ЛУЧА XXI-XXII ( 2 0 0 4 - 2 0 0 5 ) 9-18

Ендрју Л а у т

Максим Исповедник: живот и доба

Изворник: Andrew Louth, „Life and Times": Maximus the Confessor, The Early Church Fathers,
London, New York : Routledge 1996, 3-18; превео Владимир Цветковић.

Свети Максим Исповедник је рођен 580. године по Христу у Византијском царству или, 3
како су његови житељи волели да кажу, у Римском или Ромејском царству. Петнаест
година раније умро је велики цар Јустинијан, на крају дуге владавине (527-565) за вре-
ме које је тежио да поврати стару славу Римском царству. У значајној мери он је то и
успео. Када је његов ујак, Јустин I, умро, утицај Цариграда се свео на источни део Сре-
доземља - Балканско полуострво (укључујући Грчку), Малу Азију (и на другој страни
црноморског приобаља Херсон на Криму), Сирију, Палестину и Египат. Западним де-
лом Средоземља су владали поглавари различитих варварских племена, иако је неколи-
цина њих гврдила да владају у име цара у Цариграду. До 565. године Римско царство
је личило на царство које је први император, Август, створио: уједињене земље које су
окруживале Средоземно море - mare nostrum, наше море, како су га Римљани звали.
Северна Африка је поновно освојена 533. године. Италија је враћена под директну ви-
зантијску контролу после дугог рата који се растегао и трајао од 535. до 554. Византин-
ци су се утврдили у југоисточном делу Шпаније, са главним градом у Кордоби, 554.
године. Велики део Цариграда је поновно изграђен током Јустинијанове владавине,
укључујући и „Велику Цркву", цркву посвећену Светој Премудрости - Агиа Софија.
Али је већ било знакова предстојећег краха. Куга којаје напала Цариград, опусто-
шивши га 542. године, наставила је да хара Блиским истоком током шестог и седмог
столећа, озбиљно умањујући становништво царства. Иако је Јустинијанова војска ос-
тваривала значајне победе на Западу, Словени су прелазили Дунав и запоседали Бал-
канско полуострво. У годинама око Максимовог рођења Авари су прешли | Дунав и, 4
преузевши вођство од Словена, утврдили се у неколико важнијих балканских градова,
укључујући Сирмијум (данашња Сремска Митровица, 582. године) и накратко Синги-
дунум (данашњи Београд, 584. године), и опсели Солун 584. и 586. године. Α на истоку
је била Персија - Сасанидско царство - са којом је Јустинијан склопио мир плаћајући
данак. Јустинијанови наследници су одбили да плаћају данак започевши рат који ће
трајати двадесет година. Борбе са Персијом што су започеле у првим деценијама сед-
мог века нападом Персијанаца и контранападом Византинаца, директно су угрозиле
више него једанпут ток Максимовог живота, и начиниле два велика царства рањивим
на нападе арабљанских племена.
У двадесет година - између 630. и 650. године - Персијско царство је пало пред
Арабљанима а Византијско царство је остало без својих источних провинција. Први од
Омајади калифа Муавија 661. године проглашава Дамаск, главни град византијске про-
винције, за седиште огромног царства које се простирало од Египта и Либије на западу
до долине Оксуса на истоку. У време Максимове смрти 662. године, римски сан је из-
бледео, а царство се свело на део Италије, градове дуж Јадранске и Егејске обале и око
Мраморног мора (укључивши Царитрад) и доста опустошену Малу Азију (и Херсон).
Тадашњи цар, Констант II, очајан због ситуације која је 662. године, у време Максимо-
ве смрти, владала у источном Средоземљу, повлачи се иа запад, смештајући двор на
Сицилији где ће и остати до његовог убиства 668. године.
1
Pane године
Максим је рођен 580. године". Према грчкој верзији Житија светог Максима\ саста-

1
У вези са Максимовим животом види P. Sherwood, An Annotated Date-list of the Works of Maximus the
Confessor, Studia Anselmiana 30, Romae : Orbis Catholicus, Herder 1952.
2
Ha основу сведочења свог суђења 655. годинс, Максим каже да је у то време имао 75 година: PG 90, 128C.
3
Објављено код Миња, PG 90, 128C.
 10 Увод: ЕПДРЈУ ЛЛУТ

вљеној у десетом веку од стране стгудитског монаха, Михаила Ексавулита, он је рођен

