Za knjige.

club obradila
Sweet

Knjige.club
2
 Prolog

Sent Moric, februar 2017.

Boca kurvoazijea iz 1967, trojica njegovih najboljih prijatelja i partija

pokera s astronomskim ulozima u VIP loži najotmenijeg kluba u Sent
Moricu, bio je savršen završetak dana, koji su proveli u švajcarskim
Alpima na skijanju.
Posle današnjih izazova ostali su još samo oni: Brajan Fulton, prijatelj
sa studija na Oksfordu, mentor i osnivač elitnog sportskog kluba, zatim
Alesio di Mejo, vlasnik internacionalnog, renomiranog giganta u
građevinarstvu, Lukas Dukakis, budući izvršni direktor velikog
farmaceutskog koncerna, i na kraju on, Ramon Molina. Bili su jedini koji
su sebi mogli da priušte tolike uloge.
Čak ni tri očaravajuće plavuše, koje su im upućivale jasne znake, nisu
bile toliko uzbudljive kao ovaj trenutak. Muško prijateljstvo za večnost u
vatri života prekaljeno.
Prošle godine je Brajan na Himalajima bio zatrpan ispod lavine snega,
što ih je sve zamalo koštalo života. U poređenju s tim, ovaj vikend bio je
mačji kašalj.
Duboko zadovoljstvo obuzelo je Ramona, koji je s čašom
konjaka utonuo dublje u fotelju. Pa ipak, današnja atmosfera bila je
drugačija nego inače. Možda su prošlogodišnja iskustva još uvek
duboko urezana u njima. Možda im je taj nemili događaj pomogao da
shvate da u njihovoj maksimi - život je kratak - ipak ima više istine
nego što su mislili. A možda je to i zbog toga što je Brajan tada učinio nešto
neverovatno: oženio se.
I Lukas je osećao nekakvu pramenu u vazduhu, pogledao je Brajana
i upitao:
- Kako ti je žena?
- U svakom slučaju, bolje je društvo nego ti. Danas si poprilično loše
volje.
Lukas je iskrivio usne u nešto što je trebalo da bude osmeh.

Knjige.club
3
 - Jer još uvek nisam pobednik - slegnuo je ramenima. - Deda opet
preti da će me razbaštiniti ako se uskoro ne oženim. Najradije bih mu
rekao da ide dođavola, ali...
- Nećeš zbog majke - nadovezao se Ramon.
- Tako je.
Grčki milijarder je bio između dve vatre i ako se uskoro ne povinuje
zahtevima svog dede, ovaj će ga zaista radije ostaviti bez pare i dinara nego
što će svom unuku prepustiti upravljanje porodičnim farmaceutskim
koncernom.
Brajan je gurnuo hrpu žetona na sredinu stola.
- Zar bar ponekad ne pomislite na to da zaista previše
vremena provodimo trudeći se da gomilamo novac, kao i da trčimo za
površnim zadovoljstvima, a da ne razumemo pravo značenje života? Sreća
se ne može kupiti.
- Ali nam zato omogućava neke veoma prijatne zamene - uzvratio je
Alesio.
- Misliš na svoje automobile? - pogledao je u Ramona. - Ili na tvoje
privatno ostrvo? A ti, Lukase, kada ćeš koristiti onu ogromnu jahtu, na
koju si toliko ponosan? Kupujemo skupe igračke i često i rado rizikujemo
ali... da li nas to zadovoljava? Da li to zaista ispunjava naše duše?
- Pa šta predlažeš? Da se zamonašimo? - narugao se Ramon dodavši
svoj ulog. - Da se odreknemo svih svetovnih zadovoljstava i dobara, i da
stremimo prosvetljenju?
- Kladim se da... nijedan od vas ne bi izdržao ni dve nedelje bez
bogatstva i porodičnog imena.
Uvređen time, Ramon se uspravio. Tri godine stariji Brajan možda
jeste jedini od njih koji je svoj imetak stekao sopstvenim radom, ali i ostala
trojica mnogo toga su postigla.
Naravno da je Ramonu pravo na mesto izvršnog direktora
zagarantovano rođenjem, ali on je Molina Coffee Company, kao novajlija u
internacionalnom biznisu, uveo u sva domaćinstva širom sveta.
Potpuno predan tom zadatku, vredno je radio i zasigurno je zaslužio to
mesto.
Lukas je bacio tri karte.
- Zar ćeš se svojevoljno vratiti u vreme pre nego što si postao
bogat? Glad čoveka ne čini srećnim.
- Iskren da budem, razmišljam o tome da polovinu svog imetka uložim
u osnivanje fondacije - nonšalantno je odgovorio Brajan. - Biće to

Knjige.club
4
internacionalna spasilačka služba. Nema svako prijatelje, koji će ga,
rizikujući život, iskopati iz snega.
Ramon se zagrcnuo.
- Ozbiljan si? To je... koliko? Pet milijardi?
- Pare ne možeš odneti u grob. Kažem vam... ako uspete da preživite
dve nedelje bez kreditne kartice, učiniću to.
Za stolom je nastala tišina.
- Kad misliš da počnemo? Ipak svi imamo obaveze.
Ramon je pogledao Lukasa, pa Alesija.
- Naravno, prvo sredite sve poslove i obaveze, pa da vidimo kako ćete
se snaći dve nedelje u stvarnom svetu.
Ramon ih je i dalje u neverici posmatrao.
- Rizikovaćeš pola svog bogatstva zbog glupe opklade?
- Samo ako uložite svoje omiljene igračke - Brajan je podigao čašu. -
Reći ću vam kad počinjemo.
- To će biti dečja igra - Lukas je prvi pristao.
Nazdravili su, a Ramon je ćutke prešao preko opklade smatrajući je
Brajanovom filozofskom budalaštonom, podstaknutom skupim konjakom
i ko zna čime još...
... sve dok se pet meseci kasnije nije obreo na legendarnom
imanju Mekdauelovih kao... konjušar.

Knjige.club
5
 1. poglavlje

Pet meseci kasnije... na Esmeraldi, imanju Mekdauelovih u Kentakiju

Prvi dan Ramonovog izazova Margaret Mekdauel navodila je svog
konja preko poslednjeg parkura, ali su popustile Zvezdine zadnje noge. Da
bi održao ravnotežu, zateturao se, a onda je pojurio prema prepreci.
Sporo, veoma sporo. Dođavola, šta mu je?
Margaret je petama udarila u bokove konja da bi ga navela da ubrza,
ali je Zvezda zastala uništivši joj tajming. Životinja je s mukom preskočila
prepone.
Stežući vilice od besa, završila je putanju i pustila Zvezdu da malo
galopira vraćajući se do svoga trenera.
Dejl ju je namrgođeno pogledao dok je skidala kapu.
- Šezdeset i osam sekundi. Nešto nije u redu s njim, Margaret. Moraš
saznati o čemu je reč.
Kao da joj to nije jasno! Derindžer, njen drugi pastuv za takmičenje,
još uvek nije stekao dovoljno iskustva i zato joj je Zvezda jedina šansa da
se kvalifikuje na svetsko prvenstvo. Ali ako njen ljubimac ubrzo ne
prevaziđe strah, od njenog sna ništa neće biti.
A to je jedino na svetu što joj zaista nešto znači.
- Napravi još jedan krug - sugerisao joj je Dejl.
Frustrirano je odmahnula glavom osetivši da joj naviru vrele suze.
Toliko je prepreka u životu prebrodila, a sam Bog zna koliko ih je bilo. Ali
ovo... Neuspeh ne dolazi u obzir! Od svoje pete godine se svake sekunde,
svakog dana pripremala za ovo takmičenje.
Uputila se prema ulazu u štale i sišavši s konja, konjušaru je,
jače nego što je to htela, bacila uzde koje je on sigurnim pokretom uhvatio.
Okrenula se da ode.
- Nećete ohladiti konja?
Bio je to nepoznat glas, dubok, pomalo grub, s izraženim akcentom.
Zastala je pogledavši muškarca koji joj se obratio. To je sigurno novi
konjušar, kog je videla zajedno s Klifom. Tada nije obratila pažnju na njega
i sad ga je pažljivo odmerila.

Knjige.club
6
 Bio je visok preko metar i devedeset, satkan od snažnih mišića
upakovanih u farmerke i jednostavnu majicu. Polako je pogledom klizila
po njemu. I ostatak je bio više nego zadivljujući. Njegova crna kosa, za
nijansu duža od uobičajene, buntovno se kovrdžala na vratu. Tamna,
kratka brada prekrivala je markantno lice. Oči su mu bile gotovo grešno
crne, toliko tamne oči nikada nije videla.
Osetila je leptiriće u stomaku. Za trenutak se činilo da među njima
sevaju varnice i Margaret je dopustila sebi da uživa u toj nesputanoj
seksualnoj privlačnosti. Predugo nije osetila ništa slično, zapravo, možda
nikada.
Prodorno ju je posmatrao, što ju je još jače privuklo. Tačnije, bila je
fascinirana.
- Vi ste novi ovde, zar ne? Kako vam je ime?
Klimnuo je glavom.
- Markus Benion, gospođice.
Margaret je nakrivila glavu rekavši:
- Sigurna sam, Markuse, da vam je Klif objasnio šta je vaš posao, zar
ne?
- Tako je.
- Otkud vam onda ideja da dovodite u pitanje moje ponašanje prema
konju?
- Gledajući odavde, učinilo mi se da s konjem imate
nekakvih problema. Iz iskustva znam da je važno izgraditi poverenje s
takmičarskom životinjom.
Glava joj je pucala kao da će svakog momenta eksplodirati. Niko se
nije usuđivao da tako priča s njom! Njegova drskost ostavila ju je bez
teksta. Prišla mu je i užasno ju je iznerviralo to što je morala da zabaci
glavu da bi ga pogledala u lice. Dve tačke boje viskija zaiskrile su u
njegovim opasno lepim očima.
- To su psiho-gluposti! Otkud vam te mudrolije?
Njegove čulne usne razvukle su se u bezobrazan osmeh.
- Od moje bake. Ta žena činila je čuda s konjima.
Njegov osmeh... sigurno bi joj oduzeo dah da nije toliko besna.
- Reći ću vam nešto, Markuse - glas joj je zvučao snishodljivo.
- Ako vi ili vaša baka u narednom periodu dospete na svetsku rang-
listu, onda mi možete dati poneki savet kako da se ophodim prema svom
konju. Zašto do tada ne bi sačuvali svoje savete za sebe i radili posao za
koji ste plaćeni? Dogovoreno?

Knjige.club
7
 Razgoračio je oči, a Margaret je osetila mučninu. Da li je to zaista
izgovorila? Zabezeknuta time što je isuviše lako izgubila samo-kontrolu,
pokušala je da ispravi grešku:
- Još uvek se oporavlja od istegnute tetive na zadnjoj desnoj nozi. Ne
bi ga trebalo ispuštati iz vida.
Ramon je gledao za njom dok se udaljavala. Bio je siguran u to da je
Brajan ovu vrcavu plavušu namerno izabrao da bi stavio na probu njegovu
samokontrolu.
Celog prepodneva širila je nemir po štalama, a on je bio tek poslednja
žrtva na njenoj podužoj listi.
Čišćenje štala i dvanaest sati napornog rada oko trideset konja bila je
prava sitnica naspram nje. Nije imala dlaku na jeziku, a ponašanje joj je
bilo sasvim u skladu s karakterom.
Nažalost, morao je priznati da je uživao gledajući je u tesnim jahaćim
pantalonama, a u licu je veoma lepa. Uprkos pretrpanosti poslom, nije mu
promakao njen nežni ten, zavodljive plave oči ni zlatna kosa. Kad ju je prvi
put video, pomislio je da je ona anđeo. Ali spoljašnji izgled očigledno ume
baš gorko da prevari!
Uhvatio je uzde i poveo konja da se ohladi. I njemu je to bilo potrebno.
Jedva se uzdržao da potisne komentar. Svojevremeno je njegova baka
bila visoko pozicionirana na svetskoj rang-listi, godinama na jednom od
prva tri mesta. Umišljena gospođica Mekdauel nije joj ni do kolena. Ali to
je morao zadržati za sebe da se ne bi odao i tako kompromitovao
opkladu, što nije dolazilo u obzir. Ne, jer su Alesio i Lukas svoje izazove
uspešno okončali, ali najviše zato što bi izgubio svoje privatno ostrvo, jer
je ono bilo njegov ulog u ovoj igri.
A to ostrvo je jedno od retkih mesta na planeti, gde pronalazi mir i
tišinu. Odveo je Zvezdu u štalu i istimario ju je. Oduvek je voleo da brine
o konjima. Taj posao ga je opuštao i davao mu je mogućnost da razbistri
misli.
I sad je iskoristio priliku da razmisli o protekla bizarna dvadeset i
četiri sata.
Nije ga iznenadilo kad ga je Brajan juče ostavio na aerodromu u
Luisvilu rekavši mu da se javi u ergelu Mekdauel, na rancu od hiljadu
hektara nedaleko od grada.
Njegovu radnu opremu činile su farmerke, majica i čizme,
oskudan svežanj novčanica i prastari mobilni telefon. To je bilo sve što
je pronašao u rancu, u kolibi za smeštaj sezonaca.
Isti scenario zamišljen je i za Alesija i Lukasa. I kao kod njih, na
garderobi je ležala poruka.

Knjige.club
8
 U naredne dve nedelje Ramon Molina ne postoji. Za to vreme bićeš
Markus Benion, putujući konjušar. Sutra ujutro treba da se javiš Klifu
Tejloru, u štale, gde ćeš raditi narednih četrnaest dana. Ni po koju cenu ne
smeš otkriti svoj identitet. Jedini kontakt sa spoljnim svetom omogućen ti je
isključivo preko Alesija i Lukasa, i to putem mobilnog.
Razlog što sam ti baš ovaj zadatak dodelio leži u činjenici da odavno
tražiš dokaz za davno učinjenu nepravdu tvojoj baki, kao i da želiš da
povratiš čast porodici Molina.
Posao konjušara nudi ti mogućnost i sredstva za ispunjenje tog cilja.
Zaista se nadam da ćeš konačno uspeti da zatvoriš to porodično poglavlje.
Mnogo sreće i nemoj da uprskaš, Ramone. Veoma sam se potrudio da
ti stvorim odgovarajući identitet. Ako sva trojica uspešno obavite svoje
zadatke, ja ću polovinu svog bogatstva uložiti u internacionalnu službu za
spašavanje, a znaš koliko će to života spasti.
Brajan
Ramonu su zaigrale usne dok je timario Zvezdu.
Brajanu je zasigurno veoma zabavno da zamišlja Ramona kako dve
nedelje rmbači čisteći štale.
Ali da je bio u mogućnosti, Ramon bi mu čak zahvalio na prilici koja
mu se ukazala, jer ju je dugo čekao.
Sukob između porodica Molina i Mekdauel tinjao je već decenijama,
zapravo, od trenutka kad je Klinton Mekdauel bez odobrenja svoju kobilu
Demetru oplodio semenom Elizabetinog nagrađivanog konja Diabla dok je
bio na pozajmici jednom američkom uzgajivaču. Tako su Mekdauelovi
uzgojili čitavu liniju konja za preskakanje prepona, protiv kojih Elizabeta
nije imala šanse na takmičenjima. Ramonova baka je slomljenog srca
propadala dok su se Mekdauelovi uzdizali. Ona nije mogla da pronađe
dokaze, ali se zato sad Ramonu, s ovim savršenim identitetom,
ukazala prilika da razotkrije Mekdauelove. Inače, provodeći leta kod bake
na imanju, naučio je mnogo o konjima.
Činilo mu se da će, za razliku od Lukasa i Alesija, njegov zadatak biti
mnogo lakši. Uzimanje materijala za DNK analizu od Margaretine Zvezde
neće biti nikakav problem u odnosu na ono što je zadesilo njegove
prijatelje: Alesio je saznao da ima trogodišnjeg sina, a Lukas je morao da
se suoči s očevom smrću.
Dakle, treba samo da se u naredne dve nedelje kloni gospođice
Mekdauel i njenog oštrog jezika.
Čitavog dana i tokom večere, od koje je njena maćeha uvek pravila
pompezno okupljanje, mislila je na svoje nemoguće ponašanje. Njena
majka Zara uvek je veliku pažnju posvećivala lepim manirima, pa je svoju

Knjige.club
9
devojčicu učila prihvatljivom ponašanju. Zato Margaret nikada nije bila
neprijatna, ali ju je Markus Banion danas pogodio u slabu tačku. Još od
nesreće u Londonu mučila ju je griža savesti da nije samo Zvezda kriva za
svoje čudno ponašanje.
Kej, njena maćeha, poznatija kao “zla veštica juga”, obavijena oblakom
mirisa jasmina, obratila joj se medenim glasom:
- Šta ćeš obući u nedelju za ples?
- Ne znam, pronaći ću nešto.
- Jasno ti je da će Noks Henderson doći da ti se udvara, zar ne? Na
Forbsovoj listi je na četrdeset drugom mestu, što zaista nije loše, Margaret.
- Već sam nekoliko puta rekla da me on ne interesuje.
- A zašto?
Zato što je arogantni idiot, koji poseduje pola Teksasa i kome žena služi
samo kao privezak da bi na fotografijama dobro izgledao, a brak ga ne bi
sprečio da zavede svaku zgodnu devojku na koju naleti. I zato što me
podseća na Dejvida, mog bivšeg, koji takođe nije planirao da odustane od
zavođenja drugih žena.
- Neću se udati za njega i tačka - odbrusila je Margaret besno. -
Prestani da provodadžišeš, postaje neprijatno.
- Margaret je u pravu - umešao se njen otac, hladno je posmatrajući.
- Bolje bi bilo da se usredsrediš na svoj zadatak. Dejl mi je rekao da ti je
vreme danas bilo daleko ispod očekivanog. Treba li da ti kupim novog
konja da bi bila spremna za takmičenje?
Želudac joj se stisnuo. “Žao mi je što si imala loš dan” - to ne. “Znam
da ti to možeš” - nikad. Tako nešto od oca nije mogla da očekuje, samo
hladno neodobravanje, koje je delio i šakom i kapom.
- Nema vremena za uigravanje novog konja. Osim toga, već
sam prijavila Zvezdu.
- Šta je onda potrebno za uspeh?
- Saznaću.
Sve joj se skupilo: i Noks Henderson i Zvezda... pritisak je postajao
sve veći. Uz zveket je spustila escajg na tanjir.
- Izvinite, boli me glava.
- Margaret...
- Pusti je - maćeha je spustila dlan na očevu ruku. - Znaš kakva je
kad joj prorade bubice.
Margaret je ustala i tik ispred stepeništa skrenula je u kuhinju. Uzela
je Zvezdine omiljene žitarice, pa se uputila prema štalama. I Zvezdi i

Knjige.club
10
Markusu Benionu dugovala je izvinjenje. To je zaista bio jedini razlog što
je u toj toploj letnjoj noći otišla tamo, a ne zato što je neprestano mislila
na Markusove tamne oči.
U štalama nije bilo nikoga i iznenadilo ju je kad je čula Zvezdu kako
tiho frkće. Prišavši njenom boksu, ugledala je Markusa kako joj mazi glavu
dok Zvezda sklopljenih očiju uživa. Tako opuštenu kobilu odavno nije
videla, još od onog nesrećnog pada.
Onda joj je pogled pao na muškarca leđima okrenutog njoj.
Njegov biceps izvijao se na podignutoj ruci, a od pogleda na zadnjicu
u ispranim farmerkama plamičci su počeli da joj ližu kožu.
Kad je jednom konju pružao toliko zadovoljstva, koliko ga je mogao
pružiti ženi?
Zvezda je osetila njeno prisustvo, pa je zarzala. I Markus je okrenuo
glavu pogledavši preko ramena i uhvativši je kako ga zadivljeno posmatra.
- Zašto niste s kolegama na večeri? - izletelo joj je.
- Nisam gladan - hladno je odgovorio.
Gurnula je ruke duboko u džepove.
- Htela sam da vam se izvinim za svoje današnje ponašanje. Bila sam
nervozna i istresla sam se na vama. Žao mi je.
- Prihvatam izvinjenje - rekao je i dalje masirajući Zvezdu.
Obrazi su joj se zajapurili. Očigledno je stvorio sliku o njoj, koju će
teško moći da promeni. Inače joj nije smetalo to što su mnogi imali
pogrešno mišljenje o njoj, Zapravo, ponekad joj je i prijalo, jer tako nije
morala da se upušta u međuljudske odnose, koji joj ionako nisu išli od
ruke. Ali iz nekog nepoznatog razloga želela je da Markus ima
dobro mišljenje o njoj. Možda zato što ga je i Zvezda volela, a ona se nikada
nije prevarila.
Zvezda je onjušila džep njene haljine, na šta je Margaret izvukla šaku
žitarica.
Markus je posmatrao scenu.
- Šta je to?
- Doručak za šampione. Za to će sve učiniti.
- Osim što će preskakati prepreke.
Jaoj!
- Veoma ste direktni. I nemate baš lepo mišljenje o meni, zar ne?
Letimično ju je pogledao.
- Nije važno šta mislim o vama. Ovde sam zato da radim svoj posao.
Margaret je grizla donju usnu. Znači, neće joj olakšati.

