Professional Documents
Culture Documents
Дипломски- Водоничне ћелије PDF
Дипломски- Водоничне ћелије PDF
Kандидат: Ментор:
Бр.индекса 250/06
Чачак, 2010.године
1.УВОД
Тада започиње доба све веће примјене техничких процеса, односно машина које
корисно претварају једне у друге облике енергије.
1
Слика 1. Удио појединих комерцијалних примарних енергената у укупној свјетској
потрошњи
(нагласак на фосилним горивима)
2
Употреба енергије и њених извора на начин који није штетан за околину (што је
данас често обухваћено појмом одрживости) поставља нове захтјеве пред науку,
технологију и друштво у цјелини.
3
су најзаслужнији за укупан развој: ГМ ЕВ1, Форд Рангер ЕВ, Форд е-Ка, Хонда ЕВ+,
Ниссан Хyпермини , Тоyота e-Com, Peugeot 106 Electrik и остали. Томе се могу
додати и електрични скутери и лака електрична доставна возила, а никако се не смије
заборавити на хибридна електрична возила.
Комплетна техничка решења се могу наћи на тржишту, али су научне институције и
пројектни бирои и даље веома заузети на унапређењу постојећих и изналажењу нових
решења.
Сва догађања у вези са развојем и пројектовањем ЕВ и ХЕВ (хибридна ел. возила) су
знак да је вријеме да ову технологију усавршимо, и проширимо њене могућности
коришћења за све гране индустрије.
1.2.ЕЛЕКТРИЧНА ВОЗИЛА
4
Слика 3. Блок шема ЕВ
5
Како је то већ напоменуто, ограничен радијус кретања може да задовољи потребе у
највећем броју случајева. Ово се посебно односи на возне паркове градских служби, па
се у тим службама најчешће и јављају ЕВ. Развој и шира примена ЕВ у директној су
вези са изградњом инфраструктуре за допуњавање батерија као и са развојем
ефикаснијих батерија који треба да допринесу повећању аутономије и бољим возним
карактеристикама ових возила, или још боља вријанта улагање у развој хибридних
извора енергије.
ХЕВ спадају у возила са ниском емисијом штетних гасова (LEV – Low Emission
Vehicles), јер погонски систем сачињава и неки од топлотних мотора, а не само
електрични мотор. Комплетан погонски систем сачињавају: агрегат за претварање
енергије (топлотни мотор(СУС), или горивна ћелија; електрични генератор;
електрични мотор, енергетски претварач и акумулаторске батерије или супер-
кондезатори, који служе за акумулирање произведене енергије у циљу подмиривања
вршне снаге или искључиво електрични погон при поласку возила и у градским
центрима.
Смисао постојања ХЕВ се налази у чињеници да ова возила немају проблема са
радијусом кретања јер користе хемијско гориво за погон топлотног мотора и
истовремено су еколошки чистија и ефикаснија у односу на класична возила јер
користе погодности електричног погонског система.
Међутим, и ова возила нису потпуно еколошка(као генератор користе СУС) моторе.
Овај недостатак би се могао превазићи употрбом горивних ћелија, о чему ће се даље у
овом раду говорити.
6
2.ТЕХНОЛОГИЈА ГОРИВНИХ ЋЕЛИЈА
2.1.ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД
7
2.2. ПРИНЦИП РАДА
У принципу горивна ћелија ради као батерија. За разлику од батерија, горивна ћелија
се не зауставља нити је треба пунити струјом. Производиће електричну енергију и
топлоту све док се допуњава горивом.
8
У међувремену, атоми водоника који су остали без електрона постају јони водоника
и путују кроз мембрану електролита полимера, како би дошли на позитивну страну.
Тамо се уз помоћ катализатора на позитивној електроди, јони водоника и електрони
спајају са кисеоником и граде воду.
Електролит има кључну улогу, он пропушта само одређеним јонима да прођу између
те двије електроде. Када би слободни електрони или неке друге супстанце могле проћи
кроз електролит пореметила би се хемијска реакција.
Већина врста горивних елемената укључује компоненте који контролишу влажност,
температуру, притисак и отпадну воду.
9
2.3.ВРСТЕ ГОРИВНИХ ЋЕЛИЈА
радна
температура,
80 - 90 100 200 – 250 650 800 - 1000
°C
електрични
степен
корисног 50 - 60 >> 70 40 50 - 60 50 - 60
дејства h el ,
оксиданс кисеоник или кисеоник кисеоник или кисеоник или кисеоник или
ваздух ваздух ваздух и CO2 ваздух
10
2.3.1. АЛКАЛНА ГОРИВНА ЋЕЛИЈА
11
AFC користе електролит на воденој бази, раствор калијум-хидроксида (KOH)
садржану у порозној стабилној матрици. Концентрација KOH може варирати с радном
температуром горивне ћелије, која се креће од 65 ˚C до 220 ˚C. Носилац набоја код
алкалних горивних ћелија је јон хидроксида (OH-) који одлази с катоде на аноду, гдје
ступа у реакцију са водоником и производи воду и електроне, реакција[1]. Формирана
вода на аноди одлази назад на катоду да би обновила јоне хидроксида, реакција [2].