4
од племенитих родитеља у Цариграду, стекао добро образовање и у својим раним три-
десетим постао први секретар на двору цара Ираклија. Показало се, било како било, да
је Михаило саставио ово Житије уједно од врло различитог материјала, и да је у слу-
чају Максимових раних година он просто парафразирао почетак Житија реформатора
Студитског манастира из осмог века, Светог Теодора Студита, изоставивши права
имена; одатле можемо закључиги да он уопште није имао директних свједочанстава\
Доказ ο његовој служби код цара Ираклијаје ипак извеснији с обзиром да је показано
6
да је зависан од претходног материјала и има одређену независну потврду . Изгледа да
5 је | Максим постао начелник царске канцеларије (protoasecretis) у свеобухватној реор-
ганизацији виших слојева државне управе која је уследила после Ираклијевог уклања-
ња узурпатора Фоке са власти, 610. године. После неколико година Максим се ипак
одрекао тог намештења и постао монах, прво у Хрисопољу (данашњи Скутари) с друге
стране Босфора, прекопута Цариграда. Грчка верзија Житија даје два разлога за такву
одлуку: прво, његово незадовољство верским посвећењем самог двора, и друго, његова
љубав према животу молитвеног тиховања. Потоњи разлог је у потпуности веродосто-
7
јан , док је претходни под знаком питања. До 618. године Максим је показао довољан
напредак у монашком животу да би стекао ученика, монаха Анастасија, који ће бити
8
његов сапутник до краја живота. Шест или седам година касније (624/5. г.) Максим
напушта манастир у Хрисопољу зарад одласка у манастир Св. Георгија у Кизику (сада
Ердек, на јужној обали Мраморног мора).
Максимови најранији радови се обично датирају на овај период у Кизику: неколико
писама, укључујући четири Јовану Кувикуларију (једном од евнуха царске ложнице) у
Цариграду, и неколико његових расправа ο духовном животу, нарочито Подвижничко
слово и четири Четири стотипе глава ο љубави (друго писмо, намењено Јовану Кувику-
ларију, је и само једна изузетна кратка расправа ο љубави). Из времена проведеног у Ки-
зику такође датира и његово познанство са епископом Кизика Јованом коме су посве-
ћене раније књиге Οразличитим тешким местгша. Ово дело је несумњиво настало из
дискусија које су водили учени монах и његов епископ. Ипак, изгледа да Тешка места
(Ambigua) нијесу састављена у Кизику, већ по доласку Максима у Северну Африку.
Јер само после неколико месеци проведених у Кизику, године 626., св. Максим и мона-
си из Св. Георгија су побегли према југу. Велика опсада Цариграда догодила се 626.
године. Персијска војска, претходно освојивши Сирију и Палестину, прелази Малу
Азију и заједно са Аварима и Словенима, који су се приближавали Цариграду из прав-
ца Тракије, чини последњи неуспели покушај да заузме Царицу свих градова"": азијска
обала Мраморног мора и Босфор бивају изложени нападима персијских претходница,
и многи су избегли, међу којима и Максим и његова сабраћа. Максим завршава у Кар-
тагини у Северној Африци. На том путу изгледа да је Максим одређено време провео
на Кипру и на Криту. Обично се доказује да је Максим стигао у Северну Африку до
630. године. Разлог за то је његово блиско дружење са Софронијем, ученим монахом

4
Максим сам признаје у свом предговору за Мистагогију да је приватно образовам и да није упућен у
Ιοίξοϊ teclmikoi (PG 91, 660В) што Бертолд веродостојно преводи са „art of discourse" (G. C. Berthold, Maximus
the Confessor, Selected Writings, Classics of Western Spirituality, London : SPCK 1985, стр. 183. [У српском пре-
воду Мистагогије епископа рашко-призренског г. Артемија Радосављевића се налази „тајне уметничке ре-
чи". Упореди: Свети Максим Исповедник, Мистагогији, с грчког превео епископ рашко-призренски Арте-
мије Радосављевић. Ј/уча XXI-XX1I (2004-20О5) стр. 153. Прим. прев.] Али ово је topos и можда не би треба-
ло да се узима озбил>ио. Максимов стил. међугим, и поред н^егове изузетне образоваиости у го време, мањка
у улепшаван>има и регорици.
' W. Lackner, ,,Ζιι Quellen und Datierung der Maximosvita (BHG 1234)", Analecta Bollandiana 85 (1967) cip. 294.
(
' W. Lackner, „Der Amtstitel Maximos des Bekenners", Jahrbuch der Osterreicluschen Byzantinistik 20 (1971)
стр. 63-65. Постоји, на шта Лакмер указује, непосредаи доказ из самих Максимових дела да је био у царској
служби (Ер /2, PG 91, 505В)
7
И има иодршку у самим Максимовим речима у Ер 12, PG 91, 505В.
s
Ha основу сведочења свог суђења 655. године, Максим каже да је Анастасије тридесет и ссдам година
био његов ученик (PG 90, 128C).
Комстантипопол* или Цариград је од стране својих жител>а био називан Царицом свих градова. Ирим. прев.
 Максим Исповедник: живот и доба 11

који је рођен у Дамаску и који је 634. године био изабран за патријарха Јерусалимског.
Он је напустио Африку већ 633. године, када | одлази у Александрију, и пошто га Мак- 6
сим сматра духовним оцем и игуманом, морао је бити у његовом манастиру званом Ев-
кратас у Северној Африци довољно дуго да би се развио такав однос између њих.
Дотле извештај ο Максимовом животу сеже по грчком Житију и по сведочењима
из његових дела. Али пре отприлике двадесетак година, сиријска верзија Максимовог
Житцја откривена у Британском музеју од стране др Себастијана Брока, казује потпу-
9
но другачију причу . Према том извору, Максим је рођен у селу Хесфину, источно од
10
Тиверијског језера („Галилејско море" у Новом Завету) у Палестини , као плод безбрач-
не заједнице између Самарјанина и персијске робиње. Крштено име му је Мосхион.
Његов отац је умро када је овоме било девет година, док је мајка умрла годину касније.
Млади Мосхион постаје монах Максим у манастиру Древна Лавра, где је примљен од
стране игумана Пантолеона. Овај сиријски извор додаје да је Максим привукао пажњу
Софронија - чак и ствара утисак да је бриљантан млади муж утицао на ученог Софро-
нија - и да је игуман који је постригао Максима био „порочни оригениста". Када је пу-
бликовао сиријско Житије, Брок је указао на веродостојност овог извора у погледу
младог Максима: Древна Лавра била је манастир Светог Харитона, недалеко од мана-
стира Светог Теодосија где је Софроније био монах, што указује да је близак однос са
Софронијем био дуг огодишњи. Довођење Максима на исту раван са оригенизмом могло
би бити од значаја, изузимајући то да је оптужба за „оригенизам" приписивана веома
слободно у монашким круговима. Важна ствар у вези са сиријским извором јесте то што
је за разлику од грчког извора из десетог века, ово Житије из Максимовог времена,
писано од стране неког Георгија из Решаине. Његов одбојан тон се објашњава његовом
монотелитском провенијенцијом: монотелитство је, као што ћемо видети, христоло-
шка јерес против које ће се Максим борити у последњим деценијама свог живота - бор-
ба која ће га коначно коштати и живота. Његови конкретни детаљи изазивају осећај ве-
родостојности, а т о н би вероватније изгледао мање одбојан византијском уху него што
се то чини нашем: према његовом Житију, Свети Теодор Сикеот је био плод једноноћ-
не авантуре а да му се то није узимало за зло! Мада сиријско Житије има смисла у по-
гледу његовог односа са Софронијем, оно не објашљава Максимов очигледно лак ула-
зак на двор, нити чињеницу ο значајно већем образовању него што је могао стећи као
провинцијски монах, а које се може видети у његовим делима, нарочито у Књигама те-
шкихместа {Ambigua). To нас опет подсећа | да имамо врло мало чврстих доказа за Мак- 7
симов живот пре његовог боравка у Северној Африци тридесетих година VII века".