Knjige.club
11
 - Nisam tako mislila... - gledala je kako prstima pritišće mišiće
životinje. - Šta to radite?
- Primetio sam da je pomalo ukočena. Masaža će joj opustiti mišiće.
- Da li je i to trik vaše bake?
- Tako je. Ako ne može da se istegne, neće moći ni da
preskače prepone.
Takve masaže inače su radili terapeuti.
- Je li vaša baka terapeut za konje?
- Ne, samo ljubitelj konja s posebnim talentom.
- U Nju Meksiku?
Ovoga puta duže ju je posmatrao.
- Pročitali ste moj CV?
Obrazi su joj goreli.
- Volim da znam ko radi u štalama - prekrštenih ruku naslonila se na
zid. - Pali smo prošle godine na turniru u Londonu. Nešto iz publike
uplašilo je Zvezdu pa je promašila tajming za skakanje. Moglo je kobno da
se završi, pa sam srećna što sam slomila samo ključnu kost i ruku. A
Zvezda... Njoj su popucale tetive i od tada više nije ista. Zato sam danas
bila toliko nervozna.
Sad se i on naslonio na zid naspram nje prekrstivši ruke dok su mu
mišići ispod kože igrali.
- To mora da je i na vama ostavilo ožiljke.
Klimnula je glavom.
- Mislila sam da sam to prevazišla, ali očigledno sam se prevarila.
Ramon je čvrsto odlučio da ostane odbojan... ali Margaret je zračila
ranjivošću. Možda je to od pada u Londonu, ali imao je mračan predosećaj
da su to zapravo ožiljci iz pakla kroz koji je davno prošla. Njegova
baka uvek je govorila da za jahanje s preponama pre svega treba
imati mentalnu snagu. Bez nje se sve veoma brzo urušava. Možda
je Margaret izgubila tu snagu.
- Trebalo bi malo da usporite, da i sebi i Zvezdi date vremena da
sasvim ozdravite.
Odmahnula je glavom.
- Turnir je za mesec dana. Ako ne budem među prvih troje, neće me
primiti u nacionalnu ekipu, a time bih razočarala sve: mog oca, trenera,
čitav tim. Moja baka i majka bile su članice nacionalnog tima. Za
jednu Mekdauelovu ne postoji opcija ”Van ekipe”.

Knjige.club
12
 Namrštio se. Mogao je to da razume. Celog života trudio se i mučio da
bi ispunio tuđa očekivanja. Porodično nasleđe. Otkad je naučio da govori,
to mu je iznova i iznova ponavljano. Iz Brazila su ga s nepunih šest godina
poslali u Ameriku u internat, posle na Harvard... uz uvek prisutni
nepopustljivi pritisak. A kad je u Njujorku preuzeo Molina Coffee
Company, pritisak je postao još jači. Oca je mogao zadovoljiti samo sa sto
deset posto, pa je Ramon vrlo dobro znao šta pritisak čini duši.
Promatrao je ženu pred sobom.
- Trebalo bi da znate koliko je važna psihologija u sportu. Ako carujete
svojim mislima, to je pola puta do pobede inače ćete kao mrtva riba plutati
na vodi. Ako Zvezdu budete previše podsticali pre nego što bude spremna,
može se dogoditi nešto još gore.
Oborila je glavu, prigušeno upitavši:
- Da li je vaša baka bila preponski jahač?
Moj Bože! Pomislio je da je to tek bezopasni komentar u
svrhu postavljanja na mesto Gospođice Nadmene, ali je izgleda
previše rizikovao. Kao i obično.
- Samo na malim lokalnim turnirima - slagao je. - A onda je odustala
da bi brinula o porodici. Ali s konjima ume kao malo ko.
- I moja je mama to umela. Svi su mislili da se s konjima
savršeno razume, jer govori njihov jezik.
Zara Mekdauel. Saznao je od svoje bake da je ta žena na vrhuncu
karijere u jednoj jahačkoj nesreći izgubila život. Margaret je tada bila
tinejdžerka.
Prstima je prevukao preko brade opirući se pogledu njenih
tužnih plavih očiju.
- Zvezdi će opet biti dobro.
Pružila je konju još jednu šaku žitarica.
- Nadam se.
Ramon je čučnuo kraj Zvezdinih zadnjih nogu.
- Pokažite mi povredu.
Zaboga, ta žena pripada protivničkom timu! Sigurno je poludeo što
želi da joj pomogne.
Čučnula je pored njega i rukom pomazila kobilinu zadnju
desnu nogu.
- Ovde.
- Biće teško - obema šakama masirao je to mesto.
- Mogu li i ja da pokušam? - zamolila je.

Knjige.club
13
 Klimnuo je glavom povukavši ruke.
Puna strepnje, Margaret je nežno masirala Zvezdu. Znao je da to neće
delovati, pa je položio šake na njene da joj pokaže koliko treba da pritisne.
Prijala mu je toplina njene ruke, a nežni cvetni miris mutio mu je razum.
Možda su loše počeli i možda ona jeste iz protivničkog tima, ali je to
njegovom telu apsolutno nevažno. U trenutku se u njemu
rasplamsala želja...
Posmatrala ga je očima potamnelim od... čega?
- Da li ste ikada razmišljali o tome da negde ostanete za stalno?
- Jesam, ali neću još. Prija mi da putujem - odgovorio je u duhu
Markusa Beniona, vagabunda i sezonskog radnika. - Možda jednoga dana
kad mi dosadi skitanje. Onda ću kupiti kuću i skrasiću se.
Bar nije svisoka uzvratila da on nikada neće moći sebi da
priušti kuću, naprotiv, ljubazno je uzvratila:
- Nadam se da hoćete. Zaista ste veoma dobri.
Zvučala je iskreno. Šta bi se desilo da je sad privuče sebi i njene
primamljive usne dotakne svojima? Da li bi time oterao tamne senke iz
njenih očiju?
Naglo se uspravio boreći se protiv ludila.
- Ako svakodnevno budete masirali Zvezdu po desetak minuta, možda
će joj to pomoći da opet stekne samopouzdanje.
I Margaret je ustala. Činilo joj se da će je on svakog trena poljubiti.
- Hvala, Markuse - obrisala je ruke od haljinu. - Vidim da je Zvezda u
odličnim rukama. Laku noć.

Knjige.club
14
 2. poglavlje

Narednih dana Margaret se trudila da ignoriše seksi Markusa Beniona

i da se koncentriše isključivo na trening. Ali što je više trenirala to joj je
bilo gore. Činilo se da njena nervoza prelazi na Zvezdu.
U petak, samo tri nedelje pre turnira, bila je na ivici nerava. Ovako
više nije mogla, naprosto nije imalo nikakvog efekta. Možda je zaista
trebalo da posluša Markusa i da malo opusti. I da Zvezdi da malo oduška.
Ne, svoju nadu u takmičarsku sezonu neće izgubiti, ali će i njoj i
konju pauza dobro doći.
Dok je u praznoj trpezariji pila čaj, sinula joj je ideja, iako je znala da
se njen otac s tim neće složiti. Osim ako još neko ne pođe s njom. Ali to bi
joj narušilo prvobitnu ideju o miru i tišini.
Pa, jedna od opcija je poprilično ćutljivi Markus, razmišljala je pijući
čaj. A usput bi od njega mogla saznati i poneki trik.
Osmeh joj je preleteo preko lica. Tako je, to je dobar plan. Ustala je u
nameri da ga što pre ostvari.
Ramon je po kuriru poslao paket Lukasovoj laboratoriji. Bilo je lako
uzeti nekoliko dlaka iz Zvezdine grive, a bio je siguran u to da će DNK test
potvrditi zločin Mekdauelovih počinjen pre toliko godina.
U automobilu je prijatelju poslao SMS poruku: Paket je na putu. Hvala
ti, prijatelju. Dužan sam ti uslugu.
Odmah mu je stigao odgovor: Koješta, ne duguješ mi ništa. I... uskoro
ću biti oženjen čovek.
Zamalo mu je telefon ispao iz ruke. Šta?! Alesio je saznao da je otac
trogodišnjaka, a Lukas se ženi? Šta se, dođavola, događa? Pa ovo je ludost!
Udvostručilo se olakšanje zbog obavljenog zadatka. On sebi neće
dopustiti slične emotivne zavrzlame. Niti neko na njega vrši pritisak da se
oženi niti ima decu, o kojoj ništa ne zna. A Brajan je dobro znao njegovo
mišljenje o braku.
Kad dođe vreme za razmišljanje o naslednicima, prethodno će se
dobro informisati, uporediti i razumno odlučiti koju će ženu izabrati. Kao
kad kupuje luksuzni automobil. Postaraće se za to da ta žena ima dobre
predispozicije, da je trezvena i racionalna, a ponajviše da shvati da je u

Knjige.club
15
tom braku reč isključivo o pragmatičnom dogovoru. Iz iskustva je znao
da impulsivne odluke i strast ne traju dugo. Njegovi roditelji bili su
mu savršen primer za to.
Pet minuta je kasnio s pauze kad je prišao štalama. Lukasovu novost
potisnuo je iz misli odlučan da se valjano pobrine za konje. Pregledajući
opremu, nakratko se prepustio trenutku. Topot kopita, tiho frktanje,
lupkanje gvožđa o gvožđe sveže potkovenih konja ispunilo ga je mirom
kakav mesecima nije osetio. Da nije morao stalno da razmišlja o
mnoštvu mejlova i dva velika posla, koja je njegov brat Joakim,
direktor evropske filijale Molina Coffee Company, morao da
preuzme, atmosfera bi bila savršena, gotovo idilična.
- Hej, Markuse! - kolega Tomi provirio je iza vrata. - Sefova kćerka
hoće da priča s tobom.
Posle onog naelektrisanog trenutka u štali trudio se da je izbegava i
bio je siguran u to da je i ona isto to radila. Zašto ga sad zove da dođe?
Prišao je grupi muškaraca ispred kuhinje za radnike, gde je Margaret
držala govor. U farmerkama, majici bez rukava i kose vezane u visoki rep,
bila je veoma primamljiva. Ali ne i njemu.
Okrenula se prema njemu kad je završila razgovor s okupljenima.
- Hoću da odjašem do jezera i želim da pođete sa mnom.
O ne, to nije dobra ideja!
- Moram da se pobrinem za još tri konja.
Jedna pomoćnica zbunjeno je zurila u njega, a Tomi je podigao obrve
do vrha čela.
Margaret je podigla bradu.
- Želim da pođete sa mnom.
Dakle, direktno naređenje od vladarke ovog carstva. Kratko je klimnuo
glavom.
- Samo ću uzeti ono što je potrebno.
- Za to sam se već pobrinula.
Osedlao je Đanga, za koga je ionako danas trebalo da se pobrine. Tomi
mu je prišao gurnuvši ga laktom u rebra.
- Uvlačiš se, Markuse? Kladim se u sto dolara da nećeš zagrebati ni
površinu.
- To ne pokušavam - već su počeli da se šire tračevi, koji bi mogli da
ugroze njegov lažni identitet.
Margaret ga je posmatrala dok joj je prilazio.

Knjige.club
16
 - Htela sam da pođete sa mnom, jer ste mi savetovali da Zvezdi dam
malo oduška. Otac mi ne dopušta da odem sama, a vi ste najsmireniji od
svih.
Aha, on treba da glumi ćutljivog pratioca njenoj visosti? Pa toliko će
valjda moći.
- Dobro - pokušavao je da ne gleda u njenu zadnjicu dok se podizala
u sedlo.
Inače je voleo visoke, dugonoge žene, ali Margaret ga je svojim
savršenim oblinama mnogo više privlačila.
Prestan!, opominjao je sebe skočivši u sedlo.
- Koliko ima do jezera?
- Dobrih sat vremena. Svideće vam se.
Bila je u pravu. Đango je mlad, snažan pastuv, koji je s lakoćom pratio
Zvezdu po zelenim, kao naslikanim, livadama. Razgranato drveće posuto
ružičastim i belim cvetovima pružalo im je hlad dok su galopirali prema
odredištu. Ostavili su imanje za sobom i utonuli u prozračnu šumu.
Pogledala ga je s izazovnim sjajem u očima.
- Nećete mi pokazati šta umete, Markuse? - širok osmeh obasjao joj je
lice. - I... upozoravam vas, ovde ima mnogo prepreka, zato morate dobro
da pazite.
U Akapulku se penjao po planinama, na Tajlandu skakao
padobranom, a u Japanu se borio sa sumo-rvačima. Naspram toga ovo će
biti dečja igra.
- Daću vam prednost - čim je to izgovorio, Margaret je poletela na
Zvezdi.
Blago je nogama podbo konja i prislonio se na njegov vrat da
bi izbegao grane, koje su se niotkud pojavljivale na putu. Margaret je
uspevala da održi razdaljinu, shvatio je da je izuzetna jahačica. Ali Đango
je imao duži korak, pa su se po izlasku iz šume niz obronak spuštali jedno
pored drugog. Ramon je morao da iskoristi sve iskustvo koje je dosad
stekao da bi kontrolisao Đanga. Povukavši uzde, spremao se za skok
preko potoka.
Za sobom je čuo težah uzdah. Nije bio siguran u to kako je uspela da
ostane u sedlu. Okrenuvši se, video je da je nestao sav sjaj s njenog lica.
- Vi ste pobedili, zar ne? - rekla je usiljeno vedro.
Namrštivši se, vratio se do Zvezde.
- Da li inače skače preko potoka?
- Obožava to.

Knjige.club
17
 - U vreme kad ste oboje pali na takmičenju, da li je i tamo bilo jaraka
s vodom?
- Da, ali je od tada često skakao preko njih. Jednostavno nema smisla.
- Strah retko kad ima smisla. Već sam jednom radio s konjem, koji se
oporavljao od pada. I on je ponekad umeo da pređe prepreke, a onda da
se ukopa ispred njih, kao da više nije verovao svom jahaču.
- Mislite da Zvezda oseća da sam je izneverila?
- Postoji i takva mogućnost.
Zagrizla je usnu.
- Šta ste uradili?
- Povratio sam njegovo poverenje.
- Kako?
Podigao je obrvu.
- Zar zaista želite da slušate to psiho-brbljanje?
Uputila mu je pogled pun prebacivanja.
- Da.
- Siđite s konja i dodajte mi šal - i on je skočio iz sedla, pa je vezao
njen šal Zvezdi preko očiju. Konj je nervozno cupkao, ali je to dopustio. -
A sad izujte čizme i prevedite ga preko potoka.
Isto je Ramon učinio s Đangom. Video je da se Zvezda ukopala osetivši
vodu na kopitama. Margaret ju je mazila po glavi pričajući joj umirujućim
tonom. Tako ju je, malo-pomalo, polako i sigurno prevela preko potoka.
- Skinite joj šal.
Zvezda je oprezno onjušila potok i nervozno je počela da striže ušima
kad je shvatila da je pregazila na drugu stranu.
- Sad zna da vam može verovati i da ćete je čuvati - rekao je Ramon. -
A sada ga bez poveza preko očiju opet prevedite preko.
Margaret je to ponovila nekoliko puta. I posle svakog prelaska Zvezda
je bivala sve smirenija. Naposletku se zaustavila ispred Ramona i njegovog
konja.
- I šta sad?
- Daćemo joj vremena da razmisli o tome. Možda će onda na povratku
kući bez problema i zastajkivanja preskočiti potok. Nešto joj se mota po
glavi, a osim toga, nepogrešivo oseća vašu nervozu. Morate se opustiti i
promeniti odnos među vama.
Margaret je sklonila pramen kose s lica.
- Moj trener ne veruje u to. On smatra da konj treba da radi ono što
mu jahač naredi.

Knjige.club
18
 - I? Da li funkcioniše?
Oči su joj zasijale, ali je potisnula odgovor. Umesto toga je rekla.
- Jezero je na ovoj strani.
Mnogo se trudila da ostane u dobrom raspoloženju, ali to što Zvezda
ni na svojoj omiljenoj stazi nije htela da skače oduzelo joj je svaku nadu.
Kako će za tri nedelje pobediti protiv najboljih?
Znala je da je Markus u pravu i da treba da promeni odnos, ali nije
znala kako.
Sunce je bilo visoko na nebu i bilo je vrelo kao u paklenoj kuhinji. Bilo
je zaglušujuće tiho i mirno pored jezera. Tek ponekad bi krik neke ptice
zaparao tišinu.
Možda ipak nije bila dobra ideja to što je ovde sama s Markusom.
Dohvatila je iz bisaga hranu, piće i ćebe, na koje su se oboje spustili,
jer su bili umorni od vrućine. U farmerkama i tamno-plavoj majici izgledao
je apsolutno neodoljivo.
Margaret je u mislima otplovila u domen zabranjen za
maloletne. Pokušala je da se pribere, ali bezuspešno. Čovek je bio savršen
primerak svoje vrste, a njegov izgled razarajuće je delovao na nju.
S pripremljenim ručkom, piletinom i krompir-salatom, sela je pored
njega. Markus je s apetitom smazao svoju porciju dok je ona... ona nije
bila gladna, da li zbog problema sa Zvezdom ili zbog prevelike privlačnosti
koju je osećala prema tom muškarcu, pojma nije imala. Markus je popio
pivo, a ona belo vino. Opružio se posle obroka na ćebe, pri čemu je pomno
pazio da je ne dotakne. Primetila je i tračak sumnje u njegovom pogledu i
najednom se osećala glupom.
- Izvini što sam te prisilila da pođeš sa mnom.
Pridigao se i otpio je gutljaj piva.
- Nikakav problem. Bili ste u pravu, sviđa mi se ovde. Samo se čudim
što niste poveli nekog prijetelja.
- Nemam prijatelje, bar ne iskrene. Prečesto putujem, pa su prava
prijateljstva nemoguća. U dodiru sam samo s protivnicima na turnirima.
- Sigurno si usamljena.
- Lepše se osećam u društvu životinja. Konji su privrženiji i ne
kritikuju me.
Markus se nasmešio.
- Ali ne nude podršku ili osećaj pripadnosti.
Radoznalo je nagnula glavu.
- To očekuješ od svojih prijatelja?

Knjige.club
19
 - Uglavnom. Najbolje prijatelje poznajem s fakulteta. Zajedno smo
proživeli i dobro i zlo, što nas je još jače povezalo. Iako smo rasuti po celom
svetu, kad nekome zatreba pomoć, svi smo pripravni da priskočimo.
I Margaret je to želela... da među ljudima može biti svoja.
- Sigurno je lepo imati takve prijatelje.
- Šta je s romantičnim prijateljima? Muškarci ti se sigurno neprestano
udvaraju.
- Za to nemam vremena - otpila je gutljaj vina. - Moji roditelji žele da
se udam za Noksa Hendersona, vlasnika pola Teksasa, ali
nisam zainteresovana.
- Zašto? Prestar je? Ružan? Dosadan?
- On je mlad, atraktivan i bogat. I svestan je toga.
- Šta je u tome loše? Ženi je potreban snažan, uspešan muškarac.
Prevrnula je očima.
- Da li si mu pružila šansu? Jeste li se poljubili?
Klimnula je glavom.
- I apsolutno ništa se nije dogodilo - posmatrala ga je stisnutim očima.
- Znam za opkladu. I nemojte se pretvarati da to ne znate, čula sam
Tomija. Svi misle da sam hladna kao led. Možda i jesam. Inače, i Noks će
doći na žurku u štalama, pa ćete ga upoznati.
- Lepo je što pozivate i radnike, ali za tu priliku nemam šta da obučem
- promrmljao je. - Kao pepeljuga.
- Pa danas ćete dobiti plate. Možeš nešto kupiti u gradu.
Uporediti Noksa i Markusa učinilo joj se veoma interesantnim.
- Moja majka je želela da svi na rancu budemo kao porodica, ali je tu
tradiciju moja maćeha htela da ukine, čemu sam se usprotivila i time
zapečatila naš odnos.
- Sigurno ti mnogo nedostaje majka. Bila si veoma mlada kad si je
izgubila.
Nestao je osmeh s njenog lica.
- Svakog dana mislim na nju. Ovde je poginula. Zato mi otac
ne dopušta da jašem sama.
Naslonio se na lakat.
- Mislio sam da je pala na turniru.
- Tata i ona posvađali su se baš jako... čula ih je cela kuća. Tata
je onda otišao poslom u Njujork, a mama na jahanje, a da nikome to nije
rekla. Kad su mi se završili privatni časovi, pošla sam da je potražim. Bila
sam sigurna da je ovde, jer je ovo bilo njeno omiljeno mesto. Pronašla sam

Knjige.club
20
njenu kacigu i odmah sam znala da nešto nije u redu. Satima su je svi
tražili. Onda smo kod štala ugledali Zevsa. Verovatno je skliznula iz sedla,
ali joj je noga ostala u uzengiji. Zevs ju je nežno dovukao do kuće...
Stisnula je usne potiskujući suze.
- Žao mi je, sigurno je bilo strašno.
Da, bio je to najgori dan u njenom životu.
- Mislim da otac do danas to sebi nije oprostio - posmatrala je igru
sunčevih zraka na površini vode. - Nisam sigurna ni da li sam mu ja
oprostila. Naravno, znam da nije kriv, ali mama mi toliko nedostaje...
- Da li si ikad saznala oko čega su se posvađali?
- Ne, otac ne priča o tome, a neki radnici tvrde da je bilo reči o
Zevsu, što je malo verovatno, jer se otac nije mešao u majčine poslove
oko konja.
Ramon je otpio gutljaj piva.
- Ne priča se o tome je Zevs Diablov potomak?
Glasno se nasmejala.
- Šta sve ljudi izmišljaju! Demetru, Zevsovu majku, oplodio je fracuski
rasni konj Najtšejd, trostruki prvak Evrope. Od njega je Zvezda nasledila
talenat za skakanje.
- Čudno je to kako priče nastaju i traju.
Margaret je pogledom pratila ždrala, koji je elegantno klizio iznad
površine jezera.
- Mama mi je ujedno bila i drugarica i trener. Njoj sam apsolutno
verovala, bila mi je uzor. Naučila me je da jašem pre nego što
sam prohodala. Uvek sam želela da budem kao ona.
- I za nju želiš da pobediš - prošaputao je Markus.
Delovi slagalice u vezi s ličnošću Margaret Mekdauel polako su
se spajali. Cele nedelje posmatrao ju je kako s mukom trenira pitajući se
kakvi je demoni progone. Sad je znao. Upoznao je pravu Margaret, njenu
životnu radost. Ali gledajući je sad... kao da su se crni oblaci nadvili nad
njom.
- Znaš li šta ja mislim? - gledao je pravo u njene lepe oči. - Mislim da
više ne znaš ko si. Jašeš za svakoga osim za sebe.
- Onaj pad...
- Bio je tek početak. Kad se pritisak poveća, i najbolji popuste.
- Zvezda je problem - insistirala je.
- Jeste, ali ti si veći. Dok god ne budeš znala ko si i za koga to
sve radiš, nećeš uspeti da uđeš u tim. Možeš odmah da odustaneš.

