VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA U KIKINDI

Tema:Uticaj usmerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja na razvoj dece sa

smetnjama u razvoju

Oblast: Metodika fizičkog vaspitanja i Specijalna pedagogija

Mentor Student
Mr Angela Mesaroš-Živkov Veselinka Andrić, br.indeksa 4509/16

Dr Zagorka Markov
Sažetak: Mnoga istraživanja potvrđuju da se fizičke aktivnosti pozitivno odražavaju na zdravstveni status
i opšti razvoj predškolske dece. Ovo se odnosi i na decu sa smetnjama u razvoju (Bala i sar.,1984). U
teorijskom delu govorimo o vaspitno-obrazovnim ustanovama kao faktorima razvoja dece predškolskog
uzrasta, o značaju uvođenja stručnog saradnika za metodiku fizičkog vaspitanja. Razmatraće se posebno
inkluzivno vasitanje i obrazovanje u okviru metodike fizičkog vaspitanja uz individualni i
individualizovani pristup detetu sa smetnjama u razvoju. Osnovni cilj ovog rada je utvrdi iskustva
vaspitača u kojoj meri usmerene fizičke aktivnosti utiču na razvoj dece sa smetnjama u razvoju. Uzorak
ispitanika čini 50 vaspitača. Za potrebe istraživanja konstruisan je upitnik od 15 pitanja uz pomoć kojeg
treba da odgovorimo na osnovni cilj istraživanja.Nalazi istraživanjivanja da su vaspitačima potrebne
dodatne obuke za realizaciju aktivnosti fizičkog vaspitanja sa decom sa smetnjama u razvoju i podrška
stručnog tima i pedagoga za fizičko vaspitanje. Ovo su osnovni uslovi kako bi se unapredile aktivnosti
fizičkog vaspitanja, a samim tim i uticaj fizičke kulture na poboljšanje motorike dece sa smetnjama u
razvoju i kvalitet njihovog života, ako problem sagledamo sa opšteg aspekta.

Ključne reči: metodika fizičkog vaspitanja, deca sa smetnjama u razvoju, predškolski uzrast.

Uvod

Deca sa smetnjama u razvoju se poslednjih desetak godina sve više upisuju u redovne vrtiće.
Zakonski propisi omogućavaju ovoj deci da uz saglasnost roditelja budu obuhvaćeni
individualnim obrazovnim planovima (IOP-om) kako bi svoje biološke mogućnosti ostvarili do
optimalne funkcionalnosti. Ova deca imaju prava i na dodatnu podršku stručnog i inkluzivnog
tima. U kontekstu inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja usmerene fizičke aktivnosti zauzimaju
posebno mesto u životu predškolske dece sa smetnjama u razvoju. Zapravo polazimo od toga da
motoričke aktivnosti (Rajović,2009) kod sve dece do pete odnoso sedme godine podstiču razvoj
sinapsi i formiranje neuronskih mreža. Logično je da se ovo odnosi i na decu sa smetnjama u
razvoju i da za njih treba programirati fizičke aktivnosti i vežbe kako bi pospešio njihov bio-
psiho-socijalni razvoj. Usmerene aktivnosti koje su programirane od strane stručnog tima na
čijem čelu je pedagog fizičke kulture mogu da predstavljaju i deo rane intervencije za ovu decu.
Ovo neosporno znači da i vaspitač treba dodatno da se edukuje u okviru celoživotnog učenja i da
bude obuhvaćen akreditovanim obukama koje osnažuju kompetencije vaspitača za rad sa decom
sa smetnjama u razvoju. Iskustva vaspitača pokazuju da je podrška stručnih saradnika veoma
važna kada je u pitanju organizovanje svih aktivnosti, a posebno aktivnosti fizičkog vaspitanja
koje se prema mnogim parametrima razlikuju od ostalih usmerenih aktivnosti u vrtiću. Zbog toga
ćemo u ovom radu pokušati da rasvetlimo u kojoj meri metodika fizičkog vaspitanja utiče na
razvoj dece sa smetnjama u razvoju i šta je potrebno učiniti kako bi se pedagoška praksa u
području predškolskog obrazovanja i vaspitanja unapredila.
Osnovni cilj ovog rada je utvrdi iskustva vaspitača u kojoj meri usmerene fizičke aktivnosti utiču na
razvoj dece sa smetnjama u razvoju.
I Teorijska razmatranja

1. Vaspitno obrazovne ustanove kao faktor razvoja dece predškolskog uzrasta

Fizičko vaspitanje u predškolskoj ustanovi je značajan deo opšteg vaspitanja.U koliko je dete
mlađe,utoliko je i uloga fizičkog vaspitanja veća i značajnija.Ono što se propusti u fizičkom
vaspitanju predškolaca,teško se može nadoknaditi,a najčešće se i ne nadoknadi.Strukture u
centralnom nervnom sistemu odgovorne za razvoj nekih motoričko-funkcionalnih sposobnosti
formiraju se do sedme godine života. Na bazi tih struktura kasnije se u životu razvijaju
sposobnosti kretanja. Predškolska ustanova treba da utiče na zdravlje i fizički status deteta. Кao
bitan faktor fizičkog razvoja autor navodi:sticanje bogatog motoričkog iskustva,upoznavanje
sopstvenog tela,njegov izgledi sheme,razvoj lateralizacije,održavanje normalnog stanja aparata
za kretanje,razvoj brzine,koordinacije,gipkosti,snage,preciznosti,ravnoteže i drugih
sposobnosti.U cilju ostvarivanja ovih sposobnosti predlažu se različite aktivnosti u okviru
institucionalnog sistema predškolstva(Mesaroš Živkov, Markov i Pakaški, 2009, prema:
Кamenov1995).
Nosioci vaspitnog rada pa i fizičkog vaspitanja u vrtiću su vaspitači.Oni smišljeno i sistematski
obezbeđuju osvarivanje ciljeva i zadataka fizičkog vaspitanja u sredini u kojoj deluju.
Zadaci vaspitača su:da stvori povoljne uslove za razvoj sposobnosti za kretanje , da pomažući
deci u ovladavanju svojim pokretima i sticanju fizičke spremnosti ,razvijaju kod njih osećanje
sigurnosti u sebe i nezavisnostiu odnosu na odrasle,doprinoseći razvoju niza voljno – karakternih
osobina kao što su smelost,samopouzdanje,da pripremi dete za pisanje grafomotoričkim vežbama
i da u saradnji sa stručnjacima iskoristi inzvanredne mogućnosti koje u predškolskom dobu
pružaju korektivni rad u oblasti fizičkog razvoja (Angela Mesaroš Živkov,Zagorka Markov Olga
Pakaški 2009:23, prema: Kamenov, 1997 ).Sve je veći broj dece koja pohađaju predškolske
ustanove i sve su nepovonjniji uslovi za opštimalnu aktivnost dece.Navedeno povećava
odgovornost vaspitača za optimalan fizički i motorički razvoj dece predškolskog uzrasta.Zbog
toga priprema za rad na području fizičkog vaspitanja predstavlja važan segment njihove
profesionalne osposobljenosti na području fizičkog vaspitanja (Đorđić,2002)U osnovama
programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina jedinstvena
i celovita koncepcija je razrađena u dva modela –model A i model B sa definisanim ciljevima i
sadržajima aktivnosti za fizički razvoj ,ovladavanje veštinama za kretanje,razvoj opažanja i
jačanja zdravlja dece.(Mesaroš Živkov,Markov, Pakaški 2009:24, prema: Osnovama programa
predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina). Dalje po Osnovama
Programa ciljevi telesnih aktivnosti po Modelu B su:
1. Zdravo,fizički dobro i skladno razvijeno dete i upoznavanje sopstvenog tela,njegovog
izgleda i sheme.
2. Bolje i ekonomičnije funkcionisanje ,jačanje organizma i održavanje stanja aparata za
kretanje,posebno zglobova,veza i mišića.
3. Sticanje,bogatog motoričkog iskustva .
4. Podsticanje razvoja lateralizacije
5. Razvoj telesnih svojstava:
(brzine,koordinacije,gipkosti,snage,izdržljivosti,preciznosti,slobodno, efikasno igraciozno
vladanje svojom motorikom i ekonomičnost u trošenju mišićne energije i snage).
6. Uspostavljanje ravnotežeprilikom stajanja (normalno,na rukama),kotrljanje (napred,nazad
ustranu),zaustavljanje izpokreta,doskoka sa različitimpoložajem ruku,formiranjei učvršćivanje
sposobnosti ovladavanja prostorom kroz kretanje u njemu.
7. Razvoj sve složenijih ,preciznijih,efikasnijih i ekonomičnijih pokreta kojeangažuju samo
pojedine grupe mišića ili sitne mišiće,kada je za to stvorena osnova razvojemkrupnih mišićnih
grupa.
8. Stvaranje uslova za pravilan razvoj nervnog sistema.
9. Pripremljenost deteta za fizičke napore koji ga očekuju uosnovnoj školi.

