Uzgoj

Biljke zahtevaju dosta vlage u zemljištu, pa se preporučuje zalivanje svaki drugi dan, posebno mladih stabala
(godišnja suma padavina 900-1200 mm).

Izdržavaju hladnoću od -15 do -18 stepeni, ali im smeta hladan vetar i prevlažno zemljište u toku zime za
razliku od Diospyros lotus koje izdržavaju temperature do -20 i -25 stepeni.

Seme se seje odmah nakon vađenja iz ploda, na dubinu 1-2 cm. Nakon nicanja treba odstraniti semenjaču
koju biljka iznosi iznad površine zemlje kako bi se ponik mogao dalje razvijati. Mlade biljke brzo rastu i treba
ih presađivati kako bi koren mogao da se normalno razvija. Na željenoj visini treba odstraniti vrh biljke kako
bi se formirala krošnja.
Voli sunčana mesta zaštićena od vetra i prihranu svake dve nedelje. Zimi biljku držati na prohladnom mestu
(oko 5 stepeni), održavati vlažnost supstrata i orošavati biljke. Pri starosti 2-3 godine u toplijim krajevima
može se saditi na zaštićeno mesto u bašti. Prvo cvetanje je nakon 5-7 godina.

Snažna voćka dekorativna izgleda ima lepe, velike, sjajne i kožnate listove, te velike lepe cvetove iz kojih se
razviju plodovi veličine jabuke. Razmnožava se semenom, u novije vreme kalemljenjem, reznicama u proleće
ili kontejnerskim sadnicama koje omogućavaju sadnju tokom cele godine. Izraziti je heliofit koji dobro
podnosi hladnoću, pa ga temperature od -17 do -20°S neće uništiti, za razliku od masline, smokve ili nara.

Budući da plodovi kasno dozrevaju potrebno je prilikom

sadnje odabrati pogodnu poziciju za biljku, na južnijoj strani
i zaštićenoj od vetra. Voli dosta vlage pa je biljku potrebno
navodnjavati, a prinos će biti veći i plodovi krupniji i sočniji.
Traže duboka i vodopropusna zemljišta, bogata hranjivim
materijama. Danas postoji velik broj sorata i klonova, pa je
za komercijalno podizanje zasada veoma važno odabrati
pravu sortu. Postoje sorte s različitom obojenosti mesa
ploda, različitim oblikom plodova, a u novije vrijeme
dobijen je velik broj sorti čiji se plodovi mogu jesti u
momentu berbe. Stare sorte nisu jestive u trenutku branja
zbog adstringentnog delovanja i tanina, čiju razgradnju
treba čekati i po nekoliko nedelja nakon berbe.

Plodovi kakija teže 200-500 grama, a sadrže oko 16 %

šećera, organske kiseline, tanin, minerale i vitamine, a posebno vitamin C. Preporučuje se kao energetski
bogata hrana u slučaju slabosti organizmai kod stimulisanja varenja(zatvora). Koristi se i kao antibaktericidno
sredstvo kod gastroenteritisa (zapaljenje želuca i tankog creva), posebno kod dece, kod dispepsija
(poremećaja u varenju hrane) i kod crevnih upala. Posebno je dobar kao sredstvo za jačanje nervnog sistema
i aktivnosti jetre.

Ako polodovi kakija još nisu ugnjileli, najbolje je staviti ih u

najlon kesu u toploj prostoriji. Valja pričekati da omekšaju,
a to se vidi po njihovoj mekoći mesa i prozirnoj pokožici.
Pokožica se zatim oljušti, a plod se jede kašičicom sa ili bez
šećera. Iz ploda se može iscediti sok ili se dodaje voćnim
salatama, sladoledima i sl. Mogu se pripremiti i sirupi,
kolači, džemovi i dr. pa ih i prehrambena industrija sve više
koristi, a dijabetičari hvale.

Za odstranjivanje oporog ukusa plodovi se mogu zamrznuti i

nakon njihovog odmrzavanja nestaje oporost. Japanska
jabuka ima dva puta više voćnih vlakana i neophodnih
mikroelemenata od jabuke. Bogata je antioksidantima,
kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i
gvožđem, vitaminima A, C i P. U narodnoj medicini koristi se
za ublažavanje želudačnih tegoba, jača kardiovaskularni sistem i srčani mišić, umirujuće deluje na nervni
sistem, ima baktericidno svojstvo, koristi se za ispiranje grla, umirenje kašlja i u kozmetičke svrhe.

Ne napadaju je štetočine.