Univerzitet u Beogradu

Fakultet dramskih umetnosti

Katedra za teoriju i istoriju

Seminarski rad iz predmeta Teorija i praksa digitalnih medija:

Digitalni mediji - Fejsbuk aktivizam na primeru izbegličke krize

Mentor: Prof. Dr Ana Martinoli Student: Tijana Marković

Beograd, 2016.
Sadržaj

I Uvod ........................................................................................................ 2
II Karakteristike aktivizma na Fejsbuk stranicama i grupama ................. 5
III Aktivizam na Fejsbuku: Aktivizam ili slaktivizam? ............................ 7
IV Zaključak ............................................................................................ 10
V Korišćena literatura ............................................................................. 12

I Uvod

2
 Kada je 2014. godine Srbiju zahvatio talas poplava, pored opsežnog televizijskog i
novinskog izveštavanja, kao jedan od najvažnijih izvora informacija izdvojila se Fejsbuk stranica
“Poplave Info”, kao i Tviter hešteg #poplave, koji su obezbeđivali informacije o trenutnom stanju
sa lica mesta, organizovali volontere i prikupljali pomoć. Ovakav način organizovanja koji se
odvijao gotovo isključivo preko društvenih mreža, jeste jedan od prvih i svakako najsnažnijih
primera samoorganizovanog medijskog aktivizma u Srbiji. Ako ovome pridodamo i aktivističke
slogane na stranim društvenim mrežama koje su se rađale u trenucima izbijanja određenih kriza
ili društvenih problema, kao što su #blacklivesmatter, Ice Bucket Challenge, kao i najskoriji
hešteg #Mathew povodom istoimenog uragana, koji su za cilj imale podizanje svesti i ukazivanje
na neophodnost delovanja u datim situacijama, možemo da zaključimo da su društvene mreže
postale vrlo važan činilac na polju medijskog aktivizma ove vrste.

Kada govorimo o globalnim problemima, koji su u protekle dve godine najviše potresali
svet, može se reći da se kao prvi izdvaja problem izbegličke krize. Prvi veći nalet migracija
započinje početkom 2015. godine, kada hiljade ljudi kreće sa zaraćenih područija Sirije, Iraka i
Avganistana na put ka azilima u zemljama zapadne Evrope. Sa preko milion i osamsto hiljada
ljudi koji se tokom 2015. godine kreću ka Evropi1, postavlja se i nebrojano mnogo pitanja kako
ekonomske, tako i socio-političke prirode, od prvobitnog značaja za zemlje na kojim je da
rešavaju migrantsku kirizu, ali takođe i pitanja od urgentnog značaja za migrante na putu. Kojom
rutom poći? Na koji se granični prelaz zaputiti? Kako stupiti u kontakt sa bližnjima? Kako doći
doći do prve pomoći, osnovnih životnih potrebština i prihvanih centara u kojima će im ovakva
vrsta pomoći biti pružena? Ali tu su i ne manje bitna pitanja za one koji izbeglice dočekuju: kako
prikupiti neophodnu finansijsku i humantiarnu pomoć i organizovati volontere? Odgovori na ova
pitanja, danas se nalaze upravo na društvenim mrežama - prvenstveno na Fejsbuk grupama, na
kojima se, osim pružanja informacija izbeglicama, prikupljaju donacije, organizuju volonteri,
potpisuju peticije ali i objavljuju nepristrasni podaci o stvarnosi izbegličke krize sa lica mesta,
koji često u medijima bivaju iskrivljeni u zavisnosti od političke orijentacije televizije ili novine

1
www.bbc.com/news/world-europe-34131911 (Preuzeto 20.9.2016)

3
koja ih objavljuje. Stoga, iako se često može pročitati da se zasluge za zbrinjavanje izbeglica
pripisuju Evropskoj Uniji, najvažniju ulogu u zbrinjavanju imale su upravo društvene mreže.2

Ideja da digitalne tehnologije u sebi nose mogućnost nevladinog samoorganizovanja nije

toliko nova, već nastaje zajedno sa počecima Interneta.3 Klej Širki, 2008. godine zapaža da je
najveća prednost društvenih mreža u tome što omogućavaju komunikaciju između velikih grupa
ljudi i efikasniju razmenu informacija, što za posledicu ima pojačanu građansku aktivnost i veću
mogućnost samoorganizacije.4 U akademskim krugovima, prema Kastelsu, razvoj i popularnost
društvenih mreža, izaziva sve veću pažnju istraživača, pre svega u oblastima kreiranja identiteta
kroz platforme društvenih mreža, ali takođe i u analizi odnosa između komunikacionih
tehnologija i društvenog organizovanja.5

