Osnovni rad u Excelu .......................................... 2
10
Selektovanje ćelija ......................................... 2
Rad sa kolonama i vrstama ............................ 2
Tipovi podataka.............................................. 2
Funkcije: SUM, MIN, MAX, AVERAGE ................ 3
Count i Counta ................................................... 3
Zaključavanje ćelija ............................................ 3
Relativne reference ........................................ 3
Apsolutne reference ...................................... 3
Mešovite reference ........................................ 4
Uslovno oblikovanje - conditional formating..... 4
Excel - priprema za štampu ................................ 4
Komentari .......................................................... 4
Dodavanje komentara.................................... 4
Uređivanje komentara ................................... 5
Brisanje komentara ........................................ 5
Oblikovanje komentara.................................. 5
Data validation ................................................... 5
Poruke o validaciji podataka .......................... 6
Davanje imena ćelijama ..................................... 6
Korišćenje imena u formulama ...................... 6
Tipovi imena ................................................... 6
Kreirajte ime koristeći: ................................... 7
Funkcija IF .......................................................... 7
Korišćenje funkcije IF u okviru druge funkcije
IF..................................................................... 7
VLOOKUP............................................................ 8
TODAY ................................................................ 9
NOW ................................................................... 9
Sortiranje............................................................ 9
Sortiranje teksta ..............................................
Sortiranje brojeva ........................................ 10
Sortiranje datuma ili vremena ..................... 10
Sortiranje po boji ćelije, boji fonta ili ikoni .. 11
Filteri ................................................................ 11
Filteri za izveštaje......................................... 12
Korišćenje filtera „Prvih 10“ za izolovanje
određenih informacija ................................. 12
Korišćenje filtera za vrednosti za pronalaženje
informacija ................................................... 12
Pivot tabele ...................................................... 12
Grafikoni .......................................................... 13
MMULT ............................................................ 14
EOMONTH ....................................................... 14
Makroi.............................................................. 15
ROUND ............................................................. 15
INT.................................................................... 15
COUNTIF .......................................................... 16
SUMIF (identična formula kao AVERAGEIF)..... 16
DATE ................................................................ 17
DAYS360........................................................... 18
AND (identično korišćenje formule kao OR,Xor,
Nor...) ............................................................... 18
CONCATENATE ................................................. 18
LEFT (isti način upotrebe kao RIGHT) .............. 19
FIND ................................................................. 19
IFERROR ........................................................... 20
COUNTIFS......................................................... 20
SUMIFS (AVERAGEIFS) ..................................... 20
Osnovni rad u Excelu

Selektovanje ćelija
Grupu ćelija je najlakše selektovati mišem. Levim tasterom miša kliknete na početnu ćeliju i ne puštajući
levi taster, izaberete željenu oblast. Cela kolona se se selektuje ako kliknete na adresu kolone (A, B, …).
Isto važi i za vrste (1, 2, …). Možete selektovati više kolona ili vrsta istovremeno, prevlačenjem miša preko
željenih adresa ili u kombinaciji sa tasterom Ctrl. Selektovanje možete izvršiti i pomoću tastature tako što
držite Shift i kursorske strelice. Ako “zalutate”, povratak na ćeliju A1 omogućava kombinacija tastera Ctrl
+ Home. Spajanje više ćelija u jednu se obavlja tako što selektujemo željene ćelije i primenimo komandu
Marge. Ovo je inače potrebno za izradu i formatiranje složenih tabela.

Rad sa kolonama i vrstama

Promena dimenzija (kolona ima širinu a vrsta visinu) – obavlja se “ručno – proizvoljno” ili precizno pomoću
komandi Format/Column Width… ili Row Height…Sakrivanje kolona (vrsta) – desni klik na adresu kolone
(vrste), pa onda komanda Hide. Otkrivanje sakrivenih kolona (vrsta) – selektuju se dve kolone (vrste)
između kojih je sakrivena kolona (vrsta), pa onda desni klik i komanda Unhide. Umetanje nove kolone
(vrste) – desni klik na adresu kolone (vrste), pa onda Insert. Kolona se umeće levo od selektovane, a vrsta
iznad selektovane. Možete da selektujete i više kolona ili vrsta, pa onda komanda Insert. Na ovaj način se
umeće onoliko kolona (vrsta) koliko ste selektovali. Brisanje – celu kolonu (vrstu) brišete tako što desnim
tasterom kliknete na adresu kolone (vrste), pa onda Delete. Kada obrišete kolonu (vrstu), adrese se
automatski pomeraju tj. uvek će te imati A,B,C,… ili 1, 2, 3,… Ukoliko nedostaje neka adresa (npr. slovo C)
to znači da je kolona C sakrivena. Inače, ako za brisanje koristite taster Delete sa tastature, briše se samo
sadržaj ćelija, a ne i same ćelije. Takođe, kod brisanja sam napomenuo “cela” kolona ili vrsta, jer nije
moguće obrisati samo deo ćelija jer bi ostala “rupa”, a rupa u tabeli ne postoji po definiciji.

Tipovi podataka
Za razliku od Worda, Excel razlikuje tipove podataka. Tipovi podataka predstavljaju “posebnu nauku” ali
za “naše” potrebe treba naglasiti nekoliko bitnih: Text, Number, Date, Time, Currency, Percentage. Biraju
se tako što desnim tasterom miša kliknemo na izabranu ćeliju ili oblast, pa iz kontekst menija izaberemo
Format Cells… Dobija se dijalog prozor, koji nam, na tabu Number nudi pomenute tipove podataka.
Ukoliko ne izaberete ni jedan tip, podrazumeva se General, što opet znači da će program, po difoltu,
odrediti kako će tretirati podatke. O svakom od tipova podataka reći ću ponešto, a prema potrebi, u
narednim lekcijama. Inače, na dijalog prozoru Format Cells je sve što vam je potrebno za formatiranje
složenih tabela.
Vežbe: 1,2

2
Funkcije: SUM, MIN, MAX, AVERAGE

Funkcija SUM, jedna od matematičkih i trigonometrijskih funkcija, dodaje sve argumente. Sintaksa:
SUM(broj1,[broj2],...). Na primer: =SUM(A2,A3) ili =SUM(A5,A6, 2). Na isti način se koriste i funkcije MIN,
MAX, AVERAGE.
Broj1 je obavezan argument: Prvi broj koji želite da dodate. Broj može da bude kao 4, referenca ćelije kao
B6 ili ćelija opseg kao B2:B8.
Broj2 (Opcionalno): Ovo je drugi broj koji želite da dodate. Na ovaj način možete da navedete najviše 255
dodatnih brojeva.
Vežbe: 3,4

Count i Counta

Funkcija COUNT prebrojava ćelije koje sadrže brojeve, kao i brojeve na listi argumenata. Upotrebite
funkciju COUNT da biste dobili broj stavki u polju za broj koje se nalazi u opsegu ili nizu brojeva. Na primer,
možete uneti sledeću formulu da biste prebrojali brojeve u opsegu A1:A20. COUNT(A1:A20).
COUNT(vrednost1, [vrednost2], ...)
Sintaksa funkcije COUNT ima sledeće argumente:
vrednost1 - Obavezno. Prva stavka, referenca ćelije ili opseg u okviru kojeg želite da prebrojite brojeve.
vrednost2, ... - Opcionalno. Najviše 255 dodatnih stavki, referenci ćelija ili opsega u okviru kojih želite da
prebrojite brojeve.
Funkcija COUNTA se koristi na isti način kao i COUNT, ali ona prebrojava ćelije koje nisu prazne. Na isti
način se koristi i funkcija CountBlank koja prebrojava prazne ćelije.

