Saobraćajna signalizacija je sistem sredstava, uređaja i oznaka za regulisanje saobraćaja.

(Zakon
o bezbednosti saobraćaja na putevima, Sl. Glasnik RS Srbije, 41/09).

Javni putevi moraju da se obeleže propisanom saobraćajnom signalizacijom, kojom se učesnici u

saobraćaju upozoravaju na opasnost koja im preti na putu, odnosno delu puta, stavljaju do znanja
ograničenja, zabrane i obaveze kojih se učesnici u saobraćaju moraju pridržavati i daju potrebna
obaveštenja za bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja.

Saobraćajnom signalizacijom moraju da se obeleže i opasnosti privremenog karaktera.

Saobraćajna signalizacija se deli na vertikalnu i horizontalnu, a čine je: saobraćajni znakovi;

oznake na kolovozu i trotoaru; uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova (semafori);
svetlosne oznake na putu; branici ili polubranici na prelazu puta preko železničke pruge;
privremena saobraćajna signalizacija, i druge oznake na putu.

Vertikalna signalizacije se može definisati kao skup posebno kodiranih oznaka namenjenih
učesnicima u saobraćaju, koje se, u odnosu na saobraćajne površine, lociraju u vertikalnoj ravni.
Tako formiran skup oznaka prezentiran je učesnicima u saobraćaju pomoću različitih
saobraćajnih znakova. Njihova osnovna namena proistekla je iz potrebe da se upravlja kretanjem
po mreži. Drugim rečima,

saobraćajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od tehničkih sredstava za regulisanje i

upravljanje saobraćajnim tokovima.

Najčešće, vertikalnu signalizaciju delimo prema funkcionalnim karakteristikama pojedinih

znakova:

• znakovi opasnosti,

• znakovi za regulisanje prvenstva prolaza,

• znakovi za obeležavanje prelaza saobraćajnica i pruga u nivou,

• znakovi zabrane (ograničenja),

• znakovi obaveza,

• znakovi obaveštenja,

• znakovi zaustavljanja i parkiranja, i

• dopunske table.

Horizontalna signalizacija se može definisati kao skup posebno oblikovanih geometrijskih

elemenata (linija, figura i polja) i natpisa, čijim se kombinovanjem (prilikom projektovanja) i
ugradnjom (na kolovozu) formiraju oznake. Horizonalna signalizacija postoji i na drugim
(saobraćajnim) površinama: trotoarima, komunikacijama unurar garaža i parkinga,
aerodromskim pistama i platformama itd.
Osnovna podela horizontalne signalizacije potiče od namene oznaka. Ova podela uslovljena
je položajem oznaka u odnosu na simetralu kolovoza puta ili ulice. Tako postoje:

• uzdužne oznake,

• poprečne oznake, i

• ostale oznake.

U grupu uzdužnih oznaka spadaju različiti tipovi linija: razdelne linije, ivične linije, linije vodilje
i sl.
U grupu poprečnih oznaka spadaju linije zaustavljanja (ova oznaka se često naziva i "stop"
linija), pešački prelazi, prelazi biciklističkih staza, kosnici, graničnici itd.

U grupu ostalih oznaka spadaju strelice, natpisi, polja i linije za usmeravanje, oznake za
parkiranje itd.

Shodno zakonskim aktima, Javno preduzeće za izgradnju opštine, vrši redovno održavanje
saobraćajne signalizacije i opreme puta, kao i radove na održavanju i uklanjanju svih oštećenja
na njima. Radovima na održavanju saobraćajne signalizacije i opreme puta smatraju se pregledi,
praćenje i evidentiranje njihovog stanja i promena.