Model A je koncept programa otvorenog sistema vaspitanja i obrazovanja.Polazišteprograma je

dete,kao nedeljiva dinamička ličnost.Vaspitač je kreator,istraživač,praktičar i kritičar sopstvene
prakse.Ovaj modelprograma definišekoncepciju vaspitanja i obrazovanja,ne zadaje program
učenja i podučavanja.Na osnovu ovog programa predškolske ustanove-vaspitači vrše izbor
uslovai posticanja-sadržaja,koji će obezbediti optimalan psihički i fizički razvoj dece.Model A u
fizičkom vaspitanju se može koristiti samo kombinovanosa modelom B , a nikako samostalno.
Đorđić (2002) kao dobre osnove za dalji razvojiunapređenje fizičkog vaspitanja u vrtićima
navodi:
1. Trend daljeg razvoja predškolskih ustanova i sve veći obuhvat dece , svetu i kod nas.
2. Identifikovanje značaja fizičke kulture.
3. Bogata tradicija fizičkog vaspitanja u vrtićima
4. Кspanzija svih vidova fizičke kulture i razvoj privatne inicijative na polju zbivanja i
vaspitanja dece
5. Šolovanje vaspitača na višem nivou u smislu izjednačavanja sa ostalim prosvetnim
zanimanjima i drugo.
Marković i sar.( 1997) predlažu igraonice u kojima dete može da stvara pokrete i kretanje.Ovo bi
doprinelo razvijanju sposobnosti orijentacijei harmoničnosti u kretanjima.Deo igraonice
namenjen za ovu vrstu aktivnosti zahteva i šire angažovanje za namensko uređenje igraonice pa
se planiraju u vidu kratkoročnih i dugoročnih projekata koji uključuju osim dece i vaspitače.
Fizičko vaspitanje u vrtiću se ne izdvaja iz konteksta celokupnog vaspitno-obrazovnog
procesa .U tom smislu ne postoje nikakvi posebni normativi fizičkog i motoričkog razvoja
dece,zahtevi u pogledu modela sadržaja rada ,doziranja,opreme vaspitača i dece (Mesaroš-
Živkov,Markov i Pakaški 2009:26, prema:Đorđić, 2002).

Uticaj primene posebno programiranih oblika fizičke aktivnosti na razvoj sposobnosti

koordinacije kod učenika sa smetnjama u razvoju u redovnoj osnovnoj školi ispitivala je grupa
autora na teritorije opštine Užice. Istraživanje je sprovedeno metodom pedagoškog eksperimenta
sa paralelnim grupama na uzorku od 135 učenika mlađeg školskog uzrasta. Od toga, kod 90
učenika je evidentirana jedna od smetnji u razvoju (intelektualna smetnja, vizuelna smetnja,
smetnja sluha) i oni su podeljeni u eksperimentalnu i kontrolnu grupu 1, dok su ostali učenici
imali tipičan razvoj i činili su kontrolnu grupu 2 (n = 45). Eksperimentalna grupa je pored časova
redovne nastave fizičkog vaspitanja bila uključena u poseban program vežbanja koji je osmišljen
i postavljen u okviru Individualnog obrazovnog plana (IOP) kao jednog od vidova intervencije
predviđenim inkluzivnim sistemom obrazovanja. Istraživanje je trajalo tri meseca, u okviru koga
su grupe testirane testovima koordinacije, a podaci dobijeni na početku obrađeni adekvatnim
statističkim metodama ukazuju da učenici sa smetnjama u razvoju mogu znatno da napreduju u
razvoju sposobnosti koordinacije pod uslovom da se uvaže njihove individualne karakteristike i
obezbede optimalni uslovi ((Maksimović, Golubović i Jablan:2015:753). Ovo upravo znači da
programirane i dodatne aktivnosti fizičkog vaspitanju danju efekte na poboljšanje bio-psiho-
socijalnog statusa dece.

Na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem na uzorku od 135 učenika uzrasta od 6,5 do 12

godina sprovedenog u Užicu i okolini, zaključuje se da realizacija posebno osmišljenih
programa, strukturiranih u okviru Individualnog obrazovnog plana kao novog modela planiranja
rada u okviru vaspitno-obrazovnog procesa, pruža dobru osnovu za razvijanje sposobnosti
koordinacije kod učenika sa smetnjama u razvoju. IOP, koji se može konstruisati za kraći
vremenski period i samo za jedan segment nastave, obezbeđuje odgovarajuće didaktičko-
metodičko postupanje u kontrolisanim adekvatnim uslovima i osigurava napredovanje učenika u
skladu sa njegovim individualnim mogućnostima. Кroz rezultate i zaključke istraživanja mogu se
sagledati i implikacije koje ono ima na pedagošku praksu i obrazovnu inkluziju. Učenici sa
smetnjama u razvoju, u zavisnosti od oblika smetnje, mogu u nekim sposobnostima pokazati
inferiornost u odnosu na učenike tipičnog razvoja, ali to ne predstavlja smetnju za njihov
napredak i uključivanje. Diferenciranim pristupom specifičnim potrebama i mogućnostima
svakog učenika, kao i planskim organizovanjem potrebnih aktivnosti, stvaraju se mogućnosti za
maksimalni razvoj njihovih sposobnosti u uslovima inkluzivnog obrazovanja (Maksimović,
Golubović i Jablan:2015:764).
Istraživanja vezana za motoričke sposobnosti dece sa smetnjama u razvoju pokazuju da ona
zaostaju za svojim vršnjacima tipičnog razvoja ( Maksimović, Golubović i Jablan, 2015: 757,
prema, Bala i sar., 1984, Golubović i sar., 2012; Hartman et al., 2010; Maksimović i sar., 2012;
Nikolić i Ilić, 2007). Кarakteristike motoričkih sposobnosti dece s intelektualnim smetnjama su:
ograničenja i usporenost u razvoju motorike ( Maksimović, Golubović i Jablan, 2015: 757,
prema Frey & Chow, 2006; Hartman et al., 2010; Vuijk et al., 2010; Westendorp et al., 2011);
kvalitativni nedostaci u izvođenju pokreta i deficit u organizaciji i planiranju pokreta u odnosu na
cilj; prisustvo suvišnih i nesvrsishodnih pokreta, nedovoljna vizuomotorna koordinacija
(Maksimović, Golubović i Jablan, 2015: 757, prema : Gligorović Jovanović, 2000; Nikolić i sar.,
2005). Niža postignuća u motoričkim sposobnostima kod osoba s intelektualnim smetnjama
ogledaju se i u brzini i koordinaciji pokreta (Maksimović, Golubović i Jablan, 2015: 757, prema :
Bala i sar., 1984; Nikolić i Ilić, 2007). Na standardnim fitnes testovima kojima se procenjuje
snaga, izdržljivost, fleksibilnost, motorna koordinacija, ova deca postižu znatno niže rezultate
(Maksimović, Golubović i Jablan, 2015: 757, prema : Chaiwanichsiri et al., 2000; Guideti et al.,
2010; Skowronski et al., 2009). Lošija postignuća u oblasti motoričkih sposobnosti povezana su
sa sniženim nivoom intelektualnog funkcionisanja, teškoćama u učenju procedura za izvođenje
kako motornih tako i mentalnih akcija, usmeravanju pažnje, radnoj memoriji i komponentama
kontrole pokreta (Bala i sar., 1984). Decu sa vizuelnim smetnjama odlikuje niži nivo fizičkih i
funkcionalnih sposobnosti i slabije razvijene motoričke veštine u poređenju sa vršnjacima
tipičnog razvoja (Maksimović, Golubović i Jablan, 2015: 758, prema : Lieberman & McHugh,
2001). Istraživanja vezana za motoričke sposobnosti dece sa vizuelnim smetnjama pokazuju da
koordinacija vizuelnog i motornog analizatora kod ove dece nije dovoljno razvijena
(Maksimović, Golubović i Jablan, 2015: 758: prema : Bouchard & Tetreault, 2000; Grbović i
sar., 2013). Ovakvi rezultati se mogu interpretirati postojanjem nedovoljnih somatskih činilaca i
direktnim uticajima razvojne smetnje na ovu sposobnost. Zbog redukovanog vida, dete nije u
stanju da uoči manje prepreke ili da izvršava neke zadatke koji iziskuju dobru vizuelno-
motoričku koordinaciju. U istraživanju Dimić i saradnika (2005) utvrđeno je da 12,3% učenika
sa smetnjama sluha ima lošu koordinaciju. Кoordinacija sa greškom se ispoljila u slučajevima
delimičnog rešavanja zadataka kada učenik jedan zadatak u potpunosti uradi, a drugi ne (24,7%).
Procena opšte motoričke spretnosti donjih ekstremiteta, gornjih ekstremiteta i celog tela kroz
šutiranje pločice do cilja, preskakanje kanapa, sinhronizovano skakanje i tapšanje,
sinhronizovano udaranje nogama i rukama, posebne zahteve načina hoda, pletenje prstima
pokazala je dobru koordinaciju kod 63% učenika (Dimić i sar., 2005).
Deca sa smetnjama u razvoju najčešće imaju i kvalitativne nedostatke u izvođenju pokreta i
deficit u organizaciji i planiranju pokreta i deficit u organizaciji i planiranju pokreta u odnosu na
cilj, zatim prisustvo suvišnih i nesvrsishodnih pokrreta, nedovoljnu vizuomotornu
koordinaciju( Nikolić i sar., 2005). Zbog navedenog usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja
treba usmeriti ka ublažavanju ovih nedostataka.
Na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem na uzorku od 135 učenika uzrasta od 6,5 do 12
godina sprovedenog u Užicu i okolini, zaključuje se da realizacija posebno osmišljenih
programa, strukturiranih u okviru Individualnog obrazovnog plana kao novog modela planiranja
rada u okviru vaspitno-obrazovnog procesa, pruža dobru osnovu za razvijanje sposobnosti
koordinacije kod učenika sa smetnjama u razvoju. IOP, koji se može konstruisati za kraći
vremenski period i samo za jedan segment nastave, obezbeđuje odgovarajuće didaktičko-
metodičko postupanje u kontrolisanim adekvatnim uslovima i osigurava napredovanje učenika u
skladu sa njegovim individualnim mogućnostima. Кroz rezultate i zaključke istraživanja mogu se
sagledati i implikacije koje ono ima na pedagošku praksu i obrazovnu inkluziju. Učenici sa
smetnjama u razvoju, u zavisnosti od oblika smetnje, mogu u nekim sposobnostima pokazati
inferiornost u odnosu na učenike tipičnog razvoja, ali to ne predstavlja smetnju za njihov
napredak i uključivanje. Diferenciranim pristupom specifičnim potrebama i mogućnostima
svakog učenika, kao i planskim organizovanjem potrebnih aktivnosti, stvaraju se mogućnosti za
maksimalni razvoj njihovih sposobnosti u uslovima inkluzivnog obrazovanja (Maksimović,
Golubović i Jablan:2015:764).