Хемијска реакција на катоди и аноди приказана је у наставку [3]. Ове реакције у
горивним ћелијама производе електричну енергију и топлоту, као нуспроизвод.
12
AFC раде на релативно ниским температурама и међу најискористивијим су
горивним елементима. Карактеристике им омогућавају брзо покретање извора
напајања и висок ступен искористивости горива.
13
Слика 11. Горивна ћелија са фосфорном киселином
PAFC као електролит користе фосфорну киселину (H3PO4) и може прихватити 100
процентну концентрацију. Јонска проводност фосфорне киселине ниска је на малим
температурама, стога раде при високим температурама од 150 ˚C do 220 ˚C.
Носилац набоја код ове врсте горивних ћелија је јон водоника (H+, протон). Слично
као код PEMFC горивних ћелија водоник се на уласку (на аноди) раздваја на његове
протоне и електроне, реакција [4].
Протони се крећу кроз електролит и спајају с кисеоником, обично из ваздуха, на
катоди и граде воду, реакција [5]. Електрони круже спољашњим кругом гдје могу
извршити корисни рад. Ове реакције у горивним ћелијама производе електричну
енергију и као нуспроизвод топлоту.
14
-
Реакција на аноди: 2 H 2 → 4 H+ + 4 e [4.]
15
2.3.3. ГОРИВНЕ ЋЕЛИЈЕ СА РАСТОПЉЕНИМ УГЉЕНИКОМ
16
MCFC раде нешто другачије од осталих горивних ћелија. Ове ћелије користе
електролит састављен од растопљене смјеше угљеничних соли. Тренутно се користе
двије смјеше: литијум - угљенична и калијум - угљенична, или литијум - угљенична и
натријум - угљенична смјеша. Да би се угљеничне соли истопиле и очувала висока
покретљивост јона кроз електролит, MCFC раде на високим температурама (650 ºC).
Након што се загрију на температуру од 650 ºC, соли се растопе и постају проводне
за угљеничне јоне (CO32-). Ови јони теку од катоде ка аноди гдје се спајају с водоником
и стварају воду, угљен - диоксид и електроне, реакција [7.]. Електрони су усмјерени
кроз спољашњи круг назад до катоде, производећи електричну енергију и као
нуспроизвод топлоту.
2- -
Реакција на аноди: CO3 + H2 → H2O + CO2 + 2 e [7.]
- 2-
Реакција на катоди: CO2 + ½ O2 + 2 e → CO3 [8.]
Већа радна температура MCFC има своје предности као и недостатке у односу на
нижу температуру PAFC и PEMFC горивних ћелија. На вишим радним температурама
прерада горива природног гаса може се догодити у самом елементу, уклањајући
потребу за спољашњим горивним процесом. У предности се убраја и могућност
коришћења стандардних материјала за израду, као што су листови нерђајућег челика.
Такође допушта и употребу катализатора с базом од никла на електродама. Топлота из
MCFC може се искористити за производњу паре високог притиска, која се може
користити у многим индустријским и комерцијалним потребама.
17
2.3.4. ГОРИВНА ЋЕЛИЈА СА ЧВРСТИМ ОКСИДНИМ ЕЛЕКТРОЛИТОМ
18
Чврсти електролит непробојан је за прелазе гаса с једне електроде на другу, а
носилац набоја у SOFC је јон кисеоника (O2-). На катоди су молекули кисеоника из
ваздуха раздвојени на јоне кисеоника с додатком 4 електрона. Јони кисеоника пролазе
кроз електролит и спајају се с водоником на аноди, ослобађајући 4 електрона, реакција
[10]. Електрони путују вањским кругом снадбијевајући потрошача електричном
енергијом и производећи топлоту.
2- -
Реакција на аноди: 2 H2 + 2 O → 2 H2O + 4 e [10]
- 2-
Реакција на катоди: O2 + 4 e → 2 O [11]
Општа реакција: 2 H2 + O2 → 2 H2O [12]
19
2.3.5. ГОРИВНА ЋЕЛИЈА СА ПРОМЈЕЊИВОМ ПРОТОНСКОМ МЕМБРАНОМ
20
PEMFC користе чврсту полимерну мембрану (танки пластични филм) као
електролит. Овај полимер пропустан је за протоне када је засићен водом, али не
проводи електроне. Гориво за PEMFC је водоник и носилац наелектрисања је јон
водоника (протон). На аноди се молекули водоника раздвајају на јоне водоника
(протоне) и електроне. Јони водоника пролазе кроз електролит до катоде док ток
електрона иде спољашњим кругом и производи електричну енергију.