Zaključavanje ćelija

Relativne reference
U formuli se relativna referenca na ćeliju, na primer A1, zasniva na relativnoj poziciji ćelije koja sadrži
formulu i ćelije na koju se referenca odnosi. Ako se pozicija ćelije koja sadrži formulu promeni, promeniće
se i referenca. Ako formulu kopirate ili popunjavate po redovima ili kolonama, referenca će se automatski
prilagoditi. Nove formule podrazumevano koriste relativne reference. Na primer, ako relativnu referencu
iz ćelije B2 kopirate ili upišete u ćeliju B3, ona će se automatski prilagoditi i od =A1 postati =A2.

Apsolutne reference
U formuli se apsolutna referenca na ćeliju, na primer $A$1, uvek upućuje na ćeliju na određenoj poziciji.
Kada se pozicija ćelije koja sadrži formulu promeni, apsolutna referenca se neće promeniti. Ako formulu
kopirate ili njom popunite redove ili kolone, apsolutna referenca se neće prilagoditi. Nove formule
podrazumevano koriste relativne reference i možda će biti potrebno da ih sami prebacite na apsolutne

3
reference. Na primer, ako apsolutnu referencu iz ćelije B2 kopirate ili upišete u ćeliju B3, ona će u obe
ćelije biti ista i glasiće =$A$1.

Mešovite reference
Mešovita referenca ima apsolutnu kolonu i relativni red ili apsolutni red i relativnu kolonu. Referenca sa
apsolutnom kolonom ima oblik $A1, $B1 itd. Referenca sa apsolutnim redom ima oblik A$1, B$1 itd. Kada
se pozicija ćelije koja sadrži formulu promeni, promeniće se i relativna referenca, dok će apsolutna
referenca ostati nepromenjena. Ako formulu kopirate ili popunjavate po redovima ili kolonama, relativna
referenca će se automatski prilagoditi, a apsolutna referenca ne. Na primer, ako mešovitu referencu iz
ćelije A2 kopirate ili upišete u ćeliju B3, ona će se prilagoditi i od =A$1 postati =B$1.
Vežbe: 5

Uslovno oblikovanje - conditional formating

Ako na podatke primenite uslovno oblikovanje, brzo ćete na prvi pogled moći da identifikujete odstupanja
u opsegu vrednosti.
imenite uslovno oblikovanje. Na kartici Početak, u grupi Stilovi kliknite na strelicu pored stavke Uslovno
oblikovanje, a zatim izaberite stavku Raspon boja.Zadržite pokazivač na ikonama skale boja da biste
prikazali pregled podataka na koje je primenjeno uslovno oblikovanje. Na skali od tri boje, gornja boja
predstavlja visoke vrednosti, srednja boja predstavlja srednje vrednosti, a donja boja predstavlja niske
vrednosti. U ovom primeru koristi se skala boja sa crvenom, žutom i plavom. Eksperimentišite sa uslovnim
oblikovanjem. Na kartici Početak, u grupi Stilovi kliknite na strelicu pored dugmeta Uslovno oblikovanje i
eksperimentišite sa dostupnim stilovima.
Vežbe: 6,7

Excel - priprema za štampu

Priprema za štampu u Excelu je veoma slična pripremi u wordu. Obrtite pažnju na opcije Print area, scale
to fit i print titles.
Vežbe: 9

Komentari

Možete dodati i napomene na pojedinačne ćelije pomoću komentari dati čitač dodatni kontekst za
podatke koje on sadrži. Kada ćelija sadrži komentar, u uglu ćelije pojavljuje se crveni indikator. Kada
postavite pokazivač na ćeliju, pojaviće se komentar.

Dodavanje komentara

4
Izaberite ćeliju u koju želite da dodate komentar i uradite nešto od sledećeg:
Na kartici Redigovanje, u grupi Komentari kliknite na dugme Novi komentar.
Pritisnite Shift + F2.
Kliknite desnim tasterom miša na ćeliju i izaberite stavku Umetni komentar.
U telu komentara otkucajte tekst komentara.Kliknite negde izvan polja za komentar.

Uređivanje komentara
Izaberite ćeliju koja sadrži komentar koji želite da uredite. Na kartici Redigovanje, u grupi Komentari
kliknite na dugme Uredi komentar.Tasterska prečica Možete i da pritisnete kombinaciju tastera
Shift+F2. Kliknite dvaput na tekst u komentaru, a zatim u polju za komentar uredite tekst komentara.

Brisanje komentara
Izaberite ćeliju koja sadrži komentar koji želite da izbrišete i uradite nešto od sledećeg: Kliknite desnim
tasterom miša na ćeliju i izaberite stavku Izbriši komentar. Na kartici Redigovanje, u grupi Komentari
kliknite na dugme Izbriši.

Oblikovanje komentara
Tekst u komentarima podrazumevano koristi font Tahoma sa veličinom fonta 9. Ne možete da promenite
font koji se podrazumevano koristi, ali možete da promenite format teksta u svakom komentaru. Takođe
možete da promenite oblik komentara. Na primer, umesto pravougaonog komentara možete da koristite
ovalni oblačić.

Data validation

Validacija podataka je funkcija u programu Excel koju možete koristiti da biste definisali ograničenja u vezi
sa podacima koji mogu ili treba da budu uneti u ćeliju. Validaciju podataka možete konfigurisati da biste
sprečili korisnike da unose podatke koji nisu važeći. Ako vam više odgovara, korisnicima možete da
dozvolite da unose nevažeće podatke uz pojavu upozorenja kada pokušaju da ih otkucaju u ćeliju. Takođe
možete obezbediti poruke da biste definisali kakav unos očekujete za ćeliju i uputstva koja korisnicima
pomažu da isprave greške.
Komande validacije podataka nalaze se na kartici Podaci u grupi Alatke za podatke.Validacija podataka
konfiguriše se u dijalogu Validacija podataka. Validaciju podataka, između ostalog, možete koristiti za
izvršavanje sledećih radnji:
Ograničavanje podataka u unapred definisanim stavkama na listi Na primer, tipove sektora možete
ograničiti na sledeće: prodaja, finansije, istraživanje i razvoj i IT. Na sličan način možete kreirati listu
vrednosti od opsega ćelija na drugom mestu na radnom listu.Ograničavanje brojeva izvan određenog
opsega Na primer, u određenoj ćeliji možete navesti minimalno ograničenje za olakšice kao broj dece
pomnožen vrednošću dva.

5
Ograničavanje datuma izvan određenog vremenskog okvira Na primer, možete odrediti vremenski okvir
između današnjeg datuma i 3 dana od današnjeg datuma.
Ograničavanje vremena izvan određenog vremenskog okvira Na primer, možete odrediti vremenski okvir
za služenje doručka između vremena otvaranja restorana i 5 časova nakon otvaranja restorana.
Ograničavanje broja tekstualnih znakova Na primer, možete ograničiti dozvoljeni tekst u ćeliji na 10 ili
manje znakova. Na sličan način dužinu polja sa imenom i prezimenom (C1) možete postaviti na trenutnu
dužinu polja sa imenom (A1) i polja sa prezimenom (B1), plus 10 znakova. Validacija podataka na osnovu
formula ili vrednosti u drugim ćelijama Na primer, validaciju podataka možete koristiti da biste postavili
maksimalno ograničenje za provizije i bonuse u iznosu od 3.600 din. na osnovu ukupne projektovane
vrednost platnog spiska. Ako korisnici u ćeliju unesu više od 3.600 din., videće poruku o validaciji.

