X – СФЕРНА ТРИГОНОМЕТРИЈА

Сферна тригонометрија је основа свих израчунавања у навигацији. Због тога је од изузетног

значаја, па јој посвјећујемо значајан дио ове скрипте, без потребних доказа главних теорема,
концентришући се на њену примјену у навигационим примјенама.

1 – О СНОВНЕ ФОРМУЛЕ СФЕРНЕ ТРИГОНОМЕТРИЈЕ

Претпостављамо да нам је дат сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶, са страницама 𝑎, 𝑏 и 𝑐,
и угловима 𝛼, 𝛽 и 𝛾, као што је то представљено на Слика 30 – Сферни троугао.
У наставку дајемо основне формуле, без доказа,
𝐶 које важе у сферном троуглу ∆𝐴𝐵𝐶, то су:
𝛾 синусна теорема, косинусна теорема за
𝑎 странице, косинусна теорема за углове и
𝑏 Неперове аналогије. Косинусна теорема за
странице и углове дате су у два еквивалентна
𝛽 облика, која ћемо често користити у задацима.
𝑐
𝛼
𝐵 Ф ОРМУЛА 1 – С ИН УС НА ТЕОРЕМА
Синусна теореме је дата у виду пропорције, која
𝐴 повезује странице и њима одговарајуће углове:

С ЛИКА 30 – С ФЕРНИ ТРОУГАО

sin 𝑎 sin 𝑏 sin 𝑐
= = .
sin 𝛼 sin 𝛽 sin 𝛾

Ф ОРМУЛА 2 – К О СИНУСНА ТЕОРЕМА ЗА СТ РАНИЦЕ

Косинусна теорема за странице повезује двије странице и њима заједнички
угао у сферном троуглу:

cos 𝑎 − cos 𝑏 cos 𝑐

cos 𝑎 = cos 𝑏 cos 𝑐 + sin 𝑏 sin 𝑐 cos 𝛼 или cos 𝛼 = ;
sin 𝑏 sin 𝑐
cos 𝑏 − cos 𝑎 cos 𝑐
cos 𝑏 = cos 𝑎 cos 𝑐 + sin 𝑎 sin 𝑐 cos 𝛽 или cos 𝛽 = ;
sin 𝑎 sin 𝑐
cos 𝑐 − cos 𝑎 cos 𝑏
cos 𝑐 = cos 𝑎 cos 𝑏 + sin 𝑎 sin 𝑏 cos 𝛾 или cos 𝛾 = .
sin 𝑎 sin 𝑏

Косинусну теорему за странице користимо у случају када желимо да

израчунамо косинус странице, а знамо вриједности остале двије странице и
наспрамног угла. На примјер ако желимо да израчунамо косинус странице 𝑎,
а познате су нам странице 𝑏 и 𝑐, као и угао 𝛾.

Такође, косинусну теорему за странице ћемо користити у случају да желимо

да израчунамо косинус било којег угла ако су нам познате све три странице.
на примјер ако желимо да израчунамо било који од углова 𝛼, 𝛽 и 𝛾, а познате
су нам странице 𝑎, 𝑏 и 𝑐.

Стеван Кордић и Наташа Ко вач :: В ЈЕ Ж БЕ И З М АТ ЕМ АТ И КЕ | 140

Ф ОРМУЛА 3 – К ОСИНУСНА ТЕОРЕ МА З А УГЛО ВЕ
Косинусна теорема за углове повезује два угла и њима заједничку страницу у
сферном троуглу:

cos 𝛼 + cos 𝛽 cos 𝛾

cos 𝛼 = −cos 𝛽 cos 𝛾 + sin 𝛽 sin 𝛾 cos 𝑎 или cos 𝑎 = ;
sin 𝛽 sin 𝛾

cos 𝛽 + cos 𝛼 cos 𝛾

cos 𝛽 = −cos 𝛼 cos 𝛾 + sin 𝛼 sin 𝛾 cos 𝑏 или cos 𝑏 = ;
sin 𝛼 sin 𝛾

cos 𝛾 + cos 𝛼 cos 𝛽

cos 𝛾 = −cos 𝛼 cos 𝛽 + sin 𝛼 sin 𝛽 cos 𝑐 или cos 𝑐 = .
sin 𝛼 sin 𝛽

Косинусну теорему за углове користимо у случају када желимо да израчунамо

косинус угла, а знамо вриједности остале два угла и наспрамне странице. На
примјер ако желимо да израчунамо косинус странице 𝛼, а познате су нам
углови 𝛽 и 𝛾, као и страница 𝑐.

Такође, косинусну теорему за углове ћемо користити у случају да желимо да

израчунамо косинус било које странице ако су нам познате сва три угла. на
примјер ако желимо да израчунамо било коју од страница 𝑎, 𝑏 и 𝑐, а познати
су нам углови 𝛼, 𝛽 и 𝛾.

Ф ОРМУЛА 4 – Н ЕПЕРОВЕ ФОРМУЛЕ

Неперове формуле (по шкотском математичару John Napier) повезу два угла и
двије њима наспрамне странице. У наставку дајемо свих осам варијанти
Неперових формула:

𝑎−𝑏 𝑎−𝑏
𝛼 + 𝛽 cos 2 𝛾 𝛼 − 𝛽 sin 2 𝛾
tg = cotg и tg = cotg ;
2 𝑎+𝑏 2 2 𝑎+𝑏 2
cos sin
2 2
𝑎−𝑐 𝑎−𝑐
𝛼 + 𝛾 cos 2 𝛽 𝛼 − 𝛾 sin 2 𝛽
tg = 𝑎 + 𝑐 cotg 2 и tg = 𝑎 + 𝑐 cotg 2 ;
2 cos 2 sin
2 2
𝑏−𝑐 𝑏−𝑐
𝛽 + 𝛾 cos 2 𝛼 𝛽 − 𝛾 sin 2 𝛼
tg = cotg и tg = cotg ;
2 𝑏+𝑐 2 2 𝑏+𝑐 2
cos sin
2 2
𝛼−𝛽 𝛼−𝛽
𝑎 + 𝑏 cos 2 𝑐 𝑎 − 𝑏 sin 2 𝑐
tg = tg и tg = tg ;
2 𝛼+𝛽 2 2 𝛼+𝛽 2
cos sin
2 2
𝛼−𝛾 𝛼−𝛾
𝑎 + 𝑐 cos 2 𝑏 𝑎 − 𝑐 sin 2 𝑏
tg = 𝛼 + 𝛾 tg 2 и tg = 𝛼 + 𝛾 tg 2 ;
2 cos 2 sin
2 2
𝛽−𝛾 𝛽−𝛾
𝑏 + 𝑐 cos 2 𝑎 𝑏 − 𝑐 sin 2 𝑎
tg = tg и tg = tg ;
2 𝛽+𝛾 2 2 𝛽+𝛾 2
cos sin
2 2
Неперове формуле користимо у случају када познајемо два угла и двије њима
наспрамне странице, а желимо да израчунамо тангес или котангес

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 141
 преосталом углу или страници. У пракси довољне су нам Неперове формуле
са лијеве стране горње листе.

2 – Р ЈЕШАВАЊЕ СФЕРНОГ ТРОУГЛА

Основни задатак у сферној тригонометрији, је задатак рјешавања сферног
троугла. Он се може формулисати као на сљедећи начин. Сферним троугао
има 6 елемената: 3 странице и 3 угла. Ако су позната било која 3 израчунати,
ако је то могуће, преостала 3. Рјешавање сферног троугла зависи од тога које
његове елементе знамо, а које треба да на основу њих одредимо. Укупно
разликујемо 6 типова за рјешавање сферног троугла. Напоменимо да се
подразумијева да су сви дати елемент у облику степени, минута и секунди.
Непознате елементе треба израчунати и приказати у истом облику.

ТИП I – П ОЗНАТЕ С ВЕ Т РИ СТРАНИЦЕ

За дати сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶 познате су вриједности његових страница
𝑎, 𝑏 и 𝑐, треба израчунати вриједности његових углова 𝛼, 𝛽 и 𝛾.

𝐶 ТИП I је илустрован на Слика 31 – ТИП I. У овом,

и осталим типовима за рјешавање сферног
𝛾
𝑎 троугла, као и у свим задацима из сферне
𝑏 тригонометрије зеленом бојом означаваћемо
познате елементе сферног троугла, док ћемо
непознате означавати црвеном бојом. Плаву
𝛽
𝑐 боју користимо за остале елементе цртежа.
𝛼
𝐵 ТИП I рјешава се примјеном косинусне теореме
за странице. Поступак одређивања непознатих
𝐴 С ЛИКА 31 – ТИП I
елемената илустроваћемо кроз конкретан
примјер. У свим задацима из сферне
тригонометрије подразумијеваће се прецизност израчунавања на 5
децималних мјеста иза децималне тачке.

Полазни подаци
Нека су дате странице сферног троугла:

𝑎 = 66°12 , 𝑏 = 119°1 , 𝑐 = 72°54 .

[Корак 1] – Прерачунавање у степене

Све дате вриједности прерачунамо у степене:

12
𝑎 = 66°12 = 66° + ° = 66° + 0.20000° = 66.20000°;
60
1
𝑏 = 119°1 = 119° + ° ≈ 119° + 0.01667° ≈ 119.01667°;
60
54
𝑐 = 72°54 = 72° + ° = 72° + 0.90000° = 72.90000°.
60

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 142
[Корак 2] – Израчунавање табеле косинуса и синуса
Будући да се у даљним израчунавањима користе вриједности косинуса и
синуса за дате странице 𝑎, 𝑏 и 𝑐, прије израчунавања углова, у посебној табели
рачунамо њихове вриједности.

