe ilustruje i perceptivnu (vizuelnu – kreće se i/ili auditivnu – ispušta
određeni zvuk pri kretanju) hiperekstenziju (v. niže).
Sporno je i da li su uzvici i onomatopeje uopšte reči, zatim da li su u pitanju autoseman-
tičke ili sinsemantičke jedinice, kao i da li su onomatopeje samo podvrsta uzvika ili zasebna
kategorija reči (v. Daković 1998, Lompar 2016).
148 Jasmina D. Moskovljević Popović
2. Upotreba proto-reči
Mogući problem predstavlja i određivanje statusa proto-reči. Proto-reči se
definišu kao „vokalizacije koje sadrže iste glasovne sklopove i upotrebljavaju
se u istim, odgovarajućim situacijama, ali su karakteristične samo za govor
određenog deteta i nisu zasnovane na govoru odraslih iz njegovog okruženja”
(Sak 2009:43). Takva je, na primer, upotreba proto-imeničkog izraza cia-cia,
koji je jednoipogodišnja devojčica počela da koristi kako bi označila lampe,
lustere, lampione i druge slične svetleće objekte i nastavila da ga koristi sve do
sredine svoje treće godine. Ili izrazi dabi i bagi, koje je druga devojčica istog
uzrasta dosledno upotrebljavala sve do sredine svoje pete godine da bi označila
paradajz i jabuku. Među proto-reči, ali ovaj put među proto-glagole, svrstava
se i primer koji navodi V. Vasić (1983: 99):
V. Šulc i Tulviste 2016. i tamo navedenu literaturu.
Dnevničke beleške autora.
Prve reči i kako ih odrediti: teorijsko-metodološki problemi u proučavanju ranog ... 149
4. Upotreba neologizama
Uz pojavu i upotrebu proto-reči i slivenih izraza, ranu jezičku produkciju
karakteriše i pojava i upotreba neologizama. Međutim, za razliku od proto-
-reči, koje se javljaju na prelazu iz neverbalne u verbalnu komunikaciju, znači
u periodu pre ili tokom perioda pojave prvih reči, stvaranje i upotreba neolo-
gizama nije vremenski ograničena i predstavlja stalnu karakteristiku jezičkog
razvoja – čak i deca starijeg školskog uzrasta, kao i odrasli govornici, mogu,
ukoliko se za tim ukaže potreba, da „iskuju” i počnu aktivno da koriste novu
reč. Neologizmi se od proto-reči razlikuju i po motivisanosti svog fonetskog i
150 Jasmina D. Moskovljević Popović
10
Primeri (6)–(8) jesu iz dnevničkih beleški autora. Korišćene su sledeće skraćenice:
MAJ – majka, OTC – otac, DCA – devojčica, SST – starija sestra.
11
V. i primer (2), u kome roditelji i baka ponavljaju detetov naziv za bombonu – bilo da
je reč o neologizmu ili ne, osobe iz detetovog okruženja često ponavljaju reči deteta kao jedan
od sigurnih načina da sa njim uspostave i održe komunikaciju.
Prve reči i kako ih odrediti: teorijsko-metodološki problemi u proučavanju ranog ... 151
5. Pojava hipoekstenzije
Među rečima koje se javljaju na ranom uzrastu, povremeno se javljaju i reči
koje se realizuju samo u okviru strogo ograničenog referencijalnog konteksta ili
se koriste u znatno suženom referencijalnom obimu, odnosno značenju. Primer
za ovo je upotreba naziva kuca samo za svog ljubimca, ali ne i za druge pse, ili
situacija koju navodi Klark (2003: 83), kada dete cipelama naziva samo cipele
koje stoje na određenoj polici. Ova pojava, označena terminom hipoekstenzija,
odnosi se na situaciju u kojoj je sadržaj, odnosno značenje upotrebljene lekse-
me saobrazno sa značenjem u kome bi ta leksema bila upotrebljena i u jeziku
odraslog govornika, ali je njen obim u rečniku deteta značajno sužen i leksema
se upotrebljava samo za podskup referenata ili samo u podskupu situacija u
kojima bi je upotrebio odrasli govornik. Tako je dvogodišnja devojčica koristila
reč tejefon (= telefon) isključivo za označavanje bežične slušalice, ali ne i za
klasičan telefon sa brojčanikom koji se okreće. Hipoekstenzije često promaknu
neprimećene jer je potrebno da se u detetovom okruženju pojave različiti članovi
iste klase objekata da bi uopšte bilo uočeno da ih dete ne označava na odgova-
rajući način – tako je navedena hipoekstenzija pri upotrebi lekseme „telefon”
primećena tek u situaciji kada je usled češćih i dužih nestanaka struje porodica
uz bežični počela da upotrebljava i klasičan, „žič(a)ni” telefon.
Hipoekstenzivna upotreba pojedinih leksema u dečjem jeziku posebno
je prisutna kada je reč o sekundarnim značenjima reči – dovoljno je da dete
nema prethodnog iskustva sa specifičnim jezičkim ili vanjezičkim kontekstom u
okviru koga se data leksema upotrebljava, pa da se jave nedoumice oko njenog
korišćenja. Primer za ovo je situacija u kojoj petogodišnja devojčica, pošto je
u više navrata prisustvovala dogovoru svoje majke i tetke da se po obavljenom
poslu nađu, a koji se često završavao rečenicom „Važi, okrenuću te kad budem
gotova”, postavlja pitanje: „Mama, kako tetka i ti hoćete da ok(r)ećete jedna
drugu? Jel’ na glavu?” Za dete koje nije imalo nikakvog dodira sa telefonom
sa brojčanikom koji se okreće, izraz „okrenuću te” sa značenjem „telefoniraću
ti” nije imao nikakvog smisla i bio je potpuno semantički netransparentan.
Moguća je i obrnuta situacija – da dete određenu leksemu, ili više njih, koristi
samo u značenju koje leksikografi određuju kao sekundarno. Primer za ovo bila
bi upotreba reči „kapak” u govoru trogodišnje devojčice koju je ona koristila
isključivo kako bi označila deo oka (značenje koje se u Rečniku MS navodi
pod 2), dok joj značenje koje se u Rečniku navodi kao primarno (drveno ili
metalno krilo na prozoru, ... koje se može otvarati i zatvarati) uopšte nije bilo
poznato.
152 Jasmina D. Moskovljević Popović
6. Pojava hiperekstenzije
Nasuprot hipoekstenzijama, javljaju se hiperekstenzije. Terminom hipe-
rekstenzija označava se pojava u dečjem jeziku kada se reč koristi u mnogo
širem obimu i značenju nego što ih ima u jeziku odraslog govornika. Razlikuju
se četiri podtipa hiperekstenzija: perceptivne, akciono-funkcionalne, afektivne
i kontekstualne hiperekstenzije (Riskola 1980). O perceptivnim hiperekstenzi-
jama govorimo kada dete proširuje obim i sadržaj lekseme na osnovu uočene
perceptivne sličnosti (najčešće vizuelne ili auditivne, ređe olfaktivne, gustativne
ili taktilne) između označenih pojmova. Tako dvanaestomesečni dečak izrazom
av uz psa označava ovcu, lisicu i medveda.12 Slično tome, osamnaestomesečni
dečak, koji koristi izraz bibi kako bi označio različita vozila-igračke (v. primer
4), pri prvom susretu sa igračkom kornjačom koja po obliku podseća na autić,
a ima i točkove, počinje i kornjaču da naziva bibi:
12
Dnevnički podaci dr Vesne Lompar.
Prve reči i kako ih odrediti: teorijsko-metodološki problemi u proučavanju ranog ... 153
vatra u kaminu, kocke leda, drška ruže, gusan koji šišti, udar groma, sevanje
munje, blato.
Kontekstualne hiperekstenzije prisutne su u slučajevima kada se imenovani
predmet ili radnja javljaju u istoj situaciji/kontekstu kao i predmet ili radnja
čiji bi naziv upotrebio odrasli govornik. Primer je iskaz trogodišnjaka „Idem
bence”, kojim je on redovno saopštavao ukućanima da želi da ide da spava,
a koji postaje razumljiv ako se zna da je u njegovom krevecu uvek moralo da
stoji ćebence (tj. „prelazni objekat”) bez koga nije mogao da zaspi.
Poseban podtip perceptivne hiperekstenzije, koji se ne pominje u literaturi,
predstavljaju slučajevi u kojima dete potpuno različite i nesrodne predmete
označava istim izrazom zato što mu njihovi nazivi u govoru odraslih zvuče
slično. Primer za ovu vrstu hiperekstenzije predstavlja upotreba izraza „km”,
koji je dvanaestomesečni dečak koristio da bi označio kokoš(ku), knjigu i
kuma.13 Mada na prvi pogled ovakav tip hiperekstenzije može da se učini vrlo
neobičnim, a i neočekivanim, njega je ipak moguće objasniti ako se ima u vidu
da je za dete tokom prvih godina života reč (oznaka) neodvojiva od referenta
na koji upućuje (označenog). Otuda je naziv objekta samo još jedno njegovo
svojstvo, i to svojstvo koje je neotuđivo i neodvojivo od objekta.14 Zato sličnost
u nazivu objekata, odnosno to što njihovi nazivi slično zvuče, predstavlja još
jednu od mogućih perceptivnih sličnosti na osnovu koje je moguće formiranje
hiperekstenzija.
devet glagola (bacati, dati, gledati, imati, hteti, hvatati, otići, spavati, videti),
pet ih je bilo upotrebljeno sa značenjem (mada ne nužno i u ispravnom obliku)
2. l. jed. imperativa (vidi, (gl)eda(j), spavaj, daj, baci), četiri u 1. l. jed. prezenta
(dam, hoću, (gl)edam, (h)vata(m)), tri u 3. l. jed. prezenta (spava, ima, baca)
i jedan u 3. l. jed. aorista (ode).16 Da li dete koje koristi samo jedan od preko
dvesta različitih glagolskih oblika zna taj glagol ili ne, da li je on sastavni deo
njegovog vokabulara ili nije?
8. Završna razmatranja
Svaka od sedam analiziranih pojava – varijabilnost fonetskih formi, pro-
to-reči, sliveni izrazi, neologizmi, hipoekstenzija, hiperekstenzija, nepotpune
paradigme – svedoči o nejasnom leksičkom statusu velikog broja izraza u ranom
dečijem govoru, posebno ako se oni sameravaju i ocenjuju prema uobičajenim
leksikološkim i leksikografskim kriterijumima. Otuda se podaci o veličini vo-
kabulara dece određenog uzrasta koje navode različiti autori toliko međusobno
razlikuju i otuda ih uvek treba uzimati sa rezervom. U zavisnosti od toga šta se
računa ili ne računa kao punovažna reč dečijeg leksikona, zavisiće i procena
njegove veličine. Ovo posebno treba imati u vidu kada je reč o određivanju
leksičkih normi za pojedine uzraste – previše uska ili previše široka definicija
reči, odnosno nedovoljno precizno definisanje onoga šta znanje određene reči
podrazumeva ili ne podrazumeva na određenom uzrastu moglo bi da dovede
do ozbiljne potcenjenosti ili precenjenosti leksičkog znanja deteta.
S druge strane, sve analizirane pojave, kao i svaka od njih ponaosob, na
specifičan način osvetljavaju različite aspekte procesa usvajanja leksema i
ukazuju na njegov poseban – postepen, segmentiran i nemonoton – tok. Zato
se čini da bi, bar kad je o ranom leksikonu reč, bilo ispravnije govoriti o usva-
janju pojedinih aloleksi (subleksema,17 semema) nego o usvajanju leksema.
Prihvatanje stava o usvajanju aloleksi (subleksema) otvara nov ugao gledanja
na procese sticanja leksičkog znanja i činioce koji ga determinišu, kao što
omogućava i da se prevaziđu problemi koji postoje u postojećim teorijskim
pristupima ranom leksičkom razvoju.18
16
Podaci iz korpusa CHILDES.
17
Za više o definiciji sublekseme v. Popović 2003.
18
Za više o ovome v. Moskovljević Popović 2016.
Prve reči i kako ih odrediti: teorijsko-metodološki problemi u proučavanju ranog ... 155
LITERATURA
Summary
This paper presents a study of the different phenomena that characterize early lexical
development and that can present problems in establishing its size, range and content. The phe-
nomena analyzed include: variability of phonetic form, proto-words, amalgamated expressions,
neologisms, underextension, overextension, and incomplete paradigms. All data are obtained
from children acquiring Serbian. In the final part of the paper, the influence of the analyzed phe-
nomena in establishing the size, range and content of the early lexicon is discussed and some
insights of importance for general theory of lexical acquisition are proposed.
Keywords: early lexical development, Serbian, variability of phonetic form, proto-words,
amalgamated expressions, neologisms, underextension, overextension, incomplete paradigms.
Драгана Д. Вељковић Станковић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
1. Увод
1.0. Концептуализација човека као објекта указује на потребу да се
направи дистанца у односу на категорију живог (уп. човек је животиња,
човек је биљка), а посебно на говорницима најблискији домен човек /
људско, који – у поређењу с другим доменима – носи обол повлашћених
атрибута (рационалности, духовности, моралности). Таква дистанца омо-
гућава развој фигуративности, али и ироничних, пејоративних, шаљивих,
а некад и похвалних значења, каква запажамо код лексема које денотирају
ствари, а употребљавају се и за именовање човека и различитих његових
draganavs@yahoo.com
∗
Овај рад је написан у оквиру пројекта 178006 Српски језик и његови ресурси, који
**
издужени предмет (од дрвета или др.) који служи за подупирач, ослонац и сл. фиг. особа
која највише доприноси одржавању нечега. – Добра жена је кућни дирек, који кућу држи
(Весел. 11, 28). РМС: стуб 1. а. у грађевинарству дрвени, метални, камени или зидани
окомити подупирач најчешће ваљкастог облика који преноси терет надграђен на чврсту
подлогу. 4. фиг. а. угледан, истакнут јавни радник. – Тај љекар ... иначе је врло угледна
личност у граду ... стуб друштва. Чол.
Када је реч о представљању човека као објекта, сличан, а понекад и јачи ефекат
остварује се упливом у изворне домене који се издвајају својом неугледношћу, ружноћом
и табуираношћу. Због тога, а можда још више због разбарушености својих носилаца који
се доживљавају као неконвенционални, преслободни, а понекад и проблематични, жар-
гон неоправдано прати лош глас, јер, као и сваки anfan terrible, негује своју неумереност и
рустичност, али и аутоироничну дистанцу која се веома добро препознаје у реификацији
човека, његових особина, навика и радњи.
Реификација човека у српском жаргону 161
Будући да је шраф пасиван део уређаја, човек који нема или не може имати знат-
ног удела у пословању назива се шрафом и доживљава као неспособан и неважан (исп.
Имами 2000, шраф = службеник који се не пита, обичан шраф = сасвим неважна особа).
С друге стране, за онога ко почне активно да даје свој допринос каже се да је прорадио;
посебно је честа употреба овог значења у спортском жаргону (исп. Б. Герзић и Н. Герзић
2
2002: прорадити = почети играти добро).
У РСАНУ читамо: апарат (нем. Apparat) 1. техн. општи назив за сложене справе
које имају неку одређену намену: а. с атрибутом: дезинфекциони ~, дестилациони ~, про-
јекциони ~, телеграфски ~, телефонски ~, филмски ~, фотографски ~ итд. б. без атрибута,
као назив за поједине апарате који се обично означују том речју с атрибутом (место:
телеграфски ~, телефонски ~ и др.), или посебном речју (место: авион, хладњача и др.).
5. фиг. онај који без размишљања врши наређења, аутомат. – Немац је апарат ... ништа
друго. Он ради како хоће онај коме је потчинио своју вољу, али никад сам нити мисли
нити ради (Вас. Д. 2, 139). аутомат (нем. Automat) 1. апарат, направа која, стављена у
покрет, врши извесне радње помоћу унутрашњег механизма. фиг. онај који ради као ау-
томат, механички, без учешћа свести. – Задатак наше планске привреде није да васпита
аутомате, него ... да ... васпита што свесније људе (Кидр. 1, 236).
162 Драгана Д. Вељковић Станковић
12
Неатрактивност се поима и као последица рада уз помоћ оруђа која се метони-
мијски везују за припаднике „нижих” класа (сељаштво, радништво), што показује да је
пут жаргонизације ових лексема утрт комплексним познавањем друштвених околности,
начина живота и навика оних који поменута оруђа користе зарад привређивања, те реи-
фикација вршилаца бива покренута врстом радњи које се одређеним оруђима обављају,
док се ружноћа јавља у оквиру каузалитета: употреба оруђа – тежак рад – ружноћа као
последица обављања тешких послова.
168 Драгана Д. Вељковић Станковић
3. Закључне напомене
У поимању човека као предмета кључну улогу имају деанимација
људског и анимација предметног света. Ова два супротстављена а пара-
лелна процеса базирана су на обостраној структурној и функционалној
13
Исп. РСАНУ: гроб 2. фиг. а. мртав човек, мртвац. б. смрт, пропаст, уништење.
в. (често са придевом „стари”) човек у последњим данима живота, особа у дубокој ста-
рости; исп. гробина (2).
На исти начин схватамо и развој фигуративности код назива воћки (привлачна
14
девојка = бресквица, мандарина, малина), само што су тада, поред укуса, у концепт укљу-
чени и квалитети који се односе на једрину, облик и боју (уп. привлачно је сочно, обло,
румено).
Реификација човека у српском жаргону 169
веза између људског и предметног света најбоље је дочарао Радослав Зечевић својим
илустрацијама Андрићевог речника жаргона (Андрић 1976, 22005).
170 Драгана Д. Вељковић Станковић
ЛИТЕРАТУРА
ИЗВОРИ
Summary
*
krajisnikv@gmail.com
174 Весна Р. Крајишник
2. Међулексичка асоцијативност
Способност ријечи да се семантички повезују са другим ријечима
једног лексичког система доводи до стварања лексичких системских од-
носа који су знатно сложенији од других језичких система. Та сложеност
је резултат „с једне стране, великог броја и неодређеног броја знакова у
Асоцијација у настави српског као страног језика 175
настави
настави српског
настави српског као
српског као страног
као страног језика
страног језика не
језика не користимо
не користимо ууу сврхе
користимо сврхе лексиколошких
сврхе лексиколошких
лексиколошких
истраживања,
истраживања,него
истраживања, него у функцији
негоууфункцији употребе
функцијиупотребе језика
употребејезика и његових
језикаиињегових (основних)
(основних)лексич-
његових(основних) лексич-
лексич-
ких и граматичких
ких ии граматичких
ких модела,
граматичких модела, томе
модела, томе смо
томе смо прилагођавали
смо прилагођавали и захтјеве
захтјевеууузадацима.
прилагођавали ии захтјеве задацима.
задацима.
Најједноставнији
Најједноставнији модел
Најједноставнији модел задатка
модел задатка јесте
задатка јесте захтјев
јесте захтјев да
захтјев да се
да се једном
се једном ријечју
једном ријечју
ријечју
реагује на
реагује на
реагује стимулус,
на стимулус, при
стимулус, при чему
при чему
чему та та ријеч
та ријеч треба
ријеч треба да
треба да буде
да буде у семантичкој
семантичкој (али
буде уу семантичкој (али
(али
не
не обавезно
не обавезно иии обличкој)
обавезно обличкој) вези
обличкој) вези са
вези са стимулусом.
са стимулусом.
стимулусом.
1.
1. почетни
1. почетни ниво
почетни ниво
ниво
ɉɈɑȿɌɇɂ
ɉɈɑȿɌɇɂɇɂȼɈ
ɇɂȼɈ
ɯɥɚɞɧɚ
ɯɥɚɞɧɚ
ɡɞɪɚɜɚ ʦʽʪʤ
ɱɢɫɬɚ
ɱɢɫɬɚ
ɡɞɪɚɜɚ ʦʽʪʤ
ɬɨɩɥɚ
ɬɨɩɥɚ
ССобзиром
обзиромна
нато
тода
дасусуово
овостуденти
студентиса
саелементарним
елементарнимзнањем
знањемјезика,
језика,
што
што подразумијева владање врло ограниченим лексичким фондом, који
подразумијева владање врло ограниченим лексичким фондом, који
не
неподразумијева
подразумијеваразвијене
развијенепарадигматске
парадигматскеодносе
односе(прије
(пријесвега
свегасинониме),
синониме),
добијени
добијени одговори
одговори су
су уу облицима
облицима придјева,
придјева, тј.
тј. ријечи
ријечи које
које асоцијативно
асоцијативно
карактеришу
карактеришу стимулус.
стимулус.
Даљим
Даљим развојем
развојем асоцијативног
асоцијативног низа,
низа, асоцијативна
асоцијативна ријеч
ријеч постаје
постаје сти-
сти-
мулус.
мулус.Одговори
Одговористудената
студенатасу суједнообразни
једнообразни––свесвеасоцијације
асоцијацијесусуименице.
именице.
ɜɪɟɦɟ
ɜɪɟɦɟ
ɫɨɛɚ
ɫɨɛɚ ɡɢɦɚ
ɡɢɦɚ
ɯɥɚɞɧɚ
ɯɥɚɞɧɚ
ɯɪɚɧɚ
ɯɪɚɧɚ ɭɥɢɰɚ
ɭɥɢɰɚ
ɫɩɨɪɬ
ɫɩɨɪɬ ɡɞɪɚɜɚ ɱɢɫɬɚ
ɱɢɫɬɚ ɝɪɚɞ
ɝɪɚɞ
ɡɞɪɚɜɚ ʦʽʪʤ
ʦʽʪʤ
ɱɨɜɟɤ
ɱɨɜɟɤ ɤɭʄɚ
ɤɭʄɚ
ɬɨɩɥɚ
ɬɨɩɥɚ
ʇɟɦɩɟɪ
ʇɟɦɩɟɪ ɥɟɬɨ
ɥɟɬɨ
ɤɚɮɚ
ɤɚɮɚ
У
УУпримјерима
примјеримасу
примјерима судати
су датиреални
дати реалниодговори
реални одговористудената,
одговори студената,са
студената, саодговарајућим
са одговарајућимграматичким
одговарајућим граматичким
граматичким
корекцијама
корекцијама(род,
корекцијама (род,конгруенција,
(род, конгруенција,ред
конгруенција, редријечи...).
ред ријечи...).
ријечи...).
180
180 Весна Р. Крајишник
Весна Р. Крајишник
На
На овај
овај начин
начин се
се ствара
ствара асоцијативни
асоцијативни грозд
грозд или
или асоцијативна
асоцијативна мрежа
мрежа
уу чијем
чијем стварању студенти активирају свој лексички фонд, али
стварању студенти активирају свој лексички фонд, али ии усвајају
усвајају
нови.
нови. Наставком
Наставком гранања
гранања ове ове мреже
мреже поново
поново би би сесе добили
добили придјеви
придјеви који-
који-
ма
ма се описују нови стимулуси и, евентуално, глаголи који су
се описују нови стимулуси и, евентуално, глаголи који су типични
типични за за
активности садржане у именичким стимулусима. Употреба
активности садржане у именичким стимулусима. Употреба рјечника је рјечника је
дозвољена
дозвољена ии пожељна,
пожељна, јерјер се
се уче
уче ријечи
ријечи које
које су
су уу међусобној
међусобној семантичкој
семантичкој
вези.
вези.
На
На средњем
средњем нивоу
нивоу лексички
лексички фонд
фонд јеје знатно
знатно богатији,
богатији, што
што утиче
утиче ии на
на
разноврсност у избору асоцијативних
разноврсност у избору асоцијативних ријечи. ријечи.
средњи ниво
средњи ниво
ɋɊȿȾȵɂ ɇɂȼɈ
ɬɟɱɧɨɫɬ
ɜɚɠɧɚ
ɡɚ ɠɢɜɨɬ
На исти
На исти стимулус
стимулус добили
добили смо
смо парадигматске
парадигматске асоцијације
асоцијације (синониме:
(синониме:
течност, текућина и антониме – копно), али и синтагматске
течност, текућина и антониме – копно), али и синтагматске (важна (важна заза
живот). Језичка компетенција на средњем нивоу омогућава студентима
живот). Језичка компетенција на средњем нивоу омогућава студентима
знатно већу
знатно већу слободу
слободу уу креирању
креирању језичког
језичког исказа
исказа ии бирању
бирању средства
средства којим
којим
ће се изразити.
ће се изразити.
Даљим гранањем
Даљим гранањем асоцијативне
асоцијативне мреже
мреже добијамо
добијамо различите
различите врсте
врсте
реакција на нови стимулус, и синтагматских и парадигматских.
реакција на нови стимулус, и синтагматских и парадигматских.
Асоцијација
Асоцијацијауунастави
настави српског
српског као страногјезика
као страног језика 181
181
ɤɪɜ
ɬɟɱɟ ɩɢɬɢ
ɬɟɱɧɨɫɬ
ɨɤɟɚɧ ɩɚɪɮɟɦ
ɩɭɱɢɧɚ ɧɢʁɟ
ɜɚɠɧɚ ɡɚ ɱɜɪɫɬɨ
ɠɢɜɨɬ
ɡɞɪɚɜʂɟ ɬɨɩɥɨɬɚ
ɯɪɚɧɚ
4.4.Асоцијација
Асоцијацијаииконтекстуализација
контекстуализација
УУпроцесу
процесукомуникације
комуникацијелексика
лексика јеје носилац
носилац већине
већинеинформација,
информација,изиз
чегапроистиче
чега проистичепотреба
потребададасесе уу настави
настави страног
страног језика
језикаштоштоприје
пријеовлада
овлада
што већим бројем потребних лексема. Међутим,
што већим бројем потребних лексема. Међутим, као што је напријед као што је напријед
речено,циљ
речено, циљненетреба
требада
дабуде
буде познавање
познавање изолованих
изолованих ријечи,
ријечи,него
негоњихо-
њихо-
ва правилна употреба, која, прије свега, зависи од њихове
ва правилна употреба, која, прије свега, зависи од њихове семантичке семантичке
вриједности.Управо
вриједности. Управозбог
збогтога
тога већ
већ на
на самом
самом почетку
почетку наставног
наставногпроцеса
процеса
потребно је захтијевати од студената да се новонаучене ријечи стављају
потребно је захтијевати од студената да се новонаучене ријечи стављају
у одговарајући синтаксички контекст, што омогућава да студент а) разу-
у одговарајући синтаксички контекст, што омогућава да студент а) разу-
мије значење ријечи, б) прецизира њено значење и в) креира сложенији,
мије значење ријечи, б) прецизира њено значење и в) креира сложенији,
комплетно информативан језички исказ.
комплетно информативан језички исказ.
Контекстуализација омогућава да функционалне ријечи, ријечи врло
Контекстуализација
отвореног семантичког поља, омогућава да функционалне
постигну ријечи, ријечи
семантичку прецизност, врло
односно
отвореног семантичког
функционалност. поља, постигну
Функционалност семантичку
лексике се огледапрецизност,
у графемскојодносно
и зву-
функционалност. Функционалност лексике се огледа
ковној реализацији референтне вриједности коју је потребно у графемској
исказати и зву-
у од-
ковној реализацији
говарајућем референтнеизразу
комуникативном вриједности
и већина коју је потребновриједности
референтних исказати у од-је
говарајућем
еквивалентна у свим језицима. Међутим, понекад референтне вриједностије
комуникативном изразу и већина референтних вриједности
еквивалентна у свим
нису исте, што, језицима.
приликом Међутим,
усвајања стране понекад
лексике,референтне вриједности
доводи до семантичке
нису исте, што, приликом
непрецизности усвајања
(Шторх 20013). стране
Грешке лексике, доводи до
у контекстуализацији семантичке
лексике врло
непрецизности (Шторх 20013). Грешке у контекстуализацији
често бивају узроковане њиховом другачијом референтном вриједношћу лексике врло
често бивају узроковане
у матерњем њиховом
језику, те се тако честодругачијом референтном
чују изрази типа: брдовриједношћу
Копаоник,
у девојчица
матерњем(за језику,
женскутеособу
се тако од 18често чују добар
година), изразидантипа: брдо приликом
(поздрав Копаоник,
сломити
растанка),(за
девојчица женскупапир,
особу кувати пицу, конобар
од 18 година), добар један
платио ... итд.
(поздрав приликом
растанка), сломити папир, кувати пицу, конобар је платио ... итд.
182
182 Весна Р.
Весна Р. Крајишник
Крајишник
У процесу
У процесу контекстуализације
контекстуализације лексике
лексике асоцијација
асоцијација јеје врло
врло захвалан
захвалан
метод којим
метод којим се
се постиже
постиже иницијална
иницијална реакција
реакција студената.
студената. На
На задати
задати стиму-
стиму-
лус студенти асоцијативно реагују у зависности од језичке компетенције.
лус студенти асоцијативно реагују у зависности од језичке компетенције.
Добијени одговори
Добијени одговори наставнику
наставнику служе
служе за
за постављање
постављање питања
питања (Зашто?),
(Зашто?),
којим се
којим се захтијева
захтијева стварање
стварање адекватног
адекватног лексичког
лексичког контекста
контекста (реченице)
(реченице)
за употребу асоцијативне ријечи. Процес се наставља и
за употребу асоцијативне ријечи. Процес се наставља и даље тако даље тако што
што
наставник поставља нова питања (Ко још...? Шта још...?
наставник поставља нова питања (Ко још...? Шта још...? Где још...? Где још...?
итд.), сваки
итд.), сваки пут
пут тражећи
тражећи да
да се
се нова
нова асоцијативна
асоцијативна ријеч
ријеч повеже
повеже саса новим
новим
значењима и
значењима и новом
новом употребом.
употребом.
2. модел
2. модел почетни
почетни ниво
ниво
2. ɆɈȾȿɅ ɉɈɑȿɌɇɂ ɇɂȼɈ
ɒɬɚ ʁɟ ʁɨɲ ɭ ɱɚɲɢ?
ɚɫɨɰɢʁɚɰɢʁɚ Ɂɚɲɬɨ? ȼɂɇɈ
ɋɈɄ
ɈɄȿȺɇ
ɊȺɄ
ɄɊȺȴ
средњи ниво
средњи ниво
ɍ ɉȺɉɂɊɍ
ɄɅɂɆȺ-ɍɊȿȭȺȳ
ȾȿɅɎɂɇ
ɒɄɈȴɄȿ
Као
Каоиинанаосновном
основномнивоу, нивоу,ииовдје
овдјеје
јемогуће
могућеширење
ширењелексичке
лексичкеиисеман-
семан-
тичке
тичкемреже,
мреже,тако
такоштоштоће ћедобијене
добијенеријечи
ријечипослужити
послужитикао каонови
новистимулуси
стимулуси
ии мотивна
мотивна ријеч
ријеч заза нови,
нови, сложенији
сложенији исказ.
исказ.
Нешто
Нешто старији и конзервативнијиприступи
старији и конзервативнији приступиучењу
учењулексике
лексикекритички
критички
се
сеодносе
односепрема
премаконтекстуалној
контекстуалнојсемантизацији
семантизацијилексике,
лексике,сматрајући
сматрајућије јенепо-
непо-
узданом
узданомјер,јер,за
заразлику
разликуод одпревођења
превођењана наматерњи
матерњијезик
језиккао
каоједином
јединомначину
начину
за
за јасно
јасно разумијевање,
разумијевање, ученициученици морају
морају дада погађају
погађају значење
значење непознатих
непознатих
ријечи
ријечи (Лубке
(Лубке 1972),
1972), семантизација
семантизација на на матерњем
матерњем језику
језику је
је економичнија
економичнија
(Буцкам
(Буцкам 1980),
1980), студенти
студенти страном
страном језику
језику приступају
приступају преко
преко матерњег
матерњег јези-
јези-
ка
ка ии код
код једнојезичних
једнојезичних семантизација
семантизација већином
већином траже
траже одговарајућу
одговарајућу ријеч
ријеч
на
на матерњем
матерњем језику
језику (Квец
(Квец ии др.
др. 1981)
1981) итд.
итд. Међутим,
Међутим, мишљења
мишљења смо смо да,
да,
уу највећем
највећем броју
броју случајева,
случајева, добро
добро одабран
одабран контекст
контекст условљава
условљава правилан
правилан
избор
избор ријечи,
ријечи, припри чему
чему је је то
то ии најбољи
најбољи начин
начин за
за дугорочно
дугорочно задржавање
задржавање
ријечи
ријечи уу менталном
менталном лексикону.
лексикону.
5.
5. закључак
закључак
Током
Токомувођења,
увођења,учења
учењаииувјежбавања,
увјежбавања,нове
новеријечи
ријечисе
семорају
морајупредста-
предста-
вити
витикроз
крозразличите
различитенивое
нивоеиивишедимензионалне
вишедимензионалневриједности
вриједностикако
какоби
бисе
се
184 Весна Р. Крајишник
ЛИТЕРАТУРА
Vesna Krajišnik
Summary
The paper points to the models of usage of association in teaching Serbian as a foreign
language. The simplest model is the creation of associative pairs of lexemes (to a given stimu-
lus) whose purpose it is to preserve active vocabulary. The second model represents the expan-
sion of associative networks into a broader semantic context, with the aim of creating a (wider)
syntactic unit - phrases, or sentences.
Keywords: Serbian as a foreign language, association, vocabulary, lexical context, the
semantic context
Мариана З. Алексић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
O ГАЛИЦИЗМИМА У САВРЕМЕНОМ
СРПСКОМ И БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ
(СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА)
У овом раду синтагме лексички пар и хомонимски (хомонимични) пар немају исто-
ветно значење: лексички пар је онај пар чији су чланови семантички истоветни, уз могућу
разлику у стилској маркираности или употребној вредности, док су лексеме хомонимског
пара семантички неистоветне.
Терминолошку синтагму семантичка реализација (примарна или секундарна) ко-
ристимо према тумачењу Д. Г. Премк (Гортан Премк 1984: 11).
В. дефиницију у Драгићевић 2007: 21.
Опширније о томе в. у Шипка 1998: 128.
O галицизмима у савременом српском и бугарском језику (семантичка анализа) 189
Закључак
Уочавање заједничких позајмљених галицизама на међујезичком
нивоу пружа могућност да се прикаже степен семантичке и/или стилске
дивергенције између њих, која настаје због низа лингвистичких и ек-
стралингвистичких фактора. Резултати таквих и сличних истраживања
пружили би корисне информације лексикографима, преводиоцима, као и
предавачима српског, односно бугарског језика као страног.
СКРАЋЕНИЦЕ:
банк. – банкарство
БЕР – Български етимологичен речник
БТР – Български тълковен речник
БФР – Българско-френски речник
б. – бугарски језик
ВРСРИ – Велики речник страних речи и израза
геогр. – географија
заст. (ост.) – застарело (остаряло)
мед. – медицина
MХ – међујезичка хомонимија
ПСР – примарна семантичка реализација
РБЕ – Речник на българския език
РМС – Речник Матице српске
РСАНУ – Речник српскохрватског књижевног и народног језика
РСЈ – Речник српскога језика
O галицизмима у савременом српском и бугарском језику (семантичка анализа) 195
OЗНАКЕ:
– лексички пар
= семантичка еквивалентност
/ хомонимичност између чланова међујезичког пара
// енантиосемичност између чланова међујезичког пара
∦ квазиенантиосемичност између чланова међујезичког пара
ЛИТЕРАТУРА
Mariana Aleksić
Summary
ПРИМЕНА НА КОМПОНЕНЦИЈАЛНО-СЕМАНТИЧКАТА
АНАЛИЗА ВРЗ МАТЕРИЈАЛ ОД МАКЕДОНСКИОТ ЈАЗИК
(во знак на благодарност и почит кон личноста
и делото на проф. Даринка Гортан Премк)
Така, на пример, кога за некого ќе кажеме дека е убав, висок или дебел
таквата констатација ја даваме не затоа што го споредуваме со другите
луѓе во однос на убавината, височината или дебелината туку со прототи-
пот кој претставува сосема обична, нормална, типична личност. Значи,
личноста за која велиме дека е убава, висока или дебела, всушност, ги
поседува овие својства во поизразен степен отколку прототипот, односно
е поубава, повисока или подебела од него. На тој начин правиме опис на
посматраната личност врз основа на нашите согледувања за совпадли-
вост или за различност на опишаната личност во однос на прототипот,
односно врз основа на нашата проценка за сличноста или за различноста
на опишаната личност во однос на прототипот. Во создавањето на описот
користиме описни придавки со кои истовремено ја оценуваме човечката
надворешност, односно човечкиот физички изглед според нашата инди-
видуална проценка и во однос на определени критериуми за физичкиот
изглед кои ги поседува прототипот. Тоа значи дека при опишувањето на
една личност, всушност, правиме споредба со прототипот и проценка на
степенот на изразеност на особината преку сопоставување на две мерливи
квантитативни вредности од кои едната е реална и и припаѓа на личноста
што ја посматраме, а другата е замислена и му припаѓа на прототипот.
Опишувањето на определен поим по пат на споредба и преку создавање
прототипична ситуација се однесува и на случаи кога прототипот не е
човек туку некој друг поим т.е. референт од нејазичната стварност, на
пример: дрво, ѕид, мачка, покривка, слика, цвет (високо дрво, висок ѕид,
дебела мачка, дебела покривка, убава слика, убав цвет) итн. Придавките
од оваа категорија семантички се групираат во лексичко-семантичката
група со значење физички особини.
