ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ

Семинарски рад

(Предмет: Кривичноправно сузбијање организованог криминалитета, тероризма и

корупције)

Кривично дело прања новца

Професор: Студент:

Проф. др Драгана Коларић Едвин Бојаџић, НБ25/18

 Децембар, 2018.година

Садржај:

1. Увод ................................................................................................................................... 3
2. Појам прања новца ........................................................................................................... 2
2.1. Фазе прање новца ...................................................................................................... 4
2.2. Последице прање новца ............................................................................................ 6
3. Прање новца у кривичном законодавству Републике Србије ...................................... 8
3.1. Објект радње кривичног дела прање новца ............................................................ 9
3.2. Облици кривичног дела прања новца ................................................................... 10
3.2.1. Основни облик ................................................................................................. 10
3.2.2 Тежи и најтежи облик кривично дела прања новца ..................................... 12
3.2.3 Привилегован облик ........................................................................................ 13
4. Закључак .......................................................................................................................... 14
5. Литература....................................................................................................................... 15
 1. Увод

У самом уводу овог рада треба истаћи да је прање новца још увек ново и правно

контроверзно питање којер заокупљује пажњу јавности. У Кривичном законику

Републике Србије кривично дело прањa новца налази се у глави кривичних дела против

привреде. Свакако да ово кривично дело има негативне ефекте на привредна дешавања

у земљи и да оставља негативне последице на привреду државе, међутим, ово кривично

дело има много већи негативни утицај на друштво у целини јер је основна његова сврха

прикривање извршења других озбиљнијих кривичних дела и настављање криминалне

активности без страха од откривања. Противправно стечена имовинска корист се кроз

процес прања новца пребацује у легалне токове и добија се привид да је стечена на

законит начин. Прање новца се најчешће појављује као пратећи облик организованог

криминала који криминалним организацијама омогућава да легализују средстава која су

стекли бавећи се криминалном делатношћу. Како криминалци бавећи се криминалном

делатношћу остварују огроман профит, основни проблем са којим се суочавају јесте

како да несметано користе приходе од криминалне делатности и избегну кривично

гоњење. Тада наступа прање новца, који се убацује у легалне токове и на тај начин

избегава се или се знатно отежава откривање порекла таквог новца.

Cматрам да је прање новца велики проблем у нашој држави и да је то све више

пристуна појава код нас. Такође, сматрам да држава и њени органи требају више да се

позабаве овим проблемом јер се данас не предузимају све неопходне мере да се ова

негативна друштвена појава која разара цео један правни систем спречи или макар сведе
на неку друштвено прихватљиву границу ако уопште можемо и говорити да ово

кривично дело треба да има друштвнео прихватљиву границу.

Рад има више тематских целина. Први део рада посвећен је упознавању са појмом

прања новца и фазама кроз које се новац из илегалних токова уводи у легалне.

Обухваћене су и последице које прање новца изазива. Други део рада анализира

кривично дело прања новца у нашој правној регулативи.

2. Појам прања новца

Појединци, криминалне групе и организације вршењем кривичних дела теже да

стекну противправну имовинску корист или незакониту добит. Али ова имовинска

корист није сама по себи циљ. Њој треба дати и легалан основ стицања односно привид

да је легално стечена. Из тог разлога се приступа различитим делатностима које треба

да овако стечену противправну имовинску корист односно имовину легализују, тј. да јој

прибаве легалан основ стицања да би се могла користити у легалним финансијским

токовима у земљи, али и иностранству.

Појам прања новца потиче од енглеског израза money laundering, што значи

легализација криминалног капитала, односно финансијске трансакције са циљем

прикривања стварног порекла новца и других облика капитала на тржишту. Овај термин

прање новца настао је у Америци, за време прохибиције, када су криминалци новац од

илегалне производње и продаје алкохола приказивали као легалну зараду која је

остварена у перионицама за прање веша и аутомобила. Термин је прво употребљен у

2
новинама, а потом га је преузела и наука.7 Тачније, термин је први пут употребљен у

штампи поводом афере Вотергејт 1973. године.1

Под појмом прања новца подразумевају се различите активности криминалаца и

криминалних група које су усмерене на легализацију новца који је стечен криминалном

активношћу. Криминалци приступају прању новца са циљем да прибегну различитим

финансијским активностима, финансијским трансакцијама, инвестицијама и берзанским

акцијама како би прикрили право порекло свога новца и тако га учинили легалним делом

тржишта капитала. На овај начин они добијају могућност да незаконито стечени новац

