Elementi naturalizma u delu La Regenta

Sadržaj

1. Uvod ................................................................................................................................................ 2
1.1. Odlike španskog naturalizma .................................................................................................. 2
1.2. Leopoldo Alas Klarin i njegovo delo La Regenta ............................................................... 3
2. Odlike naturalizma u delu La Regenta ............................................................................................ 4
3. Zaključak ......................................................................................................................................... 5
4. Bibliografija..................................................................................................................................... 7
4.1. Izvori ....................................................................................................................................... 7
4.2. Literatura ................................................................................................................................. 7
 1. Uvod

U ovom radu ćemo pokušati da prikažemo koje su glavne odlike naturalizma u romanu
Regentkinja Leopolda Alas Klarina.

Pre nego što pređemo na glavnu temu, u uvodnom delu rada ćemo prikazati glavne
odlike španskog naturalizma. Videćemo kako je počeo ovaj pravac i ko je njegov osnivač, ali
i neke od najvećih predstavnika ovog pravca u Španiji.

Nakon toga, upoznaćemo se sa Klarinovim delom i samim romanom Regentkinja.

Posle ovog uvodnog dela bavićemo se analizom naturalističkih odlika u samom romanu.

1.1. Odlike španskog naturalizma

Naturalizam je književni pokret koji se pojavio u Francuskoj 1880. , a najveći

predstavnik ovog pokreta je Emil Zola (Émile Zola). Ovaj termin se prvenstveno koristio u
slikarstvu gde se prikazivala realistična priroda, način na koji naturalista prikazuje svet. U
književnosti je, pored toga da verno prikaže stvarnost, bio mnogo više od samo „umetničkog“,
lepog ili duhovnog, koje se tradicionalno smatralo glavnim interesom umetnika i pisca, pa su
tako zatvori, sirotinjske četvrti, ludnice, pijace postala okruženja u kojima se kreću neki novi
likovi: prostitutke, kriminalci, obični radnici i dr.

U Zolinom delu i njegovom predlogu da roman mora biti eksperimentalni i ujedno

naučni rad, jasno se vide uticaji Kloda Bernarda (Claude Bernard), biološki determinizam
Prospera Lukasa (Prosper Lucas), degeracionizam Morela (Morel) i Magnana (Magnan),
Lombrosova (Lombroso) teorija atavizma (sličnost s precima) i Darvinovi (Darwin)
transformacioni principi.

Poslednje decenije XIX veka predstavljaju identifikaciju umetnosti i nauke koja je

sprovedena na početku pozitivističkih eksperimentalnih istraživanja, pa je psihijatrija i
medicina bila izvor inspiracije Zolinih sledbenika. Njegov najverniji sledbenik u Španiji,
predstavnik radikalnog naturalizma, bio je Eduardo Lopes Bago (Eduardo López Bago), koji
je uveo medicinsko-socijalni roman.

Darvinistički aspekti naturalističkog romana imaju veze sa borbom za opstanak koja se

u njima predstavlja i sa značajem koji se daje biološkom nasleđu. Osim ovih tema, u ovim

2
romanima je prisutan i radikalni i pesimistički determinizam, degeneracija zajedno sa
interesovanjem za materiajnim koji likovi ispoljavaju. Naturalisti žele da detaljno prikažu
najniže funkcije društvenog organizma u tom smislu da budu što bliže prirodi.

Pijaca iz Zolinog dela Le Ventre de Paris (Trbuh Pariza), Leganesova (Leganés)

ludnica, ali i lik monstruoznog deteta koje pati od makrocefalije, pojavljuju se u Peres
Galdosovom (Pérez Galdós) delu La desheredada (Razbaštinjena) (1881). Takođe, ogromnu
degradaciju određenih likova prikazala je i Emilija Pardo Basan (Emilia Pardo Bazán) u delu
Los Pazos de Ulloa (Imanje Uljoinih) (1886) i delu La madre naturaleza (Majka priroda)
(1887). Atavistički varvarizam siromašnih farmera predstavio je i Visente Blasko Ibanjes
(Vicente Blasco Ibáñez) u svom delu La Barraca. U njemu je dat prikaz socijalnog okvira
paralelnog onom koji se predstavlja u naučnim radovima koji se odnose na socijalni
darvinizam ili eugeniku.