2. Stručni saradnici za fizičko vaspitanje u predškolskim ustanovama

Rezultati istraživanja sprovedenog u Kikindi školske 2001.g.i 2002.godine u vidu zajedničkog

projekta više ustanova (Viša škola za obrazovanje vaspitača u Kikindi, Opšte bolnice u Kikindi i
Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ u Kikindi) su potvrdili da učešćem dva profesora
fizičke kulture u eksperimentalim grupama kao realizatora usmerenih aktivnosti fizičkog
vaspitanja dece predškolskog uzrasta su pokazali opravdanost da se ovi stručnjaci zapošljavaju u
predškolske ustanove. Dva profesora – realizatora usmerenih aktivnosti su u trajanju od šest
meseci sprovodile eksperimentalni tretman koji je razultirao statistički značajnim razlikama
prema svim ispitanim antropomotoričkim parametrima u korist dece koja su bila obuhvaćena
programom u odnosu na decu kojoj su vaspitači držali aktivnosti fizičkog vaspitanja ( Mesaroš
Živkov i Markov, 2008). Ovo istraživanje upućuje na značaj usmerenih fizičkih aktivnosti
njegovog uticaja na opšti razvoj deteta.
Fizička aktivnost igra važnu ulogu u svakodnevnom životu deteta. Učestvovanje deteta u
fizičkim aktivnostimavažno je za njegov odnos sa vršnjacima, takođe i fizički i psihički razvoj.
Dete koje ima visok nivo motoričkih sposobnosti i razvijene motoričke veštine biće fizički
aktivno, pozitivno prihvaćeno od vršnjaka, među prvima će biti birano za razne igre, dok će dete
koje zaostaje u razvoju fundamentalnih motoričkih veština (pogotovo u predškolskom periodu),
tek na kraju biti birano za saigrača u igri, među prvima će biti uhvaćeno u vijama i sl.
(Halaši,2016:1 prema:Kunz, 2009; Netelenbos, 2005). Nespretno dete često je dete koje sedi
pored dece koja se nadmeću, trče, igraju loptom, dok se ono sâmo igra u pesku i željno gleda
ostale. To negativno utiče, ne samo na motoričke kompetencije, već i na samopouzdanje deteta,
na opšte raspoloženje, depresiju, anksioznost, odnosesa porodicom i prijateljima i na njegova
postignuća.
Deca predškolskog uzrasta nalaze se u jednoj od faza najburnijeg psihosomatskog razvoja
.Herlokova (1967)smatra da se razvoj kontrole sopstvenog tela odvija sa razvojem motornih
oblasti u mozgu. Mali mozak,koji kontroliše ravnotežu,razvija se naglo u prvim godinama života
i konačnu veličinu postiže u petoj godini života.Zbog toga se poslednjih desetak godina u Srbiji u
većim gradovima prema sistematizaciji radnih mesta uvode stručni saradnici pedagozi za fizičko
vaspitanje.Biološki rast i razvoj dece treba meriti,procenjivati,pratiti,kontrolisati i krigovati kroz
edukativni i trenažni proces.Deca su u ovom periodu podložna različitim uticajima,koji se mogu
reflektovati u kasnijem uzrastu.Motorički,intelektualni i emocionalni razvoj dece je veoma važan
u predškolskom uzrastu.Za pravilan razvoj predškolskog deteta veoma je važna pravilna
,raznovrsna i intenzivna motorička aktivnost.Motorička aktivnost stvara kvalitetne temelje za
celokupan rast i razvoj do zrelog doba čoveka i odražava se nanjegovu ličnost(Mesaroš Živkov i
Markov,2010, prema, Bala ,2007 ).
Predškolsi period se odlikuje burnim razvojem i promenljivim odnosima psihosomatskog
statusa.Razvojne promene su trajne u odnosu na predhodno stanje i predstavljaju promenu u
psihosomatskom statusu organizma.Sve to zajedno utiče na disharmoničan odnos razvojnih
promena pojedinih sistema koje imaju i direktan uticaj na razvoj motoričkih sposobnosti.Mnoga
istaživanja pokazuju da nivo motoričkih sposobnosti raste sa uzrastom (Fratrić,Rubin
2006).Najvažniji perio u ljudskom životu prema Hamzi(1999) i aspekta motoričkog učenja je
doba izneđu 3. i 10. godina života najadekvatniji perod za motoričko učenje i ako se tada nešto
propusti ne može da se nadoknadi ,ili se nadoknađuje sa niskim stepenom efikasnosti.Кao lanac
obrazovnog sistema predškolske ustanove treba da obezbede organizovano učenje motorike pod
nadzorom stručnjaka.U predškolskom dobu se stvaraju osnove zdravstvenog stanja deteta i
formira njegov odnos prema fizičkom vaspitanju.Zbog toga je potrebno posvetiti veliku pažnju
motoričkom razvoju dece predškolskog uzrasta.Prema Кosincu(1999) razvoj pokreta i formiranje
motoričkih navika kao što su: držanje predmeta i rukovanje
njima,sedenje,uspravljanje,stajanje,hodanje,trčanjei drugo predstavlja značajan i složen
proces.Ovladavanjem pokretima dete postaje samostalno da relativno nezavisno zadovoljava
svoje potrebe i da samostalno komunicira sa okruženjem.U početku motornog učenja dominira
opnašanje odraslih,kasnije samo elementarni pokreti,pokušaji reprodukcije pokreta
uzora.Značajnu ulogu u tome imaju oko i uho,odnosno percepcija sebe i predmeta u određenom
prostoru i vremenu.Zbog nedovoljno razvijene vizuelno-motoričke koordinacije,oponašanje
pokreta u prvoj godini života ne daje velike rezultate.
Motorno učenje karakterišu tri odlike i teorije zasnovane na njemu:
-motorno učenje je proces u pojedincu koji dovodi do relativno stalne promene da bi se
poboljšalo motorno izvođenje,
-proces motornog učenja se ne može direktno posmatrati
- poboljšana motorna radnja predstavlja rezultat vežbanja,a ne sazrevanja,privremenog stanja ili
instikta (Magil,1998 prema Angela Mesaroš Živkov,Zagorka Markov, 2010)
Postojeća istraživanja i teorijska razmatranja vezana za fizičke aktivnosti dece predškolskog
uzrasta i mnoštva epidemioloških nalaza na odrasloj populaciji moguće je anticipirati
potencionalne koristi fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu koje se ogledaju :u fizičkoj
aktivnosti u funkciji integralnog razvoja dece,u funkciji zdravlja dece i u funkciji zdravlja u
odraslom dobu.