Кисеоник, обично у облику гаса, доводи се на катоду и мијеша с електронима и
јонима водоника да би се добила вода, реакција [14]. Реакције на електродама су
следеће:
За разлику од других врста горивних ћелија PEMFC дају више снаге за исти волумен
или тежину горивне ћелије. Ова карактеристика густине чини их преносним и лаганим.
Треба додати да је радна температура мања од 100 ºC, што дозвољава брзо покретање.
Способност брзе промјене излазне снаге чини ову горивну ћелију најбољим избором
при покретању возила.
Друге предности резултат су чврстог стања електролита. Изолација гасова на катоди
и аноди једноставнија је када је електролит чврст и још уз то и јефтинији у изради.
Чврсти електролити отпорнији су на потешкоће с орјентацијом и има мање проблема с
корозијом, што доводи до дужег вијека трајања ћелије и дијелова.
Један од недостатака PEMFC за неке употребе је ниска радна температура.
Температуре око 100 ºC нису довољно високе да изврше корисну когенерацију. Од
када се захтијева да електролит буде засићен водом да би оптимално радио, редовна
контрола влаге на катоди и аноди јако је важна.
21
Слика 16. Могућа примјена у аутоиндустрији
22
Реакција на аноди: CH3OH + H2O → CO2 + 6H+ + 6e- (16)
Почетком развоја у раним 90-им прошлог вијека DMFC нису прихваћене због мале
искористивости и густине енергије. Побољшање новијим развојем и катализаторома
повећали су густину енергије 20 пута, док искористивост може достићи 40 %.
23
Ове ћелије тестиране су на температурном распону од 50 ºC до 120 ºC. Ниска радна
температура и не захтијевање претварача чини DMFC изврсним кандидатом за
употребу код јако малих до средњих снага, као што су фиксни телефони и други
производи за потрошаче, све до аутомобилске индустрије.
24
2.3.7. ОБНОВЉИВЕ ГОРИВНЕ ЋЕЛИЈЕ
RFC је систем који може радити у затвореном кругу и може служити као темељ
економије водоника, радећи на обновљиву енергију. Горивне ћелије производе
електричну енергију, топлоту и воду из водоника и кисеоника, и могу се
употребљавати у економији, напајајући фабрике, аутомобиле и домаћинства. Водоник
ће се добијати електролизом воде, користећи обновљиве изворе енергије као што су
вјетар, соларна енергија или геотермална енергија.
Овакав комплекс не би захтијевао ни један специфични тип горивних ћелија, али би
били потребни за инфраструктуру снадбијевања горивних ћелија у употреби с
водоником. Тренутно не постоји инфраструктура за директно снадбијевање водоником.
Цијена енергије била би велика, али би се смањивала с падом цијене сваке компоненте
горивне ћелије, резервоара водоника, доставе, скупљања обновљиве енергије итд.
Тренутно НАСА има пројекат за развој употрбљивог и лаганог обновљивог погона
интегрираних горивних елемената за потребе авиона званог Хелиос који може летјети
на висинама близу 100 000 стопа (нешто више од 30 km). Претходни авион био је
напајан фотоволтним соларним елементом. Циљ је спојити фотоволтни соларни
елемент и обновљиву интегрисану горивну ћелију.
Соларни елементи покретали би авион током дана и производили водоник, који би
се складиштио за употребу у горивним ћелијама за ноћну употребу. Такав систем
омогућио би вишедневно трајање летова.
25
Слика 19. Једна од примјена RFC горивних ћелија
ZAFC дијеле карактеристике с бројним другим врстама горивних ћелија, једнако као
и с неким карактеристикама батерија.
26
Електролит за ZAFC је чврста керамика која пропушта јоне хидроксида (OH-) као
носиоце наелектрисања. Због постизања високе искористивости горива и високе
проводности електролита за носиоце наелектрисања, ZAFC раде на 700 ºC. Анода је
направљена од цинка и напаја се водоником или чак хидро-угљеником. Катода је
одвојена од довода зрака са широком гасном електродом(GDE), а пропусна мембрана
дозвољава атмосферском кисеонику да прође. На катоди кисеоник реагује с
водоником, да би створили јоне хидроксида и воду, реакција (2-21) i (2-22).