Политичка ситуација на почетку седмог века

Пре но што се упознамо са остатком Максимовог живота, вероватно би било корисно
да допунимо детаљима век у коме је он проживео своје зреле године. Видели смо да је
крај шестог века био обележен дугогодишњим ратом између Византијског царства и
Персије. Он је окончан победом Византије: револт персијске армије је водио свргнућу
и смрти шаха Ормизда 590. године. Његов наследник Хозроје II је избегао код визан-

9
S. Brock, „Ап Early Syriac Life of Maximus the Confessor", Analecta Bollandiana 91 (1973) стр. 299-346.
10
Ностоји један exo ове традиције у сиријској Хроници Михаила Сиријца и у једној другој сиријској Хро-
ници непознатог аутора, које бележе да је Максим пореклом из „Јасфина" из Палестине: цитирано у A. Guil-
laumont, Les 'Kephalia Gnostica' d'Evagre le Politique at Vhistoire de Vorigenisme chez les grecs et chez les syri-
ens, Patristica Sorbonensia 5, Paris : Editions du Seuil 1962, и забележено од стране Лакнера, „Zu Quellen und
Datierung...", стр. 291.
11
He мислим, међутим, да je веродостојпо просто узети сведочанства из сиријског Житијα за Максимово
детињство, а онда то додати грчким сведочењима везано за период његовог боравка на Ираклијевом двору,
као што се доима да то чими Каждап, A. Kazhdan, ed.. The Oxford Dictionary of Byzantium, 3 vols., New York,
London : Oxford University Press 1991, vol. 2, 1323f, s. v. „Maximos the Confessor": просто je невероватно да jc
један палестински монах могао постати протоасекрет. I.-H. Dalmais, „La Vie de Saint Maxime lc Confesseur
rcconsidere". Studio Patristica XVII (1982) стр. 26-30 приказује много веродостојнију верзију, доказујући да
су Максимове везе са двором постенено напредовалс током његовог боравка као монаха у Хрисопољу. као
emigre из Палестипе, тада заузете од стране Персијанаца. Али и даље је, чиии се, неоспориво сведочапство
no коме је Максим био у царској служби: види rope фусноту 6.
 12 Увод: ЕНДРЈУ ЛЛУТ

тијског цара Маврикија ради заштите. Уз Маврикијеву помоћ, Хозроје је поразио узур-
патора Варама и оженивши се Маврикијевом кћери, сматрао га је својим оцем и заштит-
ником. Када је деценију касније Маврикије био свргнут и убијен, Хозроје је уграбио
прилику да га освети обнављајући рат са Византијским царством. До 610. године, пер-
сијска војска, уз подршку аварских савезника, је већ допрла до Халкидона, с друге стра-
не Босфора, прекопута Цариграда. Сенатори Царичиног града очекивали су помоћ од
Ираклија, егзарха Картагине, који је послао свога сина, са истим именом Ираклије, ко-
ји је са својом флотом допрео да Цариграда, 3. октобра. Фока, узурпатор и убица Ма-
врикија је свргнут и Ираклије је крунисан за цара од стране патријарха цариградског
Сергија. Хозроје је одбио мировни споразум и тако је Ираклије првих осамнаест годи-
на своје владавине био заузет, у крајњој линији, успешним ратом против Персијанаца.
Почнимо са походима вођеним од стране Персијанаца: они су освојили Блиски ис-
ток - Сирију, Палестину и Египат - 614. године запоседају Јерусалим и узимају рели-
квију Часног Крста, који је био поновно пронађен од царице свете Јелене, Константи-
нове мајке у четвртом веку. Коначно, 627. године, Ираклије водивши војску са севера,
кроз Месопотамију, у персијску престоницу Ктесифон, недалеко од данашњег Багдада,
је поновно стекао реликвију Часног Крста. Хозроје је свргнут од стране свог сина и
убијен. Византинци су брзо поново успоставили владавину над Блиским истоком. Пре
тога су, међутим, Персијанци уз помоћ Авара и Словена опседали Цариград. Одбрана
града је била вођена од стране патријарха Сергија, који је носио икону Мајке Божије
дуж цариградских зидова. Успешна одбрана града је приписана Мајци Божијој и кон-
8 дак који сада | служи као увод за старији Акатист је вероватно састављен да прослави
то велико ослобађање, и то можда од самог Сергија. Променљива срећа хришћана на
Блиском истоку у те две деценије (610-630. године) открила је опасности проузрокова-
не верским неједннством Цркве у царству.