Zapažanja navedenih autora svedoče o sve većoj važnosti društenih mreža kao platforme
za društeni aktivizam i samoorganizovanje, te će tema ovog rada biti upravo aktivizam na
društvenim mrežama usmeren na žrtve izbegličke krize. Analizirajući Fejsbuk grupe i stranice
koje se bave prikupljanjem materijalnih sredstava, humanitarne pomoći, ali i pružanjem
informacija izbeglicama koje ulaze u zemlje Evrope, rad će pokušati da sagleda kako pozitivne
strane ovakve vrste aktivizma, tako i negativne, koje su u današnje vreme najčešće opisuju
pojmom slacktivism, o kome će više reči biti u trećem poglavlju. Takođe, sagledavanjem
karakteristika onlajn aktivizma na primeru izbegličke krize, postaviće se pitanje realne vrednosti
i produktivnosti ovakve vrste angažovanja; drugim rečima - da li onlajn medijski aktivizam, kao
vrsta drušvenog angažovanja zaista može da utiče na rešavanje određenih problema u društvu i
dovede do značajne društvene promene ili pak samo predstavlja način kreiranja sopstvene
ličnosti na internetu i puko komentarisanje aktuelnosti, koje je samo po sebi kratkog daha?

2
Aseela, Haque, "The Refugee Crisis; the power of social media," Tribune, Last modified 24.9.2015.
http://tribune.com.pk/story/962904/the-refugee-crisis-the-power-of-social-media/
3
Bruce, Bimber, "The Internet and Political Transformation: Populism, Community, and Accelerated Pluralism."
Polity (31/1), Palgrave Macmillan, London, 1998, 133-60.
4
Clay, Shirky, Here comes everybody: The power of organizing without organizations, Penguin, New York, 2008, 20.
5
Manuel, Castells, The power of identity, Blackwell, Malden, 1996.

4
II Karakteristike aktivizma na Fejsbuk stranicama i grupama
Društvene mreže i pristup internetu, drastično menjaju naše svakodnevne živote,
uključujući i živote onih koji su prisiljeni da izbegnu iz svojih zemalja, usled ratnih dešavanja.
Prema podacima UNHCR-a, broj trajno raseljenih 2016. godine dosegao je cifru od 63,5 miliona
ljudi, a u proseku 24 osobe prisiljene su da svakog minuta napuste svoj dom.6 Da bi se ovoliko
velikom broju ljudi pružila pomoć, jasno je da Fejsbuk, kao društvena mreža sa preko 1,71
milijardi korisika7, igra vrlo važnu ulogu. Kada se radi o Fejbuk aktivizmu, važno je prvo
proučiti kako se medijski akivizam razvijao. Široka dostupnost mobilnih telefona kao i pristup
internetu prvenstveno su doprineli da sadržaj koji se postavlja bude lako dostupan, ali takođe da
i organizacija volentera i administratora bude efikasnija i lakša. Još 2009. godine Branon Cullum
navodi da organzatori i aktivisti koriste moć mobilnih telefona da poboljšaju i prošire kampanje,
bolje kooridnišu aktivnosti i ukažu na bitna društvena pitanja.8 Danas, kada je rasprostranjenost
smart telefona sa pristupom internetu veća nego ikad, aktivisti koriste sve mogućnosti interneta,
ne bi li informacije učinili dostupnima onima kojima su potrebne ali takođe da bi organizovali
kampanje i pomoć. Na različitim Fejsbuk grupama i stranicama analiziranim za potrebe ovog
rada, kao što su Refugeee Aid Miksalište (Srbija), Azil u Srbiji – Centar za zaštitu i pomoč
tražiocima azila (Srbija), Refugee Welcome (Nemačka), Migration Aid (Mađarska), Syria is
calling (Island), najčešći vid aktivizma predstavljaju pozivi za slanje novčanih donacija, hrane,
odeće, higijene i ostalih potrebština, ali i obezbeđivanje smeštaja za izbeglice. Ostatak objava
čine informacije o trenutnom stanju izbegličke krize u Evropi, kao i o trenutnom stanju u
prihvatnim centrima. Ovakva vrste aktivizma ogleda se u moućnosti da se navedenim Fejsbuk
grupama može pridružiti, stranice se mogu zapratiti ili ,,lajkovati’’, sadržaj se može deliti i
objavljivati na sopstvenom profilu, te se onlajn peticije mogu potpisivati i širiti dalje.