Да ги погледнеме придавките од типот весел, итар, мудар, среќен,
храбар. Како се прави споредбата со прототипот и врз основа на што се
заклучува дека посматраната личност е поитра, помудра или похрабра од
прототипот кога таквата проценка не може да се направи со соспоставу-
вање на изразеноста на својството затоа што наведениве придавки немаат
мерливи квантитативни вредности, а нивната квалификација носи признак
на високо изразена апстрактност. Во мотивирачките основи на наведениве
придавки се забележува присуство на чувства кои се опишуваат по пат
на споредба со некои други чувства што ни се познати отпорано и кои
може да ги замислиме и да ги опишеме на тој начин што ги опишуваме
ситуациите во кои тие се пројавуваат. Па така, во зависност од начинот на
прифаќањето и однесувањето во согласност со моралните и со општестве-
ните норми, личноста што е цел на описот може да биде окарактеризирана
како позитивно или негативно снаодлива во една определена ситуација во
однос на степенот на пројавување на истата особина и во истата ситуација
202 Елизабета М. Бандиловска
кај прототипот. Тоа значи дека мудар е тој што во определена ситуација
покажува мудрост во однос на замисленото однесување на прототипот во
истата ситуација, односно тој е мудар затоа што е таков во однос на дру-
гите луѓе. Токму определбата таков го носи обележјето на позитивност во
ситуацијата во која доаѓа до израз мудроста како особина. На ваков начин
се толкуваат основните семантички содржини на сите описни придавки
кои според семантичкото групирање ја сочинуваат лексичко-семантичката
група со значење духовни особини.
Според Р. Драгиќевиќ (2001: 166–167), дешифрирањето на семан-
тичката слика кај описните придавки не може да се направи со помош на
компоненцијално-семантичката анализа поради две причини:
1. Семантичката содржина на описните придавки се јавува како
лексички детерминатор на именките за чија реализација е потребен ми-
нимален простор за пројавување, односно описните придавки ја добиваат
својата вистинска значенска вредност само во рамките на именската син-
тагма. Ова мислење го сфаќаме како факт кој произлегува од сфаќањето на
описните придавки како статични определби на именките, како декодирачи
на нивното значење кои поседуваат изразена квалификативна семантичка
вредност и ја претставува основата на семантичката анализа на описните
придавки. На него не мора да се гледа како на недостаток туку како на
можност за различни номинации на една иста придавска лексема преку
ширење на значенскиот опсег во хоризонтален правец т.е. преку ширење
на семантичкиот простор со привлекување различни именки од различни
домени на јазичната стварност и нивно врзување за семантичката содржина
на определена описна придавка.
2. Во семантичката содржина на описните придавки многу често
среќаваме други описни придавки кои припаѓаат на иста или на друга
лексичко-семантичка група, односно доаѓа до повторување на одделни
елементи во значенската структура на две или повеќе описни придавки,
што е забележливо и во самата дефиниција. Тоа би значело дека декоди-
рањето на семантичката содржина на една описна придавка се прави со
помош на елементите од семантичката содржина на друга описна придавка.
Пред да ја разгледаме оваа констатација на Драгиќевиќ преку соодветни
примери на речнички обработени описни придавки, најпрвин да дадеме
едно кратко објаснување за компоненцијално-семантичката анализа.
Компоненцијално-семантичката анализа (Гортан Премк 1997: 43–44)
претставува постапка со која лексичкото значење на зборот се разложува
на неговите составни компоненти. Тие ги претставуваат најмалите несамо-
стојни семантички елементи, наречени семи, кои во одредена комбинација
даваат одредена семантичка содржина. Семите се хиерархиски распоре-
дени според степенот на општост. Прва или најопшта е грамемата или
Примена на компоненцијално-семантичката анализа врз материјал ... 203
бел = вид боја (архисема) + што има боја на снег, на млеко (доминантна
сема)
виолетов = вид боја (архисема) + што има боја на темјанушка (доми-
нантна сема)
зелен = вид боја (архисема) + што има боја на трева, на свежи лисја
(доминантна сема)
кафеав = вид боја (архисема) + што има боја на кафе (доминантна сема)
розов = вид боја (архисема) + што има боја на роза (доминантна сема)
сив = вид боја (архисема) + што има боја на пепел (доминантна сема)
син = вид боја (архисема) + што има боја на безоблачно небо (доминан-
тна сема)
црвен = вид боја (архисема) + што има боја на крв (доминантна сема)
црн = вид боја (архисема) + што има боја на јаглен (доминантна сема)
Разградувањето на семантичките компоненти кај нијансите на една
основна боја се врши на ист начин како и кај бојата носител на семан-
тичкото поле, но се разликува начинот на кој се врши дефинирањето на
доминантната сема. Бидејќи нијансите на една боја го откриваат степенот
на застапеност на бојата или нејзината хроматска недефинираност со
потенциран премин кон основната боја во помал или во поголем степен,
дефинирањето на основната семантичка содржина на лексемата носител
на таквата боја има различна семантичка интерпретација во која се беле-
жи задолжителното присуство на еден од елементите отворен, затворен,
светол, темен, блед и на основната боја на која и припаѓа изделената
нијанса, на пример:
ал(ов) = вид боја (архисема) + што е отвореноцрвен
бежов = вид боја (архисема) + што е бледокафеав
вран(ест) = вид боја (архисема) + што има сјајна црна боја
ѓувез(ен) = вид боја (архисема) + што е темноцрвен
лис(ест) = вид боја (архисема) + што има боја на лисица + што има
црвеникава боја
пембе(н) = вид боја (архисема) + што има дречливорозова боја
тегет = вид боја (архисема) + што има темносина боја
Во неколку од наведените примери (вран/вранест, пембе/пембен)
забележуваме дека нијансираноста во однос на основната боја од семан-
тичкото поле се постигнува со употреба на семантички детерминатори
(сјајна, дречливо), додека кај лексемата лис/лисест нијансата е претста-
вена преку семата на сличност со локалната боја на определен прототип
(лисица).
Настанувањето на основните семантички содржини на придавките
што ги означуваат основните бои и се јавуваат како носители на семан-
210 Елизабета М. Бандиловска
ЛИТЕРАТУРА
Elizabeta Bandilovska
Summary
The analysis of the semantic structure of the qualitative adjectives at the level of basic
meanings can be done by means of two theories: the theory of the prototype and the componen-
tial-semantic analysis. The lexical-semantic group denoting color is nearly a perfect example of
the compatibility of these two semantic theories in explaining and defining meaningful systems
of the lexemes at the level of basic semantic realization.
Keywords: qualitative adjectives, theory of the prototype, componential-semantic analy-
sis, color.
СИНТАГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ,
ФРАЗЕОЛОГИЈА
Ольга И. Трофимкина*
Санкт-Петербургский государственный университет
Санкт-Петербург, Россия
∗
olga.trofimkina@mail.ru
216 Ольга И. Трофимкина
Примеры из перевода Нового Завета В. Караджича и Ветхого Завета Д. Даничича.
Библеизмы юдоль плачевная и земля обетованная в русском и сербском ... 217
ЛИТЕРАТУРА
Ольга Трофимкина
Резиме
*
stana.ristic@isj.sanu.ac.rs
Рад је израђен у оквиру пројекта 178009 Лингвистичка истраживања савре-
**
О лексикографским поступцима и лексикографском метајезику српске дескрип-
тивне лексикографије, заснованим на традицији Београдске лексикографске школе, в.
Ристић 2006 и 2009, а о формирању ове лексикографске школе и њеном развоју у периоду
од два века в. Ристић 2014: 27–54.
За речник активног типа занимљиви су случајеви ограничене, а не слободне
ЛИТЕРАТУРА
Stana Ristić
Summary
Using the Dictionary of the Serbian Academy, this paper presents the combinability rules
in the realization of lexical meaning and the manner of their presentation in traditional Serbian
lexicography in comparison with procedures in Russian systematic lexicography and in the
compilation of active dictionaries. Based on the analysis of the dictionary material, it has been
established that a change of lexeme’s meaning is founded upon its use in various functional
styles, which is realized on the formal plane in the form of different lexical semantic and gram-
matical constraints/rules, which are in turn systematically represented in certain parts of the
definition. In relation to Russian systematic lexicography, it has been ascertained that the said
rules are not so strictly defined in the systematic description of Serbian traditional lexicography
as are the rules in Russian systematic lexicography.
Keywords: combinability rules, lexical meaning, traditional Serbian lexicography, sys-
tematic Russian lexicography.
Првослав Т. Радић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
1. Увод
У поморавском крају (Јагодина) забележио сам израз „набио се у
ћутинци” (уз употребу номинатива, исп. Радић 2004: 263), који се, као
шаљив и помало ироничан, односи на особу, обично мушку, која не жели
да говори, која не одговара, тј. нерадо одговара на питања, обично због
какве љутње, заваде и сл. Циљ ми је да у овом раду лингвокултуролошки
појасним овај израз, о коме нисам ништа пронашао у стручној литерату-
*
prvoslavr@yahoo.com
232 Првослав Т. Радић
вио као риба у намери „da spase čovečanstvo od potopa i otkrije Vede ili Sveto pismo” (O’
Konel, Eri 2007: 182).
И сам термин монах упућује на јединку, односно самотан живот и усамљеност
(исп. гр. μονιός ’инокъ’, Аргировски 2003). „Самоћа је за богове” – пренеће на једном
месту оријенталну пословицу И. Андрић.
Анализу значењâ овога глагола међу последњима дају И. Башић (2008) и С.
Радић (2013), укључујући и питање развоја значења ’не-говорити’ (в. и тамо наведену
литературу).
О фразеологизму „набити се у ћутинце” 235
Исп. под 2: „kao misliti”: „Tako uče mnogi glasoviti bogoslovci, prem da sveti Bona-
ventura s mnogim ostalim [d]rugačije ćuti” (161). Под 3: „osjećati dobrohotnost prema komu,
ļubiti, voļeti koga” [...] „Skrovno ćutijaše Krista”. Под 4: „kao čuti” [...] „Ali ćutite što govori
bog” (исп. и израз „misu ćutiti, vidi pod čuti”, 161).
Подробнија анализа Елезовићевих примера могла би укључити и нека додатна
значења овога глагола. Тако би се уз пример: „Ћути ли ти још она њива?” (тј. Имаш ли је
још?) могло претпоставити и значење ’имати, постојати на броју’.
236 Првослав Т. Радић
Пример би могло бити стидљиво дете, обично девојчица, или невеста на свадби,
XIV ст.), „po načinu života” познатог и под именом Григорије Ћутљиви (Amfilohije), али
је свакако реч о прилагођавању његовог имена (надимка) народном језику.
Исп.: вь мльчалнои келїи; мльчаливааго житїа, мльчаливо сѣде итд. с реалијама из мо-
11
нашког живота. Последњи пример можда упућује на занимљиву семантичку везу глагола
седети и ћутати. Иако без увида у шири контекст, треба подсетити да глагол седети у
О фразеологизму „набити се у ћутинце” 237
балканословенским говорима има и значење ’становати’, што се узима као калк према
грчком κάθομαι (исп. Радић 2010: 131). Слично значење, видели смо, има глагол ћутати,
па је можда отуда и разумљива у обичај узета реченица „сео па седи”, коју сам забележио
у јагодинском крају.
238 Првослав Т. Радић
*
Облик ћутинци може се, дакле, сматрати мање‑више народским екви-
валентом лексеме грчког порекла исихасти, можда преведеницом‑пре-
житком, калком који је постао сведоком давних времена. Поступци кал-
кирања нису били неуобичајени у културној повести грчко-словенских
веза, па је још старословенска књижевност, чврсто се ослањајући на
византијске узоре, неговала лингвистичке поступке калкирања у циљу
очувања „чистоте” словенског језика, а свакако његовог идентитета.15
На социокултурном плану лексема ћутинци, тако, оставља драгоцене
податке о једном важном детаљу везаном за религиозни живот моравске
15
Тако су већ поетички термини из дела Георгија Хировоска, византијског грамати-
ка (VI–IX ?), брижљиво превођени на словенски за потребе црквенословенске књижев-
ности (исп. „изобилије” : πλεονασμός, „поиграние” : σαρκασμός, „поруганије” : ερωνεία и
др., Трифуновић 1974: Творчасти образи).
240 Првослав Т. Радић
ЛИТЕРАТУРА
Prvoslav Radić
Summary
∗
strbacsn@eunet.rs
∗∗
Истраживање је рађено у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксич-
ка, семантичка и прагматичка истраживања (бр. 178004), који финансира Министар-
ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
246 Гордана Р. Штрбац
какви су: храбар, поштен, искрен, племенит, одан, шкрт, дарежљив итд.,
затим атрибутивна образовања: добричина, поштењачина, великодушник,
милосрдник, окрутник, дрзник, лукавац, лакомац, бездушник, бесрамник,
бешчасник итд. (Штасни 2013: 48–91), али се овај концепт може верба-
лизовати и фразеолошким јединицама: човек црна образа, имати образ
као ђон, немати образа, човек жабље крви, голуб из вранина гнезда, бити
тврде руке, бити широке руке итд. Управо су фразеологизми са значењем
карактерних црта предмет овог истраживања усмереног на описивање
концепта карактера који се рефлектује у фразеолошком фонду српског
језика и откривање основних механизама његове концептуализације. За
потребе рада ексцерпирано је стотињак фразеологизама из фразеолошког
речника (Matešić 1982) и дескриптивних речника српског језика (РМС и
РСАНУ).
Теоријско-методолошки оквир рада заснован је на темељима когни-
тивне лингвистике, у првом реду лингвистичке концептологије, усмерене
на описивање садржаја концепата као менталних творевина вербализова-
них одговарајућим језичким јединицама (Попова, Стернин 2007: 18–23),
уз примену метода концептуалне анализе прихваћених у моделима које су
поставили Џ. Лејкоф, М. Џонсон и З. Кевечеш (Lakoff 1987; Lakoff, Johnson
2003; Kövecses 2010). Према овим учењима, у структуру концепта улази
макрокомпонента као представа формирана услед човекових опажајних
способности, затим енциклопедијско поље, у којем су информације добије-
не током животног искуства, у процесу учења, у непосредном контакту с
концептуализованим предметом или појавом, те интерпретационо поље,
којим је обухваћена компонента оцене итд. (Стернин 2008: 8–20). При томе,
концептуализација стварности одвија се помоћу метафоре и метонимије,
као базичних механизама нашег појмовног система. Метафора се одређује
као разумевање једног појмовног домена (циљног) помоћу другог (извор-
ног) (Kövecses 2010: 4), док се метонимија схвата као когнитивни процес
у којем један концептуални ентитет обезбеђује ментални приступ другом,
циљном ентитету у оквиру истог домена (Kövecses 2010: 173–174).
2. У семантичкој интерпретацији придева са значењем духовних осо-
бина Р. Драгићевић полази од ситуације у којој се оне испољавају, те уводи
следећи опис њихове семантичке структуре: који је + (вредносно плус) у
ситуацији, односно који је – (вредносно минус) у ситуацији (Драгићевић
2001: 173–174). Дакле, као храбру описаћемо ону особу која је испољила
позитивно понашање у ситуацији у којој храброст може доћи до изражаја
(Драгићевић 2001: 174). Сличан принцип може се применити и у тумачењу
фразеолошког значења, уз истицање као веома важне улоге говорника,
Према Р. Драгићевић (2001: 174), позитивно или негативно вредновање неке
особе зависи од индивидуалних карактеристика говорника (старосне доби, васпитања,
Фразеологизми са значењем карактерних особина људи 247
образовања, моралних начела и сл.), али пре свега од процене њеног понашања у датој
ситуацији у односу на замишљено прототипично понашање.
248 Гордана Р. Штрбац
У овом примеру квалификација подразумева доследност у погледу чувања старих,
традиционалних начела.
Фразеологизми са значењем карактерних особина људи 249
Наведени пример не односи се само на расипништво у материјалном погледу већ
и на неумереност у јелу и пићу.
250 Гордана Р. Штрбац
Исти тип семантичке транспозиције може се претпоставити и за лексему чело.
Фразеологизми са значењем карактерних особина људи 253
У претпоследњем примеру треба имати на уму старо српско веровање по којем
се проналазак ковачког заната приписује ђаволу (Вуловић 2015: 153–154), а у последњем
– симболичку интерпретацију мреже као места где бораве они који су ухваћени и подуча-
вани од ђавола (Вуловић 2015: 151–152).
По истом обрасцу настају фразеологизми с лексемом кичма – одсуство овог дела
асоцира на бескарактерне и беспринципијелне особе: човек без кичме, бити без кичме,
254 Гордана Р. Штрбац
ЛИТЕРАТУРА
Вуловић 2015: Н. Вуловић, Српска фразеологија и религија: лингвокулту-
ролошка истраживања, Београд: Институт за српски језик САНУ.
Гербран, Шевалије 2013: А. Gerbran i Ž. Ševalije, Rečnik simbola: mitovi,
snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi, Novi Sad: Stylos art
– Kiša.
Гортан Премк 2004: Д. Гортан Премк, Полисемија и организација лексич-
ког система у српскоме језику, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
Драгићевић 2001: Р. Драгићевић, Придеви са значењем људских особина у
савременом српском језику. Творбена и семантичка анализа, Београд:
Институт за српски језик САНУ.
Кевечеш 2010: Z. Kövecses, Metaphor. A Practical Introduction (second
edition), Oxford: Oxford University Press.
Лејкоф, Џонсон 2003: G. Lakoff and M. Johnson, Metaphors We Live By,
Chicago – London: The University of Chicago Press.
Лејкоф 1987: G. Lakoff, Women, Fire, and Dangerious Things. What
Categories Reveal about the Mind, Chicago – London: The University
of Chicago Press.
Матешић 1982: J. Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika,
Zagreb: Školska knјiga.
Мршевић Радовић 2008: Д. Мршевић Радовић, Фразеологија и национална
култура, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Петровић 2014: С. Петровић, Српска митологија: у веровању, обичајима
и ритуалу, Београд: Дерета.
Попова, Стерњин 2007: З. Д. Попова и И. А. Стернин, Когнитивная
лингвистика, Москва: „Восток – Запад”.
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–III, Нови Сад – За-
греб: Матица српска – Матица хрватска, 1967–1969, IV–VI, Нови Сад:
Матица српска, 1971–1976.
Рот 1977: Н. Рот, Психологија личности, Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, I–,
Београд: САНУ, Институт за српски језик САНУ, 1959–.
Стерњин 2008: И. А. Стернин, Описание концепта в лингвоконцептоло-
гии, Лингвоконцептология, Выпуск 1, Воронеж: Истоки, 8–20.
Шипка 2008: М. Шипка, Фраземи с лексемом образ, Јужнословенски
филолог, LXIV, 560–569.
Штасни 2013: Г. Штасни, Речи о човеку, Нови Сад: Филозофски факул-
тет.
Фразеологизми са значењем карактерних особина људи 257
Gordana Štrbac
Summary
The paper deals with idioms denoting the character traits of human such as: biti čistih
ruku, imati obraz kao đon, vuk pod jagnjećom kožom etc. The analysis shows that the most
numerous are idioms which qualify people in terms of generosity and kindness: biti čista srca,
imati zlatno srce, dobar kao hleb, mekan kao pamuk, skrojen na božju etc. That shows the
hierarchy of traits in the mind of the speaker of Serbian. Character traits are conceptualized by
conventional mechanisms such as metaphor (imati zlatno srce) and metonymy (ne bi ni mrava
zgazio).
Keywords: character traits, idiom, concept, metaphor, metonymy.
Наташа С. Вуловић
Институт за српски језик САНУ
Београд
∗
natasa.vulovic@isj.sanu.ac.rs ; nativa8@gmail.com
∗∗
Рад је настао у оквиру пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског
књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
(бр. 178009), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Ре-
публике Србије.
Наведени термини користе се као синоними у раду.
У другој половини 20. века фразеолози су истицали потребу да се фразеолошки
део не посматра само у улози додатка у речничком тексту посвећеном лексеми, већ да
260 Наташа С. Вуловић
може постати самосталан предмет изучавања лексикографије (Бапкин 1971: 37). Од тада
се све већи број радова бави фразеографским питањима.
Посебно се проблемима фразеографије (превасходно словенских језика) по-
свећују поглавља научног зборника „Проблемы истории, филологии, культуры”, који се
објављује у оквиру пројекта Руске академије наука и Универзитета у Магнитогорску. До
сада су објављена два једнојезична фразеолошка речника српског језика (Матешић 1982;
Оташевић 2012), као и већи број двојезичних (српско-енглески, српско-немачки, српско-
француски и др). У руској фразеографији највећи број издања до сада има фразеолошки
речник А. И. Молоткова (исп. Молотков 1967).
О настанку и значењу термина „(конотативна) компликативност” в. у Вуловић
2016: 382.
О Речнику српскохрватског књижевног и народног језика (Речника САНУ, РСА-
НУ) као тезаурусу в. Вуловић и др. 2008. Питањима лексикографске обраде фразеолошке
Принципи и методе лексикографске обраде фразеолошке грађе у описном ... 261
Исп. нпр. Бургерову поделу фразеолошких јединица у: Вуловић 2015: 22, 24.
Разматрајући са контрастивног плана идентификацију ф. јединица у односу на
10
говорном језику која се изјављује у случајевима прекинуте емотивне везе или развода од
партнера.
Принципи и методе лексикографске обраде фразеолошке грађе у описном ... 265
16
Такви су модерни речници у руској фразеографији нпр. Телия 2006 и Алефирен-
ко, Золотых 2008.
268 Наташа С. Вуловић
Закључна разматрања:
а) Фразеографска кодификација подразумева критеријуме идентифи-
кације и селекције материјала, систематизацију и интерпретацију фразе-
олошких јединица на семантичком, стилистичком и граматичком плану,
а такође и успостављање граница устаљених форми у речницима (Бушуј
1982: 3). Према томе треба вршити одабир грађе, уз јасне критеријуме у
одређивању њихове суштине, навођење тачног базног структурног облика
фраземе, као и структурно-семантички принцип места обраде. Његова
примена биће олакшана у електронској верзији, јер услед добре претра-
живости и доступности, неће бити неопходно наводити фразеолошку
грађу код одредница које нису пунозначне речи, чиме ће се поштовати
успостављена концепција израде РСАНУ.
б) Речничка дефиниција одражава само сигнификативно-денотативни
аспект значења фраземе, тј. логички експлицира обим семантичке инфор-
мације која одређује њен предметно-логички садржај и зависи од многих
фактора. Стога је важно показати особености фразеолошког значења у
поређењу с лексичким (пре свега експресивно-квалификативне каракте-
ристике), прецизну употребну вредност. Конотативна макрокомпонента
фразеолошког значења свакако се не може изразити до краја у дефини-
цијама фразеолошких речника, већ се увек изражава посредно. Али, поред
тога, дефиниција треба да што тачније изрази денотативни дијапазон зна-
чења у што краћој форми. Тако је у примеру дефиниције израза пара од
урока значење сужено („ситан неважећи новац који су деца носила против
урока”), а старинске паре су носиле особе различитог узраста, нпр. деца,
девојке, жене, у свим случајевима као заштиту од урока (уп. Бјеладиновић
2011: 154–155). Ова синтагма има исто значење као заманска пара (и њена
фонолошка варијанта земанска пара).
в) Употребљени квалификатори у обради фразеолошке грађе у РСА-
НУ омогућавају маркирање и ексцерпцију како књижевних, разговорних,
публицистичких, стилски неутралних, жаргонских или индивидуално-
-ауторску употребу, негативне или позитивно маркиране тако и термино-
лошких синтагми. То га чини добрим извором за проучавања у оквирима
дијалекатске фразеологије, терминологије, стилистике и др.
Разматрани тезаурус као описни речник који обрађује фразеолошку
грађу представља добар репрезент и полазну основу не само за израду
фразеолошких речника различитог типа (класичних-описних, синонимних,
историјско-етимолошких, лингвокултуролошких итд.), већ и приликом
формирања фразеолошког корпуса српског језика, као и националног
корпуса у целини.
Принципи и методе лексикографске обраде фразеолошке грађе у описном ... 269
ЛИТЕРАТУРА
Nataša Vulović
Summary
The paper deals with procedures and problems of lexicographical treatment of phraseo-
logical material in the most comprehensive descriptive dictionary of the Serbian language (Dic-
tionary SASA) as well as with the application of phraseographic codification. As phraseological
units differ from lexemes according to the way they were formed and semantic specific features,
the subject of research is also the relation between the given parameters of treatment of these
lemmas and lexicographical practice, codification/non-codification of structural-grammatical
variants, as well as the presence/absence of functional-stylistic qualification.
Keywords: phraseological material, phraseographic codification, identification, selection,
qualifiers, definition.
ЛЕКСИКОГРАФИЈА
Твртко Т. Прћић*
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за англистику
1. Уводне напомене
Главни циљ овог прилога јесте да понуди предлог за састављање јед-
ног специјализованог речника српског језика, који се, према ауторској оце-
*
tprcic@eunet.rs
Уваженој професорки Гортан Премк, с којом нисам имао прилике да сарађујем
**
онолико колико бих био желео, али су њене значајне студије из области лексикологије
и лексикографије српског језика то делом успеле да надоместе. Рад је настао у склопу
пројекта бр. 178002, под називом Језици и културе у времену и простору, који финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
276 Твртко Т. Прћић
За теоријске, методолошке и практичне аспекте парадигматских лексичких одно-
са видети и Драгићевић 2010; Круз 1986, 2010; Лајонс 1977; Липка 2002; Марфи 2008;
Милер и др. 1993; Милић 2013; Прћић 1999а; Фелбаум 1998; Херартс 2010.
280 Твртко Т. Прћић
видети и Драгићевић 2010; Дражић 2014а, 2014б; Зипман 2005, 2006; Липка 2002; Стоји-
чић 2010.
Какав нам специјализовани речник српског језика највише треба 281
За теоријске, методолошке и практичне аспекте творбених лексичких односа ви-
дети Аугст 1991–1993; Бауер 1997; Бауер и Нејшн 1993; Драгићевић 2012; Клајн 2002,
2003; Липка 2002; Нејшн 2004; Оташевић 2008а; Прћић 1999б, 2015; Шипка 2005; Шта-
сни 2008, 2013; Штекауер 2014.
282 Твртко Т. Прћић
специјализованих речника видети Аткинс и Рандел 2008; Бергенхолц и Тарп 1995; Згуста
1971/1991; ван Стеркенбург 2003; Свенсен 2009; Хартман 2001.
Какав нам специјализовани речник српског језика највише треба 283
речима може удружити реч А’ или ’да ли се реч А у датом значењу може
удружити с речју Б или с речју В’.
Презентација лексичких и граматичких колокација састојала би се
од следећих података: (1) уводна идентификациона скраћеница КОЛ или
симбол ’+’, (2) колокациони низ секундарних колоката, раздвојено лексич-
ких и граматичких, тематски груписаних, који чине уобичајен или редован
спој с одредницом, као примарним колокатом, представљеним симболом
’~’, при чему би структура низа била условљена међукатегоријалном ко-
локабилношћу речи, на следећи начин (уп. Прћић 2016а: погл. 8, 2016в):
• код лексичких колокација, именица као примарни колокат може
имати секундарни колокат у категорији глаголâ (нпр. славуј
биглише, где је агенс, поринути брод, где је пацијенс), придевâ
(несносна врућина) или, кад је у генитиву, неке друге именице
(режањ сланине, где секундарни колокат изражава део, рој пчела,
где изражава групу),
• глагол као примарни колокат може имати секундарни колокат у
категорији прилогâ (нпр. чврсто спавати),
• придев као примарни колокат може имати секундарни колокат у
категорији прилогâ (нпр. јарко црвен),
• прилог као примарни колокат може имати секундарни колокат у
категорији прилогâ (нпр. неиздржљиво бучно), и
• код граматичких колокација (колигација), прилог као секундарни
колокат може се јавити с именицом, глаголом и придевом као
примарним колокатом (нпр. наклоност према, зависити од, бесан
на, по редоследу навођења).
По потреби, унакрсним упућивањем, помоћу симбола ’⇒’ иза речи,
указивало би се на колокационо повезане речи, нарочито оне које су
обрађене у оквиру посебног речничког чланка и/или саме наступају као
одредница.
3.2.3. Циљ обраде творбених лексичких мрежа био би да се ко-
рисницима пружи увид у скуп речи, више или мање устаљених, које су,
као изведенице, сложенице, полусложенице и претворенице, настале од
основне речи, као мотивне основе (породице речи). Тиме би се добијали
одговори на имплицитна или експлицитна питања типа ’које су све речи
настале од речи А’ или ’да ли је од речи А настала реч Б или реч В’.
Презентација породица речи састојала би се од следећих података: (1)
уводна идентификациона скраћеница ПОР или симбол ’’, (2) творбени
низ остварених и устаљених, азбучно наведених, твореница, насталих од
одреднице, као мотивне основе, поступцима суфиксације, префиксације,
композиције и конверзије, којима се стварају суфиксалне изведенице,
Какав нам специјализовани речник српског језика највише треба 285
▪ суфиксалне изведенице
▪ префиксалне изведенице
▪ сложенице
▪ полусложенице
▪ претворенице
одредница2, им. ж., индикатор смисла
[...]
Теоријско-методолошки и практични аспекти пројекта Sketch Engine, укљу-
чујући могућности, функције и лексикографске примене појединих модула истоименог
програмског пакета, с пратећом документацијом, демонстрацијама, упутствима и би-
блиографијом: https://www.sketchengine.co.uk/; https://nlp.fi.muni.cz/trac/noske; https://
www.lexicalcomputing.cz/.
Теоријско-методолошки и практични аспекти пројекта WordNet, с пратећом до-
кументацијом, демонстрацијама, упутствима и библиографијом: http://wordnet.princeton.
edu/.
288 Твртко Т. Прћић
5. Завршне напомене:
какви нам још специјализовани речници требају
У овом прилогу разрађен је предлог за организацију макрострукту-
ре, микроструктуре, израде и изведбе Речника лексичких мрежа српског
TheSage: http://www.sequencepublishing.com/thesage.html, с верзијама и за опера-
тивни систем Андроид; WordWeb: http://wordweb.info/free/, с верзијама и за оперативне
системе Андроид и иОС.
290 Твртко Т. Прћић
ЛИТЕРАТУРА
Tvrtko Prćić
Summary
This paper has presented a proposal for the compilation of a specialized dictionary of
Serbian, under the working title of Rečnik leksičkih mreža srpskog jezika [i.e. A Dictionary of
Lexical Networks of Serbian], whose production would be fully corpus- and computer-based.
After some opening remarks, Section 2 has discussed theoretical and methodological aspects
of the Dictionary, which include its general characterization and typological identification as
well as a review of lexical networks, which can be (1) paradigmatic, with the sense relations
of synonymy, antonymy and hyponymy, (2) syntagmatic, with collocations, and (3) word-for-
mational, with word families. Section 3 has described the treatment of all three types of lexical
networks within the macrostructure and microstructure of the Dictionary, and Section 4 has
296 Твртко Т. Прћић
presented practical aspects of its production and realization. Section 5 has brought major con-
clusions, alongside an overview of some other sorely needed specialized dictionaries.
Keywords: specialized dictionary, the Serbian language, lexical networks, synonymy, an-
tonymy, hyponymy, collocations, word families.
Ивана В. Лазић Коњик*
Институт за српски језик САНУ
Београд
∗
ivana.konjik@gmail.com
∗∗
Рад је настао у оквиру пројекта бр. 178009 Лингвистичка истраживања савре-
меног српског језика и израда Речника САНУ, који се реализује у Институту за српски
језик САНУ под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
Термин „језик фолклора” усталио се у лингвистичким радовима да се њиме
означи наддијалекатска уметничка форма језика реализована у фолклорним текстовима
на различитим језичким нивоима (исп. Никитина 1988: 288; и у 1993, Часть II, Глава 4).
Исп. нпр. Никитина 1993; Хроленко А. Т. 2006, Язык фольклора: хрестоматия,
М.: Изд. Флинта, Изд. Наука; Бобунова и др. 2005; Хроленко А. Т. 2008, Лингвофолькло-
298 Ивана В. Лазић Коњик
ристика. Листая годы и страницы, Курск: Изд-во КГУ; Язык фольклора (2010), у: От
конгресса к конгрессу. Материалы Второго Всероссийского конгресса фольклористов,
Сборник докладов, Том 1, Москва: Государственный республиканский центр русского
фолклора, 106–219; Хроленко А. Т. 2010, Введение в лингвофольклористику, Москва:
Изд. Флинта, Изд. Наука, и др.
Исп. Бобунова М. А. 2004, Фольклорная лексикография: становление, теорети-
ческие и практические результаты, перспективы. Курск: Изд. Курск. гос. ун-та; Ники-
тина 1988, 1995; Хроленко 1995.
Исп. СЯРФ 2006, Речник језика руских народних епских песама, који представља
Речник српскохрватскога књижевног језика, 1–6, Нови Сад (– Загреб): Матица
српска (– Матица хрватска), 1967–1976.
Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и
10
стове лирских и епских народних песама будући да се њихов језик разликује од сав-
ременог језика, а може их разумети и искривљено, погрешно, уп. нпр. (х)аљине ’све
горње и доње одело што се у исто време носи на телу’: А братац је секи говорио: /
„Нудер, секо, ако Бога знадеш! / Ти обуци све моје аљине (748), град ’место ограђено
бедемима ради заштите, тврђава, утврђење’: Вијор долом дује, / Градом пољуљује, / На
граду девојка / Виком подвикује (294), игралиште ’простор, место, обично у планини, где
се по народном веровању ноћу састају виле и играју’: Шатор пење Угрин Јанко / Украј
Саве воде ладне / На вилино игралиште (266), придев грозан ’крупан као зрна грожђа’:
Што девојка грозне сузе рони? (344) итд. (број у загради означава број песме у СНП 1).
Ка речнику језика фолклора 301
16
Према коауторском раду Бобунова и др. 2005, поред жанровске диференцијације
може се применити и принцип издвајања лексичког центра (кључних речи) и периферије,
али се жанровске специфичности испољавају и у том случају.
17
У истом се раду истиче да у оквиру једног жанра такође треба направити поделу
према месту и времену записивања песама, нпр. за руски језик „словарь онежских былин,
записанных А. Ф. Гильфердингом, словарь былин Кирши Данилова, словарь печорских
былин и т. д.” (Бобунова и др. 2005). У српској фолклорној књижевној традицији најауто-
ритативније су Вукове збирке.
18
Ова Вукова збирка објављена је 1841. године као друго издање прве књиге народ-
них пјесама (о настанку овог издања, као и ранијих Вукових издања лирских народних
песма, в. Недић 1975: 627–646). Први помени и записи лирских песама, међутим, јављају
се још пре 15. века. Од 15. до 19. века ти записи су знатно бројнији. Вукове, систематски
објављене збирке појављују се почетком и средином 19. века, а потом и друге, нпр. В.
Врчевића (1866) (Милошевић Ђорђевић).
19
Традиционална српска дескриптивна лексикографија створена је радом Београд-
ске лексикографске школе, чија су програмска начела уграђена у Упутства за израду Реч-
ника САНУ, интерни рукопис Института за српски језик САНУ, као и у до сада објављене
томове овог речника (о Београдској лексикографској школи, као и шири списак литерату-
ре везан за ову проблематику, в. у Ристић 2014).
302 Ивана В. Лазић Коњик
20
Фолклорна лексикографија се у свету и код нас још увек налази у повоју, а једини
узори могу бити решења из руског речника фолклора СЯРФ 2006 и рада Никитина 1995.
У српској лингвистици готово да нема истраживања посвећених школској јед-
21
тексту Речника, будући да је наслове песмама давао Вук. Оне ће се донети у посебном
регистру, додатку на крају Речника.
Ка речнику језика фолклора 303
сада дају само начелни принципи обраде на основу до сада уочених проблема. Питања
попут навођења и дефинисања глаголских именица, деминутива, прилога, глагола разли-
читог вида и др. за сада се остављају по страни.
28
О типологизацији и типологији речника у виду прегледа досадашњих важнијих
истраживања в. у раду Оташевић 2014, исп. и рад Прћић, у штампи.
У речницима се лексика уобичајено представља или по азбучном или по темат-
29
ском (концептуалном) принципу, што зависи од врсте, намене, концепције, обима реч-
ника, планираних корисника и др. У постојећим речницима језика фолклора примењује
Ка речнику језика фолклора 305
31
Исп. Бобунова 2006: „Количественные характеристики являются необходимым
параметром словаря языка фольклора, поскольку позволяют выявить ядро и периферию
словарного состава, увидеть языковые приоритеты того или иного жанра устного народ-
ного творчества и проводить сопоставительные исследования разного характера.”
32
О тематским групама у лирским српским народним песмама в. Лазић Коњик, у
штампи.
33
О начинима дефинисања у српској дескриптивној лексикографији највише и нај-
боље је писала Д. Гортан Премк, исп. радове Гортан Премк 1980, 1982, 1983, 1996, 2014.
308 Ивана В. Лазић Коњик
ЛИТЕРАТУРА
Резюме
∗
djordje.otasevic@isj.sanu.ac.rs
∗∗
Овај рад је настао у оквиру пројекта Опис и стандардизација савременог српског
језика (178021), који у целини финансира Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије.
О термину школски речник в. Дешић 1987, Павловић Шајтинац 2013, Оташевић
2016а, Оташевић 2016б и др.
О класификацији речника в. Апажев 1971, Апажев 1998, Гринев-Гриневич 2009,
Девапала 2004, Згуста 1971, Малкиел 1967, Попова 2012, Сами Хавел 2007, Цивин 1978,
Шипка 1998, Шчерба 1974 итд.
