Marci Tullii Ciceronis In Verrem

Године 70. пре Хр., пет година после (успешне) квесторске службе на Сицилији,
Цицерон је прихватио да као тужилац у име сицилијанских градова води парницу
против извесног Вера. Тај је човек (Verres) управљао провинцијом Сицилијом током
претходне три године (73–70), починивши онде разне прекршаје и злочине: живео је
у разврату и управљао у корупцији (охрабрајући и присиљавајући и друге на то),
пљачкао уметничке предмете и скупоцености из градова и приватних кућа, био
одговоран чак и за понеко убиство. После првог Цицероновог говора пред судом, Вер
је напустио Рим и отишао у добровољно изгнанство. Други говор, петоделни,
Цицерон је објавио написмено, кад већ није било прилике да га говори на суду.
Одломак о Дијанином кипу припада четвртом делу, који носи назив De signis, и
можда је и најзабавнији будући да садржи разне приче о сицилијанским градовима,
локалним култовима, знаменитим уметницима и њиховим делима и, најзад,
приповести о начинима на које је Вер крао, а које — иако потпуно истините, неретко
звуче фантастично.

Дијанин кип из Сегесте

[De signis 74–76]
Сегеста се налази на северозападу Сицилије. Према предању, тај је град основао Енеја током
свог бекства из Троје. Отуда се сматрало да је становништво Сегесте и сродством повезано с
Римљанима.

Током петог и четвртог века пре

Хр., сицилијански градови су се
сукобљавали са тадашњом
најмоћнијом силом западног
Медитерана — Картагином. У
једној таквој прилици,
Картагињани су као победници
похарали Сегесту, па однели с
градског трга и знаменити кип
богиње Дијане. Године 146. пре Хр.
Римљани су до темеља порушили
град Картагину, чиме је окончан
Трећи (и последњи) пунски рат. Међу ратним пленом биле су и драгоцености које су
Картагињани својевремено донели као ратне трофеје са Сицилије. Римски војвода
Публије Корнелије Сципион (после овог рата добио је и име Африканац (Млађи),
као спомен на знамениту победу) одлучио је да сицилијанским градовима врати
благо које су им Картагињани били отели. Тако је и Сегести вратио њену Дијану.
[74] Illo tempore1 Segestanis maxima cum cura haec

ipsa Diana, de qua dicimus, redditur; reportatur

Segestam; in suis antiquis sedibus summa cum Segestani: qui Segestam

incolunt
gratulatione civium et laetitia reponitur. Haec erat reddere < re + dare
posita Segestae sane excelsa in basi, in qua grandibus grandis ≈ amplus ≈ magnus
incido incidere incidi incisum
litteris P. Africani nomen erat incisum eumque (caedes) урезати, уклесати
advena -ae m./f.: qui/quae ex
Carthagine capta restituisse perscriptum. Colebatur a
alio loco venit < advenire
civibus, ab omnibus advenis visebatur; cum quaestor admodum = magnopere
excelsus ≈ altus
essem2, nihil mihi ab illis est demonstratum prius. virginalis < virgo
Erat admodum amplum et excelsum signum cum

stola; verum tamen inerat in illa magnitudine aetas quasi = ut

percussus:
atque habitus virginalis; sagittae pendebant ab umero, percutere
sinistra manu retinebat arcum, dextra ardentem facem ударити

praeferebat. [75] Hanc cum iste sacrorum omnium et flagrare ≈ ardere

religionum hostis praedoque vidisset, quasi illa ipsa

face percussus esset, ita flagrare cupiditate atque amentia < sine mente esse

amentia coepit; imperat magistratibus ut eam

demoliantur et sibi dent;

demoliri: демонтирати

▪ Какво значење има префикс re- који се горе нашао у глаголима reportare, reponere и
restituere?
▪ Шта значи кад је нешто sacrum?
▪ Шта означава religio?

1 По завршетку Трећег пунског рата.