Kada se radi o glavnim karakteristikama medijskog aktivizma, Manuel Kastels kao jednu
od glavnih navodi njegovu hibridnu prirodu – onlajn aktivizam nastaje na internetu, ali

6
http://www.unhcr.org/news/latest/2016/6/5763b65a4/global-forced-displacement-hits-record-high.html
(Preuzeo 10.10.2016)
7
https://www.statista.com/statistics/264810/number-of-monthly-active-facebook-users-worldwide/ (Preuzeto
10.10.2016)
8
Brannon, Cullum, ’’Devices: The Power of Mobile Phone,’’ in Digital Activism Decoded, ed. M. Joyce,
International Debate Education Association, New York, 2010, 48.

5
realizaciju dobija u realnom prostoru,9 kroz demonstracije, proteste, ali u ovom slučaju i kroz
otvaranje prihvatnih centara i organizovanje javnih događaja za prikupljanje sredstava. Kastels
dalje navodi da društveni pokreti nemaju centar delovanja koji se može lako odrediti i čvrstu
hijerarhijsku strukturu, zbog činjenice da su mreža unutar mreže, tj. da postoje kroz realni
prostor, kao i kroz medije i društvene mreže na internetu, koje omogućavaju neprestano i
nesmetano delovanje, te je stoga moguće da se koordinacija i donošenje odluka dešava
interakcijom između članova samih.10 Ovakvi sisteme, koje Deluze i Gatari nazivaju rizomskim
(rhizome) karateriše fleksibilnosti i mogućnost bržeg reagovanja i širenja.11 Fejsbuk grupe za
pomoć izbeglicama, čini pre svega struktura sačinjena od volontera, te je pristup grupi moguć u
svakom trenutku, a odluke i aktivnosti, donose se upravo koordinacijom između aktivista samih,
u kojoj se granica između onlajn i oflajn aktivnosti gubi. Ono što se u teoriji često naglašava kao
jedna od najvećih prednosti rizomskih struktura jeste omogućavanje bolje reakcije na probleme i
izazove.12 U svom radu koji se bavi temom osnivanja mađarske Fejsbuk grupe Migration Aid za
pomoć žrtvama izbegličke krize, autori navode da je u analiziranju onlajn aktivizma bitna
takozvana termostat funkcija (thermostat function) Fejsbuka.13Koncept informacionog
termostata, odnosi se na samoregulativnu funkciju Fejsbuka, zahvaljujući kojoj sistem
neprestano prima informacije iz spoljne sredine i prema njima menja svoje delovanje.
Informacioni termostat je prema tome, subjekat neprestane promene, koja ujedno utiče i na
promene unutar šireg konteksta.14 Broj i vrsta objava na ovim grupama raste ili se smanjuje u
odnosu na trenutnu izbegličku situaciju - te ako je priliv izbeglica trenutno veći, broj objava tj.
,,postova ’’ raste i orijentiše se, pre svega na prikupljanje donacija i neophodnih sredstava; sa
druge strane ako izbeglički talas stagnira, objava je manje i fokusine su na isticanje pojedinačnih
volontera, na rekapitulaciju organizovanih humanitarnih događaja itd. U prilog ovome govore i
podaci sa Migration Aid Fejsbuk grupe, u kojima se navodi da je 15. septembra kada je

9
Manuel, Catells, Networks of Outrage and Hope, Polity, Cambrigde, 2012, 222.
10
Ibid.
11
Derina, R. Holtzhausen, Public Relations as Activism: Postmodern Approaches to Theory & Practice, Routledge,
Abingdon-on-Thames, 2011, 131.
12
Walter, W. Powell, ’’Neither market nor hierarchy: Network forms of organization,’’ In: Research in
organizational behavior, ed. by B. Staw, JAI Press, Greenwich, 1990, 295–336.
13
Tibor, Dessewffy and Zsofia, Nagy, ‘’Born in Facebook: The Refugee Crisis and Grassroots Action in Hungary’’, In:
International Journal of Communication (10/2016), Eötvös Loránd University, Budapest, 2872–2894.
14
Ibid.