314 Ђорђе Р. Оташевић
1. Језик корисника
1.1. Српски као матерњи језик
Највећи број школских речника српског језика намењен је изворним
говорницима.
Školski rečnik standardnog srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knji-
ga prva : A–Lj / Mirjana Jocić, Vera Vasić ; [crteži Mirko Stojnić], Novi Sad:
Zavod za izdavanje udžbenika – Institut za južnoslovenske jezike Filozofskog
fakulteta, 1988, XII, 900 str. : ilustr. ; 25 cm.
Školski rečnik standardnog srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knji-
ga druga : M–Po- / Mirjana Jocić, Vera Vasić / [crteži Razija Vila-Poznovija],
Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika – Institut za južnoslovenske jezike
Filozofskog fakulteta, 1989, 856 str. : ilustr. ; 25 cm.
а союз а
абецедни алфавитный
авион, авиона м. самолет
авионски; -а пошта; -о писмо авиационный, авиа-; авиапочта; авиа-
письмо
агенција, -е ж. агентство
аграрни аграрный
административан, административни административный
(В. Н. Зенчук, Е. Йоканович-Михайлова, М. П. Киршова, М. Маркович,
Учебник сербо-хорватского языка, Москва: Издательство Московского
университета, 1986)
amater m. amateur
(Božo Ćorić, Srpskohrvatski za strance : Serbo-croatian for Foreigners,
Beograd: MSC, 1990)
a but, and
adresa address
aga small land-owner
ako if
�lbanija Albania
ali but
ambijent environment, atmosphere, surroundings
(Monica Patridge, Serbo-Croat Practical Grammar and Reader, Beograd:
Prosveta, 1991)
После једностраног проглашења независности, језичка ситуација на Косову и
Метохији се променила.
316 Ђорђе Р. Оташевић
2. Узраст
2.1. Предшколски узраст
Ако се пође од одређења школског речника као лексикографског при-
ручника намењеног школској настави, о овој врсти речника за предшколски
узраст не може се ни говорити. У овом раду полази се од одређења школ-
ског речника као лексикографског дела намењеног учењу језика, матерњег
или страног, па се могу издвојити и речници за предшколски узраст. За
српски језик не постоји речник намењен деци овог узраста који у свом
називу садржи придев школски или ученички. Условно би се међу школске
речнике могла сврстати два објављена речника: Мој први сликовни речник
српског језика Виолете Бабић (Београд: Креативни центар, 2006) и Медин
први речник Славице Марковић (Београд: Креативни центар, 2014). Више
речника намењених учењу енглеског језика евентуално би спадало у ову
групу: Prve reči = First Words : moj prvi rečnik engleskog Горана Грбића
(Petrovaradin: Commodore trade, 2016), Prvi srpsko-engleski rečnik Љиљане
Николић (Beograd: Otvorena knjiga, 2007) и др.
3. Семантизација
3.1. Описни (дескриптивни) речници
Школски речник стандардног српскохрватског-хрватскосрпског је-
зика Мирјане Јоцић и Вере Васић jeдини je општи описни речник српског
језика. Међу школским терминолошким речницима дескриптивни речници
су чести. Међу њима су најбројнији речници књижевних и језичких
термина.
Јован Вуксановић, Школски речник језичких термина и појмова,
Београд: Алтера, 2003.
Душко Бабић, Школски речник књижевних термина, Нови Београд:
Звоник, 2006.
Станиша Величковић, Школски речник књижевних и сродних појмова,
Ниш: С. Величковић, 1997.
Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за
основну школу, Београд: Нови Логос, 2014.
Боривоје Г. Ђукић, Речник граматичких књижевних термина, пра-
вописних облика речи, израза и фраза српског језика и књижевности :
за ученике I, II, III и IV разреда гимназија и средњих школа : подсетник
– одговори за редовну наставу, Земун: Б. Г. Ђукић, 101997.
5. Општост
5.1. Општи (вишеаспектни) речници
Међу дескриптивним речницима вишеаспектни речници су ретки
(Школски речник стандардног српскохрватског-хрватскосрпског језика
Мирјане Јоцић и Вере Васић). Сасвим је другачија ситуација када се ради
о преводним речницима. Општи преводни школски речници су бројни,
обично имају више издања и штампани су у великим тиражима.
В. примере наведене у тачкама 2.2, 2.3, 2.4. и 3.2.
В. примере наведене у тачкама 1.3, 1.4, 2.3, 2.4, 3.2, 6.1. и 6.2.2.
320 Ђорђе Р. Оташевић
6. Серијност
6.1. Изоловани речник
Пошто је број изворних говорника српског језика релативно мали,
изоловани речници нису реткост. Нпр. Школски речник стандардног
српскохрватског-хрватскосрпског језика Мирјане Јоцић и Вере Васић,
Школски речник књижевних и сродних појмова Станише Величковића
(Ниш: С. Величковић, 1997) и др.
7. Самосталност
7.1. Засебан речник
Сви обимнији школски речници објављени су као засебна књига.
8. Медијум
8.1. Штампани речник
Сви до сада објављени школски речници имају штампано издање.
ЛИТЕРАТУРА
Ђорђе Оташевић
Резюме
Увод
1.1. У овом раду полазимо од термина лексикографски поступак као
скупа стратегија у лексикографској обради речи које су, у историјском и
методолошком смислу, специфичне за одређени речник. На тој основи
*
nenad.ivanovic@isj.sanu.ac.rs
**
Рад је израђен у оквиру пројекта 178009 Лингвистичка истраживања савре-
меног српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика
САНУ, који у целини финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
Термин лексикографски поступак у српску науку о језику увела је И. Грицкат
(1981). Иако се, почев од 70-их година 20. века, лексикографским поступком (махом у Р.
САНУ) бавио низ истраживача лексикографско-лексиколошке оријентације (у: Драгиће-
вић 2014: 20–23), има мало радова који ову тему осветљавају из упоредне перспективе,
326 Ненад Б. Ивановић
нпр. М. Дешић, у раду посвећеном обради израза у српској лексикографији (Дешић 2014).
Упоредном обрадом полисемије у репрезентативним речницима енглеског и српског је-
зика (за српски језик: Р. САНУ, Р. МС и Р. СЈ) на примерима одредница глагола гледати,
играти и казати бави се А. Халас у својој докторској тези (Халас 2014).
Изложено потврђујемо следећим наводима: у О. СКА лексема глава броји 18 за-
себних семантичких реализација (према 36 у Р. САНУ III), а лексема глас 22 (према 23
у Р. САНУ III). Уз ово, у О. СКА избројана су 222 деривата лексеме глава (према 278 у
Р. САНУ III), као и 54 деривата лексеме глас (према 104 у Р. САНУ III). Узете заједно,
обраде лексема глава и глас (са деривационим гнездима) заузимају највећи део О. СКА
(34 од 55 страна речничког текста).
О томе сведоче две ствари: прво, чињеница да лексема глава (а са њом и лексема
глас) као проста, неизведена реч са општим значењем дела (људског и животињског) тела
подлеже многобројним (ако не и свим) семантичким трансформацијама именичке групе
које захтевају лексикографску обраду (уп. Гортан Премк 1997: 57–109); и друго, чињеница
да су на обради ове лексеме у Р. САНУ III радили врсни лексикографи: Наталија Цвијетић
(основна обрада и помоћна редакција) и Ирена Грицкат Радуловић (основна редакција).
Овај други податак добили смо од Д. Г. Премк, за шта јој се најљубазније захваљујемо.
У овом контексту исп. тврдњу И. Грицкат да су тек у раздобљу од 1947. до 1955.
биле уношене „неке од последњих основних поставки [...] у рад на Речнику (САНУ)”
(Грицкат 1996: 71).
Лексикографски поступак у огледу речника ска (1944) и речнику САНУ ... 327
Исто запажање износи М. Р. Тешић: „Ако бисмо поредили овај текст (из О. СКА)
са секцијом глава – глеце у III књизи Речника САНУ, видели бисмо да [...] су основни
принципи обраде остали исти” (Радовић Тешић 2009: 193).
Везу између логичког посматрања и лексикографског формулисања помињу мно-
ги лексикографи, нпр. Л. Згуста, који успоставља директну повезаност ова два појма
(Згуста 1991: 67 и д.). У О. СКА дефинисање неизведених речи описано је логичким
путем, као „одређивање граница међу појединим значењима” (Бошковић et al. 1944: XI),
док је у Уводу у Р. САНУ поменуто да „приликом набрајања значења [...] она иду логич-
ким редом” (Белић 1959: XXX). Поређењем начела формално-логичког дефинисања, која
су описана у делу Логика за школску и приватну употребу филозофа и лексикографа С.
Ристића, са чл. 76 Упутстава за израду Р. САНУ, у коме су дата правила лексикограф-
ског дефинисања, долази се до сродног закључка. Тако нпр. у логичком начелу да „де-
финиција не сме бити ни шира (altior) ни ужа (angustior)” препознајемо формулацију из
Упутстава да је „тачна [...] она дефиниција која не садржи ни мање ни више елемената
него што је потребно”; у начелу да „искуствени (емпирички) појам [...] не исцрпљује
предмет [који се дефинише]”, формулацију да обрађивач „треба да избегава дефиниције
које представљају, макар и сасвим тачно, илустровање само онога што је нађено у при-
328 Ненад Б. Ивановић
меру, већ мора да тражи шире, основно значење, под које се и значење примера да подве-
сти”, и сл. (Ристић 1938: 66–72; Упутства, чл. 76).
За утврђивање комплементарности дефиниција у О. СКА и Р. САНУ III важна је
тачке 6. а. у Р. САНУ III за оне примере који имају значење главе само као доминантног,
примарног појма, нпр.: дани уочи Ђурђева дана су глава од године, први литар ракије се
зове првенац (глава) и сл.
330 Ненад Б. Ивановић
Предлог другачијег модела дефиниције ове групе значења дат је у: Гортан Премк
11
Закључак
6. Све што је до сада изложено о поређењу структуре одредница у
О. СКА и Р. САНУ III наводи на закључак да код ових речника, поред за-
једничке полазне основе, постоји и одређен ниво разлика у односу према
лексичком значењу и његовом опису у речничкој пракси. Те разлике се
уочавају: 1) у односу између појмовног и семантичког садржаја дефини-
ције значења; и 2) у лексичкограматичкој спојивости као инструменту
формулације значења и саставном делу речничког описа.
6.1. Разлике у односу између појмовног и семантичког садржаја де-
финиције значења уочљиве су на свим формалним плановима речничке
Лексикографски поступак у огледу речника ска (1944) и речнику САНУ ... 335
ИЗВОРИ
ЛИТЕРАТУРА
Nenad Ivanović
Summary
DERYWACJA SEMANTYCZNA
Zuzanna Topolińska
SEMANTIC DERIVATION
Summary
Semantic derivation is a process responsible for the successive semantic changes docu-
mented by derivatives from one and the same lexical root in different linguistic codes of com-
mon origin. In this paper the author focuses on the semantic changes testified by the derivatives
of some selected Common Slavic verbal roots in Polish and in Мacedonian, changes inspired
by differences in the natural, social, cultural enviroment and which result in differences in the
conceptualization of the world. As could be expected, the oldest derivatives are almost synony-
mous, while the newest are based on altogether different chains of associations.
Keywords: Semantic Derivation, Chains of association, Common Slavic verbal roots,
Polish, Macedonian.
Вера М. Васић*
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за српски језик и лингвистику
СЕМАНТИЧКО-ДЕРИВАЦИОНОМ АНАЛИЗОМ
ДО СОЦИОКОГНИТИВНОГ КОНЦЕПТА∗∗
(на примерима основних лексема лексичко-семантичке
групе ’особа’ у српском језику)
∗
vvasic021@gmail.com
∗∗
Драгој Дари Гортан Премк, утемељивачици лексикологије као наставног пред-
мета на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редакторки Речника срп-
скохрватског књижевног и народног језика, у знак захвалности за дугогодишње поуке
о међузависности лексикологије и деривације, започете једним вишесатним разговором
о семантичко-деривационом гнезду лексеме звоно у српском и македонском језику, као
и за све оно што је учинила за неколико генерација студената постдипломских студија
Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом
Саду, посебно за оне који су јој својим усмеравањем у науци о језику и својим радовима
на најбољи начин исказали поштовање и захвалност.
Захваљујем колегиници др Јасмини Дражић што је пажљиво прочитала текст, а
посебно на корисним примедбама.
Захваљујем колеги др Твртку Прћићу на преводу резимеа на енглески језик.
346 Вера М. Васић
Терминолошка неуједначеност у савременој семантици и лексикологији у првом
реду је последица разлика у теоријско-методолошким приступима (уп. Драгићевић 2007;
Прћић 2008).
Грађа за СДР1 и СДР2 ексцерпирана је из РМС.
Овај суд изведен је на основу анализе лексике српског језика; такав однос између
семантичке и морфолошке деривације карактеристичан је углавном и за друге словенске
језике. Према Најди (1975: 124) укључивање семантичке деривације у морфолошку није
аутоматско, него зависи од семантичког домена.
Семантичко-деривационом анализом до социокогнитивног концепта 347
1. живи организам, сисар из peдa примата који је постигао највиши развојни ступањ,
друштвено биће које мисли, говори и располаже способношћу дa ствара оруђа и дa се
њима служи у процесу paдa, Ноmо sapiens.
Милка Ивић (2006: 33) наводи да се у Шумадији за исказивање људске појавне
врсте користи, према подацима код Елезовића, и животиња као назив живог створа, те
да према примерима и обради у РСАНУ исто значење имају и живинче и живина.
Основну грађу чине СДГ имен. човек (обрадио М. Алановић), људи (обрадио М.
пише Милка Ивић (1995) у чланку „О речима које исказују људски створ у најнеодређе-
нијем смислу”.
Семантичко-деривационом анализом до социокогнитивног концепта 349
Табела 1.
’особа’
ДДС1 ’узраст’
одрасла недорасла
човек, људи дете, деца
ДДС1 ’узраст’, ДДС2 ’пол’
одрасла неодрасла
мушка женска мушка женска
човек, мушкарац жена дечак девојчица
млада
мушка женска
младић девојка
стара
старац старица
РСАНУ као прво, а РМС као једино, значење наводи терминолошко: 1. а. фило-
10
12
РХЈ има исти тип обраде, с тим што под 2. с квалификатором разг. констатује да
се употребљава за појачавање, изражавање чуђења и за упозоравање.
13
„Дијеле се на дјецу до десете, на дјечаке и дјевојчице до петнаесте, на момке и
дјевојке до женидбе односно удаје, на људе и жене до педесете, а на старце и бабе до
педесете године и даље”; према Богишићу у Градишкој и Бродској пуковнији (V. Bogišić,
Zbornik sadašnjih pravnih običaja u južnih Slovena, knjiga prva, Zagreb 1874; одељак „Na
koje se razdjele zadrugari dijele što se godina tiče”, стр. 72).
352 Вера М. Васић
15
РЈАЗУ: у преносном смислу као ознака или обиљежје човјека, који се влада као
слаба жена, који је плашљив, кукавица.
354 Вера М. Васић
билном структуром која постоји и функционише изван везе са концептом као својим
источником.
ɭɥɨɝɟ (ɛ. ɦɭɠ ʁɟ ɨɠɟʃɟɧ ɱɨɜɟɤ); ɊɋȺɇɍ ɢɦɚ ɨɛɪɧɭɬ ɪɟɞɨɫɥɟɞ ɡɧɚɱɟʃɚ; ɢɫɬɨ ɡɧɚɱɟʃɟ
ɨɫɬɜɚɪɭʁɟ ɢ ɥɟɤɫɟɦɚ ɱɨɜɟɤ (ɊȳȺɁɍ ɩɨɞ 6; ɊɆɋ ɩɨɞ 5). Ɋɚɡɥɢɤɟ ɭ ɨɛɪɚɞɢ ɨɞɪɚɠɚɜɚʁɭ
ɩɪɨɦɟɧɟ
ɭɥɨɝɟ (ɛ.ɭɦɭɠ
ɯɢʁɟɪɚɪɯɢɡɚɰɢʁɢ
ʁɟ ɨɠɟʃɟɧ ɫɜɨʁɫɬɚɜɚ ɪɟɮɟɪɟɧɬɚ,
ɱɨɜɟɤ); ɊɋȺɇɍ ɢɦɚ ɤɨʁɟ ɢɡɚɡɢɜɚʁɭ
ɨɛɪɧɭɬ ɪɟɞɨɫɥɟɞɢ ɜɢɲɟ ɢɥɢ ɦɚʃɟ
ɡɧɚɱɟʃɚ; ɢɫɬɨ ɫɬɚɛɢɥɧɟ
ɡɧɚɱɟʃɟ
ɩɪɨɦɟɧɟ ɭ ɩɚɪɚɞɢɝɦɚɬɫɤɢɦ ɨɞɧɨɫɢɦɚ
358 ɢ ɥɟɤɫɟɦɚ ɱɨɜɟɤ (ɊȳȺɁɍ ɩɨɞ
ɨɫɬɜɚɪɭʁɟ ɦɟɻɭ ɥɟɤɫɟɦɚɦɚ:
6; М.
Вера ɱɨɜɟɤ ɦɭɠ
Васићɩɨɞ 5). Ɋɚɡɥɢɤɟ ɭ ɨɛɪɚɞɢ ɨɫɬɜɚɪɢɜɚɥɟ
ɊɆɋ ɥɟɤɫɟɦɟ ɢ ɨɞɪɚɠɚɜɚʁɭ
ɫɭ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɚɧ
ɩɪɨɦɟɧɟ ɨɞɧɨɫ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ
ɭ ɯɢʁɟɪɚɪɯɢɡɚɰɢʁɢ ɭɡɪɚɫɧɢɯ
ɫɜɨʁɫɬɚɜɚ ɢ ɩɨɥɧɢɯ
ɪɟɮɟɪɟɧɬɚ, ɨɞɥɢɤɚ ɪɟɮɟɪɟɧɬɚ,
ɤɨʁɟ ɢɡɚɡɢɜɚʁɭ ɢ ɜɢɲɟ ɢɥɢ ɞɚ ɛɢ ɫɬɚɛɢɥɧɟ
ɦɚʃɟ ɝɚ ɡɚɬɢɦ
ɩɪɟɧɟɥɟ ɢ ɧɚ ɞɨɦɟɧ ɛɪɚɤɚ ɭ ɤɨʁɟɦ ɱɨɜɟɤ ɨɫɬɜɚɪɭʁɟ ʁɟɞɧɭ ɨɞ ɫɜɨʁɢɯ ɧɚʁɜɚɠɧɢʁɢɯ
ɩɪɨɦɟɧɟ ɭ ɩɚɪɚɞɢɝɦɚɬɫɤɢɦ ɨɞɧɨɫɢɦɚ ɦɟɻɭ ɥɟɤɫɟɦɚɦɚ: ɥɟɤɫɟɦɟ ɱɨɜɟɤ ɢ ɦɭɠ ɨɫɬɜɚɪɢɜɚɥɟ ɫɨɰɢʁɚɥɧɢɯ
ɭɥɨɝɚ. примерима
ɉɪɟɦɚ ɩɪɢɦɟɪɢɦɚ
ɫɭ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɚɧ
у РЈАЗУ ɊȳȺɁɍ
ове две
ɨɞɧɨɫ ɧɚ ɭɨɫɧɨɜɭ
лексеме
ɨɜɟ никада
ɞɜɟ ɢɥɟɤɫɟɦɟ
ɭɡɪɚɫɧɢɯ
нису
ɩɨɥɧɢɯɧɢɤɚɞɚ
испуњавале
ɨɞɥɢɤɚɧɢɫɭ
услове
ɢɫɩɭʃɚɜɚɥɟ
ɪɟɮɟɪɟɧɬɚ, ɞɚ ɛɢɭɫɥɨɜɟ
за ɡɚ
ɝɚ ɡɚɬɢɦ
успостављање
ɭɫɩɨɫɬɚɜʂɚʃɟ ɩɨɬɩɭɧɟ потпуне синонимије
ɫɢɧɨɧɢɦɢʁɟ ɧɢɬɢ ɭ нити
ɩɪɜɨɦ у првом
ɧɢɬɢ ɭ нити у
ɞɪɭɝɨɦ другом значењу,
ɡɧɚɱɟʃɭ,
ɩɪɟɧɟɥɟ ɢ ɧɚ ɞɨɦɟɧ ɛɪɚɤɚ ɭ ɤɨʁɟɦ ɱɨɜɟɤ ɨɫɬɜɚɪɭʁɟ ʁɟɞɧɭ ɨɞ ɫɜɨʁɢɯ ɧɚʁɜɚɠɧɢʁɢɯ ɫɨɰɢʁɚɥɧɢɯ ɩɨɲɬɨ ʁɟ ɭ
ɤɨɧɰɟɩɬ ɦɭɠɚ
пошто је ɭɥɚɡɢɥɚ
у ɢ
концепт ɭɥɨɝɚ
мужа ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ
улазила и ɫɨɰɢʁɚɥɧɨɝ
улога на ɫɬɚɬɭɫɚ
основу (ɤɦɟɬ).
социјалног
ɭɥɨɝɚ. ɉɪɟɦɚ ɩɪɢɦɟɪɢɦɚ ɭ ɊȳȺɁɍ ɨɜɟ ɞɜɟ ɥɟɤɫɟɦɟ ɧɢɤɚɞɚ ɧɢɫɭ ɢɫɩɭʃɚɜɚɥɟ ɭɫɥɨɜɟ ɡɚ Ʉɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɚ
статуса
ɩɨɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟКомуникативна
(кмет).
ɭɫɩɨɫɬɚɜʂɚʃɟ ɬɪɚɧɫɩɚɪɟɧɬɧɢʁɟ
ɩɨɬɩɭɧɟ ɫɢɧɨɧɢɦɢʁɟ ɢɦɟɧɭʁɟ
потреба
ɧɢɬɢдаɭ се ɪɟɮɟɪɟɧɬ
ɧɢɬɢ ɭɤʂɭɱɟɧ
транспарентније
ɩɪɜɨɦ ɭ ɞɪɭɝɨɦ ɭɡɧɚɱɟʃɭ,
именује ɞɨɦɟɧ ɛɪɚɤɚ, ʁɟ ɭɡɭ
референт
ɩɨɲɬɨ
ɫɨɰɢɨɤɨɧɝɧɢɬɢɜɧɟ
ɤɨɧɰɟɩɬ ɦɭɠɚ ɭɥɚɡɢɥɚ ɩɚɪɚɦɟɬɪɟ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ ɤɨʁɢɯ ʁɟ ɨɜɚʁ ɞɨɦɟɧ ɛɢɜɚɨ ɨɞɪɟɻɢɜɚɧ ɢ ɭ ɩɪɚɜɧɨɦ
укључен у доменɢбрака,
ɭɥɨɝɚузɧɚсоциоконгнитивне
ɨɫɧɨɜɭ ɫɨɰɢʁɚɥɧɨɝпараметре
ɫɬɚɬɭɫɚ (ɤɦɟɬ). Ʉɨɦɭɧɢɤɚɬɢɜɧɚ
на основу
17 којих
ɫɦɢɫɥɭ ɢɧɫɬɢɬɭɰɢɨɧɚɥɢɡɨɜɚɧ, ɩɪɨɭɡɪɨɤɨɜɚɥɚ ʁɟ ɩɪɨɦɟɧɭ ɫɦɟɪɚ
ɩɨɬɪɟɛɚ ɞɚ ɫɟ ɬɪɚɧɫɩɚɪɟɧɬɧɢʁɟ ɢɦɟɧɭʁɟ ɪɟɮɟɪɟɧɬ ɭɤʂɭɱɟɧ ɭ ɞɨɦɟɧ ɛɪɚɤɚ, ɭɡ ɫɢɧɨɧɢɦɢʁɟ:
је овај домен бивао одређиван и у правном смислу институционализован,
ɫɨɰɢɨɤɨɧɝɧɢɬɢɜɧɟ ɩɚɪɚɦɟɬɪɟ
проузроковала ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ
је промену смераɤɨʁɢɯ ʁɟ ɨɜɚʁ ɞɨɦɟɧ
синонимије: 17 18 ɛɢɜɚɨ ɨɞɪɟɻɢɜɚɧ ɢ ɭ ɩɪɚɜɧɨɦ
ɫɦɢɫɥɭ ɢɧɫɬɢɬɭɰɢɨɧɚɥɢɡɨɜɚɧ, ɩɪɨɭɡɪɨɤɨɜɚɥɚ ʁɟ ɩɪɨɦɟɧɭ ɫɦɟɪɚ ɫɢɧɨɧɢɦɢʁɟ: 17
’ɨɞɪɚɫɥɚ ɦɭɲɤɚ ɨɫɨɛɚ’
ɞɨɦɢɧɚɧɬɧɨ ɤɨɧɬɟɤɫɬɭɚɥɧɨ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɨ
ɑɈȼȿɄ ĺ Ɇɍɀ [ɤʃɢɲɤɢ; ɚɪɯɚɢɱɧɨ]
p ’ɨɞɪɚɫɥɚ ɦɭɲɤɚ ɨɫɨɛɚ’
ɞɨɦɢɧɚɧɬɧɨ ɤɨɧɬɟɤɫɬɭɚɥɧɨ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɨ
’ɨɠɟʃɟɧ
ɑɈȼȿɄ ɦɭɲɤɪɚɰ’
ĺ Ɇɍɀ [ĺ[ɤʃɢɲɤɢ;
ɩɨɫɟɫɨɪ, ɚɪɯɚɢɱɧɨ]
ɟɤɫɩɥ. +/-]
ɞɨɦɢɧɚɧɬɧɨ p ɤɨɧɬɟɤɫɬɭɚɥɧɨ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɨ
Ɇɍɀ ĺ ɋɍɉɊɍȽ (ɮɨɪɦɚɥɧɨ) ĺ ɑɈȼȿɄ [ɧɟɮɨɪɦɚɥɧɨ] 18
’ɨɠɟʃɟɧ ɦɭɲɤɪɚɰ’ [ĺ ɩɨɫɟɫɨɪ, ɟɤɫɩɥ. +/-]
ɇɚ ɨɫɧɨɜɭ ɭɥɨɝɟ ɭ ɞɨɦɟɧɭ ɛɪɚɤɚ ɤɨɧɰɟɩɬɭɚɥɢɡɭʁɟ
ɞɨɦɢɧɚɧɬɧɨ ɫɟ ɢ ɠɟɧɚ, ɚ ɫɥɢɱɧɨ ɬɨɦɟ ɢ ɦɥɚɞɢʄ
ɤɨɧɬɟɤɫɬɭɚɥɧɨ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɨ
ɢ ɞɟɜɨʁɤɚ: На основу
Ɇɍɀ улоге
ĺ у домену
ɋɍɉɊɍȽ брака концептуализује
(ɮɨɪɦɚɥɧɨ) се и жена,
ĺ ɑɈȼȿɄ [ɧɟɮɨɪɦɚɥɧɨ] 18
а слично
томе и младић
ɇɚ ɨɫɧɨɜɭ ɭɥɨɝɟиɭдевојка: ’ɨɞɪɚɫɥɚ
ɞɨɦɟɧɭ ɛɪɚɤɚ ɠɟɧɫɤɚ ɨɫɨɛɚ’ ɫɟ ɢ ɠɟɧɚ, ɚ ɫɥɢɱɧɨ ɬɨɦɟ ɢ ɦɥɚɞɢʄ
ɤɨɧɰɟɩɬɭɚɥɢɡɭʁɟ
ɢ ɞɟɜɨʁɤɚ: ɀȿɇȺ
p
’ɨɞɪɚɫɥɚ ɠɟɧɫɤɚ ɨɫɨɛɚ’
’ɭɞɚɬɚ ɠɟɧɚ’ [ĺ ɩɨɫɟɫɨɪ,
ɀȿɇȺ ɟɤɫɩɥ. +/-]
ɞɨɦɢɧɚɧɬɧɨ p ɤɨɧɬɟɤɫɬɭɚɥɧɨ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɨ
ɀȿɇȺ [ɞɟɬɟɪɦɢɪɚɧ ɟɤɫɩɥ. +/-] ĺ ɋɍɉɊɍȽȺ (ɮɨɪɦɚɥɧɨ)
’ɭɞɚɬɚ ɠɟɧɚ’ [ĺ ɩɨɫɟɫɨɪ, ɟɤɫɩɥ. +/-]
ɞɨɦɢɧɚɧɬɧɨ ɤɨɧɬɟɤɫɬɭɚɥɧɨ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɨ
ɀȿɇȺ [ɞɟɬɟɪɦɢɪɚɧ ɟɤɫɩɥ. +/-] ĺ ɋɍɉɊɍȽȺ (ɮɨɪɦɚɥɧɨ)
ȾɪɭɝɢДруги пример
ɩɪɢɦɟɪ за преношење
ɡɚ ɩɪɟɧɨɲɟʃɟ номинације
ɧɨɦɢɧɚɰɢʁɟ у оквиру
ɭ ɨɤɜɢɪɭ ʁɟɞɧɨɝ једног именова-
ɢɦɟɧɨɜɚɧɨɝ ɩɨʁɦɚ ɧɚ
ɨɫɧɨɜɭног појма
ɭɥɨɝɟ ɤɨʁɭна основу ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚʁɭ
ɨɫɬɜɚɪɭʁɟ улоге коју остварује
ɩɪɢɦɟɪɢпредстављају
ɩɪɟɧɨɫɚ ɧɚɡɢɜɚпримери преноса
ɧɚ ɫɬɚɬɭɫɧɨ ɨɞɪɟɻɟɧɨɝ
назива
ɜɪɲɢɨɰɚ наɩɨɜɟɪɟɧɟ
статусноɦɭодређеног
ɧɟɤɟɩɪɢɦɟɪ вршиоца
ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ. Ɍɚɤɨ ɭнеке поверенеɱɨɜɟɤ
ɫɟɨɤɜɢɪɭ
ɥɟɤɫɟɦɨɦ му активности.
ɞɟɬɟɪɦɢɧɢɪɚɧɨɦ
Ⱦɪɭɝɢ ɡɚ ɩɪɟɧɨɲɟʃɟ ɧɨɦɢɧɚɰɢʁɟ ʁɟɞɧɨɝ ɢɦɟɧɨɜɚɧɨɝ ɩɨʁɦɚ ɧɚ
Тако
ɩɨɫɟɫɢɜɧɨɦ се лексемом човек, детерминираном посесивном заменицом
ɨɫɧɨɜɭ ɭɥɨɝɟ ɤɨʁɭ ɨɫɬɜɚɪɭʁɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚʁɭ ɩɪɢɦɟɪɢ ɩɪɟɧɨɫɚ ɧɚɡɢɜɚ ɧɚ ɫɬɚɬɭɫɧɨɨɫɨɛɚ
ɡɚɦɟɧɢɰɨɦ ɢɥɢ ɩɪɢɞɟɜɨɦ ɦɨɠɟ ɧɚɡɜɚɬɢ ɦɭɲɤɚ ɢɥɢ ɠɟɧɫɤɚ или ɤɨʁɚ
ɨɞɪɟɻɟɧɨɝ
ɩɨɞɪɠɚɜɚ
ɜɪɲɢɨɰɚ ɧɟɤɨɝ
ɧɟɤɟ ɭɩɨɜɟɪɟɧɟ
придевом, ɧɟɤɨɦ
може ɩɥɚɧɭ,
ɦɭ ɩɨɞɭɯɜɚɬɭ:
назвати мушка илиɌɚɤɨ
ɚɤɬɢɜɧɨɫɬɢ. женска
ɫɟ особа која подржава
ɥɟɤɫɟɦɨɦ неког у
ɱɨɜɟɤ ɞɟɬɟɪɦɢɧɢɪɚɧɨɦ
неком
ɩɨɫɟɫɢɜɧɨɦ плану,
ɞɨɞɚʁɟ ɞɚ
ɡɚɦɟɧɢɰɨɦ подухвату:
ɫɚ Ȼʁɟɤɨɜɢʄɟɦ ɫʁɚʁɧɨ
ɢɥɢ ɫɚɪɚɻɭʁɟ (...)
ɩɪɢɞɟɜɨɦ ɦɨɠɟɂɩɚɤ,ɧɚɡɜɚɬɢ
ɤɚɤɨ ɤɚɠɟ,ɦɭɲɤɚ
ɬɨ ɧɟ ɡɧɚɱɢ
ɢɥɢɞɚɠɟɧɫɤɚ
ʁɟ „ɞɢɪɟɤɬɨɪɨɜ
ɨɫɨɛɚɱɨɜɟɤ”
ɤɨʁɚ
(ȿɂ)
ɩɨɞɪɠɚɜɚ ɧɟɤɨɝ ɭ ɧɟɤɨɦ ɩɥɚɧɭ, ɩɨɞɭɯɜɚɬɭ:
додаје да са Бјековићем сјајно сарађује (...) Ипак, како каже, то не значи
ɞɨɞɚʁɟда
ɞɚ је
ɫɚ„директоров
Ȼʁɟɤɨɜɢʄɟɦ ɫʁɚʁɧɨ ɫɚɪɚɻɭʁɟ
човек” (ЕИ)(...) ɂɩɚɤ, ɤɚɤɨ ɤɚɠɟ, ɬɨ ɧɟ ɡɧɚɱɢ ɞɚ ʁɟ „ɞɢɪɟɤɬɨɪɨɜ ɱɨɜɟɤ”
(ȿɂ)
17
Ɉɫɧɨɜɧɢ
Према ɢɡɜɨɪɢ ɡɚ ɭɬɜɪɻɢɜɚʃɟ
РСАНУ трећеɩɚɪɚɞɢɝɦɚɬɫɤɢɯ
значење именицеɨɞɧɨɫɚ ɦɟɻɭжена
ɥɟɤɫɟɦɚɦɚ ɨɜɟ ɅɋȽ ɱɢɧɟ ɦɨɧɨɝɪɚɮɢʁɟ
представљено је на Ɋ.
Ⱦɪɚɝɢʄɟɜɢʄ (2007) ɢ Ɍ. ɉɪʄɢʄɚ (2008).
следећи
18
начин:
ɇɩɪ. ɦɚʄɢʁɚ ɛɢ ɨɞɦɚɯ„а. женски
ɪɟɤɥɚ члан
ɫɜɨɦ ɱɨɜʁɟɤɭ, породице
ɚ ʁɚɞɧɨɦ који
ɢ ɛɟɞɚɫɬɨɦ ɨɰɭ се брине
ɞɟɱɚɤɨɜɭ о пословима уKravariü
https://sr.wikisource.org/
Marko; „Ⱥ17ɞɢ ɫɟ ɬɨ ɞɟɨ ɦɨʁ ɱɨɜɟɤ?” ɩɢɬɚ ɠɟɧɚ, ɞɨɤɥɟ ɝɚ ɧɟ ɧɚɻɟ ɩɨɞ ɫɬɨɥɨɦ (ɋɪɟɦɚɰ, ɉɨɩ ȶɢɪɚ ɢ ɩɨɩ ɋɩɢɪɚ).
кући, домаћица,
Ɉɫɧɨɜɧɢ ɢɡɜɨɪɢ ɡɚ кућаница. б. она која за
ɭɬɜɪɻɢɜɚʃɟ ɩɚɪɚɞɢɝɦɚɬɫɤɢɯ плату,
ɨɞɧɨɫɚ ɦɟɻɭнаграду
ɥɟɤɫɟɦɚɦɚ ради
ɨɜɟ ɅɋȽ у туђој кући,
ɱɢɧɟ ɦɨɧɨɝɪɚɮɢʁɟ Ɋ.
Ⱦɪɚɝɢʄɟɜɢʄ (2007) ɢ Ɍ. ɉɪʄɢʄɚ (2008).
18
ɇɩɪ. ɦɚʄɢʁɚ ɛɢ ɨɞɦɚɯ ɪɟɤɥɚ ɫɜɨɦ ɱɨɜʁɟɤɭ, ɚ ʁɚɞɧɨɦ ɢ ɛɟɞɚɫɬɨɦ ɨɰɭ ɞɟɱɚɤɨɜɭ https://sr.wikisource.org/ Kravariü
ɬɨ ɞɟɨ ɦɨʁ ɱɨɜɟɤ?” ɩɢɬɚ ɠɟɧɚ, ɞɨɤɥɟ ɝɚ ɧɟ ɧɚɻɟ ɩɨɞ ɫɬɨɥɨɦ (ɋɪɟɦɚɰ, ɉɨɩ ȶɢɪɚ ɢ ɩɨɩ ɋɩɢɪɚ).
Marko; „Ⱥ ɞɢ ɫɟ17
Основни извори за утврђивање парадигматских односа међу лексемама ове ЛСГ
чине монографије Р. Драгићевић (2007) и Т. Прћића (2008). 10
Нпр. маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бедастом оцу дечакову
18
19
Иако су разлике по полу доминантно физиолошко и анатомско обележје свих дво-
полних животиња, њихова експликација није обавезна. У српском језику не постоје дво-
струки називи за ниже животиње, као и за многе животиње из дргих екосистема, пого-
тово ако се дата врста именује именицом женског рода (хијена, жирафа), те се у контек-
стима који налажу одређење пола користи перифрастично образовање (женка пацова,
мужјак жирафе).
20
Greenberg, J, The logical analysis of kinship // Philosophy of science, 1949, Vol. 16,
No. 1.