Knjige.club
21
 Ćutke je oborila glavu.
- Izvini, nisam mislio...
- Ne - u očima su joj se caklile suze. - U pravu si, zaista ne znam ko
sam. Celog života trudim se da ispunim tuđa očekivanja. Čak sam i školu
napustila da bih mogla da putujem na pripreme i takmičenja. Sve za ekipu.
Šta ako ne uspem? To je sve što umem, što jesam...
Grlo mu se stegnulo.
- Pronaći ćeš nešto drugo. Talentovana si, Margaret, samo ti treba
motiv.
Suza joj se skotrljala niz obraz, pa još jedna. Psujući u sebi, nežno ju
je zagrlio naslonivši bradu na njenu kosu.
- Moraš da preuzmeš kontrolu nad svojim životom. Odluči šta želiš.
Šta ti želiš, a ne šta drugi očekuju.
Plakala je na njegovim prsima dok joj je milovao kosu
šapućući umirujuće reči. Kosa joj je mirisala na limun i sunčeve
zrake, omamljujuće.
Kad se isplakala, odmaknula se od njega otegnuto uzdahnuvši.
- Hvala ti. Niko mi nikad ne govori istinu, već ono što misle da želim
čuti. Osim mojih roditelja... a oni mi govore šta treba da radim.
Palcem joj je obrisao suze.
- Onda i to odmah treba promeniti. Dovoljno si stara da preuzmeš
odgovornost i za svoje uspehe i za neuspehe.
Klimnula je glavom i u trenu pocrvenela shvativši da mu sedi u krilu.
- Markuse?
Ovo ga je podsetilo da nije onaj za koga se izdaje, što je bio dovoljan
razlog da odmah sve prekine. Ali njen očaravajući pogled držao ga je u
šaci.
- One večeri u štali... da li umišljam ili si hteo da me poljubiš?
Zaboga! Šta da odgovori? Ako slaže, povrediće je, ali istinu joj ne sme
reći.
- Ne želim da odgovorim na to.
- Zašto?
- Bilo bi neumesno, ipak si mi gazdarica.
- Mislim da smo prevazišli “neumesno” - promrmljala je, pogleda
uperenog u njegove usne. - A odgovorio si time što nisi hteo da odgovoriš.
- Onda tu temu treba da zatvorimo - pokušao je nežno da skloni njene
ruke sa svog vrata, ali mu to nije dopustila.
- Možda bi trebalo da proverim svoju teoriju?

Knjige.club
22
 - Kakvu teoriju?
- Da se bolje ljubiš od Noksa - privukla ga je sebi.
Trebalo je da je zaustavi i da se prizove pameti. Ali kako kad je toliko
ranjiva? I iskreno... želeo je da je poljubi. Još od one noći u štali.
Nežno i neiskusno njene su se usne spustile na njegove i u trenu je
živa vatra prostrujala njegovim telom.
Ovo je bila loša ideja.
Pa ipak, dopustio joj je da se poigra s njim, čak se opustio, samo na
tren. A onda će sve prekinuti.
- Imaš fascinantne usne, ali mi ne uzvraćaš poljubac.
- Puka samoodbrana - pomerio je glavu da bi joj lakše prišao.
Njen slasni ukus eksplodirao mu je na jeziku, bio je slađi nego što je
zamišljao.
Prstima je proučavao svilenkastu kožu njenih obraza, vrata, grickao
joj je usnu. Glasno je uzdahnula, a on je iskoristio priliku da produbi
poljubac. Istraživao je toplu unutrašnjost njenih usta. Jezici su im
erotično plesali izazivajući se međusobno. Osećao je da gubi razum.
Dragi Bože, reagovala je na sve! Tako slatka, savršena...
Čeličnom voljom odupirao se porivu da šakama i jezikom istraži celo
njeno telo, da proveri da li je posvuda toliko slatka.
U njegovom svetu je ovakav poljubac nužno vodio vrelom seksu. Ali
sad i ovde... to nije bilo moguće.
Odjednom mu se razum razbistrio i on je, odgurnuvši je od sebe, seo
na ćebe. Rumenih obraza, sklanjala je kosu s lica.
- To je bilo...
- To je bio dokaz da nisi hladna kao led. A sad zaboravimo da se ovo
dogodilo.
- Markuse...
- Znaš kako živim, danas sam tu, sutra ko zna gde. Ne želiš da
se petljaš sa mnom, veruj mi, Margaret.

Knjige.club
23
 3. poglavlje

Zaboraviti? Margaret nije mislila ni na šta drugo! Sećanje na poljubac

stalno joj se prikradalo u misli, a noću u snove, što je treninge činilo
nemogućim. Taj trenutak strasti potpuno ju je izbacio iz koloseka. Ni s
Dejvidom, njenom beznadežnom ljubavlju, nije doživela ništa slično. Pa
ipak, razum joj je govorio da je Markus u pravu. Treba da se usredsredi
na ulazak u nacionalni tim, a Markus će ionako ubrzo nastaviti
svojim putem.
Poslušala je njegov savet pokušavajući da ostvari posebnu vezu sa
Zvezdom, kao i da pronađe sebe. Već joj je dvadeset pet i odavno je morala
znati ko je i šta želi. Vreme je da preuzme život u svoje ruke.
Pošto s Dejlom nije bilo napretka, uveče je trenirala s Markusom
koristeći njegovo iskustvo. Na povratku s jezera Zvezda je
uistinu preskočila potok, što ju je ohrabrilo. Zaista je bilo pomaka,
iako nedovoljnog.
Kej ju je presrela pred vratima zahtevajući da se dotera za večerašnju
proslavu, kao i da se pobrine za Hendersonove, koji će ceo vikend provesti
kod njih. Ušavši u salon, Noks je iste sekunde počeo da flertuje s njom
iako je otvoreno pokazala nezainteresovanost. Posle razmene nekoliko
učtivih rečenica krenula je u sobu. Ovoga puta zaustavio ju je otac.
- Dejl mi je rekao da uveče treniraš s Markusom Benionom, zašto?
Margaret je podigla glavu.
- Zato što tako želim. Mislim da pomaže Zvezdi.
- Uzalud trošiš vreme. Taj čovek te uči glupostima.
- Odsad sama odlučujem šta je glupost, a šta nije.
- Molim?
Prekrstila je ruke.
- Dvadeset pet mi je godina, oče. Nisam više dete, vreme je da život i
karijeru preuzmem u svoje ruke.
- A Markus Benion je putujući sezonski radnik. Ništa o njemu
ne znaš.

Knjige.club
24
 - Znam da mu verujem. Sigurno je imao odlične reference čim ga je
Klif zaposlio.
- A ja ga mogu otpustiti.
- Ako to učiniš, povući ću prijavu s turnira u Genfu.
- Nećeš.
- Kladio bi se?
- Dođavola, Margaret, dozovi se pameti!
- Upravo to činim - ujela se za usnu. - Reci mi, oko čega ste se mama
i ti svađali one noći?
- Kakve to ima veze s ovim?
- Nikakve, ali volela bih da znam.
Lice mu se skamenilo.
- To je bilo između tvoje majke i mene, nema baš nikakve veze s tobom.
Osim toga, bilo je davno, pomiri se s tim.
- To pokušavam. Pretvaraš se, a znam da ti nedostaje koliko i meni.
Drhtavom rukom sklonila je pramen kose iza uha.
- Uvek ću se pitati šta se tog dana dogodilo i zašto je bila toliko
neodgovorna. Zar sam zaista jedina osoba u ovoj porodici koja ima srce?
Na putu do sobe ignorisala je i maćehu i Hendersonove.
- Jesi li spreman? - upitao je Tomi Markusa.
- Mislim da ću se uklopiti - odgovorio je klimajući glavom.
Tomi je u novoj kariranoj košulji i farmerkama mahao šeširom.
- To je događaj sezone. Biće piva koliko hoćeš i devojaka od kojih ti oči
ispadnu, pa šta tu ima da se uklopi?
Da, ali tamo će biti i tabu devojka, koja mu se uvukla pod kožu. Osim
toga, preostao mu je još samo jedan dan da okonča Brajanov izazov, što
sigurno ničim neće ugroziti.
Alesio ga je tog jutra nazvao tražeći dozvolu da medeni mesec provede
na njegovom privatnom ostrvu, jer je želeo da izbegne paparace. Posle tog
razgovora Ramon se zahvaljivao nebu što nije na prijateljevom mestu.
Pomerio je rame i bolno se namrštio.
- Izgleda da sam ga iščašio. Bolje da ranije legnem i da se odmorim.
Ali Tomi nije odustao dok se Ramon nije presvukao i pošao s njim.
S tavanskih greda stare štale visilo je mnoštvo lampiona, u jednom
uglu bio je bar, a u drugom kantri bend. Stolovi i stolice nudili su
posetiocima mogućnost da se posle plesa odmore uz piće. Tomi nije
preterao, zaista se okupilo mnogo lepih žena.

Knjige.club
25
 Ramon je oduvek voleo južnjačke žene, izrazito ženstvene i britkog
jezika, ali sad je mislio samo na jednu.
Margaret... Nosila je crvenu haljinu, koja je isticala njene zavodljive
obline. Bila je apsolutno zanosna. Jedva je uspeo da odvrati oči s nje.
Činilo se da je osetila njegov pogled, jer se okrenula i među njima su
zaiskrile varnice. Krv mu je jurnula kroz vene. Želeo ju je, a to je bilo
sasvim novo iskustvo: želeti nešto što nije mogao da ima.
- Eno ga lepotan - procedio je Tomi. - Pitam se kad će konačno shvatiti
da je ne interesuje.
Ramon je pogledao visokog, atraktivnog muškarca pored Margaret.
Tamnoplavu kosu počešljao je preko glave. Obavljen samopouzdanjem, iz
njega je zračila nadmoć muškarca, koji je tačno znao šta hoće: a to je bila
žena u seksi crvenoj haljini s izveštačenim osmehom na licu.
To nije moj problem, ubeđivao se, ionako je ne mogu imati. Trebalo je
da posluša intuiciju i da ode u krevet.
Margaret je ugledala Markusa. I da je Noks pričao da se iz njegovih
naftnih tornjeva izliva zlato, ne bi je zanimalo. Ali zaintrigirao ju je Markus
u tamnoplavoj majici i novim farmerkama. Puls joj se ubrzavao. Izgledao
je božanstveno, san svake žene!
- Hajde da plešemo - prošaputao joj je Noks na uho. - Danas još nisam
imao to zadovoljstvo.
Zato što nije htela da mu daje lažnu nadu. I popio je već četiri viskija,
a pijan je voleo da pipka sve redom. I jedini s kojim je htela da pleše bio je
Markus.
Ali ju je Noks povukao na podijum. Svirajući sentiš, bend joj je još više
otežao situaciju, jer ju je Noks privukao sebi.
- Zašto glumiš nedodirljivu? Reci mi šta da učinim, Margaret.
Odmaknula je glavu da ga pogleda u oči.
- Ne glumim, ja jesam nedodirljiva. I ne vidim nas kao par.
- Zašto?
- Ne umem da objasnim, naprosto je tako.
- Nećeš čak ni da pokušaš - spustio je ruku opasno blizu njene
zadnjice. - Nosiš takvu haljinu a... Da čujem tvoje uslove, draga. Stala
puna rasnih konja? Dobićeš je. Vila na jugu Francuske? Nije problem.
Dodatni račun za popravke? I to ćeš imati.
- Popravke? - zbunjeno ga je pogledala.
- Znaš... vi, žene često niste zadovoljne svojim izgledom pa se obraćate
plastičnom hirurgu, zar ne? - slegnuo je ramenima. - I automobil s

Knjige.club
26
vremena na vreme mora u radionicu. Nemam s tim problem, to je
uračunato u izdatke.
Margaret je bila zapanjena.
- Tek mi je dvadeset pet! Šta to, po tvom mišljenju, na meni
treba popraviti?
- Nisam rekao da je neophodno, samo da može ako želiš.
Zaboga! Da se nije ujela za jezik, moglo je postati veoma ružno! Hladno
je posmatrala njegovo atraktivno lice.
- Sviđa mi se neko drugi.
Sevnulo je nešto u njegovim očima.
- Ko?
- Nije važno.
- Naravno da je važno. Želim da znam ko je otopio led oko tvog srca.
Mislio sam da je to nemoguće.
Tim komentarom gađao je njenu najveću slabost. Svi su u njoj videli
dobru priliku, a ne ono što zaista jeste. Za to se pobrinuo Dejvid.
Pogled joj se skamenio.
- Nemoj biti neotesanko, već pravi gubitnik, pa idi uzdignute glave.
Usne se mu se razvukle u prezriv osmeh.
- A zašto ti odavno nisi dostojanstveno otišla? Preleteo sam stotine
kilometara da bih večeras bio ovde. Zašto ranije ništa nisi rekla?
Za sve je kriva Kej. Ona i njeni glupi pokušaji provodadžisanja. Ni reč
više nisu razmenili dok se muzika otegnula u beskraj.
Margaret je učvrstila mišljenje po kome bi Noksova žena služila samo
kao ukras. Nikada je ne bi razumeo kao Markus.
Markus... Pogledom ga je tražila u mnoštvu. Stajao je s grupom
radnika, koji su oduševljeno flertovali s lokalnim devojkama.
Ljubomora joj je probola srce kad je jedna brineta povukla Markusa
na podijum. Devojka mu je nešto prošaputala, a on se glasno nasmejao.
Njoj, Margaret, nikada se nije tako smejao.
Nekadašnja Margaret namontirala bi nezainteresovan izraz lica i
pretvarala bi se da je to ne dotiče. Povukla bi se iza visokih zidova i sakrila
šta oseća, ali nova Margaret to nije mogla.
Ramon se hladio pivom posle nekoliko krugova na podijumu. Pratilja
ga ni za sekund nije ostavljala. Bila je veoma zgodna, baš njegov tip, ali...
mrzeo je banalne razgovore, a činilo se da ona drugačije ne ume.
- Izvini za momenat, treba mi malo svežeg vazduha.

Knjige.club
27
 Izleteo je u toplu noć obasjanu stotinama zvezda i zamalo je prevideo
Margaret kraj ograde.
- Ostavio si obožavateljku u štali?
Ni pokušao nije da joj odgovori na to, već je upitao:
- Šta ti je?
- Posvađala sam se s ocem - uzdahnula je. - A upravo sam se zamerila
i Noksu, jer sam mu otvoreno rekla da među nama ničeg ne može biti. Ne
podnosi najbolje odbijanje.
- Kako se to odražava?
- Besan je i neprijatan.
- Brzo će se smiriti.
- I ja to mislim. Samo što... naše porodice su u dobrim odnosima i...
- I?
- Nazvao me je frigidnom i ledenom.
Ramon je šakama stisnuo ogradu. Najradije bi mu polomio sve zube...
i time ugrozio svoj lažni identitet.
- Čovek je frustriran, zaboravi. Zašto si se svađala s ocem?
- Zbog tebe. Ne želi da radiš sa mnom i sa Zvezdom, ali jasno sam mu
rekla da od sada sama upravljam svojim životom.
Gospode! Kad je odlučio da joj pomogne, sigurno nije
nameravao toliko da se eksponira.
- Možda ne bi trebalo sve odjednom da menjaš.
- Već sam izgubila previše vremena - odmahnula je glavom.
- Još uvek si mlada, mnogo je vremena pred tobom.
Vetar je donosio zvuke balade mešajući ih sa šumom listova kraljevske
magnolije.
- O, obožavam ovu pesmu o devojčici koja ima sve, a nikad ne dobije
ono što želi. Osuđena je na samoću. Svaki put me pogodi baš ovde -
spustila je ruku na srce.
A Ramonovo je poskočilo. Shvatio je zašto ona voli tu pesmu, tekst
kao da je bio o njoj.
- Pleši sa mnom.
Prišla mu je i u trenu je shvatio da je grdno pogrešio. Ali nije mogao
da je odbije.
Plesali su na mesečini, ćutke, u savršenom ritmu. Njena kosa golicala
ga je po bradi, a topli dah milovao mu je kožu.
- Margaret...

Knjige.club
28
 - Neće funkcionisati.
- Šta neće funcionisati?
- Ovo među nama ne može se ignorisati.
Zaškrgutao je zubima.
- Ali je jedino ispravno da se ne približavamo.
- Zašto? U očima sam ti videla da me želiš. A poljubac je bio...
zamaman.
- Dalje nećemo.
Privila se uz njega šapućući:
- Stalno mislim na onaj poljubac, na tebe. Čak i kad sam plesala s
Noksom.
Krv mu je šikljala venama. Upravo je zaustio da joj kaže da poljubaca
više neće biti kad je čuo muški glas s južnjačkim naglaskom:
- Tu, dakle, pronalaziš ono što ti treba.
Noks Henderson je izašao iz senke ispuštajući kolutove dima.
- Da sam znao da ti se sviđa grubo i znojavo, skinuo bih svilene
rukavice.
Ramon se razbesneo. Gurnuo je Margaret iza sebe okrenuvši se prema
muškarcu, koji je i dalje ležerno pušio cigaru. Po Hendersonovom
staklastom pogledu videlo se da je previše popio.
Uhvativši ga za kragnu, Ramon mu je naredio:
- Izvini se dami.
Nije video udarac, ali ga je osetio na bradi. Istog trena stisnuo je šake,
spreman za borbu. Margaret se uz vrisak postavila između njih, a Ramon
je jedva zaustavio zamah da je ne udari.
- Prestanite odmah! Obojica.
Zapanjeni izraz njenog lica umirio ih je.
- A ti... - besno je viknula na Noksa pokazujući prstom štalu. - Odmah
odlazi unutra!
Nadmeno se smešeći, odmerio ju je od glave do pete.
- Znaš šta? Nisi vredna ovoga.
Odvela ga je u štalu, pa je uzela kesu s ledom i krišom se uputila
prema Markusovoj kolibi.
Pokucala je na vrata. Gotovo je odmah otvorio, a mesečeva svetlost
obasjala je njegovu povređenu bradu.
- O, Markuse, tako mi je žao!
- Ništa strašno.

Knjige.club
29
 - Već natiče - pružila mu je led. - Ovim možemo bar malo da ohladimo.
- Mogu to sam - ispravio ju je posegnuvši za ledom.
Brzo je povukla ruku iza leđa.
- Pusti me da ti pomognem, molim te. Osećam se užasno. Ne mogu da
poverujem da je Noks toliki idiot.
Gledao ju je tamnim očima.
- Nije pametno da uđeš.
- Samo želim da se uverim u to da si dobro i odmah ću otići.
- Dobro - popustio ju je.
- Sedi - rekla je donoseći iz kuhinje peškir i pokazavši na fotelju.
Seli su zajedno u fotelju, pa mu je spustila led na bradu. Trgnuo se.
- Povredio te je.
- Trebalo je da me pustiš da se branim - uzvratio je besno.
- To bi te koštalo posla. Noks bi se pobrinuo za to... Danas sam pitala
oca zašto su se on i majka svađali onog dana kad je umrla.
- I?
- Nije hteo da mi kaže, samo je rekao da to nije ni u kakvoj vezi
sa mnom i da treba to da zaboravim.
- Možda bi trebalo... Brak ume ponekad da bude veoma buran. Ništa
neobično.
- Da li je brak tvojih roditelja buran?
- Moji roditelji nisu u pravom braku, to je nekakav dogovor - uzvratio
je cinično. - Doduše, disfunkcionalan, ali ujedno i zastrašujuće efikasan.
- Žao mi je - možda je zato toliko zatvoren i ne može nigde da se skrasi.
- Ne treba da ti bude. Verovatno njihov brak funkcioniše bolje
od većine drugih.
Možda. Ali je isto tako znala da tu postoji i magija. Koliko god da je
bilo svađa, znala je da su se njeni roditelji iskreno voleli. Samo što ona tu
čaroliju još uvek nije osetila.
Praznina je počela da se širi u njoj. Možda je Noks u pravu, možda
ona nije u stanju da se nekome bezuslovno preda i da ga voli.
- Znam da je to davno bilo, ali mamino ponašanje bilo je
tako netipično. Nešto nije bilo kako treba. Ako shvatim šta se
tada događalo, možda ču uspeti da se pomirim s tim.
- Ili će te još više zbuniti.
- I to je moguće.