6
podignuta granična ograda i priliv izbeglica samanjen, došlo i do smanjenja Fejsbuk postova,
kao i potrebe za masovnim slanjm pomoći u prihvatne centre.15

III Delovanje na Fejsbuku: Aktivizam ili slaktivizam?

Kada se govori o Fejsbuk aktivizmu, jedno od najčešće postavljanih pitanja jeste upravo
pitanje njegove efikasnosti. Kao jedan od najizraženijih kritičara internet aktivizma u poslednje
vreme, izdvaja se Malkom Gladvel. U svom članku Small Change – Why the revolution will not
be tweeted, objavljenom u Njujork Tajmsu, Gladvel se bavi pojmovima ,,jake" i ,,slabe veze"
(strong and weak ties16), koji se odnose na nivo lične involviranosti u aktivnosti određenog
društvenog pokreta.17 Prema Gladvelu, da bi društvena aktivnosti bila od značaja, ona mora da
nosi sa sobom određeni fizički rizik, te se tada radi o jakim vezama. Kao primer, Gladvel navodi
događaj iz 1960. kada je 70 000 studenata bez prestanka prostestovalo zbog rasističkog
incidenta, te je svojim fizičkim prisustvom i rizikom da budu uhapšeni dala do znanja da takvi
incidenti ne smeju da se ponavljaju. Prema Gladvelovim rečima, Fejsbuk aktivizam ne nosi
nikakav fizički rizik sa sobom, on se zasniva na pukom ,,kliktanju" mišem i služi kao jedna vrsta
katarze u trenucima predaha, dajući učesnicima utisak da su nešto bitno uradili ili doprineli
rešavanju problema, kada u stvari takva onlajn aktivnost iz fotelje nije ni od kakvog značaja.18
Ovakvu vrstu aktivizma, Morozov karakteriše terminom slacktivism.19

Ako ovo prevedemo u domen Fejsbuk postova za prikupljanje pomoći ili potpisivanje
onlajn peticija, slaktivizam bi se mogao ogledati u odnosu Fejsbuk korisnika prema sadržaju
objava u pitanju. Ako Fejsbuk korisnik, pred određenom peticijom ili ,,postom’’ za prikupljanje
pomoći odluči da izvrši jednu od mogućih operacija – "like", "share" ili pak da otkuca svoje
osnovne podatke da bi potpisao onlajn peticiju, koje su relativno besplatne i ne oduzimaju

15
Tibor, Dessewffy and Zsofia, Nagy, ‘’Born in Facebook: The Refugee Crisis and Grassroots Action in Hungary’’, In:
International Journal of Communication (10/2016), Eötvös Loránd University, Budapest, 2872–2894.
16
Mark, Granovetter, "The Strength of Weak Ties: A Network Theory Revisited", Sociological Theory (1/1983),
Wiley, New Jersey, 201-233.
17
Malcom, Gladwell, "Small change: Why the revolution will not be tweeted", The New Yorker, 2010, Preuzeto sa
http://www.newyorker.com/magazine/2010/10/04/small-change-malcolm-gladwell
18
Ibid.
19
Evgeny, Morozov, ’’From slacktivism to activism’’, Foreign Policy, 2009 ,
http://foreignpolicy.com/2009/09/05/from-slacktivism-to-activism/

7
previše vremena, a čine da se korisnik oseća kao da je doprineo rešenju problema i učinio nešto
pozitivno i kvalitetno, on i dalje nije preduzeo realne mere kojima bi uticao na promenu u
društvu, kao što su to uradili studenti u Gladvelovom primeru. Neka od mogućih rešenja kojima
bi se slaktivizam izbegao jesu odlaženje u prihvatene centre sa ciljem volontiranja, odnošenje
materjalne pomoći i pridruživanje prostestima izbeglica, kao na primer onom održanom četvrtog
oktobra u Beogradu, ili pak preduzimanje najradikalnije metode, organizovanja samostalnih
protesta. Najveći problem slaktivizma nastaje kada ljudi, zavedeni osećajem korisnosti i
ispunjenosti koju dobijaju bivajući aktivni isključivo na društvenim mrežama, prestanu da se
interesuju za rešavanje problema u stvarnom svetu. Pa ipak, brojni su primeri kampanja
započetih za vreme izbegličke krize koji svedoče da onlajn aktivizam ipak ima realnog značaja.
Berlinska organizacija Refugee Welcome, na svom sajtu okuplja građane koji su voljni da na
određeno vreme ponude mesto za stanovanje i osnovnu pomoć izbeglicama koje dolaze u zemlje
Evrope, te je prema njihovim podacima, do sada zbrinuto 813 izbeglica,20dok je na Fejsbuk
stranici islandske organizacije slične inicijative, više od hiljadu korisnika ponudilo svoj smeštaj
izbeglicama.21 Takođe, na Fejsbuk grupi Phone Credit for Refugees and Displaced People, koja
putem onlajn donacija Fejsbuk korisnika sakuplja novac za omogućavanja telefonskih poziva
izbeglicama, navodi se da je tokom 2016. prikupljeno 100 000 funti isključivo od onlajn
donacija.22