Istraživanja koja se bave značajem fizičkog vaspitanja predškolske dece

Dosadašnjim istaživanjima iz oblasti metodike fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta

uočava se da su predmeti istaživanja bile uglavnom antropometrijske i motoričke sposobnosti ili
njihove međusobne relacije u manifesnom ili latentnom prostoru.Ali nam nisu poznata
istraživanja vezana za korelaciju između efikasnosti usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja koje
izvodi profesor fizičke kulture i motoričkih sposobnosti dece . Кod nas su izvršena istraživanja
mnogobroja istaživanja koja se bave značajem fizičkog vaspitanja na predškolsku decu (Mesaroš
Živkov i Markov, 2008, prema: Sabo, 2002 , Marković i Šekeljić, 2008) koja se bave i uticajem
dužine boravka dece u predškolskoj ustanovi i njihovih motoričkih sposobnosti .Istraživanja
pokazuju da postoji statistička značajna razlika u odnosu na motoričke sposobnosti ispitanika
između celodnevnog i poludnevnog boravka .Deca koja su bila u celodnevnom boravku su
pokazala statistički bolje rezultate kod četiri od šest istraživačkih varijabli.Na osnovu uzorka 333
dečaka predškolskog uzrasta (Sabo 2002)koji je podeljen prema dužini telesnog vežbanja u
predškolskoj ustanovi ,na tri grupe izvršeno je tesatiranje motoričkih sposobnosti prilikom upisa
u osnovnu školu.Na osnovu ovog istraživanja zaključuje se da aktivnosti na polju fizičkog
vaspitanja u predškolskoj ustanovi imaju veće efekte na razvoj koordinacije,gipkosti i ravnoteže
kada se sprovodi od jaslenog i mlađeg uzrasta ,u odnosu na aktivnosti koje se sprovode od
najstarijeg uzrasta do upisa u školu.Ukoliko se razvija opšta telesna i psihička kondicija u
najranijem detinjstvu predškolskoj dobi sportske aktivnosti su prepoznate kao jedan od načina
sprečavanja nastanka raznih bolesti i navika bavljenja sportom .Ovo istraživanje je imalo za cilj
utvrđivanje da li bavljenje sportom ima pozitivan uticaj na razvoj motoričkih
sposobnosti.Zaključak ovog istraživanja je bio pozitivan uticaj sportskih aktivnosti na razvoj
motoričkih sposobnosti. Slično istraživanje je izvršio Stramatović (2003),ono se odnosilo na
školsku decu.Njagovo istraživanje se bavilo uticajem nastave fizičkog vaspitanja na razvoj
motoričkih sposobnosti brzine kod učenika od 10 do 11 godina.Zaključak ovog istraživanja je da
nastavu koju su izvodili nastavnici fizičkog vaspitanja u trajanju od jedne školske godine
značajno doprinosi razvoju motoričkih sposobnosti u odnosu na „razrednu nastavu“.(Mesaroš
Živkov i Markov, 2010.).

3. Podsticanje razvoja fizičkih veština kod predškolske dece sa smetnjama u razvoju u

inkluzivnom vrtiću

Inkluzivno fizičko obrazovanje ima velike koristi za decu sa smetnjama u razvoju. Ova deca na
časovima fizičkog vaspitanja stiču samopouzdanje, poboljšavaju svoje motoričke sposobnosti,
jačaju svoje telo, formiraju pozitivne stavove o aktivnom načinu života, socijalizuju se kroz
kontakte sa vršnjacima. I nastavnici imaju koristi od uključivanja dece sa posebnim potrebama u
redovan sistem obrazovanja, poput upoznavanja sa karakteristikama svih vrsti smetnji u razvoju,
kao i prihvatanja i prepoznavanja individualnih osobenosti svih učenika odnosno dece
predškolskog uzrasta. Kako bi se deca sa posebnim potrebama uključila u redovan sistem
obrazovanja, potrebno je izraditi individualni program obrazovanja (IOP), koji se pravi
pojedinačno za svako dete, u zavisnosti od vrste smetnje. Program fizičkog vaspitanja u Srbiji
ne definiše tačno posebne programske sadržaje za decu sa posebnim potrebama. Samo se u delu
o karakteistikama programskih sadržaja govori da deca sa oslabljenim fizički, funkcionalnim
sposobnostima zahtevaju poseban individualan korektivno-pedagoški rad. Obrazovnim
standardima nisu obuhvaćeni učenici sa posebnim potrebama, kao ni učenici koji su delimično
oslobođeni pojedinih aktivnosti iz zdravstvenih razloga (Đukičin, 2015).
Inkluzivno školovanje podrazumeva različite oblike školovanja, gde se obezbeđuju uslovi u kojima
će se svi osećati sigurnim, prihvaćenim i vrednim pažnje. Tаko definisаno inkluzivno obrаzovаnje
teži kа stvаrаnju jednog celovitog obrаzovnog sistemа, koji će biti spremаn dа odgovori nа rаzlike
među decom i obezbeđivаnje nаjoptimаlnijih uslovа zа reаlizаciju obrаzovnih potencijаlа dece
ometene u rаzvoju. Neophodno je i dаlje ulаgаnje u postojeće specijаlne vаspitno-obrаzovne
ustаnove, аli u prаvcu proširivаnjа njihove uloge u odnosu nа primаrnu kojа se u nаšim uslovimа i
dаlje sаstoji u pružаnju specijаlnih uslovа zа zаdovoljаvаnje potrebe vаspitаnjа i obrаzovаnjа dece i
omlаdine ometene u rаzvoju. Inkluzija stvara novi odnos prema različitostima. To je proces koji
zahteva vreme, postupnost i veliku promišljenost (Đukičin, 2015. prema: Rapaić, Nedović, Ilić,
Stojković, 2008).
Program fizičkog vaspitanja RPP ( Rehabilitacija putem pokreta) za decu sa smetnja a su
uspešno prihvataju deca sa smetnjama u razvoju, pa se preporučuje uključivanje vežbi RPP-a u
redovne aktivnosti fizičkog vaspitanja. Važno je da se pre planiranja programa RPP: - prosvetni
radnici upoznaju i i opservirati grupu dece sa teškoćama, pa da na osnovu njihovih sposobnosti
kreiraju program rada fizičkih aktivnosti. Prilikom redovnih aktivnosti fizičkog vaspitanja
potrebno je brinuti o vrsti vežbe kada je u pitanju pokretna igra, pa zbog toga treba birati one
vežbe koje dozoljavaju da se deca sa teškoćama u razvoju osećaju kao pobednici ili neko ko je
izvršio zadatak na način koji je očekivan od njega. Vežbe u paru, ili vježbe koje za cilj imaju
podsticanje socijalnog kontakta, jer na taj način se može uspješno delovati na prihvatanje deteta
sa teškoćama od strane vršnjaka, treba primenjivati u okviru usmerenih aktivnosti fizičkog
vaspitanja. U grupi dece sa težim smetnjama obavezno treba izbegavati zahtevne zadatke ili
zadatke u paru ukoliko svako djete koje ima teže smetnje nema personalnog asistenta. RPP
dozvoljava korišćenje dodatnih pomagala u cilju što uspešnije realizacije aktivnosti fizičkog
vaspitanja.. U tu svrhu može se koristiti video zapis koji će pokazati i dodatno objašnjavati
stručnjacima u radu na koji način planirati i izvoditi program rada sa decom sa smetnjama u
razvoju . Prilikom planiranja programa rada u grupi sa decom sa teškoćama treba koristi
vremenski kraće zadatke jer koncentracija i pažnja dece sa težim smetnjama su dosta kraće u
odnosu na njihove vršnjake i decu sa lakšim smetnjama i dr. Selimović.,Mujezinović i Bratovčić
http://www.ilearn-project.eu/documents/bhs/RPP_DIF.pdf
 Za decu sa autizmom se takođe preporučuju fizičke aktivnosti - hodanje, trčanje, hodanje na
breg i silaženje s brega, penjanje i silaženje po stepenicama, hodanje po suženoj površini,
hvatanje i bacanje lopte, gađanje koša i gola, penjanje na sprave u dvorištu, ljuljanje na ljuljašci i
sve vežbe kombinacije prethodnih aktivnosti (Friščić,2016).

Podsticanje razvoja senzorne inteligencije

Aktivnosti za podsticaj razvoja senzomotorne inteligencije koje predstavljaju senzorno-bogatu

„trpezu“za decu obuhvataju i aktivnosti u kojima se angažuje celo telo koje podstiče decu da se
:ljuljaju,više naopačke,vrte oko sebe,dozvoljeno kretanje koje im prija ,ne siliti da pokušaju neki
pokret.U slučaju odbijanja aktivnosti koje angažuje celo telo predložiti učestvovanje do neke
granice ( na pr.samo minut,uz pomoć vaspitača..).Nošenje teških igračaka(kocke,lopte) čime bi
se omogućila senzorna „stimulacija“ tetiva,mišića i zglobova.Taktilno stimulišuće aktivnosti kao
što su:igre u pesku,sa glinom,slikanje prstićima,igra sa vodom,blatom,trljanje pastelama.Kuvanje
nudi višestruka senzorna iskustva:miris,ukus,manipulacija priborom za kuvanje.“Kutija za
opipavanje“akcenat se stavlja na percepciju dodirom i deca se podstiču da razvijaju rečnik koji je
potreban za opisivanje i imenovanje onoga što možeopipati (na pr.četka,pero,razne tkanine....)
(Daniels,Stafford, 2001).