27
Табела 2. Поређење карактеристика горивних ћелија
AFC DMFC MCFC PAFC PEMFC SOFC
Течни Течна Чврста
Електролит Калијум Полимер
растопњљеним фосфорна полимерна Керамика
хидроксид мембрана угљеником киселина мембрана
Радна
60ºC–90ºC 50ºC–120ºC 650ºC 200ºC 80ºC 1000ºC
температура
Искористивост 45%-60% 40% 45%-60% 35%-40% 40%-60% 50%-65%
Уобичајена Преко
До 20 kW До 10 kW Преко 1MW Преко 50kW До 250 kW
Снага 200kW
Подморнице,
Могућа Преносиви Производња Производња Возила, Производња
свемирски
примјена уређаји ел. енергије ел. енергије домаћинства ел. енергије
бродови
OH- - R
електролит H+ H+ CO3 O
Анода
H
H H H H2 H2O 2 H2O
Природни гас 2 H2O 2 2
CO CO2 CO CO2
Ниво температуре ( C) 60~90 50~80 150~220 600~650 800~1000
28
3. ВОДОНИК КАО ГОРИВО
Горивне ћелије користе водоник као гориво. Водоник је гас без боје, укуса и мириса.
H2 је најлакши елемент, са густином од 0.08988 g/l при 101325 Pа. Упркос томе,он има
највећи садржај енергије по јединици масе од свих горива, три пута већу енергију од
литра бензина. Водоник се може добити из доста једињења, и са напретком технологије
су ти начини све ефикаснији.
29
Табела 4. Особине носилаца водоника
30
Угљеничне наноцјевчице такође су истраживане као медиј складиштења водоника.
Могу се схватити као издужене цијеви са отвореним крајевима у које водоник може
ући и бити заробљен. Још један медијум потенцијалног резервоара су стаклене
микросфере. Водик може проћи кроз стакло при високим температурама и остаје
заробљен унутар сфера, све док су температура и притисак ниски. Загријавањем
стакла ослобађа се заробљени гас.
31
Проблем настаје код различитих начина складиштења. Складиштење можемо
подијелити на два начина. У једном водоник је складиштен као водоник, било
компресован, у течном стању или задржан у неком типу упијача. У другом начину
водоник је произведен у великим хемијским постројењима и затим коришћен за
производњу обогаћеног водика. У њих спадају амонијак и метанол. Ови елементи,
носиоца водоника могу предати водоник пуно једноставније него фосилна горива и
могу бити коришћени у покретним потрошачима.
3.2.ПРЕРАДА ГОРИВА
32
3.4.2. УКЛАЊАЊЕ УГЉЕН-МОНОКСИДА
33
Једнако као и очигледан проблем цијене, ове јединице треба да буду пажљиво
контролисане. Ту су присутни водоник, угљен-диоксид и кисеоник на високим
температурама заједно с племенитим металним катализатором. Компоненете
морају онемогућити производњу експлозивних смјеша. Ово је посебан проблем
у случају када ток гаса осцилује у великим амплитудама, као што је у PEMFC
на возилу.
34
Процес се понавља и два реактора наизмјнично су компресовани
(декомпресовани). Процес значајно доприноси маси, цијени и проблемима
контроле система.
Тренутно ни један од ових система није прихватљив, али имају општи значај који,
доприноси цијени и сложености система обраде горива.
35
Катализатор с основом од никла, у зони сагоријевања, је кључан за потпуно
постизање прераде горива,за већи проценат искоришћења. Дио сагоријевања ради на
релативно високим температурама (1000-1500ºC) гдје катализаторска прерада ради на
температури од 800ºC до 1000ºC. Одвајање сагоријевања (POX) и катализаторске зоне
допушта релативно чистом гасу да уђе у претварач, допуштајући ћелији снабдијевање
разноврснијег горива. Реактори промјене (високе и ниске температуре) обрађују
произведени гас из претварача, тако да излазна концентрација CO буде мања од 1%.
Као што је раније описано, додатно уклањање CO потребно је за постизање количине
CO потребне за PEM горивне елементе.
Код пројектовања за бензин, горивна ћелија такође укључује малу десулфатизацију
темељно сједињену са комором реактора за мале температурне промјене. Johnson
Matthey демонстровао је њихов Hotspot реактор на обрађени бензин. Направили су 10
kW-ну горивну ћелију која спаја њихове техничке циљеве, такође су упутили питање
многим фабрикама. Њихов рад је препознат као недовршен, док је прерада бензина
постала комерцијална стварност. То укључује :
Током 2001. године ГМ је приказао њихову горивну ћелију у Chevrolet 2-10 pickup
камиону као прво свјетско горивом напајано возило на горивне ћелије.
Један од начина је да прескочимо све проблеме везане за обраду горива и направимо
фабрике за обраду горива и ускладиштимо произведени водоник који може
снадбијевати потребне мобилне потрошаче.
36
Заправо, то је пожељна опција за неке кориснике као што су аутобуси. Али као и
увијек решавање једног проблема ствара други, а проблеми складиштења водоника су
прилично велики.
