Informatika

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Časovi 1 i 2 – predavanja
O predmetu (1)
 Naziv predmeta: Informatika
 Šifra: INF
 Broj ESPB bodova: 3, 4, 5
 Predmetni nastavnik:Vesna Pajić
◦ Kabinet 21/5
◦ e-mail: svesna@agrif.bg.ac.rs
 Vežbe:
◦ Dragica Radovanović (24/5)
◦ Jelena Kozoderović (kab. ispod RC)
◦ Dragana Dudić (44/4)
◦ Vanja Stepanović (22/5)

2
O predmetu (2)

 Nastava i aktivnosti:
◦ Predavanja
◦ Praktične vežbe u računarskoj laboratoriji
◦ Samostalni rad (izrada seminarskog rada)
◦ Komunikacija preko moodle platforme –
 moodle.agrif.bg.ac.rs

3
Način bodovanja (1)
 Predispitne aktivnosti:
◦ Aktivnost na vežbama: 5 bodova
◦ Ispit iz praktične nastave (kolokvijum): 30
bodova
◦ Seminarski rad: 30 bodova
 Ispit:
◦ Završni ispit (test + usmena odbrana): 35
bodova

4
Način bodovanja (2)
 Sve predispitne obaveze moraju da budu
završene do kraja semestra (pre ispitnog
roka)
 Aktivnost na vežbama i kolokvijum boduju
asistenti
 Tema za seminarski se bira krajem aprila, a
urađen seminarski se predaje do 20.5.
(može i pre, ali ne može kasnije)

5
Način bodovanja (3)
 Seminarski rad pregleda predmetni
nastavnik
 Završni ispit se polaže u formi testa
 Nastavnik može, a ne mora, da pozove
studenta na usmenu odbranu testa i
seminarskog rada
 Ne postoji prag znanja ni za jednu
aktivnost
 Ispit je položen kada student skupi
dovoljan broj bodova za 6 (51 bod)
6
 Seminarski rad
 Jedan student radi jedan seminarski rad
 Princip: rad mora da bude koristan drugima i
javno dostupan
 Mogući formati rada: članci na vikipediji, video
tutorijali, interaktivne prezentacije, veb
sajtovi...
 Moguće teme: u skladu sa interesovanjima i
kompetencijama studenta
 Odabrani radovi studenata su dostupni na adresi
http://cipb.agrif.bg.ac.rs/informatika
7
Materijali sa predavanja i literatura
 Za sve aktivnosti dovoljne su skripte sa
predavanja i vežbi
 Sve prezentacije sa predavanja će biti
postavljane na moodle platformu, nakon
održanog predavanja
 Dodatno, savetuje se studentima da zapišu
sami svoje beleške
 Sva pitanja na testu će biti isključivo sa
predavanja
8
 Vežbe
 Obavezne za sve studente
 Odvijaju se u računarskoj laboratoriji Katedre
za matematiku i fiziku - RC
 RC se nalazi na galeriji iza velike sale
 Najlakše je popeti se stepenicama pored
studentske menze na II sprat
 Vežbe počinju nakon dva održana predavanja
 zootehnika petak 27.2.
 melioracije ponedeljak 2.3.
 poljoprivredna tehnika 4.3

9
Pregled kursa

 Informatika i računarski sistemi

 Desktop i veb aplikacije
 Izrada tekstualnih dokumenata
 Rad sa podacima (radni listovi, baze
podataka, GIS sistemi)
 Primeri primene IT u poljoprivredi

10
Sadržaj današnjeg predavanja
1. Informacija i informatika
2. Osnovne komponente računarskih sistema
3. Algoritmi i programi

11
 Informacija
 Šta je informacija?
 Kako je predstavljamo?
 Kako je prenosimo?

Informacija je predstavljanje nekih činjenica

(tačnih ili netačnih..)
Ljudi predstavljaju informacije elementima jezika
(rečenicama)
Prenose se govorom
Preduslov: šta je potrebno da jedan čovek
prenese drugom neku informaciju?
12
Informacija i podatak (1)
 Podatak je činjenica ili detalj iz koga se
proizvodi informacija.
 Tek kada se nađe u određenom kontekstu,
podatak se pretvara u informaciju.

Primer:
jedan merni uređaj je izmerio vrednost 20.
Broj 20 – podatak.
Koji uređaj? Šta je merio? Kojim jedinicama?
Kada?
13
Informacija i podatak (2)
Termometar. Izmerio je temperaturu
vazduha. Izmerio je u 10 sati.
Informacija: Danas u 10 sati izmerena je
temperatura od 20 oC

 Računari čuvaju i obrađuju podatke.