Угао 𝐜𝐨𝐬 𝐬𝐢𝐧

𝒂 = 𝟔𝟔. 𝟐𝟎𝟎𝟎𝟎° 0.40355 0.91496
𝒃 = 𝟏𝟏𝟗. 𝟎𝟏𝟔𝟔𝟕° −0.48506 0.87448
𝒄 = 𝟕𝟐. 𝟗𝟎𝟎𝟎𝟎° 0.29404 0.95579

[Корак 3] – Израчунавање угла 𝜶

Косинус угла 𝛼 израчунавамо примјеном Формуле 2, односно косинусне
теореме за странице:

cos 𝑎 − cos 𝑏 cos 𝑐 0.40355 − (−0.48506) ∙ 0.29404

cos 𝛼 = = =
sin 𝑏 sin 𝑐 0.87448 ∙ 0.95579
0.40355 + 0.14263 0.54618
= = = 0.65347.
0.83582 0.83582

Затим сам угао 𝛼, израчунавамо преко аркус косинус функције (arccos, cos ),
прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у степенима, минутима и
секундама (на два децимална мјеста):

𝛼 = cos (0.65347) ≈ 49.19626° =

= 49° (60 ∙ 0.19626) ≈ 49° 11.7756 =
= 49° 11 (60 ∙ 0.7756) ≈ 49° 11 46.54 .

[Корак 4] – Израчунавање угла 𝜷

Косинус угла 𝛽 израчунавамо примјеном Формуле 2, односно косинусне
теореме за странице:

cos 𝑏 − cos 𝑎 cos 𝑐 −0.48506 − 0.40355 ∙ 0.29404

cos 𝛽 = = =
sin 𝑎 sin 𝑐 0.91496 ∙ 0.95579
−0.48506 − 0.11866 −0.60372
= = = −0.69035.
0.87451 0.87451

Затим сам угао 𝛽, израчунавамо преко аркус косинус функције (arccos, cos ),
прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у степенима, минутима и
секундама (на два децимална мјеста):

𝛽 = cos (−0.69035) ≈ 133.65782° =

= 133° (60 ∙ 0.65782) ≈ 133° 39.4692 =
= 133° 39 (60 ∙ 0.4692) ≈ 133° 39 28.15 .

[Корак 5] – Израчунавање угла 𝜸

Косинус угла 𝛾 израчунавамо примјеном Формуле 2, односно косинусне
теореме за странице:

cos 𝑐 − cos 𝑎 cos 𝑏 0.29404 − 0.40355 ∙ (−0.48506)

cos 𝛾 = = =
sin 𝑎 sin 𝑏 0.91496 ∙ 0.87448
0.29404 + 0.19575 0.48979
= = = 0.61215.
0.80011 0.80011

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 143
 Затим сам угао 𝛾, израчунавамо преко аркус косинус функције (arccos, cos ),
прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у степенима, минутима и
секундама (на два децимална мјеста):

𝛾 = cos (0.61215) ≈ 52.25488° =

= 52° (60 ∙ 0.25488) ≈ 52° 15.2928 =
= 52° 15 (60 ∙ 0.2928) ≈ 52° 15 17.57 .

ТИП II – П ОЗНАТ А С ВА ТРИ УГЛА

За дати сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶 познате су вриједности његових углова 𝛼, 𝛽 и
𝛾, треба израчунати вриједности његових страница 𝑎, 𝑏 и 𝑐.

𝐶 ТИП II је илустрован на Слика 32 – ТИП II.

𝛾 ТИП II рјешава се примјеном косинусне теореме

𝑎 за углове. Поступак одређивања непознатих
𝑏
елемената илустроваћемо кроз конкретан
примјер. У свим задацима из сферне триго-
𝛽 нометрије подразумијевамо прецизност
𝑐
𝛼 на пет децималних мјеста иза
𝐵 децималног зареза .

𝐴 С ЛИКА 32 – ТИП II Полазни подаци

Нека су дати углови сферног троугла:

𝛼 = 99°6 , 𝛽 = 75°20 , 𝛾 = 111°33 .

[Корак 1] – Прерачунавање у степене

Све дате вриједности прерачунамо у степене:

6
𝛼 = 99°6 = 99° + ° = 99° + 0.10000° = 99.10000°;
60
20
𝛽 = 75°20 = 75° + ° ≈ 75° + 0.33333° ≈ 75.33333°;
60
33
𝛾 = 111°33 = 111° + ° = 111° + 0.55000° = 111.55000°.
60

[Корак 2] – Израчунавање табеле косинуса и синуса

Будући да се у даљним израчунавањима користе вриједности косинуса и
синуса за дате углове 𝛼, 𝛽 и 𝛾, прије израчунавања углова, у посебној табели
рачунамо њихове вриједности.

Угао 𝐜𝐨𝐬 𝐬𝐢𝐧

𝜶 = 𝟗𝟗. 𝟏𝟎𝟎𝟎𝟎° −0.15816 0.98741
𝜷 = 𝟕𝟓. 𝟑𝟑𝟑𝟑𝟑° 0.25320 0.96742
𝜸 = 𝟏𝟏𝟏. 𝟓𝟓𝟎𝟎𝟎° −0.36731 0.93010

[Корак 3] – Израчунавање странице 𝒂

Косинус странице 𝑎 израчунавамо примјеном Формуле 3, односно косинусне
теореме за углове:

Стеван Кордић и Наташа Ко вач :: В ЈЕ Ж БЕ И З М АТ ЕМ АТ И КЕ | 144

 cos 𝛼 + cos 𝛽 cos 𝛾 −0.15816 + 0.25320 ∙ (−0.36731)
cos 𝑎 = = =
sin 𝛽 sin 𝛾 0.96742 ∙ 0.93010

−0.15816 − 0.09300 −0.25166

= = = −0.27913.
0.89980 0.89980

Затим саму страницу 𝑎, израчунавамо преко аркус косинус функције

(arccos, cos ), прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у
степенима, минутима и секундама (на два децимална мјеста):

𝑎 = cos (−0.27913) ≈ 106.20829° =

= 106° (60 ∙ 0.20829) ≈ 106° 12.4974 =
= 106° 12 (60 ∙ 0.4974) ≈ 106° 12 29.84 .

[Корак 4] – Израчунавање странице 𝒃

Косинус странице 𝑏 израчунавамо примјеном Формуле 3, односно косинусне
теореме за углове:

cos 𝛽 + cos 𝛼 cos 𝛾 0.25320 + (−0.15816) ∙ (−0.36731)

cos 𝑏 = = =
sin 𝛼 sin 𝛾 0.98741 ∙ 0.93010

0.25320 + 0.05809 0.31129

= = = 0.33895.
0.91839 0.91839

Затим саму страницу 𝑏, израчунавамо преко аркус косинус функције

(arccos, cos ), прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у
степенима, минутима и секундама (на два децимална мјеста):

𝑏 = cos (0.33895) ≈ 70.18708° =

= 70° (60 ∙ 0.18708) ≈ 70° 11.2248 =
= 70° 11 (60 ∙ 0.2248) ≈ 70° 11 13.49 .

[Корак 5] – Израчунавање странице 𝒄

Косинус странице 𝑐 израчунавамо примјеном Формуле 3, односно косинусне
теореме за углове:

cos 𝛾 + cos 𝛼 cos 𝛽 −0.36731 + (−0.15816) ∙ 0.25320

cos 𝑐 = = =
sin 𝛼 sin 𝛽 0.98741 ∙ 0.96742

−0.36731 − 0.04005 −0.40736

= = = −0.42645.
0.95524 0.95524

Затим саму страницу 𝑐, израчунавамо преко аркус косинус функције

(arccos, cos ), прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у
степенима, минутима и секундама (на два децимална мјеста):

𝑐 = cos (−0.42645) ≈ 115.24248° =

= 115° (60 ∙ 0.24248) ≈ 115° 14.5488 =
= 115° 14 (60 ∙ 0.5488) ≈ 115° 14 32.93 .

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 145
 ТИП III – П О ЗНАТЕ ДВИ ЈЕ СТРАНИЦЕ И З АЈЕДНИЧКИ УГ АО
За дати сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶 познате су вриједности двије његове странице
и њима заједничког угла. Претпоставићемо да су нам познате странице 𝑎 и 𝑏, и
њихов заједнички угао 𝛾. Потребно је на основу
𝐶
тога одредити вриједност странице 𝑐 и углова
𝛾 𝛼 и 𝛽.
𝑎
𝑏 ТИП III је илустрован на Слика 33 – ТИП III.

ТИП III рјешава се примјеном косинусне

𝛽 теореме за странице и Неперових формула.
𝑐
𝛼 Поступак одређивања непознатих елемената
𝐵 илустроваћемо кроз конкретан примјер. У
свим задацима из сферне тригонометрије
𝐴
С ЛИКА 33 – ТИП III подразумијевамо прецизност на пет
децималних мјеста иза децималног зареза.

Полазни подаци
Нека су дати странице и угао сферног троугла:

𝑎 = 74°45 , 𝑏 = 112°40 , 𝛾 = 22°40 .

[Корак 1] – Прерачунавање у степене

Све дате вриједности прерачунамо у степене:

45
𝑎 = 74°45 = 74° + ° = 74° + 0.75000° = 74.74000°;
60
40
𝑏 = 112°40 = 112° + ° ≈ 112° + 0.66667° = 112.66667°;
60
37
𝛾 = 22°37 = 22° + ° = 22° + 0.61667° = 22.61667°.
60

Будући да ће нам у рјешавању сферног троугла бити потребне вриједности за

, и , и њих одмах одређујемо:

𝑎 + 𝑏 74.74000° + 112.66667° 187.41667°

= = = 93.70834°;
2 2 2
𝑎 − 𝑏 74.74000° − 112.66667° −37.91667°
= = = −18.95834°;
2 2 2
𝛾 22.61667°
= = 11.308334°.
2 2

[Корак 2] – Израчунавање табеле косинуса, синуса и тангенса

Будући да се у даљним израчунавањима користе вриједности за горе
наведене углове, прије израчунавања непознатих елемента троугла ∆𝐴𝐵𝐶, у
посебној табели рачунамо њихове вриједности.