Kao moguće objašnjenje delotvornosti onlajn aktivizma, Gladvel vidi u tome da peticije i
apeli za donacije koje nalazimo na internetu, zahtevaju delovanje u okviru takozvanog niskog
rizika, tj. od građana se ne traži ništa što bi zahtevalo remećenje sopstvenog reda, mira i
vremena, kao što bi to bio izlazak na ulice, provođenje vreme na protestima i doniranje većih
svota novca.23 Prema Gladvelovim rečima, jedini način na koji možete naterati nekoga koga ne
poznajete da uradi nešto za Vas jeste taj da ne tražite od njega/nje previše, tj. ništa što sa sobom
nosi lični ili finansijski rizik.24 Stoga je aktivizam na društvenim mrežama delotvoran, ne zbog

20
http://net.fluechtlinge-willkommen.de/ (Preuzeto 10.10.2016)
21
http://www.nytimes.com/2015/09/02/world/europe/iceland-residents-join-on-facebook-to-offer-help-to-
refugees.html (Preuzeto 10.10. 2016)
22
https://www.facebook.com/groups/1709109339334305/ (Preuzeto 15.10.2016)
23
Malcom, Gladwell, "Small change: Why the revolution will not be tweeted", The New Yorker, 2010, Preuzeto sa
http://www.newyorker.com/magazine/2010/10/04/small-change-malcolm-gladwell
24
Ibid.

8
činjenice da su građani motivisani da se žrtvuju da bi svojim delovanjem ostvarili značajnu
društvenu promenu, već upravo jer nisu motivisani dovoljno.

Da je pitanje slaktivizma i njegovog uticaja vrlo bitna tema u naučnim krugovim

poslednjih nekoliko godina, vidimo iz rada teoretičara Kristofersona, čiji se eksperiment bavi
pitanjem da li slaktvizam ima lošeg uticaja na društveno delovanje.25 Polazna pretpostavka
autora, bila je da će nivo korisnog društvenog delovanja pojedinca biti manji ako se radi o onlajn
aktivizmu koji je javan, gde korisnik nešto ,,lajkuje’’, deli ili objavljuje, dok će sa druge strane,
nivo delovanja biti veći ako se aktivizam sprovodi privatno, van društvenih mreža. Ovakva
pretpostavka zasniva se na teoriji kreiranja sopstvene ličnosti i ostavljanja dobrog utiska na
društvenim mrežama (impression management).26 Rezultati istraživanja su ovu pretpostavku
potvrdili, pa je tako utvrđeno da prosečna donacija ispitanika u privatnim okolnostima, tj. onih
ispitanika koji su za mogućnost pružanja pomoći saznali van društvenih mreža, gotovo tri puta
veća u odnosu na donacije ispitanika koji su donaciju davali preko društvenih mreža. Takođe, na
pitanje da li bi prihvatili poziv na volontiranje, 58,7% učesnika na društvenim mrežama je
pristalo, dok je dok je isti odgovor dalo znatno više ispitanika u privatnom okruženju – čak 77,8
procenata.27 Prema tome, opšti zaključak jeste da je vidljivost na društvenim mrežama glavni
faktor koji određuje kada onlajn aktivizam izaziva, a kada ne izaziva smisleno društveno
delovanje – naime, ako postoji mogućnost lajkovanja i deljenja sadržaja na društvenoj mreži,
pojedinac će se pre odlučiti za takvu operaciju nego za vršenje neke značajnije aktivnosti, dok
ako je u pitanju sajt van društvenih mreže, na kome nema mogućnosti za gorepomenute
operacije, šanse doniranja pomoći postaju znatno veće.