Розадина верских проблема у Византијском царстеу

Да би се разумели верски проблеми у седмом веку, нужно је, у најмању руку, вратити
се уназад до четвртог века. Од самог почетка хришћани су веровали да је Исус стајао у
посебно блиском односу са Богом Оцем. Током четвртог века овај однос дефинисан је
речима по којима онај који је оваплоћен као Исус из Назарета јесте „једносуштан"
(грчки: homoousios) са Богом Оцем: то јест, да је он Бог на исти начин на који Бог Отац
јесте Бог, осим у томе што on изводи своје божанско с т а њ е вечно од Оца. Ово је по-
тврђено на Првом васељенском сабору, сазваном у Никеји од стране цара Константина
325. године, м а д а није и коначно прихваћено унутар Цркве све до Другог васељенског
сабора, одржаном у Цариграду и сазваном од стране цара Теодосија 1,381. године. У та-
козваном Никејском символу вере то се и каже: Господ Исус Христос је „Син Божији,
Јединородни, од Оца рођен пре свих векова, Светлост од Светлости, Бог истинити од
Бога истинитог, рођен, а не створен, једносуштан Оцу кроз Кога је све постало" (оно
што се обичио зове Никејским символом вере и казује на евхаристијској литургији и на
Западу и на Истоку јесте у ствари символ вере утврђен на Другом васељенском сабору).
Ово некомпромисно тврђење ο Христовом божанству је на критичан начин довело
до проблема односа између Христовог божанства и његовог несумњивог човештва.
Шире узевши, дошло је до два приступа овом проблему. Један је тежио да очува инте-
гритет две природе у Христу држећи их јасно раздвојеним. У деловању Оваплоћеног
Христа могла би се јасно издвојити дела приписана његовом божанству - нарочито ње-
гова чудеса- и дела приписана његовом човештву - глад, жеђ, патња, просторна ограни-
ченост, у ствари све врсте ограничења. Обе врсте деловања су спојене у једном животу
који је Исус водио, али оне су морале бити јасно раздвојене да не би ни његова божан-
ска нити човечанска природа биле доведене у питање. Крајем четвртог и почетком пе-
9 т о г века овај приступ је нарочито повезак са | Антиохијом. Други приступ је полазио од
становишта да се у Исусу из Назарета налази сам Бог, Син, Друго Лице Свете Тројице,
који живи земшБСки живот. Његово божанство се испољило у његовим чудима, његова
људска природа у његовим очигледним ограничењима, али док one могу јасно бити
 Максим Исповедник: живот и доба 13

одвојене на основу његових дела оне не могу бити раздвојене, пошто је Бог у потпуно-
сти прихватио ограничења људског живљења: Бог се „понизио", да цитирамо Фил 2.7
-Оваплоћење је било чин кеносиса. Овај приступ наглашава јединство Христове лично-
сти и наглашава парадокс сједињења божанске и људске природе у Христу, показујући
кроз тај парадокс безграничну божанску љубав.према људском роду. Овај приступ је
нарочито повезан са Александријом, посебно са њеним великим патријархом Атанаси-
јем у четвртом веку и његовим наследником из петог века Кирилом. Кирило је био
склом да јединство Христове личности описује изразом, за који је (грешком) мислио да
је употребљаван од стране Атанасија: „једна Оваплоћена природа Бога Логоса".
Ова два приступа дошла су у сукоб у трећој деценији петог века кроз личности
новоименованог цариградског патријарха Несторија (који је пре тога био монах у Ан-
12
тиохији) и Кирила, искусног и способног патријарха александријског . Повод за спор
је била исправност имена Теотокос (Мајка Божија или дословно „Богородица"), које је
Несторије једино могао да прихвати са резервом. На сабору одржаном у Ефесу, 431.
годинс, од тада сматраним трећим Васељенским сабором, осуђено је Несторијево уче-
ње ο „два Сина" - Сину Божијем и сину човечијем - у Христу. Кирилов успех вероват-
но није угрожен у већој мери касним доласком епископа са истока, предвођених анти-
охијским паријархом Јованом, међу којима је Несторије очекивао да нађе подршку.
Али када су они коначно пристигли, сабор је био завршен. Пар година касније, Кирило
је постигао споразум са епископима са истока (то јест, из диоцеза Ориенс, област тра-
диционално под јурисдикцијом антиохијског патријарха). За њихово прихватање укла-
њања Несторија са положаја, Кирило се заузврат сагласио са формулом (у званичном
документу названом Орос сагласности) која наглашава јединство Христа и прихвата
исправност Маријиног именовања Мајком Божијом, али која истрајава на томе да је
Оваплоћени Христос и „једносуштан са Оцем" (члан никејског Символа вере) и „јед-
носуштан са нама" - учење ο Христовој „двострукој једносуштности" - као изложењу
вере по којој је савршени Бог и савршени човек. Кирило је умро 444. године. Пар годи-
на касније спор је настављен. Овај пут | је био укључен времешни цариградски архи- 10
мандрит Евтихије, који је тумачио Кирилово учење ο „једној оваплоћеној природи" у
смислу да после Оваплоћења постоји само једна природа у Христу која је јединствена
и која није „једносуштна са нама". Он је био осуђен на помесном сабору у Цариграду
(званом „домаћи сабор") од стране патријарха Флавијана. Диоскор је устао у његову
одбрану у отпловио према Ефесу у нади да ће поновити Кирилов успех из 431. године.
У претходном случају Кирило је обезбедио подршку од римског папе. To je Диоскор
пропустио да уради: у ствари, Флавијан је већ био обавестио Папу (Лава I Великог, na­
na од 440. до 461. године) ο екскомуницирању Евтихија и већ је добио од њега посла-
пицу која подржава његов чин и садржи кратко исповедање христолошког учења, по-
сланицу обично познату као Томос Папе Лава. Диоскор је одржао сабор у Ефесу 449.
године на којем је Флавијан био осуђен (и грубо третиран, што је резултовало његовом
смрћу). Али овај пут ствар није била завршена. Две године касније одржан је сабор у
Халкидону (Четврти васељенски сабор) који је оборио закључке II Ефеског сабора зва-
ног „разбојнички сабор". Овај сабор је захтевао поновно уважавање споразума које је
433. године Кирило склопио са епископима са истока, предвођеним тада антиохијским
патријархом Јованом. Просто је морало тако бити учињено да би историја која је усле-
дила била мање узбуркана. Али било је нужно укључити и учење Папе и његов Томос
и TO je учињено казивањем да „један Христос, Син, Господ, Јединородан [јестеј у две
природе несливено, неизменљиво, нераздељено, неразлучно познат". Уместо да буде
узета као заштита интегритета две природе у Христу, фраза „у две природе" је узета од
стране многих као потврђивање кобног двојства у Христу, и нарочито као издаја Кири-
ловог учења, једног од оних које је сабор намеравао да следи.