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 146
 Угао 𝐜𝐨𝐬 𝐬𝐢𝐧 𝐭𝐠
𝒂 = 𝟕𝟒. 𝟕𝟒𝟎𝟎𝟎° 0.26303 0.96479
𝒃 = 𝟏𝟏𝟐. 𝟔𝟔𝟔𝟔𝟕° −0.38537 0.92276
𝜸 = 𝟐𝟐. 𝟔𝟏𝟔𝟔𝟕° 0.92310 0.38456
𝒂+𝒃
= 𝟗𝟑. 𝟕𝟎𝟖𝟑𝟒° −0.06468 0.99791
𝟐
𝒂−𝒃
= −𝟏𝟖. 𝟗𝟓𝟖𝟑𝟒° 0.94575 −0.32488
𝟐
𝜸
= 𝟏𝟏. 𝟑𝟎𝟖𝟑𝟑𝟒° 0.19997
𝟐

[Корак 3] – Израчунавање странице 𝒄

Косинус странице 𝑐 израчунавамо примјеном Формуле 2, односно косинусне
теореме за странице:

cos 𝑐 = cos 𝑎 cos 𝑏 + sin 𝑎 sin 𝑏 cos 𝛾 =

= 0.26303 ∙ (−0.38537) + 0.96479 ∙ 0.92276 ∙ 0.92310 =

= −0.10136 + 0.82181 = 0.72045.

Затим саму страницу 𝑐, израчунавамо преко аркус косинус функције

(arccos, cos ), прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у
степенима, минутима и секундама (на два децимална мјеста):

𝑐 = cos (0.72045) ≈ 43.90835° =

= 43° (60 ∙ 0.90835) ≈ 43° 54.5010 =
= 43° 54 (60 ∙ 0.5010) ≈ 43° 54 30.06 .

[Корак 4] – Израчунавање углова 𝜶 и 𝜷

Углове 𝛼 и 𝛽 одређујемо преко половина њихове разлике и збира. Тангенсе
углова и одређујемо примјеном Формуле 4, односно Неперових
формула:

𝑎−𝑏 𝑎−𝑏
𝛼 + 𝛽 cos 2 𝛾 cos
2
tg = cotg = =
2 𝑎+𝑏 2 cos 𝑎 + 𝑏 ∙ tg 𝛾
cos
2 2 2
0.94575 0.94575
= = = −73.14385;
−0.06468 ∙ 0.19997 −0.01293
𝑎−𝑏 𝑎−𝑏
𝛼 − 𝛽 sin 2 𝛾 sin
2
tg = cotg = =
2 𝑎+𝑏 2 𝑎+𝑏 𝛾
sin sin ∙ tg
2 2 2
−0.32488 −0.32488
= = = −1.62806.
0.99791 ∙ 0.19997 0.19955

Уколико добијемо да је tg = 𝑥 и 𝑥 < 0, тада је потребно направити

поправку резултата којег обијамо преко tg 𝑥. Формула коју користимо је
слједећа:

𝛼+𝛽 tg 𝑥 : 𝑥≥0
= .
2 180° + tg 𝑥 : 𝑥<0

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 147
 На основу наведене формуле одређујемо углове и :

𝛼+𝛽
= 180° + tg (−73.14385) = 180° + (−89.21672°) = 90.78328°;
2

𝛼−𝛽
= tg (−1.62806) = −58.44059°.
2

Остало је да дођемо до вриједности углова 𝛼 и 𝛽 на сљедећи начин:

𝛼+𝛽 𝛼−𝛽
𝛼= + ≈ 90.78328° + (−58.44059°) = 90.78328° − 58.44059° =
2 2
= 32.34269° = 32° (60 ∙ 0.34269) = 32° 20.5614 =

= 32° 20 (60 ∙ 0.5614) ≈ 32° 20 33.68 ;

𝛼+𝛽 𝛼−𝛽
𝛽= − ≈ 90.78328° − (−58.44059°) = 90.78328° + 58.44059° =
2 2
= 149.22387° = 149° (60 ∙ 0.22387) = 149° 13.4322 =

= 149° 13 (60 ∙ 0.4322) ≈ 149° 13 25.93 .

ТИП IV – П ОЗНАТ А ДВА УГЛ А И ЗАЈЕДНИ ЧК А СТР АНИЦА

За дати сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶 познате су вриједности два његова угла и њима
заједничка страница. Претпоставићемо да су нам познати углови 𝛼 и 𝛽, и њим
заједничка страница 𝑐. Потребно је на основу
𝐶
тога одредити вриједност угла 𝛾 и странице
𝛾 𝑎 и 𝑏.
𝑎
𝑏 ТИП IV је илустрован на Слика 34 – ТИП IV.

ТИП IV рјешава се примјеном косинусне

𝛽 теореме за углове и Неперових формула.
𝑐
𝛼 Поступак одређивања непознатих елемената
𝐵 илустроваћемо кроз конкретан примјер. У
свим задацима из сферне тригонометрије
𝐴 С ЛИКА 34 – ТИП IV подразумијевамо прецизност на пет
децималних мјеста иза децималног зареза.

Полазни подаци
Нека су дати странице и угао сферног троугла:

𝛼 = 45°35 , 𝛽 = 60°18 , 𝑐 = 101°25 .

[Корак 1] – Прерачунавање у степене

Све дате вриједности прерачунамо у степене:

35
𝛼 = 45°35 = 45° + ° = 45° + 0.58333° = 45.58333°;
60
18
𝛽 = 60°18 = 60° + ° ≈ 60° + 0.30000° = 60.30000°;
60
25
𝑐 = 101°25 = 101° + ° = 101° + 0.41667° = 101.41667°.
60

Стеван Кордић и Наташа Ко вач :: В ЈЕ Ж БЕ И З М АТ ЕМ АТ И КЕ | 148

Будући да ће нам у рјешавању сферног троугла бити потребне вриједности за
, и , и њих одмах одређујемо:

𝛼 + 𝛽 45.58333° + 60.30000° 105.88333°

= = = 52.94167°;
2 2 2
𝛼 − 𝛽 45.58333° − 60.30000° −14.71667°
= = = −7.35834°;
2 2 2
𝑐 101.41667°
= = 50.70834°.
2 2

[Корак 2] – Израчунавање табеле косинуса, синуса и тангенса

Будући да се у даљним израчунавањима користе вриједности за горе
наведене углове, прије израчунавања непознатих елемента троугла ∆𝐴𝐵𝐶, у
посебној табели рачунамо њихове вриједности.

Угао 𝐜𝐨𝐬 𝐬𝐢𝐧 𝐭𝐠

𝜶 = 𝟒𝟓. 𝟓𝟖𝟑𝟑𝟑° 0.69987 0.71427
𝜷 = 𝟔𝟎. 𝟑𝟎𝟎𝟎𝟎° 0.49546 0.86863
𝒄 = 𝟏𝟎𝟏. 𝟒𝟏𝟔𝟔𝟕° −0.19794 0.98021
𝜶+𝜷
= 𝟓𝟐. 𝟗𝟒𝟏𝟔𝟕° 0.60263 0.79802
𝟐
𝜶−𝜷
= −𝟕. 𝟑𝟓𝟖𝟑𝟒° 0.99176 −0.12807
𝟐
𝒄
= 𝟓𝟎. 𝟕𝟎𝟖𝟑𝟒° 1.22212
𝟐

[Корак 3] – Израчунавање угла 𝜸

Косинус угла 𝛾 израчунавамо примјеном Формуле 3, односно косинусне
теореме за углове:

cos 𝛾 = −cos 𝛼 cos 𝛽 + sin 𝛼 sin 𝛽 cos 𝑐 =

= −0.69987 ∙ 0.49546 + 0.71427 ∙ 0.86863 ∙ (−0.19794) =

= −0.34676 − 0.12281 = −0.46957.

Затим сам угао 𝛾, израчунавамо преко аркус косинус функције (arccos, cos ),
прво у степенима, у степенима и минутима и коначно у степенима, минутима и
секундама (на два децимална мјеста):

𝛾 = cos (−0.46957) ≈ 118.00639° =

= 118° (60 ∙ 00639) ≈ 118° 0.3834 =
= 118° 0 (60 ∙ 0.3834) ≈ 118° 0 23.00 .

[Корак 4] – Израчунавање страница 𝒂 и 𝒃

Странице 𝑎 и 𝑏 одређујемо преко половина њихове разлике и збира. Тангенсе
углова и одређујемо примјеном Формуле 4, односно Неперових
формула:

𝛼−𝛽
𝑎 + 𝑏 cos 2 𝑐 0.99176
tg = tg = ∙ 1.22212 =
2 𝛼 + 𝛽 2 0.60263
cos
2
1.15582
= = 1.91795;
0.60263

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 149
 𝛼−𝛽
𝑎 − 𝑏 sin 2 𝑐 −0.12807
tg = tg = ∙ 1.22212 =
2 𝛼+𝛽 2 0.79802
sin
2
−0.15652
= = −0.25973.
0.60263

Уколико добијемо да је tg = 𝑥 и 𝑥 < 0, тада је потребно направити

поправку резултата којег обијамо преко tg 𝑥, слично као што је то био
случај у ТИПУ III. Формула коју користимо је слиједећа:

𝑎+𝑏 tg 𝑥 : 𝑥≥0
= .
2 180° + tg 𝑥 : 𝑥<0

На основу наведене формуле одређујемо углове и :

𝑎+𝑏
= tg (1.91795) = 62.46291°;
2

𝑎−𝑏
= tg (−0.25973) = −14.55972°.
2

Остало је да дођемо до вриједности страница 𝑎 и 𝑏 на слиједећи начин:

𝑎+𝑏 𝑎−𝑏
𝑎= + ≈ 62.46291° + (−14.55972°) = 62.46291° − 14.55972° =
2 2
= 47.90319° = 47° (60 ∙ 0.90319) = 47° 54.1914 =

= 47° 54 (60 ∙ 0.1914) ≈ 47° 54 11.48 ;

𝑎+𝑏 𝑎−𝑏
𝑏= − ≈ 62.46291° − (−14.55972°) = 62.46291° + 14.55972° =
2 2
= 77.02263° = 77° (60 ∙ 0.02263) = 77° 1.3578 =

= 77° 1 (60 ∙ 0.3578) ≈ 77° 1 21.47 .