Knjige.club
30
 Bila mu je toliko blizu da je osećala njegov opojni miris. Primamljiv,
ali za rad u štali ne preterano praktičan. Taj pikantni muževni miris...
Odjednom više nije želela da okleva. Da li zbog Noksovih reči ili
Dejvidovog poniženja, tek, morala je da zna da jeste vredna toga.
- Markuse?
- Hm? - zlatne varnice sevale su u njegovim tamnim očima.
- Pusti me da ostanem ovde noćas.
- Ne! - odlučno je odbio.
Progutaće ponos, koji ju je toliko puta sprečio u ostvarivanju želje da
bude meka i popustljiva.
- Znaš da sam dobra u odbijanju ljudi i veza. Možda zato što su me
previše puta povredili ili naprosto nisam sposobna da pustim ljude da mi
se približe, ali ova hernija među nama je... noćas želim da budem s tobom.
Nešto nepoznato zasvetlelo je u njegovom pogledu.
- Margaret...
- Time želim da kažem da hoću samo ovu jednu noć. Jasno mi je da
ćeš uskoro otići i to je dobro, jer mi je karijera na prvom mestu. Ali ovo
među nama... želim da doživim.

Knjige.club
31
 4. poglavlje

Ubeđen da joj može odoleti, Ramon je ostao zatečen... Kako da

prihvati? Kako da odbije? Koliko joj je hrabrosti trebalo da iznese takav
predlog? Njegov razum vodio je borbu s ludilom.
Šta kad bi joj udovoljio i poklonio tu žarko željenu noć? Pokazao bi joj
da je posebna, da zaslužuje sve što poželi?
Zar je to zaista toliko šašavo? Zar je moglo biti gore nego sad?
Provukao je prste kroz kosu.
- Nisam siguran da trenutno trezveno razmišljaš. Čim ujutru otvoriš
oči, znam da ćeš se pokajati.
Odmahnula je glavom.
- Neću. Tačno znam šta radim.
Ramon je uvek smatrao sebe pristojnim momkom, kome je čast važna,
ali dok je otkopčavala rajsferšlus haljine, shvatio je da nije svetac.
Polako je spustila haljinu s ramena i tkanina je skliznula na pod. Usta
su mu se osušila. U čipkanom vešu njene obline bile su zanosnije od
njegovih najluđih fantazija. Koža joj je sijala kao zlato.
- Zaključaj vrata - uspeo je da izgovori.
Sa sjajem u očima prišla je vratima. Dok mu je prilazila, shvatio je da
je potpuno izgubljen.
Privukao ju je u krilo, strasno je ljubeći. Taj poljubac pokrenuo je sva
čula u njemu. Nikada dosad ništa slično nije iskusio. Pomazio je dlanom
njena naga leđa, a njoj se oteo uzdah.
- Sviđaju ti se žuljevi na mojim rukama? - upitao je promuklo.
- Po glavi mi se mota jedna fantazija...
Krv mu je pokuljala kao užarena lava.
- Koja to?
- Od one večeri kad si masirao Zvezdu... pitam se kakav bi osećaj bio
da mene onako dodiruješ? - oborila je pogled, jer se postidela.
Nevidljivi plamenovi žarili su mu telo.

Knjige.club
32
 - Želiš da osetiš moje ruke na sebi, draga? Biće mi zadovoljstvo... Ako
se slažeš, i ja imam jednu fantaziju, querida...
Razrogačila je oči.
- Kakvu?
- Uskoro ćeš saznati - podigao ju je u naručje i odneo u krevet.
- Španija... odatle potičeš?
Dođavola, na sreću, ta reč ima isto značenje i na španskom i na
portugalskom.
- Tako je - slagao je. Možda će zato goreti u paklu.
Posmatrajući ga dok se svlačio, oči su joj potamnele od požude.
- Imaš predivno telo.
Otkopčao je dugme na pantalonama.
- Ima li u tvojoj mašti i striptiza?
- Samo kad je o tebi reč - nasmešila se.
Njeno priznanje dodatno je rasplamsalo vatru u njemu. Brzo je svukao
farmerke, a razmere njegovog uzbuđenja jasno su se oslikavale ispod belih
bokserica.
- Okreni se - naredio je.
Krv joj se slila u obraze, ali poslušala je. Nagnuvši se nad njom,
hrapavim dlanovima mazio je njene obline. Prstima, usnama i jezikom
prešao je preko svakog milimetra njenog tela. Bio mu je potreban svaki
atom samokontrole da ne poklekne kad je čuo njene isprekidane uzdahe i
ubrzani puls.
Polako i pažljivo spuštao se niz njena leđa do zadnjice. Molećivo mu
se izvijala u susret dok ju je masirao, a zatim prstima i usnama milovao
njeno skriveno mesto.
Podizao ju je u neslućene visine. Tiho je zastenjala, ali nije prestajao
dok je po drugi put nije doveo do eksplozije. Tek tada ju je okrenuo na
leđa.
- Da li si ovo zamišljala?
Reci su joj zapele u grlu. Trenutak ju je jednostavno... preplavio.
- Hoćeš li da čuješ o čemu ja maštam?
Nije bila sigurna da li još nešto može da izdrži, a ipak je klimnula
glavom.
- Zamišljam kako me svom snagom jašeš, kao svog konja.
Srce joj je tuklo kao ludo kad je skliznuo s kreveta i
smaknuo bokserice. Pogledavši ga, ponovo je osetila žmarce u stomaku.

Knjige.club
33
 - Ali prvo... - potražio je malo pakovanje pruživši joj kondom. -
Preuzmi ti.
- Nemam baš iskustva u tome...
Nije je ismejao zbog toga, već joj je vodio ruke.
- Sad si ti na redu da ispuniš moju fantaziju.
Sela je na njega i polako, deo po deo, prihvatila ga je. U tom trenutku
potpuno su pripadali jedno drugom. Pažljivo se krećući, posmatrala je
kako mu je neizmerno zadovoljstvo ozarilo lice. A onda ju je, snažnim
rukama stegnuvši njenu zadnjicu, pomerao sve brže...
Margaret se u svitanje probudila u Markusovom zagrljaju. Nije htela
da ode, ali morala je da bi izbegla tračeve.
Nežno se izvukla iz njegovog zagrljaja. Osećala se kao potpuno nova
žena. Tiho se obukla, pa je na prstima izašla. S cipelama u rukama i
stopalima mokrim od jutarnje rose, Margaret je trčala do kuće.
Pomislila je da jedna noć nije dovoljna.
S bolom u bradi i zamagljenog uma Ramon se probudio shvativši da
je druga strana kreveta prazna. Ostao je samo njen cvetni miris.
- Bolje je tako - promrmljao je.
Posle tuširanja dobio je poruku od Brajana:
Još nekoliko sati i uspešno ćeš okončati svoj izazov. Večeras u osam
čekate te na pisti avion. Oficijelno ćeš otići iz privatnih razloga. Već se
radujem tvom izveštaju.
Dragi Bože! Mora odmah da ode da ne bi učinio nešto zbog čega će se
kasnije kajati. To između njega i Margaret bilo je sasvim nerazumno, ali
opet bi isto učinio. Video je koliko je uživala i bilo je vredno rizika.
Uputio se u štale zaključivši s olakšanjem da je Noks Henderson još
noćas napustio imanje, a da je Margaret s Dejlom na treningu.
Bilo je najbolje za sve da on bez objašnjenja nestane, pa ma
šta Margaret osećala... toliko ranjivoj ženi nije imao šta da ponudi... osim
protekle noći.
Žene u njegovom životu tačno su znale šta da očekuju: neko vreme će
ih paziti i maziti, a onda ostaviti ili zameniti. A Margaret definitivno ne
spada u tu kategoriju.
Osim toga, planirao je da uništi ugled njene porodice. Dosad je bio
ubeđen da o zločinu svojih predaka ona ništa ne zna, ali to ne znači da će
ostali proći nekažnjeno.
Čim mu Lukas preda dokaz, postaraće se da se zadovolji pravda, pre
svega zbog satisfakcije njegove bake.

Knjige.club
34
 Zvezda će biti jedini izuzetak na njegovom osvetničkom pohodu. Nije
želeo toliko da povredi Margaret.

Knjige.club
35
 5. poglavlje

Izlazeći na parkur u Genfu, Margaret je delovala veoma samouvereno.

Međutim, srce joj je tuklo kao ludo, a u želucu joj je gorela vatra dok
je pozdravljala sudije. Dopustila je da je naelektrisana atmosfera u publici
ponese i bez greške je završila poslednji krug takmičenja.
Pastuv je lagano kasao osećajući da je tog dana bio zvezda. Konačno
su se pojavili rezultati i prolomio se aplauz.
Treće mesto.
Ali tek kad ju je Dejl gotovo oborio s konja grleći je, shvatila je da je
uspela. Njen san o učešću u nacionalnom timu bio joj je nadohvat ruke!
A to je pre svega Markusova zasluga. On joj je pomogao da uspostavi
dobru vezu sa Zvezdom.
Tup osećaj širio se u njoj dok se obraćala novinarima. Markus je
nestao bez traga i glasa kad se vratila iz Merilenda. Čak ni broj telefona
nije ostavio da bi mogla proveriti da li je sve u redu, jer joj je Klif rekao da
su ga iz privatnih razloga pozvali da se vrati kući. Kao da mu ona njihova
zajednička noć ništa nije značila...
Koliko je samo želela da je opet pored nje! Znala je da će otići, ali ju je
zabolelo što je nestao bez pozdrava.
Želudac joj se stisnuo kao kamen, gorak ukus osetila je u ustima i
jedva je uspela da stigne do toaleta, gde se ispovraćala.
Tek u povratku skupila je snagu da se suoči s činjenicama:
prethodnog meseca izostala joj je menstruacija, ali je verovala da je to
posledica stresa. Međutim, pregled kod ginekologa potvrdio joj je baš ono
nemoguće, pa koristili su kondom! Ona nosi Markusovo dete!
Svi njeni snovi i planovi u trenu su se raspršili. Nijedna jahačica u
trudnoći nije nastavila da se bavi tim sportom zbog velikog rizika. Za nju i
Zvezdu san o svetskom prvenstvu ovoga puta je završen. Trudnoća...
Šta sada da radi? Moraće da kaže istinu Markusu. Nju možda nije
želeo, ali svakako ima pravo da zna za svoje dete. Zato je angažovala
privatnu detektivku.
Već posle četrdeset osam sati Viktorija Braun pozvala ju je u kafe
saopštivši joj da Markus Benion ne postoji, već da je to lažni identitet

Knjige.club
36
Ramona Moline. Čula se lomljava porculana, Margaret je ispala iz ruke
šolja kafe. Praznim pogledom zurila je u lepu brinetu. To je
sigurno greška...
Viktorija joj je u detalje opisala svoju potragu za Markusom. Ne,
definitivno nije greška. Margaret je posle Viktorijinog odlaska još dugo
zbunjeno sedela u kafeu. Zatrudnela je... s Ramonom Molinom. To je
nemoguće! Viđala je njegove fotografije, doduše, lepo obrijanog i u
smokingu. Muškarac koji je radio na Esmeraldi nije mu bio ni nalik.
Pokušala je da shvati zašto se predstavljao kao konjušar. Glupu
svađu između njihovih porodica nikada nije razumela. Često je roditelje
pitala o čemu je tu reč i odgovor bi uvek bio isti: da je Elizabeta sve to
umislila. Ali... da li je to bio razlog Ramonovog dolaska na Esmeraldu? Da
li je planirao da se osveti njenoj porodici?
Preplavio ju je bes. Opet je prevarena i razočarana! A verovala je da
mu nešto znači. Kao i Dejvidu, ali je tri nedelje pre svadbe saznala da je
sve vreme imao ljubavnicu. Ali znao je da bi uz nju lakše ostvario napredak
u političkoj karijeri.
Hoće li se ikad naučiti pameti? Mislila je da je Markus... Ramono
drugačiji i da mu može verovati. I ponovo je od sebe napravila budalu!
Razmišljala je o tome šta da čini. Da sve prizna ocu ili da sama pokuša
da sazna Ramonove motive? A za to mora otputovati u Njujork.
- Imam dokaz koji ti je potreban - zabrundao je Lukas u slušalicu.
Ramon je od uzbuđenja skočio iz fotelje.
- Koliko je siguran taj rezultat?
- Sto posto. Kurir će ti uskoro doneti dokumenta.
Pobedonosni osećaj proširio se njegovim telom.
- Nadam se da ćeš sad imati više vremena za svoje prijatelje. Ako
nastaviš kao dosad, videćemo se tek na Brajanovoj proslavi.
- Da nije reč o Brajanovoj godišnjici braka, sigurno bih to preskočio.
- Zar baš nimalo ne želiš da upoznaš moju ženu?
I te kako! Žena koja je uspela da ukroti Lukasa zaslužuje da je Ramon
upozna, ali mu posao to nije dopuštao.
- Nažalost, svoju radoznalost moraću da potiskujem još dve nedelje.
- Nema problema - nasmejao se Lukas. - Navešću ti ime, koje ćeš
verovatno rado proveriti: Brendon Andervud. On je stari prijatelj moje žene
i bavi se konjičkim trkama.
- Andervud... staro plemićko prezime. Brendon je razmaženi sinčić,
koji želi da pođe stopama svog oca senatora. Andervudovi imaju ogromne
persijske tepihe i teško je pretpostaviti šta je sve gurnuto pod njih.

Knjige.club
37
 - To je dobro znati.
- Da li si to ljubomoran na malog Andervuda?
- Ma kakvi - Lukas je slegnuo ramenima, kao da mu je neprijatno zbog
tog intimnog pitanja. - Hoćeš li na Brajanovu proslavu doći s pratiljom?
To još nije odlučio, ali pošto će biti jedini samac, možda će povesti
lepu advokaticu, koju je upoznao u teretani. Znao je da ona očekuje njegov
poziv. Međutim, sećanje na zanosnu plavušu s ranca u Kentakiju bilo je
previše živo.
- Možda ću doći sam.
Asistentkinja Dezire dala mu je znak i Ramon je ustao.
- Izvini, moram na sastanak upravnog odbora. Čućemo se.
Prekinuvši razgovor, obratio se devojci:
- Dezire, ne mogu da nađem izveštaj o prodaji u Evropi. Da li znate...
Reci su mu zapele u grlu kad je ugledao Margaret Mekdauel. U
svetlom kompletu i na vrtoglavo visokim potpeticama, savršeno
našminkana i kose podignute u raskošnu punđu, izgledala je
božanstveno. Ali zbog ledenog sjaja u njenim očima ostao je bez teksta.
Blagi Bože, saznala je!
Dezire je radoznalo gledala jedno pa drugo. Morao je odmah da ublaži
situaciju.
- Recite mom ocu da ću zakasniti - dobacio je zbunjenoj asistentkinji.
Sastanci upravnog odbora bili su svetinja, a Estefan Molina je poznat
po ispadima besa ukoliko neko zakasni makar i sekund. Ali Dezire se
sabrala i podigla je telefonsku slušalicu.
- Posle tebe - pokazao je Ramon rukom vrata svoje kancelarije.
Margaretin izgled probudio je u njemu dobro poznatu vatru. Čoveče, sad
sigurno nije pravi trenutak za takve misli!
- Žao mi je, Margaret. Nisam želeo da te povredim. Hteo sam da
ostanemo na distanci, znaš to - izgovorio je odupirući se njenom pogledu
punom srdžbe.
Oči su joj potamnele. Zamahnuvši iz sve snage, ošamarila ga je.
Dobro, to je zaslužio.
- Tvoje je pravo da budeš besna, ali hajde da razgovaramo razumno.
- Razumno? Budi srećan ako te zbog prevare ne prijavim policiji!
S mukom je potisnuo smeh. Njen južnjački naglasak još je slađi kad
je besna.
- Prijavio sam se za posao, koji sam pristojno i savesno obavljao.
- Zašto?

Knjige.club
38
 - Tvoja porodica je mojoj ukrala nešto i ja sam pronašao dokaz.
- Pričaš o Zevsu? O tom glupom traču?
- To nije trač. Tvoj deda je bez dozvole Demetru oplodio Diablovim
semenom, što znači da se svi vaši uspesi na konjičkim turnirima zasnivaju
na prevari. A sad to mogu i da dokažem.
Prebledela je.
- Da dokažeš? Kako?
- Dao sam na analizu Zvezdin DNK. Ona je definitivno
Diablov potomak, a ne Najtšejdov, kako tvoji tvrde.
- Ne verujem, mene roditelji ne bi lagali.
- Analize su urađene u renomiranoj laboratoriji. Rezultati su tačni.
Bleda u licu, stala je ispred prozora. Ramena su joj se povila i tresla
se kao prut. Poželeo je da je uzme u naručje i uteši, ali to nije bilo moguće.
Ona je iz neprijateljskog tabora.
- Sve i da je tačno, bilo je to pre mnogo godina. Zar ne možeš da pređeš
preko toga?
- Tvoja porodica je mojoj ukrala nešto i zahvaljujući tome postala je
ugledna i bogata. A onda ste time mojoj porodici natrljali nos. To je bio
zločin, koji se mora kazniti!
- Elizabeta i moja baka bile su najveće konkurentkinje, ali moja baka
je umrla. Nema više nikoga kome treba da se osvetiš.
- Tvoja porodica i dalje profitira na ondašnjoj prevari. Moja baka se
neće smiriti dok pravda ne bude zadovoljena.
- Zašto se tvoja baka nije sama bavila uzgojem, pa imala je iste uslove
kao mi. Možda smo mi jednostavno bili bolji.
Ramon se trgnuo. Opet ta tipična nadmenost Mekdauelovih!
- Diablo se ubrzo posle toga razboleo, a Zevs mu je bio jedini potomak.
Margaret je razrogačila oči. Očigledno o svemu tome pojma nije imala.
- I šta ćeš sad učiniti?
- Tražiću odštetu na sudu. Javnost mora znati da je
nasleđe Mekdauelovih nastalo kao posledica krađe.
- Moj otac to nikad neće dopustiti. Samo ćeš podići prašinu prljanjem
našeg imena istinom, koja danas nikoga ne zanima.
Pocrveneo je od besa.
- To je pitanje časti, ali tvoja porodica ne zna šta je to.
- Ali po koju cenu? - izgledala je utučeno i obeshrabreno.
Srce mu se stegnulo.

Knjige.club
39
 - Tražio sam da Zvezda i ti ostanete zajedno.
- O, baš si velikodušan! Zvezdu ćeš spasti, a moju porodicu uništiti.
Posmatrao ju je. Tamni kolutovi oko očiju bili su mu novost. Znao je
da je u Genfu osvojila treće mesto, pa zašto onda nije presrećna?
- Zašto si ovde, Margaret? I kako si saznala...?
- Unajmila sam privatnu detektivku. I nisam te tražila zato što bez
tebe ne mogu da živim, već zato što nešto moram da ti saopštim: trudna
sam, Ramone! Kako se to uklapa u tvoje osvetničke planove?
Njene reči pogodile su ga kao grom.
- Nemoguće! Koristili smo kondom.
- Očigledno nisu sto posto sigurni - lice joj je bilo bezizražajno, glas
tup, a oči prazne. - Posle dva testa na trudnoću doktor mi je to potvrdio.
Kolena su mu klecnula. Nije morao da pita da li je njegovo. Znao je.
Zavrtelo mu se u glavi. Život koji je dosad poznavao rasplinuo mu se
pred očima.
- Moramo da porazgovaramo.
- Je li? Planiraš da uništiš moju porodicu, od prvog trenutka si me
lagao. Zašto bih, zaboga, sad želela s tobom da pričam o svojoj bebi? Čini
mi se da je ovo naš poslednji razgovor.
- Margaret...
- Ne znam ni ko si ti. Zašto bih ti verovala? - istrčala je iz
njegove kancelarije.
Umesto da popije dupli skoč, otišao je na sastanak. Ali je pre toga
naredio vozaču da prati gospođicu Mekdauel.
Ko zna šta je ta mala usijana glava u stanju da uradi?
Otac ga je prostrelio pogledom kad je seo pored radoznalog Joakima.
Ali Ramon se na to nije obazirao, druge su ga misli mučile.
Kako je mogao biti toliko glup? Zašto je dopustio da mu
vrcava zanosna plavuša pomuti razum?
Čoveče!
Kako će njegova porodica reagovati kad sazna da će sa jednom
Mekdauelovom dobiti dete? I kako li je tek njoj kad je njemu ovako?
Narednih meseci neće smeti da jaše, što znači da će propustiti svetsko
prvenstvo. Nije joj lako sudeći po bledilu njenog lica.
Opustio je kravatu. Imaće dete! Možda se najviše plašio vezivanja od
svih ljudi na kugli zemaljskoj, ali to je njegova krv. Preuzeće odgovornost i
biće bolji otac od sopstvenog.

