OSNOVI METODOLOGIJE FA

-Osnivac FA prirodnjak Fridrih Blumenbah – uveo kraniometriju (merenje lobanje) I koristio tipologiju da
definise razlicite ljudske rase ili bioloske grupe.
-Antropolosko drustvo Francuske, prvo antropolosko drustvo, osnovao Pol Broka 1859. Godine. On
osnovao I antropolosku laboratoriju, kljucna aktivnost bila ‘rasna kraniologija’.
-Antropoloska merenja – osnov analize zivih ljudi ili skeletnih ostataka I ona se realizuju merenjem
rastojanja izmedju odredjenih tacaka na telu ili na kostima.
-Rudolf Martin – utemeljio standardizaciju u FA, “Bukvar antropologije” (knjiga koja predstavlja prvu
sistematicnu studiju iz oblasti FA), definisao antropoloske tacke I rastojanja koja treba meriti prilikom
analiza skeleta. Ova standardizacija omogucila da svaki antropolog na isti nacin analizira skelet, sto je
stvorilo mogucnost komparacije. Sve antropoloske mere imaju naziv po Martinu – M, I redni broj.
Kompletirao je osnovni antropoloski instrumentarijum, Martinov instrumentarijum.

OSNOVNI ANTROPOLOSKI INSTRUMENTI (prilagodjeni su za transport I rad na terenu)

1) Antropometar – Za merenje zivog stanovnistva I dugih kostiju. 4 metalne sipke koje kada se
sastave cine jednu sipku dugu 2m.
2) Klizacki sestar – Za uzimanje mera na lobanji I dugim kostima.
3) Kraniometar – Za uzimanje mera na lobanji ili glavi, I za merenje fizioloskih duzina kostiju.
4) Milimetarska merna traka – Za merenje razlicitih obima na kostima ili zivom stanovnistvu.

SPECIJALNI ANTROPOLOSKI INSTRUMENTI (za rad u laboratoriji)

1) Univerzalna merna daska – Za merenje dimenzija dugih kostiju, I uz dodatne instrumente I uglove
na kostima.
2) Veliki obuhvatni sestar – Za merenje karlicnog I ramenog pojasa.
3) Mandibulometar – Meri ugao izmedju ramusa I korpusa mandibule, I duzinu I visinu mandibule.
4) Koordinatni sestar – Dve vrste dimenzija, po horizontali I vertikali. Npr, meri dubinu parijetalnog
luka.
5) Uglomeri – Razlicite vrste, npr kompatibilni uglomer ili univerzalni antropoloski uglomer.
6) Molisonov stativ – Visina lobanje.
7) Univerzalni drzac lobanje – Za dovodjenje lobanje u odredjene antropoloske projekcije.
8) Dioptrograf – Stalak za crtanje skeletnih ostataka sa optickim instrumentima, iscrtavanje lobanje
u standardnim projekcijama.

ANTROPOLOSKE PROJEKCIJE LOBANJE

-Lobanja se crta u standardnim antropoloskim projekcijama. Zasnovana je na frankfurtskoj liniji

(zamisljena horizontalna ravan koja preseca lobanju po vrhu slusnog otvora I po dnu ocnog otvora).
-Postoji 6 antropoloskih projekcija lobanje:
1 I 2) Norma lateralis (leva I desna bocna projekcija)
3) Norma facialis (projekcija lica)
4) Norma verticalis (vertikalna projekcija)
5) Norma occipitalis (zatiljacna projekcija)
6) Norma basilaris (projekcija baze lobanje)

ANTROPOLOSKI ZAPISNIK
-To je formular u koji se unose rezultati antropoloske analize. Ne postoji standardizovan formular, vec ga
antropolog popunjava u zavisnosti od ocuvanosti skeletal.
-Standarni podaci: podaci opsteg karaktera (ime lok, br groba, datum), analiza pola, analiza individualne
starosti, lobanjske mere, mere postkranijalnog skeletal, epigenetske varijacije, patoloske promene na
kostima, posebne napomene (povrede, vestacki deformisane lobanje,…)
-Pre pocetka analize popis kostiju I prezicno opisati stepen ocuvanosti. Koriste se I sheme u kojima se
ucrtaju prisutne kosti ili delovi kostiju,

SPALJENI POKOJNICI

-Analize daju podatke o pogrebnoj praksi, temperature gorenja I kolicini prisutne individue.
-Nakon spaljivanja kosti su fragilne I lako se lome. Ali kada nakon gorenja dospeju u zemlju, u kontaktu sa
vodom dobijaju na cvrstini I imaju vecu mehanicku snagu od nespaljenih.
-Spaljenci ne daju podatke o polu I individualnoj starosti, osim u slucajevima gde gorenje nije bilo
intenzivno I gde kosti nisu jako ostecene.