Семантичко-деривационом анализом до социокогнитивног концепта 361
21
По узору на ђак првак као фразне именице одређују се и жена херој и жена бо-
рац (Прћић 2011: 65).
22
Из техничких разлога наводи се само облик номинатива једнине мушког рода.
23
Разматрајући питање под којим условима се референцијално интерпретиран
субјекат карактеризује именицом укљученом у његов семантички садржај, а детермини-
ране придевом, а не само тим придевом, Милка Ивић (1983: 106–107) истиче да се при-
девом субјекат одређује ако је дато својство испољено у некој одређеној прилици (Пера
је том приликом био учтив), а именицом детерминираном придевом ако се имају у виду
карактеристичне особине дате личности (моја стрина је била храбра жена = моја стрина
је била по природи својој храбра).
362 Вера М. Васић
24
Лексеме жена и муж колоцирају са придевом бивши у значењу претходни, на
исти начин као и лексеме којима се именује функција или звање.
Семантичко-деривационом анализом до социокогнитивног концепта 363
25
Милка Ивић (1995) у два чланка (О одредбама категоризовања, О „денотатив-
ном” и „конотативном” категоризовању) разматра колокације прави мушкарац и права
жена, и при томе, између осталог, истиче да до интерпретацијског „разногласја” дола-
зи тек онда „кад се пажња преусмери ка карактерним или моралним одликама правог
мушкарца / праве жене, односно ка његовом / њеном друштвеном или сексуалном пона-
шању”.
26
Према подацима у КССЈ обичним људима најсличнији су нормални људи; на
упит <нормалан човек> и <нормални људи> добивено је по 15 потврда.
364 Вера М. Васић
оног статуса.
Наведени примери потврђују став Е. Најде (1975: 123) да се семантичком дери-
29
вацијом укључују семантичке компоненте основе у значење које припада другом доме-
ну, нпр. семантичке компоненте лексеме пријатељ [friend] које се заснивају на односу
између две или више особа, и припадају семантичком домену особа, укључују се у изве-
деницу спријатељити се [befriend], којом се именује активност.
30
Матијашевић (2000: 339) констатује да „у словенским језицима постоје творбена
средства семантички оријентисана за аксиолошку употребу”, те да је „аксиолошка мар-
кираност најјаче изражена код суфикса субјективне оцене”, а даље да се „као форманти
појављују увек исти суфикси независно од сфере из које је лексика: деминутивни, ау-
гментативни, хипокористички и пејоративни, тачније – најчешће деминутивни спојено
са хипокористичким, ређе са пејоративним, аугментативи често у комбинацији са пејора-
тивним значењем, затим само хипокористички или само пејоративни” (стр. 340).
Композитна творба јавља се само у СДГ лексема човек/људи, жена и дете (у СДР
31
потврђена једним примером, који би се могао третирати и као неологизам (РСАНУ нема
ову одредницу), те од ње изведен придев немушки, -а, -о, именица немушкост и прилог
немушки.
35
Клајн (2002: 185, 186) разликује: а) значење чисте негације, у примерима типа не-
борац, невојник, нејунак, непушач, непливач, не раздвајајући притом неологизме са дифу-
зним значењем од изведеница са глаголском творбеном основом, те у етницима несрбин,
нехрват, неалбанац, занемарујући значењске разлике које парафразни тестови потврђују:
несрбин – ’онај који није Србин’ / ’онај који није добар Србин’; б) значење супротности,
нпр. непријатељ, неред, нерадник и др.; в) значење ’лош, зао’ јасно је видљиво у нечовек,
небрат, несој, недело, невреме (у метеоролошком смислу), незгода и сл.; г) значење ’не-
згодан, неприкладан’ у недоба, невреме, неприлика.
366 Вера М. Васић
очима ... све се то повукло било с њима у једном ... збрканом покрету.
37
Према Das Wortauskunftssystem zur deutschen Sprache in Geschichte und Gegenwart
(http://www.dwds.de), прве потврде за именицу Übermensch јесу теолошки текстови из 16.
в., као и за придев übermenschlich.
У енглеском преводу Ничеове књиге Thus Spoke Zarathustra користи се термин
38
41
Macmillan Dictionary, American Heritage Dictionary of the English Language.
368 Вера М. Васић
човек / људи
човек/људи дете / деца
дете/деца
ДДС оцена:
психофизичке особине
(+) (-)
м, ж човек > човечан м, ж нечовек > нечовечан
Схематски приказ семантичке мреже основних лексема
м, ж натчовек
Семантичко-деривационом анализом до социокогнитивног концепта
м, ж, д Nomina attributive
стећи особине човека / људи изгубити особине човека
очовечити се, почовечити онечовечити
учовечити се / уљудити се обешчовечити
369
ИЗВОРИ
[СР1] Српски рјечник: (1818) / [Вук Стеф. Караџић; приредио Павле Ивић],
Београд: Просвета, 1979.
[СР2] Српски рјечник: (1852) 1 [А–П] / [Вук Стеф. Караџић; приредио
Јован Кашић]. – Београд: Просвета, 1986; 2 [Р–Ш] / [Вук Стеф. Ка-
раџић; приредио Јован Кашић]. – Београд: Просвета, 1987.
[И–Б] Rječnik hrvatskoga jezika: [skupili i obradili F. Iveković i I. Broz],
Zagreb, 1901.
372 Вера М. Васић
ЛИТЕРАТУРА
Vera Vasić
Summary
Using the basic lexemes from the lexico-semantic group osoba, i.e. person, an attempt
has been made in this paper to ascertain whether the application of semantico-derivational
analysis of these lexemes can be instrumental in establishing the sociocognitive concepts of the
referents that they name. Having this aim in mind, the structure of a semantico-derivational nest
has first been described, followed by the semantic structure of the basic lexemes in this lexico-
semantic group, which included paradigmatic and syntagmatic relations, and finally a review
has been presented of typical semantico-derivational patterns, like derivatives triggered by the
dominant differential semes ’age’ and ’gender’, and derivatives triggered by the seme ’subjec-
tive evaluation’. The data obtained has been utilized to construct a semantic web of the basic
lexemes and the web itself to determine the basic components of the relevant sociocognitive
concepts. In conclusion, an assessment has been presented claiming that semantico-derivational
analysis is a sufficiently reliable methodological procedure for establishing sociocognitive con-
cepts in a given linguistic and cultural community.
Keywords: semantico-derivational analysis, semantico-derivational nests, sociocognitive
concept, the Serbian language.
Branko Đ. Tošović*
Institut za slavistiku Univerziteta „Karl Franc” u Gracu
(Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz)
DERIVACIONI INTERNET
∗
Emeritus Prof. Dr. Branko Tošović
branko.tosovic@uni-graz.at
http://www-gewi.kfunigraz.ac.at/gralis/
376 Branko Đ. Tošović
Ovdje postoji sličnost između jezika i interneta u tome što jezici nestaju onako kako
nestaju mrežni portali, sajtovi i žanrovi.
On ističe da je internet toliko raznolik da u njemu nema smisla govoriti o jeziku veba
uopšte (Cristal 2005-www: 91). Međutim, postoje različiti nazivi: jezik interneta, jezik veba,
jezik Mreže, sajber govor, sajber jezik, mrežni jezik, mrežni govor, elektronski jezik, posebna
funkcionalna vrsta jezika, podjezik, elektronski posredovani diskurs, kompjuterski posredovani
diskurs, elektronska posredovana komunikacija, digitalna posredovana komunikacija, a takođe
nazivi lingvističke discipline: internetska lingvistika, internetska nauka o jeziku, mrežna lin-
gvistika, veb lingvistika… O gramatičkim i pragmatičkim pitanjima interneta v. Kristal 2012:
56–60, 60–64, 81–83.
Kristal 2012: 81.
Već sada internet nudi mnoštvo onlajn rječnika, jednojezičnih i višejezičnih, sa opštom
i užom (specijalizovanom) leksikom.
Neki termini su zauzeti pošto su korišćeni i prije pojave interneta. Ovdje, recimo, spada
mrežna gramatika, koju je predložio Vudski i koja predstavlja potkategoriju transformacio-
nih gramatika, gramatiku proširenih prelaznih mreža, a obuhvata skup usmjerenih podgrafova
(mreža prelaza) sa konačnim brojem stanja (http://studopedia.org/12-11812.html).
U internetu preovladava analiza sintakse programa za izradu mrežnog interfejsa, mre-
žnih žanrova, mrežnih komandi i pretraživača (oni po pravilu imaju i naziv: alternativna sin-
taksa PHP, netrivijalna sintaksa ili JavaScript za hakere, sintaksa URL, sintaksa XML fajlova,
sintaksa koda, sintaksa komandi, sintaksa prežraživača, sintaksa stilova CSS, sintaksa fajla,
sintaksa jezika PHP, sintaksa jezika naloga, sintaksa jezika šablona, sintaksa komandi click
u imacros, sintaksa jezika programiranja python 3, specijalna (proširena) sintaksa Google,
neprobojna sintaksa @font-face). To se odnosi i na mrežnu morfologiju (v. Braun 1995).
378 Branko Đ. Tošović
Iako se sve više i sve češće pojavljuju radovi posvećeni internetskoj lin-
gvistici, za sada nedostaje sistemski pristup. To potvrđuje i činjenica da nam
nisu poznate publikacije tipa Internetska leksikologija, Internetska morfologija
ili Internetska sintaksa.
3. Sve navedeno ukazuje na neophodnost da se zasnuje važan dio mrežne
lingvistike: internetska tvorba riječi. Ona treba da se bavi analizom (a) obra-
zovanja novih riječi u internetu pomoću starih i novih derivacionih sredstava
i derivacionih postupaka, (b) funkcionisanja tvorenica u internetu. Glavni
predmet internetske tvorbe riječi jeste građenje riječi i njihovo funkcionisanje
onlajn (kiberderivacija u pravom smislu) ili oflajn-onlajn (kiberderivacija
mješovitog tipa). Proizvodi internetske tvorbe jesu kiberderivati – imenice,
pridjevi, glagoli, riječce i izolovani oblici promjenljivih vrsta riječi, sa razli-
čitim dodatnim (fakultativnim) ekspresivno-emocionalnim nijansama ili bez
njih. Među takvim tvorenicama posebnu pažnju izazivaju one koje nastaju i
potpuno mogu da funkcionišu samo u internetu. Cilj internetske tvorbe riječi
jeste naći i opisati onlajn derivate, a takođe odgovoriti na pitanje u čemu se
razlikuju onlajn tvorenice (u obrazovanju i korišćenju) od klasičnih (oflajn)
tvorenica i kakva subjektivna značenja nastaju u internetu.
4. Pošto je internet prava revolucija u komunikaciji, životu i radu ljudi,
postavlja se pitanje da li ta revolucija izaziva tvorbenu revoluciju. Smatramo da
je internet revolucija, a mrežna tvorba riječi evolucija sa elementima revolucije
u nekim aspektima, npr. u jačanju komunikativne, socijalne, autoprezentacione
(samodokazujuće) i zabavne funkcije. Dakle, radi se o revoluciji u komunikaciji
i evoluciji u tvorbi riječi, odnosno o tvorbenoj evoluciji u mrežnoj revoluciji.
5. Tvorba riječi nije dominantna tema u radovima o jeziku interneta. Tako
Dejvid Kristal u Internetskoj lingvistici ni u jednom dijelu (1. Lingvističke
perspektive, 2. Internet kao medijum, 3. Mikroprimjer: Tviter, 4. Jezičke
promjene, 5. Višejezični internet, 6. Primijenjena internetska lingvistika, 7.
Forenzička studija slučaja, 8. Ka teorijskoj internetskoj lingvistici, 9. Smjernice
i aktivnosti za istraživače) ne izdvaja tvorbu riječi, ali govori o neologizaciji,
neologizmima, terminima, složenicama i sl. (Kristal 2012: 72–75).
6. Postoje tri osnovna tipa mrežnih tvorenica: a) kauzativne (izazvane
pojavom novih pojmova, predmeta, osobina, radnji i stanja), b) utilitarne (iza-
zvane težnjom ka ekonomičnosti),10 c) perlokutivne (orijentisane na efekat, i to
stilistički: stvaranje ekspresivnosti i emocionalnosti, ludistički – igra riječima,
Izuzetak je Internetska stilistika, pošto već postoji jedna monografija (Tošović 2015).
On razmatra primijenjenu internetsku lingvistiku, žanr, varijetet, registar, internet out-
put (posebno imejl), hipertekstualnost i dr., te konstatuje da je teško pratiti brzinu i tempo
inovacija.
10
V. Kristal 2012: 87–88.
Derivacioni internet 379
11
Posebno bogatu kolekciju demotivatora nalazimo na Vukajliji-www.
382 Branko Đ. Tošović
12
„Puristički orijentirani jezikoslovci često nude doslovne/nepotpune prijevode, koji
zvuče čudno, neprirodno, čak zastarjelo – hrv. upravitelj događanja za eng. event menedžer (ne
znamo što bi menedžeri na to rekli) ili hrv. očvrsje (prema Babiću) za eng. hardver (ovdje nije
moguće izvesti pridjev iz domaće imenice, što stvara tvorbeni zastoj ili nemogućnost prilagod-
be domaće riječi tvorbenim pravilima hrvatskoga standarda)” (Dugina 2016: 26).
Derivacioni internet 383
LITERATURA
Branko Tošović
Zusammenfassung
Vorliegende Analyse ist der Internet-Sprache, den sprachlichen Ebenen des Internet, den
sprachlichen Disziplinen, der Struktur der Wortbildung im Web und Korpora für die Untersu-
chung der Wortbildung im Internet gewidmet. Das Ziel der Analyse liegt darin, eine Antwort
Derivacioni internet 385
auf die Frage zu finden, über welches derivative Potenzial die Kommunikation im Netz verfügt,
inwieweit sich derivative Kreativität zeigt und welchen Charakter derivative Innovationen im
Internet (Einheiten, Verfahren und Modelle) besitzen. Es gibt drei grundlegenden Typen der
derivativen Neubildungen im Internet: kausative, utilitäre und perlokutive. Die Internet-Wort-
bildung umfasst vier thematische Blöcke: Wortbildung und Internet, Wortbildung im Internet,
Internet in der Wortbildung, Wahrnehmung, Valorisierung und Regulierung der Wechselbezie-
hung Wortbildung – Internet. Das Korpus für die Untersuchung der Internet-Wortbildung be-
steht aus zwei Subkorpora: einem primären (autochthone, ursprüngliche Netz-Ressourcen) und
einem sekundären (andere Quellen).
Keywords: Wortbildung, Derivation, Internet, Form, Verfahren, Modell, Neubildung, In-
novation
Гордана Р. Штасни*
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за српски језик и лингвистику
СУФИКСАЛНА СИНОНИМИЈА
У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ**
1. Суфиксална синонимија
Синонимија је врста значењских парадигматских односа могућа на
свим језичким нивоима: сублексемском (међу јединицама нижег нивоа од
речи), лексемском (међу јединицама на нивоу речи) и супралексемском
∗
gordanastasni@ff.uns.ac.rs
∗∗
Рад је настао у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксичка,
семантичка и прагматичка истраживања (178004), који финансира Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
388 Гордана Р. Штасни
Даље у раду користе се следеће скраћенице: NA за nomina agentis, NAt за nomina
attributiva, NP за nomina professionis, NI зa nomina instrumenti, NAct зa nomina actionis, NL
зa nomina loci.
„The linking of separate sense to a single central sense does not, however, entail the
presence of a common meaning core” (Taylor 1995: 147).
Суфиксална синонимија у српском језику 391
a) Суфикс NA
-ал(а)ц6 прегалац
-ок7 сведок
-арош8 пецарош
-еник9 ученик
-aш10 батинаш
-беник11 следбеник NI
уџбеник
„Convention undoubtedly plays some role, as does the phonetic shape of the stem”
(Taylor 1995: 144).
Суфикс -ал(а)ц се комбинује са именичком основом градећи именице са човеком
као денотатом (индустриј-алац, гимназиј-алац, Прованс-алац). Веза са глаголском
основом у деривацији уопште, па и у творби NA, није системска појава у деривационом
систему српског језика, те NA прег-алац представља изузетак.
Податке о суфиксу -ок проналазимо само у етимолошком речнику (Skok 1972:
549). П. Скок сматра да је лексема сведок деривирана суфиксом -ок од основе вĕд-.
Суфикс -ок одређује као неживи прасловенски суфикс који се користи у творби именица
из категорије NA, али и придева (дубок, жесток).
Суфиксом -арош углавном се деривирају жаргонизми мотивисани именицом
(тезгарош, кесарош) или глаголом (цвикарош, мућкарош).
Сложени суфикс -еник везује се углавном за именичке основе и гради деривате
различитог значења. Са основом глагола ређе се комбинује. Клајн (2003: 86–87) даје две
интерпретације деривата ученик. Према првој, то је изведеница мотивисана партиципом
учен и изведена суфиксом -ик, а на другом месту, то је дериват изведен суфиксом -еник и
мотивисана глаголом учити.
10
Суфикс -аш је један од најплоднијих суфикса. У комбинацији са именичким или
придевским основама велика већина изведеница означава особе. Са глаголском основом
ретко се комбинује (скијаш, пљачкаш). Суфиксом -аш углавном се изводе називи спор-
тиста (кошаркаш), затим агентивне именице (бомбаш), називи присталица покрета или
учења (аутономаш), те атрибутивне именице (богаташ).
Суфикс -беник могао је настати уланчавањем суфикса -ба и -еник или
11
б) Суфикс NA NP
-(a)ц12 копац глумац
-aк13 пешак вештак
-ар14 чувар пекар
-ич15 гонич водич
-л(a)ц16 гледалац преводилац
-тељ17 градитељ учитељ
-ник18 говорник наставник
-ач19 певач певач NI
бријач
1213141516171819
овога типа углавном су мотивисани именицом, ређе глаголом. У случају глаголске мо-
тивације деривит се може двојако одредити – као nomina agentis или professionis (стра-
жар). Ниске је продуктивности у категорији именица са значењем присталице и са негла-
голском мотивацијом (левичар, десничар).
Суфикс -ич је изразито непродуктиван. Иако се јавља у дериватима који припадају
15
другим семантичким категоријама, нпр. љутич према чешћем љутић ’назив биљке’,
мотивација је често непрозирна, па се неке са становишта савременог језика могу
сматрати немотивисаним (бич), или су застареле или регионално обележене (теклич
према чешћем облику теклић ’гласник’, првич ’прва посета родбине удатој невести’).
16
Суфикс -л(а)ц је типичан агентивни суфикс. Сви деривати означавају жива бића,
осим речи чинилац и математичких термина: бројилац, множилац, делилац (Клајн 2003:
144).
Клајн наводи (2003: 191) да се „било која реч на -тељ може описати као чистa
17
агентивна именица. Велика већина изведница означава људска бића са значењем стварног
вршиоца радње, и то најчешће апстрактних, духовних радњи (љубитељ, хранитељ).
Знатно је мање назива за специфична занимања (учитељ), а с неживим денотатом само
су математички термини, који се сви налазе и у облику -л(а)ц (делитељ и делилац)”.
18
Суфикс -ник веома је продуктиван у деривацији агентивних именица. Мањи број
деривата са суфиксом -ник има обележје и категорије nomina agentis и nomina professionis
(заменик, заповедник – деривати са глаголском основом).
У дериватима изведним суфиксом -ач веома је изражена коегзистенција агентив-
19
ног значења и значења које особу што обавља одређену радњу као професију одређује
као nomina professionis. Многе изведенице означавају особу и према начину понашања
(хушкач), спорту којим се бави (пливач), музици коју изводи (гудач). Веома је широка
Суфиксална синонимија у српском језику 393
г) Суфикс NA i NAt
-ишa21 штедиша
-ав(а)ц22 ласкавац
2122
употреба овога суфикса у творби назива за предмете. Ту је велики број именица које су
једнако обичне у значењу човека и у значењу предмета (носач).
20
Изведенице са људском референцијом увек су афективне, означавају сталног или
честог вршиоца радње с пејоративном нијансом. Суфикс -ло је продуктиван у деривацији
именица са значењем предмета (огледало), знатно ређе са месним значењем (купатило),
а значење процес радње, њен резултат или стање исказано је, на пример, у деривату
бунило.
21
Суфиксом -иша именују се лица која се истичу у ономе што значи глагол, те је
њихово обележје истовремено агентивно и атрибутивно, што произлази из компоненте
која носи информацију ’истицати се’.
22
„Суфикс -ав(а)ц настао је као сложени, од придева на -ав са суфиксом -(а)ц, али
се осамосталио, па се јавља и с глаголским основама од којих нема придева на -ав” (Клајн
394 Гордана Р. Штасни
e) Суфикс -a NA NP NAt
вођа слуга хуља
23
Докулил (1962: 87–89) феномен конкуренције доводи у везу с категоријом про-
дуктивности творбених средстава. Наиме, он продуктивност посматра, поред осталог, и
у процесу његове конкуренције са семантички и стилски синонимним средствима, при
чему разликује пуну конкуренцију – када она обухвата сва значења активних творбених
средстава, и делимичну конкуренцију – када обухвата само нека од значења.
24
Лексема спасилац има значење ’онај који је спасио или спасава некога; онај чије
је занимање спасавање угрожених’.
25
Или, другачијим речима, да деривиране јединице „реферирају на исти референт”,
што је и основни услов лексичке синонимије (Tafra 2005: 269).
396 Гордана Р. Штасни
3. Закључак
У основи суфиксалне синонимије налазе се семантички принципи
– варијантност и еквивалентност, који омогућавају успостављање сино-
нимије на свим језичким нивоима. Ово својство указује на то да одређење
синонимије као значењске релације у првом реду не искључује и формални
аспект. Међу суфиксима се може успоставити двојака семантичка релација:
синонимичност и конкурентност.
Са семантичко-деривационог становишта суфикси су синонимични ако
речима дају заједничко категоријално значење и тако их уводе у одређену
лексичко-семантичку категорију. Божо Ћорић (2008: 227) наводи да су
синонимични суфикси -(а)ц (кос-ац), -ар (чув-ар), -ач (бир-ач), -аш (ру-
комет-аш), -ич (вод-ич), -ник (настав-ник) и -тељ (брани-тељ), јер су по
форми различити и јер деривати имају заједничко категоријално значење
– именице мушког рода, а припадају једној творбено-семантичкој скупи-
Лексема читач има значења ’особа која чита вести, спикер’ и ’апарат који омо-
26
гућује читање микрофилмова; електронски апарат који региструје штампане или писане
знакове ради даље обраде података’, а лексема читалац ’онај који чита књиге, новине,
читатељ’.
Суфиксална синонимија у српском језику 397
ЛИТЕРАТУРА
*
Dokulil 1962: M. Dokulil, Tvoření slov v češtinĕ, Teorie odvozování slov,
Praha: Nakladatelství československé akademie věd.
Kristal 1985: K. Dejvid, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, Beograd:
Nolit.
Tafra 2005: B. Tafra, Od riječi do rječnika, Zagreb: Školska knjigа.
Taylor 1995: R. John Taylor, Linguistic categorization, Prototypes in linguistic
theory, Oxford: Clarendon press.
Skok 1972: P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, II,
Zagreb: Jugoslavenska akademija nauka i umjetnosti.
Gordana Štasni
Summary
The main subject of this work is suffixal synonymy as a form of derivational synonymy
and a type of paradigmatic relation at the lower-level of lexem. This paper focuses on the basic
semantic and derivational rules which enable and regulate suffixal synonymy as semantic rela-
tion between suffixes. The members of synonym ring (synset) and a dominant suffix among
them is determined. The criteria for identification of the typical suffix in the paradigmatic rela-
tion is also considered.
Keywords: suffixal synonymy, synonym ring, typical suffix, Contemporary Serbian.
Dušanka S. Vujović*
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za srpski jezik i lingvistiku
*
dusanka.vujovic@ff.uns.ac.rs
Rad je nastao u okviru projekta Standardni srpski jezik: sintaksička, semantička i pra-
**
Glagol ploviti, kao i glagol plivati, vodi poreklo od praslovenskog arhaizma pliti (Skok
1972: 685).
Glagoli kretanja pomoću prevoznog sredstva – leksičko-semantičke ... 401
Nerefleksivni oblik, glagol voziti ’upravljati nekim prevoznim sredstvom’, tranziti-
van je glagol kojim se, primarno, označava upravljanje vozilom: voziti auto, voziti bicikl. U
sekundarnim realizacijama označava i kretanje vozila: Novosadski voz vozi prazan.
U kretanju koje se označava glagolom voziti se sredstvo kretanja ne mogu biti živo-
tinje: vozili smo se kamilama po pustinji*.
402 Dušanka S. Vujović
Nećemo nikada reći Putovao sam 500 metara.
Glagoli kretanja pomoću prevoznog sredstva – leksičko-semantičke ... 403
Kao ključna reč za pretragu nije uzet infinitiv zbog toga što je to osnovni oblik glagola
za koji se u pretrazi obično dobijaju stranice na kojima je prevod reči na druge jezike, a ne
različiti konteksti u kojima se reč nalazi.
404 Dušanka S. Vujović
sliku koju formiraju svi glagoli ljudskog kretanja. „Основни глаголи кретања
у свом примарном значењу обично су директивно необележени. Њихово
значење усмерено је на само кретање које се одвија на одређен начин
[...] Обележје директивности недирективни глаголи кретања могу да до-
бију путем префиксације. Префикс најчешће перфективизује, детерми-
нише директивност глагола кретања и модификује му значење, а неким
глаголима додаје и обележје транзитивности” (Вујовић 2012: 528).
3.1.1. Adlativno značenje. Nedirektivni imperfektivni glagoli u kombina-
ciji sa prefiksima do-, u-, pri- postaju perfektivni i dobijaju adlativno značenje.
Izuzetak je glagol voziti (se), koji ostaje imperfektivan i nakon prefiksacije,
kako u primerima koji slede, tako i u ostalim primerima u radu.
3.1.1.1. Prefiksi do- i pri-. Glagoli iz ove grupe sa prefiksom do- ozna-
čavaju stizanje do neke tačke u prostoru onako kako je to označeno glagolom
u osnovi. Većina glagola kretanja gradi prefiksale pomoću ovog prefiksa. Pre-
fiksom pri- označava se stizanje u neposrednu blizinu, tik pored orijentira.
dovoziti se ’dolaziti, prispevati prevoznim sredstvom’,
dovoziti ’dopremati kakvim prevoznim sredstvom’,
doputovati ’putujući stići do određenog mesta’,
dopedalirati ’doći pedalirajući, vozeći bicikl’,
dosankati se ’stići, dopreti sankajući se’,
doskijati (se) ’stići skijajući se’,
doklizati (se) ’dospeti klizajući se’,
doploviti ’ploveći stići, dospeti’,
dojedriti ’jedreći doći, stići’,
doveslati ’veslajući dovesti, stići’,
dobroditi ’brodeći stići’,
doleteti ’stići, doći leteći, krećući se iznad tla’,
dojahati ’doći jašući’,
dokasati ’dojahati kasom’,
dogalopirati ’dojahati u galopu’,
dojezditi ’doći jašući, dojahati’,
priveslati ’veslajući priterati čamac’.
Prefiksima do- i pri- grade se perfektivni prefiksali.
Glagoli dopedalirati i otpedalirati nisu zabeleženi u RMS, ali pronađeni su u primeri-
ma na internetu: Ostale mi suve samo dve uzane trake na gaćama dok sam dopedalirao do kuće.
<http://www.nemagreske.com/sokobanja_biciklom/>. 15. 9. 2016. Ove godine sam otpedalirao
i do mora. <http://survival.aforumfree.com/t2921p80-bicikli>. 15. 9. 2016.
Glagol doskijati nije zabeležen u RMS ni u RSANU, ali je pronađeno dosta primera na
internetu, npr. U predivnom ambijentu ski centra Tornik Gagi je doskijao do bine .... <http://zla-
tibor.tv/tag/skijalista-srbije/page/2/>. 31. 8. 2016.
Glagoli kretanja pomoću prevoznog sredstva – leksičko-semantičke ... 407
10
Iako figurativna značenja nisu predmet analize ovog rada, glagol leteti i njegove de-
rivate ipak nismo želeli da preskočimo jer je on jedini glagol kojim se predstavlja čovekovo
kretanje kroz vazduh.
Glagoli kretanja pomoću prevoznog sredstva – leksičko-semantičke ... 409
3.1.4.3. Prefiks ob-. Glagol oploviti jedini je glagol iz ove grupe tvoren
pomoću prefiksa ob-. Označava polukružno ili kružno kretanje oko lokaliza-
tora.
oploviti ’ploveći obići’.
Glagol oploviti bi se mogao posmatrati i drugačije. Njegov prefiks bi mo-
gao biti i prefiks o-, koji se u literaturi obično posmatra kao varijanta prefiksa
ob- zbog njihovog zajedničkog porekla (Stevanović 1975: 439, Grickat 1966:
214, Barić 1995: 381). Kod Babića i Klajna (Babić 1986: 483, Klajn 2002:
260) prefiksi o- i ob- navode se razdvojeno, ne kao varijante jednog prefiksa,
već kao posebni prefiksi. Ima osnova i za jedan i za drugi stav. Glagoli kretanja
tipa obići, optrčati građeni su pomoću prefiksa ob-, pa je to razlog zbog kog
smatramo da je i glagol oploviti građen pomoću prefiksa ob- uz fonološku
alternaciju na tvorbenom šavu obp – op.
3.1.4.4. Derivati glagola jahati: zajahati, uzjahati, pojahati i najahati jesu
sinonimi i svi imaju isto značenje: ’popeti se na leđa životinje’:
zajahati ’popevši se i opkoračivši usesti na konja ili drugu životinju, na
neki predmet i sl., uzjahati, pojahati’,
uzjahati ’popevši se i opkoračivši sesti na jahaću životinju ili na neki
predmet, pojahati’,
pojahati ’sesti na konja, uzjahati’,
najahati ’popevši se i opkoračiti sesti na leđa životinje (konja, magarca
i dr.)’.
Tvoreni su prefiksima za-, uz-, po-, na-, koji osim promene značenja
unose u glagol i elemente perfektivnosti. Arhisema ovih glagola više nije
’kretanje’ u smislu čovekovog premeštanja u prostoru, već ’sedanje na leđa
životinje’.
3.1.4.5. Kontinuativno značenje ima samo glagol provozati se ’malo
(se) vozati’.
3.1.4.6. Značenje superiornosti, nadmoći, pobede ima glagol nadjahati
’pobediti jašući brže od nekog’.
3.1.4.7. U građi je pronađena i jedna glagolska složenica. To je neobičan
glagol moreploviti ’nesvrš. neob. ploviti morem (kao pomorac zaposlen na
brodu; kao putnik i dr.); baviti se moreplovstvom’. – Moj stric je moreplovio na
nekom drugom brodu (RMS). Ova složenica se ne koristi u savremenom jeziku,
i uopšte, glagolske složenice sa glagolima kretanja kao jednim od tvorbenih
elemenata, osim par izuzetaka kao što je ovaj, uopšte se ne formiraju.
3.2. Derivacija imenica. Glagoli iz ove grupe učestvuju u derivaciji imenica
najčešće u kategoriji nomina agentis i nomina loci. Osim toga, grade i imenice
sa značenjem životinje, tj. konja koji se kreće na određen način, zatim imenice
sa značenjem predmeta, apstraktne i glagolske imenice.
Glagoli kretanja pomoću prevoznog sredstva – leksičko-semantičke ... 411
11
Imenice skijalište i sankalište nisu zabeležene u RMS. U korpusu postoje mnogi pri-
meri upotrebe ove dve imenice, zbog čega su uvrštene u rad. Npr.: Put za „Đavu” (kako se to
sada kaže) se zatvarao i pretvarao u sankalište. Sankališta su na Debelom brdu i Mravinjcima,
... Alpsko skijalište je na severnim padinama Povlena.
412 Dušanka S. Vujović
Glagoli otežanog kretanja obično ne grade perlativne derivate i češće grade imenice
12
iz kategorije nomina atributiva, npr. šepavac, gegalo i sl. (Вујовић 2011: 358), dok glagoli
kretanja bez cilja uglavnom grade imenice iz kategorije nomina agentis sa ekspresivnim,
pejorativnim značenjem.
Glagoli kretanja pomoću prevoznog sredstva – leksičko-semantičke ... 413
LITERATURA
*
Вујовић 2011: Д. Вујовић, Сeмaнтичкa и дeривaциoнa oбeлeжja глaгoлa
oтeжaнoг крeтaњa, у: С. Taнaсић (урeд.), Грaмaтикa и лeксикa у
слoвeнским jeзицимa: збoрник рaдoвa с мeђунaрoднoг симпoзиjумa,
Нoви Сaд: Maтицa српскa – Бeoгрaд: Институт зa српски jeзик СAНУ,
349–358.
Вујовић 2012: Д. Вујовић, Прeфиксaлни твoрбeни oбрaсци глaгoлa
крeтaњa, у: Р. Драгићевић (уред.), Tвoрбa рeчи и њeни рeсурси у
слoвeнским jeзицимa: збoрник рaдoвa сa чeтрнaeстe мeђунaрoднe
нaучнe кoнфeрeнциje Кoмисиje зa твoрбу рeчи при Meђунaрoднoм
кoмитeту слaвистa, Бeoгрaд: Филoлoшки фaкултeт, 527–534.
Грицкат 1966: И. Грицкат, Префиксација као средство граматичке (чисте)
перфектизације, Јужнословенски филолог, XXVII, 185−223.
Клајн 2002: И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Први
део – слагање и префиксација, Београд: Завод за уџбенике и настав-
на средства, Институт за српски језик САНУ – Нови Сад: Матица
српска.
Клајн 2003: И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Други део
– суфиксација и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства, Институт за српски језик САНУ – Нови Сад: Матица срп-
ска.
КССЈ: Д. Витас, Ц. Крстев, Корпус савременог српског језика на Матема-
тичком факултету Универзитета у Београду (електронски). <http://
www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/mainmenu.php>. 15. 06. 2016.
РМС 1969–1976: Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–3,
Нови Сад – Загреб: Матица српка – Матица хрватска, књ. 4–6, Нови
Сад: Матица српска.
РСАНУ 1959–: Речник српскохрватског књижевног и народног језика,
књ. 1–19, Београд: САНУ – Институт за српски језик.
РСЈ 2007: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска.
414 Dušanka S. Vujović
Dušanka Vujović
Summary
*
jasmina@ff.uns.ac.rs
**
Истраживање је урађено у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксич-
ка, семантичка и прагматичка истраживања (бр. 178004), који финансира Министар-
ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Р. Драгићевић (2008: 81–95) износи запажања А. Вјежбицке и З. Кевечеша о вези
између културних специфичности и друштвених промена које се манифестују у језику и
416 Јасмина Н. Дражић
констатује да је неспорна ова релација, али да се „многи закључци доносе без озбиљне
научне провере” (Драгићевић 2008: 84).
Термином оквир Филмор обухвата скуп појмова о разумевању природног језика,
као што су: схема, скрипт, сценарио, когнитивни модел или народна теорија. Семанти-
ка оквира најсроднија је етнографској семантици, где се трага за одговором на питање:
„Које категорије искуства чланови ове говорне заједнице кодирају помоћу језичких избо-
ра које врше док говоре?” (Филмор 2014: 73).
М. Ивић је посветила неколико радова питањима о оваквим семантичким поме-
рањима управо на корпусу Српског рјечника, не само ради добијања потпуније слике о
семантици датих речи у протоку времена него и да би се, како ауторка наводи, сагледала
културно-цивилизацијска дистанца између савремених говорника српског језика и њихо-
вих предака (уп. Ивић 2002: 125–131; 2006: 109–115, 115–121; 2006: 103–107 итд.).
Семантичко-деривационо гнездо лексеме брат и његове културолошке ... 417
У истраживањима која се баве моделовањем света у српској традицији и словен-
ским културама важан извор представља Српски рјечник Вука Стефановића Караџића
(1818; 1852), будући да језичка, етнографска и фолклорна грађа у њему отвара могућ-
ност за реконструкцију народне културе као семиотичког система, али и језика као њеног
репрезента. У изради речника Словенске старине (Словянские древности: 1955–2012)
коришћен је Караџићев Српски рјечник као релевантан извор о јужнословенским јези-
цима и култури, који „пружају велики део архаичног блага које служи за реконструкцију
општесловенских значења и облика” (Плотникова 2015: 87).
418 Јасмина Н. Дражић
Називи за сроднике нуклеарне породице (син, мајка, отац, брат, кћер, сестра)
праиндоевропског су порекла, док су општесловенског термини за децу брата или сестре
и за брачне другове (Кончаревић према Колесов 2011: 62).
Према наводима Р. Драгићевић, истраживања пословица о брату и деци у ру-
ском и српском језику показују да се очитује поларизован однос – Брат није мала ријеч.
: Ако злотвора немаш, мајка ти га је родила. Ауторка сматра да је ипак у питању један
концепт, негативно и позитивно квалификован, и додаје да је „могуће да позитиван и
негативан афективни набој који истовременим деловањем обликују концепт омогућавају
његову најобјективнију слику” (Драгићевић 2013: 76).