Poruke o validaciji podataka

Ono što korisnici vide kada unesu nevažeće podatke u ćeliju zavisi od načina na koji ste konfigurisali
validaciju podataka. Možete odabrati da prikažete ulaznu poruku kada korisnik izabere ćeliju. Ulazne
poruke se obično koriste da bi korisnicima ponudile pomoć za tip podataka koji želite da se unese u ćeliju.
Ovaj tip poruke pojavljuje se blizu ćelije. Tu poruku po želji možete da premestite i ona će ostati prikazana
dok se ne premestite na drugu ćeliju ili ne pritisnete taster Esc.
Možete odabrati neki od tri tipa obaveštenja o grešci:
Zaustavi - Sprečavanje korisnika da unesu nevažeće podatke u ćeliju. Poruka obaveštenja Zaustavi ima dve
opcije: Pokušaj opet ili Otkaži.
Upozorenje - Upozoravanje korisnika da su podaci koje su uneli nevažeći bez sprečavanja unosa tih
podataka. Kada se pojavi poruka obaveštenja Upozorenje, korisnici mogu da kliknu na dugme Da da bi
prihvatili nevažeći unos, na dugme Ne da bi uredili nevažeći unos ili na dugme Otkaži da bi uklonili nevažeći
unos.
Informacije - Obaveštavanje korisnika da su podaci koje su uneli nevažeći bez sprečavanja unosa tih
podataka. Ovaj tip obaveštenja o grešci je najfleksibilniji. Kada se pojavi poruka obaveštenja Informacije,
korisnik može kliknuti na dugme U redu da bi prihvatio nevažeću vrednost ili na dugme Otkaži da bi je
odbacio.
Vežbe: 10

Davanje imena ćelijama

Korišćenje imena u formulama

Da biste predstavili ćelije, opsege ćelija, formule, konstanta ili Excel tabele, možete da kreirate definisana
ime Ime je kratka asocijacija koja olakšava da razumete namenu referenca ćelije, konstanta, formula ili
tabela, koju je naizgled možda teško razumeti. Sledeće informacije prikazuju uobičajene primere imena i
načine na koji ona mogu doprineti jasnoći i razumevanju.

Tipovi imena

6
Postoji nekoliko tipova imena koje možete da kreirate i koristite. Definisano ime Ime koje predstavlja
ćeliju, opseg ćelija, formulu ili vrednost konstante. Imate mogućnost da kreirate sopstveno definisano ime,
a Excel ponekad umesto vas kreira definisano ime, kao kada podešavate oblast štampanja. Ime tabele Ime
Excel tabele, koja predstavlja skup podataka o određenom predmetu uskladišten u zapisima (redovima) i
poljima (kolonama). Svaki put kada umetnete Excel tabelu, kreira se podrazumevano ime Excel tabele,
„Tabela1“, „Tabela2“ itd, koje možete promeniti kako bi za vas bilo značajno.Kreiranje i unos imena

Kreirajte ime koristeći:

Polje za ime u polju za formulu Najbolje ga je koristiti za kreiranje imena izabranog opsega na nivou radne
sveske.
Kreiranje imena iz selekcije Korišćenjem selekcije ćelija u radnom listu možete kreirati imena na osnovu
postojećih oznaka redova i kolona.
Dijalog „Novo ime“ Ovaj dijalog je najbolje koristiti kada želite više slobode pri kreiranju imena, poput
određivanja opsega nivoa lokalnog radnog lista ili kreiranje komentara za ime.
Za imena se podrazumevano koriste apsolutna referenca na ćeliju.
Ime možete uneti na sledeće načine:
Upisivanjem Upišite ime, na primer kao argument formule.
Korišćenjem automatskog dovršavanja formula Upotrebite padajuću listu za automatsko dovršavanje
formula u kojoj su automatski navedena važeća imena.
Izborom iz komande „Koristi u formuli“ Izaberite definisano ime iz liste koja je dostupna kada se na kartici
Formula, u grupi Definisana imena klikne na dugme Koristi u formuli.
Vežbe: 12,13

Funkcija IF

Koristite funkciju IF, jednu od logičkih funkcija, da biste vratili jednu vrednost ako je uslov ispunjen, a drugu
vrednost ako nije.
Sintaksa: IF(logički_test, vrednost_ako_je_tačno, [vrednost_ako_je_netačno])
Na primer: =IF(A2>B2,„Prekoračen budžet“,„U redu“) ili =IF(A4=500,B4-A4,"")
logički_test (neophodno) - Uslov koji želite da testirate.
vrednost_ako_je_tačno (neophodno) - Vrednost koja želite da se vrati ako logički_tekstima rezultat TRUE.
vrednost_ako_je_netačno (neophodno) - Vrednost koja želite da se vrati ako logički_tekst ima rezultat
FALSE.

Korišćenje funkcije IF u okviru druge funkcije IF

Moguće je ugnezditi najviše 64 funkcija jednu u drugoj za argumente vrednost_ako_je_tačno i
vrednost_ako_je_netačno radi konstruisanja složenijih testova. Korišćenje funkcije kao jednog od
argumenata u formuli koja koristi funkciju zove se ugnežđivanje, a takvu funkciju zvaćemo ugnežđena
funkcija. Na primer, ako ugnezdite funkcije AVERAGE i SUM u argumente funkcije IF, sledeće formula

7
sabira grupu brojeva (G2:G5) samo ako je prosek druge grupe brojeva (F2:F5) veći od 50. U suprotnom
daje 0.
Primer =IF(average(F2:F5)>50,SUM(G2:G5),0)
Kliknite na ćeliju u koju želite da unesete formulu.
Da biste formulu započeli funkcijom, kliknite na dugme Umetni funkciju Slika dugmeta u polju za formulu
Slika dugmeta.
Excel umeće znak jednakosti (=) umesto vas.
U polju Ili izbor kategorije izaberite stavku Sve.
Ako ste upoznati sa kategorijama funkcija, možete izabrati i kategoriju.
Ako niste sigurni koju funkciju treba da koristite, u polju Traženje funkcije možete da otkucate pitanje koje
opisuje šta želite da uradite (na primer, „sabiranje brojeva“ daje funkciju SUM).Da biste drugu funkciju
uneli kao argument, unesite je u željeno polje argumenta.
Delovi formule prikazani u dijalogu Argumenti funkcije odražavaju funkciju izabranu u prethodnom
koraku.
Ako ste izabrali funkciju IF, u dijalogu Argumenti funkcije prikazuju se argumenti funkcije IF. Da biste
ugnezdili drugu funkciju, možete je uneti u polje argumenta. Na primer, možete uneti SUM(G2:G5) u polje
Vrednost_ako_je_tačno funkcije IF.
Unesite sve dodatne argumente potrebne za dovršavanje formule.
Umesto da kucate reference ćelija, možete i izabrati ćelije na koje želite da uputite. Kliknite na dugme
Slika dugmeta da biste umanjili dijalog, izaberite ćelije na koje želite da uputite i kliknite na dugme Slika
dugmeta da biste ponovo razvili dijalog.
Kada dovršite argumente za formulu, kliknite na dugme U redu.
Vežbe: 14,16,17,18

VLOOKUP

Koristite VLOOKUP, jednu od funkcija za pretraživanje i reference, kada treba da pronađete nešto u tabeli
ili u opsegu koji je filtriran po redu. Na primer, potražite prezime zaposlenog po njenom broju ili pronađite
njen broj telefona tako što ćete potražiti njeno prezime (baš kao u imeniku). Tajna funkcije VLOOKUP je
da organizujete podatke tako da vrednost koju tražite (prezime zaposlenog) bude sa leve strane povratne
vrednosti koju želite da pronađete (broj telefona zaposlenog).
Sintaksa: VLOOKUP (lookup_value, table_array, col_index_num, [range_lookup])

Na primer: =VLOOKUP(105,A2:C7,2,TRUE) ili =VLOOKUP(„Fontić“,B2:E7,2,FALSE)

vrednost_za_pronalaženje (potrebno) - Vrednost koju želite da pronađete. Vrednost koju želite da

pronađete mora da se nalazi u prvoj koloni opsega ćelija koji ste naveli u nizu tabela. Na primer, ako niz
tabela obuhvata ćelije B2:D7, vrednost_za_pronalaženje mora da bude u koloni B. Pogledajte sliku ispod.
Vrednost_za_pronalaženje može da bude vrednost ili referenca na ćeliju.
table_array (potrebno) - Opseg ćelija koji će funkcija VLOOKUP tražiti za lookup_value i povratnu vrednost.
Prva kolona u opsegu ćelija mora da sadrži lookup_value (na primer, prezime na slici ispod). Opseg ćelija

