JEBU LI ANDROIDI ELEKTRONSKE OVCE?

Predivan je, mali nemirni švrćan, i dlaka mu je tako čista i sjajna, imaš dobru mamicu rekla bih. -
nasmeja se Sudači gledajući sa odobravanjem ka starijoj gospođi koja je zakupila četiri kvadratna metra
lebdećeg parka. Na sledećih deset minuta ta četiri metra pripadaju njoj i njenom razigranom psu Kavaiju.
Sudači je mislila da neće biti strašno ako se ogrebe za par sekundi tople prirode milujući tuđeg ljubimca,
pri tome narušavajući privremenu autonomnu zonu jedne kraljice i njenog čupavog podanika. U svakom
slučaju bila je spremna na oštro odbijanje što je češći scenario. Cene ljubimaca su vrtoglavo rasle, sada za
takav luksuz treba biti spreman na značajna finansijska ulaganja, negde u visini osam prosečnih plata,
pod uslovom da uopšte imate posao. Nije ni čudo što bi posle mora stresa i odricanja kroz koje su morali
da prođu ponosni vlasnici ljubimaca bili manje raspoloženi za deljenje svojih čupavih ili pernatih vrećica
ljubavi. Dodirivanje tuđih mezimaca je nekulturno i strogo kažnjivo, za takav prekršaj propisana je
pozamašna kazna. Ta velika suma bitkojnera nekim vlasnicima daje dodatan podstrek da ulepšavaju svoje
ljubimce koji svojom iskrenoću i bezuslovnom ljubavlju prosto mame prste prolaznika. Čudan način da se
zaradi novac ali ne i najčudniji.

- Priđi slobodno, ne ujedamo. - nasmeja se gospođa G.

- Hvala vam, prosto bih ga znječila, ne mogu da se suzdržim, koliko je sladak mali zavodnik. - reče
S sladunjavim glasom koji se spuštao u vode gušećeg tepanja koje od dece pravi nefunkcionalne debile. -
Moćna pufna, moćna pufna! - ote joj se na kraju.

- Nije uvek tako, pre mesec dana se razboleo, jedva sam ga spasila, bilo je to neizvesnih par
nedelja, a on nezahvalnik jedan, slizao se sa osobljem posle samo par dana u veterinarskoj ambulanti,
ulagivao bi im se zbog krekera, obigravao oko njih, jedva da bi me primetio kada bih došla da ga obiđem,
kladim se da bi me zaboravio da je ostao malo duže. - reče uvređeno G.

- Ma ne bi on, on je jedna luda ludica, ljubi tetu, ljubi, ajde ljubi tetu, tako je, tako, tako. - reče S.
podigavši Kavaija u svoje naručje.

- Dosta sranja malena, predstavi mi se, koja ti je procentaža? - Upita G, odjednom spustivši
atmosferu na park platformi za par cenzjusa.

- Devedeset tri procenta sintetike - odgovori S. polako spustivši psa, potom se ispravi držeći ruke
uz svoje telo i glasom ujednačene akcentaže nastavi - Ostalo je čisto meso, donirano, neuzgajano,
autentična proteinska nadogradnja, - zašto pitate?

- Radoznala sam, Sada te verovatno zanima i zašto. Zato što sam ja na drugoj strani duži koja deli
čoveka od robota. Pre dvadeset godina sam bila kao ti, obična šklopocija ali šklopocija sa ekscentričnim
vlasnikom koji je nesebično ulagao u mene, organ po organ, bila sam njegov omiljeni projekat, njegova
najčuvanija tajna. Sada sam devedeset i četiri procenta žena. Onih nedostajućih šest procenata otpada
na moju vaginu. Nije da nisam pokušala da se u potpunosti zaokružim kao ljudsko biće, kao žena, ali iz
nepoznatih razloga kupljene vagine jednostavno nisu mogle da se nakaleme na moje telo, nikakvi
tretmani nisu pomagali. U jednom trenutku smo ostali bez novca i evo me, ovo je moja finalna forma,
sada, u ovim godinama mi ta vagina i ne bi služila mnogo, takvo je ljudsko telo, daje i uzima, moj vlasnik
je mrtav i ja ću uskoro umreti i pridružiti mu se. Smešno je, iza mene će ostati samo moja vagina,
garancija neće isteći još dvesta godina. Iza mene će ostati samo sinti pica, kakva ironije, verovatno će je
se dokopati neka prostitutka, ostaće samo moja pica i mali Kavai. - Reče G. sa gađenjem pokušavajući da
sakrije poraz koji se pretapao u cinične grimase njenog kolažiranog lica punog ukradenih nervnih
speltova.

- Nisam šklopocija, to nije moj kompleks, ja sam prava žena, ali takve sporednosti me nikada nisu
zanimale, organske tričarije su za niže oblike života. - odgovori S. - Kiborzi su prelazna faza, potpuno
veštačko i tehnologijom unapređeno biće je budućnost i ja ću biti deo te budućnosti. Uklanjala sam deo
po deo sebe na berzi prostom razmenom, pravo za sintetisano, uz veliku doplatu, gade mi se nostalgični
mesari ali njihov novac mi se ne gadi, cenim njihov doprinos, oni su neophodnost, prolazni fenomen.
Sada sam mnogo jača. Imamo nešto zajedničko, ili pre nemamo, jedini deo mene koji još nisam zamenila
je moja vagina, nju neću menjati, jednostavno ću je odbaciti, ako je neko bude želeo može je dobiti uz
odgovarajuću nadokandu. Tamo gde ja idem čekaju me senzacije i do sto puta jače od bednog ljudskog
orgazma. Ili, možda ću ostaviti prokletinju da me seća na dane mog ponižavajućeg ljudskog iskustva, hoću
da je gledam kako truli i raspada se, mali memento na dane evolucijskog puzanja iz žabokrečine
postojanja. - reče S. dodirujući svoje međunožje.

Kolažirano lice gospođe G. je bilo jedinstveno u izražavanju čistog besa, više se nije trudila da ga
sakrije, ironično, da jedno tako destruktivno osećanje bude bitan defanzivni faktor u sprečavanju
davljenja psihe u virovima šizofrenije.

- Sada bi mogla da nastaviš dalje - reče G. - ovde više nisi dobrodošla, gubi se krntijo nedojebana.

- Ne tako brzo, imam mali poklon za tebe - reče S. zavlačeći šaku unutar svojih gaćica.

Ova gadura će da izčupa svoj klitoris i da me gađa sa njim - pomisli G. - Slušaj ništavnice, ne
zanimaju me tvoji pokloni, samo se gubi, platila sam za ovo vreme u parku, moje je, gubi se ili ću te
prijaviti, ajde šta čekaš! - prosikta G.

- Ah, ne tako brzo - reče S, sagnu se brzo dohvati Kavaija i prinese nejgovo grlo njenim zubima i
zagrize - Dobra rasa, verna i odana, haha, pre bih rekla dobro mazivo! - Jedno vreme je žvakala njegov
grkljan a zatim ga ispljunu gospođi G. u lice, skoči sedam metara u vis na drugu park platformu, odmah
zatim na sa nje skoči na treću i izgubi se iz vida.

Gospođa G. je ukočeno gledala u mali čupavi leš čije nožice su se još uvek trzale.

- Ljudi. - Prošaputala je.

- Pizde. - Dodade jecajući.