12
Ο светом Кирилу и христолошком смору који је до врхунца дошао на Сабору у Вфесу види најскорије
дело J. A. McGuckin, St Cyril od Alexandria. The Christological Controversy, Its History, Theology and Texts,
Supplement to Vigiliae Christainae № 23, Leiden, New York, Cologne : E. J. Brill 1994.
14 Увод: ЕПДРЈУ ЛЛУТ

13
Многи на Истоку су, у почетку, одбијали да прихвате Халкидонски сабор . Јуве-
иалије Јерусалимски је прво подржавао Диоскора, али је коначно прихватио Халкидон
вративши се да се суочи са побунама у Јерусалиму. У Александрији, Протерије, који је
био наименован да замени свргнутог Диоскора, је убијен од стране разјарене масе. Пр-
ви покушаји да се достигне верско јединство у царству су остављали по страни или у
крајњој линији игнорисали Халкидонски сабор. Тако је на пример 482. године цар Зе-
н
нон издао Енотикон којим је захтевао враћање ауторитету прва три Васељенска са-
бора, и анатемисао сваког ко мисли другачије „било у Халкидону или на било ком дру-
гом сабору". Изложење христолошког учења у Енотикону подсећало је | на језик којим
је писан и Орос сагласности, наглашавајући да је Оваплоћена личност „једна од Свете
Тројице", али избегавајући да користи израз „природа", било једна или две. Еиотикон
је у великој мери прихваћен на Истоку, али није успео да задовољи оне који су желели
да се Халкидон недвосмислено осуди. Пошто је Енотикон био подржан од стране свих
источних патријараха, ова група, предвођена свештеником Севером (касније антиохиј-
ски патријарх, 512-518) је названа Akephaloi или „безглави". Али ово није наишло на
прихватање од стране Рима који је захтевао ништа мање од прихватања Халкидона и
Томоса папеЛава. Тако је дошло до Акакијеве схизме (названој тако по патријарху ца-
риградском Акакију који је умногоме одговоран за овај документ и његово прихватање
диљем Истока), која је трајала до 518. године. Схизма је окончана доласком цара Ју-
стина I на власт, који је свој царски ауторитет ставио на страну Халкидона. Али то ни-
пошто није био крај покушајима да се учврсти споразум између оних који су прихвата-
ли Халкидон и оних који су се осећали да су издали Кирила.
Упркос пропасти Енотикона, такви покушаји су се у шестом веку заснивали на
ономе што је тим документом утврђено као јединство Христа на основу тога што је
сједињена личност била друго лице Свете Тројице. Ово је требало да учини очиглед-
ним оно што се у Халкидону подразумевало, али и да потврди оно што је било основно
у Кириловом разумевању Христовог јединства. У време Јустиновог доласка на власт,
група скитских монаха у Риму сугерисала је формулу која би могла да превазиђе јаз
између Халкидона и оних који су га у име Кирила одбацили: то је била тврдња да је
15
,један од Свете Тројице пострадао у телу" . Тадашњем Папи (Хормизда, 514-523. го-
дине) је то сметало, али су тада у Цариграду били они, укључујући и царевог нећака и
евентуалног наследника Јустинијана, који су у тој формули видели могућност успеха.
Од Јустинијановог доласка на власт 527. године ова формула - такозвана „теопасхиј-
ска" формула - постала је основа на којој су се заснивали покушаји да се успостави је-
динство између подељених партија на Истоку а такође и са Римом. Са овог теолошког
становишта - некада названог „неохалкидонством" али данас све чешће називаног
„Кириловим халкидонством" - покушано је да се објасни Халкидон у светлу Кирило-
вог учења, понајвише оним делом његовог учења који наглашава да личност Овапло-
ћеног јесте Бог Логос, „један од Свете Тројице", и да све што је Оваплоћени доживео,
укључујући и његово страдање, ваља приписати божанској личности у том сједињењу.
Ово није била просто компромисна формула: позивање на Кирила (проглашеним у
седмом веку од стране | Анастасија Синајског „поуздањем Отаца") је било искрено, и
чак током Акакијеве схизме било је покушаја од стране Јована Кесаријског да се од-
брани халкидонска дефиниција као сагласна Кириловом учењу, а што се најчешће из-
ражавало самим Кириловим речима (извађеним из контекста, како је Север и узвратио
у свом одговору Јовану). Јустинијан је 530-их година покушао да на бази тога успоста-
ви јединство али је пропао у том покушају нарочито зато што је било довољно супар-

13
Ο последицама Халкидона види A. Grillmeier, Christ in Christian Tradition, vol. 2, part 1, London-Oxford :
Mowbray 1987.
14
Превод Еиотикопа на енглески језик, ca текстуалним варијантама и белешкама види код P. R. Colc-
man-Northon, Roman State and Christian Church. A collection of legal documents to A. D. 535., vol. 1, Oxford :
Clarendon Press 1996, тачка 527 (3, 924-933).
15
По питању скитских монаха види Н. Chadwick, Boethius. The Consolation of Music, Logic, Theology and
Philosophy, Oxford : Clarendon Press 1981, стр. 185-8.
 Максим Исповедник: живот и доба 15