Ako u ovom svetlu pogledamo izbegličku krizu u Srbiji i dosadašnje donacije, ono što
možemo da zaključimo jeste da su, prema podacima veb sajt i Fejsbuk grupe Miksalište Refugee
Aid, najznačajnije donacije, kako se može i očekivati, došle od strane velikih kompanija i
organizacija kao što su CARE International, Mercy Corps, Save the Children itd. 28 Kada se radi

25
Kirk, Kristofferson, et.al, ’’The Nature of Slacktivism: How the Social Observability of an Initial Act of Token
Support Affects Subsequent Prosocial Action’’, Journal of Consumer Research (6/2014), The University of Chicago
Press, Chicago, 1149-1166.
26
Id, 1151.
27
Id, 1156.
28
http://refugeeaidmiksaliste.rs/2015/wp-content/uploads/2016/07/RAM-REPORT-OF-PREVIOUS-ACTIVITIES-
AND-STRATEGY.pdf

9
o društvenom delovanju i doprinosima pojedinaca, teže je doći do tačnih podataka, te stoga o
njemu možemo opisno zaključivati iz Fejsbuk objava. Zaključak koji se nameće jeste da je broj
objava o donacijama pojedinaca znatno manji u odnosu na broj lajkova koji ovi, kao i ostali
,,postovi’’ u grupi dobijaj (pod uslovom da stranica u pitanju objavljuje ,,postove’’ o svim
donacijama pojedinaca). Stoga je, u odnosu na dvadeset pet lajkova koje je stranica Refugee Aid
Miksalište dobila u nedelji između 10 – 16. oktobra, izbačena samo jedna objava o pojedinačnoj
donaciji odeće i obuće.29 Ovakva statistika opet govori u prilog Kristofersonovog istraživanja, da
su donacije koje se izvrše, te samim tim i predstavljaju značajan dršveni doprinos pojedinca,
manje u odnosu na broj ,,lajkova’’, koji osim toga što daje pozitivnu sliku o pojedincu, nemaju
nikakvu konkretnu funkciju kada se radi o aktivnom delovanju. Pa ipak, uzevši u obzir
nedovoljno podataka koji su do sada objavljeni o pojedinačnim donacijama građana i prirodi
njihove motivacije, ne možemo ništa konkrento zaključiti.

IV Zaključak
U današnje vreme, kada su društvene mreže postale sastvni deo života, očekivano
je da je medijski aktivizam pronašao svoje mesto upravo na ovoj platformi. Pa ipak, ono što se
najčešće dovodi u pitanje kada se radi o aktivizmu na društvenim mrežama, jeste njegova
sposobnost pokretanja korisnika da doprinesu konkretnoj društvenoj promeni. Sa jedne strane,
snaga društvenih mreža kao platforme za aktivizam leži u njihovoj hibridnoj prirodi, u kojoj se
spaja urbani prostor sa virtuelnim prostorom interneta. Na primeru izbegličke krize, videli smo
da se hibridna priroda medijskog aktivizma ostvaruje objavljivanjem Fejsbuk postova, ali takođe
i dočekivanjem i zbrinjavanjem izbeglica na licu mesta u prihvatnom centru Miksalište. Ono što
je još bitno napomenuti jeste nezavnisnost aktivizma na internetu od informacija koje se plasiraju
javnosti preko javnih servisa i komercijalnih medija. Neretko možemo naići na derogativnu
upotrebnu termina migranti u desničarskim medijima, koji svojim značenjem potencira
ekonmsku prirodu izbegličke krize, a izostavlja njen uzrok, a to je nasilje i stradanje u ratom
zahvaćenim područijima. Stoga, društvene mreže, koje same po sebi dopuštaju promovisnje
nezavisnih stavova, jesu vrlo plodna platforma za medijski aktivizam, jer osim osnivanja

29
https://www.facebook.com/RefugeeAidMiksaliste/likes/ (Preuzeto 20.10.2016)

10
peticija, skuplanja donacija i okupljanja volontera, imaju slobodu da objave prave podatke i
nepristrasne informacije i time isprave sliku koja je kreirana u medijima pod uticajem vladajućih
struktura.