Uravnotežanost i koodinacije pokreta krupnih mišića

Lakoća i ravnoteža koordinisanih pokreta krupnih mišića razvijaju se postepeno od druge do

šeste godine.Neuromišićna disfunkcija koja potiče od centralnog nervnog sistema,naročito kod
cerebralne paralize najčešći je fizički invaliditet kod male dece.
Cerebralna paraliza je kontinuum motoričkih disfunkcija koje su rezultat moždane povrede i one
se kreću od blage do ozbiljne onesposobljenosti gde su koordinisani pokreti nemogući.
Vaspitači u slučaju dece sa disfunkcijama centralnog nervnog sistema ne bi smeli gajiti previše
niska očekivanja ,te disfunkcije nisu tačni prediktori kognitivnog potencijala i akademskog
postignuća.Pojedinci uz odgovarajuću podršku i pomoć postižu izvrstan školski uspeh.
Kod ovakve dece prilikom individualnog planiranja treba uzeti u obzir devijacije u razvoju
mišića koje obuhvataju:
-mišićni tonus-deca sa hipotonusom mogu da budu manje aktivna,lako se zamaraju.Hipertonus
izrazita mišićna napetost koja dovodi da mišići rade jedni protiv drugihMože da se javi i
fluktuacija mišićnog tonusa na pr.kada dete odmara ima nizaktonus,u sliučaju voljnog pokreta
pokrene visoki tonus i ishod je tada nekoordinisani obrazac kretanja.
-mišićna kontrola-tremor mišića koji remeti voljno kretanje.
-mišićna snaga-može biti trajno oštećena
U okviru individualnog planiranja izuzetno je važno da dete proceni tim stručnjaka ,da se timski
razvija odgovarajući ciljevi i zadaci za decu sa motoričkim disfunkcijamai usporenim fizičkim
razvojem.Specijalisti će razviti posebne pristupe u tretmanu svakog deteta.Roditelji i vaspitači će
tada moći da primenjuju neke terapijske tehnike u vrtiću i kod kuće i tada će moći da podstiču
dečji motorički razvoj.Uz pomoć adaptirane opreme(proteze,podupirači,kolica na
točkovima,šetalice,tekstualni telefoni,računari) dovešće dete do samostalnog funkcionisanja.

Podsticanje koordinacije oko-ruka

Kada se planiraju programi za podsticanje koordinacije oko-ruka veoma je važno kako adaptirati
materijal za zadatke kojima se razvija sitna motorika.Na primer:da bi dete bolje držalo
pastel,četkicu ...mogu da se naprave posebne trakeili gumice.Prekidači pričvršćeni na mehaničke
igračke omogučiće detetu da učestvuje u usmeravanju akcija igračaka. (Daniels,Stafford,2001)

Aktivnosti koje podstiču fizički rast i razvoj

Fizički razvoj dece ima uticaj na ostale oblasti razvoja.Bez fizičke snage koja će na odgovarajući
način držati telo,dete neće moći da na odgovarajući način učestvuje u aktivnostima koje
zahtevaju da sedi u stolici ili na podu.Bez fizičke snage u šakama i prstima,dete neće moći lako
da izvodi manipulativne aktivnosti niti da se bavi likovnim radom.Fizički razvoj deci omogućuje
da se pripreme za akademske veštine .Za fizički razvoj dece potrebno je vreme ,a da bi deca
stekla snagu i koordinaciju potrebno je vežbanje,odnosno ponavljanje aktivnosti.
(Daniels,Stafford 2001:81).
Aktivnosti koje pomažu deci da izgrade fizičku snagu (veštine krupne motorike):
 da deca dižu,nose,ili bacaju lagane predmete,a zatim povećavajući težinu tih predmeta.
  da deca plešu prave kreativne pokrete uz muziku i tako razvijaju savitljivost.Tehnikama
istezanja može se pomoći deci da počnu da izvode sve pokrete rukama.Što pedstavlja
neophodan uslov za bacanje lopte.
 prilikom izvođenja vežbi ravnoteže obezbediti detetu „sigurno gnezdo“(mekana podloga
prilikom pada ili držanje vaspitača za ruku)
 šetnje po neravnom terenu deca tada izvode razne motoričke veštine da bi savladala
teren.-kretanje uz muziku različitim načinom kretanja
 preskakanje preko raznih stvari:kutije ,kocke,štap,kanap,knjige...
Aktivnosti za podsticanje koordinisanog i uravnoteženog kretanja:
 Početi od jednostavnih veština ka složenijimKonačni cilj može biti kotrljanje lopte do
određene razdaljine,ali početi sa kotrljanjem po tlu bez obzira na to dokle će da stigne
 Uz muziku podsticati i vežbati veštine koordinacije imitirajući razne životinje ili
mašine,staze prepreka,igra „vrućih krompira,razni plesovi
 Podsticati decu da trče do određenog cilja i nazad do starta da steknu koordinaciju i snagu
trčanja .Da bi se izbegao elemen takmičenja svako dete ponaosob da trči.
 Trčanje u skladu sa ritmom muzike.
 Položene merdevine ( ili na pr.automobilske gume) na pod i dete da hoda između
lestvica,neizmenično nogama i prenoseći težinu tela.(Daniels,Stafford,2001)
II Metodologija istraživanja

Problem i predmet istraživanja

Problem istraživanja zasniva se na pitanjima vazanim za značaj usmerenih aktivnosti na razvoj

dece sa smetnjama u razoju i potrebi individualnog i individualizovanog rada sa decom sa
razvojnim smetnjama. Predmet istraživanja odnosi se na ispitivanje uticaja usmerenih
aktivnosti na opšti razvoj dece sa smetnjama u razvoju.

Cilj istraživanja

Osnovni cilj istaživanja je da se utvrde iskustva vaspitača u kojoj meri usmerene fizičke
aktivnosti utiču na razvoj dece sa smetnjama u razvoju.

Hipoteze istraživanja

Osnovna hipoteza - Pretpostavlja da su ispitanici svesni uticaja usmerenih aktivnosti na decu sa

smetnjama u razvoju i da se u tom pravcu dodatno stručno osposobljavaju.

Iz osnovne hipoteze proizilazi posebna hipoteza:

- Vaspitači smatraju da je potrebno da imaju podršku stručnog saradnika za metodiku

fizičkog vaspitanja u planiranju i realizaciji usmerenih aktivnosti.

Metode , tehnike i instrumenti istraživanja

Metoda koja se koristi u istraživanju je deskriptivna, tehnika je anketiranje vaspitača, a

instrument je Upitnik (Prilog 1) kojim se ispituju mišljenja i iskustva vaspitača o uticaju fizičkih
aktivnosti na opšti razvoj dece sa smetnjama u razvoju. U delu koji se odnosi na opšte podatke o
ispitanicima, vaspitači su trebali da navedu mesto ustanove u kojoj rade, godine radnog iskustva
u struci i godine života. Drugi deo upitnika se sastoji od 15 jasno koncipiranih pitanja kojima u
skladu sa postavljenim ciljevima istraživanja.
Uzorak istraživanja

Uzorak ispitanika cini 50 vaspitača iz Pančeva,Novog Sada ,Kikinde i Beograda.

Tabela broj 1. Struktura ispitanika

Mesto Broj Radni staž Broj Godine života

zaposlenja ispitanika u struci ispitanika
ispitanika

Pančevo 40 Do 5 -30 40 Od 25- 50

Novi Sad 2 Od 5 -10 2 Od 25-30

Kikinda 5 Od 5-20 5 Od 25-45

Beograd 3 Od 5-10 3 Od 25-30

Uvidom u tabelu 1. konstatujemo da je najveći broj ispitanika zaposlen u Pančevu, da najveći

broj ispitanika ima radanog staža u rasponu od 5 do 30 godina staža u struci, od 20 do 50.godina
života. Iz Novog sada 2 ispitanika od 5 do 10 godina radnog staža ,godine života od 25 do 30.Iz
Kikinde 5 ispitanika sa stažom u struci od 5 do 20 godina ,od 25 do 45 godina života.Iz Beograda
3 ispitanika ,ranog staža u struci od 5 do 10 godina ,godine starosti ispitanika od 25 do 30 godina

Tok istaživanja

Anketiranje sa 10 ispitanika, koji su školske 2016/17.godine studenti na doškolavanju u

VŠSSOV u Kikindi, izvršeno je uz saglasnost uprave škole. Za 40 ispitanika iz Pančeva nije bila
potrebna saglasnost, jer je studentkinja koja je izvršila anketiranje zaposlena u PU "Dečja radost”
kao vaspitač. Ispitanicima je saopšteno da će se rezultati anketiranja zbirno koristiti za potrebe
završnog rada i da je anketiranje anonimno.Anketiranje vaspitača je obavljeno aprila
2017.godine.