ТИП V – П ОЗНАТЕ Д ВИ ЈЕ СТРАН ИЦЕ

И УГАО КОЈИ НИЈЕ ЗАЈЕДНИ ЧКИ СТРАНИЦАМА
За дати сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶 познате су вриједности двије његове странице
и угао који им није заједнички. Претпоставићемо да су нам познате странице 𝑎
и 𝑏, и угао који им није заједнички 𝛼. Потребно
𝐶
је на основу тога одредити вриједност странице
𝛾 𝑐 и углова 𝛼 и 𝛾.
𝑎
𝑏 ТИП V је илустрован на Слика 36 – ТИП V.

ТИП V рјешава се примјеном синусне теореме

𝛽 за странице и Неперових формула. Поступак
𝑐
𝛼 одређивања непознатих елемената илустро-
𝐵 ваћемо кроз конкретан примјер. У свим за-
дацима из сферне тригонометрије подра-
𝐴 С ЛИКА 36 – ТИП V зумијевамо прецизност на пет децималних
мјеста иза децималног зареза.

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 150
Полазни подаци
Нека су дати странице и угао сферног троугла:

𝑎 = 60°21 , 𝑏 = 30°55 , 𝛼 = 77°14 .

[Корак 1] – Прерачунавање у степене

Све дате вриједности прерачунамо у степене:

21
𝑎 = 60°21 = 60° + ° = 60° + 0.35000° = 60.35000°;
60
55
𝑏 = 30°55 = 30° + ° ≈ 30° + 0.91667° = 30.91667°;
60
14
𝛼 = 77°14 = 77° + ° ≈ 77° + 0.23333° = 77.23333°.
60

[Корак 2] – Израчунавање угла 𝜷

Синус угла 𝛽 израчунавамо примјеном Формуле 1, односно синусне теореме:

sin 𝑎 sin 𝑏
= | ∙ sin 𝛼 ∙ sin 𝛽 ↔
sin 𝛼 sin 𝛽

sin 𝑎 sin 𝛽 = sin 𝑏 sin 𝛼 | ÷ sin 𝑎 ↔

sin 𝑏 sin 𝛼
sin 𝛽 = .
sin 𝑎

На основу горње формуле слиједи да је синус угла 𝛽:

sin 𝑏 sin 𝛼 sin 30.91667° sin 77.23333°

sin 𝛽 = = =
sin 𝑎 sin 60.35000°
0.51380 ∙ 0.97528 0.50110
= = = 0.57660.
0.86906 0.86906

У општем случају ако је sin 𝛿 = 𝑥 и 𝑥 > 0, тада постоје два угла у опсегу од 0°
до 180°, чије је синус једнак 𝑥:

𝛿 = sin 𝑥 и 𝛿 = 180° − 𝛿 .

Због тога добијамо двије вриједности за угао 𝛽:

𝛽 = sin (0.57660) ≈ 35.21176°;

𝛽 = 180° − 35.21176° ≈ 144.78824°.

Како у сферној тригонометрији важи својство да наспрам веће странице,

налази се већи угао то закључујемо да: 𝑎 > 𝑏 → 𝛼 > 𝛽. Како је 𝛼 = 77.23333°,
то значи да 77.23333° > 𝛽 , . Будући да:

77.23333° > 35.21176° = 𝛽 ;

77.23333° ≯ 144.78824° = 𝛽 ;

закључујемо да само 𝛽 , задовољава услов, тако да имамо јединствен угао 𝛽,

који задовољава полазне услове у сферном троуглу ∆𝐴𝐵𝐶:

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 151
 𝛽 ≈ 35.21176° =
= 35° (60 ∙ 0.21176) ≈ 35° 12.7056 =
= 35° 12 (60 ∙ 0.7056) ≈ 35° 12 42.34 .

[Корак 3] – Израчунавање помоћних углова

У даљњем рјешавању сферног троугла потребне су нам вриједности полуглова
, , и , и њих одмах одређујемо:

𝑎 + 𝑏 60.35000° + 30.91667° 91.26667°

= = = 45.63334°;
2 2 2
𝑎 − 𝑏 60.35000° − 30.91667° 29.43333°
= = = 14.71667°;
2 2 2
𝛼 + 𝛽 77.23333° + 35.21176° 112.44509°
= = = 56.22255°;
2 2 2
𝛼 − 𝛽 77.23333° − 35.21176° 42.02157°
= = = 21.01079°.
2 2 2
[Корак 4] – Израчунавање странице 𝒄
Тангенс , односно страницу 𝑐, одређујемо примјеном Формуле 4, односно
Неперових формула, на слиједећи начини:

𝛼−𝛽
𝑎 + 𝑏 cos 2 𝑐 𝛼+𝛽
tg = tg | ∙ cos ↔
2 𝛼 + 𝛽 2 2
cos
2
𝑎+𝑏 𝛼+𝛽 𝛼−𝛽 𝑐
tg ∙ cos = cos ∙ tg ↔
2 2 2 2
𝛼−𝛽 𝑐 𝛼+𝛽 𝑎+𝑏 𝛼−𝛽
cos ∙ tg = cos ∙ tg | ÷ cos ↔
2 2 2 2 2
𝛼+𝛽
𝑐 cos 2 𝑎+𝑏
tg = tg .
2 𝛼−𝛽 2
cos
2
На основу посљедње формуле израчунавамо даље:

𝛼+𝛽
𝑐 cos 2 𝑎 + 𝑏 cos 56.22255°
tg = tg = ∙ tg 45.63334° =
2 𝛼−𝛽 2 cos 21.01079°
cos
2
0.55597 0.56840
= ∙ 1.02235 = = 0.60888.
0.93351 0.93351

Затим саму страницу 𝑐, израчунавамо као двоструки аркус тангенс за

добијену вриједност, коју потом прерачунавамо у степене, минута и секунде
(на два децимална мјеста):

𝑐 ≈ 2 ∙ tg (0.60888) = 2 ∙ 31.33640° = 62.67280 =

= 62° (60 ∙ 0.67280) ≈ 62° 40.3680 =
= 62° 40 (60 ∙ 0.3680) ≈ 62° 40 22.08 .

Стеван Кордић и На таша Ковач :: В ЈЕЖ БЕ ИЗ М АТ ЕМАТИКЕ | 152

 [Корак 5] – Израчунавање угла 𝜸
Тангенс , односно угао 𝛾, одређујемо примјеном Формуле 4, односно
Неперових формула, на слиједећи начини:

𝑎−𝑏
𝛼 + 𝛽 cos 2 𝛾 𝛾
tg = cotg | ∙ tg ↔
2 𝑎+𝑏 2 2
cos
2
𝑎−𝑏
𝛾 𝛼 + 𝛽 cos 2 𝛼+𝛽
tg ∙ tg = | ÷ tg ↔
2 2 𝑎+𝑏 2
cos
2
𝑎−𝑏
𝛾 cos
tg = 2 .
2 𝑎+𝑏 𝛼+𝛽
cos ∙ tg
2 2
На основу посљедње формуле израчунавамо даље:

𝑎−𝑏
𝛾 cos cos 14.71667°
tg = 2 = =
2 𝑎+𝑏 𝛼 + 𝛽 cos 45.63334° ∙ tg 56.22255°
cos ∙ tg
2 2
0.96719 0.96719
= = = 0.92518.
0.69925 ∙ 1.49505 1.04541

Затим саму угао 𝛾, израчунавамо као двоструки аркус тангенс за добијену

вриједност, коју потом прерачунавамо у степене, минута и секунде (на два
децимална мјеста):

𝛾 ≈ 2 ∙ tg (0.92518) = 2 ∙ 42.77438° = 85.54876° =

= 85° (60 ∙ 0.54876) ≈ 85° 32.9256 =
= 85° 32 (60 ∙ 0.9256) ≈ 85° 32 55.54 .

ТИП VI – П ОЗНАТ А ДВА УГЛА И СТ Р АНИЦА

КОЈА ИМ НИ ЈЕ З АЈЕД НИЧКА
За дати сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶 познате су вриједности два његова угла и
страница која им није заједнички. Претпоставићемо да су нам познати углови
странице 𝛼 и 𝛽, и страница која им није
𝐶
заједничка 𝑎. Потребно је на основу тога
𝛾 одредити вриједност угла 𝛾 и страница 𝑏 и 𝑐.
𝑎
𝑏 ТИП VI је илустрован на Слика 36 – ТИП VI.

ТИП VI рјешава се, слично ТИПУ V, примјеном

𝛽 синусне теореме за странице и Неперових
𝑐
𝛼 формула. Поступак одређивања непознатих
𝐵 елемената илустроваћемо кроз конкретан
примјер. У свим задацима из сферне тригоно-
𝐴 С ЛИКА 38 – ТИП VI метрије подразумијевамо прецизност на пет
децималних мјеста иза децималног зареза.

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: В ЈЕЖ БЕ ИЗ М АТ Е МАТИКЕ | 153

Полазни подаци
Нека су дати странице и угао сферног троугла:

𝛼 = 74°18 , 𝛽 = 70°25 , 𝑎 = 58°36 .

