Centralni nervni sistem

Ganglije, segmentalno rasporedjene i

medjusobno povezane
Lestviĉast nervni sistem, postepeno grupisanje
ganglija

Centralni nervni sistem:

-Ganglion supraoesopheagale –mozak

-Trbušna verežica (ganglion

suboesophageale, ganglion thoracale,
ganglion abdominale)
Razliĉiti
tipovi
neurona:

monopolarni,
bipolarni i
multipolarni
SINAPSA
 GraĊa podždrelne ganglije

ganglion suboesophageale
(podždrelna ganglija):

ganglion mandibulare
ganglion labiale
ganglion maxillare
Centralni nervni sistem kod razliĉitih grupa insekata
Nervni sistem insekta (larva)
 Mozak (cerebrum)

Protocerebrum – prednji mozak

Deutocerebrum – srednji mozak

Tritocerebrum - zadnji mozak

Mozak
Mozak insekta
Mozak insekta
Mozak (iz profila)
 Protocerebrum
- lobi optici (izraštaji za vid)
- lobi frontalis (ĉeona ispupĉenja)
- pars intercerebralis
(medjucerebralni deo)
- corpus centrale (centralno telo)
- pons cerebralis (protocerebralni most)
- corpora pedunculata (peĉurkasta tela)
Deutocerebrum
- lobus olfactorius

Tritocerebrum
- Cirkumezofagalna konektiva

Ganglije grudi i trbuha

 Simpatiĉki nervni sistem
Proizilazi iz centralnog nervnog sistema
Glavna funkcija: inerviranje crevnog
kanala, polnih organa, endokrinih žlezda
i stigmi.

Ĉine ga: Ĉeona (frontalna) ganglija

Hipocerebralna ganglija
Ingluvijalna ganglija
 Periferni nervni sistem

Sastoji se iz ogranaka centralnog nervnog sistema

Fino je razgranat po površini tela
Nervna vlakna prenose trbušnoj verežici
nadražaje okoline,
Stvoreni impulsi preko motornih nerava idu u
organe efektore.
 Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
1. Neurosekretorne ćelije mozga
(moždani hormon)
2. Corpora cardiaca

3. Corpora alata (juvenilni hormon)

4. Protorakalne žlezde
(hormon presvlaĉenja)
 Položaj
neurosekretornih ćelija mozga, korpore alate,
korpore kardiake i protorakalne žlezde
 Neurosekretorne ćelije mozga
Posebne ćelije, ima ih 8-30, nalaze se u
grupama, simetriĉno, na mozgu.

Njihov sekret se transportuje do corpora

cardiaca.
Mozak insekta
 Corpora cardiaca

Prvi podatak još 1762. godine, za vrstu Cossus

cossus
Sastavljena je iz dva dela, to su dva telašca
neposredno iza mozga.
Skladišti proizvode neurosekretornih ćelija mozga
Može da proizvodi sopstveni hormon
 Corpora alata

Proizvodi juvenilni hormon

(neotenin, larvin hormon, inhibitorni hormon)

Dva kompaktna organa loptastog oblika

neposredno iza corpora cardiaca.
Njihova zapremina se menja zavisno od
sekretorne aktivnosti.
Najveća sekrecija izmedju dva presvlaĉenja,
najmanja na poĉetku svakog stupnja larve.
Položaj korpore alate u glavi larve insekta
 Protorakalne žlezde
Proizvode hormon presvlaĉenja (ecdyson, hormon
metamorfoze)

Otkrivene takodje 1762. godine.

Nalaze se na trbušnoj strani prvog grudnog
segmenta, parne su i ponekad srasle u srednjem
delu.
Periodiĉnost u sekretornoj aktivnosti,
najviše pred presvlaĉenje
Presvlaĉenje biljne vaši
 Hormoni

Ima mnogo vrsta hormona i supstanci sa

hormonalnim delovanjem

Najvažniji su:
• Moždani (aktivacioni) hormon
• Juvenilni hormon (neotenin)
• Hormon presvlaĉenja (ecdyson)
KONCENTRACIJA HORMONA U TELU
 Moždani (aktivacioni) hormon

deluje na:
- Protorakalne žlezde (presvlaĉenje,
metamorfoza)
-Corpora alata
-Kontroliše dijapauzu
-Deluje na sintezu proteina i masti
-Utiĉe na održavanje vodnog režima
- deluje na razvoj ovaria itd.
 Juvenilni hormon