8
takođe mora da sadrži povratnu vrednost (na primer, ime na slici ispod) koju želite da pronađete.
indeksni_broj_kolone (potrebno) - Broj kolone (počevši od broja 1 za kolonu sa krajnje leve strane table-
array) koja sadrži povratnu vrednost..
range_lookup (opcionalno) - Logička vrednost koja određuje da li želite da VLOOKUP pronađe vrednost
koja se potpuno ili približno podudara zadatoj vrednosti: TRUE pretpostavlja da je prva kolona u tabeli
sortirana po numeričkom ili abecednom redosledu i stoga će tražiti najbližu vrednost. Ovo je
podrazumevani metod ako ne navedete neki drugi. FALSE traži tačnu vrednost u prvoj koloni.
Vežbe: 15

TODAY

Daje redni broj tekućeg datuma. Taj redni broj predstavlja kôd za datum ili vreme koji Excel koristi za
računanje datuma i vremena. Ako je pre unošenja funkcije format ćelije bilo podešeno na Opšti, Excel će
format ćelije promeniti u Datum. Ukoliko želite da prikažete redni broj, format ćelije morate promeniti u
Opšti ili Broj.
TODAY()
Sintaksa funkcije TODAY nema argumente. Npr. =TODAY() Daje tekući datum, recimo 01.12.11.

NOW

Daje redni broj koji odgovara tekućem datumu i vremenu. Ako je pre unosa funkcije format ćelije bio Opšti,
Excel će ga promeniti tako da se podudara sa formatom datuma i vremena u regionalnim postavkama.
Format datuma i vremena za ćeliju možete promeniti na traci, na kartici Početak, u grupi Broj.
NOW()
Sintaksa funkcije NOW nema argumente. Npr: =NOW() Daje trenutni datum i vreme, recimo 06.11.2011.
19:03.
Excel skladišti datume kao sekvencijalne serijske brojeve kako bi mogli da se koriste u izračunavanjima.
Podrazumevano, 1. januar 1900. godine ima serijski broj 1, a 1. januar 2008. godine ima serijski broj 39.448
zato što dolazi 39,447 dana nakon 1. januara 1900. godine.
Brojevi sa desne strane decimalnog zareza u rednom broju predstavljaju vreme, a brojevi s leve strane
decimalnog zareza predstavljaju datum. Na primer, redni broj 0,5 predstavlja vreme 12:00 u podne.
Rezultati funkcije NOW menjaju se samo kada se izračuna radni list ili kada se pokrene makro koji je sadrži.
Ona se ne ažurira kontinuirano.
Vežbe: 19

Sortiranje

Sortiranje podataka je sastavni deo analize podataka. Možda ćete želeti da sastavite listu imena po
abecednom (azbučnom) redosledu, da sakupite listu zaliha proizvoda po nivoima od najvećeg ka

9
najmanjem ili da poređate redove po bojama ili ikonama. Sortiranje podataka će vam pomoći brže
vizuelizujete, bolje razumete, organizujete i pronađete željene podatke i konačno, donesete efikasnije
odluke.
Podatke možete sortirati po tekstu (od A do Ž ili od Ž do A), po brojevima (od najmanjeg ka najvećem ili
od najvećeg ka najmanjem) i po datumima i vremenu (od najstarijih ka najnovijim i od najnovijih ka
najstarijim) u jednoj ili više kolona. Takođe, možete ih sortirati po prilagođenoj listi (kao što je velika,
srednja i mala) ili po formatu, uključujući boju ćelije, boju fonta ili skup ikona. Većinu operacija sortiranja
čine sortiranja po kolonama, ali je moguće i sortiranje po redovima.

Sortiranje teksta

Izaberite kolonu alfanumeričkih podataka u opsegu ćelija ili se uverite da se aktivna ćelija nalazi u koloni
tabele koja sadrži alfanumeričke podatke.
Na kartici Početak, u grupi Uređivanje kliknite na dugme Sortiraj & filtriraj.
Slika trake programa Excel
Postupite na neki od sledećih načina:
Da biste sortirali po rastućem alfanumeričkom redosledu, izaberite stavku Sortiraj od A do Ž.
Da biste sortirali po opadajućem alfanumeričkom redosledu, izaberite stavku Sortiraj od Ž do A.
Opcionalno, možete da dodate sortiranje sa razlikovanjem malih i velikih slova.
Kako se vrši sortiranje sa razlikovanjem malih i velikih slova?
Na kartici Početak, u grupi Uređivanje izaberite stavku Sortiraj i filtriraj, a zatim izaberite stavku
Prilagođeno sortiranje.
U dijalogu Sortiranje kliknite na dugme Opcije.
U dijalogu Opcije sortiranja potvrdite izbor Razlikovanje malih i velikih slova.
Dvaput kliknite na dugme U redu.

Sortiranje brojeva
Izaberite kolonu sa numeričkim podacima u opsegu ćelija ili se uverite da se aktivna ćelija nalazi u koloni
tabele sa numeričkim podacima.
Na kartici Početak, u grupi Uređivanje kliknite na dugme Sortiraj i filtriraj, a zatim postupite na neki od
sledećih načina:
Da biste sortirali od manjih ka većim brojevima, izaberite stavku Sortiraj od najmanjeg ka najvećem.
Da biste sortirali od većih ka manjim brojevima, izaberite stavku Sortiraj od najvećeg ka najmanjem.

Sortiranje datuma ili vremena

Izaberite kolonu sa datumima ili vremenom u opsegu ćelija ili se uverite da se aktivna ćelija nalazi u koloni
tabele sa datumima ili vremenom.
Izaberite kolonu sa datumima ili vremenom u opsegu ćelija ili tabeli.
Na kartici Početak, u grupi Uređivanje kliknite na dugme Sortiraj i filtriraj, a zatim postupite na neki od
sledećih načina:

10
Da biste sortirali od ranijeg ka kasnijem datumu ili vremenu, izaberite stavku Sortiraj od najstarijeg ka
najnovijem.
Da biste sortirali od kasnijeg ka ranijem datumu ili vremenu, izaberite stavku Sortiraj od najnovijeg ka
najstarijem.

Sortiranje po boji ćelije, boji fonta ili ikoni

Ako ste opseg ćelija ili kolonu tabele ručno ili uslovno oblikovali po boji ćelije ili fonta, možete da sortirate
i po ovim bojama. Možete da sortirate i po skupu ikona kreiranom putem uslovnog oblikovanja.
Izaberite kolonu podataka u opsegu ćelija ili se uverite da se aktivna ćelija nalazi u koloni tabele.
Na kartici Početak, u grupi Uređivanje izaberite stavku Sortiraj i filtriraj, a zatim izaberite stavku
Prilagođeno sortiranje.
Prikazaće se dijalog Sortiranje.
U koloni Kolona, u listi Sortiraj po izaberite kolonu koju želite da sortirate.
U koloni Sortiraj po izaberite tip sortiranja. Postupite na neki od sledećih načina:
Da biste sortirali po boji ćelije, izaberite stavku Boja ćelije.
Da biste sortirali po boji fonta, izaberite stavku Boja fonta.
Da biste sortirali po skupu ikona, izaberite stavku Ikona ćelije.
U koloni Redosled kliknite na strelicu pored dugmeta, a zatim u zavisnosti od tipa oblikovanja izaberite
boju ćelije, boju fonta ili ikonu ćelije.
U koloni Redosled izaberite način na koji želite da izvršite sortiranje. Postupite na neki od sledećih načina:
Da biste premestili boju ćelije, boju fonta ili ikonu na vrh ili nalevo, za sortiranje kolone izaberite stavku
Na vrhu, a za sortiranje reda stavku Na levoj strani.
Da biste premestili boju ćelije, boju fonta ili ikonu na dno ili nadesno, za sortiranje kolone izaberite stavku
Na dnu, a za sortiranje reda stavku Na desnoj strani.
Ne postoji podrazumevana boja ćelije, boja fonta ili redosled sortiranja ikona. Za svaku operaciju sortiranja
morate da odredite željeni redosled. Da biste naveli sledeću boju ćelije, boju fonta ili ikonu po kojoj će se
izvršiti sortiranje, kliknite na dugme Dodaj nivo, a zatim ponovite korake tri do pet.
Vežbe: 20