Knjige.club
40
 Estefan Molina se interesovao samo za firmu. On nije želeo sinove, već
naslednike koji će se uključiti u biznis. Zbog pohlepe i brojnih ljubavnih
afera žena ga je ostavila nastavivši da se bavi jahanjem u Evropi, dok su
Ramon i njegov brat bili prepušteni sebi u američkom internatu.
Postaraće se da njegovo dete nikad ne oseti strah, nesigurnost ili da
je neželjeno, već samo ljubav i stabilnost. Zato je jedino ispravno bilo
zaprositi Margaret.
Njegova baka će poludeti... ali šta je drugo mogao?
Margaret mu se sviđa. Divi se njenoj hrabrosti i čeličnoj volji, a ima i
hernije među njima. Brak je svakako smatrao pragmatičnim dogovorom,
samo što se desilo prerano. Svejedno! Za pet godina svakako bi bio na
istom raskršću.

Margaret je nervozno hodala po hotelskoj sobi. Pogled na Medison

aveniju činio je da se čovek oseća nepobedivim. Međutim, posle sukoba s
Ramonom bila je smrvljena. Trebalo je da ode pred njega s planom, ali šta
znači plan u pregovorima s jednim od najbogatijih ljudi na svetu? Danas je
na njegovoj teritoriji videla kakvom on snagom zrači. Neverovatno je
ambiciozan i učiniće sve da ostvari svoje ciljeve. A njegov trenutni cilj je da
uništi njenu porodicu.
Stajala je kraj prozora, zureći u svetlucavi Menhetn... toliko drugačiji
od beskrajnih pašnjaka, koje je volela, a ipak podjednako hipnotišući.
Njena egzistencija, nasleđe... sve je zasnovano na laži. Roditelji su je
sve vreme lagali... bila je nasmrt preplašena. Osim Zvezde, izgubiće sve
konje, porodice će izgubiti ugled, ali pored straha u nju se uvukao još
jedan osećaj... razočaranje.
Prekrstila je ruke. Šta je očekivala? Ramon nije Markus. Od početka
je znala da će joj Ramon reći ono što ne želi da čuje. Jednom je to već
doživela.
Da li se nadala da će zateći istog čoveka, koji ju je grlio i tešio? Koji ju
je strasno voleo, kao da mu je nešto značila?
Njegove reči odzvanjale su joj u glavi: Trudio sam se da budemo na
distanci, znaš to.
I u pravu je, zaista je pokušavao. Nekoliko puta rekao je da nije
pametno da se spetljaju, ali ona nije odustajala. I ponudila mu se.
Možda ju je prevario, ali je i ona odgovorna za trenutnu situaciju.
Čula je zvono, sigurno je to konobar s večerom...
Ramon je stajao naslonjen na dovratak. Odelo je zamenio farmerkama
i crvenom polo majicom, i izgledao je fantastično.

Knjige.club
41
 - Kako si me pronašao?
- Poslao sam vozača da te prati.
Naravno. Podigla je bradu.
- Već sam ti rekla da nemamo o čemu da razgovaramo.
- Da je tako, već bi bila na putu kući - oči su mu se presijavale kao
crna svila. - Dobićemo dete, draga. Moramo se dogovoriti šta ćemo. Ili si
planirala da ocu priznaš da ćeš roditi moje dete?
- Mrzim te - prosiktala je.
- Možeš i to, ali ipak moramo da razgovaramo - suvo je uzvratio.
Pustila ga je da uđe. - Lepa soba.
- Ništa drugo nije bilo slobodno.
Gledala ga je dok se služio viskijem.
- Šest sati čekao sam ovo - promućkao je smeđu tečnost pre nego što
je otpio veliki gutljaj. Prodorno ju je posmatrao. - Da li si nešto jela?
- Naručila sam večeru.
- Dobro je. Bleda si, sad ti je potrebna snaga.
- Da jedem za dvoje? - snishodljivo je frknula. - Nemoj se pretvarati
da ti je stalo.
Iskrivio je usne u bolan osmeh.
- Zaista mi je stalo do tebe, Margaret. To sam ti rekao i one noći. Lagao
sam samo u vezi sa svojim identitetom i ništa drugo. Nije moglo drugačije.
Očajnički je želela da mu veruje, da je ono što su doživeli bilo stvarno.
Ali zar zbog toga nije još veća budala nego što je bila?
- Hajde da sednemo - pokazao je rukom sofu.
- Radije ću stajati.
- Kako hoćeš - uzdahnuo je ispruživši noge. - Zadržaćemo dete.
- Naravno da ćemo... da ću zadržati dete - ispravila se. - Nema druge
opcije.
- Odlično. Ali da objasnim: kad kažem “mi”, mislim na to da smo mu
mi roditelji i da moramo ostati zajedno.
Zbunjeno je protrljala čelo.
- Kako to misliš?
- Želim da se venčamo.
Zujalo joj je i bubnjalo u ušima. Kolena su joj popustila i ona se sručila
na sofu.
- Ozbiljan si?

Knjige.club
42
 - Naravno. Zato sam predložio da sednemo - bilo mu je gotovo
zabavno.
Srce joj je snažno tuklo.
- Zar zaista misliš da brak može opstati na lažima?
- Ovo među nama nije laž. Bilo je lepo. To si i sama rekla.
- Šta god da je bilo, uništio si to svojim lažima. Verovala sam Markusu,
a on je sve odbacio.
- Povratiću tvoje poverenje - uveravao ju je. - To što nosiš moje dete
menja sve. Ni ti ni ja nećemo se odreći deteta i zato treba da sarađujemo.
Prvo, treba da okončamo svađu između naših porodica.
- Zar nisi rekao da se tvoja baka neće smiriti dok se ne osveti?
- Kad bude pred svršenim činom, moraće da popusti. Možda će joj
izvinjenje i priznanje tvoje porodice biti dovoljno.
Margaret je odmahnula glavom.
- Moj otac nikad na to neće pristati. Radije će godinama plaćati
advokate nego narušiti ugled imenu Mekdauel.
- To bi bilo glupo - grubo je uzvratio. - Moline imaju deset puta više
sredstava od Mekdauelovih. To bi vas odvelo u bankrot.
- Zar ne može bez braka? Delićemo starateljstvo.
- To dete je Molina, moj naslednik. Neće se roditi van braka.
Obeshrabreno je opustila ramena.
- Čak i da izdejstvujemo pomirenje, ko nam garantuje da ćemo se
slagati? Pa jedva se poznajemo!
- Hernije među nama dobar je početak. Pokazali smo da smo dobar
tim. Šta bi htela više?
Na primer, ljubav. Taj osećaj o kojem svi pričaju, ali je njoj dosad bio
nepoznat.
- Moramo pragmatično razmišljati - osetio je da ona okleva. - Ne
postoji “srećni do kraja života” iako nas svi ubeđuju u to.
- Moji roditelji su se voleli - tiho je rekla. - Moj otac je danas takav zato
što još nije preboleo majčinu smrt.
- Zar zato nije bolje izbegavati ljubav? Bolje je ako se veza zasniva na
razumu - odmahnuo je glavom. - Neću te lagati niti ću ti skidati zvezde s
neba, Margaret, ali uveren sam da možemo uspeti. Seti se kako smo se
dobro slagali u Kentakiju.
Nije želela da se priseća, jer nije bila sigurna da je to bilo
stvarno. Progutala je knedlu. U svakom slučaju, sa Zvezdom i s njom bio
je veoma strpljiv i pomogao joj je da u teškom trenutku pronađe sebe.

Knjige.club
43
 - Zašto si mi pomogao?
- Nisam mogao da gledam kako patiš - priznao je. - Iako sam znao da
to nije dobra ideja, uvukla si mi se pod kožu.
Srce joj se stegnulo, a talas navirućih emocija, za koje je mislila da su
umišljene, poneo ju je i zbunio. Prišla je prozoru. Kiša je klizila niz staklo,
kao suze.
- To je ludost.
- Nisi sama, Margaret, ja sam uz tebe.
On, poznati plejboj, koji nikad nije želeo porodicu.
- Šta je sa svim onim ženama, s kojima se pojavljuješ u žutoj štampi?
Treba li da poverujem u to da ćeš odjednom postati ozbiljan porodični
čovek?
Osmehnuo se, nešto je zasvetlucalo u njegovim očima.
- Sviđa mi se pomisao na to da ćemo stalno biti zajedno. Bar
nam nikad neće biti dosadno, a to će biti dovoljno da ne zastranim.
Gospode, koliko je arogantan!
- Ako budem dovoljno luda da se udam za tebe, što je trenutno malo
verovatno, prevaru neću tolerisati. I najmanja sumnja biće dovoljna da
odem.
- Moj otac je nizao afere i to je uništilo brak mojih roditelja. Nikada
nam to ne bih uradio. A sad te molim da predložiš kako da rešimo problem
poverenja.
Grizla je usnu.
- Da sam pametna, već bih sedela u avionu na putu kući. Ovo nije ni
u kakvoj vezi s razumom i pameću. Ne bih smela da ti verujem.
- Poznaješ me, Margaret, veruj mi, uspećemo.
- Moram da razmislim.
- U redu. Daću ti nedelju dana. Krajem meseca održaće se proslava
godišnjice braka jednog mog prijatelja iz Engleske. Ako pristaneš da se
udaš za mene, otputovaćemo zajedno.
- Zar je moguće da nemaš pratilju? Mislila sam da čekaju u redu.
- Baš smešno! - frknuo je. - Ne. Imao sam problema da izbacim iz glave
jednu plavušu. Još uvek se sećam kako me je povela u avanturu mog
života. Čujem njene uzbuđene uzdahe i još uvek osećam njen ukus - oči
su mu gorele kao ugalj. - I želim još... - video je pulsirajuću venu na
njenom vratu i zadovoljno se nasmešio. - Moraš priznati da smo dobar tim,
draga.
Spustila je ruke na užarene obraze.

Knjige.club
44
 - Neću doneti odluku na osnovu... požude. To bi bilo glupo.
- Onda odluči racionalno. Tvoj život se raspada, Margaret. Potreban
sam ti da unesem red i mir u njega. Moramo stvoriti dom za naše dete. To
je jedino rešenje - ne dopustivši joj da mu protivreči, Ramon je iskapio
piće. - Odluči, pa mi blagovremeno javi - rekao je napuštajući sobu.

Knjige.club
45
 6. poglavlje

Na suncem obasjanoj livadi Margaret je hranila Zvezdu žitaricama.

Posle napornih treninga i takmičenja životinja je uživala u odmoru na
livadi s krdom.
A njena gazdarica borila se s razočaranjem. Jutros je zvala komitet da
otkaže učešće na svetskom prvenstvu.
Ocu još uvek nije priznala da je trudna, ali danas će morati. Bio je to
poslednji dan Ramonovog roka. Danas mora da odluči hoće li se udati za
njega. Za jednog Molinu.
Od početka joj je odluka bila poznata, ali nije želela da prizna sebi.
Nije mogla sama da odgaja dete, ne nakon što je svoju majku tako mlada
izgubila. Ne, znajući da će sve što su njena majka i baka stvorile biti
uništeno. Ramon će pobediti, u to je bila sigurna.
Jedini izlaz bio je da se uda za njega.
Ispunio je obećanje nagovorivši svoju baku da se zadovolji javnim
izvinjenjem. A budućoj ženi priču je na kraju začinio obećanjem da će joj
u Njujorku kupiti štalu iz snova, gde joj otac neće sve vreme gledati preko
ramena.
Velikodušna i primamljiva ponuda, ali... poverenje se ne može kupiti.
Pogledala je u nebo žaleći zbog odlaska s Esmeralde. Čak joj je
i pomisao na to da će biti Ramonova žena za prikazivanje
bila nepodnošljiva.
Pomazila je Zvezdu i ušla u kuću.
Vrata očeve radne sobe bila su zatvorena, a iz nje su dopirali besni
glasovi. Njen otac i... Ramon!
Skamenila se. O, ne! Nije valjda Ramon... ne bi... Ne pokucavši, uletela
je u sobu.
Njen otac i Ramon stajali su jedan naspram drugog. Otac se okrenuo,
ledeno je odmerivši.
- Reci da nije istina.
Kolena su joj klecala i teško je disala.
- Šta to?

Knjige.club
46
 - Da si trudna s njim.
- Jesam - s mukom, ali ne obarajući pogled, nastavila je: - Htela sam
danas da ti kažem. Ramon me je, izgleda, pretekao.
- Danas? - zagrmeo je otac. - Znala si da je pod lažnim imenom bio
ovde, kao i šta planira, i nisi mi rekla? Zar si toliko opčinjena njime da ne
možeš normalno da razmišljaš?
- Sve vreme si znao za Zevsa i Zvezdu! Lagao si me!
- Samo sam te štitio od njihovih laži! - viknuo je. - Kako možeš biti
toliko glupa? Mislio sam da sam te naučio kako da koristiš mozak!
Ramon joj je prišao obgrlivši je oko struka.
- Treba da pripazite kako pričate sa svojom kćerkom - mirno je rekao.
- Ne mešaj se! Moline žele da unište našu porodicu, a ti im trčiš u
naručje.
- Deka je pogrešio time što ih je pokrao.
- Koješta! Elizabeta nikad nije prebolela to što je Harper bila bolja.
Zato je izmislila te glupe optužbe.
- Ramon ima dokaz. Istina će izaći na videlo, tata. Dosta je bilo laži.
- Odmah odlazite s mog poseda - ledeno je pogledao Ramona. -
Videćemo se na sudu.
- To nije pametno, Roberte. Treba da prihvatite predlog moje bake i da
se javno izvinite.
- Zaista mislite da ću rizikovati ugled svoje porodice zbog nečeg što se
nikad nije desilo? Zatrpaću vas s toliko tužbi da predmet nikad neće doći
do suda.
Margaret se obeshrabrila. Ako njen deka ništa nije skrivio, suđenje ne
bi predstavljalo problem. Na sudu bi se saznala istina. Dragi Bože, šta je
njen otac još slagao?
- Ako ne pristanete, između naše dve porodice nikad neće biti mira.
Hoćete li rizikovati sreću svoje kćerke? Svog unučeta?
- To sigurno neću, jer će Margaret dobiti puno starateljstvo. Sud uvek
odluči u korist majke.
- Možda, ali ćemo se Margaret i ja venčati.
Robert je prebledeo.
- To nije moguće.
Margaret bi najradije obojicu oterala dođavola, ali je odlučila da njeno
dete odrasta uz oba roditelja.
- Tačno je, oče, udaću se za Ramona. Zato bi najbolje bilo da učiniš
sve da se okonča ta glupa svađa.

Knjige.club
47
 Lice Roberta Mekdauela postalo je tvrdo kao kamen.
- Moja se kćerka neće udati za Molinu. Odeš li s njim, prekinućeš sve
veze s porodicom.
Srce joj stalo.
- Ne misliš tako...
Otac je prekrstio ruke.
- Ostani i zajedno ćemo pregurati sve. Odeš li, nemoj se nikada više
vratiti.
Ramon se nagnuo rekavši joj:
- Spakuj torbu, po ostatak ćemo poslati kasnije.
Zatreptala je, suze su je pekle u očima.
- Treba odmah da pođem s tobom?
- Osim ako želiš da ostaneš.
Jedan pogled na izraz očevog lica bio je dovoljan. Morala je otići.
U povratku je Ramon radio na laptopu, što je Margaret dalo priliku da
se smiri. Definitivno je bila besna na njega zato što je otišao njenom ocu,
ali posle susreta s bakom znao je šta mu je činiti. Naime, Elizabeta mu je
prebacila “eklatantan manjak lojalnosti” prema porodici, ali je pristala
na javno izvinjenje samo zato što ju je slagao da je smrtno zaljubljen u
Margaret.
Međutim, njegova verenica nije se smirila.
- Zašto si to uradio? - prasnula je kad su ušli u njegovu kuću. - Time
si sve samo pogoršao!
- Smiriće se tvoj otac - zatvorio je vrata. - Konje ćemo prebaciti
u Njujork čim im pronađemo odgovarajuće mesto. Biće ovo dobar život.
Nastavila je kao da ga nije čula:
- Mislio si da nisam sposobna da to sama resim?
- Zašto nisi resila? - stisnuo je zube. - Čekala si božje nadahnuće?
Tvoj otac bi možda drugačije reagovao na ponudu moje bake da je znao
da si trudna.
- Htela sam prvo tebi, pa njemu da saopštim šta sam odlučila. Ali ne,
gospodar sveta mora uvek da kontroliše sve, zar ne?
- Nisam to uradio. Čekao sam do poslednjeg trenutka. Hteo sam da
pomognem. Žao mi je, draga, što nisam osećajan kao ti.
- To je za tebe pomoć? Tipični muškarac! Ne, zaista nisi osećajan.
Iznerviran je provukao prste kroz kosu. Za Boga dragoga! Zar će
ovakav biti njihov brak, svađa za svađom? Obećao je sebi da to neće

Knjige.club
48
dopustiti. Razumeo je da je besna. Ceo život joj se okrenuo naglavačke. Ali
i njegov je! Oženiće se, postaće otac!
- I još se usuđuješ da tvrdiš da ću se udati za tebe pre nego što si čuo
moj odgovor.
- Ali video sam da si odlučila. Radoznao sam... zašto?
- Moja majka je umrla kad mi je bilo četrnaest godina. U najvažnijem
periodu nije bila uz mene i zato neću dozvoliti da moje dete odrasta bez
oca.
- Onda smo se složili. Dete je na prvom mestu.
Klimnula je glavom.
- Hajde da ti pokažem kuću. Mislim da će ti se svideti.
- Nikad mi se neće sviđati život u Njujorku - mirno je uzvratila. - Bar
ne kao u Kentakiju. Ovde se ne može disati.
- Može, ja sam dokaz.
Udobna, ogromna kuća s otvorenim kaminima, zidovima od cigle,
velikim dnevnim boravkom, posebnim stanom za bebisiterku i predivnom
spavaćom sobom nije ostavila utisak na Margaret, a njegovo oduševljenje
polako je splašnjavalo.
Ko ga je naveo na to da joj predloži brak? Ne samo da je ona
neprihvatljiva njegovoj porodici, već je prava suprotnost racionalnoj,
pragmatičnoj ženi, kakvu je hteo.
Za večerom na prostranoj terasi, oazi mira i tišine usred Njujorka,
Margaret je bila ubeđena da ponovo vlada svojim osećanjima. Što je dobro,
jer je Ramon u farmerkama i staroj majici previše podsećao na momka,
koji ju je opčinio u Kentakiju.
- Zašto si izabrao pravi dom, a ne penthaus na stotom spratu odakle
bi mogao da vladaš celim svetom?
Oči su mu upozoravajuće zasijale.
- Mislim da su ti komentari o vladanju svetom izlišni. Koliko ti je
godina? Trinaest?
Krv joj se sjurila u obraze, možda emocije ipak ne može da kontroliše.
- Ovom kućom iznenadio sam i sebe - nastavio je. - U stvari, hteo sam
nešto jednostavnije, a onda mi ju je pokazao agent za prodaju nekretnina.
Možda sam je kupio zato što sam odrastao u internatu i stalno putovao
između Brazila i Belgije, jer su moji bili rastavljeni... u svakom slučaju,
pomisao na pravi dom pokrenula je nešto u meni.
Pažljivo je pohranila informacije o čoveku o kome gotovo ništa
nije znala.

Knjige.club
49
 - Gde je taj internat?
- U Nju Hempširu - pogledao ju je preko šolje. - Roditelji su me sa šest
godina ostavili tamo. Pošto je Molina Coffee Company trebalo da se proširi
na Ameriku, bilo je logično da brat i ja ostanemo ovde. A majka se bavila
jahanjem u Evropi.
Šest... Srce joj se stegnulo. Internati su joj oduvek bili mrski. Ali tek
sa šest godina...
- Sigurno ti je bilo teško tako daleko od porodice.
- Joakim i ja nismo znali za drugo. Osim toga, život kod kuće bio nam
je pravi pakao, pa nam je prijao internat. Letnje raspuste provodili smo
kod bake u Belgiji.
Proučavala je njegovo lice stekavši osećaj da opet razgovara s
Markusom.
- Šta je s brakom tvojih roditelja? Da li su se ikad voleli?
- Baka kaže da su bili ludi jedno za drugim do Joakimovog rođenja.
Onda je otac počeo da švrlja, a moja majka nije htela to da trpi. Besnela je
i pretila, ali pošto nije urodilo plodom, na kraju se vratila u Belgiju.
Nikad se nisu sudski razveli.
I ostavila je decu...
- Kakav je tvoj odnos s ocem?
- Najvažniji mu je posao. A majka... - lice mu je bilo bezizražajno - ...
ona se bavila jahanjem. Bolje poznaje svoje učenike u školi jahanja nego
svoje sinove.
Srce joj se stegnulo. Osećaj otuđenosti bio joj je dobro poznat. Kad je
umrla njena majka, otac se povukao u sebe.
- Detinjstvo ti nije bilo lako - promrmljala je.
- Otud izgleda potiče moje iskrivljeno poimanje ljubavi - razvukao je
usne. - Bilo je veliko olakšanje kad su se moji razdvojili, tako je situacija
opet bila pod kontrolom, pregledna. Zato naš zajednički život zamišljam
kao pragmatičan: svi su zadovoljni, niko nije povređen.
Pitala se hoće li to funkcionisati. Duboko u sebi želela je da bude
voljena.
- Mojoj baki pragmatično nije dovoljno, pa sam joj ispričao da smo
ludo zaljubljeni da bi pristala na javno izvinjenje. Želi da te upozna i sazna
sve o pripremama za naše venčanje. Rekao sam joj da ćemo po povratku
iz Engleske navratiti.
Pripreme za svadbu? Susret s Elizabetom? Želudac joj se okrenuo.
- Ne mogu da razmišljam o svadbi dok se moj otac ne smiri. Venčanje
sam uvek zamišljala na Esmeraldi.

