Универзитет у Београду

Тероризам, организовани криминал и безбедност - 60 ЕСПБ

Маргинализација мањинских друштвени група на простору западне

Европе
-семинарски рад из предмета Безбедност-

Ментор: Студент:
Проф. др Радомир Милашиновић Стефан Буњак

Београд, 2015

0
Садржај:

Увод............................................................................................................................................2
1. Маргинализација...................................................................................................................3
1.1. Димензије, показатељи и типологија маргинализације..............................................5
2. Маргинализоване групе........................................................................................................8
3. Симптоми маргинализације.................................................................................................9
4. Маргинализоване друштвене групе у Западној Европи..................................................11
4.1. Роми као маргинална друштвена група......................................................................11
4.2. Имигранти и азиланти.................................................................................................13
4.3. Муслимани....................................................................................................................14
4.4. Јевереји..........................................................................................................................14
4.5. Хришћани.....................................................................................................................15
Закључак..................................................................................................................................16
Библиографија.........................................................................................................................17

1
Увод

,,Сва људска бића рађају се слободна и једнака у

достојанству и правима!"
Општа декларација о правима човека

Данас се појам маргинализације све чешће замењује појмом социјалне

искључености, посебно у земљама Европске уније. Европска комисија први пут
спомиње појам искључености 1988. године у преамбули Европске социјалне повеље.
Појам се изворно појавио у Француској, а примењивао се на грађане који су били
искључени из система државног социјалног осигурања.

Наиме, бити искључен подразумева бити изостављен из главних токова и

ускраћен за приступ социјалним, економским и политичким правима која су доступна
другима, а која омогућавају достојанствен и испуњен живот.

Маргинализација подразумева искљученост особе или групе из друштва,

односно њено постављање на саме маргине друштва. Овакве, маргинализоване групе,
имају отежан или, пак, онемогућен приступ добрима (станови), услугама (здравствене
услуге), а на првом месту, остваривању права, какво је на пример једнака могућност
запошљавања.

Овај рад ће имати за циљ да приближи феномен маргинализације и социјалне

искључености са посебним освртом на маргинализоване групе на простору Западне
Еврпе. У првом поглављу ће бити детаљно објашњени термини маргинализације и
социјалне искључености. Друго поглавље ће појаснити само значење маргинализованих
група. У трећем поглављу ће бити приказана маргинализација на територији Западне
Европе. На крају, у закључку, ће бити дат кратак резиме свега написаног.

2
1. Маргинализација

Термин маргинализација долази од латинске речи margo што у преводу значи

руб, односно marginalis пто значи рубни. Под маргинализацијом, како се претходно
наводи, се подразумевају процеси који укључују тржиште рада и систем социјалне
заштите, сиромаштво, под којим су индивидуе, домаћинства, заједнице али и целе
друштвене групе гурнуте преко или се држе на маргинама друштва. 1

Концепт маргинализације, односно социјалне искључености доживљава

последњих деценија промоцију, посебно захваљуући Европској унији која је
институционално увела тај појам у политички и истраживачки дискурс на
међународном плану.

Иако се термин маргинализације често употребљава, може се рећи да не постоји

јединствена дефиниција. Према званичној дефиницији Владе и других службених
институција Велике Британије маргинализација, односно друштвена искљученост је:

,,... појам који означава шта се може догодити када појединци или цела
подручја пате од комбинације повезаних проблема попут незапослености, неадекватне
обучености, ниског прихода, лоших услова становања, околине са високом стопом
криминалитета, лошег здравља и распада породице."2

С обзиром на то да је маргинализација широк појам, и може имати вишеструка

значења, неопходно је дати прецизну дефиницију тог фенимена, како би се избегла
различита тумачења.

Релативно ужа дефиниција одређује маргинализацију као појам који означава:

,,...индивидуе, групе, заједнице или географска подручја искључене из

партиципације или пуног учешћа у друштвеним институцијама и широј друштвеној
заједници."3

1
Социјална маргинализација у Босни и Херцеговини, Фрифрих Еберт Стифтунг, Бања Лука, 2009, стр. 2.
2
Томић, Велинка: Сиромаштво и социјална искљученост - основне дефиниције и индикатори,у
Социолошка луча, Регулаторна комисија за енергетику, Требиње, 2007, 149-166, стр. 152.
3
Исто, стр. 153.