ничких епископа у одређеним епархијама на Истоку који су проузроковали практичне

проблеме. Рукополагање Јакова Барадеуса за епископа Едесе 543. године као и његов
неуморан ентузијазам да успостави супарничку епископалну хијерархију „јаковита"
ИЛИ „монофизита" (како су их њихови непријатељи звали) је најзад окончао Јустинија-
нове покушаје. Пропавши у покушају да оствари јединство путем преговора Јустини-
јан прибегава прогону: страдање монофизита само их је утврдило у њиховом веровању
16
и даље продубило поделе на истоку, највише у Сирији и Египту .
Али Јустинијаново „Кирилово халкидонство" је било више него тактички компро-
мис: за њега и многе друге оно је представљало нужно појашњење Халкидона. На Пе-
том васел>енском сабору, одржаном 553. године у Цариграду, овакво становиште је до-
било саборски ауторитет: према десетој саборској анатеми: „Ако неко не исповеда да
је телесно распети Господ наш Исус Христос истинити Бог и Господ славе и један од
17
Свете Тројице, нека је анатема" . To исто је очувано и у химни „Јединородни Сине"
која је приписана самом Јустинијану, и која се и данас пева на свакој литургији у пра-
вославној Цркви: „Био си распет, Христе Боже, и смрћу смрт сатро; Ти си један од
Свете Тројице, ... спаси нас!" Јустинијанови покушаји можда и нису у потпуности би-
ли неплодотворни. Сами монофизити су имали проблем јединствености а посебно у
време владавине Јустина II (565-578) и Тиберија I (578-582) неки од првака сиријских
18
монофизита су долазили у искушење да се припоје Православној (Царској) Цркви.

Компромисиу седмом веку: моноенергизам и монотелитство^

Ове поделе, појачане Јустинијановим прогонима, показале су се приликом надирања
Персијанаца на Блиски исток у другој деценији седмог столећа. Шах Хозроје је гледао
да их искористи: 614. године он је сазвао прваке три хришћанске групације у својим
новоосвојеним подручјима (монофизите, Јермене и Несторијанце, Несторијеве следбе-
нике, који су се no | осуди Несторија 431. године одселили на исток Персије) на зајед- 13
нички састанак. На том састанку изгледа да се Хозроје сагласио да Несторијанци задр-
же власт међу хришћанима у традиционално персијским земљама а монофизити у бив-
шим византијским територијама. To је била велика подршка монофизитима: монофи-
зитски патријарх Антиохије Атанасије Водич камила (595-631) радовао се проласку
„халкидонске ноћи". Међутим, са византијском победом концем шестодвадесетих ста-
ре поделе су се опет појавиле. Али Ираклије и цариградски патријарх Сергије, и сам
пореклом од сиријских Јаковита, имали су план за уједињење. Ово је утврђено на Ју-
стинијановом кириловском халкидонству и било је равно тврђењу једне божанске лич-
ности, која поседује две природе, једну божанску, једну човечанску, обе у својој пуно-
ћи, са даљим тврђењем да је та једна личност изражена у једном дејству (или енергији,
на грчком energeia): учење звано „моноенергизам".
To је изгледало као природан напредак: Кирилов израз „једна оваплоћена природа
Бога Логоса" би сугерисала, имајући у виду аристотеловско повезивање природе и деј-
ства, идеју једне енергије; са монофизитске стране могао се цитирати Север као подр-
шка за то; а обе стране су прихватале скоро апостолски ауторитет Дионисија Ареопа-
гита који је говорио ο Христовом „бого-човечанском" [theandric] дејству. Историјско
порекло овог споразума је нејасно, али изгледа да је 610-тих Сергије тражио савет од
халкидонски оријентисаног епископа Теодора Фаранског (са Синаја) и монофизитски
оријентисаног епископа Макарона из Арсине у Египту и успоставио даље контакте са

10
Ο теолошким кретањима изложеним у овом параграфу, види најскорије A. Grillmeier, Jesus der Chri­
sms im Glauben der Kirche, Band 2/2, Freiburg-Basle-Vienna : Herder 1989.
17
N. P. Tanner, ed., Decrees of the Ecumenical Councils, 2 vols., London : Sheed & Ward, Washington DC :
Georgetown University Press 1990, I, стр. 118.
1
Види J. Meyendorff, Imperial Unity and Christian Divisions, Crestwood NY : St. Vladimir's Seminary Press
1989, 270f.
19
За остатак овог поглавља види посебно J. Meyendorff, Imperial Unity and..., стр. 333-380 и F.-X.
Murhpy, P. Sherwood, Constantinople II et Constantinople III, Histoire des Conciles Oecumeniques № 3, Paris :
Editions de l'Orante 1974, стр. 133-260 (ca преведеним документима: стр. 303-322).
 Увод: ЕПДРЈУ ЛЛУГ