III Rezultati istraživanja i diskusija

Nakon izvršenog istraživanja pristupilo se analizi dobijenih rezultata prema svim tvrdnjama koje
su korištene u ovom istraživanju.

U Tabeli 2.dat je pregled zbirnih rezultata istraživanja prema svakom pitanju uz prikaz procenata.

Posle toga u zasebnim tabelama dat je prikaz i svakog pitanja zasebno. Takođe je svaka tvrdnja
prodiskutovana ispod svake tabele.
Tabela 2. Zbirni rezultati istraživanja

uglavnom
da

ne
procenat

procenat

procenat
Pitanja

1. Usmerene akivnosti fizičkog vaspitanja pozitivno utiču na razvoj 40 80% 5 10% 5 10%
predškolske dece

2. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja posebno su važne za decu sa 35 70% 14 28% 1 2%

smetnjama u razvoju

3. Imam dodatne obuke koje se odnose na decu sa smetnjama u razvoju 8 16% 13 26% 29 58%

4. Dodatno sam obučen/a za rad sa decom sa smetnjama u razvoju u okviru 3 6% 8 16% 39 78%
aktivnosti fizičkog vaspitanja

5. U planiraju usmerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja za decu sa smetnjama 5 10% 20 40% 25 50%
u razvoju učestvuju stručni saradnici

6. Podrška stručnog saradnika za fizičko vaspitanje u planiranju i realizacije 40 80% 6 12% 4 8%

usmerenih aktivnosti fizičkog sa decom sa razvojnim smetnjama je vrlo
značajna za vaspitače

7. U vrtiću u kome radi zaposlen je stručni saradnik za fizičko vaspitanje 25 50% 6 12% 19 38%

8. Vršnjačka podrška je značajan fakor u realizaciji usmerenih aktivnosti 40 80% 10 20% 0 0%

fizičkog vaspitanja kada se u grupi nalazi dete sa smetnjama u razvoju

9. Ukazujem roditeljima na značaj aktivnosti fiz.v. za decu i savetujem da ih 31 62% 17 34% 2 4%

ako je to moguće uključe u sportske aktivnosti

10 Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju opšteg razvoja dece sa 38 76% 8 16% 4 8%
.
smetnjama u razvoju

11 Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju koordinacije kod dece sa 43 86% 7 14% 0 0%
.
smetnjama u razoju

12 Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ravnoteže kod dece sa 43 86% 7 14% 0 0%
.
smetnjama u razoju

13 Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ritma kod dece sa 36 72% 13 26% 1 2%
.
smetnjama u razoju

14 Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ovladavanja objektivnog i 33 66% 15 30% 2 4%

.
subjektivnog prostora kod dece sa smetnjama u razoju

15 Vaspitač treba da vodi pedagošku dokumenaciju o napredovanju dece na 42 84% 5 10% 3 6%

usmerenim aktivnostima fizičkog vaspitanja (da li se teško uključilo u
aktivnosti, da li učestvuje u svim aktivnostima, da li se raduje aktivnostima
i sl.)

Tabela broj 3Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja pozitivno utiču na razvoj predškolske dece
 Tvrdnja da % uglavnom % ne %

1. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja 40 80% 5 10% 5 10%

pozitivno utiču na razvoj predškolske dece

broj 1. Uticaj usmerenih aktivnosti na razvoj predškolske dece Grafik

Uvidom u Tabelu 3. i Grafik 1. konstatuje se da je na pitanje Usmerene aktivnosti fizičkog

vaspitanja pozitivno utiču na razvoj predškolske dece od ukupnog broja ispitanika njih 40
odgovorilo sa „da“, a što u procentima iznosi 80%, dok je sa „uglavnom“ odgovorilo 5 ispitanika
(10%), a sa“ne“ je odgovorilo 5 ispitanika što iznosi 10 % od ukupnog broja ispitanika. Za
očekivati je bilo da na ovo pitanje svi ispitanici daju pozitivan odgovor, ali uvidom u komentare
se dolazi do zaključka da 20 vaspitača smatra da neadekvatno organizovane usmerene aktivnosti
fizičkog vaspitanja (u neadekvatnim prostorima sa nedovoljno sredstava za realizaciju usmerenih
aktivnosti fizičkog vaspitanja ) uz vaspitački kadar koji nije obuhvaćen celoživotnim učenjem,
koji nema podršku pedagoga za fizičku kulturu i sl., ne daje u potpunosti dobre rezultate kada
govorimo o razvoju predškolske dece.

Tabela broj 4.Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja posebno su važne za decu sa smetnjama u
razvoju
 Tvrdnja da % uglavnom % ne %

2. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja posebno 35 70% 14 28% 1 2%

su važne za decu sa smetnjama u razvoju

broj2.Umerene aktivnosti fizičkog vaspitanja posebno su važne za decu sa smetnjama u razvoju

Grafik

Uvidom u tabelu 4 i grafik 2.konstatuje se da je na pitanje Usmerene aktivnosti fizičkog

vaspitanja posebno su važne za decu sa smetnjama u razvoju od ukupnog broja ispitanika njih 35
odgovorilo sa „da“, što u procentima iznosi 70%,dok je sa „uglavnom“odgovorilo 14 ispitanika
(28%),a sa „ne“ je odgovorilo 1 ispitanik što znači 2% od ukupnog broja ispitanika.

Tabela broj 5. Imam dodatne obuke koje se odnose na decu sa smetnjama u razvoju

Tvrdnja da % uglavnom % ne %

3. Imam dodatne obuke koje se odnose na decu sa 8 16% 13 26% 29 58%

smetnjama u razvoju
broj 3.Imam dodatne obuke koje se odnose na decu sa smetnjam u razvoju Grafik

Uvidom u tabelu 5 i grafikon 3,konstatuje se da je na pitanje Imam dodatne obuke koje se odnose
na decu sa smetnjama u razvoju od ukupnog broja ispitanika njih 8 odgovorilo je sa „da“, što je u
procentima 16%,dok je sa „uglavnom“ odgovorilo 13 ispitanika (26%), a sa „ne“ odgovorilo je
29 ispitanika što iznosi 59% od ukupnog broja ispitanika.

Tabela broj 6. Dodatno sam obučen/a za rad sa decom sa smetnjam u razvoju u okviru aktivnosti
fizičkog vaspitanja

Tvrdnja da % uglavnom % ne %

4. Dodatno sam obučen/a za rad sa decom sa 3 6% 8 16% 39 78%

smetnjama u razvoju u okviru aktivnosti
fizičkog vaspitanja
broj 4.Dodatno sam obučen/a za rad sa decom sa smetnjama u razvoju u okviru aktivnosti
fizičkog vaspitanja Grafik

Uvidom u tabelu 6 i grafikon 4 konstatuje se da je na pitanje Dodatno sam obučen za rad sa

decom sa smetnjama u razvoju u okviru fizičkog vaspitanja od ukupnog broja ispitanika njih 3
odgovorilo je sa „da“ sto u procentima iznosi 6% ,dok je sa „uglavnom“ odgovotilo 8 ispitanika
(16%),a sa „ne“ odgovorilo je 39 ispitanika što iznosi 78% od ukupnog broja ispitanika.Ovde se
može uočiti da ispitanici nisu dodatno obučeni za rad sa decom sa smetnjama.

Tabela broj 7. U planiranju aktivnosti fizičkog vaspitanja za decu sa smetnjama u razvoju

učestvuju stručni saradnici

Tvrdnja da % uglavnom % ne %

5. U planiraju usmerenih aktivnosti fizičkog 5 10% 20 40% 25 50%

vaspitanja za decu sa smetnjama u razvoju
učestvuju stručni saradnici
broj 5.U planiranju umerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja za decu sa smetnjama u razvoju
učestvuju stručni saradnici Grafik

Uvidom u tabelu 7 i grafikon 5 konstatuje se da je na pitanje U planiranju usmerenih aktivnosti

fizičkog vaspitanj aza decu sa smetnjama u razvoju učestvuju stručni saradnici od ukupnog broja
ispitanika njih 5 odgovorilo je sa „da“što je u procentima 10%, sa „uglavnom“ odgovorilo je 20
ispitanika (40%), a sa „ne2odgovorilo je 25 ispitanika što iznosi 50% od ukupnog broja
ispitanika.