нормално и несметано користе и пласирају у пословним односима и привредном

пословању уопште. О прању новца пишу и неки други инострани аутори. Тако се прање

новца дефинише као скуп активности усмерених на прикривање праве природе прихода

који потичу из криминалне активности, као и на приказивање тих прихода као легалних

у намери њиховог коришћења у легалном финансијском систему, или као процес који

подразумева постојање и легалних извора прихода који се коришћењем великог броја

финансијских трансакција приказују као да потичу из легалних извора.2

Основни мотив највећег броја криминалних дела јесте жеља за стицањем

профита. Криминалне групе и појединци са тако стеченом добити, названом врућ новац,

настоје да прикрију његово порекло тако што користе разне методе, а све са циљем

њиховог регуларног коришћења.

У суштини, циљ перача новца јесте:

 да пласирају незаконито стечена средстава у финансијски систем, без изазивања

сумње;

1
Бошковић Г., Организовани криминал, Београд, 2014 стр. 77.
2
Јовашевић Д., Гајић-Гламочлија М., Кривично дело прања новца, Београд, 2008, стр.257.

3
  да пребаце новац у серијама сложених трансакција, како би се отежало

идентификовање његовог оригиналног извора;

 и на крају, да поновно врате новац у финансијски и пословни систем, тако да се

појављује као легитмно средство или капитал.

Новац који је стечен криминалним активностима обично се користи за

корумпирање службеника финансијских институција, чиме долази до стварање

неповерења код грађана у рад ових установа.3

2.1. Фазе прање новца

Прање новца је процес који се може поделити у три основне фазе, с тим што треба

имати у виду да је ова подела на фазе ипак теоријског карактера, те да се у пракси оне

каткада преклапају или неке од њих пак изостају.

1. Фаза пологања. Ова фаза представља располагање незаконитим новцем те је

уједно и најтежи и најрањивији корак за пераче новца с обзиром да се највећи део

тог новца прикупља у готовини и самим тим знатно је отежано његово померање,

скривање, а у већим количинама може да привуче нежељену пажњу банкарских

службеника, радника казина и сл. Дакле ова фаза обухвата уплаћивање готовине

на рачун у банци, углавном се плаћање обавља у готовини, сакривено под маском

неке легалне делатности. Затим се нелегални новац меша са новцем стеченим

криминалним радњама, чиме се смањује могућност откривања порекла.

3
Кучевић С., Кривичноправни аспект прања новца, Правне теме, година 1, Број 2, стр. 137.

4
 2. Друга фаза је фаза раслојавања или фаза прикривања. Након што је готовина

на неки начин ушла у легални финансијски систем, наредни корак у процесу

прања новца је раслојавање које се остварује пребацивањем новца са рачуна на

рачуне широм света. Новац се трансферише многобројним трансакцијама, од

којих многи немају никакав смисао ни економску или пословну логику, а чији је

главни циљ да се прикрије веза између новца и криминалне активности од које

потиче. Прикривање праве сврхе ових трансакција се може постићи привидом да

се новац трансферише ради плаћања роба или услуга у иностранству. Наиме, да

пребацивање новца у иностранство не би било сумњиво, перачи новца често

оснивају фирме у иностранству које се појављују у улози добављача. Ове фирме

шаљу лажне или увећане фактуре фирми у којој је већ дошло до депоновања

прљавог новца, с тим да до размене роба или услуга не долази уопште или се она

одвија у неодговарајућем броју или квалитету, а једино што се креће је новац,

који се привидно у циљу обављања законите делатности шаље у иностранство.

Поред овог, велики је број и других начина да се новац, када се једном нађе на

неком рачуну трансферише ради прикривања његовог порекла. Куповина полиса

осигурања, луксузних предмета, аутомобила, јахти, акција у предузећима,

инвестиционих фондова, као и других финансијских инструмената, само су неки

од тих начина.4

3. Трећа фаза у процесу прања новца којом он поново улази у легалне економске

токове је фаза интеграције. Ова фаза обухвата трансфер пласираних средстава у

глобалне финансијске токове ради њиховог мешања са легитимно стеченим

средствима и крајњи циљ ове фазе је да се пласирана средства прикажу као

4
http://www.apml.gov.rs/

5
 приходи остварени легитимним пословањем. Најчешће се интегришу у глобалне

финансијске токове посредством финансијских интрумената као што су гарантна

писма, обвезнице, полисе осигурања, банковне менице, фактуре, гаранције и

слично. Радње карактеристичне за ову фазу су куповина пословних зграда,

складишта, станова и итд. Иако се овај посао финансира прљавим новцем, приход

који се остварује од издавања простора у закуп неће бити сумњив јер је резултат

законом дозвољене делатности. Ово је коначна фаза процеса прања новца у којој

је тешко направити разлику између легалних и нелегалних средстава и њен циљ

је да се новац стечен криминалом пребаци у послове које закон не препознаје као

забрањене.5

2.2. Последице прањa новца

Прање новца има много повратних ефеката на економске, политичке и социјалне

структуре сваке земље. Најзначајније последице прања новца су:

- опадање пословања легалног приватног сектора,

- утицај на девизне курсеве и каматне стопе,

- економски поремећаји и нестабилност,

- смањење државних прихода и слабљење контроле економске политике,

- угрожавање програма реформи или приватизације и

- опадање репутације земље.

5
Брцански Б., Основне карактеристике и последице прања новца на глобалном тржишту, Економски
факултет Универзитета у Новом Саду, 2001. године, стр. 113.

6
 Перачи новца нелегално стечен новац улажу у компаније, које су у могућности

да своје производе и услуге нуде по ценама које су испод тржишних. У неким

случајевима, ове компаније утврђују цене које су испод произвођачких и зато су

конкуретније у односу на остале компаније које легално послују и прибављају средства

на финансијским тржиштима. Услед овог долази до опадања легалних пословних

активности приватног сектора.

Учесници прања новца врше реинвестирање средстава тамо где очекују да неће

бити откривено његово порекло, а не у активности са већим стопама повраћаја.

Последице тога могу бити:

- смањење монетарне стабилности због неадекватне алокације средстава;

- неочекиване промене у тражњи новца;

- повећана нестабилност девизних курсева, каматних стопа и

међународних токова капитала.

Услед свега претходно наведеног, тешко је спроводити стабилну и ефикасну

економску политику. Истовремено, пошто учесници прања новца нису заинтересовани

за повећање профита код инвестирања, већ за заштиту и прикривање природе ових

средстава, они често улажу у мање профитабилне инвестиције, које не морају бити

корисне за одређену земљу, на тај начин смањујући њен потенцијални економски раст.

На пример у многим земљама су биле финансиране активности у одређеним привредним

областима, као што су грађевинарство и хотели; али не због стварне тражње, већ због

краткорочних интереса, оних који перу новац. Када те области више не одговарају

актерима прања новца, они их напуштају, изазивајући велике губитке у њима, економске

поремећаје и нестабилности.

7
 Веома често последица прања новца је смањење прихода буџета по основу

пореза, јер отежава његову наплату, и због тога слаби утицај државе на вођење

економске политике. Спровођење програма приватизације, односно економских

реформи, може бити угрожено због прања новца, посебно код приватизације државних

предузећа.

У односу на легалне инвеститоре, учесници прања новца могу да понуде веће цене.

Ово је изражено код земаља у повоју које због процеса привлачења инвестиција могу

постати мета трансакција прања новца.

Због повезивања са трансакцијама прања новца, државе могу бити изложене

ризику опадања репутације. Пошто прање новца и остале противзаконите активности

смањују поверење у финансијска тржишта и економски систем, може доћи до слабљења

економског раста земље.6

3. Прање новца у кривичном законодавству Републике Србије

У наше кривично законодавство кривично дело прања новца први пут је уведено

2001. у Закону о спречавању прања новца. Нови Закон о спречавању прања новца и

финансирања тероризма донет је 2009. године. Тим законом је предвиђен низ

управноправних и других мера за сузбијање прања новца. Кривичноправну заштиту

пружа Кривични законик у члану 245. у коме је регулисано кривично дело прања новца.

Кривични законик7 у члану 245. уређује кривично дело прање новца на следећи начин:

6
Матијашевић Ј., Прање новца, актуелни облик организованог криминала - манифестације, методи и
последице, Право - теорија и пракса, 2010, вол. 27, бр. 5-6, стр.128.
7
Кривични законик ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009,
121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016)

8
„Ко изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та имовина потиче од

криминалне делатности, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконито

порекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са знањем да

та имовина потиче од криминалне делатности, или стекне, држи или користи имовину

са знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од криминалне делатности,

казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Ако износ новца или имовине из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада

динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана са имовином коју је сам прибавио криминалном

делатношћу, казниће се казном прописаном у ст. 1. и 2. овог члана.

Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи, казниће се затвором од две до дванаест

година и новчаном казном.

Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, а могао је и био дужан да зна да новац или

имовина представљају приход остварен криминалном делатношћу, казниће се затвором

до три године.

Одговорно лице у правном лицу које учини дело из ст. 1, 2. и 5. овог члана, казниће се

казном прописаном за то дело, ако је знало, односно могло и било дужно да зна да новац

или имовина представљају приход остварен криминалном делатношћу.

Новац и имовина из ст. 1. до 6. овог члана одузеће се.“

3.1. Објект радње кривичног дела прање новца

9
 Објект радње јесте имовина која потиче од криминалне делатности. КЗ у члану

112 ст. 36 наводи да се имовином сматра и приход или друга корист остварена,

непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или

са којим је помешана.8 Међутим Закон о спречавању прања новца и финансирања

тероризма под имовином подразумева ствари, новац, права, хартије од вредности и друге

исправе у било ком облику, којима се може утврдити право својине и друга права.9 Што

се тиче услова који се односи на имовину битно је само да она потиче од вршења било

ког кривичног дела чијим се извршењем стекла имовине која је предмет овог кривичног

дела.

3.2. Облици кривичног дела прања новца

Кривично дело прања новца има неколико облика. То су по један основни, тежи

и најтежи облик, као и привилеговани облик са елементима нехата.

3.2.1. Основни облик

Радња извршења основног облика овог дела може да се оствари на три начина.

Први облик радње извршења јесте конверзија или пренос имовине, други је прикривање

или лажно приказивање чињеница о имовини, а трећи стицање, држање или коришћење

имовине. Важно је да се ради о имовини која потиче од криминалне делатности. Дакле

да би имовина могла да буде објект кривичног дела прања новца она мора да потиче од

самог вршења кривичног дела. Имовина не може да потиче од неког другог кажњивог

8
Кривични законик ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009,
121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016)
9
Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС", бр. 113/2017)

10
дела или привредног преступа или прекршаја, иако је таква имовина противзаконито

стечена.

Конверзијa представља претварање једне валуте у другу и која се углавном врши

преко банака, мењачница или на други начин, пренос имовине је пренос имовинских

права или предмета који имају имовинску вредност на неко друго физичко или правно

лице. У пресуди Апелационог суда у Београду Кж1. 1221/15 од 19. новембра 2015.год.10

наведено је да је окривљени извршио конверзију имовине коју је стекао, држао и

користо са знањем, у тренутку пријема, да потче од кривичног дела, тако што је одлазио

у експозитуре банака и подизао готов новац у износима који су мањи од износа који је

по закону обавезан да се пријави Управи за спречавање прања новца. Пренос се може

извршити на разне начине као што су продаja, давање поклона, враћање дуга итд. За

постојање дела није од значаја чињеница на кога се преноси имовина и у ком обиму.

Прикривање или лажно приказивање чињеница о имовини је други могући облик радње

извршења. По правилу се врши нечињењем, на тај начин што се не саопштавају

релевантне односно важне околности које су познате учиниоцу, а односе се на имовину,

док је лажно приказивање давање неистинитих података о тим околностима, које се у

највећем броју случајева односе на порекло имовине, њену вредност, начин стицања итд.

Такође, дело се може извршити и на трећи начин тј. стицањем, држањем или

коришћењем имовине. Стицање је добијање имовине у посед са могућношћу да се њоме

располаже. За постојање дела у овом случају није од значаја на који је начин имовина

стечена, да ли куповином, поклоном, заменом, наслеђивањем и др.

10
Пресуда Апелационог суда у Београду Кж1. 1221/15 од 19. новембра 2015.год.

11
 Држање имовине је фактичко располагање њоме односно њено поседовање, док

је коришћење сваки начин располагања имовином кроз употребу, продају, давање на

поклон или у зајам.11

Кривично дело прања новца је свршено довршењем неке од предузетих

алтернативних радњи извршења. За постојање дела није потребно утврђивати наступање

неке одређене последице, јер она није ни предвиђена у закону. Због тога прање новца

припада категорији формалних тј. делатносних кривичних дела. Поред чињењем,

кривично дело прања новца у погледу одређених радњи, изузетно може бити извршено

и нечињењем. Радило би се о неправом кривичном делу нечињења. Иако је ово дело

законом одређено као чињење, могуће је остварити га и нечињењем и то у форми

пропуштања дужности да се чини.

Кад је реч о субјективним елементима овог дела треба истаћи да се захтева

умишљај као облик кривице учиниоца. У обзир долази само директни умишљај, јер

закон изричито захтева код свих група радњи извршења да су предузете са знањем да

имовина потиче од кривичног дела.12

За овај облик кривичног дела предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година

или новчанa казнa.