Knjige.club
50
 - Onda će početak oktobra biti najbolje vreme. Dotad će tvoj
otac razmisliti o svemu.
- Ali to je za dva meseca. Svadba ne može tako brzo da se organizuje.
- Za to postoje organizatori venčanja.
Dragi Bože!
- A kad ćemo objaviti vest da sam trudna? Prerano je da to bude na
proslavi u Engleskoj.
- Slažem se. Ako ne spomenemo bebu, lakše ćemo ih sve ubediti u to
da je reč o braku iz ljubavi. Biće mnogo važnih ljudi, pa tako i novinara.
Pošto nam je to prvi javni nastup, moramo svima pokazati koliko se
volimo, pa će tako našu vezu lakše prihvatiti.
Odjednom joj je pripala muka. Da li zbog prenagljene svadbe ili što je
pre nekoliko nedelja bila fascinirana tim čovekom? Tada nije morala da se
pretvara, tada je sve bilo stvarno.
Pogledala je u ljubičasto nebo. U ovo doba nebo je u Kentakiju crno,
obasuto hiljadama zvezda. Preplavila ju je čežnja za kućom.
Spustio je šolju.
- Kasno je i izgledaš umorno. Treba da legneš. Još malo ću raditi pa
ću ti se pridružiti.
Bio je u pravu, od umora se jedva popela stepenicama.
Da li on očekuje da ćemo spavati u istom krevetu? Izgleda da je tako,
pomislila je razgledajući spavaću sobu. Kućna pomoćnica Fejt poslagala je
njene stvari u ormar i u luksuzno kupatilo.
Margaret je zurila u veliki krevet. Za ovo nije spremna.
Pod tušem je pokušala da se opusti, ali je postajala sve nervoznija.
Jednom će spavati s Ramonom, ali ne još. Prvo mora da stekne poverenje.
Iz razgovora je shvatila njegovu motivaciju i prihvatila činjenicu da
nije nameravao da je povredi. Ali pogodio ju je u slabu tačku: prevario ju
je i nije bila sigurna može li mu skoro oprostiti.
Upravo je češljala kosu kad je Ramon ušao u sobu. Izgledao
je iscrpljeno, s tamnim senkama na licu, podsetivši je opet na čoveka s
Esmeralde. Osetila je grižu savesti.
- Želim da ti se izvinim za svoje današnje ponašanje. Nisam bila pri
sebi. Sve mi se naglavačke okrenulo.
Omekšale su mu crte lica. Prišao joj je i spustio ruke na njene bokove.
Margaret je ustuknula.
- Opusti se, uvek ispunjavam obećanja. Sve će biti u redu.

Knjige.club
51
 - Šta ako se moj otac ne urazumi? Iako nismo bili preterano bliski, on
i konji su sve što imam.
- Smiriće se, voli te. Osim toga, sad imaš mene i život koji
ćemo zajedno stvoriti. Iskoristi šansu da učiniš ono što si oduvek
želela. Sve što si mi u Kentakiju poverila... obećavam da ću te podržati.
Ispunila ju je toplina. Prvi put je poverovala da će se sve srediti. To je
muškarac u koga se zaljubila.
Uzeo joj je četku iz ruke.
- U pravu si, nisam čekao odgovor. Nadam se da će ovo bar malo
popraviti neromantičnu prosidbu. - rekao je stavljajući joj prsten.
Grlo joj se stisnulo. Krupni ametist, okružen dijamantima, presijavao
se na svetlu. Bio je to najlepši prsten koji je u životu videla.
- Ako ti se ne sviđa, poručićemo drugačiji. Mislio sam da ovaj odgovara
tvom temperamentu.
- Savršen je, hvala ti.
- Kad odemo na proslavu, moraš nositi upadljiv prsten. Ovaj će
sigurno privući poglede. Važno je da svi misle da smo do ušiju zaljubljeni.
- Savršeno mi je jasno - toplina je u njoj jenjala.
Margaret, ne zaboravi da je ovo brak iz interesa!
- Sad zaista moram u krevet. Sutra ujutro sve će biti drugačije.

Knjige.club
52
 7. poglavlje

Naredne dve nedelje Ramon je mnogo radio da u Engleskoj ne bi

razmišljao o poslu.
Pokušavao je ranije da se vraća kući na večeru s Margaret da se ona
u Njujorku ne bi osećala usamljenom.
Zato je posao, koji ne odradi u kancelariji, završavao kod kuće do
kasno u noć.
Želeo je da joj dokaže da mu može verovati, pa joj je pričao o sebi ono
što nikada nikome nije poverio. Malo-pomalo, ponovo je to bila ona
velikodušna, otvorena, osetljiva Margaret.
Njen otac se nije oglašavao, očito mu je porodično ime bilo važnije od
kćerke. U Margaretnim plavim očima Ramon je video patnju zbog toga, pa
je, u nameri da je oraspoloži, angažovao agenta za nekretnine da pronađe
odgovarajući plac za njenu ergelu, a zajedno s arhitektom radila je na
planovima.
Između njih se s vremenom razvio iskren i prisan odnos, ali mu
Margaret nije dopuštala da priđe spavaćoj sobi. To će se promenilo ovog
vikenda u Engleskoj.

Ramon je još uvek spavao kad se probudila. Sećanje na proteklu noć

još je gorelo u njoj, a gledajući njegovo nago telo, znala je da će se teško
sabrati pred doručak s gostima i domaćicom. Prilazeći sali, osetila je
svečarsku užurbanost i haotičnost. U kamionima su konji pristizali na
Brajanovo imanje, zvučnici su isprobavani, a ljudi iz agencije za
ketering obavljali su poslednje pripreme jelovnika. Margaret bi
najradije izašla napolje. Želela je da priča s jahačima, da razmene
iskustva o strategiji, ali danas će morati samo da gleda. Ušavši u
salu, shvatila je da su već svi tu. Margaret se na takvim skupovima nikada
nije najbolje snalazila, pa je mazala tost, koji ionako neće pojesti, i ćutke
je pila čaj slušajući Kalinu anegdotu o tome kako je Lukas usred noći
skakao u bazen za dragocenom bocom vina, koju je tamo ubacio Brajan.
Monika se osmehnula.

Knjige.club
53
 - Stalno im gluposti padaju na pamet, ali poslednja opklada bila je
vrhunac.
Tek sad je Margaret shvatila da nije samo Ramon dve nedelje proveo
na ’’tajnom zadatku”. Alesio je bio auto-mehaničar u radionici u kojoj je
Sejdi radila, a Lukas je bio čistač bazena u Kalinoj vili u Grčkoj. Monika
je bila uverena da tu nije bila reč o običnom izazovu, već je poenta bila u
tome da pronađu dublji smisao života.
Naravno, cilj je bio uništenje moje porodice. Sve je to, dakle, bila glupa
opklada?
S mukom je progovorila:
- Koliki je bio ulog?
- Ako Brajan pobedi, sva trojica se odriču omiljenog imetka. U
Ramonovom slučaju, to bi bilo karipsko ostrvo. A ako Brajan izgubi,
obećao je da će pola svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe za osnivanje
internacionalne spasilačke službe.
- I sva trojica su pobedila?
Monika je klimnula glavom.
- Za koju nedelju Brajan će ispuniti obećanje. Važno mu je osnivanje
te spasilačke službe nakon što je jedva preživeo zatrpan lavinom snega.
Monika je Margaret ispričala sve o spektakularnom spašavanju
Brajana. Bila je to divna priča o prijateljstvu, hrabrosti i časti. Ipak,
Margaret je teško podnela činjenicu da je Ramon na Esmeraldi bio zbog
opklade.
Tek što je počela opet da stiče poverenje u njega... i sad ovo! Njen život
je u haosu zbog glupe opklade?
Za ručkom je Ramon posmatrao svoju verenicu. Izgledala je tako
primamljivo u rože haljini, ali mu se činilo da u njenim očima sevaju iskre
besa.
- Poznat mi je taj pogled. Zašto se sad ljutiš?
- Na doručku se između ostalog pričalo i o vašoj opkladi.
Ah. Skinuo je naočare.
- Nisam ti o tome ništa pričao, jer je situacija ionako bila
veoma napeta.
- Misliš? - besno je odgovorila. - Sedela sam tamo kao idiot.
Protrljao je bolne slepoočnice.
- Trebalo je da ti kažem, ali to ništa ne menja među nama. Istina je
sve što sam ti rekao.
- Za tebe je istina veoma subjektivna.

Knjige.club
54
 - Prećutao sam, nisam te lagao.
- Bilo je to detinjasto, nepromišljeno i glupo iako Monika u svemu
tome vidi dublji smisao. Kakvu si lekciju naučio, Ramone? Da je osveta
slatka?
- Možda to da si ti slatka, anđele. U svakom slučaju, kao bonus dobio
sam verenicu, koju je teško održavati.
Obrazi su joj goreli.
- A zaista sam htela da ti verujem. Za tebe je život igra, zar ne?
- Uveravam te da sam ozbiljan. Svaki nepromišljeni trenutak
u Kentakiju... sad nas mnogo košta, draga. A cena je sve veća.
Uputila mu je ledeni pogled pre nego što se okrenula sudiji preko puta
sebe. Ramon se zavalio u stolicu i opet je stavio sunčane naočare. Neće
dopustiti da nestane poverenje, koje su izgradili. Posle ručka ju je, dok su
se vozili na turnir, uhvatio za ruku i privukao bliže sebi.
- Pusti me! - ciknula je Margaret.
- Ne! - insistirao je. - Svuda su fotografi. Sad je kasno za kajanje, draga
moja.
- Kaješ li se ti? - prkosno je upitala.
- Da, u ovom trenutku sigurno - zanosno joj se osmehnu primetivši
krajičkom oka blesak blica. I Margaret je nabacila očaravajući osmeh.
- Da li biste mi pomogli i prošli sa mnom parkur? - upitala ju
je zadihano Natalija. - Pred takmičenja sam uvek užasno nervozna.
- Naravno - izvukla je ruku iz Ramonove. - Hajde, pokažite mi šta
umete.
Margaret je posmatrala skokove mlade jahačice i njenu tehniku, žaleći
što i sama ne može da učestvuje.
Da li će ikad prestati da boli?
Bar je uspela da izbegne sva poznata lica, među njima i Virdžiniju
Nilsen iz holandskog tima, svoju najveću konkurentkinju. Poželevši
Nataliji sreću, uputila se u VIP ložu, gde su je Ramon i ostali čekali.
Natalija je osvojila drugo mesto, a Brajan ih je, pršteći od ponosa zbog
uspeha svoje sestričine, pozvao na piće. U šatoru je bilo vruće i zagušljivo,
previše ljudi na premalo prostora. Oštar bol probadao je Margaretinu
glavu. Trebalo je pristojno da doručkuje, ali zaista nije bila gladna.
Želela je da čestita Nataliji i da ode u sobu, ali su Ramona i
nju odjednom okružili njeni stari poznanici. Dok je razgovarala s
euforičnom Natalijom, primetila ju je Virdžinija Nilsen.

Knjige.club
55
 - Margareti - doviknula je, obavijena oblakom parfema. - Zašto ne
znam da si i ti ovde?
- Verovatno zato što ne učestvujem?
- Ali zašto, zaboga? - začudila se Virdžinija, poznata među
takmičarkama kao tračara. - Reč je o predivnom parku.
- Pravim pauzu.
- Je li? - u zelenim Holanđankinim očima blistalo je lažno saosećanje.
- Već sam se zabrinula da su priče istinite.
Nemoj da nasedneš, to nikako! Ova je žena pravi otrov. Ali Margaret ju
je ipak upitala:
- Kakve priče?
- Pa šuška se da si se posle pada promenila i da komitet nacionalnog
tima ne misli da si dovoljno dobra za svetsko prvenstvo. Ali znala sam da
to nije istina.
Margaret se za trenutak povila kao da je dobila udarac u
stomak prisetivši se svog poslednjeg razgovora sa šefom tima. Da li se
to zaista priča o njoj, jer ako jednom izađeš na loš glas, to se teško menja.
Prišavši joj, Ramon ju je zagrlio oko struka. Činilo joj se da će
je zagušljivost u šatoru ugušiti. Povukao ju je u stranu.
- Zar ti nije dosadilo da me stalno isključuješ? Dođavola, to je bila
opklada. Nemoj to da predimenzioniraš u katastrofu.
Preplavio ju je osećaj mučnine.
- Možemo li izaći? Tvoji prijatelji nas posmatraju.
- Idemo tek kad sve rešimo. Dobro znaš da mi možeš verovati. Neću
dopustiti da ponovo sve pokvariš sada kad smo stvorili dobru osnovu.
Oblio ju je hladan znoj. Pokušala je duboko da udahne, ali je vazduh
u šatoru bio neupotrebljiv.
- Margaret? Šta ti je?
Zavrtelo joj se u glavi i, gubeći svest, sručila mu se u naručje.
- Ne mogu... da dišem.
Ramon je opsovao noseći je na rukama pored Alesija i Sejdi viknuvši:
- Svađa među ljubavnicima!
Besan na sebe što ranije nije shvatio da je njegovoj trudnoj verenici u
šatoru bilo previše zagušljivo, odneo ju je u hotelsku sobu.
- Diši! - naredio je.
- Ne mogu da verujem šta si učinio! - rekla je kad je povratila dah.
- Da li bi ti bilo draže da sam te pustio da padneš na pod?

Knjige.club
56
 - Ne, ali šta će sad svi pomisliti?
- Da smo se povukli da se malo zabavimo - nacerio se primetivši da ju
je oblilo rumenilo. - Zašto mi ranije nisi rekla?
- Mislila sam da će proći. Osim toga... bila sam ljuta na tebe - otpila
je gutljaj vode. - I htela sam da dokažem da mogu izdržati.
- Pokazala si snagu kad si s Natalijom prošla parkur. Sigurno ti je bilo
teško, ali si se odlično snašla.
- Virdžinija me je dokrajčila.
- Znaš da je konkurencija u tom sportu ubitačna. U Kentakiju
si odlučila da uzmeš svoj život u sopstvene ruke.
- Upravo je o tome reč. Ne znam kako će beba uticati na moju karijeru.
Njena obeshrabrenost cepala mu je srce.
- Tvoja majka je imala i tebe i sjajnu karijeru. I ti ćeš se odlično snaći,
ipak si Mekdauelova. Iskoristi ovu godinu da urediš štalu, Zvezda i
Derindžer će redovono trenirati, a tvoj povratak biće spektakularan. Bićeš
bolja nego ikad. To je ono što čini pobednika: da se posle poraza izdigne
i iskoristi stečeno iskustvo.
Zadivljeno ga je posmatrala.
- Kako uvek znaš šta treba da kažeš?
- Znam kako je kad si na vrhu i svi pokušavaju da te povuku na dno.
Odbraniti se možeš samo ako ne izgubiš cilj pred očima. Nemoj dopustiti
da ti Virdžinija pokvari radost onoga što radiš. I nikad nemoj odustati od
svog sna.
Klimnula je glavom, preplavljena emocijama.
- To u vezi s poverenjem... Posle veze s Dejvidom imam problema s
tim. U dvadeset trećoj bila sam luda za njim da bih tri nedelje pre venčanja
saznala da je i on lud, ali za svojom ljubavnicom. Ja sam mu bila potrebna
da potpomognem njegovu karijeru. A najsmešnije je što su to svi osim
mene znali.
- Žao mi je. Obećavam da te nikad neću tako povrediti. Od mene
možeš da očekuješ samo iskrenost.
- Kad god mi je neko nešto značio, povredio me je. Prijateljice, Dejvid,
majka koju sam tako rano izgubila, otac kome je stalo samo do porodičnog
ugleda. Znam da smo zajedno samo zbog bebe, ali moram znati mogu li da
ti verujem. Poverenje je sve. Dakle, pristaješ li da uvek budemo
iskreni jedno prema drugom?
Zamalo se nasmejao. Njena molba bila je suvišna, jer se od početka
uneo u ovo, verovatno i previše. Želeo je da joj pokaže koliko je vredna i da
se uvek može osloniti na njega.

Knjige.club
57
 - Pristajem - rekao je mirno. - Zaprosio sam te, jer mislim da smo
dobar par. Imaš sve osobine kojima se divim. Ali i ti moraš verovati u naš
zajednički uspeh, Margaret. Moraš verovati meni.
- Trudim se, ali mrzim iznenađenja - podigla je obrvu. - Imaš li još
nešto da mi kažeš?
- Za dvadeset minuta treba da se nađem s Alesiom, idemo na gađanje
glinenih golubova, što će ti dati dovoljno vremena da obučeš seksi veš i
zanosnu haljinu, jer večeras, draga, nastavljamo tamo gde smo sinoć stali.
Nema prekida, a ako nam Lukas ponovo bude smetao, udaviću ga golim
rukama.

Knjige.club
58
 8. poglavlje

Margaret nikada u životu nije bila toliko nervozna. Tri puta

se presvukla, ali i dalje nije bila zadovoljna.
Boja šampanjca. Uzan gornji deo s lepršavom suknjom, u
duhu Merilin Monro. Veoma zavodljivo... ali da li je preterala?
- Ni slučajno - uveravala ju je Kali. - Izgledaš kao anđeo, i to nevaljali
anđeo. Ramon će poludeti.
Margaret je gledala svog verenika u crnom odelu, začešljane kose kako
stoji s Brajanom i Alesiom. Tako uglađen, nimalo nije nalik onom momku
koga je upoznala u Kentakiju. Pa ipak, to je isti muškarac. Osećala je da
ga poznaje celog života. Veoma uznemirujući osećaj...
Noć u Kentakiju bila je ukradeni trenutak, ali noćas je sve to
imalo sasvim drugo značenje. Dala mu je svoje srce i nadala se da ga
neće slomiti, jer je morala da mu veruje ako je želela da njihov brak
funkcioniše.
Bilo je nemoguće ostati hladne glave dok ju je Ramon obasipao vrelim
pogledima i slučajnim dodirima za večerom s Alesiom, Sejdi, Lukasom i
Kali. Nakon što su Monika i Brajan odigrali svoj prvi ples, na podijumu su
im se pridružili i ostali. U Ramonovom zagrljaju Margaret nije mogla
da bude mirna.
Duboka ljubav bračnog para koji je slavio godišnjicu bila je
svima primetna, što je Margaret navelo na opasne misli. Ako je
Brajan, okoreli neženja s teškom odbojnošću prema braku, mogao da se
promeni, možda ima nade i za Ramona.
Upravo je te misli morala da potisne!
Srce joj je tuklo kao ludo kad ju je privukao sebi krećući se u
ritmu muzike. Njihova tela bila su savršeno usklađena...
U mislima se opet vratila u noć u Kentakiju. Kako ju je držao, kako je
prestala da se bori protiv neodoljive privlačnosti, koja ju je savladala...
Spustila je obraz na njegova prsa. Slušajući pravilne i snažne otkucaje
njegovog srca, uzdahnula je.
Ramon ju je sa sjajem u očima posmatrao.
- Je li sve u redu, draga?

Knjige.club
59
 - Tvoja blizina je... previše za mene.
Uz osmeh su mu se pojavile rupice na obrazima.
- Prvi put si ti mene zavela. Zato je fer da sad ja to učinim tebi.
- Tako je, zavela sam te i znala sam šta radim. Ali sad...
- Znaš da je ovo među nama ispravno. Zašto si toliko nervozna,
anđele?
- Zato što je bilo tako magično...
- prošaputala je.
S očima potamnelim od želje privukao ju je bliže.
- I ovoga puta biće magično. Znam to.
- Čudno...
- Šta?
- Sejdi je upravo izletela napolje - videla ju je kako izuva cipele i
nestaje u tami. - Možda treba da pođem za njom?
- Rekli smo da nas ništa neće omesti. Pusti je neka to sama reši.
Kad je muzika utihnula, prišli su Brajanu i Moniki, s kojima
su razmenili nekoliko reči i uputili su se nazad u hotel. Potpetice su joj
tonule u zemlju, pa ih je, kao i Sejdi, izula. Na betonu ju je Ramon uzeo u
naručje.
- Možda ima stakla - ustvrdio je s osmehom na usnama.
- Priznaj, uživaš u tome da me nosiš.
- Tako je. A ovako ćemo brže stići tamo kuda smo pošli.
Zagrlila ga je ušuškavši se u njegovom naručju dok ju je nosio u sobu.
Ispred vrata mu je spustila dlanove na lice, željno pritisnuvši usne na
njegove. Proključala je krv u njegovim venama. Opsovao je
otvarajući vrata, jer mu je to skrenulo pažnju s nje.
Oči su mu sijale kao užarene lopte.
- Lukas smatra da sam potpuno van kontrole kad je o tebi reč.
- I, jesi li?
- Još nisam, ali već smo iza zatvorenih vrata. Imamo dovoljno
vremena...
Izgubila se udišući njegov opojni miris i osećajući nabreklu muškost
na svom stomaku.
- Ramone... - prošaputala je.
Zavukao se među njene butine mazeći joj bokove.
- Želiš li me, anđele? Reci mi, hoću to da čujem.
Ostala je bez reči dok se privijao uz nju.