[Корак 1] – Прерачунавање у степене

Све дате вриједности прерачунамо у степене:

18
𝛼 = 74°18 = 74° + ° = 74° + 0.30000° = 74.30000°;
60
25
𝛽 = 70°25 = 70° + ° ≈ 70° + 0.41667° = 70.41667°;
60
36
𝑎 = 58°36 = 58° + ° = 58° + 0.60000° = 58.60000°.
60

[Корак 2] – Израчунавање странице 𝒃

Синус странице 𝑏 израчунавамо примјеном Формуле 1, односно синусне
теореме:

sin 𝑎 sin 𝑏
= | ∙ sin 𝛼 ∙ sin 𝛽 ↔
sin 𝛼 sin 𝛽

sin 𝑎 sin 𝛽 = sin 𝑏 sin 𝛼 | ÷ sin 𝛼 ↔

sin 𝑎 sin 𝛽
sin 𝑏 = .
sin 𝛼

На основу горње формуле слиједи да је синус странице 𝑏:

sin 𝑎 sin 𝛽 sin 58.60000° sin 70.41667°

sin 𝑏 = = =
sin 𝛼 sin 74.30000°
0.85355 ∙ 0.94215 0.80417
= = = 0.83534.
0.96269 0.96269

У општем случају ако је sin 𝛿 = 𝑥 и 𝑥 > 0, тада постоје два угла у опсегу од 0°
до 180°, чије је синус једнак 𝑥:

𝛿 = sin 𝑥 и 𝛿 = 180° − 𝛿 .

Због тога добијамо двије вриједности за страницу 𝑏:

𝑏 = sin (0.83534) ≈ 56.65130°;

𝑏 = 180° − 56.65130° ≈ 123.34870°.

Како у сферној тригонометрији важи својство да наспрам већег угла, налази

се већа страница, то закључујемо да: 𝛼 > 𝛽 → 𝑎 > 𝑏. Како је 𝑎 = 58.60000°, то
значи да 58.60000° > 𝑏 , . Будући да:

58.60000° > 56.65130° = 𝑏 ;

58.60000° ≯ 123.34870° = 𝑏 ;

закључујемо да само 𝑏 , задовољава услов, тако да имамо јединствену

страницу 𝑏, који задовољава полазне услове у сферном троуглу ∆𝐴𝐵𝐶:

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 154
 𝑏 ≈ 56.65130° =
= 56° (60 ∙ 0.65130) ≈ 56° 39.0780 =
= 56° 39 (60 ∙ 0.0780) ≈ 56° 39 4.68 .

[Корак 3] – Израчунавање помоћних углова

У даљњем рјешавању сферног троугла потребне су нам вриједности полуглова
, , и , и њих одмах одређујемо:

𝑎 + 𝑏 58.60000° + 56.65130° 115.25130°

= = = 57.62565°;
2 2 2
𝑎 − 𝑏 58.60000° − 56.65130° 1.94870°
= = = 0.97435°;
2 2 2
𝛼 + 𝛽 74.30000° + 70.41667° 144.71667°
= = = 72.35834°;
2 2 2
𝛼 − 𝛽 74.30000° − 70.41667° 3.88333°
= = = 1.94167°.
2 2 2
[Корак 4] – Израчунавање странице 𝒄
Тангенс , односно страницу 𝑐, одређујемо примјеном Формуле 4, односно
Неперових формула, на исти начин на који смо тај тангес израчунали при
рјешавању ТИПА V, па изостављамо извођење:

𝛼+𝛽
𝑐 cos 2 𝑎 + 𝑏 cos 72.35834°
tg = tg = ∙ tg 57.62565° =
2 𝛼−𝛽 2 cos 1.94167°
cos
2
0.30306 0.47882
= ∙ 1.57731 = = 0.47829.
0.99943 0.99943

Затим саму страницу 𝑐, израчунавамо као двоструки аркус тангенс за

добијену вриједност, коју потом прерачунавамо у степене, минута и секунде
(на два децимална мјеста):

𝑐 ≈ 2 ∙ tg (0.47829) = 2 ∙ 25.56143° = 51.12285° =

= 51° (60 ∙ 0.12285) ≈ 51° 7.3710 =
= 51° 7 (60 ∙ 0.3710) ≈ 51° 7 22.26 .

[Корак 5] – Израчунавање угла 𝜸

Тангенс , односно угао 𝛾, одређујемо примјеном Формуле 4, односно
Неперових формула, на исти начин на који смо тај тангес израчунали при
рјешавању ТИПА V, па изостављамо извођење:

𝑎−𝑏
𝛾 cos cos 0.97435°
tg = 2 = =
2 𝑎+𝑏 𝛼 + 𝛽 cos 57.62565° ∙ tg 72.35834°
cos ∙ tg
2 2
0.99986 0.99986
= = = 0.59385.
0.53545 ∙ 3.14446 1.68370

Затим саму угао 𝛾, израчунавамо као двоструки аркус тангенс за добијену

вриједност, коју потом прерачунавамо у степене, минута и секунде (на два
децимална мјеста):

Стеван Кор дић и Наташа Ковач :: ВЈЕЖБЕ ИЗ М АТЕМАТ ИКЕ | 155

 𝛾 ≈ 2 ∙ tg (0.59385) = 2 ∙ 30.70400° = 61.40800° =
= 61° (60 ∙ 0.40800) ≈ 61° 24.4800 =
= 61° 24 (60 ∙ 0.4800) ≈ 61° 24 28.80 .

3 – П РИМЈЕНЕ СФЕРНЕ ТРИГОНОМЕТРИЈЕ У

НАВИГАЦИЈИ
Сферна тригонометрије је основа за рјешавање свих проблема у навигацији. У
овом поглављу биће ријешени неки од основних проблема у навигацији.
Скоро сви проблеми у навигацији рјешавају се свођењем на рјешавање
проблема сферног троугла, које је наведено у претходном поглављу.

У навигацији тачке се означавају географском ширином и географском

дужином. Тачка 𝐴(𝜑 , 𝜆 ) се тако одређује као уређен пар: географска ширина
𝜑 и географском дужином 𝜆 .

Географска ширина узима вриједности: 𝜑 ∈ [−90°, 90°]. Уколико је

географска ширина позитивна тачка се налази на сјеверној хемисфери, а
уколико је негативна тачка се налази на јужној хемисфери. У навигацији је у
користи се систем у којем се поред угла додаје ознака за страну свијета 𝑁 за
сјевер и 𝑆 за југ. За израчунавања је једноставније користити ознаку у којој
знак угла одређује положај на сјеверној или јужној хемисфери. Из наведеног
лако закључујемо да: тачка на екватору има географску ширину 0°; тачка на
сјеверном полу има географску ширину 90° и тачка на јужном полу има
географску ширину −90°.

Географска дужина узима вриједности: 𝜆 ∈ [−180°, 180°]. Уколико је

географска ширина позитивна тачка се налази на источној хемисфери
(у односу на Гринич), а уколико је негативна тачка се налази на западној
хемисфери (у односу на Гринич). У навигацији је у користи се систем у којем
се поред угла додаје ознака за страну свијета 𝐸 за исток и 𝑊 за запад. За
израчунавања је једноставније користити ознаку у којој знак угла одређује
положај на источној или западној хемисфери. Из наведеног лако закључујемо
да: тачка на Гриничу има географску дужину 0°.

Због израчунавања, некада је лакше узети да географска ширина узима

вриједности 𝜆 ∈ [0°, 360°). При томе вриједности од 0° до 180°, означавају
источну хемисферу, а вриједности од 180° до 360° западну хемисферу.

Координате сјеверног пола узимамо да су 𝑁(90°, 0°), а јужног пола

𝑆(−90°, 0°). За ова два пола обично користимо ознаке 𝑁 и 𝑆, али не увијек.
Често у примјенама сјеверни или јужни пол су „трећа тачка“ у сферном
троуглу, па ћемо их често означавати као „тачку 𝐶”.

П О ВЕ ЗИ В А Њ Е ГЕ ОГР А Ф С К ИХ К О ОР Д И НА Т А Т А Ч А КА Н А С Ф Е Р И И
ВР И Ј Е Д Н ОС Т И У С Ф Е Р НО М Т Р О У Г Л У
Ако су познате географске координате тачке 𝐴(𝜑 , 𝜆 ), тада се удаљеност
(по меридијану) тачке 𝐴 од сјеверног пола рачуна по формули 90° − 𝜑 .
Слично томе, удаљеност (по меридијану) тачке 𝐴 од јужног пола рачуна по
формули 90° + 𝜑 .

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 156
 Нека су познате географске координате тачака 𝐴(𝜑 , 𝜆 ) и 𝐵(𝜑 , 𝜆 ). Узмемо
ли да је тачка 𝐶 сјеверни или јужни пол тада вриједност угла 𝛾, код тачке 𝐶 у
троуглу ∆𝐴𝐵𝐶, израчунавамо као |𝜆 − 𝜆 |.

ПРОБЛЕМ I – У Д АЉЕНОСТИ ДВИ ЈЕ Т АЧКЕ НА СФЕРИ

Дате су тачке 𝐴(𝜑 , 𝜆 ) и 𝐵(𝜑 , 𝜆 ) на сфери. Одредити лучну удаљеност
између тачака 𝐴 и 𝐵, коју означавамо са 𝑑(𝐴, 𝐵).
𝐶

𝛾
𝑎 Р Ј Е Ш Е Њ Е I – К ОС И Н УС А Т Е ОР Е МА
𝑏 Рјешење. Означимо са 𝐶(90°, 0°),
сјеверни пол. У троуглу ∆𝐴𝐵𝐶, на основу
географских координата лако
𝛽
𝑐 израчунавамо:
𝛼
𝐵 𝑎 = 90° − 𝜑 ,
𝐴 𝑏 = 90° − 𝜑 ,

С ЛИКА 39 – ПРОБЛЕМ I 𝛾 = |𝜆 − 𝜆 |.

Удаљеност тачака 𝐴 и 𝐵, коју смо означили са 𝑑(𝐴, 𝐵) је једнака у троуглу

∆𝐴𝐵𝐶 страници 𝑐. Како су за троугао ∆𝐴𝐵𝐶, познате двије странице 𝑎 и 𝑏, и
њима заједнички угао 𝛾, овдје се ради о ТИП III рјешавања сферног троугла.
При томе потребно је само израчунати вриједност странице 𝑐, не и углова 𝛼 и
𝛽. На основу тога и косинусне теореме за странице закључујемо да:

cos 𝑑(𝐴, 𝐵) = cos 𝑐 = cos 𝑎 cos 𝑏 + sin 𝑎 sin 𝑏 cos 𝛾.