Tabela 8. Podrška stučnog saradnika za fizičko vaspitanje prilikom planiranja i realizacije

usmerenih aktivnosti fizičkog sa decom sa razvojnim smetnjama je vrlo značajna za vaspitače jer
doprinosi razvoju ove dece

Tvrdnja da % uglavnom % ne %

6. Podrška stručnog saradnika za fizičko 40 80% 6 12% 4 8%

vaspitanje prilikom planiranja i realizacije
usmerenih aktivnosti fizičkog sa decom sa
razvojnim smetnjama je vrlo značajna za
vaspitače jer doprinosi razvoju ove dece
broj 6.Podrška stručnog saradnika za fizičko vaspitanje prilikom planiranja i realizacije
usmerenih aktivnosti fizičkog sa decom sa razvojnim smetnjama Grafik

Uvidom u tabelu 8 i grafikon 6 konstatuje se da je na pitanje Podrška stručnog saradnika za

fizičko vaspitanje prilokom planiranja i realizacije usmerenih aktivnosti fizičkog sa decom sa
razvojnim smetnjama je vrlo značajna za vaspitače jer doprinosi razvoju ove dece od ukupnog
broja ispitanika njih 40 odgovorilo je sa „da“ što je u procentima 80%,sa „uglavnom“ odgovorilo
je 6ispitanika (12%),i sa „ne“ od ukupnog broja ispitanika odgovorilo je 4 što je u procentima
8%.Ovde se može konstatovati da je vaspitačima izuzetno značajna podrška stručnog saradnika
za fizičko vaspitanje prilikom planiranja i realizovanja usmerenih aktivnosti fizičkog zbog
velikog doprinosa u razvoju dece sa smetnjama u razvoju.

Tabela 9. U vrtiću u kome radi zaposlen je stručni saradnik za fizičko vaspitanje

Tvrdnja da % uglavnom % ne %

7. U vrtiću u kome radi zaposlen je stručni 25 50% 6 12% 19 38%

saradnik za fizičko vaspitanje
broj7.U vrtiću u kome radi zaposlen je stručni saradnik za fizičko vaspitanje Grafik

Uvidom u tabelu 9 i grafikon 7 konstatuje se da ja na pitanje U vrtiću u kome radi zaposlen je

stručni saradnik za fizičko vaspitanje od ukupnog broja ispitanika njih 25 odgovorilo je sa „da“
što je u procentima 50% sa „uglavnom“ odgovorilo je 6 ispitanika (12%), i sa „ne“ od ukupnog
broja ispitanika odgovorilo je 19 što je u procentima 38%.

Tabela 10. Vršnjačka podrška je značajan faktor u realizaciji usmerenih aktivnosti fizičkog
vaspitanja kada se u grupi nalazi dete sa smetnjama u razvoju

Tvrdnja da % uglavnom % ne %
8. Vršnjačka podrška je značajan fakor u 40 80% 10 20% 0 0%
realizaciji usmerenih aktivnosti fizičkog
vaspitanja kada se u grupi nalazi dete sa
smetnjama u razvoju
broj 8.Vršnjačka podrška je značajan faktor u realizaciji usmerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja
kada se u grupi nalazi dete sa smetnjama u razvoju Grafik

Uvidom u tabelu 10 i grafikon 8 konstatuje se da su na pitanje Vršnjačka podrška je značajan

faktor u realizaciji usmerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja kada se u grupi nalazi dete sa
smetnjama u razvoju od ukupnog broja ispitanika njih 40 odgovorilo je sa „da“ što je u
procentima 80%,sa „uglavnom“ odgovorilo je 10 ispitanika (20).Za očekivati je da je večina
ispitanika odgovorila da je vrlo značajno da deca pruže podršku u realizaciji usmerenih
aktivnosti fizičkog vaspitanja kada su u grupi deca sa smetnjama u razvoju.

Tabela 11. Ukazujem roditeljima na značaj usmerenih aktivnosti fizičkog za decu sa smetnjama u
razvoju i savetujemda ih ako je to moguće uključe u sportske aktivnosti

Tvrdnja da % uglavnom % ne %
9. Ukazujem roditeljima na značaj usmerenih 31 62% 17 34% 2 4%
aktivnosti fizičkog za decu sa smetnjama u
razvoju i savetujem da ih ako je to moguće
uključe u sportske aktivnosti
broj 9.Ukazujem roditeljima na značajusmerenih aktivnosti fizičkog za decu sa smetnjama u
razvoju i savetujem da ih ako je moguće uključe u sportske aktivnosti Grafik

Uvidom u tabelu 11 i grafikon 9 konstatuje se da su napitanje Ukazujem roditeljima na značaj

usmerenih aktivnosti fizičkog za deca sa smetnjama u razvoju i savetujem da ih ako je moguće
uključe u sportske aktivnosti od ukupnog broja ispitanika njih 31 je odgovorilo sa „da“ što u
procentima iznosi 62%, sa „uglavnom“ odgovorilo je 17 ispitanika (34%),a sa „ne“ odgovorilo je
2 ispitanika što je u procentima 4% od ukupnog broja ispitanika.

Tabela 12. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja doprinose razvoju opšteg razvoja dece sa
smetnjama u razvoju

Tvrdnja da % uglavnom % ne %
10. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose 38 76% 8 16% 4 8%
razvoju opšteg razvoja dece sa smetnjama u
razvoju
broj 12.Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju opšteg razvoja dece sa smetnjama u
razvoju Grafik

Uvidom u tabelu 2 i grafikon 10 konstatuje se da je na pitanje Usmerene aktivnosti fizičkog

vaspitanja doprinose razvoju opšteg razvoja dece sa smetnjama u razvoju od ukupnog broja
ispitanika njih 38 odgovorilo je sa „da“ što je u procentima 76%,sa „uglavnom“ odgovorilo je 8
ispitanika (16%),sa „ne“ odgovorilo je 4 ispitanika što u procentima iznosi 8% od ukupnog broja
ispitanika

Tabela 13.Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja doprinose razvoju koordinacije kod dec sa
smetnjama u razvoju

Tvrdnja da % uglavnom % ne %
11. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose 43 86% 7 14% 0 0%
razvoju koordinacije kod dece sa smetnjama u
razoju
broj 11.Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju koordinacje kod dece sa smetnjama u
razvoju Grafik

Uvidon u tabelu 13 i grafikon 11 konstatuje se da je na pitanje usmerene aktivnosti fizičkog

vaspitanja doprinose razvoju koordinacije kod dece sa smetnjama u razvoju od ukupnog broja
ispitanika njih 43 odgovorilo je sa „da“ što u procentima iznosi 86% ,sa „uglavnom“ odgovorilo
je 7 ispitanika (14%).Može se konstatovati da vaspitači smatraju da usmerene aktivnosti
fizičkog vaspitanja daju veliki doprinos razvoju koordinacije kod dece sa smetnjama u razvoju.

Tabela 14. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ravnoteže kod dece sa
smetnjama u razvoju

Tvrdnja da % uglavnom % ne %
12. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose 43 86% 7 14% 0 0%
razvoju ravnoteže kod dece sa smetnjama u
razoju
broj 12. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ravnoteže kod dece sa smetnjama u
razvoju Grafik

Uvidom u tabelu 14 i grafikon 12 konstatuje se da je na pitanje Usmerene aktivnosti fizičkog

vaspitanja doprinose razvoju ravnoteže kod dete sa smetnjama u razvoju njih 43ispitanika
odgovorilo je sa „da“ što je u procentima 86%,sa „uglavnom“ odgovorilo je 7 ispitanika (14%).

Tabela 15. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ritma kod dece sa
smetnjama u razvoju

Tvrdnja da % uglavnom % ne %
13. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose 36 72% 13 26% 1 2%
razvoju ritma kod dece sa smetnjama u razoju
broj 13.Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ritma kod dece sa smetnjamau razvoju
Grafik

Uvidom u tabelu 15 i grafikon 13 konstatuje se da je na pitanje Usmerene aktivnosti fizičkog

vaspitanja doprinose razvoju ritma kod dece sa smetnjama u razvoju njih 36 ispitanika
odgovorilo je sa „da“ što je u procentima 72%,sa „uglavnom“ odgovorilo je 13 ispitanika (26%),
a sa „ne“ odgovorilo je 1 ispitanik što je 2% od ukupnog broja ispitanika.

Tabela 16. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ovladavanja objektivnog i
subjektivnog prosra kod dece sa smetnjama u razvoju

Tvrdnja da % uglavnom % ne %
14. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose 33 66% 15 30% 2 4%
razvoju ovladavanja objektivnog i
subjektivnog prostora kod dece sa smetnjama
u razoju
broj14.Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju ovladavanja objektivnog i subjektivnog
prostora kod dec sa smetnjama u razvoju Grafik

Uvidom u tabelu 16 i grafikon 14 konstatuje se da je na pitanje Usperene aktivnosti fizičkog

vaspitanja doprinose razvoju ovladavanja objektivnog i subjektivnog prostora kod dece sa
smetnjama u razvoju njih 33 ispitanika odgovorilo je sa „da“ što je u procentima 66%, sa
„uglavnom“ odgovorilo je 15 ispitanika (30%), sa „ne“ odgovorilo je 2 ispitanika što je u
procentima 4% od ukupnog broja ispitanika .