Filteri

Pomoću filtera možete izmeniti prikaz podataka na kontrolnoj tabli ili u izveštaju. Filteri i makaze
predstavljaju kontrole koja vam pomažu da se fokusirate na podatke koji su vam najbitniji. Na primer,
vremenski filter vam omogućava da prikažete informacije za određenu jedinicu vremena. Filter koji se
primenjuje na stranicu kontrolne table obično se nalazi na vrhu stranice. Uobičajeni filteri koje možete
videti uključuju filtere „Geografija“, „Proizvodi“, „Vreme“ i tako dalje. Oni se mogu primeniti samo na
jedan izveštaj na kontrolnoj tabli ili na više izveštaja, odnosno na sve izveštaje na stranici kontrolne table.
Ako kontrolna tabla ima više stranica, filter se takođe može primeniti na ostale stranice. Kada izaberete
novu stavku u filteru kontrolne table, pogledajte kontrolnu tablu da biste videli koji filteri se ažuriraju.
Identifikovanjem izveštaja koji se ažuriraju možete identifikovati one koji su povezani sa filterom. Ako se

11
ne promene, nisu povezani sa filterom. Neke kontrolne table imaju više filtera. U tom slučaju možete
filtrirati u samo jednoj dimenziji, kao što je „Vreme“ ili „Geografija“ ili možete filtrirati obe dimenzije.
Pored toga, neki filteri se primenjuju na više stranica kontrolne table. Da biste saznali da li je to slučaj ili
ne, možete izvršiti eksperiment tako što ćete promeniti filter na jednoj stranici i videti da li se isti filter na
nekoj drugoj stranici ažurira na isti način.
Filteri za izveštaje
Filteri koji su do sada spomenuti u ovom članku predstavljaju filtere koji se primenjuju na jedan ili više
izveštaja na stranici kontrolne table ili čak i na više stranica kontrolne table. Ali neki filteri se primenjuju
samo na pojedinačne analitičke grafikone ili analitičke koordinatne mreže na kontrolnoj tabli. Primeri tih
filtera uključuju filtere „Prvih 10“ i filtere vrednosti. Njih možete primeniti tako što kliknete desnim
tasterom miša na izveštaj, odnosno na traku ili tačku podataka u izveštaju.

Korišćenje filtera „Prvih 10“ za izolovanje određenih informacija

Filter „Prvih 10“ možete koristiti za ograničavanje prikaza na samo prve ili poslednje skupove rezultata koji
se nalaze u analitičkom grafikonu ili koordinatnoj mreži. Iako je ime filtera „Prvih 10“, možete odabrati
bilo koji broj prvih stavki za prikaz i takođe možete izabrati određeni broj poslednjih stavki.

Da biste koristili filter Prvih 10 za sužavanje prikaza na određen broj stavki:

Kliknite desnim tasterom miša na izveštaj, izaberite stavku Filter, a zatim izaberite stavku Prvih 10.
Kada se otvori dijalog Filter „Prvih 10“, izaberite opciju Prvih ili Poslednjih, u polje broja unesite broj i
izaberite stavku Broj, Procenat ili Zbir.
Izaberite odgovarajuću stavku u padajućem okviru po i kliknite na dugme U redu.

Korišćenje filtera za vrednosti za pronalaženje informacija

Filteri za vrednosti predstavljaju još jednu vrstu filtera. Možete ga koristiti da biste prikazali samo podatke
koji ispunjavaju kriterijume koje postavite.

Da biste koristili filtere za vrednosti, kliknite desnim tasterom miša na izveštaj, odaberite stavku Filter, a
zatim odaberite stavku Filteri za vrednosti. U dijalogu Filter za vrednosti navedite željene kriterijume, a
zatim kliknite na dugme U redu.
Vežbe: 21,22

Pivot tabele

Pivot tabele su alat za kreiranje interaktivnih izveštaja koje pravimo na osnovu opsega selektovanih
podataka ili strukturiranih tabela. Kolone iz izvornih tabela se koriste kao dimenzije izveštavanja, tako što
se vrši zbrajanje podataka u njima ili se koriste za analizu po redovima, kolonama, kao filteri… Jednom
napravljenje Pivot tabele lako se menjaju, dodavanjem ili uklanjanjem dimenzija, čime dobijamo više
različitih pogleda na jedinstven izvorni skup podataka.

12
Bez obzira na osnovu kog izvora pravimo Pivot tabele, važno je da najpre imamo dobro pripremljene
podatke. Podaci za Pivot tabelu moraju se nalaziti unutar strukturirane tabele ili standardne Excel tabele.
Važno je naglasiti da takva tabela mora da ima zaglavlje, u kome su opisani podaci u kolonama (npr. RBR,
NAZIV ARTIKLA, KOLIČINA, CENA itd.); takođe, zapisi u redovima moraju da budu jednoobrazni.
Pivot tabelu pravimo tako što najpre selektujemo opseg podataka-tabelu ili strukturiranu tabelu. Možda
najlakši način da se ovo uradi je da kliknemo na bilo koju ćeliju unutar tabele i pritisnemo kombinaciju
tastera CTRL+A. Zatim je potrebno otići na Insert traku alata i odabrati opciju Pivot Table. Otvoriće se
dijalog prozor Create PivotTable. U dijalog prozoru najpre je potrebno da se označi izvor podataka. To
može da bude selektovani opseg, npr. $A$1:$G$1001, a može da bude i naziv strukturirane tabele.
Preporuka je da se Pivottabele uvek prave na osnovu strukturiranih tabela, jer u slučaju dodavanja novih
zapisa (redova) u tabelu neće biti potrebno da se menja izvor podataka radi ažuriranja Pivot tabele.
Takođe, podaci se mogu dodati i iz nekog eksternog izvora- baze podataka, tako što ćemo da odaberemo
neku tabelu, pogled ili set podataka nastao pokretanjem željenog SQL upita. Zatim, potrebno je da
odredimo da lise Pivot tabela kreira u novom listu ili na određenoj poziciji u nekom postojećem radnom
listu. Na kraju, pri dnu dijalog prozora postoji opcija Add Data to Data Model. Ovo je novina koju donosi
Excel 2013, a odnosi se na mogućnost dodavanja tabele u model podataka (kvazi baza podataka unutar
Excel dokumenta), koji se može iskoristiti za kreiranje složenih izveštaja korišćenjem PowerPivot
alata. Kreirajmo Pivot tabelu na osnovu zadatog opsega podataka u novom listu. Na listu će se pojaviti
objekat Pivot table, kao i kontrolni panel sa desne strane lista Pivot Table Fields. U gornjem delu panela
nalaze se polja-dimenzije izveštavanja, a u donjem delu, u obliku kvadrata, nalaze se četiri oblasti: Values,
Rows, Columns i Filters. Selektovanjem ili prevlačenjem dimenzija u neko od ovih četiri polja pravimo
izveštaj. U slučaju selektovanja Excel će sam zaključiti u kojoj oblasti bi neka dimenzija trebala da se pojavi,
dok prevlačenjem sami biramo gde će se ona nalaziti. U oblasti vrednosti (Values) treba da se nalaze one
kolone koje zbrajamo. To mogu biti npr. količine prodaje, iznosi itd. U redovima (Rows) ili kolonama
(Columns) nalaze se one dimenzije po kojima vršimo zbrajanje (sumiranje, uprosečavanje, prebrojavanje
itd.), dok filteri (Filters) predstavljaju one dimenzije po kojima želimo da filtriramo sve podatke u tabeli.
Na primer, ako želimo da prikažemo prodaju po artiklima u oblast Values prevući ćemo dimenziju IZNOS,
u oblast Rows prevući ćemo dimenziju NAZIV ARTIKLA.
Kada smo napravili Pivot tabelu, ukoliko kliknemo na nju pojaviće se dve kontekstne trake alata: Analyze
i Design. U prvoj se nalaze opcije bitne za funkcionalnosti, a u drugoj opcije bitne za izgled Pivot tabele.
Vežbe: 23,24