Knjige.club
60
 - Mučiš me... - promuklo je prošaputala.
- I sebe. Mislim samo na to koliko te želim. Reci, dušo, i prekini ovo
mučenje.
Sklopljenih očiju spustila je glavu na njegova prsa.
- Spavaj sa mnom, Ramone. Želim da osetim tvoje ruke svuda po sebi.
Odneo ju je do kreveta. Držeći je u krilu, prevukao je palcem
preko njene drhtave donje usne. Koža joj je bila meka i hladna kao noć
kad joj je smaknuo bretelu s ramena. Zadrhtala je pod njegovim pogledom,
a bradavice su joj očvrsnule od požude koja je isijavala iz njegovih očiju.
Srce joj je tuklo kao ludo kad ju je nagnuo prislonivši usne na ružičasto
ispupčenje.
- Ramone, molim te... - zastenjala je.
- Pst... - nežno joj je pomilovao stomak zavukavši ruku ispod bluze. -
Previše smo uzbuđeni. Ako te odmah uzmem, sve će brzo završiti. Opusti
se i uživaj, dušo.
Nežno milovanje usnama po njenom najintimnijem mestu podiglo ju
je u neslućene visine. S rukom na ustima potisnula je vrisak zadovoljstva
prepuštajući mu se.
S mukom se kontrolisao ljubeći njeno predivno telo. Osećao je da će
svakog trena eksplodirati. Spustivši je na krevet, brzo se svukao dok ga je
Margaret posmatrala s čulnim osmehom zadovoljene žene na usnama. U
dvodelnoj haljini boje šampanjca izgledala je kao pali anđeo. Želeo ju je
nagu, da rukama miluje njene zanosne obline. Nedeljama je sanjao o tome.
Svlačeći s nje poslednje ostatke tkanine, milovao ju je dok nije bila
opet spremna za njega. Tek ju je onda uzeo, polako, strasno, neverovatno
erotično. Puls mu se ubrzavao, a krv je šumela u ušima. Sklopljenih očiju,
zajedno s njom prepustio se divljoj ekstazi.
Kad se strast u njima stišala, dugo je nepomično ležala u njegovom
zagrljaju. U pogledu su joj se ogledale nada i iščekivanje, koje je ignorisao,
pa ju je uljuljkao u san. Ni pola sata kasnije nije mogao da zaspi. Oprezno
se izvukao iz njenog zagrljaja izašavši na terasu da posmatra mesečinom
obasjani paviljon, čiji su platneni ’zidovi” lepršali na blagom noćnom
povetarcu.
Morao je priznati da mu je ovo bio najbolji seks u životu. Naravno da
je gajio osećanja prema Margaret, ipak će ona roditi njegovo dete, ali to
nije sve. Kao da ga je opčinila. Nijednu želju ne bi joj mogao odbiti. Potreba
da je poseduje nadvladala je razum. S njom je nemoguće razgraničiti
razum i osećanja kao s drugim ženama. Posmatrao ju je danas dok je
ponovo ulazila u svet, koji joj je značio sve i koji joj je toliko

Knjige.club
61
nedostajao, samo da bi pomogla Nataliji, i bio je duboko dirnut. Njena
snaga i hrabrost fascinantne su mu otkad ju je upoznao.
Nije joj mogao pružiti ono za čim je žudela, što znači da će pre ili
kasnije biti povređena. A upravo su uspostavili odnos kakav je želeo. Zbog
deteta i onoga što će se događati kod kuće.
Od Roberta Mekdauela još uvek nije bilo nikakvog glasa, a Ramon je
mogao zamisliti koliko će arogancija i nerazumnost Margaretinog oca
pogoršati situaciju.
Još jedan razlog u prilog potrebi da ukroti ionako komplikovane
emocije.

Knjige.club
62
 9. poglavlje

- Opusti se - promrmljao je Ramon po izlasku iz aviona na briselskom

aerodromu. - Baka je obećala da će se civilizovano ponašati.
Da se opusti? Margaret ga je prostrelila pogledom. Bila je
na neprijateljskoj teritoriji sa ženom, koja je godinama izbegavala
da boravi u istoj prostoriji s nekim od Mekdauelovih. Kako će se
sad civilizovano ponašati?
Ramon ju je obgrlio oko struka dok su prelazili pistu do džipa pored
kojeg je stajala niska, seda žena.
Margaret je Elizabetu videla samo jednom u životu kad su joj konja
posle takmičenja u Nemačkoj okitili pobedničkim vencem. Niska i sitna,
ali neverovatno ponosna i dostojanstvena.
Tadašnji utisak opet je potvrdila kad su se zaustavili pred
osamdesettrogodišnjakinjom budnih očiju. - Podsećaš me na tvoju majku
- rekla je starica uhvativši Margaret za obe ruke.
Da li je to bio kompliment? Margaret ju je poljubila u obraz.
- Drago mi je što sam vas srela. Pre nekoliko godina videle smo
se nakratko.
- Znam, na turniru u Nemačkoj. Fantastično si jahala: brzo i odvažno,
kao tvoja majka.
To je definitivno bio kompliment.
- Hvala.
Zatim se Ramon pozdravio s njom. Duboka naklonost među njima
bila je gotovo opipljiva.
- Hajdemo, ručak je spreman.
Ukusni ručak u vili protekao je u opuštenoj atmosferi. Ramonova
majka Luiza je zbog jahačkog takmičenja bila odsutna, pa su samo njih
troje ručali.
Tek kad je Ramon otišao u radnu sobu da završi neki posao, Elizabeta
je počela da je propituje.

Knjige.club
63
 Pošto ju je Ramon predstavio kao ljubav svog života, na
većinu pitanja, među kojima je bilo i onih veoma indiskretnih, mogla je
istinito da odgovori.
A tokom vožnje prema odredištu zaista se zaljubila u Elizabetino
imanje.
Predeo je bio čudesan, arene za trening arhitektonska čuda, ali su joj
štale od tamnog drveta s kupolama oduzele dah.
Tu je bio i terapeutski centar za jahače i konje. Otkad je Ramon svojim
iskustvom pomogao njoj i Zvezdi, Margaret je ozbiljno razmišljala o tome
da i u svojoj štali otvori takav centar, pa je pomno pratila Elizabetinu priču
postavljajući mnoštvo pitanja.
- Vidim da si baš zainteresovana - primetila je Ramonova baka.
- Posle Zvezdinog i mog pada u Londonu Ramon nam je
mnogo pomogao. Ne znam gde bismo danas bili bez njega.
Elizabeta ju je prodorno posmatrala.
- On ti mnogo znači.
- Kad smo se upoznali, nisam znala ko je. Ali i kad sam saznala, ništa
se nije promenilo u mojim osećanjima prema njemu.
- Ramon mi je ispričao da ništa nisi znala o Zvezdinom poreklu.
- Nisam, rečeno mi je da je ona Najtšejdov potomak - odgovorila je
mirno.
Elizabeta se namrštila.
- Nikad nisam razumela kako tvoja majka ništa nije posumnjala. Na
takmičenju, na kojem je tvoja majka osvojila srebrnu medalju, moja Luiza
i tvoja Zara su se posvađale, jer ju je Luiza nazvala kukavicom zbog
Zevsovih ukradenih gena. A Zara je uvek tvrdila da je to laž.
- Moja majka zaista nije znala.
Elizabeta je slegnula ramenima.
- Nisam mogla da dokažem, jer tada nije bilo DNK testova. Ali jedan
radnik hteo je da svedoči, a onda mu je tvoj otac platio da ćuti.
Margaret je osetila žmarce.
- Da li je Luiza to rekla mojoj majci?
- Jeste, i rekla je da Zaru nikada nije videla toliko utučenu. Čak
je otišla pre dodele medalja.
To je sigurno bilo nekoliko nedelja pre njene smrti. Pre svađe s ocem.
Ali zar joj majka to ne bi rekla? Nikada ništa nije krila od nje.

- Sigurna sam da nije znala.

Knjige.club
64
 - Sve i da jeste, zar je važno? - rekao je Ramon dok su šetali posle
večere. - Možda je htela da te poštedi.
Margaret je odmahnula glavom.
- Uvek smo jedna drugoj sve pričale, ipak smo zahvaljujući
tim konjima gradile karijeru.
Osetio je da još jednu laž ne bi podnela.
Veće je bilo divno. Poslednji sunčevi zraci obojili su moćna stabla
kestenova u narandžasto, crveno i zlatno. Ali je Margaret daleko odlutala
u mislima.
- I, šta misliš o imanju? Impresivno je, zar ne?
- I te kako - osmehnula se. - Fascinira me terapeutski centar. Zatrpala
sam Elizabetu pitanjima, sigurno joj je laknulo kad sam otišla.
- Ne verujem - video je da i njegova baka sve više podleže
Margaretinom šarmu.
- Htela sam da te pitam da li bi mi pokazao šta si naučio od svoje
bake. Rado bih to primenila u svojoj štali. Zvezdi je to mnogo pomoglo.
I njoj, shvatio je iako nije izgovorila.
- To oduzima previše vremena. Uz karijeru... i bebu, o kojoj ću morati
da brinem. Dotad ima još godinu dana, radnike u štali već sad možemo
uputiti, tako ću imati pomoć kad mi zatreba.
Sjaju u njenim očima bilo je nemoguće odoleti, a izgleda da je veoma
detaljno razmislila o svemu.
- To je dobra ideja, ali mislim da bi trebalo da pitaš moju baku. Osim
toga, bolje bi bilo da sačekaš rešenje situacije s tvojim ocem.
Primetio je da je senka preletela preko njenog lepog lica. Za Roberta
Mekdauela pobrinuće se kad se vrate kući.
- Razumem zašto ste tvoj brat i ti kao dečaci ovde bili
srećni. Atmosfera je kao na Esmeraldi pre smrti moje majke.
- Moguće. Moja baka je ambiciozna, voli da pobeđuje i ništa joj nije
važnije od konja.
- Osim njenih dečaka. Vaš iskreni odnos veoma je uočljiv.
- Ona je uvek sve održavala. Insistirala je da raspuste provodimo kod
nje, jer je znala koliko nas konji smiruju. Već prvog leta Joakim i ja bili
smo oduševljeni. Ljubav nismo poznavali, ali nam ju je baka pokazala. Bila
je jedina koja je svemu dala pravo značenje.
Margaretine plave oči napunile su se suzama.
- Nekad je to dovoljno. Neko ko veruje u tebe i poklanja ti bezuslovnu
ljubav.

Knjige.club
65
 Sveti Bože, ova žena ga čepa napola!
- Tako je, nekad je samo to dovoljno.
- Ramone, šta misliš o našoj bebi?
Pitanje je bilo neočekivano. Dok je osluškivao šta mu srce kaže,
prvobitni šok zamenio je osećaj, koji nije umeo da opiše.
- Nadam se da ću našoj bebi pružiti sve ono što ja nisam imao... sve
ono što svako dete želi i što mu treba.
Ali je isto tako moguće da neće biti u stanju da svom detu pruži ljubav.
Kao što ne može ni njoj.
- U svakom slučaju, znam da zajedno možemo uspeti.
Jedva primetno klimnula je glavom.
- Tako je.
Povukao ju je do ograde.
- Hoćeš li da vidiš poklon za veridbu?
- Nisam znala da ću ga dobiti.
Izvadio je jabuku iz džepa i rasni belgijski pastuv sjurio se do njih.
- Ovo je Munja. Znam da nije kao Zvezda, ali je i njegov rodoslov
podjednako impresivan. Moja baka i ja ubeđeni smo da će postati odličan
skakač, a sad je tvoj.
Margaret je razrogačila oči.
- Ne mogu to prihvatiti.
- Zašto? Pa ne postoji bolji simbol mira među našim porodicama.
- Tvoja baka je saglasna s time? - upitala je grickajući usnu.
- Jeste - pružio joj je jabuku. Munja je istog trenutka svu pažnju
usmerio na Margaret. U dva zalogaja pojeo je jabuku pa se zadovoljno
udaljio.
Margaret se pridigla na prste spustivši lagani poljubac na njegove
usne. Bio je to najslađi poljubac, koji je Ramona pogodio kao strela.
Na povratku Margaret od uzbuđenja nije mogla da se smiri. Ramon je
promrmljao da mora da radi, pa se Margaret istuširala razmišljajući o
poklonu. Neprekidno se trudio da je obraduje, što joj je u misli vraćalo
prethodnu noć, zbog čega je bila ubeđena da će njihova veza biti nešto više
od dogovorenog braka.
A možda je trebalo da ignoriše tu ogromnu privlačnost?
Da li je njena majka zaista znala za Zevsovo poreklo? Da li su se onog
jutra zbog toga posvađali? Da li je zbog toga umrla?
Osetila je težak pritisak na grudima.

Knjige.club
66
 Ramon... koliko joj znači! On je njena tvrđava u moru nesigurnosti i
laži.
Bešumno je koračala po tepihu u dnevnoj sobi. Okrenut
leđima, Ramon je sedeo s laptopom u krilu.
Nežno mu je poljubila vrat obgrlivši ga s leđa.
- Sigurno želiš da radiš?
Jeza mu se spustila niz leđa.
- Margaret...
Jezikom mu je dodirnula uho spustivši šaku među njegove noge.
- Izveštaj mora biti završen pre nego što...
Skočio je na noge, pa ju je odneo u sobu i, spustivši je na krevet,
obasuo ju je poljupcima.
- Ubijaš me - mrmljao je na njenim usnama.
Borila se za vazduh kad joj je smaknuo bademantil smestivši se
između njenih butina.
Nikad nije bila toliko izgubljena, a da se istovremeno osećala
zaštićenom. I nikad nije bila sigurnija u svoju odluku.

Knjige.club
67
 10. poglavlje

Po povratku iz Belgije Ramon je odmah prionuo na posao. Morao je da

se ohladi i da smisli taktiku kako da se odnosi prema svojoj zanosnoj
verenici. U njihovu vezu uistinu su se uključila osećanja.
S poslovnim partnerom na liniji, koga ionako nije slušao, stajao
je ispred prozora posmatrajući reku Hadson. Većina ljudi žudi za takvim
emocijama, ali on... ne želi to, jer zna čemu vodi.
Iako se Margaret i on odlično dopunjuju, jednom će svemu doći kraj.
Da li zbog dosade ili neslaganja... sve što je lepo ima kraj. Kao i u slučaju
njegovih roditelja. Strast i sreća pretvorile su se u mržnju i bes. Koliko je
puta kao dečak želeo da se sve konačno završi... zato svom detetu to neće
prirediti.
Čim je završio razgovor, poslao je poruku advokatu:
Da li je pismo sačinjeno?
Upravo. Da ti ga pošaljem?
Da.
Sem Barton je pokucao na vrata u trenutku kad je Ramon
prineo usnama šoljicu espresa.
U advokatovom pismu namenjenom Robertu Mekdauelu bile su
precizne instrukcije u vezi s izvinjenjem koje će porodica Molina biti
spremna da prihvati umesto novčane odštete. Ako u određenom roku ne
bude odgovora, moraće da pokrenu pravni postupak. Ramon je dodao još
nekoliko beležaka.
- To bi trebalo da ga prodrma.
- Nadam se.
- Šta ćemo ako ne pristane?
- O tome ćemo razmišljati kad se desi.
Nadao se da će Robertovi advokati savetovati svom klijentu da prihvati
uslove. Bilo je vreme da se ova prastara svađa konačno reši. Njegova
verenica je patila očekujući da joj se otac javi.
Margaret se uključila u život u Njujorku. Ignorisala je
tračeve, usredsređena na zajedničku budućnost s Ramonom.

Knjige.club
68
Nepunih nedelju dana po njihovom povratku iz Evrope agent za
nekretnine pronašao je savršeno imanje na periferiji Njujorka. Rane Seri
Hil sa svojih 250 hektara bio je apsolutno fantastičan. Istog
momenta zaljubila se u pogled na dolinu reke Hadson. Mnogobrojne
jahačke staze vodile su u planinu, a elegantna kuća napravljena je po
ugledu na one iz osamnaestog veka.
- Sviđa ti se, priznaj - rekao je Ramon prilikom povratka u grad.
Jedva je uspevala da prikrije oduševljenje. Imanje je lepše
od Esmeralde, na kojoj je odrasla. Jasno je u mislima videla taj divni dom
za Ramona i nju, njihovu porodicu... Bilo je zaista posebno... kao
Elizabetino imanje.
Ignorisala je pitanje u kom smeru ide njihova veza posle vrele noći
provedene u Engleskoj. Nije htela da razmišlja o snazi svojih emocija niti
o tome koliko je brzo opet pridobio njeno poverenje. Možda zato što ju je
prvo strasno voleo, a onda se udaljio i ponašao kao da se ništa nije
dogodilo. Činilo se da on svoje emocije može da uključi ili isključi kao na
dugme, dok je njen život svaki put bio izbačen iz koloseka.
A možda je i zato što se zaljubila u njega...
Prisluškujući razgovor između Ramona i agenta, čula je da Ramon
kupuje imanje.
- Da li si zaista to učinio?
- Jesam. Sad imamo savršeno mesto za svadbu. Možemo
poslati pozivnice.
Margaretin želudac se stisnuo. Pripreme će potrajati oko šest nedelja.
Dogovorili su se da obredu prisustvuje mali broj odabranih, ali tugu u njoj
izazivala je činjenica da to neće biti na Esmeraldi, kao što je oduvek
zamišljala, ali i da njen otac neće biti prisutan.
- Nemoj - rekao je Ramon sluteći o čemu ona razmišlja. - Srediću sve,
obećavam.
Ali kako kad su obe strane neverovatno tvrdoglave? Možda će se njen
otac urazumiti kad dobije pozivnicu? Ipak će želeti da otprati svoju
jedinicu do oltara, zar ne? Volela je oca i duboko u sebi verovala je da i on
nju voli.
Narednih nedelja Margaret je imala mnogo obaveza i zato joj je vreme
prolazilo brzinom svetlosti. Potisnula je činjenicu da će se udati za
muškarca koji je nikad neće voleti, ali zato ona njega voli, a on ispunjava
obećanja i u svakom trenutku može se osloniti na njega.
Još uvek se ni njen otac ni ostali članovi porodice Mekdauel
nisu oglasili. Ako ostane tako, na venčanju će biti prisutna samo
Ramonova familija.

Knjige.club
69
 To je pomračilo njenu sreću, raspoloženje i iščekivanje.
Dve nedelje pre venčanja Margaret se uveče vratila s ranca, na kojem
je renoviranje teklo punom parom.
- Zvuči kao da sve polako dolazi na svoje - rekao je Ramon saslušavši
Margaretin oduševljeni izveštaj.
- Veruj mi, biće spektakularno - uzvratila je posmatrajući čoveka koji
joj je pomogao da prikupi i ponovo sastavi parčiće svog života. - Hvala ti za
sve.
- Nema na čemu, obećao sam ti.
- Znaš koliko mi to znači.
- Sutra moram u Kolumbiju - rekao je Ramon.
Zatreptala je.
- Sutra idem na ultrazvuk, a za dve nedelje je venčanje.
- Ne mogu ovo da izbegnem. Sutra idem s tobom kod doktora, pa ću
produžiti na aerodrom. Videćemo se sledećeg petka.
Nedelju dana bez Ramona!
- Naravno.
Izdržaće nedelju dana njega. Pričali su o pripremama za svadbu, a
Margaret je sve teže padalo da ostane budna.
- U krevet!
Usnama je okrznula njegove.
- Hoćeš li sa mnom?
- Moram još mnogo toga da pripremim za poslovni put, a tebi je
potreban san. Hajde, polazi!
Margaret je bila razočarana. Poslednjih dana ni dotaknuo je nije.
Mislila je da je to zbog posla i obaveza, ali je sad zasigurno znala da je
namerno bio odmaknut.
Pokušala je da se opusti u toploj vodi, ali je mrzela prazninu u sebi,
mrzela je to što je u tolikoj meri postala zavisna od njega. U krevetu je još
jednom proverila poruke na mobilnom telefonu.
Srce joj je stalo kad je videla poruku od svog oca, zapravo od njegove
sekretarice Kler:
Otac vas sa žaljenjem obaveštava da neće prisustvovati vašem
venčanju.
Bez objašnjenja, bez iznetog razloga. Nije se čak udostojio sam da
napiše poruku.
Margaret su potekle suze niz obraze. Otići će na Esmeraldu, jer iz
očevih usta mora da čuje istinu.