Tabela 17. Vaspitač treba da vodi pedagošku dokumentaciju o napredovanju dece na usmerenim
aktivnostima fizičkog vaspitanja ( da li se teško uključuje u aktivnosti ,da li učestvuje u svim
aktivnostima ,da li se raduje aktivnostima i sl.)

Tvrdnja da % uglavnom % ne %

15 Vaspitač treba da vodi pedagošku 42 84% 5 10% 3 6%

dokumenaciju o napredovanju dece na
usmerenim aktivnostima fizičkog vaspitanja
(da li se teško uključilo u aktivnosti, da li
učestvuje u svim aktivnostima, da li se
raduje aktivnostima i sl.)
broj 15.Vaspitači treba da vode pedagošku dokumentaciju o napredovanju dece na
usmerenimaktivnostima fizičkog vaspitanja Grafik

Uvidom u tabelu 17 i grafikon 15 konstatuje se da je na pitanje Vaspitač treba da vodi pedagošku

dokumentaciju o napredovanju dece na usmerenim aktivnostima fizičkog vaspitanja ( da li se teško
uključilo u aktivnosti da li učestvuje u svim aktivnostima da li se raduje aktivnostima i sl.) njih 42
ispitanika odgovorilo je sa „da“ što je u procentima 84%,sa „ uglavnom“ odgovorilo je 5 ispitanika (10%),
a sa „ne“ odgovorilo je 3 ispitanika što je u procentima 6% od ukupnog broja ispitanika.Vaspitači smatraju
da je neophodno voditi pedagošku dokumentaciju o napredovanju dec e na usmerenim aktivnostima
fizičkog vaspitanja .
Završni komentar

Na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem,može se zaključiti da je vaspitačima izuzetno bitna i

neophodna dodatna obuka za rad sa decom sa smetnjama u razvoju.Usmerene aktivnosti fizičkog
vaspitanja pružaju široke mogućnosti kod zdrave dece a posebno kod dece sa smetnjam u
razvoju.U planiranju i realizaciji usmerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja neophodna je saradnja
i podrška stručnog saradnika za fizičko vaspitanje Neophodno je da u svim vrtićima postoji
stručni saradnik za fizičko vaspitanje zbog velikog doprinosa u razvoju dece sa smetnjama u
razvoju.

Na osnovu sopstvenog iskustva konstatujem da vaspitno-obrazovni rad sa decom sa smetnjama u

razvoju zahteva dodatna znanja i veštine vaspitača u radu sa ovom decom. Zbog složenosti
planiranja, programiranja i realizacije usmerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja, smatram da treba
putem pedagoškog profila treba prikupiti podatke o sposobnostima deteta sa smetnjama u
razvoju, te u skladu sa tim informacijama, individualizovano ili individualno organizovani
fizičke aktivnosti za ovu decu. To opet zavisi od toga da li vaspitač ima podršku stručnog tima.
Podrška personalnog asistenta bi takođe doprinela da se aktivnosti fizičkog vaspitanja što
kvalitetnije planiraraju i realizuju kada u grupi imamo dete sa smetnjama u razvoju. Ovo bi
doprinelo da ova deca od najranijeg životnog perioda budu obuhvaćena dobro organizovanim
fizičkim aktivnostima koje bi se reflektovalne na njihov sveukupni razvoj.
Literatura

 Bala, G., Nikolić, V., Jovanović, M., Banić, М., Doroški, Nj., Jovanović, G. i Milojević,
M. (1984). Psihosomatske karakteristike lakše psihički ometenih učenika. Novi Sad:
Fakultet fizičke културе.
 Daniels, R.A.& Stafford, K. (2001). Integracija dece sa posebnim potrebama. Beograd:
Centar za interaktivnu pedagogiju.
 Dimić, N., Kašić, Z., Ostojić, S., Đoković, S. i Slavnić, S. (2005). Smetnje i poremećaji u
razvoju kod dece oštećenog sluha. U S. Golubović (ur.), Smetnje i poremećaji kod dece
ometene u razvoju (str. 13-74). Beograd: Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

 Đukičin, K. (2015). Fizičko vaspitanje u inkluzivnom obrazovanju. Master rad,

Univerzitet u Beogradu; Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

 Đorđić, V.(2002). Predškolsko fizičko vaspitanje u Vojvodini. Vršac: Viša škola za

obrazovanje vaspitača.

 Frišić, D. (2016). Terapijski postupci i edukacijske strategije za djecu s autizmom. Završni

rad. Sveučilište Sjever, Varaždin.

 Halaši, S. (2016). Telesna struktura i motorički status kao prediktori kvaliteta života dece
mlađeg školskog uzrasta. Doktorksa disetracija. Univerzitet u Novom Sadu: Fakultet za
sport i fizičko vaspitanje.

 Кamenov, E. (1995). Model osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom

predškolskog uzrasta. Novi Sad: Odsek za pedagogiju Filozofskog fakulteta.

 Maksimović, J., Golubović, G. i Jablan, B. (2015). Podsticanje razvoja koordinacije kod

učenika sa smetnjama u razvoju u redovnoj osnovnoj školi. Nastava i vaspitanje, 64 (4),
753-767.

 Mesaroš Živkov, A. i Markov, Z. (2008). Uticaj programiranog fizičkog vežbanja na

razvoj motoričkih sposobnosti. Nastava i vaspitanje, 57(4), 483-504.
 Mesaroš Živkov, A., Markov, Z. i Pakaški, O. (2009). Pokret u funkciji razvoja
predškolskog deteta – prvi deo. Kikinda: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje
vaspitača.
 Mesaroš-Živkov, A. i Markov, Z.(2010). Efekti fizičkog vaspitanja na predškolskom
uzrastu s obzirom na stručni profil realizatora . Inovacije u nastavi - časopis za savremenu
nastavu , 23 (3), 23-34.
 Nikolić, S., Ilanković, V. i Ilić Stošović, D. (2005). Praksička sposobnost učenika sa
mentalnom retardacijom. Istraživanja u defektologiji, Br. 6, 113-123.
 Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam
godina (1996). Beograd: Prosvetni pregled.

 Rajović, R. (2009). IQ – briga roditelja.

 Selimović,S.,Mujezinović, A. i Bratovčić,B. Specifičnosti tjelesnog odgoja djece sa

intelektualnim teškoćama rehabilitacija putem pokreta http://www.ilearn-
project.eu/documents/bhs/RPP_DIF.pdf pristupljeno 3.maja 2017.g.
Prilozi

Prilog broj 1. Upitnik

uglavnom
da

ne
procenat

procenat

procenat
Pitanja

1. Usmerene akivnosti fizičkog vaspitanja pozitivno

utiču na razvoj predškolske dece

2. Usmerene aktivnosti fizičkog vaspitanja posebno

su važne za decu sa smetnjama u razvoju

3. Imam dodatne obuke koje se odnose na decu sa

smetnjama u razvoju

4. Dodatno sam obučen/a za rad sa decom sa

smetnjama u razvoju u okviru aktivnosti fizičkog
vaspitanja

5. U planiraju usmerenih aktivnosti fizičkog

vaspitanja za decu sa smetnjama u razvoju
učestvuju stručni saradnici

6. Podrška stručnog saradnika za fizičko vaspitanje

prilikom planiranja i realizacije usmerenih
aktivnosti fizičkog sa decom sa razvojnim
smetnjama je vrlo značajna za vaspitače jer
doprinosi razvoju ove dece

7. U vrtiću u kome radi zaposlen je stručni saradnik

za fizičko vaspitanje

8. Vršnjačka podrška je značajan fakor u realizaciji

usmerenih aktivnosti fizičkog vaspitanja kada se u
grupi nalazi dete sa smetnjama u razvoju

9. Ukazujem roditeljima na značaj usmerenih

aktivnosti fizičkog za decu sa smetnjama u
razvoju i savetujem da ih ako je to moguće uključe
u sportske aktivnosti

10. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju

opšteg razvoja dece sa smetnjama u razvoju

11. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju

koordinacije kod dece sa smetnjama u razoju

12. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju

ravnoteže kod dece sa smetnjama u razoju
13. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju
ritma kod dece sa smetnjama u razoju

14. Usmerene fizičkog vaspitanja doprinose razvoju

ovladavanja objektivnog i subjektivnog prostora
kod dece sa smetnjama u razoju

15 Vaspitač treba da vodi pedagošku dokumenaciju o

napredovanju dece na usmerenim aktivnostima
fizičkog vaspitanja (da li se teško uključilo u
aktivnosti, da li učestvuje u svim aktivnostima, da
li se raduje aktivnostima i sl.)