3
 Из овога се може закључити да постоје две основне димензије маргинализације,
а оне су:

 концепт је мултидимензионалан - у смислу мултидимензионалности

искључености: незапосленост, лишеност зарада, имовине, образовања,
држављанства, личних контаката, угледа и слично

 концепт подразумева фокусирање на односе, процесе и институције који леже у

депривацији и коју изазивају.

Када се говори о изворима социјалне искључености, односно маргинализације, у

литератури се наводи да постоје четири.

Основа првог извора је у читавом распону неједнакости које постоје у

друштвима, а могу бити засноване на расним, националним или етничким
карактеристикама. Наиме, имигранти, људи другачијег изгледа, другачије вере и
верских убеђења или различите националности некада имају тешкоће приликом
укључивања у друштвени и институционални живот. Они бивају погођени различитим
предрасудама и неједнаким третманом што резултује њиховом маргинализацијом.

Што се другог извора тиче, наводи се да маргинализација лежи у чињеници да

овакве групе најчешће живе у срединама које су слабије развијене, без видљиве
перспективе и географски оскудне.4 Оваква подручја стварају вештачке баријере које
њиховим становницима смањују могућност да учествују у ширем друштву, размењују
идеје и постану социјализирани у ширу заједницу.

За оваква подручја је карактеристична стигматизација, врло слаба расположивост

услуга, непостојање или неадекватност јавног превоза, слаба дистрибутивна
инфраструктура, одсуство привредних активности, висока стопа незапослености, ниска
образовна структура, ниски приходи, раширено примање социјалне помоћи,
раширеност породичних проблема и насиља, становање у субвенционираним
социјалним становима, доминација повремене и привремене запослености уместо
стажлног запослења.5 Као резултат утицаја ових карактеристика, настаје такозвана
култура сиромаштва.

4
Исто.
5
Исто, стр. 154.

4
 Трећи извор маргинализације се односи на животне околности какве су
инвалидност, болест, самохрано родитељстви и/или фазе живота у које се налазе
појединци .

На крају, четврти извор је повезан са динамиком друштвених промена. Наиме,

ако се погледа у прошлост, свака револуција и свака промена на државном нивоу, али и
промене у начину произвидње, расподеле, размене, потрошње условиле су и низ
друштвених промена услед повећане диференцијације, као и маргинализацију. Особе су
постајале искључене зато што нису одговарале потребама привреде која се темељи на
знању.

1.1. Димензије, показатељи и типологија маргинализације

Вишеструка обесправљеност у материјалном и социо-психолошком погледу су

најважнији фактори ограничене могућности социјалне партиципације. Поред овога, на
маргинализацију утиче и дуготрајно одржање лоших животних услова.
Услед дужег трајања неповољних околности, велика је вероватноћа да ће се као
резултат јавити перцепција о ограниченој социјалној партиципацији, што доводи до
осећаја беспомоћности и ограниченог приступа институцијама.

С обзиром на претходно наведено, задатак социјалне политике и социјалног рада

јесте да спречи дуготрајну и кумулативну обесправљеност. 6 Мера у којој
маргинализација погађа грађане неке земље зависи од њихових личних карактеристика
али и од модела социјалне државе, те политике.

Када се погледају истраживања спроведена о маргинализацији у склопу

Европске уније, може се запазити чињеница да је пажња углавном усмерена на
искљученост са тржишта рада. Наиме, ово је зато што незапосленост и смањена
социјална издавања угрожавају социјалну интеграцију и партиципацију.

6
Социјална маргинализација у Босни и Херцеговини, Фрифрих Еберт Стифтунг, Бања Лука, 2009, стр. 4.

5
 Може се рећи да постоје три димензије маргинализације:

 економска;
 просторна и
 социокултурна.

Заступници економске димензије маргинализације сматрају да она представља

срж маргинализације и да се може свести на немогућност фпрмалног укључивања у
процесе производње и на сталну нестабилност запослења.