ISKOPAVANJE INHUMIRANIH OSTATAKA

-Pokojnik inhumiran znaci da kosti nisu ostecene I da se nalaze u medjusobnom anatomskom sklopu.
-Polozaj pokojnika: ispruzen na ledjima, ispruzen na stomaku, na boku zgrcen, na boku veoma zgrcen.
-Iskopavanja se pocinju od lobanje. Ne cistiti supljine kostiju na terenu. Nakon lobanje ide vrat, trup, ruke
I noge. Prati se artikulacija medju kostima. Skelete novorodjencadi podici u bloku. Kod decijih skeletal
pokupidi I zemlju oko I ispod skeleta, jer mogu ostati sitne koscice. Sakupiti zemlju oko kosti sake I stopala.
Takodje u predelu rebara I prsljenova sakupiti sve. Patela nije fiksirana na kostima nogu. U karlici mogu
postojati kosti fetusa.
-Dokumentovanje ostecenog skeleta: popis svih prisutnih kostiju, podaci o polozaju I orjentaciji skeleta,
detaljan opis groba (opis grobne rake I grobne konstrukcije), podaci o grobnim prilozima, nacrtati skelet
na milimetarskom papiru, skelet se dokumentuje fotografisanjem (svaka slika sadrzi broj gorba, naziv
lokaliteta, strelica koja oznacava S).
-Podizanje skeleta: krece se od lobanje, pakuje se posebno leva I desna strana, podici lobanju I donju vilicu
zajedno, prvo rebra zatim prsljenovi.
-Iskopavanje grobova:
1) da li skelet pripada mladoj ili odrasloj osobi
2) pokojnik moze biti polozen na veoma razlicite nacine
3) kosti ne moraju biti tamo gde ih ocekujemo
4) moze postojati vise od jedne individue u grobu
5) koristiti prigodne alatke koje nece ostetiti kosti
6) ne uklanjati zemlju ni iz jedne supljine na kostima
7) uveriti se da kosti pripadaju istom skeletu
8) ocistiti skelet dovoljno dobro, da se sve kosti vide ali da se nijedna ne pomeri
9) detaljno dokumentovati skelet I sve sto se nalazi na, oko I ispod njega
10) kosti su fragilne – pre podizanja ukloniti sto vise zemlje – to ce ih ocuvati

ISKOPAVANJE SPALJENIH OSTATAKA

-Prvi spaljeni pokojnici u Srbiji – mezolitski lokalitet Vlasac na Djerdapu – pa do srednjeg veka
-Kontekst u kojima je moguce naci spaljene ostatke (kljucno za razumevanje pogrebne prakse):
1) keramicka, staklena, kamena urna
2) posuda cija je prvobitna namena bila drugacija
3) lokacija na kojoj je izvrseno spaljivanje
4) grobna raka u koju su polozeni spaljeni ostaci
5) druge sekundarne lokacije na koje su kosti prebacene nakon spaljivanja
-Konteksti: spaljene kosti u posudama (urne ili druge posude) I van njih.
-Iskopavanje urne – Urnu treba posmatrati kao malu sondu I po slojevima je istrazivati. Beleziti koje su
kosti u kom sloju, u kom sloju je odredjen grobni prilog, da li je I u kojoj meri prisutna garez, kakva je boja
I ukupan izgled zemlje.
-Spaljene kosti van urne – Iskopavaju se kao inhumirani pokojnici. Ali posto su fragmenti veoma sitni koristi
se sito.

ZUBI – GRADJA I PODELA

-Zub cini: kruna, vrat I koren. U unutrasnjosti zuba nalazi se supljina koja je ispunjena zubnom pulpom.
Glavna komponenta od koje su izgradjeni svi delovi zuba I koja okruzuje centralnu supljinu zove se dentin,
cvrst je I sastavljen od minerala. Povrsinu zubne krune prekriva zubna gledj. Povrsina korena zuba je
prekrivena zubnim cementom. Koren zuba usadjen u alveloe na vilicama.
-Podela zuba (jedna strana): sekutici (2), ocnjaci (1), prekutnjaci (2) I kutnjaci (3). Prekutnjaci imaju jedan
koren, prvi gornji ima dva korena. Kutnjaci gornji imaju tri korena, donji dva.
-Mlecni zubi (razvijaju se u perinatalnom periodu): 8 sekutica, 4 ocnjaka, 8 kutnjaka, premolari ne postoje.