Grafikoni

Istraživanje grafikona u programu Excel i otkriće da grafikon koji ste izabrali ne radi sa vašim podacima je
sada prošlost! Isprobajte komandu Preporučeni grafikoni na kartici Umetanje kako biste brzo kreirali
odgovarajući grafikon za vaše podatke.
Izaberite podatke za koje želite da kreirate grafikon.
Kliknite na karticu Umetanje >Preporučeni grafikoni.
Grupa „Grafikoni“ na kartici „Umetanje“

13
Na kartici Preporučeni grafikoni, pomerajte se kroz listu grafikona koje Excel preporučuje za vaše podatke,
a zatim izaberite bilo koji grafikon da biste videli kako će podaci izgledati.
Kartica „Preporučeni grafikoni“ u dijalogu „Umetanje grafikona“
Kada pronađete grafikon koji vam se dopada, kliknite na njega > U redu.
Koristite dugmad Elementi grafikona, Stilovi grafikona i Filteri grafikona pored gornjeg desnog ugla
grafikona kako biste dodali elemente grafikona kao što su naslovi ose ili oznake podataka, prilagodili izgled
grafikona ili promenili podatke koji su prikazani na grafikonu.
Preporučeni naslagani stubičasti grafikon
Da biste pristupili dodatnim funkcijama dizajniranja i oblikovanja, kliknite na bilo koje mesto na grafikonu
kako biste dodali karticu Alatke za grafikone na traku, a zatim izaberite željene opcije na karticama Dizajn
i Oblikovanje.
Vežbe: 25,26

MMULT

Daje matrični proizvod dva niza. Rezultat je niz sa istim brojem redova kao kod argumenta niz1 i sa istim
brojem kolona kao kod argumenta niz2.
Sintaksa: MMULT(niz1, niz2)
Sintaksa funkcije MMULT ima sledeće argumente:
Niz1, Niz2 (Obavezno) - Nizovi koje množite.Broj kolona u argumentu „Niz1“ mora biti isti kao broj redova
u argumentu „Niz2“ i oba niza moraju da sadrže samo brojeve. Argumenti „Niz1„ i „Niz2„ mogu da budu
opsezi ćelija, nizovi konstanti ili reference.

EOMONTH

Daje redni broj za poslednji dan meseca za naznačeni broj meseci pre ili posle početnog datuma.
Koristite EOMONTH da biste izračunali datum dospeća ili datum isteka koji padaju na poslednji dan
meseca.
Sintaksa: EOMONTH(datum_početka, meseci)
Sintaksa funkcije EOMONTH ima sledeće argumente:
Start_date Neophodna. Datum koji predstavlja početni datum. Datume treba unositi pomoću funkcije
DATE ili kao rezultat drugih formula ili funkcija. Na primer, koristite funkciju date(2008;5;23) za 23 maj
2008 godine. Problemi mogu nastati ako datumi se unose kao tekst.
Meseci Obavezno. Broj meseci pre ili posle datuma početka. Pozitivna vrednost argumenta meseci daje
budući datum, a negativna vrednost daje datum u prošlosti. Ako parametar meseci nije ceo broj,
zaokružuje se.
Vežbe: 27,28

14
Makroi

Da biste automatizovali zadatke koji se ponavljaju, u programu Microsoft Office Excel možete brzo da
zapišete makro. Makro možete da kreirate i koristeći Visual Basic Editor u programskom jeziku Microsoft
Visual Basic ukoliko želite da zapišete sopstvenu skriptu makroa ili da u novi makro kopirate ceo makro ili
neki njegov deo. Nakon što kreirate makro, možete da ga dodelite nekom objektu (kao što je dugme trake
sa alatkama, grafika ili kontrola) tako da ga pokrećete klikom na taj objekat. Ako makro više ne koristite,
možete da ga izbrišete.
Pri zapisivanju makroa, zapisivač makroa beleži sve korake koji su neophodni da bi se dovršile radnje koje
želite da makro izvrši. Zapisani koraci ne uključuju kretanje po traci.Ukoliko želite da makro bude dostupan
kad god koristite Excel, izaberite stavku Radna sveska ličnih makroa.
Dodeljivanje makroa objektu, grafici ili kontroli
U radnom listu kliknite desnim tasterom miša na objekt, grafiku ili kontrolu kojoj želite da dodelite
postojeći makro, a zatim izaberite stavku Dodeli makro. U odeljku Ime makroa izaberite makro koji želite
da dodelite.
Vežba: 29

ROUND

Funkcija ROUND zaokružuje broj na zadati broj cifara. Na primer, ako ćelija A1 sadrži broj 23,7825, a vi tu
vrednost želite da zaokružite na dva decimalna mesta, možete upotrebiti sledeću formulu: =ROUND(A1,
2). Rezultat ove funkcije je 23,78.
ROUND(broj, broj_cifara)
Sintaksa funkcije ROUND ima sledeće argumente:
broj Obavezno. Broj koji želite da zaokružite.
broj_cifara Obavezno. Broj cifara na koliko želite da zaokružite argument „broj“.
Napomene:
Ako je argument broj_cifara veći od 0 (nula), onda se broj zaokružuje na navedeni broj decimalnih mesta.
Ako argument broj_cifara iznosi 0, onda se broj zaokružuje na najbližu celobrojnu vrednost.
Ukoliko je argument broj_cifara manji od 0, onda se broj zaokružuje na broj sa leve strane decimalnog
zareza.
Da bi se broj uvek zaokruživao na višu vrednost (od nule), upotrebite funkciju ROUNDUP.
Da bi se broj uvek zaokruživao na nižu vrednost (prema nuli), upotrebite funkciju ROUNDDOWN.
Da biste broj zaokružili na određeni umnožak (na primer, na najbližu vrednost umnoška 0,5), upotrebite
vrednost MROUND.

INT

Daje celobrojni deo broja. INT(broj)

15
Sintaksa funkcije INT ima sledeće argumente:
Broj Obavezno. Realni broj koji želite da zaokružite na ceo broj.
Npr: =INT(8.9), zaokružuje 8,9 na prethodnu decimalu 8 ili =INT(-8.9), zaokružuje -8,9 na prethodnu
decimalu. Kada se negativni broj zaokružuje na prethodnu decimalu, on se zaokružuje na višu vrednost,
od nule naviše -9.

COUNTIF

Koristite funkciju COUNTIF, jednu od statističkih funkcija za prebrojavanje ćelija koje ispunjavaju
kriterijum; na primer, da biste prebrojali koliko puta se određeni grad pojavljuje na spisku klijenata.
COUNTIF(opseg, kriterijumi)
Na primer: =COUNTIF(A2:A5;"jabuke") ili =COUNTIF(A2:A5,A4).
Sintaksa:
opseg (obavezno) - Grupa ćelija koje želite da prebrojite. Opseg može da sadrži brojeve, nizove ili reference
koje sadrže brojeve. Prazne vrednosti i tekstualne vrednosti se zanemaruju.
kriterijumi (obavezno) - Broj, izraz, referenca ćelije ili tekstualna niska koja određuje koje ćelije će se
prebrojavati.
Na primer, možete da upotrebite broj 32, poređenje kao što je „>32“, ćeliju kao što je B4 ili reč poput
„jabuke“.