Просторна димензија је посебно битна у друштвеном животу града. Наиме,

Познато је да су многа градска подручја окружена појасевима сиромаштва у којима
живе претежно маргинализовани сегменти становништва. Маргинализовани простори
града су ограничени у комуникацијском, инфраструктурном и другом погледу.
Различити ризици су неравномерно територијално распоређени. Једноставно,
маргиналне групе, због своје маргинализације и неутицајности, нису у могућности да
бирају нити да мењају своје урбано место.

Социокултурни аспект маргинализације обухвата вредносне и нормативне

оријентације и индивидуална и колективна понашања. Социокултурни приступ се у
својем крајњем облику манифестије као проналажење засебних култура маргиналних
скупина. Сукобљавања појединаца у различитим социјалним ситуацијама објашњавају
се постојањем специфич них културних обележја. Ово може да резултира појавом
специфичне културне карактеристике које представљају битне препреке у процесу
интеграције.7

Када се посматра заједница, односно друштво може се рећи да заједнице

углавном карактеришу лични и интимни односи између људи с обзиром на чињеницу да
се већина људи познаје, и да су у међусобној друштвеној интеракцији. За разлику од
заједнице, друштво се одликује тиме да су људи странци једни према другима, али
сарађују по основи заједничких интереса или потреба.

Имајући у виду ова два ентитета могу се идентификовати различити нивои

социјане партиципације, односно маргинализације:

7
Види више у: Шућур, Зоран: Роми као маргинална скупина, у Ревија за социјалну политику, Загреб,
2000, стр. 211-227, стр. 215.

6
  први тип је потпуна укљученост, односно најпожељније стање из угла сваког
појединца;

 други тип је искљученост из заједнице које карактерише висок ниво учешћа у

друштвеним институцијама, а низак ниво партиципације на нивоу заједнице;

 трећи тип је искљученост из друштвених институција, односно обрнута

ситуација него код другог типа и

 потпуна искљученост је најнепожељнији тип искључености који подразумева

неучествовање у животу заједнице, али и у животу друштвених институција.8

Димензије Индикатори
Дистрибуцујске - тржиште рада дуготрајна незапосленост,
(материјалне) - животне потребштине неадекватан животни стандард,
- доходак испод линије сиромаштва, без
- образовање икаквих квалификација, мање
- стамбени услови од једне собе по особи, без
- резиденцијално подручје купатила или тоалета, лоши
- здравље животни услови у крају, осјећај
несигурности, лоше
здравствено стање
Релацијске - социјалне везе нема блиских пријатеља,
(партиципативне) - политичка партиципаци. ограничене шансе за контакт са
- аномија људима,
- породични статус одсуство интереса за политику,
политички песимизам, осјећај
усамљености, самачки живот,
распад породице
Дугорошна - развој животних услова улоши животни услови у
перспектива одређеном периоду посљедњих неколико година
Субјективна - субјективна перцепција задовољств о шансом за
перспектива личности партиципацију у друштвеном
животу, осјећај искључености
из друштва

Табела 1: Пример димензија и индикатора маргинализације радноактивног

становноштва

8
Томић, Велинка: Сиромаштво и социјална искљученост - основне дефиниције и индикатори,у
Социолошка луча, Регулаторна комисија за енергетику, Требиње, 2007, 149-166, стр. 155.

7
2. Маргинализоване групе

Маргинализоване групе подразумевају групе које се налазе на периферији. Оне

су неутицајне и ускраћен им је приступ социјалним, економским, политичким и
културним правима која су доступна другима.9

У маргинализоване групе спадају:

 стари људи;
 дуготрајно незапослени;
 једнородитељске породице;
 особе са инвалидитетом;
 странци;
 расне и етничке мањине;
 сиромашни;
 деца и млади;
 жене;
 ратни ветерани;
 избеглице и повратници;
 особе оболеле од тешких болести;
 LGBT популација;
 бескућници и
 мањинске верске групе.

Оваква подела није коначна, с обзиром на чињеницу да се свако може у

одређеном тренутку наћи на маргинама друштва без могућности оствариваања својих,
законом гарантованих права.