Потврда овога су и стихови „Нема љета без Ђурђева данка, / Нити брата док не
роди мајка –”, који су само уводни део песме о боју на Крусима. У наставку песме јасно
се предочава амбивалентни став према брату, на примеру издајства Станка Црнојевића:
„Брат је сунце што човјека грије, / Брат је добро коме равна није, / Брат је крила на што
човјек лети, / Брат је сабља која брата свети, / Брат је добро и слобода скупа, / Ал кад
братски ради и поступа. / А брат може да буде и несрећа, / Ископање и пропаст највећа”.
Семантичко-деривационо гнездо лексеме брат и његове културолошке ... 419
14
Како наводи ауторка, bro (brotha) јесте скраћена верзија лексеме brother, врло
популарна у обраћању афроамеричких мушкараца (Калинина 2015: 411).
15
Ова сложеница, према Скоку, важна је за утврђивање етимологије лексеме чедо,
јер првобитно значење „није дијете него придјев čádb ’зачет’” (Skok 1971: 200).
16
У Рјечнику је уз братичина/братична забележено само значење: „висок коров по
њивама, има био округао цвијет”.
422 Јасмина Н. Дражић
српскога језика (АР 2005) – лексема брат (ф. 216), а на рођаци, након
именице породица (ф. 37), долази лексема браћа (ф. 31), док у одредници
породични, поред лексема ручак, човек, живот, налазимо и проблеми,
као и брат, родитељи (али не и сестра). Да је Рјечник сведочанство о
друштву и култури онога времена говоре и подаци о братству као делу
племенског устројства друштва у појединим крајевима штокавског говор-
ног подручја, а одсуство етничке повезаности на ширем нивоу обележено
је, с друге стране, и одсуством лексема сабрат и сабратски. Посебан
вид заједништва представљало је побратимство, којем је Вук посветио
много пажње, допуњујући информације забележене у првом издању и
преносећи ову лексему у Живот и обичаје народа српскога. Друштвена
сцена савременог окружења, креирана разним спољашњим и унутрашњим
збивањима, утицајима разних институција, потиснула је овај феномен
готово у потпуности из социјалног живота, а тиме је и лексема побратим
остала само део народне поезије. Други занимљив феномен јесте обраћање
лексемом брат, које је и у Вуково време, како сазнајемо из информација
из одредничке лексеме брат-регемента, било врло проширено. Савремено
доба доноси нову слику особе којој се млади обраћају овом лексемом,
што потврђује њена веома учестала употреба у њиховој комуникацији, и
што би могла бити тема за истраживање, с посебним акцентом на томе
колико се семантички садржај ове лексеме испразнио, тј. колико се упо-
требом лексеме брат изгубила компонента блиског пријатеља, а у којој се
мери, различитим интонационим варирањем вокала, постижу разнолики
дискурсни ефекти упозоравања, претње, емпатичког призвука, огољеног
скретања пажње, емфатичког интензификовања исказа и сл.
Рјечником је Вук Караџић оставио дело које је инспирација и увек
отворена књига нашег 19. века (уп. Константиновић 1964: 7), што су по-
казала савремена књижевна остварења и антологије текстова засноване
на њему. Осим тога, он треба да буде и отворена књига за лингвокултуро-
лошка истраживања јер даје обиље информација о социокултуролошком
оквиру чији је лексикон огледало и слика народног живота, веровања и
разумевања себе и света око себе.
ЛИТЕРАТУРА
*
Fillmore 1994: Ch. J. Fillmore, Lexicography and Ethnographic Semantics,
Unpublished plenary lecture, 6th EURALEX Congres, Free University
of Amsterdam.
< http://www.icsi.berkeley.edu/pubs/ai/lexicographyethnographic94.pdf>.
15. 6. 2016.
Skok 1971: P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika,
Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
426 Јасмина Н. Дражић
Jasmina Dražić
Summary
The paper examines the semantic-derivational nest of lexeme brat (i.e. brother) in the
Srpski rječnik (The Serbian Dictionary) by Vuk St. Karadzic. The main aim is to research the
productivity of semantic realization and their hierarchy into the semantic structure of the lex-
eme. The second aim is to examine the importance and place of the nearest relative of genera-
tion in the society of the early 19th century, as well as the cultural framework which is supposed
to be one of the generators in the process of formation and nominations of persons, groups
and actions motivated of given lexemes. The comparative aspect of the analysis refers to the
identification information which is present in the semantic-derivational nest of lexeme brother
in the Karadžić’s Srpski rječnik and the contemporary situation presented in the Semantičko-
derivacioni rečnik (i.e. Semantic-derivational Dictionary). The main hypothesis is that the time
distance between two synchronic cross-section implies the stability of particular significance,
as well as displacement of some semantic components, which is reflected in the inventory of
lexical units in a semantic-derivational nest.
Keywords: lexeme, brat (i.e. brother), derivation, linguoculturology, Srpski rječnik.
Марија C. Ђинђић*
Институт за српски језик САНУ
Београд
∗
msdjindjic@gmail.com
**
Овај чланак је резултат рада на пројекту Лингвистичка истраживања савреме-
ног српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног
језика САНУ (бр. 178009), који у целини финансира Министарство просвете, науке и тех-
нолошког развоја Републике Србије.
У даљем тексту СДР 2003 и СДР 2006.
428 Марија C. Ђинђић
Деривациони речници организовани по принципу деривационог гнезда објавље-
ни су до сада у Русији (Тихонов 1985) и Бугарској (Илиева 1999).
У овом раду биће приказана само поједина гнезда. Комплетан СДР турцизама в.
у Ђинђић 2014: 165–546.
У даљем тексту СДР турцизама.
За подробне информације у вези са концепцијом и методологијом израде СД
гнезда, упућујемо на Предговор у СДР 2003 и Поговор у СДР 2006.
У даљем тексту Речник МС.
Под турцизмима смо подразумевали речи које су пореклом турске или које су
ТО: бој-
У неким, неопходним случајевима уношене су измене или допуне у дефиниције.
Дефиниције су често усклађиване са променама у значењима до којих је дошло код поје-
диних лексема у РСЈ, код њихових примарних значења, секундарних значења и сл.
430 Марија C. Ђинђић
И. Клајн (2003: 342) наводи глаголски суфикс -адисати, уз напомену да се јавља
само у бојадисати, уз ретко бадавадисати, које је вероватно само варијанта од бадаваџи-
сати.
10
Из турског морфолошког система ушло је у балканске језике и претеритално -di/ti,
у глаголска образовања са претежно турским основама: бојадисати, севдисати и сл.
(Стаховски 1961: 67–81).
11
Сегментација би могла да се изведе и преко незабележене именице бојач: бојач-
ница.
12
тур. boyacı.
Семантичко-деривациони речник српскога језика – модел за ... 431
ПРс11<013 без-бој-ан, -јна, -јно 1. а. који је без боје, који нема боје. б.
блед. 2. фиг. а. неизразит, безличан. б. једнолик, досадан.
ПР21< ПР11 безбојно прил. без боје; једнолико, досадно; безлично,
неизразито.
ПР22< ПР11 безбојн-ост ж стање онога који је безбојан, онога што је
безбојно; једноличност; неизразитост.
ПР12<14 из-бојати, -импф. обојити, измалати.
ПР13<11 на-бојадисати, -ишем пф. обојити.
прПР11<15 о-без-бојити се, -им се пф. необ. лишити се боје, изгубити
боју.
ПР14<11 о-бојадисати, -ишем пф. → обојити.
ПР15<11 од-бојадисати, -ишем пф. необ. I. лишити боје, учинити
безбојним. II. ~ се изгубити боју, постати безбојан.
ПР23<ПР16 обој-ен,-а, -о 1. трп. прид. ← обојити. 2. који припада
људским расама које нису беле. 3. који припада некој политичкој
партији, струји (обично Комунистичкој). Изр. обојена металургија
технол. грана тешке индустрије која се бави добивањем обојених
метала; обојени метали збирни назив за метале осим гвожђа и лаких
метала (бакар, олово, калај, бизмут итд.).
ПР31<ПР23 обојен-ост ж 1. својство онога што је обојено; разнобој-
ност, шаренило. 2. посебни израз, специфичност, карактеристичност,
особеност.
ПР24<ПР15 обоје-ње с гл. им. ← обојити (се).
ПР16<15 о-бојити, -импф. I. 1. а. премазати бојом, натопити, прожети
бојом. б. бацити светлост извесне боје. 2. фиг. дати нарочити тон,
изразиту нијансу нечему. 3. фиг. додати у приповедању, причању (ради
изазивања јачег ефекта, веће занимљивости). II. ~ се 1. добити неку
боју, прожети се бојом. 2. необ. нашминкати се, намазати се.14
ПР17<11 пре-бојадисати, -ишем пф. → пребојити.
13
Могло би се сегментирати и на следећи начин: ПР11<13.
Речник САНУ бележи и следеће префиксиране глаголе: двобојити, забојити, на-
14
бојити, карабојити.
432 Марија C. Ђинђић
15
У Речнику САНУ постоје и глаголи: избојадисати, новобојадисати.
Лексема боја високофреквентан је турцизам, који се налази на 4. месту фреквен-
16
18
У нашу грађу укључене су и фразеолошке јединице у ширем смислу, у које спа-
дају изрази, изреке, пословице и сл. који нису навођени у СДР 2003 и СДР 2006, зато што
су међу њима бројне оне које у себи садрже застареле турцизме као компоненте израза у
српском језику. Фразеологизми који садрже овакве лексеме неретко су и сами застарели и
припадају категорији такозваних фразеолошких архаизама (вента ради тобоже, привид-
но; говорити на јабану говорити свашта без смисла; било и битисало било па прошло;
послије кише јапунџе (не треба) касно је после свршеног чина предузимати мере да
се оно што се догодило спречи; нема му карара нема му једнака, равна). Настанак фра-
зеологизма са турцизмом као главном компонентом или једном од компонената указује
на његов некадашњи активни статус у српском језику, јер је за настанак фразеологизма
потребно да реч буде фреквентна по употреби. С друге стране, сама семантика фразео-
лошких јединица у којима се јавља одређена лексема може да помогне у потврђивању и
оповргавању неких хипотеза, нпр., да ли активне семантичке компоненте омогућавају
у исто време развој секундарних значења и њихово активно учешће у фразелогизмима
(исп. Драгићевић 2007: 25).
434 Марија C. Ђинђић
ТО: таман-
19
тур. bedavacı.
20
тур. bedavacılık.
21
избадависати.
Семантичко-деривациони речник српскога језика – модел за ... 435
ТО: јорган-
SDG: YORGAN25
24
тур. yorgancı.
25
Одреднице које чине турска гнезда преузете су из Ђинђић 2014б.
Турски суфикси су детаљно обрађени у српском језику у новије време (Радић
26
2001). Најважнији међу њима су суфикси -чија/-џија, -лија, -лук, -ана, који су због своје
добре адаптираности и старине у неким изворима сврстани и међу домаће суфиксе (Клајн
2003: 218).
Семантичко-деривациони речник српскога језика – модел за ... 437
суфикса за творбу нових речи, у турском је мање гнездо,27 јер српски има
изузетно развијену творбу творбеним формантима. Значењске разлике
у истом творбеном моделу не постоје (јорганџија = yorgancı). Што се
тиче деривата јорганлук, еквивалентно образовање yorganlık изостало
је у једнотомном речнику турскога језика (ТС) без обзира на настојање
лексикографског тима да у њега буду уврштена сва образовања на -lık. За
разлику од српскога језика, у турскоме језику ово образовање представља
придев у значењу који се користи за прављење јоргана (о материјалу,
вуни, концу и сл.).
Даље, на примеру номинације делова људског тела, узимајући
као пример гнезда, односно семантичке реализације турцизма табан
у оба језика, могу се пратити евентуалне подударности у оквиру
одређених семантичких модификација попут платисемије, симилисемије
и метонимије, као и метафоричке трансформације при развијању
секундарних значења:
табан м 1. терм. анат. а. доња страна стопала, потплат. б. дужина
стопала као мера за дужину, стопа. 2. покр. доња страна, доњи део, дно. 3.
покр. челични део који се орозом или окидачем покрене да удари на кремен
у пушкама кремењачама. Изр. гори му под табанима налази се у тешкој
ситуацији, у опасности; дати ватру табанима запети; (одапети) табанима
о ледину дати се у бекство, нагло, безобзирце побећи; лизати некоме
табане потпуно се покоравати, улагивати се, улизивати се, додворавати
се некоме, полтронисати; потпрашити табане некоме отерати, нагнати
у бекство некога.
taban im. 1. taban, stopalo. 2. pod, tle; supr. tavan. 3. đon. 4. fundament
građevine; postolje spomenika. 5. podloga; postolje. 6. najniži nivo u vred-
novanju. 7. osnovno načelo, baza. 8. geog. rečno dno. 9. pom. poprečni krst na
jarbolu. 10. mat. osnova, osnovica. piramidin –ı osnova piramide. üçgenin –ı
osnova trougla. 11. zast. vrsta čelika za izradu sablji i sl. – basma spor. tuš u
rvanju. – fiyatı trg. minimalna cena. – girmek/koymak u fudbalu, uraditi klizeći
start. – halısı 1) veliki tepih; 2) argo i zast. papirna novčanica od hiljadu lira.
–ları kaldırmak trčati koliko ga (je) noge nose. –a kuvvet nema druge nego
da se ide peške. –a kuvvet kaçmak veoma brzo, trčeći pobeći, bežati. – lağımı
rud. paralelni podzemni hodnik u rudniku. –ları patlamak jako se umoriti od
pešačenja, dugog stajanja na nogama. – tabana zıt potpuno, sasvim suprotan,
oprečan. – tepmek/patlatmak šipčiti, dugo hodati. –ları yağlamak podrug.
1) pripremiti se, pripremati se za dugo pešačenje; 2) pobeći, bežati glavom
27
За турски језик као аглутинативни језик карактеристична је суфиксална творба
речи код које се суфикси додају на корен или на основу речи.
438 Марија C. Ђинђић
bez obzira, (od)juriti. – yapmak ekon. pasti, padati na najniži nivo (o ceni). –ı
yarık argo plašljiv, strašljiv.
ЛИТЕРАТУРА
Marija Đinđić
Summary
* mirjana.ilic@filfak.ni.ac.rs
442 Мирјана К. Илић
I Именице:
А. Именице које означавају белу боју:
А1. именица изведена суфиксом -ина:
бел-ина, ијек. бјел-ина ж бела боја предмета, људске коже; бео
изглед. – Свуда белина чисте хартије (РМС I, 173);
А2. именица изведена суфиксом -оћа:
бел-оћа, ијек. бјел-оћа ж белина (РМС I, 175);
А3. именица изведена суфиксом -ота:
бел-ота, ијек. бјел-ота ж в. белина (РМС I, 175);
А4. именица изведена суфиксом -ост:
бел-ост, -ости, ијек. бијел-ост ж в. белина (РМС I, 175);
А5. именица изведена суфиксом -ило:
Именица белина поседује развијену полисемантичку структуру и скоро у потпу-
ности пресликава полисемантичку структуру придева који јој је у основи, те се јављају
семантичке реализације везане за већ поменуте семантичке компоненте:
1. који је беле боје;
2. који је светао, одваја се светлином;
3. који је празан, неиспуњен, чист.
Према проф. И. Клајну (2003: 152), основно значење ова два суфикса врло је
блиско. Наиме, са придевима за боју они граде значење „обојеност материје, обојеност
на већем простору, визуелни утисак”. Уколико се пореде значења изведеница, примећује
се да:
– изведенице са -ило поред наведених значења граде и значење материје којом се
боји или се модификује постојећа боја (тканина или нека друга врста материје): белило
(боја која служи за бељење предмета), црнило (средство којим се нешто боји у црно),
црвенило (црвено мастило, тинта), модрило (средство за бојење модром бојом), плавило
(средство за бељење рубља).
444 Мирјана К. Илић
Творбена основа је белов- и суфикс -ача, који је врло продуктиван и спаја се
са именичким, придевским и глаголским основама, при чему са глаголским основама
448 Мирјана К. Илић
II Придеви:
А. Изведенице су боје:
А1. нијанса основне боје са ослабљеним значењем:
А1.а. придеви изведени суфиксима -каст и -ичаст:
бел-ичаст, -а, -о, ијек. бјел-ичаст а. понешто бео, с белом нијансом.
– На хоризонту дана се види дим бјеличаст при врху. б. плав (према
боји косе и очију). – Један бјеличаст и кршан момак имао је на глави
војничку капу (РМС I, 173);
бел-каст, -а, -о, ијек. бјел-каст беличаст (РМС I, 173), не означава
нијансу јер је реч о ахроматској боји, већ има значење који је налик
белом, скоро бео;
А1.а1. придев са ослабљеним дејством:
бељ-угав, -а, -о, ијек. бјељ-угав в. беличаст. – Пође да прислушкује
жмигајући ... бјељугавим трепавицама (РМС I, 176);
А1.б. придеви изведени суфиксима -ушав, -ушан10, -ушаст 11:
бел-ушав, ијек. бјел-ушав 1. в. беличаст. 2. плав, који има светлу боју
косе и коже. – Бјелушави су некако ... ја више држим да су Нијемци
но ико други (РМС I, 175);
бел-ушан, -шна, -шно, ијек. бјел-ушан хип. в. беличаст (РМС I,
175);
бел-ушаст и белу-шкаст, -а, -о, ијек. бјел-ушаст и бјел-ушкаст в.
беличаст (РМС I, 175);
руменкаст и сл.
Суфикс -ичаст најчешће означава приближну боју: плавичаст, беличаст, модри-
част.
Суфикс -ушав само је ретка варијанта других деминутивних суфикса (Клајн
2003: 256).
10
Суфикс -ушан уноси деминутивно-хипокористично значење, али се у литератури
не везује за придеве који означавају боје.
11
Из ове групе суфикса једино се -ушаст везује за придеве који означавају боје:
белушаст, модрушаст, плавушаст. Овај суфикс умањује значење изражено мотивном
речју и представља, семантички гледано, варијантни суфикс суфиксу -част, а да је тако,
види се и из лексикографске дефиниције придева белушав, где се он дефинише блиско-
значним придевом беличаст.
450 Мирјана К. Илић
12
О образовањима типа бео белцат, нов новцат, пун пунцат говори проф. Мил-
ка Ивић, објашњавајући, притом, да се ради о апсолутном суперлативу, тј. појави где је
оно што је именовано придевом заступљено у највећем могућем степену. На овај начин
апсолутни суперлатив гради око петнаестак, углавном, једносложних придева. Проф.
М. Ивић одређује ову особину као балканистичку, једну од оних која одваја балканске
словенске језике од осталих словенских језика. Суфикс -цат везује се само за неколико
придева, као што су нов, сув, здрав и сл. Од придева који означавају боје везује се за бео
и црн (знатно ређе него за бео). Ови придеви увек се јављају заједно са онима од којих
су изведени: бео белцат, нов новцат и сл. и имају функцију појачавања значења особине
изражене основним придевом (Ивић 1995: 319–331).
Придев беласаст гради се од глаголске основе беласати се и суфикса са зна-
13
чењем диминуције -аст. Код овог придева доминантна семантичка компонента који се
одваја светлином, који се одваја белином, који се чини белим, прелива у бело бива мо-
дификована творбеним формантом -аст, за који је карактеристично да умањује значење
мотивне речи.
Ови придеви изведени су суфиксом -ав, који је врло продуктиван у савременом
14
језику и има шири дијапазон значења (најопштије значење јесте значење типичне особи-
не и најчешће се односи на људска бића), као и велику групу изведених речи где се јавља
као немотивисани суфикс.
Деривационо гнездо придева бео у српском језику 451
бело-, ијек. б(и)јело- као први део придевске сложенице значи бели
прелив појединих боја: белосив, белозелен (РМС I, 173);
А4.в. комбинацију две боје:
бело-црвен, -ена, -ено, ијек. бјeло-црвен који је од беле и црвене
боје (РМС I, 175);
Б2.и. бел-о-рукø, -а, -о, ијек. бјел-о-рукø а. који има беле руке; б.
који име беле, господске, нерадничке руке (РМС I, 175);
Б2.ј. бел-о-зуб, -а, -о, ијек. бјел-о-зуб који има беле зубе (РМС I,
174);
Б2. к. бел-о-кожø, -а, -о и бел-о-кож-ан, -жна, -жно, ијек. бјел-о-кожø
и бјел-о-кож-ан који има белу кожу (РМС I, 174);
Б2.л. бел-о-трбø и бел-о-трбуш-аст, -а, -о, ијек. бјел-о-трбø и бјел-
о-трбуш-аст који је белог трбуха (РМС I, 175);
Б2.љ. бел-о-увø и бел-о-ухø, -а, -о, ијек. бјелоув и бјелоух који има
беле уши (РМС I, 175);
Б3. карактеристика човека према боји дела одеће:
бел-о-капø, -а, -о, ијек. бјел-о-капø који носи белу капу (РМС I,
174);
Б3.а. бел-о-рухø, -а, -о, ијек. бјел-о-рухø који је обучен у бело рухо,
бело одело (РМС I, 175);
Б4. животиња која има неки део тела беле или светле боје:
бел-о-рунø, -а, -о, ијек. бјел-о-рунø који име бело руно, белу вуну
(РМС I, 175);
Б4.а. бел-о-реп, -а, -о, ијек. бјел-о-реп који има бео реп (коњ, птица)
(РМС I, 175);
Б4.б. бел-о-гривø, -а, -о, ијек. бјел-о-гривø песн. а. који је беле гриве
(РМС I, 174);
Б4.в. бел-о-ногø, -а, -о, ијек. бјел-о-ногø који је белих ногу; путоно-
гаст (коњ, пас, срна) (РМС I, 174);
Б4.г. бел-о-крилø, -а, -о, ијек. бјел-о-крилø који има бела крила. – фиг.
Бјелокрилих сања кор кликће у бескрају плавом (РМС I, 174);
Б5. који је од слонове кости:
бел-о-кост-ан, -сна, - сно, ијек. бјел-о-кост-ан – (Наслони) браду ...
на бјелокосни држак свога штапа (РМС I, 174);
Б6. јасан као дан, очигледан:
бел-о-дан, -а, -о, ијек. бјел-о-дан – Настоји да докаже бјелодану
невјеру своје жене (РМС I, 174);
Б7. који диже пенушаве морске таласе:
бел-о-гривø, -а, -о, ијек. бјел-о-гривø – Слуша цвијел бјелогривог
југа (РМС I, 174);
Б8. биљка белог стабла или плод биљке беле коре:
бел-о-корø, -а, -о, ијек. бјел-о-корø који има белу кору (РМС I,
174);
Б9. предмет који има беле корице, белу дршку:
Деривационо гнездо придева бео у српском језику 453
III Глаголи:
А1. глагол са значењем постајати бео:
бел-ети,15 бел-им, ијек. бијел-ети несврш. постајати бео. – Господару
... већ одавно бијеле кости (РМС I, 172);
А1.а. показивати се белим (о дану, зори, небу):
бел-ети, бел-им, ијек. бијел-ети несврш.;
А1.б. видети се бео, својом белином падати у очи, издвајати се белом
бојом (у мраку или од предмета друге боје):
бел-ети се – Као кости бијели се изровано камење;
А1.в. појављивати се белом бојом између других боја: бел-асати (се),
-ам (се), ијек. бјелас-ати (се) (ређе без се) несврш. (РМС I, 171);
А1.г. помало и местимично се белети:
бел-асати (се), -ам (се), ијек. бјел-асати (се) (ређе без се) несврш.;
А1.д. бел-уцати се,16 -ам се, ијек. бјелацати се испрекидано се
појављивати белином; исп. беласати се (РМС I, 175);
А1.ђ. бел-есати се,17 -ам, ијек. бјел-есати се несврш. в. беласати се
(РМС I,172);
15
Глаголи белети се и белити задржавају скоро потпуну семантичку структуру мо-
тивне речи, што доказују полисемантичке структуре ових глагола. Њихова семантичка
структура подразумева следеће компоненте:
1. који је боје млека, снега;
2. који се одваја белином;
3. који се одваја светлином.
16
Суфикс -уцати проф. И. Клајн (2003) одређује као изразит деминутивни суфикс
који се у последње време повлачи пред сложеним суфиксом -уцкати. Међу примерима
он не наводи белуцати. Матичин речник, међутим, не даје информације о деминутивном
значењу нити се оно може претпоставити из лексикографске дефиниције.
17
За суфикс -есати проф. И. Клајн (2003: 332) наводи да има благо пејоративно зна-
чење, али међу глаголима који су изведени овим суфиксом не наводи белесати се. Речник
МС нас пак упућује на глагол беласати се и третира га као варијантни и мање уобичајени
лик.
454 Мирјана К. Илић
18
Проф. И. Клајн (2003: 332) одређује -усати као суфикс са аугментативним зна-
чењем: дрмусати. Он, међутим, наводи белусати, констатујући упућивачку дефиницију
у Речнику Матице српске.
19
Суфикс -ети у вези са придевима за боју изводи непрелазне глаголе који значе
стицање боје: белети, сивети, модрети, црвенети, зеленети и сл.
Суфикс -ити са придевима који значе боје означава придавање особине чему иска-
зане придевом у основи. Према проф. И. Клајну (2003: 344) у редовној употреби среће
се још само белити (он означава једну конкретну технолошку операцију, уобичајену
у прању и производњи текстила). Остали глаголи, као црвенити, зеленити, жутити,
јављају се само у речницима, док у пракси бивају замењени синтагмама бојити/фарбати
у црвено и сл.
Деривационо гнездо придева бео у српском језику 455
20
Префикси, у овом случају, имају функцију промене глаголског вида, а на семан-
тичком плану немају никакав утицај, тј. значење глагола остаје непромењено.
456 Мирјана К. Илић
IV Прилози:
А1. прилог:
бело, ијек. бијело прил. у изразу: гледати, гледати зачуђено, разрога-
чених очију. – Шта ме гледаш тако бело? (РМС I, 173);
А2. изведени прилог са ослабљеним дејством:
бел-касто,21 ијек. бјел-касто прил. са белом нијансом боје (РМС I,
173).
Закључак:
У изведеницама доминантна сема јесте колоритна датост, а само у
мањем броју долазе до изражаја делови семантичког садржаја придева
бео, бела, бело који се односе на визуелни утисак који производи дата
боја: светло, сјајно, заслепљујуће бело. Ове семантичке компоненте, на
пример, долазе до изражаја код именице типа белина, белило.
За придев бео компонента визуелног утиска нарочито је присутна код
глагола на: -асати, -есати, -уцати, где ове компоненте и доминирају.
Највећи број изведеница односи се на називе који се односе на жи-
вотињски и биљни свет.
Велики број ових назива заправо је терминолошка лексика, тј. у пи-
тању је народна номенклатура за различите животињске и биљне врсте:
белац зоол. врста белог лептира, белоцвет итд.
Некада је боја само разлог да се животиња унутар своје врсте издвоји:
белица ж у значењу придева „бела” уз разне именице: овца, куна, змија
итд. Или белача ж покр. разне животиње беле боје итд.
Некада карактеризација по боји може прећи у властито име, на при-
мер, Белка (може бити име кози, крави, овци, мачки и сл.).
За придев бео нема деривата које је индуковала сема добар, срећан,
позитиван.
Статистички приказано то би изгледало овако:
Табела 1 – придев бео
Укупан број Проценат Проценат Проценат Проценат
лексичких заступљености изведеница са изведеница са изведеница са
значења значењем боје значењима која значењима која
се односе на се односе на
животиње биљке
Именице 71 43,03% (12) 16,90% (14) 19,71% (14) 19,71%
ЛИТЕРАТУРА
Mirjana Ilić
Summary
This paper analyzes the lexemes derived from various word formation processes such as:
prefixation, suffixation, composition and conversion of the Serbian language adjective white.
The analysis was done on the basis of some lexical items taken from the Serbian Language One-
tome Dictionary, Matica Srpska and from the Serbian Language Six-tome Dictionary, Matica
Srpska. As semantic analyses showed, the most numerous derivatives were those derived from
the following components: a particular chromatic given and a visual impression produced by
a particular chromatic given; in other words, these are semantic components of colours as well
as light and shine.
Among the derivatives, the most numerous are those with the meaning of a colour of
coloration, whether it is an object, a plant or an animal, or just a space or a surface which seems
light, thus being experienced as white.
Keywords: the Serbian language, adjectives, derivational nests, derivatives.
Неђо Г. Јошић*
Институт за српски језик САНУ
Београд
∗
nedjo.josic@isj.sanu.ac.rs
∗∗
Рад је израђен је у оквиру пројекта 178009 Лингвистичка истраживања савре-
меног српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика
САНУ, који у цјелини финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
462 Неђо Г. Јошић
У том смислу, мислећи превасходно на стручну терминологију, Д. Гортан Премк
истиче: „Природа термина, међутим, друкчија је. Од речи општега фонда оне се разли-
кују у семантици, у типу значења. У њиховом је садржају само архисема (или нешто
слично архисеми), без сема, само апстракцијом издвојена појмовна вредност реалије на
коју се односи номинација термина” (Гортан Премк 1997: 118).
Њихову библиографију не бих да наводим овдје; она се налази у монографији
Воћарска лексика и терминологија у српском језику (исп. Јошић 2016: 159–160).
Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених ... 463
Доста података о воћкама странога поријекла и њиховим називима пружају ма-
лобројни приручници објављени до II свјетског рата. Међу њима издвајамо два: Благоје
Тодоровић, Воћке и воће, Српска књижевна задруга, Београд 1899; Šerif Bubić, Izbor sorti
voćaka za Bosnu i Hercvegovinu (voćni sortiment), Svjetlost, Sarajevo 1948. Бројни називи
дати у наведеним приручницима једноставно се нису „примили” у језику.
Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених ... 465
рирања (која, међу осталим, означава и бјеличасто воће – јабуку, крушку, шљиву, грожђе).
Развој значења датих под наведеном одредницом (укључујући и друге придјевске деривате
с истим творбено-семантичким моделом), ауторка уопштава на сљедећи начин: „Све су
ове семантичке реализације настале независно једна од друге, новим актом варирања, по-
нављањем истог творбеног модела, што за последицу има изостанак међусобног односа
једне реализације с другом; све су оне, да тако кажемо, радијално везане за реч у творбеној
основи” (Гортан Премк 1997: 133). Задржавајући се на изведеницама: б(иј)елка (крава или
друга животиња), ранка (шљива или друго воће итд.), И. Клајн, напротив, сматра да таквих
изведеница (изузимајући универбације) има врло мало (Клајн 2003: 134).
Међу изведеницама с придјевским основама као најбројнијим, С. Бабић као имена
биљака са суфиксом -ача/-јача наводи: блатњача (јабука), црвењача (шљива), водењача
(тиква) итд. (Babić 1986: 78); Бошковић: мекача (Art Äpfel), медењача (Бошковић 1978:
156); Стевановић: медењача (1981: 530).
Међу бројним изведеницама овог творбеног типа М. Стевановић (1981: 527)
наводи: жутица (риба или болест), белица (пшеница), раница (трешња); Бошковић (1978:
274) показује да именице с придјевским општим дијеловима и „структуралним -ица”
могу да имају акценат на крају и кратак претходни слог; као примјере наводи: раница
(: рани), црница (трешња). Бабић (Babić 1986: 149) за исти образац наводи дериват бјелица
са различитим семантичким реализацијама: животиња (овца, куна), биљка (шљива,
трешња, пшеница) итд., и даље (1986: 151): љутица (особа, животиња), киселица (биљка),
црница (биљка, ствар) итд.; Клајн (2003: 118) уз изведеницу црница (земља) наводи и низ
других (углавном без семантичке конкретизације).
Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених ... 467
Стевановић (1981: 485) уз ријеч црвеника (коза) наводи још коју, али без семантичке
идентификације: бјелика, зеленика, горчика, љутика; међу њима једино последње двије
(горчика, љутика) не потврђује наша грађа; Бабић као примјере „у опридјевљеној творби”
међу ријеткима даје: црвеника (вино), руменика (вино), зеленика и жутика (биљке) и
још коју (Babić 1986: 248); Клајн (2003: 90) као придјевска образовања овога типа
наводи: шареника, црвеника (као називе јабука), али и друга образовања без семантичке
идентификације, нпр. жутика, љутика, горчика, тврдика, меденика, воденика, зеленика
итд. (неке од њих несумњиво се односе на воћке).
Уз деривате мекуша („какав мек плод – смоква, крушка”), мркуша „кобила”, риђу-
ша (без идентификације), Стевановић (1981: 536–537) наводи тек још по неки. Одређујући
суфикс -уша као плодан суфикс, Бабић наводи називе животиња с придјевском основом:
мркуша, риђуша, шаренуша, а уз њих и неке друге називе животиња с именичком осно-
вом, нпр. грмуша, јастребуша итд. (Babić 1986: 312). Клајн (2003: 199) као именице истог
образовања наводи: плавуша, гаравуша, дебељуша (за жену); риђуша, мркуша, шаренуша
(за животиње).
Од назива воћака М. Стевановић поред јајача „биљка с плодом у облику јајета”,
10
наводи и низ других изведеница исте творбене структуре, нпр. тањирача „какав предмет
у облику тањира” (1981: 532); у нашој грађи тањирача је врста јабуке.
468 Неђо Г. Јошић
Исти творбени образац уочен је и код имена животиња; С. Бабић (Babić 1986:
11
(„гљива и бундева”) и облик везује за придјевску основу. Као врсту бундеве, лудару даје
једино Вук; обичније је (у источном дијелу штокавске територије) лудаја (исп. Речник
САНУ). Ипак, изгледа да је врсту бундеве и врсту јабуке лудаја прикладније везивати за
именичку основу, исп. рус. луда = глыба камня, гранита, песчаная отмель, каменистоє
русло реки (Фасмер, под одр. луда II). Бабић (Babić 1986: 105) наводи да се изведенице са
суфиксом -ара ријетко граде од именичких основа, а међу примјерима сродне семантике
наводи: златара (муха), трепљара (глиста), а неке друге из овога круга нису изведене од
именичких општих дијелова. Клајн као именичка образовања с овим суфиксима наводи
бројне ријечи већ према семантичком сродству (2003: 47–49), али не и примјере који би
се односили на имена трава, воћака, животиња и сл.
13
Поред деривата бакарлија (= узенгија … „првобитно, свакако од бакра”), паму-
клија („хаљина постављена памуком”), Стевановић (1981: 436–437) наводи још понеку
изведену ријеч, напомињући да су оне (својим основинским дијелом) углавном турског
поријекла, али могу бити и домаћег. Бабић међу примјерима за особу наводи топузлија,
за ствар памуклија (Babić 1986: 188) – а варирање истог творбеног модела указује и на
даљи развој значења, што показују и називи за воћке у нашој грађи: памуклија (јабука,
Славонија), топузтлија (крушка, Ужице) итд. Клајн (2003: 146) међу изведеницама срод-
не семантике наводи памуклија (капутић од памука), а испушта немали број ријечи којим
Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених ... 469
се именују воћке, међу њима и памуклија (јабука). Наводећи примјер топузлија (врста
крушке), П. Радић закључује: „За разлику од књижевног језика, народни говори показују
богатство изведеница на -лија управо у класи предмета … плодова (врсте воћака), као и
у области хроматске терминологије” (Радић 2001: 39).
14
Стевановић (1981: 532) наводи изведенице углавном с придјевским општим дије-
лом, међу којима би зимњача (без семантичке идентификације) једино могла, и морала,
да има именичку основу. Наша грађа је, опет, показала да именичка осн. + -њача спада
у нешто продуктивније творбене моделе; уз наведене у табеларном прегледу даћемо још
које: јагодњача (крушка; јабука, Славонија), медњача (крушка, Зеница, Банија; шљива,
Славонија), провњача (крушка, Врховина), проњача (: проја, прова – крушка, Шумадија)
итд. Осим изведенице рудњача (која као да се односи на врсту гљиве?), Клајн (2003: 67)
не наводи друге примјере сродне семантике. Па ипак, и овај има придјевски (руд, -а, -о),
а не именички општи дио.
15
Овај творбени тип одавно је уочен код изведеница с топонимијским основама:
„Имена појмова која карактеристику добивају према својој везаности за појам с именом
географског објекта у основи као у: дринка и дунавка (воденица на Дрини и Дунаву),
колубарка (колубарска крава), пештерка (овца или крава) итд. такође се изводе овим на-
ставком” (Стевановић 1981: 482). За етнике женског рода који припадају истом творбе-
ном типу, нпр. Бугарка, Ваљевка, Сарајка итд., исп. Клајн 2003: 134.
470 Неђо Г. Јошић
16
Термин еортоним у новије вријеме користи се у радовима руских лингвиста;
еортоними обухватају црквене називе православних празника; примијењено на наше
прилике, то је нпр. Спомен Св. апостола Петра и Павла; ми га користимо и за народна
имена православних празника у духу претходног: Петров или Петровдан. Од изведеница
на -ача/-јача с оваквом основом, С. Бабић (Babić 1986: 78) наводи једино: михољача.
Такве основе су бројне, од њих су настали „називи воћки односно плодова названих по
празнику који пада у време њиховог сазревања: ивањача, петровача, илињача ...” (Клајн
2003: 66).
17
Ови типови разрађени су у поменутој монографији (Јошић 2016: 140–141) и отуд
се преузимају с неким ситнијим измјенама и допунама.
Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених ... 471
ЛИТЕРАТУРА:
18
Употреба хипокористичког суфикса -а редовно је подразумијевала извођење од
већ постојећих назива; у таквим случајевима већ постојећи назив користи се као мотивна
ријеч, а њена основа се редовно скраћује. То најбоље посвједочује однос: јеливанка
(јабука, Ужице) / јелива (јабука, Злакуса); елифанка (јабука, Пожешко Поље), елифалма
(јабука, Зеница) / елифа (јабука, Полимље).