SUMIF (identična formula kao AVERAGEIF)

Funkcija SUMIF se koristi za sabiranje vrednosti u opseg koje zadovoljavaju kriterijum koji ste naveli. Na
primer, recimo da u koloni koja sadrži brojeve želite da saberete samo vrednosti veće od 5. Možete koristiti
sledeću formulu: =SUMIF(B2:B25,">5")
U ovom primeru kriterijum je primenjen na iste vrednosti koje se sabiraju. Ako želite, kriterijum možete
primeniti na jedan opseg i sabrati odgovarajuće vrednosti u drugom opsegu. Na primer, formula
=SUMIF(B2:B5, "Jovan", C2:C5) sabira samo vrednosti u opsegu C2:C5 pri čemu su odgovarajuće ćelije u
opsegu B2:B5 jednake vrednosti „Jovan“.
SUMIF(opseg, kriterijumi, [ukupni_opseg])
Sintaksa funkcije SUMIF ima sledeće argumente:
opseg Obavezno. Opseg ćelija koje želite da procenite po kriterijumima. Ćelije u svakom opsegu moraju
biti brojevi, imena, nizovi ili reference koje sadrže brojeve. Prazne i tekstualne vrednosti se zanemaruju.
kriterijumi Obavezno. Kriterijumi u obliku broja, izraza, reference ćelije, teksta ili funkcije koji određuju
koje će se ćelije dodati. Na primer, kriterijumi se mogu izraziti kao 32, „>32“, B5, 32, „32“, „jabuke“ ili
TODAY().
ukupni_opseg Opcionalno. Ćelije koje je potrebno sabrati u slučaju da želite da saberete ćelije koje nisu
navedene u argumentu opseg. Ako argument ukupni_opseg nije naveden, Excel će sabrati ćelije koje su
navedene u argumentu opseg (iste ćelije na koje je primenjen kriterijum).

16
Kao argument kriterijumi možete da koristite džoker znakove – upitnik (?) i zvezdicu (*). Znak pitanja se
podudara sa bilo kojim pojedinačnim znakom, a zvezdica sa bilo kojim nizom znakova. Ako želite da
pronađete pravi znak pitanja ili zvezdicu, upišite znak tilda (~) ispred znaka. Da biste ćelije sabrali na
osnovu više kriterijuma koristite funkciju SUMIFS. SUMIFS(ukupni_opseg, opseg_kriterijuma1,
kriterijumi1, [opseg_kriterijuma2, kriterijumi2],...).

DATE

Funkcija DATE daje sledeći redni broj u nizu koji predstavlja određeni datum. Na primer,
formula. =DATE(2008,7,8) daje 39637, redni broj koji predstavlja 08.07.08. Ako je pre unošenja funkcije
format ćelije bio Opšti, rezultat će biti oblikovan kao datum, a ne kao broj. Ukoliko želite da prikažete
serijski broj ili da promenite oblikovanje datuma, na kartici Početak, u grupi Broj izaberite format broja.
Funkcija DATE je najkorisnija u situacijama kada podatke o godini, mesecu i danu obezbeđuju formule ili
reference ćelija. Na primer, možda imate radni list koji sadrži datume u formatu koji Excel ne prepoznaje,
kao što je YYYYMMDD. Funkciju DATE možete koristiti zajedno sa drugim funkcijama da biste datume
konvertovali u serijske brojeve koje Excel prepoznaje. Više informacija potražite u unakrsnoj tabeli u
odeljku „Primer“ ovog članka.
DATE(godina,mesec,dan)
Sintaksa funkcije DATE ima sledeće argumente:
Godina Obavezno. Vrednost argumenta godina može da uključuje od jedne do četiri cifre. Excel argument
godina tumači u skladu sa datumskim sistemom koji koristi vaš računar. Microsoft Excel za Windows
podrazumevano koristi datumski sistem 1900.
Preporučujemo da za argument godina koristite četiri cifre da biste sprečili dobijanje neželjenih rezultata.
Na primer, „07“ može da znači „1907“ ili „2007“. Četvorocifrena godina sprečava mogućnost zabune.
Ako je godina između 0 (nula) i 1899 (uključujući 1899), Excel dodaje tu vrednost na 1900 radi
izračunavanja godine. Na primer, DATE(108,1,2) vraća 2. januar 2008. (1900+108).
Ako argument godina iznosi između 1900 i 9999 (uključujući 9999), Excel će tu vrednost upotrebiti kao
godinu. Na primer, DATE(2008,1,2) daje 2. januar 2008.
Ako je argument godina manji od 0 ili iznosi 10000 ili veći broj, Excel daje vrednost greške #NUM!.
Mesec Obavezno. Pozitivan ili negativan ceo broj koji predstavlja mesec u godini od 1 do 12 (od januara
do decembra).
Ako je argument mesec veći od 12, argument mesec broj meseci dodaje prvom mesecu u navedenoj
godini. Na primer, DATE(2008,14,2) vraća redni broj koji predstavlja 2. februar 2009.
Ako je argument mesec manji od 1, argument mesec oduzima veličinu tog broja meseci, plus 1, od prvog
meseca u navedenoj godini. Na primer, DATE(2008,-3,2) vraća redni broj koji predstavlja 2. septembar
2007.
Dan Obavezno. Pozitivan ili negativan ceo broj koji predstavlja dan u mesecu od 1 do 31.
Ako je argument dan veći od broja dana u navedenom mesecu, argument dan dodaje taj broj dana prvom
danu u mesecu. Na primer, DATE(2008,1,35) vraća redni broj koji predstavlja 4. februar 2008.
Ako je argument dan manji od 1, argument dan oduzima veličinu tog broja dana, plus 1, od prvog dana u
navedenom mesecu. Na primer, DATE(2008,1,-15) vraća redni broj koji predstavlja 16. decembar 2007.

17
Excel skladišti datume kao sekvencijalne serijske brojeve kako bi mogli da se koriste u izračunavanjima. 1.
januar 1900. godine ima serijski broj 1, a 1. januar 2008. godine ima serijski broj 39.448 zato što dolazi
39.447 dana nakon 1. januara 1900. godine.

DAYS360

Funkcija DAYS360 daje broj dana između dva datuma u godini koja ima 360 dana (dvanaest meseci sa 30
dana) i koristi se za pojedina izračunavanja u računovodstvu. Koristite ovu funkciju da biste lakše izračunali
plaćanja ako je vaš računovodstveni sistem zasnovan na sistemu od dvanaest meseci sa 30
dana. DAYS360(datum_početka,datum_završetka,[metod])
Sintaksa funkcije DAYS360 ima sledeće argumente:
Datum_početka, datum_završetka Obavezno. Dva datuma između kojih želite da utvrdite broj dana. Ako
datum u argumentu datum_početka dolazi posle datuma u argumentu datum_završetka, funkcija
DAYS360 daje negativnu vrednost. Datume treba unositi pomoću funkcije DATE ili na osnovu rezultata
drugih formula ili funkcija. Na primer, upotrebite DATE(2008,5,23) da biste dobili 23. maj 2008. Problemi
mogu da se pojave ako su datumi uneti kao tekst.
Metod Opcionalno. Logička vrednost koja određuje da li treba da se koristi američki ili evropski metod
izračunavanja.

AND (identično korišćenje formule kao OR,Xor, Nor...)

Daje TRUE ukoliko svi argumenti imaju vrednost TRUE; daje FALSE ukoliko neki argumenti imaju vrednost
FALSE. Jedna od uobičajenih upotreba funkcije AND jeste korišćenje u cilju povećanja korisnosti drugih
funkcija kojima se vrše logička testiranja. Na primer, funkcija IF izvršava logičko testiranje, a zatim daje
jednu vrednost ako testiranje rezultira vrednošću TRUE i drugu vrednost ako testiranje rezultira vrednošću
FALSE. Upotrebom funkcije AND kao argumenta logički_test funkcije IF možete testirati mnogo različitih
uslova umesto samo jednog.
AND(logičko1, [logičko2], ...)
Sintaksa funkcije AND ima sledeće argumente:
logičko1 Obavezno. Prvi uslov koji želite da testirate i koji može da rezultira vrednošću TRUE ili FALSE.
logičko2, ... Opcionalno. Dodatni uslovi (najviše 255 uslova) koje želite da testirate i koji mogu da
rezultiraju vrednošću TRUE ili FALSE.
=AND(2+2=4; 2+3=5), svi argumenti imaju vrednost TRUE i formula daje rezultat TRUE.