3.4.4.1. ПРОБЛЕМАТИКА
Без обзира што водоник има једну од највећих специфичних енергија (енергија по
kg) произилазе потешкоће с његовим складиштењем. Његова густина је јако мала и има
једну од најмањих густина енергије (енергија по m3). Што значи да, уколико желимо
велике количине водоника складиштити у малом простору, морамо употријебити
велики притисак. Проблем је и тежак прелазак у течно стање, за разлику од других
гасовитих носилаца енергије. Не може се једноставно компресовати, на начин као LPG
(енг. Liquid Petroleum Gas), односно течни земни гас, или бутан. Мора се охладити на
22 K, а чак и у течном стању његова густина је јако мала, 71 kg/m3. Премда се водоник
може складиштити као компресовани гас или течност, развијају се и друге методе.
Могу се користити и хемијске методе. Методе које ћемо обрадити су: компресовање у
гасне цилиндре, складиштење у облику криогеничне течности, складиштење у
металном упијачу као обрнути метал-хидрид и складиштење у угљеничним
нановлакнима. Све ове методе садрже утврђене проблеме и у свакој ситуацији њихове
предности и недостаци понашају ће се другачије. У сваком случају прије њиховог
детаљног разматрања морамо обратити пажњу на сигурно повезивање резервоара са
потрошачем водоника.
3.4.4.2.СИГУРНОСТ
Водоник је јединствен гасовити елемент који међу свим гасовима посједује најмању
молекуларну тежину. Посједује највећу топлотну проводљивост, брзину звука, велику
молекуларну брзину и најнижу вискозност и густину међу свим плиновима.
37
Овакве особине омогућују водонику пролажење кроз мале отворе брже него остали
гасови. Водоник протиче 2,8 пута брже од метана и 3,3 пута брже од ваздуха. Треба
узети у обзир да је водоник јако реактиван и запаљиви гас, у одређеним околностима
мјешавина ваздуха и водоника може експлодирати. Ниво израде горивних ћелија је
очигледан и сигурносна разматрања се морају боље истакнути. Табела 4. даје нам
кључне особине које се тичу сигурности водоника и два друга горива у гасовитом
стању, која се користе у свакодневној употреби: метан и пропан. Као што можемо
видјети у табели највећи проблем водоника је његова мала енергија паљења, што значи
да веома лако долази до запаљења. Све ове енергије јако су мале и искра може
запалити свако од ових горива. Против овога се боримо постављањем много вишом
минималном концентрацијом потребном за детонацију, 18% волумена. С водоником се
треба руковати опрезно, системи треба да буду направљени с најмањом могућношћу
истицања и потребно је пратити правилност истицања. Треба разјаснити да ова
разматрања доказују да водоник није ништа више опасан од осталих горива која се
користе.
38
3.4.3. СКЛАДИШТЕЊЕ ГАСОВИТОГ ВОДОНИКА МЕТОДОМ КОМПРЕСОВАЊА
39
Водоник може ући материјал (џепове), што може изазавати пуцање (водоник
изазива пуцање). У материјалима као што је челик, водоник може реаговати с
угљеником, стварајући заробљене CH4 лопте. Притисак гаса у унутрашњим
шупљинама може створити унутрашњи притисак довољно велики да напукне или
сломи челик. Овај феномен је добро познат, а поједини челици богати хромом и Cr-
Mo (хром-молибден) легуре су отпорне на то. Сложени армирано пластични
материјали такође се користе за велике резервоаре.
40
Табела 6. Поређење два резервоара великог притиска
2 L челик, 200bara 147 L мјешавина , 300bara
Маса празног цилиндра (kg) 3 100
Маса водоника у цилиндру (kg) 0,036 3,1
Искоришћење (% масе водоника) 1,2 3,1
Специфична енергија (kWh/kg) 0,47 1,2
3
Могућност складиштења (m ) 0,0022 0,22
Masa vodika po litri (kg/l) 0,016 0,014
41
3.4.4. СКЛАДИШТЕЊЕ ТЕЧНОГ ВОДОНИКА
Складиштење водоника као течности (обично званог LH2 (eнг. liquid)), на отприлике
22 K температуре, тренутно је једна у широј мјери коришћена метода складиштења
великих количина водоника. Гас је охлађен до течног стања, у овом случају познат је
као криогенична течност. Велике количине криогеничног водоника тренутно се
користе у процесима прерађивања нафте и производњи амонијака. Значајан корисник
је НАСА која има 3200 m2 (850 000 САД галона) велике резервоаре за осигуравање
непрекидног напајања свемирских програма.
Резервоар водоника је велика, ојачана вакуумска боца. Течни водоник полако
испарава, резервоар се обично одржава на притиску од 3 bara. Резервоар треба
повремено надгледати да се притисак не дигне превисоко. Уколико количина
испаравања пређе номиналну вриједност оптерећени вентил ће попустити и поновно
се затворити кад се притисак стабилизује. Као сигурносна мјера обично се додаје и
раскинути диск. Састоји се од прстена прекривеног мембраном мале, контролисане
дебљине тако да може издржати очекивани притисак. Када се достигне сигурносна
граница мембрана се распрсне и гас се испусти. Гас наставља истицати све док се
диск не замјени. А то се не ради све док сав гас не изађе, и не уклони квар.