Из претходне формуле непосредно залучујемо да је:

𝑑(𝐴, 𝐵) = cos (cos 𝑎 cos 𝑏 + sin 𝑎 sin 𝑏 cos 𝛾).

Будући да је задатак одређивања удаљености између двије тачке на сфери,

један од основних у навигацији у горњу формулу уводимо директно
географске координате тачака 𝐴 и 𝐵, и тако добијамо:

𝑑(𝐴, 𝐵) = cos (cos(90° − 𝜑 ) cos(90° − 𝜑А )

+ sin(90° − 𝜑 ) sin(90° − 𝜑А ) cos|𝜆 − 𝜆 |).

Како важи да је: cos(90° − 𝛿) = sin 𝛿 и sin(90° − 𝛿) = cos 𝛿, горња формула се

поједностављује:

𝑑(𝐴, 𝐵) = cos (sin 𝜑 sin 𝜑 + cos 𝜑 cos 𝜑 cos|𝜆 − 𝜆 |).

Одатле изводимо коначни облик формуле за удаљеност између двије тачке на

сфери:

𝑑(𝐴, 𝐵) = cos (sin 𝜑 sin 𝜑 + cos 𝜑 cos 𝜑 cos|𝜆 − 𝜆 |).

Р Ј Е Ш ЕЊ Е II – Х А ВЕ Р С И Н ФОРМУЛА
Друго рјешење проблема удаљеност двије тачке на сфери добијамо преко
хаверсин функције:

Стеван Кордић и Наташа Ковач :: В ЈЕЖ БЕ ИЗ М АТ Е МАТИКЕ | 157

 𝛼 1 − cos 𝛼
hav(𝛼) = sin = ,
2 2

користећи формулу:

𝑑(𝐴, 𝐵) = 2 sin hav(𝜑 − 𝜑 ) + cos 𝜑 cos 𝜑 hav(𝜆 − 𝜆 ) .

Извршимо ли замјену хаверсин функције добијамо слиједећи облик хаверсин

формуле, коју ћемо даље користити:

𝜑 −𝜑 𝜆 −𝜆
𝑑(𝐴, 𝐵) = 2 sin sin + cos 𝜑 cos 𝜑 sin .
2 2

Хаверсин формула се користи за израчунавање удаљености између двије

тачке, када је та удаљеност мала. У таквим ситуацијама, удаљеност израчуната
хаверсин формулом је прецизнија у односу на ону израчунату косинусном
теоремом.

З АДАТ АК 1
Одредити лучну удаљеност између тачака 𝐴(−15°, 45°) и 𝐵(25°, −37°) на
сфери.

Р Ј Е Ш Е Њ Е I – К ОС И Н УС А Т Е ОР Е МА
Директном примјеном рјешења ПРОБЛЕМА I, примјеном косинусне теореме
тј. формуле за израчунавање удаљености двије тачке на сфери, добијамо:

𝑑(𝐴, 𝐵) = cos (sin(−15°) sin 25° + cos(−15°) cos 25° cos|−37° − 45°|)
= cos (sin(−15°) sin 25° + cos(−15°) cos 25° cos|−82°|)
= cos (− sin 15° sin 25° + cos 15° cos 25° cos 82°)
= cos (−0.25882 ∙ 0.42262 + 0.96593 ∙ 0.90631 ∙ 0.13917)
= cos (−0.10938 + 0.12183) = cos (0.01245) = 89.28665°
= 89° 17 11.94 .

Повезујући почетак и крај задатка залучујемо да је удаљеност између тачака

тачака 𝐴(−15°, 45°) и 𝐵(25°, −37°) примјеном косинусне теореме једнака:

𝑑(𝐴, 𝐵) = 89.28665° = 89° 17 11.94 .

Р Ј Е Ш Е Њ Е II – Х А В ЕР С И Н ФОРМУЛА
Директном примјеном рјешења ПРОБЛЕМА I, примјеном хаверсин формуле тј.
формуле за израчунавање удаљености двије тачке на сфери, добијамо:

𝑑(𝐴, 𝐵) =

25° − (−15°) −37° − 45°

= 2 sin sin + cos(−15°) cos 25° sin
2 2

= 2 sin sin 20° + cos 15° cos 25° sin sin (−41°)

= 2 sin 0.34202 + 0.96593 ∙ 0.90631 ∙ (−0.65606)

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 158
 = 2 sin √0.11698 + 0.87543 ∙ 0.43041 = 2 sin √0.11698 + 0.37679

= 2 sin √0.49377 = 2 sin (0.70269) = 2 ∙ 44.64326°

= 89.28651° = 89° 17 11.45 .

Повезујући почетак и крај задатка залучујемо да је удаљеност између тачака

тачака 𝐴(−15°, 45°) и 𝐵(25°, −37°) примјеном хаверсин формуле једнака:

𝑑(𝐴, 𝐵) = 89.28651° = 89° 17 11.45 .

ПРОБЛЕМ II – П О ЧЕТНИ КУРС

Дате су тачке 𝐴(𝜑 , 𝜆 ) и 𝐵(𝜑 , 𝜆 ) на сфери. Одредити почетни курс брода
(авиона) 𝜃, који по ортодроми полази из тачке 𝐴 ка тачки 𝐵.
𝐶 Рјешење. Слично као и у ПРОБЛЕМУ I, oзначимо са
𝛾 𝐶(90°, 0°), сјеверни пол. У троуглу ∆𝐴𝐵𝐶,
𝑎 на основу географских координата лако
𝑏
израчунавамо:

𝑎 = 90° − 𝜑 ,
𝛽
𝑐 𝑏 = 90° − 𝜑 ,
𝛼
𝐵
𝛾 = |𝜆 − 𝜆 |.
𝐴 С ЛИКА 40 – ПРОБЛЕМ II

Ако се тачка 𝐵 налази источно од тачке 𝐴, тј. у смјеру истока удаљеност тачке
𝐴 од тачке 𝐵 по ортодроми је мања у односу на ону ако идемо западно по
ортодроми, тада је 𝜃 = 𝛼.

У супротном, ако се тачка 𝐵 налази западно од тачке 𝐴, тј. у смјеру запада

удаљеност тачке 𝐴 од тачке 𝐵 по ортодроми је мања у односу на ону ако
идемо источно по ортодроми, тада је 𝜃 = 360° − 𝛼.

Наведено можемо сумирати формулом:

𝛼 : "𝐵 је источно од 𝐴"

𝜃= .
360° − 𝛼 : "𝐵 је западно од 𝐴"

У сваком случају потребно је одредити угао 𝛼 у троуглу ∆𝐴𝐵𝐶. Како су за

троугао ∆𝐴𝐵𝐶, познате двије странице 𝑎 и 𝑏, и њима заједнички угао 𝛾, овдје
се ради о ТИП III рјешавања сферног троугла. При томе потребно је само
израчунати вриједност угла 𝛼, не и странице 𝑎 и угла 𝛽.

Угао 𝛼 одређује се као и у рјешавању сферног троугла ТИП III користећи

формуле:

𝑎−𝑏 𝑎−𝑏
𝛼+𝛽 cos 𝛼−𝛽 sin
tg = 2 и tg = 2 .
2 𝑎+𝑏 𝛾 2 𝑎+𝑏 𝛾
cos ∙ tg sin ∙ tg
2 2 2 2

Означимо ли са 𝑇 = tg и 𝑇 = tg , угао 𝛼, одређујемо онда као:

𝛼 = tg (𝑇 ) + tg (𝑇 ).

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 159
З АДАТ АК 2
Одредити почетни курс брода који плови по ортодроми из тачке 𝐴(−15°, 45°)
у тачку 𝐵(25°, 120°).

Сходно поступку за рјешавање ПРОБЛЕМА II, почетни курс израчунавамо у

сљедећа три корака.

[Корак 1] – Израчунавање углова и помоћних углова

Странице 𝑎 и 𝑏, као и угао 𝛾 израчунавамо као:

𝑎 = 90° − 𝜑 = 90° − 25° = 65°;

𝑏 = 90° − 𝜑 = 90° − (−15°) = 90° + 15° = 105°;

𝛾 = |𝜆 − 𝜆 | = |120° − 45°| = |75°| = 75°.

У формула су нам потребни сљедећи углови , и , па затим и њих

одредимо:

𝑎 + 𝑏 65° + 105° 170°

= = = 85°;
2 2 2
𝑎 − 𝑏 65° − 105° −40°
= = = −20°;
2 2 2
𝛾 75°
= = 37.5°.
2 2

[Корак 2] – Израчунавање угла 𝜶

Израчунајмо прво вриједности 𝑇 = tg и 𝑇 = tg :

𝑎−𝑏
𝛼+𝛽 cos cos(−20°) 0.93969
𝑇 = tg = 2 = =
2 𝑎+𝑏 𝛾 cos 85° ∙ tg 37.5° 0.08716 ∙ 0.76733
cos ∙ tg
2 2
0.93969
= = 14.05039;
0.06688

𝑎−𝑏
𝛼−𝛽 sin sin(−20°) −0.34202
𝑇 = tg = 2 = =
2 𝑎 + 𝑏 𝛾 sin 85° ∙ tg 37.5° 0.99619 ∙ 0.76733
sin ∙ tg
2 2
−0.34202
= = −0.44743;
0.76441

Угао 𝛼 израчунавамо по формули:

𝛼 = tg (𝑇 ) + tg (𝑇 ) = tg (14.05039) + tg (−0.44743)
= 85.92899° + (−24.10517°) = 85.92899° − 24.10517°
= 61.82382°.