Sa druge strane kao najveća mana digitalnih medija navodi se slaktivizam, tj.
,,lajkovanje’’ Fejsbuk stranica i grupa i deljenje Fejsbuk objava zarad kreiranja sopstvene željene
ličnosti na društvenoj mreži. Ova tvrdnja je i opovrgnuta ali ujedno i dokazana, studijama i
primerima navedenim kroz ovaj rad. Dokazano je da aktivizam zaista jeste delotvorniji ako se
dešava van polja društvenih mreža, ali takođe brojni su primeri u kojima su onlajn aktivisti
postigli svoj cilj kada se radi o prikupljanju donacija, te je odgovor na pitanje o delotvornosti
onlajn aktivizma negde na sredini. Ono što se može zaključiti jeste da slaktivizam ipak ne šteti
aktivizmu. Kroz predstavljenu studiju Kristofferson et al. pokazano je da, iako slaktivizam ne
doprinosi značajnijim promena u društvu, on im takođe ni ne šteti. Pukim lajkovanjem,
deljenjem ili pridruživanjem Fejsbuk grupi, vrlo je verovatno da pojedinac neće doprineti
značajnoj promeni, već će samo nastojati da se predstavi u dobrom svetlu, ali time neće naškoditi
radu grupe. Te stoga, onlajn medijski aktivizam ima veliki potencijal kada se radi o društvenom
delovanju - ako grupa ili stranica sakupi veliki broj pratilaca, pa čak i zbog slaktivizma, broj
pojedinaca do kojih će informacije dopreti biće veći, a njihov doprinos u vidu male donacije,
potpisivanja peticije ili bar daljeg prosleđivanja sadržaja, koliko god mali bio, predststavljaće
prvi korak u rešavanju problema i dolaženja do značajnije društvene promene.

11
V Korišćena literatura
Bimber, Bruce. 1998. "The Internet and Political Transformation: Populism, Community, and
Accelerated Pluralism." Polity (31/1). London: Palgrave Macmillan Journals.

Catells, Manuel. 2012. Networks of Outrage and Hope. Cambrigde: Polity.

Castells, Manuel. 1996. The power of identity. Malden: Blackwell.

Cullum, Brannon. 2010. ’’Devices: The Power of Mobile Phone,’’ in Digital Activism Decoded,
ed. M. Joyce. New York: International Debate Education Association.
Dessewffy, Tibor and Zsofia Nagy. 2016. "Born in Facebook: The Refugee Crisis and
Grassroots Action in Hungary", International Journal of Communication (10/2016). Budapest:
Eötvös Loránd University. pp. 2872–2894.

Gladwell, Malcom. 2010, "Small change: Why the revolution will not be tweeted." The New
Yorker. Pristupljeno 15.10.2016. http://www.newyorker.com/magazine/2010/10/04/small-
change-malcolm-gladwell

Granovetter, Mark. 1983. "The Strength of Weak Ties: A Network Theory Revisited."
Sociological Theory (1/78). New Jersey: Wiley.
Morozov, Evgeny. 2009. "From slacktivism to activism", Foreign Policy.
Pristupljeno 15.10.2016. http://foreignpolicy.com/2009/09/05/from-slacktivism-to-activism/

Holtzhausen, R, Derina. 2011. Public Relations as Activism: Postmodern Approaches to Theory

& Practice. Abingdon-on-Thames: Routledge.

Kristofferson, Kirk et.al. 2007. ’’The Nature of Slacktivism: How the Social Observability of
an Initial Act of Token Support Affects Subsequent Prosocial Action.’’ Journal of Consumer
Research (6/2014). Chicago: The University of Chicago Press, pp. 1149-1166.

Powell, W, Walter. 1990. ’’Neither market nor hierarchy: Network forms of organization,’’ In:
Research in organizational behavior, ed. by B. Staw. Greenwich: JAI Press.

Shirky, Clay. 2010. Here comes everybody: The power of organizing without organizations,
New York: Penguin.

Internet izvori

Dekker, Aron. ’’Activism or slacktivism: does online ‘activism’ contribute to meaningful change
in the refugee crisis?’’Center for Politics and Communication. Last modified 3.11.2015.

12
http://www.polcomm.org/2015/11/03/activism-or-slacktivism-does-online-activism-contribute-
to-meaningful-change-in-the-refugee-crisis/

New York Times http://www.nytimes.com (Preuzeto 20.9.2016)

http://www.thegryphon.co.uk/2015/10/social-media-activism-doing-virtually-any-good/
Pristupljeno 20.9.2016.

Toor, Amar. ’’Europe's refugee crisis spurs online activism, but few long-term solutions.’’The
Verge. Last modified 11.9.2015. http://www.theverge.com/2015/9/11/9311133/europe-refugee-
crisis-online-activism-volunteer

UNHCR http://unhcr.org (Preuzeto 1.10.2016)

13