Када се LH2 резервоар почиње пунити и извлачити гориво, најважније је да ваздух
не уђе у систем, како се не би оформила експлозивна смјеса. Прије пуњења резервоар
би се требао очистити водоником. Премда се обично користи за складиштење великих
количина водоника, значајан труд је уложен и у развој LH2 резервоара за аутомобиле
који нису директно повезани с горивним ћелијама. BMW је развио моторе с
унутрашњим сагоријевањем, који се напајају водоником и користе LH2 као гориво.
Такви резервоари су веома сигурни. Резервоар коришћен у њиховим, водоником
напајаним аутомобилима, је цилиндричног облика и обично има двоструке зидове,
конструкције вакуумске боце. Зидови су 3 cm дебели и састоје се од 70 слојева
алуминијске фолије ојачане с простирачем стаклених влакана. Максимални радни
притисак је 5 bara. У резервоаре стане 120 литара криогеничног водоника, густине LH2
око 71 kg/m3, па 120 l тежи само 8,5 kg. Кључне чињенице приказане су у таблици 2.6.
42
Табела 7. Детаљи резервоара криогеничног водоника
прихватљивог за аутомобиле
Маса празног резервоара (kg) 51,5
Маса складиштеног водоника (kg) 8,5
Складишна искористивост (%масе Н2) 14,2
Специфична енергија (kWh/kg) 5,57
3
Концентрација (m ) 0,2
Маса водоника по литру (kg/l) 0,0425
43
3.4.5. СКЛАДИШТЕЊЕ ВОДОНИКА У ОБЛИКУ МЕТАЛНОГ ХИДРИДА
M + H2 ↔ MH2 (27)
44
Уколико је систем напуњен при великом притиску, реакције пуњења одвија се
пребрзо и материјали могу постати преврући и да се оштете. Велики проблем је и то
што су резервоари оштећени нечистоћама из водоника, па морамо користити јако чист
водоник, најмање 99,999% чистоће. Иако се водоник не складишти под високим
притиском, резервоари морају бити отпорни на високи притисак. Једна од главних
предности ове методе је њена сигурност. Водоник није складиштен при великом
притиску па се не може испразнити брзо и опасно. Уколико је цијев оштећена или
постоји рупа у систему, температура резервоара ће опасти, што узрокује испуштање
гаса. Ниски притисак у великој мјери олакшава конструисање система напајања
горива. Због тога има предиспозиције за врло широку примјену на мјестима гдје се
складиште мале количине водоника. Такође су погодни за употребу гдје маса није
проблем, али простор јест. Недостаци су уочљиви тамо гдје су потребне велике
количине складиштеног водика, нпр. код возила. Јавља се и проблем загријавања током
пуњења, те хлађења приликом испуштања водоника. Уобичајено вријеме пуњења
једног (5 kg) резервоара траје око једног сата. Таблица 2.7. приказује особине таквог
резервоара, а на слици 2.12. приказан је један такав резервоар.
45
Слика 24. Резервоари металног хидрида могу бити малих димензија
46
Слика 25. Један од нано-облика складиштења водоника
47
3.4.8. ХЕМИЈСКЕ МЕТОДЕ СКЛАДИШТЕЊА ВОДОНИКА
3.4.8.1. УВОД
Tablica 9. Tekućine koje se mogu koristiti kao nosioci vodika u gorivnim elementima
Потребна
Проценат Густина концентрација
Име формула водоника (kg/l) за складиштење Напомене
1 kg H2 (l)
Хладан,
Tечни водоник H2 100 0,07 14 -252 ºC
Токсичан,
Aмонијак NH3 17,8 0,67 8,5 100 ppm
Хладан,
Течни метан CH4 25,1 0,415 9,6 -175 ºC
48
3.4.8.2. МЕТАНОЛ
49
Слика 26 . Metanolov gorivni procesor u automobilu
Треба примијетити да би етанол, према табели 9., требао бити, у функцији носиоца
водика, исти као и метанол. Његов главни недостатак је што се еквивалентне једначине
превођења (35) и (36) не догађају тако брзо, што чини претварање дуготррјним,
скупљим, мање ефикасним и теже контролисаним. Етанол је обично из неког разлога и
скупљи. Сви ти недостаци поништавају мало већи садржај водоника који посједује
етанол.