Појам маргиналних група се може тумачити у ширем и ужем смислу. Наиме, у

ужем смислу се маргинална група односи на специфичну маргиналност унутар
одређеног сегмента друштва, док у ширем смислу, у маргиналне групе се могу убројити
оне скупине ширег друштва које пуно не учествују у битним друштвеним процесима.
На основу овога се може закључити да од аспеката и диманике процеса
9
Дардић, Драгана и Милојевић, Микица: Приручник за извештавање о маргинализованим групама,
Хлесиншки парламент грађана, Бања Лука, 2010, стр. 13.

8
маргинализације зависи које ће групе бити сматране маргинализованим. Дакле, групе
могу бити маргинализоване због својих различитих обележја каква су економска и
неекономска. управо из овог разлога је битно утврдити димензије маргиналности које
смо раније навели.

3. Симптоми маргинализације

У 20. веку десиле су се бројне трансформације које су за последицу имале

промене и појаву сиромаштва у западном друштву. Економска модернизација је
проузроковала глобално реструктуирање капитализма и нову међународну поделу радне
снаге, али је такође и раст знања довео до револуционарне промене и стварања
информационе технологије. Све ово је довело до новог режима урбане неједнакости и
појаве маргинализације. 10

Структурне особине модерних „сиромаха“ су мање евидентне од својих

манифестација. Настанак режима маргиналиности се може окарактерисати као
производ четири логичких карактеристика урбаног сиромаштва у богатим друштвима.
Ове карактеристике су у потпуној супротности са особином сиромаштва.

Макро динамички: Поновна социјална неједнакост

Нова урбана маргиналност резултује не од економске заосталости, тромости или

пада, већ расте неједнакост у контексту укупног економског напретка и просперитета.
Оно што највише збуњује у том смислу је да је да су „привилеговани чланови друштва“
осетили бољитак. Упркос причи о „кризи“ све водеће капиталистичке земље бележе
раст БДП-а и увећавају колективно богатство у последње три деценије. Тако је град
Хамбург, један од најбогатијих градова у Европи, са највећим уделом милионера са
највећом учесталости пријема јавне помоћи у Немачкој, док је Њујорк највећи дом
виших класа на планети, али и један од градова са највећим бројем бескућника у

10
Види више: Wacquant, L., Les pauvres en paÃture: la nouvelle politique de la miseÁre en AmeÂrique,
HeÂrodote, 85, Spring,, 1997, стр. 21-33.

9
западној хемисфери. Ове две појаве, иако наизглед конктрадикторне, су повезане. Пост-
индустријска модренизација с једне стране умножава високо образоване људе за
стручно и техничко особље,док с друге стране елиминише милионе необразованих
радника.

Економско-динамички: Мутација плата

Нова урбана маргиналност је нуспроизвод двоструке трансформације сфере

рада. Један је квантитативни и подразумева да милиони ниско-квалификованих послова
под утицајем комбиновања аутоматизације и конкуренције у виду страних радника.
Други је квалитативни, укључује деградацију и дисперзију основних услова
запошљавања, накнада и социјалног осигурања за скоро све или већину заштићених
рандика.

Исто тако, каракатер зараде рада самог односа променио се у последње две
деценије на начин да не постоји више сигурна заштита од претњи сиромаштва чак и за
оне који га не „осећају“. Са експанзијом скраћеног радног времена, привремених
послова настају и мање бенефиције, слабости синдиката, препорода фабрика, и раста
приватизације друштвених добара, уговор о раду постаје извор фрагментације и
несигурности а не социјална сигурност.

Политичко-динамички: Реконструкција благостања државе

Све до сада наведено није једини узрок појаве урбаног сиромаштва. Поред
тржишта и благостање државе је главни произвођач неједнакости и маргинализације.
Државе треба да доносе одговарајуће програме и политике да би се смањиле последице
сиромаштва и да ублаже његов друштвени и просторни утицај.

Просторно-динамички: Концентрација и жигосање

У послератним деценијама индустријске експанзије, сиромаштва у метрополама

су широко дистрибуирана широм радничких квартова и са тенденцијама да утичу на

10
неквалификоване раднике. Нова маргиналност доноси препуно оскудица, неморал и
насиље где само отпадници од друштва добро живе.