2 То говори Цицерон, отуда прво лице.
nihil sibi gratius ostendit futurum. Illi vero
dicere sibi id nefas esse, seseque cum summa
religione tum summo metu legum et
iudiciorum teneri. Iste tum petere ab illis,
tum minari, tum spem, tum metum ostendere.
Opponebant illi nomen interdum P. Africani;
populi Romani illud esse dicebant; nihil se in
eo potestatis habere quod imperator
clarissimus urbe hostium capta monumentum
victoriae populi Romani esse voluisset. [ 76]
Cum iste nihilo remissius atque etiam multo
vehementius instaret cotidie, res agitur in
senatu 3 :
vehementer ab omnibus reclamatur. Itaque illo
tempore ac primo istius adventu pernegatur. Postea,
quidquid erat oneris in nautis remigibusque exigendis, in
frumento imperando, Segestanis praeter ceteros
imponebat, aliquanto amplius quam ferre possent.
Praeterea magistratus eorum evocabat, optimum
quemque et nobilissimum ad se arcessebat, circum
omnia provinciae fora rapiebat, singillatim unicuique
calamitati fore se denuntiabat, universis se funditus
eversurum esse illam civitatem minabatur. Itaque
aliquando multis malis magnoque metu victi Segestani
praetoris imperio parendum esse decreverunt. Magno
cum luctu et gemitu totius civitatis, multis cum
lacrimis et lamentationibus virorum mulierumque
3 Градско веће у Сегести.
ставио им је до знања да му ништа неће бити
милије од тога. А они говораху да је то
огрешење о божанство, да их спречава како
највећи религијски обзир тако и огроман страх
од закона и суда. Ту онај (Вер) стане час да
моли, час да прети; час да улива наду, час
страх. Супротстављали су му се каткад
поменом Сципиона Африканца; говорили су
му да то припада Римском народу; да немају
никаква овлашћења над оним што је
најславнији војвода, заузевши непријатељски
град, одредио да буде споменик победе
Римског народа. Како онај није попуштао,
него напротив, из дана у дан све више
наваљивао, ствар буде изнесена пред сенат:
reclamare: успротивити се,
одбити, протестовати
quidquid erat oneris in nautis
remigibusque exigendis, in
frumento imperando: штогод је
терета било да се обезбеде
(Римљанима) посаде и
веслачи, и залихе жита
amplius = plus
arcessere: послати по неког (и
тако га довести код себе)
calamitati fore se denuntiabat:
обзнањивао је да ће (му)
радити о глави
universi = omnes
funditus: прилог до темеља
evertere ≈ delere
minari: претити
pareo parere parui:
покоравати се
decernere = consituere
luctus < lugere: жалити
gemitus < gemere: уздисати
omnium simulacrum Dianae tollendum locatur. lamentatio -onis f.: јадиковање
locatur = datur

▪ Где се у претходном одломку види стилска фигура хендијадион?

▪ Које све речи могу означавати кип? Сети се три решења.
simulacrum, simulacri [n.], statua, statuae [f.], effigies, effigiei [f.]

At that time the same Diana of which I am

speaking is restored with the greatest care to the Segestans.
It is taken back to Segesta ; it is replaced in its ancient
situation, to the greatest joy and delight of all the citizens.
It was placed at Segesta on a very uzvišen pedestal, on which
was cut in large letters the name of Publius Africanus ; and
a statement was also engraved that " Da ju je povratio nakon što je zauzeo Kartaginu."
It was worshipped by the citizens ;
it was visited by all strangers ; when I was queestor it was the
very first thing they showed me. It was a very large and
tall statue with a flowing robe, but in spite of its large size it
gave the idea of the age and dress of a virgin ; her arrows
hung from her shoulder, in her left hand she carried her bow,
her right hand held a burning torch.

When that enemy of

all sacred things, that violator of all religious scruples saw it,
he began to burn with gramzivost/pohlepa and insanity, as if
himself had been struck with that torch. He commands the
magistrates to take the statue down and give it to him ; and
declares to them that nothing can be more agreeable to him.
But they said that it was impossible for them to do so ; that they
were prevented from doing so, not only by the most extreme
religious reverence, but also by the greatest respect for their
own laws and courts of justice. Then he began to entreat this
favour of them, then to threaten them, then to try and excite
their hopes, then to arouse their fears. They opposed to his
demands the name of Africanus ; they said that it was the
gift of the Roman people ; that they themselves had no right
over a thing which a most illustrious general, having taken a
city of the enemy, had chosen to stand there as a monument
of the victory of the Roman people. As he did not relax in
his demand, but urged it every day with daily increasing
earnestness, the matter was brought before their senate.

His
demand raises a violent outcry on all sides. And so at that
time, and at his first arrival at Segesta, it is refused.

Afterwards, whatever burdens could be imposed on any city in

respect of iznuđivanje sailors and veslače, or in oporezivanje corn, he
nametnuo on the Segestans beyond all other cities, and a good
deal more than they could bear. Besides that, he used to
summon their magistrates before him ; he used to send for all
the most noble and most virtuous of the citizens, to hurry them
about with him to all the courts of justice in the province, to
threaten every one of them separately to be the ruin of him,
and to announce to them all in a body that he would utterly
destroy their city. Therefore, at last, the Segestans, potčinjeni
by much ill-treatment and by great fear, resolved to obey the
command of the praetor. With great grief and lamentation
on the part of the whole city, with many tears and wailiugs
on the part of all the men and women, a contract is advertised
for taking down the statue of Diana.
Responde Latine:
1. Quam provinciam Verres administrabat?
2. Numera clarissimas aliquot urbes illius
provinciae.
3. Quando simulacrum Dianae restitutum
erat Segestanis? Quis id fecit?
4. Quid agentem deam fecit artifex?
5. Cur Verres a Segestanis poposcit illud
signum? Cur Segestani signum tradere
noluerunt?
6. Quomodo Verres coegit Segestanos quod
vellet facere?

Дијана из Габија