CONCATENATE

Koristite funkciju CONCATENATE, jednu od funkcija teksta, da biste spojili dve ili više tekstualnih niski u
jednu nisku. Sintaksa: CONCATENATE(tekst1, [tekst2], ...)
Na primer:

18
=CONCATENATE(„rečna populacija za “, A2, „ “, A3, „ je “, A4, „/kilometru.“)
=CONCATENATE(B2, " ",C2)
SUBSTITUTE
Zamenjuje stari tekst novim u tekstualnoj niski. Koristite funkciju SUBSTITUTE kada želite da zamenite
određeni tekst u tekstualnoj niski; koristite REPLACE kada želite da zamenite bilo koji tekst koji se
pojavljuje na određenom mestu u tekstualnoj niski. SUBSTITUTE (tekst, stari_tekst, novi_tekst,
[broj_instance])
Sintaksa funkcije SUBSTITUTE ima sledeće argumente:
Tekst Obavezno. Tekst ili referenca na ćeliju koja sadrži tekstčije znakove želite da zamenite.
Stari_tekst Obavezno. Tekst koji želite da zamenite.
Novi_tekst Obavezno. Tekst kojim želite da zamenite stari tekst.
Broj_instance Opcionalno. Navodi koju instancu argumenta stari_tekst želite da zamenite argumentom
novi_tekst. Ako navedete argument broj_instance, biće zamenjena samo ta instanca argumenta
stari_tekst. U suprotnom, svaka instanca argumenta stari_tekst će u tekstu biti zamenjena argumentom
novi_tekst.

LEFT (isti način upotrebe kao RIGHT)

Funkcija LEFT daje prvi znak ili znakove u tekstualnoj nisci, na osnovu navedenog broja
znakova. LEFT(tekst,broj_znakova).
Sintaksa:
Tekst je tekstualna niska koja sadrži znakove koje želite da izdvojite.
Broj_znakova navodi broj znakova za koje želite da ih LEFT izdvoji. Broj_znakova mora da bude veći od ili
jednak nuli. Ako je parametar broj_znakova veći od dužine teksta, LEFT daje sav tekst. Ako se broj_znakova
izostavi, podrazumeva se da je 1.
Npr: =LEFT("Prodajna cena",8), prvih osam znakova u nisci (Prodajna).

FIND

Pronalazi jednu tekstualnu nisku (pronalaženje_teksta) u drugoj tekstualnoj nisci (u_okviru_teksta) i daje
broj početnog položaja argumenta pronalaženje_teksta, mereno od prvog znaka argumenta
u_okviru_teksta. Funkciju SEARCH možete da koristite i da biste pronašli jednu tekstualnu nisku u drugoj,
ali za razliku od funkcije SEARCH, funkcija FIND razlikuje mala i velika slova i ne dozvoljava džoker znakove.
FIND(pronalaženje_teksta,u_okviru_teksta,početni_broj). Sintaksa:
Pronalaženje_teksta je tekst koji želite da pronađete.
U_okviru_teksta je tekst koji sadrži tekst koji želite da pronađete.
Početni_broj navodi znak od kojeg će pretraga početi. Prvi znak u argumentu u_okviru_teksta je znak broj
1. Ako izostavite početni_broj, podrazumeva se da je 1.
Argument početni_broj možete koristiti i da biste preskočili navedeni broj znakova. Na primer,
pretpostavimo da radite sa tekstualnom niskom „AMF0093.OdećaZaMladiće“. Da biste pronašli broj prvog

19
znaka „M“ u opisnom delu tekstualne niske, postavite početni_broj na 8 tako da se deo sa serijskim brojem
teksta ne pretražuje. Funkcija FIND počinje od znaka 8, pronalazi pronalaženje_teksta na sledećem znaku
i daje broj 16. FIND uvek daje broj znakova od početka argumenta u_okviru_teksta, brojeći znakove koje
preskočite ako je početni_broj veći od 1.
Npr: =FIND("M","Mirjana Maletić"), položaj prvog slova „M“ u nisci (1) ili =FIND("M","Mirjana Maletić",3),
položaj prvog slova „M“ u nisci, počevši od trećeg znaka (9).

IFERROR

Vraća vrednost koju navedete ako formula daje grešku kao rezultat; u suprotnom slučaju vraća rezultat
formule. Upotrebite funkciju IFERROR da biste presreli greške u formula i upravljali njima.
Sintaksa
IFERROR(vrednost, vrednost_ako_greška)Sintaksa funkcije IFERROR ima sledeće argumente:
Vrednost Obavezno. Argument u kojem se proveravaju greške.
Vrednost_ako_greška Obavezno. Vrednost koja se vraća ako formula daje grešku kao rezultat.
Proveravaju se sledeći tipovi grešaka: #N/A, #VALUE!, #REF!, #DIV/0!, #NUM!, #NAME? i #NULL!.

COUNTIFS

Funkcija COUNTIFS primenjuje kriterijume na ćelije u više opsega i izračunava koliko puta su svi kriterijumi
ispunjeni.
Sintaksa
COUNTIFS(opseg_kriterijuma1, kriterijumi1, [opseg_kriterijuma2, kriterijumi2]…)Sintaksa funkcije
COUNTIFS ima sledeće argumente:
opseg_kriterijuma1 Obavezno. Prvi opseg u kojem se procenjuju pridruženi kriterijumi.
kriterijumi1 Obavezno. Kriterijumi u obliku broja, izraza, reference ćelije ili teksta koji definišu koje ćelije
će biti prebrojane. Na primer, kriterijumi mogu biti izraženi vrednostima 32, ">32", B4, "jabuke" ili "32".
opseg_kriterijuma2, kriterijumi2, ... Opcionalno. Dodatni opsezi i kriterijumi koji su im pridruženi.
Dozvoljeno je do 127 parova opsega/kriterijuma.
Svaki dodatni opseg mora imati isti broj redova i kolona kao i argument opseg_kriterijuma1. Opsezi ne
moraju biti susedni.

SUMIFS (AVERAGEIFS)

Funkcija SUMIFS, jedna od matematičkih i trigonometrijskih funkcija, sabira sve svoje argumente koji
zadovoljavaju više kriterijuma. Na primer, funkciju SUMIFS koristili biste za sabiranje broja prodavaca u
zemlji koji (1) posluju u oblasti sa istim poštanskim brojem i (2) čiji profit premašuje određenu vrednost u
dolarima.
Sintaksa

20
SUMIFS(ukupni_opseg, opseg_kriterijuma1, kriterijumi1, [opseg_kriterijuma2, kriterijumi2], ...)
Ukupni_opseg (obavezno) Opseg ćelija za sabiranje.
Opseg koji se testira pomoću Kriterijuma1.
Opseg_kriterijuma1 i Kriterijum1 čine par pretrage po kojem se
Opseg_kriterijuma1 (obavezno) opseg pretražuje radi određenog kriterijuma. Kad se pronađu stavke
u opsegu, sabiraju se njihove odgovarajuće vrednosti
uukupnom_opsegu.
Kriterijum koji definiše koje će se ćelije
Kriterijum1 (obavezno) u opsegu_kriterijuma1 sabirati. Na primer, kriterijumi mogu da se
unesu kao 32, ">32", B4, "jabuke" ili "32".
Opseg_kriterijuma2, kriterijum2, Dodatni opsezi i njima pridruženi kriterijumi. Možete da unesete
… (opcionalno) najviše 127 parova opseg/kriterijum.

21