50
Може се рећи да се водоник ослободио из воде помоћу хидрида. Још једна метода
која се употребљава, под именом Powerballs, заснива се на натријум-хидриду. Добија
се у облику полиетиленских обложених сфера пречника око 3 cm. Складиште се под
водом и сијеку на половине када је потребно добити водоник. Интегрисана јединица
држи воду и производи натријум-хидроксид, а микропроцесор контролише механизам
за сјечење да би се осигурало довољно снадбијевање водоником. У овом случају
реакција је:
51
Tablica 10. Detalji sistema koji proizvodi 1 kg vodika koristeći vodu i natrijev hidrid
Маса резервоара са свим
материјалима (kg) 45
Маса усклдиштеног водоника (kg) 1,0
Складишна искоришћеност масе
водоника (%) 2,2
Специфична енергија (kWh/kg) 0,87
Складишна концетрација (l) 50
Маса водоника по литру (kg/l) 0,02
52
Истраживачки центри раде на решењима за употребу смјеше која има бројне
предности. Ослобођени водоник је течност и нема потребе за доводом воде. Течност
није запаљива и веома је мало корозивна, непожељна у чврстом стању. Водоник из
реакције (31) ће се ослободити ако смјеша дође у додир с одговарајућим
катализатором, чије уклањање зауставља реакцију. Производња се једноставно
контролише, што је главна предност код употребе у горивним ћелијама.
Једноставан систем натријум-борохидрида приказан је на слици 27. Раствор се црпи
преко реактора ослобађајући водоник. Мотор који покреће пумпу укључује се и
искључује једноставном склопком која је осјетљива на притисак водоника и која се
укључује када је потребно. Раствор се пумпа кроз реактор и такав свјеж раствор
непрестано се доводи у додир са катализатором. Количина производње једноставно се
контролише помоћу пумпног круга. Реакције се догађају на собној температури и
цијели систем је јако једноставан у односу на остале описане системе.
53
Уколико је раствор слаб, реакција ће бити доста спорија и цијели систем ће се
понашати другачије. Раствор се не може обнављати, већ га треба у потпуности
замијенити када се искористи. Постоји још једна метода, гдје се раствор може
обнављати, али су тада потребна два резервоара. Други резервоар се користи за
складиштење искоришћеног раствора. Потребна концентрција за производњу 1 kg
водоника за 30%-тни раствор NaBH4, као што је приказано у табели 8. има најгоре
особине. Али ипак се може носити с осталим методама и само је незнатно лошији од
чистог течног водоника. Постоје бројне предности пред осталим технологијама:
Уз криогенични водоник једина је течност која даје чисти водоник као производ
3.4.8.5. АМОНИЈАК
54
Табела 9. показује да је амонијак најбољи течни носилац водоника, осим хидразина
који је толико токсичан и карциоген да његова употреба нема смисла. Коришћење
амонијака као носиоца водоника укључује производњу смјеше из природног гаса и
атмосферског азота, као и компресију произведеног гаса у течно стање. И на крају када
га желимо употријебити потребно је раздвојити амонијак назад у азот и водоник.
Производња амонијака укључује претварање паре метана (природног гаса). Реакција се
треба одвијати при високој температури и ослобођени водоник се треба компресовати
на високи притисак да би могао реаговати с азотом. Добивање водоника из амонијака
укључује једноставну реакцију дијељења:
Опаснији је и токсичнији
55
Осим у алкалним, произведени гас тешко је употријебљив у било ком другом
типу горивних ћелија
Закључак мора бити да коришћење амонијака као носиоца водоника има смисла
само у најнеуобичајенијим околностима.
Табела 12. даје нам поређење тренутно доступних система у виду економске и
концентрацијске искористивости, заједно са сажетим коментарима. Вриједи знати да
се метода с најлошијим особинама (складиштење у компресованим цилиндрима)
тренутно највише користи, и то због једноставности и дуготрјности. Подаци такође
показују зашто метанол највише обећава у будућности
56
4. КАТАЛИЗАТОРИ
57
На слици се виде: платинске наночестице (златне) нанесене на графитни носач.
Дуги ланци су фрагменти Нафиона, кога чине флуор (зелени), угљеник (плави),
кисеоник (црвени) и сумпор (жути). Неки од ових ланаца се у великој мјери апсорбују
на металне талоге. Иза се налазе молекули воде (кисеоник-црвен; водоник-бијел).
Нафион, највише се користе за протонске мембране, има хидрофилне и хидрофобне
групе, па је одређени стпен одвајања воде видљив.
U = Un • n (1)
58
Гасне плоче смјештају су између појединих ћелија да би осигурали доток водоника и
кисеоника до мембрана. Електричну струју добијамо из подручја мембрана, а величину
густине струје (J) дефинише произвођач. Множењем густине електричне струје и
површине појединачне ћелије (А) добијамо вриједност јачине електричне струје :
I=J•A (2)
A=a•b (3)
Када знамо напон и струју горивне ћелије, лако се израчуна и снага, која је производ
те двије вриједности:
P=U•I (4)
Нека је произвођач дефинисао густину јачине електричне струје са 0,5 A./cm2 и нека
се погон састоји од 7 појединачних горивних ћелија, димензија 4 cm • 5 cm.