 Njihovim adekvatnim organizovanjem i
interpretiranjem dobijamo informacije.

14
Podaci u računarstvu (1)

 Internet veza ima brzinu od 100Mbs.

 Koristim 64bitni operativni sistem.
 Kupio sam hard disk od 1 TB.
....

15
Podaci u računarstvu (2)
 Podaci se u računarstvu predstavljaju
pomoću cifara 1 i 0.
 Osnovni memorijski element ima dva
stanja (da li ima ili nema električnog
impulsa). Ova stanja su kodirana sa 0 i 1.
 To je ujedno i najmanja jedinica
informacije – bit.

16
Podaci u računarstvu (3)
 Dakle, osnovna jedinica informacije je bit (označava
se mali slovom b) i sastoji se od jedne 0 ili 1
 Podaci se predstavljaju nizom bitova (sekvenci nula
i jedinica)
 Npr: slovo A može da se predstavi kao 01000001
 Niz od 8 bitova zove se 1 bajt i označava se velikim
slovom B.
 Bajtovi: 00000000, 11111111, 01010001...

17
Podaci u računarstvu (4)

 Kilobajt – 1 KB = 210 B
 Megabajt – 1 MB = 210 KB = 220 B
 Gigabajt – 1 GB = 210 MB = 220 KB = 230 B
 Terabajt – 1 TB = 210GB = ... = 240 B

210 = 1024

18
Primer
 Imate mogućnost da se konektujete na
dve wifi mreže od kojih jedna ima protok
256 Mbs, a druga 40 MBs. Koju biste
odabrali (koja je brža)?

19
 Informatika - definicije
 Informatika je izučavanje primene računara i
statističkih tehnika na upravljanje informacijama.
 Informatika (informatics, information science) je
naučna disciplina koja proučava prikupljanje,
klasifikaciju, čuvanje, pretragu i distribuciju znanja
pomoću računara.
 Definicija Francuske akademije nauka iz 1966.
godine: Informatika je nauka o racionalnom
procesiranju informacija, posebno pomoću
automatske opreme, kako bi informacije sadržale
ljudsko znanje iz oblasti tehnologije, ekonomije i
društvenih nauka.

20
 Računar (1)
 Računar je elektronska mašina sposobna da primi ulazne
podatke, obradi ih i generiše neki izlazni podatak kao
rezultat te obrade.
 Računar je elektronski uređaj koji radi na osnovu skupa
instrukcija koje su pohranjene u njegovoj memoriji, koji
može da prihvati i sačuva podatke, izvrši aritmetičke i
logičke operacije nad podacima bez ljudske
intervencije i proizvede rezultat te obrade.
 Računar je bilo koja mašina ili uređaj koji na osnovu kontrole
određenih programa može da prihvati podatke u
određenom obliku, obradi ih i obezbedi rezultat kao
informaciju u određenoj formi.

21
 Računar (2)
 ULAZ (INPUT) – proces unošenja podataka i instrukcija u
računarski sistem
 SKLADIŠTENJE (STORAGE) – način čuvanja podataka i
instrukcija, kao i način pristupa tim podacima i instrukcijama
kada su i kako su potrebni
 OBRADA (PROCESSING) – izvođenje aritmetičkih i/ili logičkih
operacija nad podacima i njihova konverzija u različite formate
 IZLAZ (OUTPUT) – generisanje rezultata neke obrade
namenjenih korisniku, kao što su izveštaji koji mogu biti
odštampani ili prikazani na monitoru
 KONTROLA (CONTROL) – kontrolisanje načina i redosleda
kojim se prethodne operacije izvode.