Наводећи неке примјере које је забиљежио А. Белић, М. Стакић даје још покоји
19
*
Babić 1986: S. Babić, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku, Zagreb:
JAZU, Globus.
Bubić 1948: Š. Bubić, Izbor sorti voćaka za Bosnu i Hercvegovinu (voćni
sortiment), Sarajevo: Svjetlost.
Народни називи воћака у српском језику у свјетлости важнијих творбених ... 473
Neđo Jošić
Summary
The core and most important part of the Serbian fruit terminology consists of folk names
of fruit trees. Development and formation of their names was followed by numerous semantic
parameters. Among them a special place is occupied by fruit yield as the most powerful inducer
in the process of naming. Designation itself was marked primarily by adjectives and nouns,
and with these, toponymic and heortonymic roots and many suffixes as generative constituents.
Among them, productive and more productive suffixes attached to the above mentioned roots
brought about the emergence of major generative-semantic models. More important formative
types, differentiated according to the root provider in this paper, for example, adjective as the
root provider: generative type adjective root + suffix -ka: белка (apple, Vranje, etc.) marked
the main direction of development of the Serbian fruit terminology. Other less productive gen-
erative types and production with infrequent or unproductive suffixes are the indication of its
broadness, its generative-semantic features, and in general, its lexical-semantic potential.
Keywords: Serbian fruit terminology, Semantics, Word-formation, Lexicology, Serbian
language.
СЕМАНТИка, прагматика
Милош М. Ковачевић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Универзитет у Крагујевцу
Филолошко-уметнички факултет
*
mkovacevic31@gmail.com
478 Милош М. Ковачевић
То недвосмислено потврђују примјери који се дају за потврду корекције као фи-
гуре; уп. нпр. само сљедеће које даје И. Шкарић (2003:136), а који су парадигматични и за
остале ауторе: Не бојим се смрти, него зла живота; Биљези су срамни, ал’су пробитач-
ни; Свак о себи снива, али не доснива.
Стилски маркиране конструкције корекције у српскоме језику 479
При чему је провјера конкретизаторског статуса врло једноставна, а то је могућ-
ност употребе језичке јединице иза независног везника која потврђује и/или спецификује
његово значење, а да притом не долази до промјене значења конструкције, као нпр.: Он
му је помогао, тј./односно/или, друкчије речено/тачније би било рећи, он му је спасио
живот.
Стилски маркиране конструкције корекције у српскоме језику 481
Списак извора дајемо на крају рада.
482 Милош М. Ковачевић
(6) Шамар? Не, шамарчина! (Вечерње новости, 30. 11. 2010, 45); Играли
смо лоше, веома лоше. Не, очајно. (Вечерње новости, 30. 11. 2010, 45); Слу-
шам Динкића како објашњава: динари камионима одлазе у иностранство.
Камиони?! Јок, шлепери. Шлепери? Јок – конвоји. (Блиц, 26. 5. 2002, 3).
(6в) Смешно? А не! Опасно! (Правда, 28. 5. 2010, 25); Дипломати уопште
нису онако углађени као у филмовима, о, не, има међу њима саркастичних
и злурадих типова. (Данас, 15–16. 2. 2016, 32: Светислав Басара).
Поштапалице нису модални изрази, него су „оне нека врста отпадака од модалних
израза; то су њихове мртве олупине испражњена значења и улога” (Шкарић 2003: 84).
490 Милош М. Ковачевић
Јер рјечници такво значење не региструју. У рјечницима се богами одређује као
прилог „за појачавање тврдње: баш, заиста” (Речник 2007:96). А богами као ријечца у
функцији коректива то значење искључује, што се види већ по томе што се предложеним
синонимима никад не може замијенити.
У раду смо само поредбено освјетљавали оказионалне конструкције корекције,
забиљежене са само једном потврдом. Све остале самосвојне оказионалне конструкције
корекције остале су изван анализе, а таквих је било неколико, међу које спадају и сљедеће
двије са узвичним корективима: Да ли је онда чудно што је све више бесних због односа
Запада према Србији? Ах, да, није то због Запада, то је због Вучића и Путина. (Политика,
21. 4. 2016, 9); Срећа је, ипак, да је овде описан теретни утисак, појачан чињеницом да
сам неколико месеци читао књиге, хм, „романе”, које бих заборавио десет минута пошто
Стилски маркиране конструкције корекције у српскоме језику 491
5. Закључак
сам их одложио, док класици упорно чаме на полици. (Политика, 9. 1. 2016, КУН, 2: Васа
Павковић).
492 Милош М. Ковачевић
Извори
а) књижевноумјетничка дјела:
Б. Брђанин – Бранко Брђанин Бајовић, Сила: Пут у завичај, Београд: ИП
„Филип Вишњић”, 2010.
T. Левајац – Тихомир Левајац, Осмех, Бања Лука: Арт принт, 2008.
Б. Страњаковић – Бранимир Страњаковић, Успон или Оно што долази
после Пада, драма, посебан додатак у: Књижевне новине, 1064–1065,
Београд, 15. 8 – 15. 9. 2002.
б) новине:
Блиц – Blic, dnevne novine iz Beograda.
Вечерње новости – Вечерње новости, дневне новине из Београда.
Газела – Газела, угашене дневне новине из Београда.
Глас јавности – Глас јавности, угашене дневне новине из Београда.
Данас – Danas, dnevne novine iz Beograda.
Курир – Kurir, dnevne novine iz Beograda.
Национал – Nacional, ugašene dnevne novine iz Beograda.
Печат – Печат, седмичне новине из Београда.
Политика – Политика, дневне новине из Београда.
Правда – Правда, угашене дневне новине из Београда.
Прес – Press, ugašene dnevne novine iz Beograda.
Спортски журнал – Спортски журнал, дневне новине из Београда.
ЛИТЕРАТУРА
Мiloš Kovačević
Summary
This article investigates rich and varied corpus of the modern Serbian language works
written in publicisticand literary style with the aim to structurally, semantically and stylistically
analyse stylistically marked construction of correction. Stylistically marked “signalling correc-
tions” i.e. correctives, comprise all types of linguistic units whichdo not have the grammatical
role of the grammatically coordinated conjunction, as well as the role of the conjunctive concre-
tizer, but, nevertheless, are the indicators of the meaning of the correction. Therefore, the role of
the stylistically marked correctives belongs only to certain non-conjunctive words or groups of
words. On the basis of the group of words that correctives belong to, all the stylistically marked
constructions can be divided into three types:
1) constructions with verb correctives,
2) constructions with particles as correctives,
3) constructions with exclamatory correctives.
Among stylistically marked correctives the most frequent ones are those with verb cor-
rectives, which, on the basis of the semantic and pragmatic type of correction can be classified
into, at least, three sub-classes: а) cryptographic correctives(most frequently: читај) b) cor-
494 Милош М. Ковачевић
rective apologies (извините, опростите и пардон), and c) correctives “of the style type”
(шалим(о) се).
Particles as correctives are used to form different corrective constructions that are finely
nuanced when it comes to, both, their meaning and their emotional value. Such constructions
are centered around two classes with incompatible meanings. The first one comprises construc-
tions of the climactic and gradational type, where the function of the corrective belongs to the
following constructions: a) ма; b) ма + шта/какав/који/какви + reiterated unit; c) што/ који/
какав + reiterated unit; d) чуј+reiterated unit; The second class comprises constructions with
the correction of the negating type, which is formed with negating connectors: a) не, јок; b) ма
не/јок; c) ма којешта/шипак; d) а не; о, не. The first type is used to “strengthen” the expres-
sion with the use of the corrective unit, while the second type is used to negate the communica-
tive value of the utterance, and therefore the correct utterance appears obligatorily along with
the component that signals the opposite meaning.
Among corrective constructions with exclamatory corrections, the most conspicuous is
the one with “onomatopoeic” correctives such as оппсс and упс, which are used to express the
correction of the mistake that has been immediately recognized as a “ slip of the tongue” that
has been made due to the rush.
Keywords: stylistic figures, stylistic markedness, correction,epanorthosis,correctives,
verbs, particles, exclamations.
Душка Б. Кликовац*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
1. Увод
1.1. Овај рад је посвећен заменичким прилозима тад(а), онда – који,
заједно с прилогом сад(а), сачињавају језгро заменичких прилога за вре-
ме који имају деиктичку функцију и које смо (Кликовац 2010) назвали
∗
klikovac@fil.bg.ac.rs
496 Душка Б. Кликовац
показну заменицу онај, која указује пре свега на објекат који је просторно
удаљен од обају саговорника.
Међутим, употреба заменичких прилога за време у нечему се битно
разликује од употребе прилога за место: да је аналогија међу њима пот-
пуна, прилог сад би означавао време у коме је говорник, тад(а) – време у
ком је саговорник, а онда – време које је удаљено од обојице. То, наравно,
није случај: у типичном говорном догађају саговорник се налази у истом
времену као и говорник, дакле „сад” – због чега тад(а) не може упући-
вати на време у којем се налази саговорник. Ако је већ тако, да ли је – и,
ако јесте, како – тад(а) везано за 2. лице, како би се очекивало на основу
његовог корена т-? И да ли је онда везано за 3. лице?
Друго: временски одсечци нису нешто што је чулима доступно на
начин на који су то физички објекти одн. простор. Они се не могу видети
нити се на њих може упутити гестом. Стога, кад се употребе деиктичке
речи које упућују на неки период који није садашњи – а типичне међу
њима су тад(а) и онда – мора из контекста бити јасно о ком периоду је
реч. Практично, то значи да обе те речи морају бити увек употребљене
ендофорички.
С обзиром на ту околност, може се поставити питање – каква је ра-
злика између тад(а) и онда? То питање има утолико више смисла што се
ти прилози често у речницима третирају као синоними: у другом издању
Вуковог Рјечника под тада се упућује на онда; РСАНУ као синоним
већ за прво, а онда и за треће значење прилога онда наводи тада, а као
синоним за друго значење прилога тад(а) наводи онда. Такође, обичном
језичком осећању често се чини да разлике међу њима има, али да је тешко
ухватљива – а понекад се чини и да су потпуно еквивалентни.
2. Онда
2.1. Време удаљено од садашњости. Прилог онда одиста има зна-
чење које би се могло очекивати на основу његовог корена: говорник
њиме упућује на време које је релативно удаљено од садашњости. При
томе, како смо видели, из контекста мора бити јасно које је тачно време
Исто примећује и П. Пипер: „Обележје Peripher, које се у подсистему простор-
них прилошких локализатора односи на сферу саговорника као оријентир у просторном
односу, временски прилози немају из разумљивог разлога што је време говорне ситуације
исто, како за говорника тако и за саговорника, па нема ни потребе ни могућности за ди-
стинкције по тој основи” (1988: 47).
Слично запажа и П. Пипер: „према критерију дисталности у односу на време
говорне ситуације” прилог онда је маркиран, а тад(а) неутралан; „прилог онда сам носи
или истиче обележје Distal, док у конструкцијама са дисталним значењем у којима је
употребљен прилог тад(а) већу улогу у том погледу има сам контекст” (1988: 60).
498 Душка Б. Кликовац
Онда може стајати не испред клаузе, него испред једног њеног члана – онда кад
се већ поменута ситуација остварује сукцесивно бар двапут, али са различитим компо-
нентама (с другим трпиоцем, на другом месту, на други начин и сл.): Давил је неколико
пута погледао у фон Митерера, па онда у асуру пред собом, све у потајној нади да ће
призор пред њим ишчезнути као ружно привиђење [...] (Андрић).
О употреби заменичких прилога за време онда и тад(а) 499
Постоји један случај где се условна конструкција комбинује с конституентском
негацијом, кад ако стоји испред конституента који се негира, а онда испред оног за чији
се садржај каже да важи уместо тог негираног: Уместо да им овај митинг остане у
сећању ако не по обореним рекордима, онда барем по добрим резултатима пливачи ће га
[...] упамтити по томе што је уместо два, трајао један дан [...] (ЕК).
502 Душка Б. Кликовац
Више о овој метафори, као и о концептуализацији времена у српском језику, в. у
Кликовац 2004.
О употреби заменичких прилога за време онда и тад(а) 503
ситуација више клаузе може бити тренутна, а зависне трајна (пр. 29) или
обрнуто (пр. 30). Врло ретко (наишли смо на свега три таква примера)
ситуације из зависне и више клаузе су сукцесивне; кад тада има вредност
„пошто” (пр. 31):
(27) Зато старост, као огледало, прокаже шта је човек био унутрашње
целог свог века, и онда док је маска младости могла још да прикрива
сву наказност која је стајала иза ње (Антонић 2001: 290, Ј. Дучић).
(28) [...] те се трже тек онда кад вранац устукну [...] (Антонић 2001:
289, С. Ранковић).
(29) Митровић је умро млад, управо онда кад је тек имао да ради.
(Скерлић)
(30) Под условом да ја сада, приликом прегледа, нађем да стање није
горе него што је било онда када си овде дошао. (Савић и Половина
1989: 175)
(31) Дакле, у центру ових расправа јесте питање треба ли прихватити
захтеве хашког тужиоца или не. Одговор је могућ тек онда када се
претходно одговори на основно питање, а то је да ли је СРЈ правно
обавезна да поступи по тим захтевима. (ЕК: Политика)
2.8.2. Кад стоји иза временске клаузе а испред осталих чланова више
клаузе, онда може означавати да су ситуације које оне означавају сукце-
сивне (било да су у питању једнократне, као у пр. 32, или понављане, као
у пр. 33); кад има вредност „пошто”:
(32) Но када бих завршио Оченаш и још једну молитву ..., онда бих...
почео да се молим за дуг живот моје мајке... (Антонић 2001: 292, Д.
Киш).
(33) Тек се почело примећивати како, чим би он из певнице опазио да
је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало
заносно [...]. (ЕК: Б. Станковић)
3. Тад(а)
3.1. Истовременост. Тад(а) се употребљава искључиво ендофорич-
ки, и то типично анафорички. Шта, с обзиром на то да тај прилог има
временско значење, значи анафоричко упућивање? То значи да тад(а)
упућује на неко време поменуто у претходном тексту и ситуацију која
следи смешта у однос према том времену. Кључно је овде приметити да
је по природи ствари тај однос – однос поклапања. Дакле, прилог тад(а)
типично означава да се време ситуације која следи поклапа са временом
које је означено антецедентом.
Истовремене могу бити две трајне ситуације (пр. 39, 40), трајна и
тренутна – при чему се друга смешта унутар прве (пр. 41), тренутна и
трајна – при чему се прва смешта унутар друге (пр. 42), или – што је
најређе – обе тренутне (пр. 43):
(39) Педесетих година XVIII века та верска гоњења била су дошла до
свога врхунца, и тада су војничком силом цели српски крајеви нагоњени
у унију. (Скерлић)
(40) У тим тренуцима примирја и одмора они [конзули] су се гледали
збуњени и постиђени, као иза сна, тражећи у себи друга, лична осећања
за свога противника и питајући се у којој мери смеју да им пусте маха.
Они су се тада дружили, тешили, даривали, дописивали, са топлином
и пријатељством [...]. (Андрић)
(41) Понесен тим таласом огорчења против насиља и нереда, младић
је савладао у себи страх, ућуткао обзире и ставио свој потпис уз
двадесет хиљада потписа париских грађана. Томе потпису претхо-
диле су толике унутарње борбе да је Давилу изгледало да његово
Тад(а) се употребљава катафорички када је корелатив у антепозицији према за-
висној клаузи (в. т. 3.3) и у примерима као што је следећи, где је употребљен као атрибут:
Љубомир П. Ненадовић, тада већ писац од гласа, кренуо је тај лист 1850. у Београду [...]
(Скерлић). Оба случаја су сразмерно ретка.
506 Душка Б. Кликовац
(52) Кад почне да мери, настаје око њега свечана тишина. Док удешава
кантар, он зауставља дах и, свечан и сабран, расте и пада са лаганим
колебањем мере. Жмурећи на једно око, удешава савесно и помиче
пажљиво кантарско јаје у правцу противном од теже терета, још мало,
још само мало, док се кантар не укочи, стане и покаже праву меру. Тада
Ибрахим-ага одвоји руку, подигне лице, не скидајући очи са цифре,
и викне јасно, строго и неоспорно број ока. (Андрић)
(53) У време Косовске битке пошао је и Марко да помогне кнезу Лаза-
ру у борби с Турцима. Узео је најкраћи пут за Косово. После неколико
корака укопа се Шарац у земљу до чланака; напрегнувши се мало пође
даље, ну сада се укопа до колена; великим напрезањем искобеља се, али
после мало корака пропадне у земљу до стремена, тако да се ни највећим
напрезањем не могаше ископати. Тада Шарац предложи Марку да се
врате и пођу другим путем за Косово. (Ант.)
4. Закључак
4.1.1. Семантика прилога онда развила се у две линије. У првој је
основно значење егзофоричко: говорник са онда упућује на време које је
удаљено од тренутка говора – као што са онде указује на простор далеко од
себе и од саговорника. Међутим, док се садржај прилога онде може – по-
моћу геста – попунити елементом ванјезичке ситуације, садржај прилога
онда не може, него се то мора учинити из контекста; стога такво онда мора
у исто време бити и анафоричко (в. т. 2.1. у овом раду). Вероватно се из те
употребе, а под утицајем других синонимичних веза са прилогом тад(а),
развија она у којој је онда чисто анафоричко и означава истовременост
двеју ситуација (т. 2.9).
Друга семантичка линија заснована је на сукцесивности, кад онда
значи „затим, потом”. Није јасно каква је веза између ове семантичке
линије и претходне; можемо само рећи да је у овој другој опет сасвим
превладала анафоричка компонента, али на особен начин – тако да онда
означава да друга ситуација следи за првом (т. 2.2). Затим се из временског
следа развијају друге, метафоричке врсте следова: узрочност (т. 2.3) – а
из узрочности у стварном свету и узрочност у епистемичком домену, као
однос између премисе и закључка (т. 2.4); условљеност (т. 2.5); набрајање
(т. 2.6); и редослед по важности (т. 2.7).
Ево табеле која приказује учесталост различитих употреба прилога
онда (без корелативних) у нашем основном корпусу:
О употреби заменичких прилога за време онда и тад(а) 511
Сукцесивност
садашњег
Закључивање
Редослед по
Набрајање
важности
анафора
Сукц. + услов
Сукц. + узрок
Чиста
Експл.
Експл.
Импл.
Импл.
Андр. 17 1 1
Скер. 4 2 0
Ант. 14 1 0 1 22
Нуш. 10 1 4 1 1 1
Разг. 1 20 2 8 8 2 2 11 1 4 1
Истовременост Сукцесивност
Андр. 29 12
Скер. 57
Ант. 9 18
Нуш. 1 1
Разг.
10
Тад(а) није осетљиво на промену места: реченице Кад је скочио, тад је рекао
„хоп” и Тада кад је скочио, рекао је „хоп” еквивалентне су.
О употреби заменичких прилога за време онда и тад(а) 513
Антепозиција Постпозиција
Временске клаузе онда типично онда типично
тад(а) могуће ← тад(а) могуће
Условне клаузе онда могуће ← онда типично
тад(а) изузетно ← тад(а) могуће
ɂɫɬɨɜɪɟ- Ɇɚɪɤɢɪɚɧɚ
Ɇɚɪɤɢɪɚɧɚ ɇɟɦɚɪɤɢɪɚɧɚ
Ɍɚɞ(ɚ) ɂɫɬɨɜɪɟ- ɇɟɦɚɪɤɢɪɚɧɚ
Ɍɚɞ(ɚ) ɦɟɧɨɫɬ ɫɭɤɰɟ-
ɫɭɤɰɟ- ɫɭɤɰɟɫɢɜɧɨɫɬ
ɦɟɧɨɫɬ ɫɭɤɰɟɫɢɜɧɨɫɬ
ɫɢɜɧɨɫɬ
ɫɢɜɧɨɫɬ
Ɉɞɧɨɫ
Ɉɞɧɨɫ
ɩɪɟɦɢɫɚ
ɩɪɟɦɢɫɚ
– ɡɚɤʂ.
– ɡɚɤʂ.
ɍɡɪɨɱ-
ɍɡɪɨɱ- ɇɚɛɪɚ-
ɑɢɫɬɚ
ɑɢɫɬɚ ɇɚɛɪɚ-
ɍɫɥɨɜ- ɧɨɫɬɧɨɫɬ ʁɚʃɟʁɚʃɟ
ɚɧɚɮɨɪɚ
ɚɧɚɮɨɪɚ ɍɫɥɨɜ-
ʂɟɧɨɫɬ
ʂɟɧɨɫɬ
Ɋɟɞ.Ɋɟɞ.
ɩɨ ɩɨ
ɜɚɠɧ.
ɜɚɠɧ.
ȼɪɟɦɟ ɭɞɚ-ɭɞɚ-
ȼɪɟɦɟ ɋɭɤɰɟɫɢɜɧɨɫɬ
ʂɟɧɨ ɨɞ ɨɞ ɋɭɤɰɟɫɢɜɧɨɫɬ
ʂɟɧɨ
ɫɚɞɚɲʃɨɫɬɢ
ɫɚɞɚɲʃɨɫɬɢ
Ɉɧɞɚ
Ɉɧɞɚ
ɇɚ ɰɪɬɟɠɭ ɫɟ ʁɚɫɧɨ
ɇɚ ɰɪɬɟɠɭ ɜɢɞɢɜɢɞɢ
ɫɟ ʁɚɫɧɨ ɨɧɨ ɨɧɨ
ɲɬɨɲɬɨɛɢ ɫɟ
ɛɢɢɫɟɬɟɨɪɢʁɫɤɢ ɦɨɝɥɨ
ɢ ɬɟɨɪɢʁɫɤɢ ɩɪɟɬɩɨɫɬɚɜɢɬɢ
ɦɨɝɥɨ ɩɪɟɬɩɨɫɬɚɜɢɬɢ
– ɞɚ–ɫɭ
ɞɚɡɧɚɱɟʃɚ ɭ ɤɨʁɢɦɚ
ɫɭ ɡɧɚɱɟʃɚ ɫɭ ɨɧɞɚ
ɭ ɤɨʁɢɦɚ ɢ ɬɚɞ(ɚ)
ɫɭ ɨɧɞɚ ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɚ
ɢ ɬɚɞ(ɚ) ɫɢɧɨɧɢɦɢɱɧɚ ɦɚɪɝɢɧɚɥɧɚ (ɭ ɫɦɢɫɥɭ
ɦɚɪɝɢɧɚɥɧɚ (ɭ ɫɦɢɫɥɭ
На цртежу
ɭɞɚʂɟɧɨɫɬɢ се ɭјасно
ɨɞ ɰɟɧɬɪɚ)
ɭɞɚʂɟɧɨɫɬɢ ɨɞ ɰɟɧɬɪɚ) видиɤɚɬɟɝɨɪɢʁɚɦɚ
ɡɧɚɱɟʃɫɤɢɦ
ɭ ɡɧɚɱɟʃɫɤɢɦ оно што ɨɛɚби ɨɛɚ
ɤɚɬɟɝɨɪɢʁɚɦɚ сеɩɪɢɥɨɝɚ.
ɬɚ и ɩɪɢɥɨɝɚ.
ɬɚ теоријски могло претпо-
ставити4.2. ɍɩɨɬɪɟɛɚ
– 4.2.
да су ɩɪɢɥɨɝɚ
значења
ɍɩɨɬɪɟɛɚ у ɨɧɞɚ
којима
ɩɪɢɥɨɝɚ ɢ ɬɚɞ(ɚ)
ɨɧɞɚ су онда
ɢ ɬɚɞ(ɚ) ɢɦɚи
ɢɦɚтад(а)
ʁɨɲ ʁɟɞɧɭ
ʁɨɲ ɞɢɦɟɧɡɢʁɭ.
синонимична
ʁɟɞɧɭ ɞɢɦɟɧɡɢʁɭ. марги-
ɉɨɝɥɟɞɚʄɟɦɨ, ɧɚɢɦɟ,
ɉɨɝɥɟɞɚʄɟɦɨ, ʃɢɯɨɜ
ɧɚɢɦɟ, ɭɤɭɩɚɧ
ʃɢɯɨɜ ɛɪɨʁɛɪɨʁ
ɭɤɭɩɚɧ ɭ ɧɚɲɟɦ ɨɫɧɨɜɧɨɦ
ɭ ɧɚɲɟɦ ɨɫɧɨɜɧɨɦɤɨɪɩɭɫɭ:
ɤɨɪɩɭɫɭ:
нална (у смислу удаљености од центра) у значењским категоријама оба
та прилога.
Ɉɧɞɚ
Ɉɧɞɚ Ɍɚɞ(ɚ)
Ɍɚɞ(ɚ)
Ⱥɧɞɪ. 23 23
Ⱥɧɞɪ. 43 43
4.2. Употреба прилога онда и тад(а) има још једну димензију. По-
гледаћемо, наиме, њихов укупан број у нашем основном корпусу:11
Онда Тад(а)
Андр. 23 43
Скер. 14 59
Ант. 43711 29
Нуш. 20 2
Разг. 69 4
Дакле, тад(а) преовлађује у прва два извора, а онда у друга три. Како
бисмо то објаснили?
11
Како смо назначили на почетку рада, због великог броја употреба прилога онда
нисмо ексцерпирали цело дело, него само 50 примера.
О употреби заменичких прилога за време онда и тад(а) 515
ЛИТЕРАТУРА
Duška Klikovac
Summary
This paper deals with the meaning and use of Serbian pronominal adverbs of time onda
[‘then1’] and tad(a) [‘then2’]. After highlighting the specific features of pronominal adverbs of
time in comparison to pronominal adverbs of place, the author provides a corpus-based analysis
of the semantic networks of the adverbs onda and tad(a) and their interrelatedness. It is estab-
lished that the semantics of the adverb onda develops along two lines. On the one hand, onda
is both exophoric and endophoric (anaphoric): it refers to a time that is distant from the present,
whereby it must be contextually clear which time exactly is concerned. On the other hand, the
second semantic line of onda, which is far more productive, is based on the meaning of suc-
cession of two situations, which may also be metaphorically mapped onto abstract domains
of conditionality, causality (factual or epistemic), enumeration and the order of significance.
As for the adverb tada, it is typically used anaphorically, which implies the overlap, i.e. the
simultaneity of two situations. In these typical meanings, onda and tad(a) are clearly distinct
from each other. However, the semantic networks of both adverbs also “leak” into each other
– with onda denoting simultaneity and tad(a) denoting succession; in such cases, the semantic
distinctions between them are a matter of nuances or fade away altogether.
Keywords: Serbian language, deixis, pronominal adverbs of time, onda, tada, anaphora,
correlatives, simultaneity, succession.
дијахронијска истраживања
Гордана М. Јовановић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за славистику
*
gocaresavka@yahoo.com
**
Овај рад је настао у оквиру пројекта Обрада старих српских писаних споменика и
израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељ-
ског речника (бр. 178030), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије.
А на старом словенском језику сазвучје је ово: na[q /(e) sloven'skQ ]zQkx W boga
dobry sxtvorenx bQst pone/e vsA elika stvori bogq zylw dobra. Ове речи налазе се у поговору, у
рукопису из XV века у Румјанцевском музеју бр. XCIII, а налазе се и у једном рукопису
бугарске редакције у Бечкој библиотеци бр. 14 (САНУ, НБС, МС, фототипска издања, књ.
7, Стојановић 1984: 42, 44). Желим напоменути да у овом раду нисам користила често ци-
тиране и познате записе и натписе (нпр. Григоријев у Мирослављевом јеванђељу, запис
деспотице Јефимије, натпис на косовском стубу, запис инока из Далше итд.), него оне које
је прикупио Љубомир Стојановић из великог броја наших старих писаних извора који су
мање познати или мање цитирани у науци.
520 Гордана М. Јовановић
Наш изузетни филолог Љубомир Стојановић задужио је српску науку својим зна-
чајним Старим српским записима и натписима. Мој рад заснива се на материјалу који
Стојановић доноси у својих неколико књига у којима је сакупљен веома значајан мате-
ријал наше старе писане речи.
Понекад ћу цитате у целини давати и у преводу и у оригиналу. Понекад, због
недостатка простора, само понеку важнију реченицу или синтагму.
Односно ништа није криво написано – ponE/e nys(tq) ni;to/e krivo (Стојановић
1982: 18; XIV век – 1305. година).
Поуздани узор су епископу Григорију биле архиепископске књиге, па је према
њима усаглашавао своје, односно оне које је он писао (или преписивао) (Стојановић
1982: 18).
Бог је на прави начин сачинио наш словенски језик, јер све што Бог сатвори ... 521
i za{o mi bQ zlq izvodq i Ubogq (Стојановић 1982: 206 /663/).
Или: прилагодили смо.
Односно, контролисао сам (Стојановић 1982: 97 /321/).
Манастирски извод требало би да гарантује тачност текста (Стојановић 1982: 35;
око 1347. године).
10
Овај запис код архимандрита Леонида (1879: 239) на неколико места има погре-
шна читања која Стојановић исправља, нпр. pi[e ум. pi[i, razvrati ум. razvratili sou итд.
522 Гордана М. Јовановић
„Другом путовању по Светој Гори атонској” 216. спомиње овај запис који се налази и у
Иверском рукопису (Стојановић 1982: 75 /235/).
Бог је на прави начин сачинио наш словенски језик, јер све што Бог сатвори ... 523
кћери деспота Ђурђа Бранковића, удатој за султана Мурата II. После султанове смрти на-
станила се у Јежеву „у серском крају, недалеко од Свете Горе, где је живела на свом двору
окружена Србима” (ИСН 2: 311).
524 Гордана М. Јовановић
sinovx. bogu /e na[emu slava vx vyki, aminq. Сада бисмо рекли (или записали):
цар Мехмед погуби Јању, господара новобрдског и четири сина, и њихових
дванаест синова. Богу нашем слава у векове векова. Амин.14 Овај запис про-
нађен је у једном псалтиру из манастира Пиве (Стојановић 1982: 110).
Понекад се грешило и кад су изузетне личности у питању. Тако у
једном запису из 1428. године налазимо да је деспот Стефан био краљ
(Стојановић 1982: 78). Текст гласи: ово је написано године шест хиљада
и деветсто и тридесет и шесте (односно 1427. године) пошто се пред-
стави благочастиви краљ Србљима деспот Стефан.
Записују се и временске непогоде, као нпр. да године .Z. c. n. i (6958,
односно 1450. године), осамнаестог јула, уби јак град у суботи и у недељу
по читавој земљи (Стојановић 1982: 92).
А бележе се и помори стоке, што је за сељаке била велика несрећа:
vx lyto 7048 bXstq morq ovcamq na [arq planinou, i po vseh planinah15 (односно
године 1540. беше помор оваца на Шар-планини, и по свим планинама)
(Стојановић 1982: 164).
*
Стари српски записи и натписи – капитално дело Љубомира Стоја-
новића – неисцрпан су извор за најразноврснија истраживања везана за
нашу древну прошлост. Невелики број примера које сам навела у овом
кратком раду ипак сведочи о многобројним нашим летописцима који су, у
зависности од књижевног талента, од личне писмености, од посматрачког
дара, од потребе да се оно што се сматрало важним и запише за будуће
нараштаје, оставили српском народу сведочанство о његовом постојању
и многовековном трајању на просторима српске средњовековне државе.
Проф. др Даринка Гортан Премк, којој се посвећује овај зборник,
и, наравно, и овај рад, увек се интересовала за српске древности, па се
надам да ће у њему наћи макар мрвице онога што сачињава и представља
нашу културну баштину, која је претрајала и у писаном виду и у усменом
предању.
из Островице (крај XV века) није забележeно ништа о овој личности и о страшној смрти
и њега, и његових синова, и њихових синова, мада је детаљно описан пад Новога Брда,
јер је и сам, са своја два брата, Константин био заробљен и одведен у Турску, када су
Турци угледне грађане специјално издвојили и погубили (Живановић 1959: 36).
15
Запис је у једном рукопису манастира Светог Павла на Светој Гори.
Бог је на прави начин сачинио наш словенски језик, јер све што Бог сатвори ... 525
ЛИТЕРАТУРА
Gordana Jovanović
Summary
The book Stari srpski zapisi i natpisi (Old Serbian Notes and Inscriptions) by the re-
nowned Serbian philologist Ljuba Stojanović is a valuable resource for the study of ancient
Serbian manuscript heritage and old printed books. Short or long notes in the margins were left
by the authors or scribes – modest monks who were sincerely dedicated to their work and who
did not refer to themselves in terms of praise but rather used epithets such as “sinful”, “cursed”,
“my hands are dirty”, “his name is hermit but in reality he is a “vanity buyer”, etc. The notes
primarily sought to record what was important, in the opinion of those who made them, for the
whole nation and the state, but there are also many notes that refer to various aspects of eve-
ryday, ordinary life that affect ordinary people, who are often befallen by misery that may ruin
not only individuals but also whole families, e.g. severe frosts, earthquakes, pestilence among
livestock, etc.
Keywords: philology, old Serbian orthography, old Serbian manuscripts and inscriptions,
Ljubomir Stojanovic.
Јасна Б. Влајић-Поповић*
Институт за српски језик САНУ
Београд
*
jasna.vlajic@isj.sanu.ac.rs
Овај прилог је резултат рада на пројекту бр. 178007 „Етимолошка истраживања
**
српског језика и израда Етимолошког речника српског језика”, који у целини финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
528 Јасна Б. Влајић-Поповић
В. уводнике РСАНУ почев од 2. тома, 1962. године до данас, затим РМСМХ у 5.
и 6. тому 1973–1976, као и РСЈ 2007. године – да поменемо само оне најзнатније.
Из историјата једног српског лингвистичког термина 529
У свом 20. тому, када он ускоро изађе из штампе. Ову одредницу нам је љубазно
уступио њен обрађивач, колега др Неђо Јошић, коме се и овде захваљујемо.
530 Јасна Б. Влајић-Поповић
То су Костићеве допуне Вуковим потврдама и његови етимолошки коментари уз
поједине речи страног порекла. Међу 1.912 таквих одредница њих 150, дакле ни свака
десета, садрже и страни предложак од кога је Костић изводио њихово порекло – по пра-
вилу са назнаком (скраћеницом) имена језика, али некад и без ње (или чак без облика,
нпр. синор „од грчког”). Главни извор тих етимона, по свему судећи, било је лично знање
песниково, а понекад је цитирао – за једног аматера оног времена сасвим схватљиво – два
немачка речника која је имао при руци.
Чак и када се има у виду да широка ерудиција међу интелектуалцима с краја XIX
века није била реткост, изненађују коментари као «крајње је већ време да наше удружене
академије саставе и издаду нов кратак речник са етимолошким тумачењем» (стр. 5), или
«Чудно ми је да Лаза није имао „Rječnik” кога издаје Југословенска Академија у Загре-
бу!» (стр. 85).
Из историјата једног српског лингвистичког термина 531
на зајам, вересију’ и б. фиг. ’оно што се узима из туђег дела, туђе књижев-
ности или туђег језика’ (в. § 2.2.3.) – дакле, квалификатор је само фиг. а
не лингв., чиме је ово значење остало лишено квалитета термина. Скоков
етимолошки речник такође не бележи овај облик (в. § 2.1., § 4.1.).
3.2. У стручним речницима ситуација је једва нешто боља.
3.2.1. Тако Simeon 2 (1969): 113 за облик позајмица нема посебну
одредницу, већ га s. v. позајмљеница наводи као њену ређу варијанту (за
даље в. § 2.2.1.);
3.2.2. Међутим, SSLT/CCЛT/DSLT 1 (1977): 207, § 4-9-2. овај термин
не региструје (уп. § 2.2.2. и § 4.2.2.).
3.3. Богату посведоченост донеће тек РСАНУ, у коме и ова реч на
ред долази у следећем, 20. тому (в. § 2.3.). У његовом рукопису међу пет
значења именице пòзајмица на другом месту, после конкретног, финансиј-
ског, наводе се њена апстрактна, филолошка значења: пре свега у теорији
књижевности (било да се односи на неки елемент стране културе који се
преузима, нпр. по Чајкановићу «византијска књижевност ... [је] дала нашој
књижевности много позајмица, и то баш у пословицама и легендама», било да
описује преузимање мотива, тема, нпр. код Скерлића: «И код њега [В. Ј.
Илића] има и угледања и позајмица из других песника.»), а затим се среће и у
лингвистици. Најраније ју је тако употребио Вук Караџић (Дело 16, 131):
«Да се уопште и у нову књижевност пренела стара српска фонетичка
прерада тога словенскога језика ... наш би језик онда могао поднети и
више позајмица из старога књижевног језика.» Даље је користе лингвисти
Александар Белић (нпр. «Вук је ... највише нападао на позајмице из словен-
ског», «... трагови утицаја романског далматинског језика и доцнијег млетачког ...
и данас се огледају у многим позајмицама те врсте у нашег становништва», као и
Павле Ивић: «Ту се налази нешто турцизама (еспап, кулунџија), ... покоја стара
позајмица (Дунав, пасуљ)», «гласовних појава ... у старим словенским позајми-
цама у румунском језику и ... топонимији». Тако ју је употребљавао и његов
савременик Иван Поповић. Судећи даље по грађи РСАНУ, која није сва
ушла у речник, њима се могу придружити и Гр. Божовић [нпр. «У већини
су муслимани, па ипак то је крај са најмање турских позајмица.» (Узгредни записи
Ову одредницу љубазно нам је уступио њен обрађивач, колега др Ненад Ивано-
вић, коме се и овде захваљујемо.