Deluje na:
-metamorfozu
- sazrevanje ovarija
-dijapauzu
-razviće seksualnih žlezda
-metabolizam
Transplatacija korpore alate iz prvog larvalnog
stupnja u peti i uticaj na presvlaĉenje
Uticaj corpore alate na dužinu života larve
UTICAJ KORPORE ALATE NA TRAJANJE
LARVALNOG STADIJUMA
Uticaj sintetiĉkog antijuvenilnog hormona na insekte
 Hormon presvlaĉenja

Formula ekdizona

Deluje na:
- presvlaĉenje
- rast
- dijapauzu
- enzimsku aktivnost
 Reproduktivni organi
Polovi su razdvojeni, hermafroditizam se retko
javlja.
Ne daju potomstvo: ženke radilice - mravi, ose,
pĉele, termiti.
Razmnožavanje bez oplodnje – partenogeneza.
R. organe ĉine: polne žlezde – gonade,
odvodni kanali i
dodatne žlezde
Ženski reproduktivni organi
Muški reproduktivni organi
Ženski polni organi:
Jajnici – ovaria (vršno
vlakno, germarijum,
vitelarijum)
Parni jajovod – oviductus
lateralis
Neparni jajovod – vagina
Semena kesa - ductus
receptaculi i žlezda za
održavanje sperme
Kesa za sparivanje – bursa
copulatrix
Dodatne žlezde
Uloga dodatnih žlezda:

1. Stvaraju lepljivu materiju koja se na vazduhu suši i

priĉvršćuje jaja za podlogu (Lepidoptera, Coleoptera)
2. Luĉe sekret za izradu ooteka (Orthoptera,
Dictyoptera)
3. Luĉe otrovne materije (Hymenoptera)
4. Luĉe materije za podmazivanje legalice radi
spreĉavanja trenja pri polaganju jaja
5. Luĉe materije za ishranu larvi kod viviparnih vrsta
muva
Muški reproduktivni organi

Parni semenici –
testisi
Parni semenovodi –
vas deferens
Neparni semenovod –
ductus ejaculatorius
Semene kese -
(vesicula seminalis)
Žlezde za održavanje
spermatozoida
 Mišićni sistem
Bogato razvijena i složena muskulatura, koju ĉine
popreĉno prugasti mišići.
Mišići su providni, bezbojni ili sive boje.

Mišićno tkivo ĉine specijalne ćelije, mišićne

ćelije :
- Ćelijska opna (sarcolemma)
- Protoplazma (sarcoplasma)
- Mišićna vlakna (myofibrillae)
- jedra
Hemijske promene: oslobaĊanje mleĉne kiseline
 Povezivanje mišića sa telesnim zidom

1. Preko epidermisa

2. Direktno za kutikulu, pomoću

tonofibrila (izgraĊeni su od hitina,
oni ĉine snopiće, od snopića nastaju
tetive)
Povezivanje mišića sa telesnim zidom
 Muskulatura
Ĉine je parni, simetriĉno bilateralno rasporeĊeni
mišići

Deli se na:
1. muskulaturu trupa
(mišići glave, grudi i trbuha)

2. muskulaturu ekstremiteta
Mišićni sistem insekta
Mehanizam
Leta:
naizmeniĉno
skraćivanje i
izduživanje
mišića
 Mišići za letenje i mehanizam leta

Krila nemaju sopstvenu muskulaturu

Mišići za let su mišići grudi.
Kretanje krila naniže i naviše ostvaruje se
skraćivanjem i ispupĉavanjem terguma i njegovim
vraćanjem u normalan položaj.
Postoje:
Uzdužni mišići
Dorzoventralni mišići
Mehanizam
Leta:
naizmeniĉno
skraćivanje i
izduživanje
mišića
 Broj udara krilima i brzina leta
Vilini konjic 20-28 ud. kr.u sek, 25km/h

Komarac 300-550 ud. kr.u sek, 32km/h

Pčela 200 ud. kr.u sek, 22km/h

Tvrdokrilci 46-90 ud. kr.u sek, 5km/h

Leptir monarh:
migracioni putevi,
imago i
grupa leptira za vreme
odmora
 Dužina leta

Skakavac 100 km bez prestanka

Leptir 2000 km (sa odmaranjima)

Aktivan let
Pasivan let (Pomoću vetra)
Kretanje insekata
Kretanje insekata po podlozi,
raspored stopala
Kretanje
gusenice
iz fam.
Geometridae
Insekti koji skaĉu

Colembola

skakavac