22
Klasifikacija računarskih sistema
 Na osnovu tipova podataka: analogni, digitalni,
hibridni
 Na osnovu upotrebe: specifični računarski
sistemi i računari opšte namene
 Na osnovu fizičke strukture: super računari,
lični računari (desktop, laptop, tablet..), mikro
računari
 Na osnovu generacije: razvoj računara od
50ih godina 20. veka do danas, doveo je do
pojave nekoliko generacija
23
Računar – konfiguracija različitih
komponenti

Računar Altos Sky

H61/ Celeron Dual
Core/ 4GB/ GT610/
500GB/ DVDRW

24
Računar – konfiguracija različitih
komponenti
LGA1155 H61,
Matična ploča
PCIe/DDR3/SATA2/LAN/

Procesor Intel® Celeron® Dual-Core, 2MB

BOX 45
Takt procesora 2.6GHz
Memorija 4GB DDR3
Kapacitet hard
diska 500GB
Nvidia GeForce GT610
Grafička kartica 1GB/DDR3,/DVI/HDMI/D-
Sub/64bit

Optički uređaj DVD Multi Writer

22XDVD/12xDVD-RAM/2MB
Zvučna kartica Integrisana
25
Računarske komponente
 Ulazni uređaji
 Centralna procesorska jedinica, procesor
(CPU)
 Izlazni uređaji
 Memorijske jedinice (uređaji)

26
Ulazni uređaji
 Uređaji na osnovu kojih se podaci unose u
računar

Tastatura, miš, džojstik, skener, CD i DVD

čitači, ekrani osetljivi na dodir, OCR
(optical character reader), čitač barkoda,
senzori za očitavanje analognih podataka
...

27
Centralna procesorska jedinica
 Procesor, CPU (Central Processing Unit)
 Deo računara u kome se odvijaju sve
operacije
 “Brzina” rada procesora se izražava u Hz
(MHz..) – frevencija kojom procesor
obrađuje podatke
 Sastoji se od 3 osnovna dela:
◦ Aritmetička i logička jedinica (ALU)
◦ Kontrolna jedinica
◦ Primarna memorija

28
Delovi procesorske jedinice (1)
 ALU
◦ U okviru ove jedinice izvršavaju se osnovne
aritmetičke operacije nad podacima (sabiranje,
oduzimanje, množenje, deljenje), logičke
operacije (AND, OR, NOT) i poređenje (<, >,
<=, >=, =, <>)
 Kontrolna jedinica
◦ Kontroliše i nadgleda sve operacije u računaru
(kao i one u okviru CPU)

29
Delovi procesorske jedinice (2)
 Primarna memorija (unutrašnja, radna
memorija)
◦ Čuva podatke koji se koriste za rad programa
(operativni sistem, rutine za aplikativni softver
i dr.)
◦ Karakteriše je brz pristup – nije namenjena za
čuvanje velikih količina podataka, već za
podatke neophodne za rad procesora (kojima
se brzo pristupa)
◦ ROM i RAM memorija
30
Primarna (unutrašnja) memorija (1)
 ROM (Read Only Memory)
◦ Sadrži trajno sačuvane instrukcije i programe
za startovanje, testiranje i kontrolisanje
operacija računara
◦ Obično je kreirana od strane proizvođača
◦ Trajna je (ne gubi se prilikom gašenja
računara)
◦ Sadržaj može samo da se čita

31
Primarna (unutrašnja) memorija (2)
 RAM (Random Access Memory)
◦ Zauzima veliki deo unutrašnje memorije
◦ Čuva podatke potrebne za rad programa
◦ Privremena je (briše se prilikom gašenja
računara)
◦ Pored brzine rada procesora, najviše utiče na
performanse računara

32
Izlazni uređaji
 Uređaji pomoću kojih računar šalje
rezultat obrade podataka, u
odgovarajućem formatu

monitor, štampač, ploter, zvučnici....

 Rade u sprezi sa dodatnim

komponentama (grafička karta, zvučna
karta i sl.)
33
Memorijske jedinice (spoljašnja
memorija)
 Namenjene su za trajno čuvanje velikih
količina podataka
 Relativno sporo im se pristupa

CD, DVD, floppy diskovi, hard disk, flash

memorije (USB stick)....

34
Instrukcije računaru i algoritmi

35
Instrukcije računaru
Procesor može da izvrši samo sledeće operacije
niskog nivoa:
- Sabiranje
- Oduzimanje
- Množenje
- Logičko množenje (konjunkcija) - AND
- Punjenje podataka iz memorije

Sve ostale operacije (višeg nivoa) se zadaju nizom

instrukcija.
36
Primer instrukcije procesoru
LOAD A
ADD B
ADD C
STORE F
LOAD D
ADD E
MUL F
STORE F

Izračunava F=(A+B+C)*(D+E)

37
Algoritmi
 Skup koraka (niz instrukcija) neophodnih
za izvršavanje jedne ili više operacije
 Precizno definisan redosled koraka
 Izvode se jedan po jedan
 Primenjeni na ulazne podatke obično
proizvode neki izlaz na kraju
 ! – mogu i da se nikad ne završe