Из (3) површина горивне ћелије је:
A = 4 • 5 = 20 cm 2
I = 0,5 • 20 = 10 A
U = 0,6 • 7 = 4,2 V
59
Сада имамо све потребне податке за израчунавање снаге погона горивних ћелија (4):
P = 4,2 • 10 = 42 W (5)
60
1. активацијском поларизацијом
2. омском поларизацијом
3. концентрацијском поларизацијом
G G
t
H G TS
U r
S nF
T p
G nFU r
Ur
t
U r
Ur T
T p
ПРИМЕР:
61
∆Go≈ 476 kJ
∆Ho≈ 484 kJ
Ε =∆Go/∆H o=476/484=0.98
1.0/1.23=0.813 ефикасности.
7. ПРИМЈЕНА
7.1. Уопште
Горивне ћелије имају многе проблеме као и бројне друге технолoшке предности. На
развоју горивних ћелија радили су велики стручњаци, али са слабим комерцијалним
вјештинама. Кроз неколико година догађа се прекретница у развоју, развоју се
прикључују бројне компаније које посвећују пажњу купцу. Истовремено се
технолошке предности развијају убрзано, компаније су дефинисале одређене дијелове
тржишта и стварни производи ће се видјети кроз неколико година.
62
Слика 31. Типови минијатурних горивних ћелија
63
Слика 32.Електрана са горивним ћелијама
Постоји значајна примјена за мање јединице које називамо стамбена примјена (10
кW). Сви захтјеви за топлотом и енергијом приватних домаћинстава, или мањих
јединица, могу се задовољити са PEM или SOFC горивним ћелијама. Пакет горивних
ћелија може напајати засебно станове или насеља и може се димензионо
планирати,конструисати, тако да одговара свим захтјевима корисника за енергијом,
или само темељно оптерећење с максималним захтјевима. У већини случајева
природни гас ће осигурати извор горива водоника. Произвођачи предвиђају
коришћење алтернативних извора горива у будућности, што би смањило зрачења и
довело до пораста продаје горивних ћелија.
64
Слика 33. Домаћинство напајано из обновљивих извора енергије
Ова слика је примјер како једно домаћинство може нормално живјети на основу
обновљивих извора енергије. Један од тих извора су горивне ћелије, које су
укомпоноване у систем са другим, обновљивим, изворима енергије.
65
горивне ћелије врло пожељним за напајање војне опреме. У различитим типовима,
горивне ћелије могу напајати већину војне опреме у виду преносивих уређаја
коришћених у копненом и поморском саобраћају.
НАСА је доста уложила новца и труда у пројекат авиона,чији би се мотори преко дана
напајали преко соларних панела, а преко ноћи (или неким другим не повољним
условима) горивне ћелије би обезбеђивале потрбну енергију. У почетку пројекта;као и
код већине, долазило је до грешака. На једном, од многобројних, тестова авион се
једноставно распао. На жалост многих, пројекат је настављен и успјешно завршен, а
технологију користи војска у многим беспилотним летјелицама.
66
Слика 35. НАСА-ин пројекат авиона за вишедневне летове
7.6. Саобраћај
67
горивне ћелије у девет градова. Један такав приказан је на слици.
68
Овај концепт се креће шинама, а путници су у простору који се налази нешто преко
два метра од тла. Овакав дизајн омогућава несметано кретање на својим рутама, јер
може се рећи да готово и не долази у контакт са осталим учесницима у саобраћају.
7.7. ДОДАТАК:
Хибридни погони
69
домаћинстава (најмање насеље у Норвешкој) која су због дислоцираности имала
проблема са поузданим снадбијевањем електричном енергијом. Једна вјетроелектрана
је хибридна електрана која служи за напајање насеља, док друга вјетроелектрана сву
произведену енергију предаје у мрежу. Када су временски услови повољни,
вјетротурбине производе довољно електричне енергије за напајање насеља и за
добијање водоника електролизом, а вишак енергије се предаје у мрежу. Када су
временски услови лоши, водоник се користи за добијање електричне енергије у
горивним ћелијама.
7.7.1. Замајац
70
Слика 38. Модул и замајац (енг. G2 Flywheel)
ради при фреквенцији од 30000 obrt/min. Модул одликује дуго вријеме живота 105 –
107 циклуса пуњења-пражњења, висока густина енергије 0.5 MJ/kg, и велика
излазна снага 3 - 133 kWh, и ефикасност од 90%.
71
7.7.2. Суперкондезатори
72
имати готово неограничен број циклуса пуњења-пражњења. Због тога већ налазе
широку примјену, нпр. у хибридним возилима гдје служе за похрану кинетичке
енергије аутомобила за вријеме кочења.
8. ЗАКЉУЧАК
73