4. Маргинализоване друштвене групе у Западној Европи

Данас у Европи се уочавају непријатељства и дискриминаторски поступци према

припадницима различитих група. Свесни смо да се, на пример, хомсексуалне,
бисексуалне и трансродне особе срећу са дубоко укорењеним предрасудама,
непријатељством и распрострањеном дискриминацијом широм Европе, поготово када
говоримо о њиховим правима на слободу окупљања и слободу изражавања, која се крше
у више држава чланица Савета Европе. 11

4.1. Роми као маргинална друштвена група

Роми су народ према којима је од вајкада гајено подзрење, вечито су били

одбацивани, протеривани, омаловажавани, називани различитим погрдним именима и,
наравно, приписиване им многе негативне особине. Због таквог односа према њима
вазда су били социјално дискримисани. Живели су у одвојеним насељима, без
елементарних хигијенских и других услова за нормалан живот. Ретко користе услуге
здравства или школства, животни век им је скраћен, готово да су искључени у
потпуности из јавног живота. Чак и оно мало политичке иницијативе која је била
покренута из њихових редова није имало ширег одјека у Ромској популацији нити
подршке од стране ширег друштва. 12 Практично се може говорити о томе да Роми, како
у Западној Европи тако и у другим деловима света у којима чине евидентну националну
мањину чине језгро маргиналне класе. 13

11
Discrimination on the basis of sexual orientation and gender identity, извештај Парламентарне скупштине
Савета Европе, март. 2010.
12
Миладиновић, Слободан, Етнички односи и идентитети, Факулет организационих наука, Београд,
1957, стр. 113.
13
Види више: A. Buckingham: „IsThere an Underclass in Britain“, British Journal of Sociology 1/1999. p. 49-
75

11
 Роми, заједно са Синтима (сродна група која је у Европи стигла из Индије у
раном средњем веку), чине највећу мањинску заједницу у Европи. Процењује се да овој
групи припада између десет и дванаест милиона људи широм континента. Већина Рома
су држављани земаља Европе. Немају сопствену религију, ни матичну државу која може
да им пружа подршку и заступа њихове интересе. Они се разликују од осталог
становништва, физичким изгледом, културом и традицијом, а највише својом
искљученошћу из друштвених токова. Њихов просечни приход, учешће у образовању и
ниво запослености смешта их на дно социјалне лествице у готово свим државама
западне Европе. Ниједна друга група не трпи толико изражену дискриминацију и
предрасуде. И ниједна од западноевропских држава не може да се похвали начином на
који се опходи према њима.

Њихов положај је сталан извор срамоте за цео континент; један је од

најистрајнијих облика кршења свега што се сматра „европским вредностима“ и то од
стране самих Европљана. Припадници ромске заједнице су веома често жртве
нетрпељивости, дискриминације и одбацивања, на темељу дубоко укорењених
предрасуда, које су у појединим случајевима подстакнуте од стране чланова влада и
других званичника, који у јавности износе тврдње попут оне да су Роми „генетски
склони криминалу“. 14

У неким земљама западне Европе незапосленост Рома је висока, посебно међу

женама. Они се обично први отпуштају када послодавац треба да смањи број
запослених. Исто тако ограничен им је приступ образовању, становању, здравственој
заштити, према обрасцу који јасно указује да је реч о дискриминацији и
маргинализацији.

Исто тако озбиљан проблем је и образовање ромске деце и велики број њих
напушта обавезно образовање и излаже се опасности да постану жртве трговине
људима. Учешће Рома у јавном и политичком животу у западној Европи је исто тако
ограничено. Понекад се ускраћује и право да гласају због недостатак документа,
занимањима попут адвоката која се традиционално повезују са високим друштвним
угледом.

14
Извештај групе угледних личности Савета Европе, Различитости и слободе у Европи 21.века,
Канцеларија Савета Европе, Београд, стр. 14.