3.2.2 Тежи и најтежи облик кривично дела прања новца

Тежи облик овог дела постоји уколико износ новца или имовине прелази милион

и петсто хиљада динара. У овом случају законодавац је био недоследан јер, за разлику

од основног облика, посебно наводи и новац што, без потребе, може да изазове дилему

да ли појам имовине обухвата и новац. Овде висина опраног противправно стеченог

11
Кучевић С., Кривичноправни аспект прања новца, Правне теме, година 1, Број 2, стр. 138.
12
Ђорђевић М., Прање новца у српском кривичном праву, Кримен, 2/2016, стр. 146.

12
новца представља квалификаторну околност овог кривичног дела. Најтежи облик је

прописан у случају да је основни или тежи облик учињен у саставу групе. Појам групе,

као и код других кривичних дела код којих се она јавља као квалификаторна околност,

одређен је у члану 112. став 22. на следећи начин : Група је најмање три лица повезаних

ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане

улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру.13

За извршење тежег облика овог дела учинилац ће се казнити казном затвора од

једне до десет година и новчаном казном, а за најтежи облик казниће се затвором од две

до дванаест година и новчаном казном. Дакле за оба дела је кумулативно предвиђена и

казна затвора и новчана казна.

3.2.3 Привилегован облик

Кривично дело има и привилеговани облик с елементима нехата. Овде се може

радити само о несвесном нехату (ако би постојала свест, односно знање, онда би то, у

ствари, због природе овог кривичног дела, био умишљај) и то само у погледу једног

обележја кривичног дела, а то је знање да новац или имовина представљају приход

остварен кривичним делом.14

Нехат је, наиме, изричито прописан само у погледу једне околности – знања да

новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом. У обзир долази

само несвесни нехат, јер би због природе овог кривичног дела свест о криминалном

пореклу имовине значила умишљај.

13
Кривични законик ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009,
121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016)
14
Стојановић З., Коментар Кривичног законика, Београд,Београд,2016, стр.791

13
 Новац и имовина који су били предмет овог кривичног дела обавезно се

одузимају. Овде је реч о мери безбедности одузимања предмета, иако се у једном ширем

смислу, односно у вези с кривичним делом којим је имовинска корист остварена, ово

јавља и као мера одузимања имовинске користи.

4. Закључак

Прање новца погађа све државе овог света и ниједна није апсолутно имуна на ову појаву.

Последице прања новца су штетне и штета која се на овај начин наноси друштву има

велике размере. Неке од тих последица су опадање пословања легалног приватног

сектора, утицај на девизне курсеве и каматне стопе, угрожавање реформи, опадање

репутације земље, долази до смањења прихода у буџету по основу пореза итд.

Иако је наша држава последњих година предузела озбиљне кораке у правцу ефикасније

борбе против прања новца усвајањем новог Закона о спречавању прања новца и

финансирања тероризма, стиче се утисак да се неефикасно примењују ове законске

14
одредбе од стране свих институција и учесника у друштвено-економском систему, а пре

свега Управе за спречавање прања новца.

Нажалост, наша држава се и даље налази на листи земаља са стратешким мањкавостима

у систему борбе против прања новца и финансирања тероризма Међудржавног тела за

борбу против прања новца што свакако нарушава њен међународни углед и умањује

инвестиције јер потенцијални инвеститори избегавају да улажу у државама у којима је

велики уплив опраног новца.

5. Литература

Брцански Б., Основне карактеристике и последице прања новца на глобалном тржишту,

Економски факултет Универзитета у Новом Саду, 2001.

Бошковић Г., Организовани криминал, Београд, 2014.

Ђорђевић М., Прање новца у српском кривичном праву, Кримен, 2/2016.

Јовашевић Д., Гајић-Гламочлија М., Кривично дело прања новца, Београд, 2008.

Кучевић С., Кривичноправни аспект прања новца, Правне теме, година 1, Број 2.

Матијашевић Ј., Прање новца, актуелни облик организованог криминала -

манифестације, методи и последицеПраво - теорија и пракса, 2010, вол. 27, бр. 5-6.

Стојановић З., Коментар Кривичног законика, Београд,2016.

15
Кривични законик ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр.,
72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016)

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Сл. гласник РС", бр.
113/2017)

Пресуда Апелационог суда у Београду Кж1. 1221/15 од 19. новембра 2015.год.

http://www.apml.gov.rs/

16