Управо тако, као «преузимање тема, мотива, књижевних форми, композиционих
и стилских појединости од других писаца, махом из страних књижевности [за разлику од
плагијата где се] ради о књижевној крађи ...», појам књижевна позајмица дефинисан је и
у РКТ 586–587.
Уп. нпр. његов наслов: Новогрчке и средњегрчке позајмице у савременом срп-
скохрватском језику, Зборник радова САН 36, Византолошки институт, књ. 2, Београд
1953, 199–237.
532 Јасна Б. Влајић-Поповић
1926, 47)] или Ј. Радонић [«У Србији опажа се борба између западног и источног
утицаја, напр. у позајмицама романским и грчким» (превод Јиречека, Историја
Срба 3, 1923, 5)], и још једном А. Белић: «У данашњем друштву не можемо
бити без интернационалних позајмица.» (Наш језик 1, 1932/1933, 65).
4. Помало изненађује да наведени стандардни речници касно реги-
струју и трећи синонимни термин, посуђèница, који је (без посебног ра-
злога, уп. Скоков коменатар у нап. 9) више заступљен у западној варијанти
српско-хрватског језика.
4.1. Тако нпр. RJAZU XI (1932–1935) не доноси облик посуђеница;
исто тако ни Московљевић 1966. Садржи га тек РМСМХ 4 (1971): 773
грам. ’посуђена, позајмљена реч из другог језика’, као и РСЈ 2007: 983
лингв. посуђèница ’реч посуђена, позајмљена из туђег језика’. Етимолошки
речник такође је не садржи (Skok 3: 16 s. v. posúditi).
4.2. Са друге стране, стручни речници и овај термин уредно реги-
струју.
4.2.1. Тако је у Simeon 2 (1969): 112–113 посуђеница основна одредница
за овај појам, који се ту вишеструко дефинише: ’посуђена или позајмљена
ријеч или израз; језични елемент преузет из туђега језика или дијалекта у
свој властити говор; преузета ријеч, или преузето језично средство (рјеђе
позајмица, позајмљеница); ријеч страног подријетла чак и кад јој је облик
прилагођен језику у који је преузета; лексички или морфолошки елемент
што га неки језици посуђују из другога, било неизмијењен, било више или
мање прилагођен њихову облику’ итд.
4.2.2. Слично и SSLT/CCЛT/DSLT 1 (1977): 207, § 4-9-2. региструје
и с.-х. термин посуђеница (в. и § 2.2.2.).
4.3. Ограничену посведоченост донеће и РСАНУ у неком од наредних
томова (бр. 21 или 22), јер се у грађи налазе три примера, где је најстарији
Скоков: «Пређи наши … донесоше из своје … постојбине … неколико заједнич-
ких словенских назива … за рибарски алат, као вршва, ријеч која би могла да буде
и посуђеница од исте ријечи одакле је потекла и њемачка.» (П. Скок, Од кога
научише јадрански Југословени поморство и рибарство, Сплит 1933, 5); «Није
искључено да нам је [ријеч пук] као вјероватна рана германска посуђеница … и
дошла тим путем (првобитно можда у значењу ’војска вјерника’) преко цркве.»
(М. Кравар, Језик 6/1957, 39); «… док је неке друге посуђенице унио [Држић] у
свој еп, јамачно стога што су се неке од њих већ давно удомаћиле и асимилирале,
па се нису распознавале као туђице.» (М. Деановић, Хрватско коло 17, 74).
Овде Белић заправо мисли на туђице, јер интернационализми по дефиницији
спадају у ту групу страних речи (в. Crepajac 1978 или Влајић-Поповић 2014: 95).
Али уп. његов коментар да је поствербал пoсуда ’зајам’ (Вук) ишчезао због хомо-
нимије са пoсуда ’суд, vas’.
Из историјата једног српског лингвистичког термина 533
Пре него према фр. mot d’emprunt, emprunt или енгл. loan-word, в. SSLT/CCЛT/
10
ЛИТЕРАТУРА
Краљевине Југославије.
12
Не рачунамо њену појаву у виду дијалекатског хапакса ’рад у зајам’ из Шљивове
код Крупња (в. § 2.3.).
13
Осим у ретким случајевима тзв. повратних позајмљеница (нем. Rückentlehnung),
типа хунгаризма астал пореклом од слов. стол, оне се не враћају језику даваоцу – већ се
узимају трајно (в. § 1.1.).
14
Остаје да нагађамо да ли би ток догађаја био другачији да је Симоновићева књи-
жица, након што је издата 1913. године, доживела да уђе у нормални оптицај уместо што
је почетком Првог светског рата уништен цео њен невелики тираж – осим једног пример-
ка који је „васкрснуо” готово век касније.
Из историјата једног српског лингвистичког термина 535
***
Crepajac 1978: Lj. Crepajac, Prilog proučavanju grčkih semantičkih pozaj-
mljenica i prevedenica u srpskohrvatskom, Živa antika/Antiquite vivante,
XXIII/1–2, 75–84.
Rammelmeyer 1975: М. Rammelmeyer, Die deutschen Lehnübersetzungen
im Serbokroati-schen. Beitrage zur Lexikologie und Wortbildung, Wies-
baden: Franz Steiner Verlag.
RJAZU 1880–1976: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII, Zagreb:
JAZU.
Skok 1971–1974: P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika,
I–IV, Zagreb: JAZU.
SSLT/CCЛT/DSLT 1977–1979: Slovník slovanské lingvistické terminologie
/Словарь славянских лингвистических терминов/Dictionary of Slavic
Linguistic Тerminology, 1–2, Praha: Academia.
Jasna Vlajić-Popović
Summary
This paper offers a survey of lexicographic fixations of the Serbian linguistic term po-
zajmljènica ’loanword’ – as well as its less frequent synonyms pòzajmica and posuđènica – in
relevant descriptive dictionaries of Serbian and/or Serbo-Croatian (RJAZU, Московљевић,
РМСМХ, РСЈ) and respective terminological ones (Simeon and SSLT/ССЛТ/DSLT), followed
by a short reference to the situation in Skok’s etymological dictionary. Decisive for datation of
all three terms prove to be the still unpublished records of them in the forthcoming volumes
536 Јасна Б. Влајић-Поповић
of the thesaurus-type dictionary РСАНУ (Nrs. 20 and 21). Only for the standard term pozajm-
ljènica the earliest attestation is not recorded in the materials for РСАНУ, but found outside that
dictionary, in comments on a glossary from 1913 (Симоновић 1913). The question of whether
the author coined the term individually (having Germ. Lehnwort as a model), or took it from an
unknow source, remains unanswered. In further course the reason for the eventual supremacy
of the initally rare term pozajmljènica over a more frequent one, pòzajmica, is identified as that
of the unambiguity of the former, which is the most desirable characteristics of a term in any
system. It is concluded that the needs of the Serbian historical lexicology for tracing the origina-
tion and expansion of words, even when it deals with more or less contemporary ones, cannot
be adequately met by the existent lexicographic sources.
Keywords: Serbian language, lexicology, terminology, lexicography, pozajmljènica, pò-
zajmica, posuđènica.
Марта Ж. Бјелетић*
Институт за српски језик САНУ
Београд
*
marta.bjeletic@isj.sanu.ac.rs; marta.bjeletic@gmail.com
**
Овај прилог је резултат рада на пројекту 178007 „Етимолошка истраживања срп-
ског језика и израда Етимолошког речника српског језика”, који у целини финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
538 Марта Ж. Бјелетић
ћемо их скратити и прилагодити потребама рада (у погледу језика, писма, самим тим и
азбучног уместо абецедног реда којим се наводе значења).
540 Марта Ж. Бјелетић
Ово није дефиниција значења, већ појашњење контекста.
Лексикографска обрада с.-х. глагола капати ’stillare’ 541
се, намучити се’: ... сједим на кревет и онако сједећи окапљем – Окапасмо
чекајући; 4. а. ’пропасти, настрадати, скапати (у затвору или у каквој тешкој
неприлици)’: Ако ... желиш да ти дете ... окапље у апси, дај му да пије вино, б.
’распасти се, иструнути (о костима, остацима људског тела)’: Сахрањен је
на мјесту погибије, осим главе која је окапала на бедемима Оногошта, в. покр.
’пропасти од хладноће, зиме, смрзнути се’: Окапати значи смрзнути се: Руке
ми окапаше околина Крушевца;
откапати1, -пљем / -ам pf. 1. a. ’капљући исцурити, отећи, оцедити
се’, б. ’исцурити кроз какав отвор из нечега (о зрнима)’, в. ’капљући
изгубити влажност, осушити се’; 2. а. ’одвајајући кап по кап издвојити део
течности из неке посуде’, б. ’исплакати, испустити сузе из очију’;
откапати2, -ам pf. покр. ’јако озепсти, прозепсти, смрзнути се’:
Откапаше му руке и ноге – Толико је зима да ми откапа нос М. Пожаревац,
Тимок, Црна Река.
Након анализе презентираног материјала уочене су одређене
сличности и разлике. Као основно (односно најраспрострањеније) значење
глагола капати у оба речника издваја се значење ’падати кап по кап’. У оба
речника регистрована су и секундарна значења,12 систематизована у складу
са принципима израде речника. У RJA су дефинисана следећа секундарна
значења глагола у основном облику: ’чезнути (о очима)’ и ’гинути,
пропадати, чамити (о људском телу, чељадету уопште)’, уз коментар да
су се та значења развила под утицајем префигираних облика ùскапати и
скапати. У РСА је дијапазон секундарних значења нешто шири: ’притицати
(о добити, новцу)’, ’постепено настајати, ширити се, узимати маха’, ’тећи,
ређати се један за другим’, ’нестајати, ишчезавати’, ’радити без предаха,
изгарати, мучити се’, ’чамити, злопатити се, пропадати, скапавати,
трунути’, ’пропадати услед упорног гледања, напрезања (о очима)’,
’жудети, чезнути’. Разлика у броју секундарних значења условљена је,
с једне стране, концепцијским разликама двају речника, будући да „РЈА
од самог почетка представља мање речник описних дефиниција, а више
речник синтагматских, синтаксичких, фразеолошких и сличних потврда,
датих у контекстима, што омогућује да се сагледају све вредности значења
и употребе једне речи” (Грицкат 1981: 9), док је РСА превасходно усмерен
ка што потпунијем приказивању значења одредница. Са друге стране, РСА
је, у односу на RJA, имао на располагању већи број дијалекатских извора
из којих су црпена значења глагола капати.
12
Под секундарним значењима овде подразумевамо само она која се не односе на
проток течности. Значења типа ’проливати, прскати’, ’квасити’, ’прокишњавати’, ’рони-
ти сузе’ итд., иако такође секундарна, третирамо као нијансе основног значења и овом
приликом не узимамо у разматрање.
544 Марта Ж. Бјелетић
се навели смо као пример рефлексивног глагола код којег се развило ново значење у од-
носу на неповратни парњак.
14
О фигуративним значењима у описним речницима детаљније в. Радовић-Тешић
1984; Гортан Премк 2014.
Још једном подсећамо да се у RJA глагол капати у значењу ’чезнути (о очима)’
15
третира као имперфективни глагол према ùскапати, а у значењу ’гинути, пропадати, ча-
мити’ као имперфективни глагол према скапати (в. горе).
Лексикографска обрада с.-х. глагола капати ’stillare’ 545
капати2 ’проводити време мучећи се, злопатећи се’ носе различите експоненте. Исто
важи за окапати2 ’окопавати’ / откапати1 ’откопавати’.
19
„... наша представа о присуству или одсуству семантичког јединства зависи од
начина експликације семантике речи и може се мењати” (Толстая 2008: 28).
546 Марта Ж. Бјелетић
Литература
*
Bezlaj: F. Bezlaj, Etimološki slovar slovenskega jezika, I–V, Ljubljana:
Mladinska knjiga, 1977–2007.
ESJS: Etymologicky slovnik jazyka staroslověnskеho (red. E. Havlovа), 1–,
Praha: Academia, 1989–.
Fraenkel: E. Fraenkel, Litauisches etymologisches Wörterbuch, I–II, Hei-
delberg: Carl Winter, Universitätsverlag, Göttingen: Vandenhoeck &
Ruprecht, 1962–1965.
Machek: V. Machek, Etymologicky slovnik jazyka českеho, Praha: Academia,
19682.
RJA: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII, Zagreb: JAZU, 1880–
1976.
Skok: P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–IV,
Zagreb: JAZU, 1971–1974.
548 Марта Ж. Бјелетић
Marta Bjeletić
Summary
This paper offers an analysis of the lexicographic treatment of the S.-Cr. verb kapati ’stil-
lare’ in two descriptive dictionaries of the Serbo-Croatian language – RJA (Rječnik hrvatskoga
ili srpskoga jezika) and RSA (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika). In both
dictionaries one the same meaning (’to drop’) is defined as basic, while the registers of second-
ary meanings do not completely coincide. This is due, on the one hand, to different concepts
of the two dictionaries, and on the other, to unequal corpora of available dialectal sources from
which the meanings of a given verb were excerpted. From the standpoint of distinction between
polysemy and homonymy, the verb kapati (with its prefixed forms) has no consistent treatment
in RSA. It is usually considered a polysemantic verb, except in the case of the form prefixed by
od-, where two homonyms are distinguished: otkapati1 ’to leak out, drain out’ and otkapati2 ’to
catch cold, get frozen’. This paper is an introduction to a more complex investigation of seman-
tics of the continuants of PSl. *kapati, which might contribute to establishing the final origin of
this etymologically problematic Proto-Slavic verb.
Keywords: Serbo-Croatian, lexicography, semantics, polysemy, homonymy, etymology,
verb, kapati.
Милица Н. Радовић Тешић*
Институт за српски језик САНУ
Универзитет у Београду
Учитељски факултет
О ЛИНГВИСТИЧКИМ САСТАНЦИМА
У ИНСТИТУТУ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
(од 24. 10. 1952. до 12. 5. 1958. године)
*
miltesleks@gmail.com
На првом листу свеске стоји наслов: Записник лингвистичких састанака при Ин-
ституту за српски језик Српске академије наука. Свеска нема инвентарски број нити
печат Института.
550 Милица Н. Радовић Тешић
записника. У само три случаја, записник су водили: Павле Ивић (1), Милка
Ивић (1), те Берислав Николић и Петар Сладојевић заједно (1).
На основу записничких белешки, сумирамо – одржано је укупно
13 лингвистичких састанака, на којима је прочитано тринаест различи-
тих тема. Сваку тему је пратила озбиљна дискусија. Састанци су имали
дневни ред.
Највише предавања (3) одржао је Александар Белић, затим Павле
Ивић – 2, а сви остали по једно: Милка Ивић, Ирена Грицкат, Тодор Ма-
невић, Петар Сладојевић, Наталија Радошевић, Јован Радуловић, Михаило
Стевановић и Митар Пешикан.
Из прочитаних записника читалац ће стећи утисак о стању и атмо-
сфери која је владала у српској лингвистици у раним шездесетим годи-
нама 20. века, у време када је Београд био и једини србистички центар
(са Катедром за српски језик на Филолошком факултету и Институтом за
српски језик САНУ, који је основан 1947). Осим тема које су обрађиване
(1. тачка дневног реда), нарочито је била интересантна дискусија, која је
вођена увек као 2. тачка дневног реда.
У овом прилогу издвојићемо оне елементе из ових записника које
сматрамо интересантним и за наше време. Већ на први поглед може се
приметити да су неке теме настале пре или после објављених чланака
наших лингвиста, али би се тај податак морао понаособ утврђивати на
основу библиографских података, што ми овом приликом углавном нисмо
чинили.
Подносилац првог предавања, О значају језичког осећања за вршење
синхроничне језичке анализе (24. 10. 1952), био је проф. Александар Белић
(тадашњи директор Института). Ево шта је рекао на почетку: „Отварајући
лингвистичке састанке изражавам наду да ће њихов рад уродити добрим
плодовима. Ми смо се досад састајали ретко; а за нас је од велике ва-
жности да измењујемо мисли, нарочито о новим правцима у лингвистици.
Да је све записнике накнадно преписивала И. Грицкат, закључујемо из два разло-
га: на рукопису нема исправки, скраћивања, недовршености и сл. (што по правилу прати
изравна записивања – то знају сви који су било када водили записничке белешке). По чит-
кости рукописа и садржају текста можемо претпоставити да је текст реферата претходно
можда и ауторизован. Рукопис (писан мастилом различитих нијанси плаве, црне или зе-
лене боје) припада И. Грицкат, дугогодишњем уреднику и редактору Речника САНУ, иза
које су остали многи њени рукописи на обрађивачким и редакторским лексикографским
текстовима, па га није тешко препознати. У то време, а и дуго после тога, заправо све
до осме деценије 20. века, речнички текст се писао графитном оловком, а тек у деветој
деценији су сви сарадници добили мале ћириличке писаће машине („Olimpia”), да би од
2003. и те машине биле замењене компјутерима.
Новосадска Катедра за српски и јужнословенске језике основана је на Филозоф-
ском факултету крајем 1954. године.
О лингвистичким састанцима у Институту за српски језик сану 551
Да се подсетимо: М. Ивић има тада 28 година, а Белић је на врхунцу каријере, има
76 година; после тога је живео још 8 година.
552 Милица Н. Радовић Тешић
данас употпуњена и лако доступна, што у време Белићева реферисања није био случај јер
ни I књига Академијина речника није била изашла. Подсећамо да смо у то време имали
само Вуков Српски рјечник.
11
Пет лингвистичких састанака у 1952. години сведочи о полету и великој ствара-
лачкој енергији која је захватила у послератном периоду српску лингвистичку науку.
У записнику нема имена проф. Шкерља. Претпостављамо да је реч о Стан-
12
ку Шкерљу, романисти, који је једно време као професор радио у Београду, а потом у
Љубљани.
О лингвистичким састанцима у Институту за српски језик сану 555
13
Исп. П. Ивић 1953–1954: 229–262.
О лингвистичким састанцима у Институту за српски језик сану 557
језика прави грешке при учењу сродних језика, најчешће руског. У комп-
лексу узрока који воде ка погрешној репродукцији неких језичких израза
страног језика сродног матерњем истиче се „унутрашњи однос значења,
гласовна слика и интонација одговарајућег српског израза”. Узроци ових
грешака крију се и у самим особинама страног језика које подстичу уоп-
штавање, па се употреба која нема ослонца у језичком осећању неправилно
проширује. Наводе се примери појава које су уочене при учењу руског
језика. Врло су честе грешке код заменичких облика.
У дискусији су учествовали А. Белић, И. Грицкат, И. Мамузић,
проф. Р. де Бреј, П. Ђорђић и Н. Радошевић. Пошто је Белић предавање
из области билингвизма оценио као интересантно „по својој новини”, И.
Грицкат је скренула пажњу на још неке примере погрешних превода (са
руског на српски) и разлоге због чега до њих долази. Р. де Бреј је навео
типове грешака које чине Енглези учећи руски језик. А. Белић сматра да би
се ова питања могла испитати детаљно и систематисати. Навео је пример
Америке, где је „израђен албум најчешће употребљаваних речи у руском
језику, за наставнике руског језика по колеџима”. Било је још неколико
корисних предлога (нпр. да се језик Саве Текелије проучи у смислу при-
менљивости ове проблематике на славеносерпски језик јер, како је навео
Белић у „писму упућеном Матици српској [у тексту: Српској] види се
његов труд да се изражава тим специјалним језиком”).
Следећи, једанаести лингвистички састанак одржан је 13. 4. 1956.
године. Предавање са насловом Погледи Љубомира Недића на наш књи-
жевни језик и правопис поднео је Јован Радуловић. Предавање је засновано
не само на Недићевим објављеним чланцима о језику и правопису него
и на једном дужем његовом необјављеном чланку. Показано је Недићево
широко интересовање за књижевни језик, стил и правопис. Залагао се
за логичку интерпункцију, иако је био немачки ђак. Водио је полемику
са неким филолозима и залагао се да о језику треба да расправљају и
књижевници, јер језик припада заједници, народу. Предавач сматра да
је Скерлић Недића неправедно назвао „интелигентним дилетантом” и
није му помињао заслуге на унапређивању књижевног језика, иако се
сам наслањао на Недића као стилисту који је важио за једног од оснивача
београдског стила.
У дискусији су учествовали: А. Белић, М. Ибровац, Н. Половина, Б.
Ковачевић. Дискусија је била врло жива и конкретна. Доста се расправља-
ло о београдском стилу, за који је Белић рекао: „Београдски стил је иначе
привлачан, саграђен је на бази народног језика који се већ употребљава
као књижевни. У Београду се наш књижевни језик развијао сасвим сло-
бодно на народној основи, и њега су прихватили писци који су долазили
из разних крајева”. Као представници београдског стила у дискусији
558 Милица Н. Радовић Тешић
14
За носиоце београдског стила Белић је, према овом записнику, сликовито рекао:
„Ја сам поредио језик Богдана Поповића са вештачким гајењем цвећа. Он је увек ода-
бирао речи. С друге стране, Слободан Јовановић се може поредити, у погледу језика, с
пољским цвећем. За Скерлића се може рећи да је имао огроман ритам у језику; било је то
као ваљак који је за собом остављао читав ћилим. Поредио сам га са Мусоргским у руској
музици. А Недић је био логичар без духа и полета ... он је умео само да начне, покренуо
је масу питања, и по томе је био интересантна појава”.
15
Уп. П. Сладојевић 1955–1956: 131–136.
О лингвистичким састанцима у Институту за српски језик сану 559
ЛИТЕРАТУРА
Summary
This article presents the agenda and proceedings of the linguistic meetings held under
the direction of Aleksandar Belić at the Institute for the Serbian Language of the Serbian Acad-
emy between 1952 and 1958. According to the data contained in the minutes of the meetings,
of which there were thirteen in total, thirteen papers were submitted at those meetings. Every
meeting included a debate about the papers and, based on the Minutes, this article offers a de-
scription of the papers and the related debates, noting also the names of the participants.
Keywords: language feeling, diachrony, structuralism, case system, aorist, the imperfect
tense, pronunciation of “jat”, translating, Old Church Slavonic vowels.
МОРФОЛОГИЈА, СИНТАКСА
И ПРАВОПИС
Branka Z. Tafra*
Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu
GRAMATIČKA POLISEMIJA
1. Uvod
Polisemija se javlja osim na leksičkoj i na svim drugim jezičnim razinama,
te ćemo leksičkomu značenju nasuprot staviti gramatičko, koje je s njim ispre-
pleteno, ali zbog lakšega opisa ovdje ga uvjetno odvajamo. Upravo je širina
same semantike razlogom što i priručnici obično nose naslove koji pokazuju
dvojnost: Leksička semantika i Gramatička semantika. Bez obzira na to na
kojoj se razini polisemija istražuje, uvijek postoji, gledano iz semantičkoga
kuta, nesigurnost pri odluci pripada li više značenja jednoj jezičnoj jedinici ili
dvjema. Analogno razgraničavanju jednoga višeznačnoga leksema od dvaju
leksema, i na razini gramatike razgraničavanje ide granicom jedne jezične
jedinice s više značenja i dviju (ili više) jezičnih jedinica. U ovom će radu biti
*
branka.tafra@hrstud.hr
Za ilustraciju te povezanosti dovoljan je jednostavan primjer: apstraktno značenje lek-
sema osamljenost, semantičko-sintaktička kategorija brojivosti i morfološka kategorija broja
(sg. t.) neraskidivo su uzročno-posljedično povezani.
Iz bogate literature usp. Apresjan 1995 i Knjazev 2007.
564 Branka Z. Tafra
Strogo uzevši, bila bi riječ samo o morfološkoj i sintaktičkoj razini, ali će ovdje biti
riječi i o slovopisnoj i o rječotvornoj polisemiji da bi se što zornije odredile granice polisemije,
pogotovo što se tvorba riječi još uvijek nalazi u gramatikama kao njezin sastavni dio, a izostavit
će se sintaktička zbog goleme literature upravo o sintaktičkoj polisemiji.
Usp. Plungjan 2011.
Usp. Pranjković 2013.
Gramem se ovdje shvaća kao jedinica gramatičkoga značenja.
Opsjednutost rječnicima izgradila je čvrsto višedesetljetno prijateljstvo na daljinu
naše jubilarke i autorice, pa je ovaj članak samo skromna zamjena za sve nevođene, a željene
razgovore.
Gramatička polisemija 565
stoga pitamo pripadaju li natuknice ona (G nje), ona (G njih), ona (G one), one
(G njih) gramatici ili su to nove riječi kad ih ŠRHJ ima kao posebne natuknice.
Zatim, nastaju li imperfektivizacijom od glagola otupiti i otupjeti dva nesvr-
šena glagola otupljivati, kao što taj rječnik tumači, ili je riječ o višeznačnosti
kategorije glagolskoga vida? Premda se zna što je višeznačnost, ponekad ju je
teško razgraničiti od drugih značenjskih odnosa, pogotovo od homonimije. Za
svakoga leksikografa postoji česta dvojba koje se promjene, izrazne i sadržajne,
događaju unutar jedne riječi, a koje se odnose na novu riječ.
Definicija polisemije nije sporna, a ni sinonimni aloglotem nije sporan:
„Полисемија или вишезначност је способност лексеме да се реализује у
више значења, да има више семантичких реализација” (Gortan Premk 1997:
38). Polisemija je svakako jedan od najtežih leksikografskih izazova ponajprije
zbog njezina razgraničavanja od homonimije, a potom zbog opisa složenosti
značenjske strukture same višeznačnice jer nije uvijek lako odrediti što je
novo značenje, a što samo razlika u upotrebi istoga značenja. Ravin i Leacock
(2000: 1) iznose primjer obrade glagola run u Websterovu rječniku koji ima 29
značenja i 125 podznačenja, a Dešić (1982) navodi da opis značenjske strukture
natuknice glava u RSANU obuhvaća 37 značenja te 156 značenja u frazemima
i 7 u poslovicama. No, dok su polisemni leksemi sinkronijski odraz dijakronij-
skih promjena (Raffaelli 2009), gramatička značenja nisu toliko dijakronijski
uvjetovana i jednostavnije ih je identificirati nego višeznačnost leksema koja je
uvelike ovisna o kontekstu, ali je u oba slučaja problem određivanja granica10
višeznačnosti. Naš ćemo pristup problematici ilustrirati odnosom grafema i
fonema, najjednostavnijim odnosom znakova na emskoj razini, koji su identični
odnosima jezičnih znakova na višim razinama. Na tom ćemo primjeru raščistiti
osnovne pojmove: jedna jedinica ili dvije jedinice, varijanta ili nova jedinica.
2. Slovopisna višeznačnost
U povijesti je hrvatskoga latiničnoga slovopisa često bivalo da se više fone-
ma bilježilo jednako, i obratno. I u nekim suvremenim europskim jezicima „neki
grafemi nisu uvijek jednoznačni, nego mogu biti pisani izraz više od jednoga
fonema”, pa tako „često grafem c predstavlja različite foneme, npr. k, c, slično
je i s grafemom ch, koji može predstavljati fonem h, c. Teorijsko je pitanje je li
riječ o jednomu te istomu grafemu ili više grafema koji su homonimni”, pita se
Maša Musulin (2011: 244). Teorijsko je pitanje suvišno nakon tvrdnje da neki
3. Oblikoslovna višeznačnost
Kriteriji za razgraničavanje leksičke homonimije i polisemije13 univerzal-
ni su, pa se mogu primijeniti i na razgraničavanje jednoga morfema od dvaju
morfema. S obzirom na to da se često homografija izjednačuje s homonimijom
te se ne ostaje u granicama jedne vrste riječi, nego se u homonimijski odnos
stavljaju riječi iz različitih vrsta pa još k tomu i nekanonski likovi (npr. 1. moći
gl, 2. moći im ž), riječi iz različitih idioma i različitih vremenskih odsječaka,14
potrebno je i u morfologiji (oblikoslovlju) u suodnos staviti samo jedinice istoga
ranga, pa se uspoređivati, primjerice, gramemi kategorije padeža i ne dovoditi
ih u vezu s jednakoizraznim drugim oblicima.
11
Ovo nije predmet našega rada, ali bi mjesto grafema trebao hiperonim za sve pismovne
jedinice, npr. stari hrvatski naziv pisme, pismena.
12
Odnos jedan-za-jedan ugradio je Marković (2015) u svoj gramatološki model u kojem
predlaže i novu notaciju grafema (<<a>>) i grafova (<a>, <A>). Dosljednosti radi, autor bi
morao primijeniti jednaku notaciju i na drugim razinama, npr. za morfeme i morfe, lekseme i
lekse i sl., a u tom bi slučaju ona smanjila čitkost teksta.
O tom je razgraničavanju napisana golema literatura. Svoja stajališta iz prvoga rada
13
15
Budući da ima više vrsta morfema (leksički i gramatički, a gramatički mogu biti obli-
kotvorni i rječotvorni), bolje je u oblikoslovlju upotrebljavati naziv nastavak jer je jednoznačan
i jer je u tradiciji hrvatskoga jezikoslovlja.
568 Branka Z. Tafra
4. Rječotvorna višeznačnost
Izvori polisemiji tvorenicâ mogu biti različiti. One, jednako kao i netvorbe-
ne riječi, šire svoju značenjsku strukturu metaforizacijom i metonimazаcijom, ali
za razliku od netvorbenih riječi njihova je višeznačnost ovisna o motivirajućoj
riječi i o značenju afikasa. Osim višeznačnosti motivirajuće riječi koja se može
prenijeti na motiviranu riječ, a i ne mora, kao što je slučaj s tvorenicom lišće, koja
je preuzela samo dio sadržaja motivarajuće riječi list pa od polisemične riječi
nastaje monosemična tvorenica, u derivatologiji17 (rječotvorju) višeznačnost se
razvija i na druge načine, te se u bogatoj literaturi o toj temi može sresti više
vrsta tipologije polisemije tvorenica (Plungjan 2011). Ovdje ćemo se zadržati
na dvama tipovima višeznačnosti koja se javlja u procesu nastanka nove riječi,
pa ju zato nazivamo rječotvornom višeznačnošću (polisemijom).
Ponajprije, tvorenice su višeznačne jer su afiksi višeznačni. Polisemija
afikasa u tvorbi vrlo je rasprostranjena, što zorno pokazuje Musatov (2014) u
svojoj monografiji analizom odglagolnih imenica i njihovih sufikasa. Višezna-
čni sufiksi služe za tvorbu imenica kojih se značenjska opreka najčešće svodi
na živo i neživo, apstraktno i konkretno, osnovno i preneseno itd. Hrvatski
rječnici često ne znaju prepoznati tu vrstu polisemije, pa otuda ni polisemiju
obrađivanih leksema, što zorno pokazuje obrada glagola trgovati i izvedenice
trgovac u VRH-u. Glagol je polisemičan: „1. baviti se trgovinom, kupovati po
nižoj i prodavati po višoj cijeni te tako ostvarivati zaradu, 2. pren, pogr činiti što
predmetom trgovine, trgovati onime što nije za trgovinu [trgovati idealima]”.
Međutim, prema definiciji leksema trgovac izlazi da je izvedenica preuzela
značenjski sadržaj od glagola samo u prvom značenju, ali ne i u drugom pa
je tako polisemična struktura te imenice obrađena manjkavo jer su ovjereni
primjeri: trgovac foteljama (u politici), svojim uvjerenjima, svojom savješću
i sl. Značenja se mnogih tvorenica ne mogu nikako shvatiti ako se ne uzme u
obzir metaforičko značenje motivirajuće riječi (Raffaelli i Kerovec 2008) i ako
se nema na umu višeznačnost mnogih sufikasa.18 Sufiksi koji označuju i živo
i neživo tipičan su primjer polisemije sufikasa, npr. -ač u bacač, crtač, rezač,
-ac u lovac itd. Da sufiksi imaju značenje, dovoljan je kao dokaz samo jedan
17
Pod derivatologijom razumijevamo jezikoslovnu disciplinu koja se bavi proučavanjem
svih načina nastanka riječi, odnosno svih procesa popunjavanja leksičkoga fonda (Tafra 2014a,
Tafra i Košutar 2009).
18
Za polisemiju sufikasa Babić (1986) donosi dosta primjera, a o polisemiji tvorenica
više Gortan Premk (1999) i Dragićević (2007).
Gramatička polisemija 571
primjer: brašnjav (b. ruke) i brašnjast (b. jabuka). I u drugim je jezicima tako,
npr. tal. sufiks -ore u direttore i registratore.
Drugi se tip može smatrati „čistom” rječotvornom višeznačnošću, a na-
staje u slučajevima višestruke motivacije, pa je svaka takva tvorenica zapravo
višeznačnica s obzirom na to da se njezina značenjska struktura može tumačiti
na više načina, npr. u primjerima višestruke motivacije: krasti > kradljivac
’osoba koja krade’, kradljiv > kradljivac ’kradljiva osoba’ ili pak ledolomac,
tvorenica koja ima četiri tvorbena značenja (Tafra 2014). Razlikujući rječo-
tvorno (tvorbeno) značenje od leksičkoga, ovdje mislimo samo na rječotvornu
višeznačnost.
U literaturi se spominje i treći tip polisemije, nazvana i leksičko-grama-
tička polisemija. Ona zahvaća razinu vrsta riječi19 i zato ju ne priznajemo jer
polisemiju promatramo samo unutar jedne kategorije, jedne vrste riječi, jedne
jezične jedinice, dakle unutar istoga, a isto shvaćamo kao odnos identičnosti
samoga sa sobom. Stoga konverzija ne može nikako biti gramatička polisemija,
kako tumači dio jezikoslovne literature, jer su u pitanju dvije riječi, a gdje su
dvije jezične jedinice, nema polisemije. I još jedno razgraničenje unutar istoga,
a nije polisemija. Varijanta je drugi lik istoga, pa se primjeri kvakica i kvačica
te muhica i mušica trebaju shvatiti kao varijante na izraznoj razini, a ne kao
tvorbene dublete koje pak ulaze u sinonimiju (npr. slušalac i slušatelj).
Rječnici ponekad ne prepoznaju različite tvorbene, ali i naglasne tipove,
pa vide višeznačnost i tamo gdje je nema. Primjerice, imenice tvorene sufiksom
-nica uglavnom znače neki prostor. Ima nekoliko imenica koje znače i vrši-
teljicu radnje, pa bi to bila višeznačnica kao što pokazuje RSANU obradom
natuknica гòвoрница i вeћница. Naglasak je druge natuknice u tom rječniku
dubletan: вeћница i вéћница (ijek. vijećnica i vijèćnica). Međutim, umjesto
dviju višeznačnih natuknica trebalo je obraditi četiri jer su posrijedi dva para
heterofonskih homograma20 od kojih je samo jedan parnjak (koji ima prostorno
značenje) višeznačnica: govórnica (1. mjesto s kojega se drži govor, 2. kabina s
telefonom) i gòvornica (govoriteljica) te vijéćnica (1. prostorija u kojoj zasje-
da vijeće, 2. zgrada u kojoj je sjedište vijeća) i vijećnica (članica vijeća) (srp.
вéћница i вeћница). Budući da se ženski mocijski parnjaci tvore od muškoga
parnjaka, imenice gòvornica i vijéćnica tvorene su sufiksom -ica, a ne sufiksom
-nica. U hrvatskim se i srpskim rječnicima može naći sličnih primjera rječničkih
članaka u kojima se pod polisemijom krije neprepoznavanje drugih značenjskih
(leksičkih i gramatičkih) odnosa.
19
O tome više Dragićević 2007.
20
Ili: raznozvučne istoslovnice (Tafra 2011).
572 Branka Z. Tafra
5. Granice polisemije
Nema pravila po kojem će se analogijom moći zaključiti je li riječ o
jednoj jezičnoj jedinici s više značenja ili su posrijedi dvije jezične jedinice.
Ilustrirat ćemo to s još nekoliko primjera u kojima naglasak određuje je li
posrijedi jedan leksem ili su dva leksema. U standardnom jeziku neke riječi
imaju dubletni naglasak, ali kako nema razlike u značenju, naglasna razlika
ostaje unutar iste riječi, npr. knjìževnost i knjižévnost. S druge strane primjer
pobožnost i pobóžnost mogao bi se tumačiti kao naglasna dubletnost da nije
posrijedi osim naglasne razlike i značenjska i gramatička razlika čija je distri-
bucija ovisna upravo o naglasku. Apstraktna imenica pobožnost znači ’osobina
onoga koji je pobožan, nutarnji stav’ (njegova pobožnost) i ima samo jedninu,
a imenica pobóžnost znači ’čin ’ i ima i jedninu (pobožnost krunice) i množinu
(svibanjske pobožnosti). Da ne postoji razlika u naglasku, bila bi to višeznačnica,
leksička (dva značenja) i gramatička (u jednom značenju singulare tantum).
Dakle, polisemija može ovisiti i o naglasku, što najbolje pokazuju glagolske
imenice. Dok su imenice bdjénje, predávanje, slikanje višeznačnice, dotle se
višeznačnost u nekoliko glagolskih imenica raspala, npr. po dvije su imenice
pečenje, putovanje, vjenčanje, poštovanje, krštenje itd., različita naglaska, s
tim da jedna znači radnju, a druga rezultat te radnje, pa tako depolisemizacija
može teći u dva smjera:
a) depolisemizacija = homonimizacija (partija1 ’stranka’, partija2 ’dio
neke cjeline’)
b) depolisemizacija ≠ homonimizacija (imenovanje i imenovánje, kràvetina
i kravètina).