KOSTI LOBANJE

-Kranijalni skelet: kosti lobanje I kosti lica.

-Lobanju cini 27 kostiju koje su spojene savovima. To su (8): frontalna, sitasta, klinasta, okcipitalna, 2
parijetalne I 2 temporalne. Sastavljene su od spoljasnjeg I unutrasnjeg sloja kompaktnog kostanog tkiva
I srednjeg sloja sundjerastog tkiva zvanog diploe.
-Ceona kosti (frontalna) – Uspravni I horizontalni deo. Dve kvrge, nadocni luk, glabella iznad nosa. Spaja
se sa sitastom kosti I temenim kostima (preko koronarnog sava), klinasta, maksila, nosna, zigomaticne.
-Temena kost (parijetalna) – Spajaju se medjusobno preko sagitalnog sava. Sa potiljacnom kosti se spajaju
preko lamboidnog sava. Zglobljava se sa velikim krilima klinaste kosti, potiljacnom kosti, frontalnom kosti,
I sa drugom temenom kosti.
-Potiljacna kost (okcipitalna) – Na njoj se nalazi veliki otvor (foramen magnum) kroz koji prolazi kicmena
mozdina I njene arterije. Zglobljava se sa temenim kostima, klinasta kost, slepoocne kosti. Sastoji se od
skvame, lateralnog I bazilarnog dela.
-Klinasta kost – Zglobljava se sa potiljacnom kosti, slepoocnim kostima, sitasta kost, ceona kost I kosti lica,
ralasta kost (vomer), nepcana, zigomaticna. Sa gornje strane tela ima udubljenje u kom je smestena
hipofiza. Sastoji se od tela, 2 mala krila, 2 velika krila I 2 krilasta nastavka.
-Sitasta kost – Uvucena izmedju horizontalnih delova frontalne kosti. Strci u lobanjsku duplju, a donjim
delom izgradjuje nosnu duplju. Gradi unutrasnji zid ocnih duplji.
-Slepoocna kost (temporalna) – Zglobljava se sa madibulom, klinastom, potiljacnom, zigomaticna I
temporalnom kosti. Smesten organ sluha I ravnoteze. Mastoidni I stilioidni nastavak.

KOSTI LICA

-Kosti lica grade 15 kostiju, 6 parne I 3 neparne. Donji (madibula I podjezicna kost) I gornji (sve ostale) deo.
-Gornja vilica (maksila) – Zigomaticna, ceona, nosna, sitasta, donja nosna skoljka, suzna, nepcana. 4
nastavka: ceoni, jabucni, nepcani I zubni.
-Nepcana kost (parna kost)
-Nosna kost (parna kost) – Zglobljavaju se sa frontalnom kosti, maksila.
-Suzna kost (parna kost) – maksila, sitasta, ceona
-Ralasta kost (vomer) – Zglobljena sa klinastom I sitastom kosti I maksilom, nepcana
-Donja nosna skoljka (parna kost) – Zglobljena sa maksilom, sitastom I suznom kosti.
-Jabucna kost (zigomaticna) – Zglobljava se sa slepoocnom kosti, maksilom, temena kost.
-Podjezicna kost (neparna) – ne zglobljava se ni sa jednom kosti. Nalazi se ispod donje vilice u muskulaturi
vrata.
-Mandibula – Sastoji se iz tela I dve grane. Zglobljava se sa temporalnom kosti.

ASPEKTI RASTA I STARENJA SKELETA

-Hronoloska starost (stvarna starost koja je apsolutna kategorija, racuna se od dana rodjenja) I dentalna I
skeletna starost (na koje u znatnoj meri mogu uticati spoljasnji faktori zivotne sredine)
-Kod dece I mladih osoba analiziramo aspekte skeletnog rasta. Kod starijih aspekte skeletnog starenja.
-Skeletni rast (izbijanje zuba, rast dijafiza kostiju, njihovo postepeno spajanje sa epifizama)
-Individualna starost: Infans I (0-7), Infans II (8-14), Iuvenilis (15-20), Adultus (21-40), Maturus (40-60),
Senilis (60+)

INDIVIDUALNA STAROST DECE

-Uzrast dece moze se utvrditi: analizom zubne starosti Ili na osnovu skeletne starosti.
-Kod novorodjencadi: na osnovu stepena formiranja zuba, osifikacije lobanje I duzine dugih kostiju. Uzrast
fetusa ili novorodjencadi izrazava se u gestacijskim nedeljama.
-Koristi se Ubelakerova shema denticije.

