1.

Одреди глаголски вид:

Мислити несвршени трајни
Измислити завршно-свршен
Сањати несвршени трајни
Прислушкивати несвршен трајни
Ишчитавати несвршени учестали
Увенути завршно-свршени
Зграбити тренутно-свршени
Носити несвршени трајни
Гонити несвршени трајни
Ломити несвршени трајни
Слетети завршно-свршени
Поклонити завршно-свршени
4. Одреди глаголски род:
Сазнати прелазни
Извинити се неправи повратни
Живети непрелазни
Веселити се неправи повратни
Офарбати се прави повратни
Смејати се неправи повратни
Договорити се узајамно-повратни
Спријатељити се узајамно-повратни
Свађати се узајамно-повратни
Бојати се неправи повратни
Прилози

Стоје уз глаголе
Прилози за место: где, куда, камо, доле, горе, позади, ван, близу, десно, далеко…
Прилози за време: јуче, данас, сутра, ујутру, увече, пре, после, лане, кад, сад,
некада, никада, тек, већ
Прилози за начин: добро, лепо, како, овако, брзо, изврсно, споро, никако, некако,…
Прилози за узрок: зато, стога
Прилози за количину: мало, много, доста, неколико
 Предлози
Стоје испред падежних облика самосталних речи и служе за означавање њиховог
односа према другим речима у реченици.
Просторни однос: пред, иза, уз, до, на, у, поред, из, са…
Временски однос: од, до, у…
Однос узрока, поређења, циља, намене: због, од, са, ради, за…
Неки предлози су настали од именица: врх, дно, чело, дуж, пут (врх пута)

Везници: и, па, те, ни, нити, али, а, да, док, јер, ако, но, него, већ …

Речце: међутим, пак, баш, бар, и, ваљда, збиља, можда, заиста, нипошто, дакако,
уистину.

Узвици: ах, ох, јао, а, о, ој, фију, кврц.

Лични и нелични облици

 Ако бисмо имали времена , јавили бисмо се.

 Он је био дошао на време, али ви ни сте били код куће.

 Децо, да ли бисте ме бар једном послушали?

 Стиже ли ти на време? Стигох.

 Он покуца на врата, пре него што је ушао.

 Попунио сам пријаву, послаћу је ускоро.

 Не мораш да дођеш, доћи ће твој брат уместо тебе.