38
Predstavljanje algoritama
 Opisno (prirodnim jezikom)
 Pseudokodom (mešavina programskog
koda i prirodnog jezika, koriste se naredbe
koje mogu biti zadane u programskom
jeziku, ali ne tako formalno kao kada bi bio
pisan programski jezik)
 Programskim jezikom
 Grafički (blok šemama)

39
Primeri algoritama
(linijska struktura)
Pocetak

Otvoriti
frižider (1) Otvoriti frižider;

Staviti mleko
(2) Staviti mleko u frižider;
u frižider

Zatvoriti (3) Zatvoriti frižider.

frižider

Kraj
40
Primeri algoritama
(razgranate i ciklične struktura)

Korak 1. Otvoriti frižider

Korak 2. Staviti mleko u frižider
Korak 3. Zatvoriti frižider
Korak 4. Da li ima još mleka van frižidera?

Da Ne

Korak 5. Idi na korak 1. Korak 6. Kraj

41
Primeri algoritama
(optimizacija algoritma)
Korak 1. Otvoriti frižider
Korak 2. Staviti mleko u frižider
Korak 3. Da li ima još mleka van frižidera?

Da Ne

Korak 4. Idi na korak 2. Korak 5. Zatvori frižider

42
 Efikasnost algoritma
Nisu svi algoritmi podjednako efikasni.
Ukoliko je moguće, uvek treba odabrati efikasniji
algoritam.
Posebno je značajan za neke vrste primena
(računarsku grafiku, pretraživanje informacija,
obradu velikog broja podataka, na primer
bioinformatičkih ili dobijenih u realnom
vremenu i sl.)
Efikasnost algoritma je i u vezi sa njegovom
složenošću (vremenska i prostorna).
43
 Složenost algoritma
 Broj koraka koji je potrebno da se izvrši.
 Uvek računamo u odnosu na ulazne podatke.
 Prikazuje se u tzv. O notaciji.

 O(n) – isti broj koraka kao i ulaznih podataka (naš

algoritam za mleko bi imao ovu složenost; koliko
flaša mleka, toliko operacija)
 O(1) – ne zavisi od ulaznih podataka
 O(n2) – kvadratna složenost (npr. za 10 ulaznih
podataka 102 koraka)
 ...

44
Računarski programi

45
 Računarski program
 Skup instrukcija koje računar može da
izvrši, namenjen za određene zadatke ili
primene
 Izvorno se pišu na programskim jezicima
(namenjeni programerima), a zatim se
prevode na mašinski jezik (namenjen
računaru – primer .exe fajlovi)
 Sve što kompjuter radi strogo je definisano
nekim programom

46
 Vrste programa
 Postoji više načina da se programi kategorizuju. Mi
ćemo ih kategorizati po nameni.
 Osnovna podela:
◦ Sistemski programi - programi koji
upravljaju kompjuterskim resursima
(hardverom) i omogućavaju korisniku
pokretanje drugih programa
◦ Razvojni programi - programi koji
omogućavaju da se naprave (napišu) drugi
programi uz pomoć raznih Programskih jezika
◦ Aplikativni programi

47
 Aplikativni programi

 Namenjeni raznim profilima korisnika, ne

obavezno stručnim u računarstvu
 Razdvojen je korisnički interfejs od rutina za
kontrolisanje toka programa i obradu podataka
 Grafički korisnički interfejs (GUI) – prilagođen
korisniku, kroz njega se vrši komunikacija
korisnika i računara

48
Vrste aplikativnih programa (1)
 poslovni programi - programi koji se koriste u
poslovanju preduzeća (fiskalne kase, obračun
plata,knjigovodstvo..)
 grafički programi - alati za crtanje,
arhitektonsko projektovanje, obradu video
zapisa
 programi za obradu zvuka - komponovanje na
računaru, obrada zvučnog zapisa
 programi iz oblasti zabave - kompjuterske igre

49
Vrste aplikativnih programa (2)
 naučni programi - programi za rešavanje
problema iz oblasti matematike, fizike,
mehanike itd
 programi za kompjuterske mreže - programi
za projektovanje mreže i rad kompjutera koji
su povezani međusobno u mrežu
 programi za projektovanje i upravljanje
bazama podataka - prikupljanje i obrada
podataka
 programi za kontrolu i upravljanje raznim
mašinama - robotima, procesne mašine u
proizvodnji u fabrikama , u medicini itd 50