12
 Поједине државе чланице су недавно забележиле пораст насиља и броја
физичких напада на Роме. Након проширења Европске уније велики број Рома је у
потрази за послом и бољим условима мигрирао у западну Европу, али се не осећају
добродошлим и углавном им се прети депортацијом, а у неким случајевима су чак
насилно враћени у земљу из које су дошли.

4.2. Имигранти и азиланти

Предрасуде према онима који долазе да живе и раде у овим земљама, који говоре
истим језиком, имају исти стил живота и у стању су да сами себе издржавају, скоро да и
не постоје. Ипак они који изгледом и стилом живота не изгледају као остали су
окарактерисани као имигранти, иако у већини случајева ти људи јесу рођени у тој
земљи. Доживљавају их као припаднике групе која је у порасту и која је потенцијална
претња по домицилно становништво и њихов начин живота. У ову групу се убрајају и
азиланти које медији увелико представљају као „лажне“ и оне који „злоупотребљавају
социјалну помоћ“, а понекад чак и лица са статусом избеглица, која су дошла бежећи од
прогона у својим матичним земљама. 15

Бројна истраживања у европским земљама су довела до неких становишта о

имигрантима која су широко прихваћена у тим земљама:

1. „Имигранти су узрок пораста стопе криминала.“

2. „Имигранти доносе заразе у нашу земљу“ или „имигранти су узрок поновне

појаве неких болести које су у Европи искорењене пре више деценија“

3. „Досељеници нам узимају посао“

4. „Радници имигранти нам смањују наднице.“

5. „Имигранти злоупотребљавају систем социјалне помоћи.“

6. „Имигранти се понашају као да им све ово припада.“

7. „Имигранти формирају паралелна друштва.“

8. „Деца имиграната снижавају критеријум у нашим школама.“

15
Извештај групе угледних личности Савета Европе, Различитости и слободе у Европи 21.века,
Канцеларија Савета Европе, Београд, стр. 15.

13
 9. „Жене имиграната су маргинализоване.“

Све ове наведене изјаве показују да је и ова група људи у земљама западне
Европе, а и шире изложена моралној и материјалној патњи.

4.3. Муслимани

Пораст негативног односа према муслиманима у Европи је потврдило

истраживање јавног мњења спроведено у оквиру пројекта Pew Global Attitudes .16 У
неким европским државама, негативно мишљење о муслиманима је знатно порасло у
периоду између 2004. и 2005. године и 2010. године, док је у одређеним земљама био
знатно високо и пре. Још нека истраживања која су спроведене у Европи су потврдила
да преовлађује негативно мишљење о муслиманским мањинама.

Нека друга испитивања су довела до закључка да је један од три испитаника

муслинама изјавио да је дискриминисан. Највећи степен дискриминације том приликом
уочен је по питању запошљавања и услуга које пружа приватни сектор. 17 Друга
истраживања су указала на пораст броја напада и примера дискриминације према
муслиманима, једнако као и политичких скупова и јавних окупљања са којих се шаљу
антимуслиманске поруке. Та бројна истраживања широм Европе, највише у оквиру
западне су указала да постоји драстичан пораст дискриминације према муслиманима и
та појава је углавном описана појмом „исламофобија“.

4.4. Јевереји

Антисемитизам је мучио свет вековима и дубоко је био укорењен у Европи

добивши свој политички израз у 19. веку , да би кулминирао у идеологији национал-
социјализма.

16
Unfavourable views of Jews and Muslims on the increase in Europe, izveštaj projekta Pew Global Attitudes,
septembar 2008.
17
European Union Minorities and Discrimination Survey (EU-MIDIS) – Data Focus Report/ Muslims,
Агенција за основна права Европске Уније, 2009.

14
 Данас се негативни ставови о Јеврејима ређе срећу у Европи него у другим
деловима света, али је ипак истраживање Pew Global Attitudes потврдило њихово јачање
у протеклих неколико година. Једно истраживање је истакло да се Јевреји запослени у
финансијском сектору оптужују за актуелну светску економску кризу.

У западној Европи традиционално екстремно оријентисане десничарске групе су

и даље починиоци највећег броја напада на Јевреје и њихову имовину, мада је
последњих година у порасту и број напада које извршава незадовољна муслиманска
омладина.