Neka od dela koja pripadaju naturalizmu su Klarinov (Clarín) Su único hijo (1891),
Galdosovo delo Fortunata y Jacinta (Fortunata i Hasinta) i dela Emilije Pardo Basan Una
cristiana (Hrišćanka) i La prueba (Proba). (Ortis 2010:436-439)

1.2. Leopoldo Alas Klarin i njegovo delo La Regenta

Leopoldo Alas Klarin (Leopoldo Alas Clarín) autor je jednog od najboljih romana XIX
veka pod nazivom La Regenta (Regentkinja) (1885).

Radnja se odvija u Vetusti, provinciji, koja predstavlja špansko društvo u periodu

Restauracije (período de la Restauración). Društvo tog vremena se samo brinulo o održavanju
svog ugleda, pa je Klarin prikazao njihove unutrašnje borbe, licemerje, ponos i dr. U tom
okruženju živi protagonistkinja Ana Osores (Ana Ozores), lepa i osetljiva devojka koja se
udala za Vikora Kintanaru (Víctor Quintanar), dosta starijeg muškarca. Ubrzo počinju da joj
se udvaraju Alvaro Mesija (Álvaro Mesía) i Don Fermin de Pas (don Fermín de Pas) koji je
simbol crkvene korupcije koju autor osuđuje. Ana popusta pod pritiskom Don Alvara, a Don
Fermina odbija. Don Viktor saznaje za prevaru, izaziva Don Alvara, međutim na kraju umire.
Na kraju cela Vetusta odbija i osuđuje Anu.

3
 Pod uticajem naturalizma Klarin umeren i precizan jezik. Ubacuje naratora koji likovima
dopušta da govore direktno kroz slobodan indirektni stil ili unutrašnji monolog što dovodi do
toga da refleksije likova dobijaju na važnosti.

Suočen s Galdosovim uspehom, Klarin je predstavljen kao manje plodan pisac u španskoj
književnosti jer je napisao samo dva duža romana: La Regenta i Su único hijo (Njegov sin
jedinac) (1890).

2. Odlike naturalizma u delu La Regenta

Ovaj roman je prepun poroka i sve detalje koje nam autor pruža imaju negativnu
konotaciju. Klarin je prikazao uticaj okruženja, ideologiju koja uzdiže nauku iznad ostalih
tumačenja života (Scijentizam), društveno, moralno i fizičko uništenje, poroke, društvenu
kritiku, bolest. Poznato je da naturalisti u svoja dela uključuju fiziološku stvarnost, pa se
samim tim u delu vide i telesna i seksualna iskustva likova.

Klarin u ovom delu, kako bi još više prikazao pravu prirodu ljudi, ubacuje ljudske
strasti. Takođe, prikazuje i život i običaje stanovnika Vetuste.

Naturalizam romana zavisi od pokušaja glavne junakinje da svoja fizička osećanja

konvertuje u moralno i intelektualno iskustvo. Ana nije bila okružena ljubavlju, nije imala
sigurnost koju pruža porodica. Nju su odgajale jako stroge tetke koje nisu imale svoje
porodice, tačnije, bile su usamljenice. Sve to je kod Ane stvorilo jak osećaj frustracije.
(Karanović 2011:117)

Kod naturalista su instinktivno i prirodno uvek u konfliktu sa civilizacijom i gradskim

životom, pa možemo reći da je Alas prihvatio jedan aspekt determinizma, ali se držao podalje
od potpune doktrine. Element determinizma u ovom delu je ideja da je okruženje sposobno da
stimuliše ljudske postupke, ali bez bilo kakvog određivanja ishoda. Autor smatra da snaga
slobodne volje može da prevaziđe okolnosti koje čine radnju neizbežnom.

Jedna od glavnih karakteristika ovog romana je opis i ambijent Vetuste. On je

proračunato, sa dosta pažnje prikazao ovu provinciju. Uspeo je da stvori potpunu fizičku
viziju, i to veoma depresivnu, koja se posmatra kao jedan od glvnih faktora koji utiču na
ljudsko ponašanje. Opis grada je blisko povezan sa kišom, vlagom. Od prvog poglavlja ovog
romana čitalac je uvučen u izrazito negativnu atmosferu koju autor uglavnom izražava kroz

4
pejorativne prideve. Neki od njih su: negro (crn), ennegrecido (ocrnjen, pocrneo), húmedo
(vlažan), sin sol (bez sunca), sucio (prljav), triste (tužan), decadente (dekadentan), podrido
(truo), ruinoso (ruševan).