Knjige.club
70
 Ultrazvuk je potvrdio da se beba lepo razvija, pa je Ramon produžio
na aerodrom, a Margaret na farmu gde su se paralelno odvijale pripreme
za svadbu i renoviranje. Pokušala je da potisne teške misli i da se raduje
detetu. Ponadala se da će biti devojčica, s kojom će imati isti odnos
kao ona sa svojom majkom. Time će ispuniti prazninu koju je osećala.
Dva dana pre Ramonovog povratka odletela je u Kentaki. Klif je došao
na aerodrom po nju.
- Kako je moj otac?
- Nedostajete mu. Nije isti otkad ste otišli, ali to nikad neće priznati.
- Kej? - namrštila se. - Ako je neko ne zaustavi, sve će uništiti.
- Kej - potvrdio je Klif.
Vožnja kroz predele Kentakija pogodila ju je kao grom. Kako je mogla
tako dugo da živi bez ovoga? Slika Seri Hila pojavila joj se u mislima Zato
što ona želi život s Ramonom.
Stigavši na ranč, prvo je obišla konje u štali, a potom je pokucala na
vrata očeve radne sobe.
- Oče...
Za trenutak joj se učinilo da su mu crte lica omekšale.
- Nisi rekla da ćeš navratiti.
- Odbio si da dođeš, pa sam htela da popričam s tobom.
- Odlučila si, Margaret, udaćeš se za Molinu.
- Dakle, ponos ti je važniji od mene - rekla je drhtavim glasom.
- Sve sam ti pružio, Margaret: najbolje trenere, konje, karijeru na
srebrnoj tacni. Trebao je da se udaš za Noksa Hendersona, a ti si otišla u
krevet s tipom, koji želi da uništi našu porodicu. Šta očekuješ od mene?
Prasnula je:
- Očekujem da me voliš, kao što otac voli kćerku. I, za
tvoju informaciju, karijeru sam sama izgradila, nisi mi je dao na srebrnoj
tacni. Osim toga, očekujem da mi konačno kažeš istinu. Hoću da znam
zašto odbijaš da se izviniš, pa da se ta svađa okonča.
Nešto je u njegovim sivim očima sevnulo dok je obilazio sto.
- Veruješ da će te Ramon usrećiti? Oženiće se tobom samo zato što si
trudna, a sad podmuklo trlja ruke, jer mi je uzeo ono najvrednije: tebe.
Nisi toliko naivna da veruješ da te voli.
- Ja sam njega zavela! I verujem mu, samo njemu, jer me ti
stalno lažeš.
Lice mu se skamenilo.
- Onda si zaista budala.

Knjige.club
71
 Svom snagom se borila, ali nije uspela da zadrži suze.
- Margaret - Robert joj je spustio ruku na rame. - Tražiš od mene ono
što ne mogu da učinim.
- Zašto? Objasni mi.
Robert je provukao prste kroz kosu.
- Moj otac je u jednom trenutku napravio ogromnu grešku. Dogovorio
se s konjušarem Pablom da Demetru krišom privede Diablu. Tvoja baka je
po svaku cenu želela da pobedi Elizabetu, zato je verovala da to može
postići samo na boljem konju. Niko nije trebalo da sazna.
- Ali je radnik iz štale progovorio.
- Otkud to znaš? - njen otac se namrštio.
- Elizabeta mi je rekla. Ona tvrdi da ga je neko potplatio.
- Nažalost, u pravu je. Moja se majka plašila za svoju karijeru, mogli
su je izbaciti sa svih turnira i oduzeti joj medalje, pa je otac potplatio tog
radnika.
- Da li si znao za to?
- Isti radnik je posle nekoliko godina, ostavši bez para, došao i meni.
Dao sam mu još novca u nadi da je time sve rešeno.
- Ali nije - ujela se za jezik. - Da li ste se oko toga ti i mama posvađali
onog dana kad je umrla?
- Jesmo, mislio sam da je bolje da ne zna ništa. Ni ti ni ona niste smele
to da saznate, već da se usredsredite na takmičenja - Robert je odmahnuo
glavom. - Danas mi je jasno koliko je to bilo pogrešno. Tvoja majka je bila
veoma emocionalna. Za sve sam ja kriv - duboko je uzdahnuo.
Puls joj se ubrzao, a gnev i zbunjenost su je kidali. Svih ovih godina
pitala se zašto je otac nije voleo koliko joj je bilo potrebno, zašto je oduvek
bio na distanci. Sad je znala: mučila ga je griža savesti.
- Pokušao sam da te zaštitim - nastavio je tiho. - Uvek sam radio ono
što sam mislio da je najbolje za tebe.
Verovala mu je, ali nije znala može li mu oprostiti što je njenu majku
ostavio u emocionalnom rasulu i otišao na poslovni put.
- Misliš da ne želim da se sve drugačije desilo? Nedostaje mi tvoja
majka, Margaret, svakog trenutka. Ali niko ne može da vrati vreme, pa ni
ja.
Stisnula je šake.
- Ali mogao bi da se izviniš.
- I da time bacim senku na uspomenu na tvoju baku i majku? I na
tvoje ime? Time bih srušio temelje svega što smo stvorili. Neću.

Knjige.club
72
 Čak i ako njoj time slomi srce.
- Moline će te pobediti, oče. Ramon je veoma uticajan i neće odustati.
Robert je stisnuo usne.
- Taj čovek je beskrupulozan. Da li si pročitala pismo koje mi je
poslao?
- Kakvo pismo?
Otac je izvadio pismo iz fioke. Preletevši redove, na kraju je pročitala
paragraf u kojem Ramon Mekdauelovima daje rok za izvinjenje, inače će
sve završiti pred sudom.
Margaret je prebledela. Nadala se da će se otac izviniti ili da će bar
Ramon popustiti zarad sve jačih osećanja među njima.
- Zar zaista misliš da mu je stalo do tebe? Ako je tako... zamoli ga da
zaboravi prošlost.

Knjige.club
73
 11. poglavlje

Ramon se u četvrtak uveče vratio kući. Posle odlično obavljenog posla

u Kolumbiji hteo je da produži u Kentaki, ali se zbog nevremena ipak vratio
kući.
Jedva je čekao da vidi Margaret. Prethodnih dana mu je preko telefona
čudno zvučala. Znao je da ju je povredio, jer nije hteo da produbljuje vezu,
koja je postajala racionalno partnerstvo, kakvo je oduvek priželjkivao.
Ušao je u dnevnu sobu i uz čašu pića kraj prozora je čekao Margaret.
Dao je Robertu Mekdauelu dovoljno vremena da učini ono što je ispravno.
Dvadeset, trideset, četrdeset minuta... Upravo je hteo da joj pošalje
poruku kad je ušetala u stan. Pokušao je da je poljubi, ali je okrenula
glavu. Namrštio se.
- Šta je bilo?
- Bila sam juče u Kentakiju da popričam s ocem - rekla je spuštajući
torbu.
Dragi Bože! Nadao se da će prvo on pričati s Robertom.
- Zašto mi ništa nisi rekla?
- Htela sam sama da to rešim. Kao što si rekao... moram da uzmem
život u svoje ruke. Otišla sam da potražim odgovore - ledeno ga je
pogledala.
Očigledno joj se odgovori nisu svideli.
- Šta je rekao?
- Istinu. Da je moj deda užasno pogrešio i da on, moj otac, od tada
čini sve da ne bi bile uništene karijere triju žena.
- Da li je to bio razlog njihove svađe onog kobnog dana?
- Mama ništa nije znala. Da je moj otac pričao s njom, verovatno tog
dana ne bi bila toliko uznemirena... I danas bi bila živa.
Nežno ju je pomazio po obrazu.
- Tvoj otac nije kriv za smrt tvoje majke, Margaret. To je bila nesreća.
Znam koliko si je volela, ali moraš je pustiti da počiva u miru.
- I jesam, odavno. Ali i ti moraš ostaviti prošlost za sobom. Zbog glupe
greške koju je počinio moj deda...

Knjige.club
74
 - Reci svom ocu da se izvini i preći ću preko toga.
- Neće to učiniti. Obećao je mojoj baki i majci. Pre će dopustiti da ga
uništiš.
Ramon je stisnuo šake.
- A sad tebe koristi. Postavio te je između nas dvojice da bi izbegao
kaznu. Tipično za tvoju porodicu.
- Čudno - rekla je tiho. - Isto je to on rekao za tebe, da me koristiš u
svojim igricama i da se nadmoćno osećaš zato si mu oduzeo najmilije.
- Smešno - procedio je. - Znaš šta mi značiš.
- Mislila sam da znam, ali više nisam sigurna.
- Kako to misliš?
- Otac mi je dao da pročitam pismo...
Koža ga je zasvrbela.
- Dao sam mu dovoljno vremena da se urazumi. Na povratku iz
Kolumbije hteo sam da navratim kod njega, ali sam zbog nevremena došao
kući. Ponekad, draga moja, čovek razume samo pretnje.
- Obojica ste kao trkački konji, koji vide samo cilj, ali u ovoj trci neće
biti pobednika.
- Šta još treba da uradim? - nemoćno je raširio ruke. - Mislio sam da
je tvoj otac uviđavan!
- Zar je to što radi toliko drugačije od onoga što ti radiš? I on pokušava
da očuva čast svoje porodice.
- Razlika je u tome što je njegova porodica počinila zločin - zarežao je.
- Ne očekuj nemoguće.
Zar i njen otac nije rekao isto? Činilo joj se da će se svakog
trena raspasti. Očajna je napustila Kentaki, ali je bar shvatila kakva
je zapravo njena i Ramonova veza.
- Margaret? - povukao ju je za ruku.
- Mislila sam da ću se udati za tebe zarad dobrobiti našeg
deteta. Mislila sam da će to biti gotovo dovoljno dobro kao ispunjenje moje
najveće želje: da me neko voli ovakvu kakva jesam. Jer ko zna hoću li to
ikada imati, zar ne? Mislila sam da se u ovom haosu mogu osloniti na tebe.
Oči su mu potamnele.
- I možeš. Tu se ništa nije promenilo.
- Tako je. Ali ja sam se promenila. Zaljubila sam se u tebe i sad želim
sve: ljubav, strast, da me izabereš. Da sam ti važnija od neke glupe svađe.
Izgledao je kao da ga je ošamarila.
- Izabrao sam te. Venčaćemo se.

Knjige.club
75
 - Oženićeš se mnome samo zato što nosim tvoje dete. Verujem da ti je
donekle stalo do mene, ali nikad ovo neće biti brak kakav želim. Nikad sebi
nećeš dozvoliti da voliš, jer se plašiš da voliš.
Lice mu je potamnelo.
- Ne plašim se da volim, samo ne želim da osećam, jer će to pokvariti
našu vezu. A mi treba da budemo iznad toga, jer ćemo dobiti dete.
- Osećanja ništa ne kvare - usprotivila se.
- To nije važno, Margaret. Od početka sam ti iskreno rekao šta hoću.
Znala je to, ali njegov odgovor pogodio ju je pravo u srce.
- Šta ćeš sad učiniti? Tužićeš mog oca? Gurnućeš naše dete među
naše zavađene porodice? - upitala je tiho.
- To zavisi od tvog oca, Margaret. A naše ćemo dete zaštititi od svega.
- I ti možeš okončati sve, ali ne želiš. A ja treba da se udam za čoveka,
koji me nikad neće voleti - uzela je tašnu i pošla prema vratima. - Mislim
da oboje treba da razmislimo o svemu.
- O čemu? Svadba je za nedelju dana.
- Moram da razmislim o tome mogu li se udati za tebe. Jer čovek koga
volim nikada me ne bi doveo u ovakvu situaciju.
- Nemoj da odeš, treba da razgovaramo. U potpunom si rasulu.
- Baš zato mi treba prostora.
- Kuda ćeš?
- Ne znam, ali pošto su me i otac i verenik razočarali, moram se
izmaknuti.
Nije pošao za njom. Uznemiren, popio je još jedno piće. Rekla je da ga
voli, pa je nestala odbacivši sva obećanja data njemu i njihovom detetu!
Nije samo ona polagala nade u njihovu zajedničku budućnost. Od starta
je bio iskren, otvoren i pristojan. Robert Mekdauel je antijunak
ovog komada. Ta arogantna bitanga spremna je čak i na to da svojoj kćerki
slomi srce.
Ugledao je kovertu na stolu. Bio je to dokaz života, koji su Margaret i
on stvorili. Mogao je da zamisli porodicu koju će njih dvoje imati. S njom
se usudio da želi ono što sam nije imao. Ali nije smeo da se prepusti
osećanjima, jer su ona pogubna.
Zar mu to nije upravo dokazala?
Narednog dana probudio se s jakom glavoboljom. Otkazavši sve
sastanke, odleteo je u Belgiju.
- Ovo nije kurtoazna poseta, zar ne? - upitala je Elizabeta
svog neraspoloženog unuka.

Knjige.club
76
 U kratkim crtama ispričao joj je sve uz napomenu da je
Margaret otišla.
- Kakav haos! - promrmljala je Elizabeta. - Možeš li joj zameriti? Oseća
da su je oba muškarca koja voli izdala.
- Ali ne može usred diskusije otići! - ljutito je podigao obrve. - Na čijoj
si ti strani? Pa tvoju bitku vodim!
- Tačno. Možda je Margaret u pravu. Možda je zaista vreme da se
prošlost zaboravi.
- I to mi sad kažeš?
- Postoji nešto što ne znaš. Harper i ja bile smo zaklete protivnice,
vođene ambicijom koja nas je dovela do savršenstva. U početku smo bile
prijateljice, ali nas je želja za pobedom naposletku zatrovala. Harper je bila
ubeđena da je Diablo ključ uspeha. Kad sam odbila parenje Demetre i
Diabla, posegnula je za drugim sredstvima. Na turniru u Barseloni
saznala sam da su tvoj deka i ona imali aferu.
Hugo? Najčasniji čovek kog je Ramon poznavao?
- Harper je bila prelepa - nastavila je Elizabeta. - Ali verovatno sam
dobrim delom i sama bila kriva. Zbog moje opsesije takmičenjima stekao
je osećaj da su mi konji važniji od njega. Mislim da je znao da ga ona
zapravo koristi, ali zamalo da naš brak propadne.
- Oprostila si mu.
- Naravno, volela sam ga. Savršen brak ne postoji, Ramone, ali smo
tvoj deda i ja izgradili nešto što je prkosilo svim problemima. Bio je ljubav
mog života.
To su mogli imati Margaret i on. Od početka je želeo da je zaštiti, da
odagna tamne senke iz njenih očiju, da uvek bude u njenoj blizini. Odavno
mu se uvukla u srce.
Znao je da ne bi podneo da je izgubi.
- Idi i pronađi je, Ramone. Predugo sam razmišljala o osveti. Više mi
nije važna, slobodna sam - Elizabeta ga je pomilovala po ruci. - A Roberta
prepusti meni.

Knjige.club
77
 12. poglavlje

Po povratku u Njujork Ramon je pokušao da pronađe Margaret, ali je

njen mobilni telefon bio isključen.
Od Margaret nije bilo ni traga ni glasa, ali zato mu je svakih
pet minuta zvonio telefon. Planerka venčanja i majstori na Šeri Hilu tražili
su uputstva, pa je Ramon morao da se preseli na rane.
Verenica će mu se vratiti kad bude spremna. Ali neka to bude što pre!
Pobrinuo se za transport Margaretinih konja iz Kentakija, čak je
Zvezdi kupio kutiju onih odvratnih žitarica.
Ramona je sve podsećalo na nju... Bar je narednog jutra dobio poruku
da je ona dobro. Ni reči o tome gde je niti kad će se vratiti. Napisao joj je
poruku, ali nije dobio odgovor.

Sutra je veliki dan. Renovirana farma predstavljala je pravo

arhitektonsko čudo. Panika mu se prikradala u srce gledajući
radnike kako odlaze. Šta ako se Margaret ne vrati?
- Za svadbu je potrebna nevesta - provocirao ga je Lukas, sedeći
u bilijarskoj sobi na Seri Hilu. - Ozbiljno se moraš time pozabaviti.
I bilo mu je jasno. Kumovi su već stigli, a ostali gosti doći će sutra.
A neveste nema...
- Ovako ćemo - zadirkivao ga je Lukas. - Ako ubacim kuglu, otkazaćeš
svadbu. A ako ne uspem, sačekaćemo još dvadeset četiri sata u nadi da će
se Margaret ipak pojaviti.
- Možda bi trebalo da pripremimo objašnjenje zašto neće biti svadbe -
predložio je Brajan. - Ili možeš gostima uštedeti vožnju dovde i odmah sve
otkazati.
- Odlučiću sutra.
Margaret je ranom zorom nemirno šetala po verandi kolibe, koju je
iznajmila. Sunce se podizalo. Bio je to dan njenog venčanja.
Grlo joj se stegnulo. Za nekoliko sati mora da stane pred oltar, a
još uvek nije znala šta da radi.

Knjige.club
78
 Žudela je za ljubavlju muškarca za kog će se udati, pa ništa manje
ne može prihvatiti.
Posmatrala je izlazak sunca, čiji su zraci okupali dolinu crvenom i
zlatnom bojom podsećajući je na Ramonov i njen dom. Tamo je njeno srce.
Odjednom se prisetila razgovora sa svojom majkom.
Čovek ne bira u koga će se zaljubiti, Margaret Ni kada, ni kako... već
prosto voli.
Čvor se u njoj najednom razvezao i shvatila je šta treba da učini.
Parkiravši automobil na Seri Hilu, sedela je neko vreme razmišljajući
o Ramonu. Da li je sad mrzi? Želi li i dalje da se oženi njome?
Kao paralizovana posmatrala je glavnu štalu obasjanu suncem.
Njen san se ostvario. Za oko joj je zapao detalj, koji nije sama osmislila.
Iznad ulaza okačena je velika tabla. Mekdauel-Molina.
Srce joj se stegnulo. Nesvesno je ušla u štalu, gde ju je pozdravilo
frktanje konja.
Zvezda! Otrčala je do boksa zagrlivši kobilu.
Da li je otac konačno popustio?
Zvezda joj je onjušila ruku.
- Žao mi je, danas nemam ništa.
- U ormaru za sedla je kutija s njenim omiljenim žitaricama.
Ramon! Srce joj je poskočilo. U beloj majici i farmerkama izgledao je
zanosno. Jedva je potisnula nagon da mu se baci oko vrata. Bio je besan.
- Nameravala sam da dođem kod tebe.
- Ali ima važnijih stvari, zar ne?
Želudac joj se stisnuo.
- Trebalo mi je vremena da razmislim. Ti si kao prirodna katastrofa,
Ramone, zato sam morala da odem.
- I, da li si odlučila?
Prišla mu je.
- Jesam. Volim te, Ramone. Pronaći ćemo način da ovo funkcioniše.
Nešto meko i popustljivo zasijalo mu je u očima. To je valjda
dobar znak.
Nežno ju je privukao na svoje snažno telo.
- I ja tebi treba ponešto da kažem... Prvo, ako si stekla osećaj da sam
te izneverio, to se nikada više neće desiti. Drugo, Elizabeta je bila u
Kentakiju. Rešena je svađa između naših porodica, a tvoj otac i Kej
došli su na venčanje.

Knjige.club
79
 - O čemu su razgovarali?
- Ne znam i ne zanima me. I treće, želim da se zna da sam izabrao tebe
one noći na Esmeraldi. Tebe sam izabrao i kad sam te zaprosio. Uvukla si
mi se u srce - pomazio je njen obraz.
Prestala je da diše.
- Šta time hoćeš da kažeš?
- Volim te, Margaret, ali nestalo je sve što mi je u životu bilo drago i
ne želim da se to i nama desi.
- Neće!
Osmeh mu je ozario lice.
- Želim s tobom da sanjam ovaj san. Želim bezuslovnu ljubav, o
kojoj stalno pričaš. Nisam savršen, ali ću uvek biti uz tebe.
Propela se na prste da ga poljubi.

Knjige.club
80
 Epilog

Svetsko prvenstvo u preponskom jahanju, Normandija, Francuska

Galopom je Virdžinija Nilsen napustila parkur dovevši holandski tim

s četiri greške, ali sjajnim vremenom, na prvo mesto.
Ostao je još samo američki takmičar.
- Uaaa! - viknuo je Ramon s jednoipogodišnjom Žarom Rouz u krilu.
- Nju ne volimo, bila je bezobrazna prema mami.
- Uaaa! - Zara Rouz je imitirala oca.
- Bravo! A sad ćemo glasno navijati za tim Mekdauel-Molina. Eno
mame, izlazi na stazu. Danas se piše istorija.
- Tim Molina-Mekdauel - ispravila ga je Elizabeta. - Ne sviđa mi se što
je nervozna. Tokom zagrevanja porušila je previše prepona.
Naravno da je bila nervozna. Od nje i Munje zavisila je pobeda, što je
bio veliki pritisak, ali ako je išta o njoj znao, znao je da je njegova žena
borac i da neće odustati.
U tamnoplavom dresu, ispravljenih leđa i ramena Margaret je navela
Munju do žirija, gde je u znak pozdrava podigla kacigu.
Aplauz se utišao Munja je poleteo. Preskačući prvu prepreku, zakačio
je preponu, ali nije pala. Ne baš sjajan početak. Elizabeta je u pravu. I konj
i jahač su nervozni.
Ni sledeći skok nije bio dobar. Elizabeta je rukom pokrila oči.
- Dragi Bože, ne mogu da gledam.
Laganim galopom izveli su sledeći skok pronašavši ritam. A onda je
na redu bila najteža prepreka, koju ni Virdžinija nije besprekorno
odradila. Preleteli su je s vojničkom preciznošću.
Pogledala je na sat. Vremena je bilo malo, a Ramonu se srce spustilo
u pete. Ustremili su se na cilj. Elizabeta je zadržala dah.
- Gospode, to nije dobro... Ne... To nije...
Munja je poleteo i sigurno se spustio na drugoj strani.
- Brilijantno! - viknula je Ramonova baka.

Knjige.club
81
 Borba se bližila kraju, ostao je još jedan skok, a publika se
u iščekivanju podigla na noge. Svi su bez daha pratili poslednji preskok.
Margaret i Zvezda besprekorno su završili takmičenje.
Sišla je s konja bacivši se Ramonu u zagrljaj.
- Bila si fantastična! Tvoja majka bi se ponosila.
- Da, ali najvažnije mi je da me ti voliš.

Za knjige.club obradila
Sweet

Knjige.club
82