ученим египатским монофизитом Георгијем Арсасом, од кога је тражио да патристич-

ким ауторитетом подупре моноенергизам. Овакво компромисно решење je по први пут
опробано 622. године када је Ираклије био у Јерменији (где су хришћани већином би-
ли монофизити) али неуспешно, а затим и 626. године у Лазики (тек јеванђелизованој
у време Јустинијана, за разлику од суседних области Јерменије и источне Грузије) где
је помесни митрополит Кир Фасијски (Фаси је данашњи Фоти, на Црном мору) био вр-
бован за моноенергизам. После Ираклијеве победе и добијања назад Часног Крста 630.
године, моноенергизам је изгледао као основа за инкорпорисање Јерменске цркве у
Царску цркву и изгледа да је и било неког успеха у Сирији и Месопотамији. Али најве-
ћи успех моноенергизма је достигнут у Египту. У јесен 631. године Кир, Фасијски ми-
трополит (и отуда назван „Кавкажанин", al-Muqauqas на арапском) један од првих при-
14 сталица моноенергизма, постављен је за халкидонског патријарха Александрије и | цар-
ског префекта у Египту са задатком да успостави верско јединство на основу Царског
православља тј. моноенергизма. Изгледа да је имао неког успеха у придобијању моно-
физита за моиоенергизам, који је сматран као издаја Халкидона од стране халкидонаца:
византијски хроничар Теофан преноси да су се монофизити хвалисали како „нисмо ми
20
ти који ћемо да се прилагодимо Халкидону, већ ће Халкидон доћи нама!" У најбољој
византијској традицији (и следећи Ираклијев пример из Сирије и Месопотамије), тео-
лошки компромис је потпомогнут прогоном, а као прогонитељ у коптским (сиријским)
изворима је запамћен Кир. Кир је 633. године служио свечану евхаристијску литургију
у Александрији на којој су многи од „теодосијевског" (египатски еквивалент „Јакови-
тима") свештенства поново примљени у заједницу, а постигнути доктринарни спора-
зум је свечано прочитан са амвона од стране патријарха. Овај споразум, у девет тачака,
опстао je у оној форми у којој је цитиран на Шестом васељенском сабору 680/1. годи-
не. To je класичан и пажљиво срочен акт моноенергизма, који потврђује Кирилову
формулу ο Ј е д н о ј оваплоћеној природи Бога Логоса", теопасхијство, и тврдњу ο јед-
ном „теандричком дејству" Христа, на основу ауторитета Дионисија Ареопагита.
Све до 633. године изгледа као да нема противљења моноенергизму од стране
оних који су прихватили Халкидон. Али 633. године, док је Кир славио своје успешно
помирење египатских монофизита, у Александрији је боравио времешни монах Со-
фроније. Прочитавши Кирових Девет тачака он их одбацује као јеретичке. У немо-
гућности да спречи Кира у његовој намисли Софроније путује у царску престоницу и
улаже протест патријарху. Сергије поштујући ауторитет старог монаха издаје „патри-
јаршијски указ" Псефос, у којем забрањује сваку полемику ο „једном" или „два" деј-
ства (енергије) у Христу, просто говорећи ο једном божанском субјекту у Христу, што
искључује постојање две воље у Христу које су супротне једна другој. Александријско
јединство могло је бити од далекосежног значаја, у тој мери да је патријарх Сергије
осетио потребу да се посаветује са својим сабратом епископом римским, папом Хоно-
ријем. Он га је морао, међутим, известити да су услови тог јединства изазвали протест
од стране Софронија, који тада напушта Цариград и одлази у свој завичај Палестину,
где је био изабран за патријарха јерусалимског. У свом писму папи, Сергије подвлачи
огроман значај јединства постигнутог у Александрији и објашњава природу теолошког
споразума постигнутог под условима истакнутим у Псефосу, са неоспорном тврдњом
тог документа ο јединству Христовог божанског субјекта, које искључује две супрот-
15 стављеР1е | воље, и у бити чини излишним бројање Христових „дејстава". У свом одго-
вору, Хонорије срдачно честита на постигнутом помирењу на Истоку, наставивши да
разјашњава природу постигнутог теолошког споразума и закључујући са исповедањем
„једне воље Господа нашег Исуса Христа": пречишћење моноенергизма познато као
„монотелитство". Монотелитско учење је 638. године уграђено у царски едикт Ектс-
сис, састављен од стране Сергија и потписан од стране Ираклија. Исте године Сергије
умире, и бива наслеђен од стране Пира, који је, као игуман манастира Хрисопоља, пот-
помогао у састављању Ектесиса.

20
Thcophanes, Chronicle, С. de Boor, ed., Leipzig, 1883-1885, стр. 330.
 17

Новоизабрани јерусалимски патријарх Софроније, следивши обичај, 634. године

издаје Синодалну [окружну] посланшју и упућује је осталим патријарсима као доказ
своје правоверности. Иако ова посланица признаје ауторитет Псефоса у оној мери да
буквално ке „броји" дејства у Христу, она је уперена против моноенергизма, као по-
следице монофизитства. Ектесис је заправо служио као одговор на Софронијеву Сино-
далну посланицу коју је Сергије одбио да прихвати. У Риму је међутим Софроније наи-
шао на много наклоњенији пријем. Само су фрагменти папине друге посланице Серги-
ју сачувани, и изгледа да се у њој одступа од монотелитства. Хонорије умире 638. го-
дине, пре него што ће му се пружити шанса да прихвати или одбаци Ектесис. Нешто
више него годину дана раније, његов директни наследник на папском трону Северин
бива рукоположен због свог отпора прихватању Ектескса. Сурово опхођење према
њему од стране царског егзарха несумњиво је разлог зашто је његова управа 640. годи-
не трајала само неколико месеци. Обојица nana Јован IV (640-642) и Теодор I (642-649)
су одбацила Ектесис.
Али Ираклијеви напори да консолидује поновно освојене византијске провинције
на Средњем истоку је осујећен, чак иако је изгледало да је у томе успевао. Јер, како
смо већ видели, током трепе и четврте деценије VII века и византијско и персијско
царство ће бити уздрмапо нападима са југа, из арапских пустиња. Ко заправо стоји иза
ових напада обавијено је тајном. Општеприхваћена прича је да многа бедуинска пле-
мепа из арапске пустиње налазе војно јединство под новом исламском религијом, про-
поведаном од стране Мухамеда, који је умро 632. године. Онолико колико их је могло
тада бити на Средњем истоку, градови један по један су падали пред арапским армија-
ма: Дамаск 635. године, Јерусалим 638. године (предат од стране патријарха Софрони-
ја), персијско царство распало се 640-их, | Александрија је освојена 642. године и без 16
обзира на неколико покушаја Византинци никад нису успели да је поврате. Само за не-
колико година источне покрајине Византијског царства су заувек изгубљене.
Ираклије умире 641. године. Много година пре, Ираклијева прва жена је умрла и
он је предузео непопуларан корак венчања са својом сестричином, Марином (Марти-
ном). У династичким борбама које су уследиле после Ираклијеве смрти, Марина је по-
кушала да освоји власт за себе и свог сина. Била је у томе неуспешна, и у новембру
641. године она и њен син су протерани, а Ираклијев унук из првог брака Констант II
је постао цар. Патријарх Пир, који је био на Марининој страни и који је и сам подије-
лио њспу пропаст, замењен је Павлом. Династичке борбе и катастрофалпи губици прсд
Арабљапима чиниле су византијски престо несигурним. Било је и буна у времену по-
сле Ираклијеве смрти: картагински егзарх Григорије се 646. године прогласио царем
од стране своје војске, али је убијен већ следеће године бранећи Северну Африку од
Арабљана; егзарх Италије, Олимпије, умире 652. године на Сицилији, где је ковао за-
веру са Арабљанима против Константа II.