U prvom se slučaju kidaju semantičke veze između dvaju značenja te se
stoga mogu smatrati homonimima. U drugom slučaju akcent je odigrao ulogu
tvorbenoga sredstva (Tafra i Košutar 2009), pa su od glagolske imenice na-
stala dva leksema koji znače radnju i rezultat te radnje, a u drugom primjeru
razjednačivanje je augmentativa išlo po liniji neživo : živo pa kràvetina znači
’kravlje meso’, a kravètina21 pejorativno ’žena’.
Pri prosudbi je li u pitanju jedna višeznačna jezična jedinica ili su dvije
treba uvijek voditi računa i o izrazu i o sadržaju. Imenica pečenje mogla je biti
višeznačnica kao i slikanje jer te odglagolne imenice ulaze u isti tvorbeni tip.
Međutim, „umiješao” se naglasak koji je uzrok depolisemizacije jer se raspao
izraz, odnosno izraz više nije isti. To je očito, ali nije očito je li izraz isti ili
jednak, je li jedna riječ ili su dvije riječi u primjerima tipa otupljivati. Naime,
činjenica je da tvorbom nesvršenih glagola od svršenih glagola na -iti i -jeti, koji
se razlikuju samo po kategoriji prijelaznosti, nastaju tvorenice jednaka izraza, u
21
Ostavljamo po strani raspravu jesu li to sinkronijski gledano dva sufiksa ili su samo
alomorfi.
Gramatička polisemija 573
LITERATURA
22
U češkom su to dvije riječi: zvonař ’zvonoljevač’ i zvoník ’onaj koji zvoni’.
574 Branka Z. Tafra
Branka Tafra
GRAMMATICAL POLYSEMY
Summary
This study deals with the grammatical polysemy, one of the issues regarding the ex-
tensive problematics of grammatical semantics, from a lexicographical perspective because
the comprehension of grammatical polysemy, in the same way as the interpretation of lexical
polysemy, influences the lexicographer’s decision whether polysemy will be described within a
single dictionary lemma or in two separate lemmas. The choice depends on the understanding
what is one lexical unit and what are two lexical units with the same expression, i.e. what is in a
lexical unit only a variety of the same expression and what is new. Selected examples illustrate
lexicographical miscomprehension of decomposition of polysemy of grammatical categories
and lexicalisation of certain forms.
Keywords: grammatical semantics, polysemy, homonymy, synonymy, variation.
Живојин С. Станојчић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
нојезичка норма. I. Увод, фонетика, морфологија, Научно дело, Београд, 1964, стр. X +
696; М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик. Граматички системи и књижев-
Један пример развојне дијалектике у тумачењу језичких јединица у синтакси 579
нојезичка норма. II. Синтакса, Научно дело, Београд, 1969, стр. X + 696, са неколико
издања до краја XX века (а данас, у писању појединих српских лингвиста о нормативним
граматикама, или – тачније: кад пишу о њиховом непостојању код нас, често с необја-
шњивим и неоправданим превидом и самога тог атрибута у наслову књиге, да не говори-
мо и о превиђању садржаја овога дела!).
„Али радња у личним глаголским облицима или, боље да речемо, остварена или
реализована радња ... добија три стална пратилачка момента који истичу из самог оства-
580 Живојин С. Станојчић
рења или реализовања глаголске радње. Прво је временски моменат ... Други пратилачки
моменат остварене глаголске речи јесте могућност да се рања врши на различите начине ...
Трећи, можда најскривенији, пратилац свих личних глаголских речи – јесте место” (А.
Белић, Општа Лингвистика – О језичкој природи и језичком развитку, Први том, Изабра-
на дела Александра Белића, Завод за уџбенике, Београд, 1998, стр. 76).
Један пример развојне дијалектике у тумачењу језичких јединица у синтакси 581
Ivić 1986: M. Ivić, O zelenom konju, Novi lingvistički ogledi, Beograd: Slo-
vograf.
Стевановић 21974: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик, II.
Синтакса, друго издање, [11969], Београд: Научно дело.
582 Живојин С. Станојчић
Živojin Stanojčić
Summary
The paper is originating from the thesis about a linguist’s need to return to some earlier,
out of his own, times even in the cases of developing „the new” in the interpretations of a lan-
guage. On a parallel of interpretations which in the domain of syntax are given by а „modern”
grammarian and those given by а „traditional” grammarian, author points out the fact that this
„return” – by very nature of „subconscious” grammarian’s thought – nevertheless is done, even
then when it is explicitly not stated. He states it comparing two analysisеs of the function and
meanings of case sequences of the type po/na + locative case with nouns sunce, vetar, kiša,
sneg; noć, dan; mrak, tišina etc. – formulated by both a „traditional” and a „modern” linguist, as
they are given etiquettes in a number of contemporary surveys of Serbian linguistics. The paper,
also, points out the need to keep traditional linguistic classifications and their terminologies in
Serbian grammars, in the way it is done in grammars of other Indo-European languages. Author
thinks that the contrary would present some kind of „linguistic l’art-pour-l’artism”, if it may be
imagined in linguistics at all.
Keywords: grammatical thought, dialectics, case syntagm, case meaning, hypernym, se-
mantic, school grammar, animate : inanimate, classification, terminological formula.
Радоје Д. Симић
Јелена Р. Јовановић Симић*
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
*
jelenajo@bitsyu.net
**
Овај рад је написан у оквиру пројекта 178006 Српски језик и његови ресурси:
опис, теорије и примена, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије.
584 Радоје Д. Симић, Јелена Р. Јовановић Симић
1. Уводне напомене
„Време се најбоље уочава кроз кретање”
(РСАНУ 1959 и д.: III, s. v.).
За ову прилику нећемо улазити у појмове ’индикатива’, ’модуса’ итд., о чему в.
Јовановић Симић 2014.
О неким аспектима граматичког и физичког времена у структури српског језика 585
шћу (Исто: 1, 515; Марковић 1981: 165–166; Симић 2001: 244–245). Али
прецизнији увид исправља други од два става утолико што у новијим
антрополошким истраживањима постаје јасно да је сазнање конкретних
чињеница могуће једино као апстраховање, као ментално апсорбовање
утисака које ове производе у људским чулима, а то је у правом смислу
остварљиво тамо где се јављају разлике, неки дистинкцијски односи. То
значи да се и само кретање препознаје као промена положаја, а процес као
промена стања, тј. као дистинкција међу њима. Сукцесија је сазнатљива
као низ дистинкцијских релеја, као линеарно уобличена форма, дакле,
као елементарна слика у простору. Дистинкцијска упоришта повезују се
у линеарне, али и у планиметријске или волуминозне фигуре, дакле, на
специфичан начин димензиониране просторно перспектизованим релејима
и њиховим међуодносима. Тиме се хоће рећи да је време у когнитивној
перспективи сазнању доступно у просторним димензијама као линија или
планиметријски уобличен простор.
4. Упоришни релеји спознатог природног времена вербализовани су
лексемама као дан–ноћ, јутро–вече, подне–поноћ, сумрак–зора итд., те
лето–зима, пролеће–јесен. Даљи спознајни елементи времена, сређени
апстракцијом у људској свести, јесу календарски скаларизовани релеји
типа недеља (издељена у дане позициониране на тој листи: понедељак,
уторак итд.), затим месец (и у њему први, други, трећи итд. дан), година,
десетлеће, столеће итд. Овима се у даљој перспективи придружује рели-
гијски (или политички) календар са празничним и непразничним данима,
данима сећања на претке, поста, кајања итд. Човек се у времену оријен-
тише уз помоћ тих релеја њихових међурелација постављених у чврсте
матрице. Али ове матрице нису потпуне док се на њих не пројектује и
једна додатна: она чије полазиште чини носилац сазнања, његова свест о
положају у свету. Ова се на временској равни огледа у систему лексема чије
полазиште чини ’сада’, а допуну њени пандани типа пре, после, када, тада,
онда итд., али и оних који се опиру о природне скале: данас, јутрос, синоћ,
јуче, сутра, прексутра и сл. Између овога последњег и осталих наведених
подсистема постоји једна битна разлика на коју треба скренути посебну
пажњу. Наиме, сви се временски називи сем последње групе односе на тзв.
’временске термине’, дакле, у првом плану на време као облик постојања,
а не облик протицања или кретања. ’Дан’ се нпр. дефинише (РСАНУ 1959
и д.: s. v.) и као „време за које Земља изврши један обрт око своје осе” или
„време од изласка до заласка Сунца”, што су пре научни него свакодневни
појмови; али и као „део временског тока, временски одсек који одговара
дану ... на неки начин издвојен из временског тока, обележен, одређен
...”. Представа о ’временском одсеку’ – ’издвојеном из временског тока’
и ’одређеном’ као нешто у што се може сместити догађај или сл. – ближе
586 Радоје Д. Симић, Јелена Р. Јовановић Симић
В. код Вуковића (1967: 366), нешто пренаглашено, и са неким дистинкцијама које
се чине нумесне, али у основи врло погођено: „... садашњост, како је у лингвистичком
смислу доживљавамо, и уопште психолошки узето, може се у свести одражавати: 1. као
најужа, недељива садашњост; 2. као шира, дељива, садашњост временског периода, сада-
шње доба и сл.; и 3. као најшира, недељива и неподложна дељивост(и) у смислу разлика:
прошлост, садашњост, будућност”. Трећи Вуковићев појам тиче се тзв. свевремености,
коју руски аутори неадекватно називају безвременошћу, типа ’Сава се улива у Дунав код
Београда’ или сл. Али о томе другом приликом (в. нпр. Јовановић 2011: 365–381).
588 Радоје Д. Симић, Јелена Р. Јовановић Симић
Термин ’локација’ употребио је Ј. Вуковић (1967: 355), а створио га је по угледу
на француског лингисту П. Емба (1960: 12 и др.).
О неким аспектима граматичког и физичког времена у структури српског језика 589
В. горе наведено мало непрецизно Белићево одређење ’непосредне прошлости’.
О неким аспектима граматичког и физичког времена у структури српског језика 591
ЛИТЕРАТУРА
Radoje Simić
Jelena Jovanović Simić
У свим граматикама се наводи енклитика се у акузативу, па ће се то надаље под-
разумевати.
Енклитички облик заменице себе у генитиву? 597
86; Станојчић 2010: 148; Станојчић, Поповић 152014: 101). Кад се наводи
генитивна енклитика, могуће је да буде наведена и енклитика си у дативу
(Симић 1996: 149; Шипка 2005: 186).
2.2. Да бисмо видели постоји ли разлика у приступу, проверили смо
како се наводи деклинација заменице себе и у граматикама хрватских
аутора из различитог периода. У једном броју ових граматика наводе се
енклитички облици и у генитиву и у дативу (Дивковић 51854: 224; Тежак,
Бабић 31970: 92; Бабић и др. 1991: 650; Барић и др. 1995: 208).
У другој групи су граматике у којима се енклитички облици наводе
у дативу (Флоршиц 31916: 43) или се не наводе ни у дативу ни у генитиву
(Мусулин 1934: 76; Брабец и др. 21954: 89). Једино се у Маретићевој гра-
матици образлаже зашто се не наводи генитивна енклитика: „Генитивно
се мислим да се узима само с приједлогом напрема: напрема се, тј. према
себи, погрешка је: са се мјесто са себе” (Маретић [1899] 31963: 189).
3. Како у граматикама које наводе генитивну енклитику углавном не
налазимо примере који то поткрепљују, покушали смо да проверимо коли-
ко, евентуално, има примера у којима би енклитика се била употребљена
у генитиву, а не у акузативу. Претражили смо Корпус савременог српског
језика Математичког факултета Универзитета у Београду (скраћено КССЈ),
и то тако што смо тражили конструкције с предлозима од, до, иза, са,
око(ло), мимо, против, преко, у и између. Нашли смо само два примера, оба
са предлогом између. Конструкцију ода се уз глагол одагнати забележили
смо као пример из разговорног језика.
(1) А то би нагнало чаршилије да се сете његове несреће од које је Мен-
ко тако шенуо, те да би после између се причали: како тај Беглер-бег...
(КССЈ; Бора Станковић, Божји људи, Антологија српске књижевности,
Учитељски факултет).
(2) ... Не само што су њихове судбине тесно између се испреплетене,
него су уз то сва три лика грађена као делови једне целине... (КССЈ;
Новица Петковић, Два српска романа, Антологија српске књижевности,
Учитељски факултет).
(3) То треба одагнати ода се (разговорно).
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ
Vesna Lompar
Summary
This paper questions the reasons for enlisting the enclitical form in genitive in the decli-
nation of pronoun sebe in grammars of Serbian language. Initially, the way in which grammars
from different time periods (and different purposes) explain the declination of pronoun sebe is
analyzed, i.e. whether the genitive form of enclitic se is introduced or not. This analysis show-
cases that the majority of grammars from different time periods omits this enclitic from the
declination. The analysis of the Serbian language corpus suggests that the enclitic se in genitive
appears very rarely. This paper concludes that the enclitical form of pronoun sebe in genitive
should not be included in the declination of this pronoun in grammars of Serbian language.
Keywords: pronoun sebe, enclitic se, genitive.
Миливој Б. Алановић*
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за српски језик и лингвистику
1. Увод
Допунском реченицом се назива свака зависна реченична структура
која се у сложени реченични комплекс укључује захваљујући лексичкој
или категоријалној рекцији одговарајуће речи у улози регенса (в. Eisenberg
2013: 32) – пре свега глагола, именице или придева. Ове зависне реченице,
дакле, фигурирају као допуне (в. Eisenberg 2013: 313), при чему се реа-
лизују или као реченични или као синтагматски чланови, већ према томе
уз који тип регенса стоје.
У начелу се може рећи да су глаголске допуне реченични, а именске
синтагматски чланови, при чему не треба посебно наглашавати да се
допуне неличних глаголских облика, нпр. глаголских прилога, реализују
*
milivoj.alanovic@sbb.rs.
**
Овај рад је настао у оквиру пројекта бр. 178004 под називом Стандардни српски
језик – синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања, који финансира Мини-
старство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
602 Миливој Б. Алановић
4. Закључак
Примери наведени у поглављу (3) доказују да улога именичког реген-
са у њима остаје непромењена – он лексикализује (модално-)значењски
оквир пропозиционог садржаја допунске реченице, што се најбоље види у
трансформацијама у којима именица начин бива замењена одговарајућим
начинским прилогом, при чему обавезно долази до укидања допунске
атрибутске реченице: Постоји начин да се орасположи → Можеш се
тако орасположити; (б) Не видим начин да се то реши → Не видим
како би се то решило; (в) Мисли о начину да реши задатак → Мисли
како да реши задатак; (г) То је једини начин да је купиш → Само тако
је можеш купити.
Осим тога, уклањање именичке категоризационе одредбе начин дово-
ди до редукције броја предиката у реченичном комплексу, као у (а) и (г),
или пак замене допунске атрибутске реченице одговарајућом објекатском,
уведеном прилошким везником како, у (б) и (в).
Када пак говоримо о форми и функцији именичких регенса, њихова
је главна улога да се пропозициони садржај допунске реченице грама-
тички интегрише у реченични комплекс, па је тако, на пример, објекатска
форма рекцијске именице алтернант објекатске реченице Не видим начин
да му помогнеш и Не видим како да му помогнеш, што у случајевима
’адвербијализације’ значења допунске реченице подразумева да се цела
конструкција – PP [Prep + NP [Nom + ComplCl]] – може заменити одгова-
Пример лексикализације значења: улога допунске реченице уз један тип ... 611
ИЗВОРИ
Литература
*
Еisenberg 2013: P. Еisenberg, Grundriss der deutschen Grammatik. Der Satz,
Stuttgart – Weimar: J. B. Metzler.
Engel 2009: U. Engel, Syntax der deutschen Gegenwartssprache, Berlin:
ESV.
Kordić 2008: S. Kordić, Koordinacija i subordinacija u složenim rečenicama
slavenskih jezika, Јужнословенски филолог, LXIV, 189–197.
Minović 1987: M. Minović, Sintaksa srpskohrvatskog – hrvatskosrpskog knji-
ževnog jezika za više škole. Rečenica, padeži, glagolski oblici, Sarajevo:
Svjetlost.
Mrazović 2009: P. Mrazović, Gramatika srpskog jezika za strance, Novi Sad
– Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Radovanović 1978: M. Radovanović, Imenica u funkciji kondenzatora, Zbornik
za filologiju i lingvistiku, XX/1–2, 63–144, 81–160.
Silić, Pranjković 2007: J. Silić i I. Pranjković, Gramatika hrvatskoga jezika
za gimnazije i visoka učilišta, Zagreb: Školska knjiga.
Zifonun et al. 1997: G. Zifonun et al., Grammatik der deutschen Sprache.
Band 2, Berlin – New York: Walter de Gruyter.
Milivoj Alanović
Zusammenfassung
Das Thema dieser Arbeit ist die Syntagmen und Konstruktionen, die die Nomina način,
razlog, uzrok, cilj, želja, namera, potreba und slučaj bilden zu erforschen. Unser wichtigstes
Ziel ist es zu beweisen, dass die semantische Interpretation des Ergänzungssatzes gleichfalls
von der lexikalischen Bedeutung des nominalen Regens wie von seiner grammatischen Form
abhängt.
Schlüsselwörter: Serbische, Syntax, komplexer Satz, Ergänzungssatz.
Ljudmil A. Spasov*
Ss. Cyril and Methodius University
„Blaze Koneski” Faculty of Philology
Skopje
The study is based on three interviews (the first one was made in 1999,
and the other two were made in June, 2014). We use the terms Macedonian
language and Macedonian language speaker in order to refer to the varieties
of the language as defined by some contemporary Macedonian scholars.
The study draws some wider, but relevant, conclusions. It is based on
the answers of the interviewees to various questions asked ad hoc during
the conversation. Therefore, this study is structured in order to present our
impressions from their answers to the mentioned questions.
Keywords: Macedonian language, Boboshchica (Boboshticë), Shestevo
(Sidirochori), mother tongue, kajnas language, our language, another
language, our identity, the identity of the other.
∗
ljspasov@ukim.edu.mk
∗∗
Also known as Boboshchica and Boboshnica.
∗∗∗
Many thanks to the following colleagues for assistance in the preparation of this paper:
Borche Arsov, Ss. Cyril and Methodius University – Skopje / INALCO – Paris; Milica Petrush-
evska; Elizabeta Ralpovska-Bandilovska Ss. Cyril and Methodius University – Skopje.
Considered Macedonian dialects in the Macedonian dialectology.
616 Ljudmil A. Spasov
Бело, M., Eтикетният език в говора на село Бобощица (Република Албания), Вту
„Св. Св. Кирил и Методий”. <http://www.spisanie.ongal.net/broi8/5.Belo.pdf>. 06. 03. 2016.
This research can be considered as a continuation or an addition to the materials pub-
lished by A. Mazon, M. Filipova-Bajrova, in the early 20th century and can serve as a basis for
a comparison between the situation then (the early 20th century) and the current situation (the
middle of the first decade of the 21st century (Mazon, Filipova-Bajrova 1965).
Here we refer to the work of J. Pettifier (Pettifier 1999), where the reader can find all
the necessary information.
Regarding of the detailed description of the language of the Macedonian dialects in Al-
bania, we refer to the following studies: K. Steinke, Klaus and Y. Xhelal (Steinke, Xhelal 2007),
A. Mazon (Mazon 1936). The most recent studies of this dialect is given by Maxim Makartsev.
Here we refer to the following papers: Makartsev (2011, 2013).
We agree with the informal note from M. Makartsev: „I don’t have the statistics, how-
ever, I believe most of the villagers are Vlachs” (In June 2015, Korcë).
Interviews of three macedonian language speakers, two from Boboshtica ... 617
2.2. Shestevo
In our opinion, the status of the languages in use (Shestevo and the wider
region of Kostur/Kastoria) is as follows: The most present language is Greek,
having the status of the official language of the country. In a lesser scope,
Macedonian is spoken. Albanian, Aromanian (Vlach), Turkish and Romani
languages are also present. The biggest part of the population of the village is
monolingual (Greek), a part is bilingual and there is a small number of trilingual
speakers.
they came down from the mountains, they didn’t know how to live, they didn’t
know how to cook, they learnt everything from us. We don’t understand the
Vlach language. We have one common song (Rosica) (when asked about the
Vlachs living in the village). (E. Mancho: Jez’iko naš ’esti ni bulg’arski, ni
maćed’onski, t’oko ’esti „kajnas”. N’e, so alb’anski. Djec’ete se om’aže sa
Vl’asi, a čupinj’ata n’e. T’olko pomin’ime d’obre, d’obre pomin’ime. Se res-
pektov’ajme ’edno so dr’ugi. T’ija im e jez’iko, tonj im e zak’oniti tojn, n’ie
im’ame n’aši. A ne zn’ijë žor žoj dojdo’a od planin’ata, ne zn’ijë da ž’iv’eje,
ne zn’ijë da č’inet var’enje, ne zn’ijë da č’inet vjet, ne zn’ijë niš. T’ua nauč’ija,
vo Bobošt’ica nauč’ija. Ee, „kajnas” n’e, n’e, n’e i n’ie n’e razberv’ime Vl’asi,
ne nè interes’ojva jez’iko Vl’ase, n’e. Im’ame ’edna pj’esna Ros’ice i se č’ini
tre ned’elje pod p’aške, pod Vel’iden.)
Social class and/or rank:
I. Kuneshka: I was educated in Czechoslovakia in 1951 as a mechanical
engineer. My brother studied in Paris, France. We/our language are/is important
because of the fact that many known scholars were interested in studying
our language (He thinks of Mazon). (I. Kuneshka: ’Imam uč’eno za inž’iner
mek’anik vo Pr’aga vo Čehoslovah’ija. ’Imam bitis’ano učenj’eto na ’iljada i
devetst’otine i ped’eset i p’rva god’ina. Brat’uni koj živj’eaše t’ogaš učj’äše
vo P’ariz, vo Fr’ancska. Sa jez’iko naš ’esti mn’ogo ineres’ojvan, ’esti d’ojden
dve god’ine so n’ared ’eden g’olem akadem’ik fr’ancski koj se zovj’äše Andr’e
Maz’on.)
E. Mancho: We are special, because many scholars have been trying to
establish the time since when this language has been spoken, but they didn’t
manage to. A Russian scholar came (Maksim Makartsev), and he wrote a study
about us. Many people from our village are cultivated and educated, studying
in Russia, Bulgaria, the Czech Republic, Hungary; we have doctors, engineers,
writers: Victor Eftimiu, Romania. There is a minister in the government
from over here, we have teachers, about 150 teachers. (E. Mancho: Sa s’esti
Bobošt’ica. Gred’emo mn’ogo lj’udi vi interes’oj, vi interes’oj vi mn’ogo šo
da zn’ijë od k’oga se zb’orvi soj j’azik. Gre ’eden R’usin, stud’ius R’usin,
Maks’imi. Toj ’ima pis’ano ’eden st’udim za Bobošt’ica, t’olko ne g’uma
We have received the following written explanation by Krisanta Jankula from the vil-
lage of Gorica, Lower Prespa, Albania: „Some of the Vlachs came down from the mountains,
they migrated with the domestic animals, while others stayed in one place, as in the example of
the Vlachs from Korcha (Korchë), originally from Moskopole (Voskopoja). The Vlachs from
the second group are more educated, but the others were not left behind either, because of the
fact that in the time of E. Hoxha they stayed in one spot and did not move anymore.” („Vllas-
ite gi ima pllaninski koi barale od edno mesto na drugo so stoka (bravi) i drugite bile tie shto
sedele na edno mesto, kako ovie vo Korça koi poteklloto go imale od Moskopole (deneshna
Voskopoja). Ovie se po shkollovani no i drugite ne ostanale pozadi oti vo vremeto na E. Hoxha
tie zastanale na edno mesto i nebareja poveqe gore-dollu.”)
620 Ljudmil A. Spasov
Language status:
I. Kuneshka: My parents spoke only „kajnas” until 1910 and they didn’t
know any other language. The whole village used to speak the very same
language and only that language. Nowadays (1999), in our village there are only
about 30 houses (approximately 150–200 „kajnas” speakers in Boboshtica), and
only the old people speak „kajnas”. (I. Kuneshka: Jez’iko šo vi zb’orva s’ega
’esti jez’iko šo ’imam nauč’eno ot tatk’ami i ot majk’ami. Vo s’eloto n’aše
vo Bobošč’ica pon’apre se zborv’eše sal soj j’azik. Tatk’ami i majk’ami ne
zn’eeja da zb’orve pret ilj’ada i d’eseta god’ina (’iljada i dvetst’otine i d’eseta
god’ina) da zb’orvet dr’ui j’azik. Sal toj j’azik zn’eeja. S’ega vo sel’oto n’aše
ima sal mn’ogo m’alo takor’eći n’ekoj tri’ese k’ašče i s’ija ’esme sal st’ari,
p’oveće st’ari lj’udi.)
E. Mancho: Our entire village has been speaking „kajnas”, but now there
are only 5 people speaking this language. Albanian is the lingua franca. We do
not have our schools, we learnt „kajnas” from our parents and grandparents, by
using it at home. There have been two Greek teachers here, one for the boys and
one for the girls. (E. Mancho: Svj’eto s’elo zborv’eše na jez’iko „kajnas”. S’ega
zb’orve ’ese m’alo pjetm’ina ’esme n’ie šo go zborv’ime soj j’azik. Alb’anski,
alb’anski i n’ekoj zbor sik’a-t’aka da čin’ime š’aće, š’aće da čin’ime, š’aka.
Dask’ala na „kajnas” n’ema prat’eno t’ua vo Bobšt’ica. Jez’iko ’esti na’učen
d’uke zborv’enje, n’e vo dask’ala, n’e piš’anje. Zborv’ime d’oma, soj jez’ik
se zborvj’eše otk’oga se rod’iše čend’oto i mu zborv’ie dobred’ojde, mu vel’ie
č’endoto ka se rod’iše mu vel’ie naš’ite b’abe, naš’ite m’ame: dobred’ojde. A so
Grc’ite im’aa band’eno dve dask’ale t’ua, ’edna za č’upe i ’edna za dj’eca.)
5. Boboshtica: intermediate conclusions
As Mazon stated (Mazon 1936: 1), from the linguistic point of view,
Boboshtica has preserved its Slavic character best. Koneski (Koneski 1986:
155 pass.) characterizes the Korcha dialect as „archaic” compared to the other
dialects of the Macedonian language. The local villagers refer to their dialect as
„jez’iko k’aj_nas” or „the language of those who speak like us” (Mazon 1936:
1) / „zborvi kaj_nas” or „speak like us” (Courthiade 1988: 139).
6. Shestevo: social status, language and identity
Informer 1: NN, vocational technical high school education (retired),
recorded 2014, 75 years old (Lindstedt, Spasov, Sekovski unpublished records,
June, 2014).
National and/or regional identity: Who are we?
We are Macedonians („makedonski narod”); Macedonian communists
took part in the Greek Civil War alongside Greek communists; Macedonians
are communists. We are not Bulgarians, but some people from this region were
Bulgarians, e.g. Ivan Vazov (sic!). Whole villages were Macedonian: Sheshtevo
622 Ljudmil A. Spasov
LITERATURA
Ljudmil Spasov
Rezime
1. Увод
При писању се често догађа да се реч на крају реда не може написати
у реду у којем је започета, те се реч прекида и тада преостали део речи
преносимо у нови ред. Правописи обично говоре о преношењу речи на
крају реда или о растављању (подели) речи на крају реда. Иако је ово
прилично једноставан правописни поступак, често се догађа да он изазива
недоумице и да се праве честе, понекад и елементарне грешке. Објашњења
у правописним приручницима су прилично јасна, сви приручници о овоме
говоре и ова правописна област се учи врло рано у основној школи. Често
се дешава да се избегава растављање речи на крају реда и то се не може
сматрати дозвољеним правописним поступком.
*
brboricv@eunet.rs
Тако се дешава да у рукописном тексту сусрећемо смањена или искривљена сло-
ва (нагоре или надоле), с јасним циљем да реч стане у ред у којем је започета. У рачунар-
ском тексту се „задају” маргине и онда се избегава растављање речи на крају реда. Ови
поступци нису дозвољени.
630 Вељко Ж. Брборић
По Наставном плану и програму растављање речи на крају реда учи се, као засе-
бна лекција, у шестом разреду основне школе. Истина, учитељи и раније за ово обучавају
најмлађе ученике.
Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних ... 631
сле тога смо тражили да поделе две речи као да се налазе на крају реда
(градски и чуо).
Прво питање је гласило: Можемо ли у прелому речи на крају реда
диграфе (двојна слова за један глас) раздвајати? С обзиром на то да је ово
елементарно питање не изненађује велики број тачних одговора. Наиме,
203 (95%) од 214 студената на ово питање је тачно одговорило, док је 11
студената (5%) при одговору на ово питање направило грешку, што се
може видети у Табели 1.
Табела 1
Можемо ли у прелому речи на крају реда диграфе
(двојна слова за један глас) раздвајати?
а) да б) не в) и да и не БО УО
5 203 4 2 214
2% 95% 2% 1% 100%
Скраћенице које користимо у табелама су: БО = без одговора и УО = укупно од-
говора.
Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних ... 633
Табела 3
Ако се сугласник налази између два самогласника,
он се преноси у следећи ред:
а) да б) не в) и да и не БО УО
175 16 21 2 214
82% 7% 10% 1% 100%
Ако погледамо студентско знање код ове две речи (градски и чуо),
видимо да је проценат тачних одговора 76% и то не можемо сматрати
634 Вељко Ж. Брборић
добрим резултатом, посебно ако се зна да је код речи чуо, која се не може
растављати, проценат нетачних одговора био већи од трећине (35%). На-
меће се јасан закључак да сваки четврти студент нема основна теоријска
знања о растављању речи на крају реда и да их исто толико није знало
раставити две задане речи.
Анкетирање је обављено на Републичком зимском семинару 2015. године, анкета
је била анонимна и не знамо из којих средина су професори и да ли раде у основној или
средњој школи. Анкетирани наставници су били учесници једне правописне радионице.
Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних ... 635
21. Занимљиво.
22. Тешко је у свим случајевима примењивати табелу из правописа
Матице српске.
23. Упростите ово мало.
24. Добро је објашњено у граматици петог разреда.
25. Код ученика долази до забуне код неких примера.
26. Поштовати правописна правила.
27. Свести на једно правило.
28. Треба поједноставити.
5. Закључак
Очито је да наши ученици и студенти не поклањају довољно пажње
растављању речи на крају реда. Може се десити да им то на време није
ваљано објашњено и да су због тога њихова теоријска и практична знања
о овој правописној области недовољна. Ученици нису савладали ову
област и реална је претпоставка да не користе правописни приручник, на
шта упућују резултати истраживања. Ученици нису на време усвојили
теоријска знања и о томе најбоље сведоче резултати студената Филоло-
шког факултета. Приближан је резултат и код теоријског и код практичног
познавања ове правописне области: четвртина ову област није усвојила.
Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних ... 637
ЛИТЕРАТУРА
Veljko Brborić
Summary
The work talks about hyphenation at the end of the line. In fact, all of our orthography
and orthography handbooks bring the rules of hyphenation at the end of the line as a separate
orthography section. This part is always short and we can say quite clear. However, this sec-
tion causes a lot of confusion and mistakes are frequent. Here are the results of the students’
knowledge in this field, but also the professors’ attitudes towards the pupils’ knowledge and
orthografy solutions.
Keywords: Serbian language, Serbian language orography, end-of-line division.
Владан З. Јовановић*
Институт за српски језик САНУ
Београд
1. Увод
У српском језику компаратив представља први степен поређења у
категорији придева и прилога путем промене облика основне речи. Тра-
диционално се у литератури каже да се првим степеном (компаративом)
∗
vladjovanovic@hotmail.com
**
Рад је написан у оквиру пројекта Лингвистичка истраживања савременог срп-
ског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, бр.
178009, који у целини финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
640 Владан З. Јовановић
3. Компаратив у лексикографији
У највећем описном речнику српског језика – у Речнику САНУ – ком-
паратив придева и прилога наводи се у загради са књижевним акцентом уз
основне облике речи, а даље у речничком чланку примери са компарати-
вом такође илуструју дато значење заједно са примерима употребљеним
у другим облицима речи. Поред овог, уобичајеног поступка, компаратив
придева и прилога понекад се посебно назначује у речничком тексту. То
се чини у следећим случајевима: а) испред дефиниције, јер се одређено
значење реализује само или најчешће у том облику или б) давањем статуса
одреднице компаративу са префиксом. Облик компаратива у поменутом
речнику наводи се и у дефиницијама код навођења лексичких синонима.
На тај начин, као што ћемо показати, потврђује се лексичко-семантичка
осамостаљеност компаратива неких речи.
На основу примера у Речнику САНУ и у Речнику МС, где је обележје
компаратива маркирано као део лексикографске дефиниције или као
одредничка реч, размотрићемо, уз анализу лексикографских поступака,
типове тих компаратива.
држаја основне речи – позитива: Треба имати у виду да су одлике тога израза, дослед-
није или делимично, примењивали и многи српски аутори (ПСЈ 2010: 10, у Предговору).
Затим, употребом компаратива код учтивог изражавања жели се избећи неповољна оцена
о некоме или нечему (уп. примере типа старији човек, нижи човек и сл.) итд. (Јовановић
2016: 318–319).
О облицима компаратива у описним речницима српског језика 643
Компаратив са префиксом
Следећи тип компаратива који се у лексикографији издваја и дефи-
нише јесте компаратив настао у процесу творбене афиксације, односно
у комбинацији обличке (граматичке) флексије и неког творбеног начина.
О овом компаративу писано је у радовима Стијовић 1983; Стијовић 1996;
Грицкат 1995; Ристић 1999, у којима је нагласак стављен на семантику
префикса и анализу општег категоријалног значења префиксираних тво-
реница. Будући да поменути радови долазе од лексикографа, у средишту
пажње била је семантика и обрада ових речи у описном речнику српског
језика – Речнику САНУ. Иако се ради о твореницама, творбени аспект у
поменутим радовима није посебно разматран.
Обрађујући данас лексикографске секције које почињу префиксом
ПО-, лексикографи који раде на изради Речника САНУ неретко се сусрећу
са речима са компаративним обликом у основи. Када је реч о овој кате-
горији придева и прилога, пред лексикографе искрсава неколико питања,
која се могу представити овим редом: 1. како одредити значење речи, уз
узимање у обзир семантичке компоненте префикса којим се модификује
садржај основне речи (придева или прилога), 2. како обележити компа-
ративност код облика подаљи, подаље, подебљи, подебље, омањи, омање,
побољи, побоље, повиши, повише, те 3. како одредити место ових облика (2)
у хијерархији речничког чланка. У даљем излагању прокоментарисаћемо
срж ових питања.
О томе А. И. Кузњецева каже следеће: „Одно и то же слово в силу многообразия
структурно-семантических ассоциаций его с другими словами языка можно одновременно
соотносить с несколькими мотивирующими словами (основами)” (Кузњецева 1986: 6).
648 Владан З. Јовановић
Треба имати у виду да разлика међу префиксираним придевима са позитивом у
основи, с једне стране, и компаративом у основи, с друге стране, не постоји обавезно у
свим контекстима и ситуацијама, како је тачно приметила Р. Стијовић (1996: 108) посма-
трајући значења придева повелик и повећи. Често ће ови облици имати исто значење.
У Правописном речнику српског језика М. Симића форма повећи обележена је
као компаративни облик под одредницом повелик.
О облицима компаратива у описним речницима српског језика 649
4. Закључак
На основу анализираних примера двеју врста компаративних форми,
можемо извести следеће закључке.
У начелу разликујемо два типа компаратива без обзира на то да ли
је префиксиран или није.
Први тип има наглашену граматичку функцију и долази у споју са
поредбеним конституентом. Његово појмовно значење може се представи-
ти као ’виши/нижи степен у односу на оно што је садржано у поредбеном
појму’. Други тип је компаратив без експлицитно датог поредбеног члана,
којим се исказује известан, умањен интензитет појма, али слабији од оног
садржаног у основној речи (позитиву).
Префиксиране речи и према њима одговарајући облици компаратива,
као што смо показали, употпуњују квантитативно и квалитативно широку
и недовољно одређену скалу степена вредности у компарацији придева и
прилога. Префиксирани облик компаратива такође може бити употребљен
са поредбеним чланом, што иде у прилог чињеници да се префиксирани
придеви са обликом компаратива у основи нису сасвим осамосталили,
већ да су задржали примарну компаративну функцију: Каква ли га кажу?
| Иман Хусеин одговара: Кажу да је побољи од брата (Њег. 4, 182).
Када је реч о лексикографији, добро би било, иако то није једно-
ставно и увек изводљиво, уз семантичко одређење лексичког садржаја
компаратива дати и оно што граматикама недостаје – поред граматичких
обележја приказати евентуално прагматички условљену квантификацију
и степеновање на градуелној скали интензитета особине, својства и сл.
Литература
Владан Йованович
Резюме
811.163.41(082)
811.163.41:929 Гортан Премк Д.(082)
ISBN 978-86-6153-464-5
COBISS.SR-ID 232647948