[Корак 3] – Одређивање почетног курса 𝜽

Тачка 𝐵 налази источно од полазне тачке 𝐴. То значи да је почетни курс 𝜃 = 𝛼,
тј.:
𝜃 = 𝛼 = 61.82382° = 61° 49 25.75′′.

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 160
 ПРОБЛЕМ III – П РЕЛАЗАК ПАРАЛЕЛЕ
Брод (авион) путује из тачке 𝐴(𝜑 , 𝜆 ) у тачку 𝐵(𝜑 , 𝜆 ) по ортодроми.
Одредити географске координате тачке 𝐷, у којој ће брод (авион)
прећи 𝜑-ту паралелу.
𝐶
Рјешење. Слично као и у ПРОБЛЕМИМА I и
𝛾
𝛾 𝑎 II, oзначимо са 𝐶(90°, 0°), сјеверни пол. У
𝑏 троуглу ∆𝐴𝐵𝐶, на основу географских
𝑎
координата лако израчунавамо:
𝛽 𝛽 𝑎 = 90° − 𝜑 ,
𝑐
𝛼 𝐷
𝑐 𝐵 𝑏 = 90° − 𝜑 ,

𝐴 𝛾 = |𝜆 − 𝜆 |.
С ЛИКА 41 – ПРОБЛЕМ III

Означимо у странице троугла ∆𝐴𝐷𝐶, са: 𝑎 , 𝑏 и 𝑐 , а његове углове са 𝛼, 𝛽 и 𝛾 .

Тачка 𝐷(𝜑 , 𝜆 ) налази се на правој-ортодроми 𝑐. Из услова задатка тачка 𝐷
се такође налази на 𝜑-тој паралели, одакле непосредно закључујемо да је
𝜑 = 𝜑, тј. 𝐷(𝜑, 𝜆 ). Одатле непосредно закључујемо да је:

𝑎 = 90° − 𝜑 = 90° − 𝜑.

За потпуно одређивање географских координата тачке 𝐷(𝜑, 𝜆 ), потребно је

још одредити њену географску дужину 𝜆 . Пошто је угао 𝛾 , угао код сјевер-
ног пола, тј. тјемена 𝐶, одатле закључујемо да је 𝜆 = 𝜆 + 𝛾 , ако је тачка
𝐵 источно од тачке 𝐴. У случају да је тачка 𝐵 западно од тачке 𝐴, тада
је 𝜆 = 𝜆 − 𝛾 .

Из свега закључујемо да географске координате тачке 𝐷(𝜑, 𝜆 + 𝛾 ), ако је

тачка 𝐵 источно од тачке 𝐴, односно 𝐷(𝜑, 𝜆 − 𝛾 ), ако је тачка 𝐵 западно од
тачке 𝐴. У оба случаја потребно је одредити вриједност 𝛾 , дјелимичним
рјешавањем сферних троуглова ∆𝐴𝐵𝐶 и ∆𝐴𝐷𝐶.

Сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶, пошто знамо вриједности 𝑎, 𝑏 и 𝛾, рјешавамо као ТИП

III сферног троугла. Из троугла ∆𝐴𝐵𝐶 потребна нам је само вриједност угла 𝛼.

Након израчунавања угла 𝛼, у сферном троуглу ∆𝐴𝐷𝐶 знамо вриједности 𝑎 , 𝑏

и 𝛼, па се он рјешава као ТИП V сферног троугла из којег нам је потребна прво
вриједност угла 𝛽 , и коначно угла 𝛾 .

З АДАТАК 3
Брод (авион) путује из тачке 𝐴(−15°, 45°) у тачку 𝐵(25°, 120°) по ортодроми.
Одредити географске координате тачке 𝐷, у којој ће брод (авион) прећи 5°-у
паралелу.

Пошто су координате тачака 𝐴 и 𝐵 исте као и у Задатку 1, у поступку израде

неће се понављати она израчунавања која су иста, већ само навести резултати.

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 161
[Корак 1] – Израчунавање углова и помоћних углова
Као у [Корак 1]-у ПРОБЛЕМА II, израчунамо вриједности:

𝑎+𝑏 𝑎−𝑏 𝛾
𝑎 = 65°; 𝑏 = 105°; 𝛾 = 75°; = 85°; = −20° и = 37.5°.
2 2 2

Из услова задатка одређујемо још:

𝑎 = 90° − 5° = 85°.

[Корак 2] – Израчунавање угла 𝜶

Исто као и [Корак 2] у ПРОБЛЕМУ II, наведимо само израчунату вриједности:

𝛼 = 61.82382°.

[Корак 3] – Израчунавање угла 𝜷𝟏

На основу синусне теореме имамо да важи:

sin 𝑏 sin 𝛼 sin 105° sin 61.82382°

sin 𝛽 = = =
sin 𝑎 sin 85°

0.96593 ∙ 0.88150 0.85147

= = = 0.85473.
0.99619 0.99619

Због тога добијамо двије вриједности за угао 𝛽 :

𝛽 = sin (0.85473) ≈ 58.72992°;

𝛽 = 180° − 58.73000° ≈ 121.27008°.

Како у сферној тригонометрији важи својство да наспрам веће странице,

налази се већи угао то закључујемо да: 𝑏 > 𝑎 → 𝛼 > 𝛽 . Како је 𝛼 =
61.82382°, то значи да 61.82382° < 𝛽 , . Будући да:

61.82382° ≮ 58.72992° = 𝛽 ;

61.82382° < 121.27008° = 𝛽 ;

закључујемо да само 𝛽 , задовољава услов, тако да имамо јединствен угао 𝛽 ,

који задовољава полазне услове у сферном троуглу ∆𝐴𝐷𝐶:

𝛽 ≈ 121.27008°.

[Корак 4] – Израчунавање угла 𝜸𝟏

Тангенс , односно угао 𝛾 , израчунавамо формулом:

𝑎 −𝑏 85° − 105°
𝛾 cos cos
tg = 2 = 2 =
2 𝑎 +𝑏 𝛼+𝛽 85° + 105° 61.82382° + 121.27008°
cos ∙ tg cos ∙ tg
2 2 2 2
cos(−10°) 0.98481 0.98481
= = =
cos 95° ∙ tg 91.54695° −0.08716 ∙ (−37.02890) 3.22744
= 0.30514.

Затим саму угао 𝛾, израчунавамо као двоструки аркус тангенс за добијену

вриједност, коју потом прерачунавамо у степене, минута и секунде (на два
децимална мјеста):

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 162
 𝛾 ≈ 2 ∙ tg (0.30514) = 2 ∙ 16.96904° = 33.93809°.

[Корак 5] – Израчунавање географских координата тачке 𝑫

Пошто је тачка је тачка 𝐵 источно од тачке 𝐴, тада су географске координате
тачке 𝐷(𝜑, 𝜆 + 𝛾 ):

𝐷(5°, 45° + 33.93809°) ≡ 𝐷(5°, 78.93809°) ≡ 𝐷(5°, 78° 56 17.12′′).

ПРОБЛЕМ IV – П РЕЛАЗАК МЕРИДИЈ АНА

Брод (авион) путује из тачке 𝐴(𝜑 , 𝜆 ) у тачку 𝐵(𝜑 , 𝜆 ) по ортодроми.
Одредити географске координате тачке 𝐷, у којој ће брод (авион)
прећи 𝜆-ти меридијан.
𝐶
Рјешење. Слично као и у ПРОБЛЕМИМА I и
𝛾
𝛾 𝑎 II, oзначимо са 𝐶(90°, 0°), сјеверни пол. У
𝑏 троуглу ∆𝐴𝐵𝐶, на основу географских
𝑎
координата лако израчунавамо:
𝛽 𝛽 𝑎 = 90° − 𝜑 ,
𝑐
𝛼 𝐷
𝑐 𝐵 𝑏 = 90° − 𝜑 ,

𝐴 𝛾 = |𝜆 − 𝜆 |.
С ЛИКА 42 – ПРОБЛЕМ IV

Означимо у странице троугла ∆𝐴𝐷𝐶, са: 𝑎 , 𝑏 и 𝑐 , а његове углове са 𝛼, 𝛽 и 𝛾 .

Тачка 𝐷(𝜑 , 𝜆 ) налази се на правој-ортодроми 𝑐. Из услова задатка тачка 𝐷
се такође налази на 𝜆-том меридијану, одакле непосредно закључујемо да је
𝜆 = 𝜆, тј. 𝐷(𝜑 , 𝜆). Одатле непосредно закључујемо да је:

𝛾 = |𝜆 − 𝜆 |.

За потпуно одређивање географских координата тачке 𝐷(𝜑 , 𝜆), потребно је

још одредити њену географску ширину 𝜑 . Пошто је 𝑎 = 90° − 𝜑 , одакле
закључујемо да је 𝜑 = 90° − 𝑎 .

Из свега закључујемо да географске координате тачке 𝐷(90° − 𝑎 , 𝜆), па

је одредити вриједност странице 𝑎 , дјелимичним рјешавањем сферних
троуглова ∆𝐴𝐵𝐶 и ∆𝐴𝐷𝐶.

Сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶, пошто знамо вриједности 𝑎, 𝑏 и 𝛾, рјешавамо као ТИП

III сферног троугла. Из троугла ∆𝐴𝐵𝐶 потребна нам је само вриједност угла 𝛼.

Након израчунавања угла 𝛼, у сферном троуглу ∆𝐴𝐷𝐶 знамо вриједности 𝛼 ,

𝛾 и 𝑏, па се он рјешава као ТИП IV сферног троугла из којег нам је потребна
само вриједност странице 𝑎 .

З АДАТАК 4
Брод (авион) путује из тачке 𝐴(−15°, 45°) у тачку 𝐵(25°, 120°) по ортодроми.
Одредити географске координате тачке 𝐷, у којој ће брод (авион) прећи 55°-и
меридијан.