Максим, Исповедник Православља

Осрамоћени Пир је крепуо на пут према Картагини, вероватно у нади да ће уз помоћ
моћпог картагинског егзарха поново заузети патријаршијски престо. Тамо је срео Мак-
сима који је тамо био већ петнаест година као монах у манастиру који је Софропије
осповао пре свог богоугодног одласка за Александрију 633. године и ангажовања у но-
вом христолошком спору. Максим и Пир су се изгледа познавали већ неколико година
до тог времена. Крајем 633. или почетком 634. године, у време када је био игуман ма-
настира Хрисопољ у коме је свети Максим започео свој монашки живот (према грчком
Житију), Пир је писао Максиму тражећи од њега мишљење ο Сергијевом Псефосу.
Максим је одговорио да одобрава Псефос као документ који поништава јеретички спо-
разум склопљен 633. године у Александрији. У ствари, Максим је током свог боравка
у Северпој Африци изгледа стекао знатну теолошку репутацију. Многа од његових по-
знпх дела су из тог периода и већина њих су настала везапо за пеку посебпу прилику -
то су одговори на захтеве за теолошким објашњењима. Али изгледа да Максим није
отворено устајао против монотелитства све до 640. године. У Картагини је 645. године
 18 Увод: ЕПДРЈУ ЛЛУТ

одржана јавна расправа између Максима и Пира под покровитељсгвом егзарха Григо-
17 рија. Уследило је Пирово прихватање православља. Он | је 646. године отишао за Рим,
праћен Максимом. У Риму је Пир и званично примљен у православље од стране папе
Теодора. Максим је донео вести ο осуди Ектесиса од стране неколико северноафрич-
ких сабора. Као резултат тога nana Теодор je формално прекинуо заједничарење са Па-
влом, цариградским патријархом. Чувши вести ο смрти егзарха Григорија 647. године,
Пир одлази у Равену где склапа мир са монотелитима, напустивши наду да ће бити
враћен на патријаршијски престо од стране Григорија и антимонотелита. Тиме бива
изопштен од стране папе Теодора, који потписује указ пером умоченим у чашу са при-
чешћем. Наредне године Констант II покушао је да прекине цео спор издајући царски-
указ, познат као Типос (Образац вере), који забрањује „сваку расправу ο једној вољи
или једном дејству, две воље или два дејства".
Папа Теодор је умро пре него што му је уручен Типос. Његов наследник, Мартин
I, подстиче читаву побуну против јеретичког царског двора. On не тражи потврду за
свој избор нити од цара, нити од царског егзарха из Равене. У октобру 649. године са-
зива сабор у Латеранској базилици да потврди православље насупрот царској јереси.
Било је присутно сто пет епископа, углавном из Италије и Африке, премда је био при-
сутан и палестински епископ Стефан Дорски, који је претходно био послат у Рим као
Софронијев изасланик. Максим је такође био тамо и утицао својом теолошком учено-
шћу на промишљања епископа. Сабор је поново потврдио халкидонско учење, и учи-
нио изричитим учење ο два дејства (енергије) и две воље у Христу, као нужну потврду
учења ο две природе. Није било осуде царева Ираклија и Константа, али су и Ектесис
и Типос јавно осуђени, а неколицина јеретика анатемисани: Теодор Фарански, Кир
Александријски, те цариградски патријарси, Сергије, Пир и Павле. Као одговор на ово
цар наређује да се nana ухапси. Егзарх Олимпије одлази у Рим, где суочивши се са не-
слагањем народа са царском одлуком, и сам се одриче датог му задатка и, као што смо
видели, постаје побуњеник, све до своје смрти на Сицилији 652. године. Наредне годи-
не, нови егзарх, Теодор Калиопа, хапси болесног папу Мартина. Он ће бити одведен у
Цариград где је био оптужен за издајничко саучесништво са Олимпијем. On ће бити
развлашћен, рашчињен и мучен, а затим и прогнан у Херсон на Криму, где ће скончати
16. септембра 655. године као исповедник православља. Непосредни Мартинови на-
18 следници, Евгеније I и Виталијан, изгледа да су били спремни на компромис: | иако
ниједан од њих није званично прихватио Типос, обојица су били у заједници са моно-
телитским патријархом Петром, који је председавао суду који је осудио Мартина.
Отпор монотелитству тада je у принципу био сведен на само једног човека, мона-
ха Максима. Он је био ухапшен у Риму са двојицом његових ученика и послат у Цари-
град. На првом суђењу 655. године Максим је првенствено био оптужен за издају, која
је укључивала и подршку безуспешној побуни егзарха Григорија. Оптужбе су се онда
прошириле и на теолошке теме, у којима је Максим порицао Цару право да дефинише
догмате, јер су то била права само свештенства. Максим бива прогнан у Визију на Тра-
кији (данас место Виза на турско-бугарској граници). Потом су уследили поновни по-
кушаји да се сломи његова решеност. Када су и они пропали, Максиму је поновно би-
ло суђено у Цариграду, где беше мучен, а његов језик и његова десна рука, удови који-
маје бранио Православље (или, за његове судије, прокламовао јерес), беху одсечени, a
он прогнан у Лазику, завичај Кира Александријског. Он тамо сконча 13. августа 662.
године у својим осамдесетим. Скончао је напуштен од свих осим двојице његових уче-
ника. He беше протеста ни у Риму ни игде другде. Сећање на њега је, међутим, очува-
но у Грузији (којој провинција Лазика управо припада). За двадесет година је учење за
које је он положио свој живот - учење ο две воље у Христу, божанске и људске - од-
брањено на Шестом васељенском сабору, сазваном 680. године у Цариграду, премда
2
тамо ни речју није био поменут велики исповедник Православља, свети Максим.

21
Као што Лакнер бележи: „Zu Quellen und Datierung...", стр. 287.