4.5. Хришћани

У земљама са претежно муслиманским становништвом долази до тога да се

хришћани сусрећу са неким облицима дискриминације заснованој на верској или
етичкој припадности. Мада се ускраћивање права хришћанима на разне начине
испољавају широм држава чланица ОЕБС-а, оно се сматра важним питањем у оним
деловима Европе где они представљају мањину, иако се искључивање и
маргинализација хришћана јавља и у оним друштвима у којима хришћани чине већину
становништва. 18

18
Округли сто у организацији OSCE - ODIHR на тему „Нетрпељивости и дискриминација према
хришћанима: питање искључености, маргинализације и ускраћивања права“, март 2009.

15
Закључак

Као што смо видели у делу овог рада, у западној Европи, али и шире постоје
друштвене групе које су маргинализоване, али наведене друштвене групе нису једине.
У литератури и разним истраживања наводе се још и проститутке, бескућници,
незапослени, стара лица са својим различитим културолошким, образовним, социјално-
психолошким и другим детерминантама и они изостају из главних друштвених струја.
Те разлике у односу на доминантне друштвене токове условљавју ризике којима
они могу бити изложени више него већинска популација. Постоји заједничка
одговорност заједници али и индивидуа које су у стању маргинализованости:
индивидуе морају саме да се боре за њихов бољитак, а заједница мора да обезбеди
одговарајуће окружење за то.
Оно што можемо закључити на основу скорашњих дешавања у овом делу Европе
је да су Роми најбројнија маргинализована друштвена група и чине језгро маргиналне
групе.
Оно што је сигурно је да ће разлика у друштву увек бити, неке ће бити чак и
непремостиве, али исто тако ће бити и толеранције и мирног суживота становништва
једне земље. Чињеница која се исто тако мора изнети је да све док су одређене
мањинске групе политички неравноправне, док не уживају основна права и не одлучују
о питањима која су битна за једну заједницу, припадници мањинских група трпеће и
друге видове маргинализације и дискриминације, и биће тешко да се изборе за бољи
положај у друштву.

16
Библиографија

A. Buckingham: „IsThere an Underclass in Britain“, British Journal of Sociology

1/1999. p. 49-75
1. Дардић, Драгана и Милојевић, Микица: Приручник за извештавање о
маргинализованим групама, Хлесиншки парламент грађана, Бања Лука, 2010.
2. Миладиновић, Слободан, Етнички односи и идентитети, Факулет
организационих наука, Београд, 1957.
3. Томић, Велинка: Сиромаштво и социјална искљученост - основне дефиниције и
индикатори,у Социолошка луча, Регулаторна комисија за енергетику, Требиње,
2007, 149-166.
4. Шућур, Зоран: Роми као маргинална скупина, у Ревија за социјалну политику,
Загреб, 2000, стр. 211-227.
5. Шућур, Зоран: Социјална искљученост: појам, приступи и операционализација,
у Ревија за социјалну политику, Загреб, 2004, стр. 10-12.
6. Wacquant, L., Les pauvres en paÃture: la nouvelle politique de la miseÁre en
AmeÂrique, HeÂrodote, 85, Spring,, 1997, стр. 21-33.
7. Discrimination on the basis of sexual orientation and gender identity, извештај
Парламентарне скупштине Савета Европе, март. 2010.
8. European Union Minorities and Discrimination Survey (EU-MIDIS) – Data Focus
Report/ Muslims, Агенција за основна права Европске Уније, 2009.
9. Извештај групе угледних личности Савета Европе, Различитости и слободе у
Европи 21.века, Канцеларија Савета Европе, Београд
10. Округли сто у организацији OSCE - ODIHR на тему „Нетрпељивости и
дискриминација према хришћанима: питање искључености, маргинализације и
ускраћивања права“, март 2009.
11. Социјална маргинализација у Босни и Херцеговини, Фрифрих Еберт Стифтунг,
Бања Лука, 2009.
12. Unfavourable views of Jews and Muslims on the increase in Europe, izveštaj projekta
Pew Global Attitudes, septembar 2008.

17