INDIVIDUALNA STAROST MLADIH OSOBA (14-20/25 god)

-Nakon 14 godine najbolji metod za odredjivanje starosti je stepen okostavanja epifizno-dijafiznih

spojeva. Na mestu spajanja epifiza I dijafiza u period do 2 godine uocljiva je epifizna linija koja ukazuje na
prelaz ka adultnom uzrastu.
-Kod zena one srastaju ranije, tako da postoji tabela.

INDIVIDUALNA STAROST ODRASLIH OSOBA (pocinje proces starenja)

-Na kranijalnom skeletu: obliteracija lobanjskih savova, atricija zuba

-Na postkranijalnom skeletu: pubicna simfiza I aurikularna povrsina (karlica), kompaktnost spongiozne
mase u glavama humerusa I femura
-Takodje se koristi analiza naslojavanja zubnog cementa.
-Kod vecine ljudi savovi srastu do 30 godine, ali nema pravila jerk od nekog moze taj process nikad da se
ne zavrsi.
-Kod utvrdjivanja atricije zuba koristi se Brotvelova shema.

SEKUNDARNE POLNE KARAKTERISTIKE

-Pol dece: analiza drevne DNK iz kostiju.

-Pol odraslih: ne gledaju se metricke karakteristike vec morfoloske razlike (lobanja I karlica)
OSEOMETRIJSKE TACKE NA LOBANJI

M1 – Maksimalna duzina lobanje (glabela-opistokranion) – kranijometar

M8 – Maksimalna sirina lobanje (eurion-eurion) – krnijometar
M17 – Morfoloska visina lobanje (basion-bregma)
M20 – Slusna visina lobanje (perion-brergma) – Maliosonov stativ

g – glabella (naijsturenija tacka na stecistu nadocnih lukova)

op – opistokranion (najispupcenija tacka krivine potiljacne lobanje)
eu – eurion (najisturenije tacke na parijetalnim kostima)
ba – basion (na sredini prednje ivice velikog potiljacnog otvora)
b – bregma (na stecistu koronarnog I sagitalnog sava)
perion (tacka u sredini slusnog otvora)

SRASLOST SAVOVA

-Koronarni, sagitalni, lamboidni

-0 (do 20 godina), 1 (20-30 godina), 2 (30-40 godina), 3 (50+ godina)

ZUBI

-Desno gore 11-18, levo gore 21-28

-Desno dole 41-48, levo dole 31-38

MORFOLOSKE KARAKTERISTIKE

LOBANJA F +2 F +1 0 M +1 M +2
Glabela Nije naglasena Blago Umereno Naglasena Veoma
naglasena naglasena
Mastoidni Veoma mali Mali Evidentan Naglasen Veoma
nastavak naglasen
Reljef Ravan Blagi tragovi Evidentan Naglasen Veoma
potiljacne naglasen
kosti
Zigomaticni Veoma tanak I Tanak, nizak Srednji Debeo, visok Veoma debeo
nastavak nizak I visok
Nadocni luci Ravni Blago Naglaseniji Naglaseni Veoma
naglaseni naglaseni
Frontalni I Marked Medium Moderate Indistinct Missing
parijetalni
tuberi
Spoljasnje Nije naglaseno Blago Umereno Naglaseno Veoma
potiljacno naglaseno naglaseno
ispupcenje
Zigomaticna Veoma niska I Niska, ravna Srednja Visoka Veoma visoka
kost ravna
 Frontalna Vertikalna Gotovo Malo Srednje Snazno
inklinacija vertikalna inklinirana inklinirana inklinirana
MANDIBULA F +2 F +1 0 M +1 M +2
Celokupan Veoma Veoma
izgled gracilna robusna
Mentum Mali, okrugao Mali Srednji Robusan V. robusan
Ugao Ravan Slabo naglasen Srednje Naglasen Veoma
mandibule naglasen naglasen
KARLICA F +2 F +1 0 M +1 M +2
Preaukularni Dubok, v. Manje dubok Srednji Blago Nedostaje
zljeb izrazen prepoznatljiv
Veliki sedalni U V
usek
Pubicni ugao Vise od 90 Manje od 90
Kompozitni luk dvostruk jednostruk
Foramen Trougao, Trougao Neklasifikovan Ovalan Ovalan,
obturatum ostrih ivica zaobljenih
ivica
Ilijacna krista Veoma ravna S Ravna S Srednja Definisana S Naglasenja S
Ilijacna fosa Velika Mala
Pelvis m. i m. Veoma siroka Veoma uska