Kroz ove prideve i metafore koje je autor koristio u delu možemo videti i srž romana,
a to je da je Klarin želeo da prikaže frustrirajuć ambijent od koga se može pobeći kroz
seksualno zadovoljstvo. Upravo to je i uradila glavna junakinja romana, prevarivši svog
supruga. Pored nje, jasno se vidi i da ostali stanovnici Vetuste pokazuju istu atmosferu
monotonije, navike, dosade, razuzdanosti i licemerja. Ljudsko postojanje podređeno je ovoj
tužnoj i vlažnoj sredini.

Odlika naturalizma je i osuda nepoštenih društvenih struktura. U ovom romanu je ta

osuda veoma prisutna, pa tako Klarin prikazuje kanone u katedrali koji se dosađuju i zevaju
dok su na svom radnom mestu. Takođe, još jedna od bitnih odlika naturalizma jeste bolest.
Ova odlika je takođe izražena u Regentkinji i to kroz Anu, glavnu junakinju romana, koja kroz
celo delo pati od nervnih slomova. Klarin ovo ne pripisuje nasleđenim bolestima, već fizičkim
uzrocima, a posebno njenoj slabosti.

Iz dela se jasno vidi da Klarin preuzima od Zole razumevanje društva, uticaj tog istog
društva na čoveka, pa se tako Regentkinja, prema rečima Karanovića (2011:119) može
posmatrati kao sociološka rasprava zbog prikaza španske buržoazije, provincije, tipova
klerika, lokalnih nevernika i dr. On takođe tvrdi da postoji nešto što se ne može pronaći kod
Zole, već samo kod Klarina, a to je kompletna analiza mehanizma ponašanja likova. Ono što
Klarin nije prihvatao je da prirodni fenomeni mogu uticati na postupke i ponašanje ljudi.
(2011:119)

3. Zaključak

Klarin je sledio i branio Zolin naturalizam, međutim nije uspeo da se udalji od svojih
likova poput naučnika u laboratorijskim eksperimentima, što je jedno od Zolinih pravila. Bilo
mu je teško da ravnodušno pripoveda, da sakrije svoje simpatije i antipatije prema likovima.

Što se determinizma tiče, jednog od glavnih odlika naturalizma, bio je umeren kada se
radi o likovima u kojima dominira genetsko nasleđe koje se manifestuje direktno. Engleska
guvernanta pripisuje Anino ponašanje njenom genetskom nasleđu. Takođe, njene tetke

5
aludiraju na genetski uticaj kako bi objasnile Anino pogrešno ponašanje. Međutim, primetno
je da Klarin brani genetsko nasleđe.

S druge strane, autor razvija pritisak društvenih okolnosti i materijalizma u romanu. To

vidimo kroz psihologiju i emocionalne reakcije likova koje su jasno povezane sa njihovim
telom.

Takođe, obilje dekadentnih aspekata i grubi momenti koji se u delu javljaju takođe su
jasna odlika naturalizma.

6
 4. Bibliografija

4.1. Izvori

 Klarin 2001: Lepoldo Alas Clarín, La Regenta, Madrid: Catedra.

 Klarin 2005: Lepoldo Alas Clarín, Regenta, Novi Sad: Budućnost.

4.2. Literatura

 Pals 1972: Byron P. Palls, “El Naturalismo en La Regenta”, Nueva Revista de

Filología Hispánica, XXI, 23-39.
 Martines Toron 2000: Diego Martínez Torrón, El naturalismo de “La
Regenta”, Alicante :Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. (Preuzeto:
13.1.2019. http://www.cervantesvirtual.com/obra/el-naturalismo-de-la-regenta-
0/)
 Karanović 2011: Vladimir Karanović, „La Regenta de Leopoldo Alas Clarín
entre el realismo y el naturalismo“, Colindancias, 2, 113-122.