Пошто су координате тачака 𝐴 и 𝐵 исте као и у Задатку 1, у поступку израде

неће се понављати она израчунавања која су иста, већ само навести резултати.

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 163
[Корак 1] – Израчунавање углова и помоћних углова I
Као у [Корак 1]-у ПРОБЛЕМА II, израчунамо вриједности:

𝑎+𝑏 𝑎−𝑏 𝛾
𝑎 = 65°; 𝑏 = 105°; 𝛾 = 75°; = 85°; = −20° и = 37.5°.
2 2 2

Из услова задатка одређујемо још:

𝛾 = |𝜆 − 𝜆 | = |55° − 45°| = 10°.

[Корак 2] – Израчунавање угла 𝜶

Исто као и [Корак 2] у ПРОБЛЕМУ II, наведимо само израчунату вриједности:

𝛼 = 61.82382°.

[Корак 3] – Израчунавање углова и помоћних углова II

Будући да ће нам у рјешавању сферног троугла ∆𝐴𝐷𝐶 бити потребне
вриједности за , и , и њих одмах одређујемо:

𝛼+𝛾 61.82382° + 10° 71.82382°

= = = 35.91191°;
2 2 2
𝛼−𝛾 61.82382° − 10° 51.82382°
= = = 25.91191°;
2 2 2
𝑏 105°
= = 52.5°.
2 2
[Корак 4] – Израчунавање страницe 𝒂𝟏
Тангенсе углова и одређујемо примјеном формулама:

𝛼−𝛾
𝑎 +𝑐 cos
tg = 2 tg 𝑏 = 0.89947 ∙ 1.30323 =
2 𝛼 + 𝛾 2 0.80992
cos
2
1.17222
= = 1.44733;
0.80992
𝛼−𝛾
𝑎 −𝑐 sin
tg = 2 tg 𝑏 = 0.43699 ∙ 1.30323 =
2 𝛼 + 𝛾 2 0.58654
sin
2
0.56950
= = 0.97095.
0.58654

Вриједности и непосредно одређујемо формулама:

𝑎 +𝑐
= tg (1.44733) = 55.35834°;
2
𝑎 −𝑐
= tg (0.97095) = 44.15557°.
2

Страницу 𝑎 , коначно израчунавамо као:

𝑎+𝑏 𝑎−𝑏
𝑎= + ≈ 55.35834° + 44.15557° = 99.51391°.
2 2

[Корак 5] – Израчунавање географских координата тачке 𝑫

Географске координате тачке 𝐷(90° − 𝑎 , 𝜆) су:

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 164
 𝐷(90° − 99.51391°, 55°) ≡ 𝐷(−9.51391°, 55°) ≡ 𝐷(−9° 30 50.07′′, 55°).

ПРОБЛЕМ V – К РЕТ АЊЕ ПО ОРТОДРОМИ

Брод (авион) путује из тачке 𝐴(𝜑 , 𝜆 ) у тачку 𝐵(𝜑 , 𝜆 ) по ортодроми.
Одредити географске координате тачке 𝐷, у којој ће брод (авион) наћи,
након пређених 𝑥 наутичких миља пута.
𝐶
Рјешење. Слично као и у ПРОБЛЕМИМА I и
𝛾
𝛾 𝑎 II, oзначимо са 𝐶(90°, 0°), сјеверни пол. У
𝑏 троуглу ∆𝐴𝐵𝐶, на основу географских
𝑎
координата лако израчунавамо:
𝛽 𝛽 𝑎 = 90° − 𝜑 ,
𝑐
𝛼 𝐷
𝑐 𝐵 𝑏 = 90° − 𝜑 ,

𝐴 𝛾 = |𝜆 − 𝜆 |.
С ЛИКА 43 – ПРОБЛЕМ V

Означимо у странице троугла ∆𝐴𝐷𝐶, са: 𝑎 , 𝑏 и 𝑐 , а његове углове са 𝛼, 𝛽 и 𝛾 .

Тачка 𝐷(𝜑 , 𝜆 ) налази се на правој-ортодроми 𝑐, након пређених 𝑥 наутичких
миља пута. Из тога лако закључујемо страницу 𝑐 израчунавамо тако што број
пређених наутичких миља 𝑥 прерачунамо у степене.
𝑥
𝑐 = °.
60

Пошто је 𝑎 = 90° − 𝜑 , одатле закључујемо да је 𝜑 = 90° − 𝑎 .

За потпуно одређивање географских координата тачке 𝐷(𝜑 , 𝜆), потребно је

још одредити њену географску ширину 𝜑 . Пошто је 𝑎 = 90° − 𝜑 , одатле
закључујемо да је 𝜑 = 90° − 𝑎 . Потребно је још одредити њену географску
дужину 𝜆 . Пошто је угао 𝛾 , угао код сјеверног пола, тј. тјемена 𝐶, одатле
закључујемо да је 𝜆 = 𝜆 + 𝛾 , ако је тачка 𝐵 источно од тачке 𝐴. У случају да
је тачка 𝐵 западно од тачке 𝐴, тада је 𝜆 = 𝜆 − 𝛾 .

Из свега закључујемо да географске координате тачке 𝐷(90° − 𝑎 , 𝜆 + 𝛾 ),

ако је тачка 𝐵 источно од тачке 𝐴, односно 𝐷(90° − 𝑎 , 𝜆 − 𝛾 ), ако је тачка 𝐵
западно од тачке 𝐴. У оба случаја потребно је одредити вриједност 𝑎 и 𝛾
дјелимичним рјешавањем сферних троуглова ∆𝐴𝐵𝐶 и ∆𝐴𝐷𝐶.

Сферни троугао ∆𝐴𝐵𝐶, пошто знамо вриједности 𝑎, 𝑏 и 𝛾, рјешавамо као ТИП

III сферног троугла. Из троугла ∆𝐴𝐵𝐶 потребна нам је само вриједност угла 𝛼.

Након израчунавања угла 𝛼, у сферном троуглу ∆𝐴𝐷𝐶 знамо вриједности 𝑏, 𝑐

и 𝛼, па се он рјешава као ТИП III сферног троугла из којег нам потребне
страница 𝑎 и угао 𝛾 .

З АДАТАК 5
Брод (авион) путује из тачке 𝐴(−15°, 45°) у тачку 𝐵(25°, 120°) по ортодроми.
Одредити географске координате тачке 𝐷, у којој ће се брод (авион) наћи
након пређених 582 наутичких миља.

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 165
Пошто су координате тачака 𝐴 и 𝐵 исте као и у Задатку 1, у поступку израде
неће се понављати она израчунавања која су иста, већ само навести резултати.

[Корак 1] – Израчунавање углова и помоћних углова I

Као у [Корак 1]-у ПРОБЛЕМА II, израчунамо вриједности:

𝑎+𝑏 𝑎−𝑏 𝛾
𝑎 = 65°; 𝑏 = 105°; 𝛾 = 75°; = 85°; = −20° и = 37.5°.
2 2 2

Из услова задатка одређујемо још:

𝑥 582
𝑐 = °= ° = 9.7°.
60 60

[Корак 2] – Израчунавање угла 𝜶

Исто као и [Корак 2] у ПРОБЛЕМУ II, наведимо само израчунату вриједности:

𝛼 = 61.82382°.

[Корак 3] – Израчунавање углова и помоћних углова II

Будући да ће нам у рјешавању сферног троугла ∆𝐴𝐷𝐶 бити потребне
вриједности за , и , и њих одмах одређујемо:

𝑏+𝑐 105° + 9.7° 114.7°

= = = 57.35°;
2 2 2
𝑏−𝑐 105° − 9.7° 95.3°
= = = 47.65°;
2 2 2
𝛼 61.82382°
= = 30.91191°.
2 2

[Корак 4] – Израчунавање странице 𝒂𝟏

Косинус странице 𝑎 израчунавамо примјеном косинусне теореме за
странице:

cos 𝑎 = cos 𝑏 cos 𝑐 + sin 𝑏 sin 𝑐 cos 𝛼

= cos 105° cos 9.7° + sin 105° sin 9.7° cos 61.82382° =

= −0.25882 ∙ 0.98570 + 0.96597 ∙ 0.16849 ∙ 0.47218 =

= −0.25512 + 0.07685 = −0.17827.

Страницу 𝑎 , израчунавамо као:

𝑎 = cos (−0.17827) ≈ 100.26901°.

[Корак 5] – Израчунавање угла 𝜸𝟏

Тангенсе углова и одређујемо примјеном формула:

𝑏−𝑐
𝛽 +𝛾 cos
tg = 2 =
2 𝑏+𝑐 𝛼
cos ∙ tg
2 2
0.67366 0.67366
= = = 2.08538;
0.53951 ∙ 0.59877 0.32304

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 166
 𝑏−𝑐
𝛽 −𝛾 sin
tg = 2 =
2 𝑏+𝑐 𝛼
sin ∙ tg
2 2
0.73904 0.73904
= = = 1.46591.
0.84198 ∙ 0.59877 0.50415

Вриједности и непосредно одређујемо формула:

𝛽 +𝛾
= tg (2.08538) = 64.38094°;
2

𝛽 −𝛾
= tg (1.46591) = 48.90667°.
2

Угао 𝛾 , коначно одређујемо као:

𝛽 +𝛾 𝛽 −𝛾
𝛾 = − ≈ 64.38094° − 48.90667° = 15.47427°.
2 2
[Корак 6] – Израчунавање географских координата тачке 𝑫
Пошто је тачка 𝐵 источно од тачке 𝐴, тада су географске координате тачке
𝐷(90° − 𝑎 , 𝜆 + 𝛾 ),:

𝐷(90° − 100.26901°, 45° + 15.47427°) ≡ 𝐷(−10.26901°, 60.47427°) ≡

≡ 𝐷(−10° 16 8.44 , 60° 28 27.37′′).

С т е в а н К о р д и ћ и Н а т а ш а К о в а ч :: В Ј Е Ж Б Е И З М А Т Е М А Т И К Е | 167