Мудросна књижевност

Класичном мудросном књижевношћу сматрају се старозаветне књиге Пр, Проп, Јов, Пнп; док се
девтероканонским мудросним књигама сматрају Прем и Сир. Елементе мудросне књижевности
можемо пронаћи у псалмима (49: 1. Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по
васиљени,2. Простаци и господо, богати и сиромаси.3. Уста ће моја казати премудрост, и
срце моје рећи ће разум.4. Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку
своју.). Пророчки текстови такође садрже мудросне елементе који повезују пророчку етику са
Пр: Ам 3: 3-8 (Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану?4. Хоће ли рикнути лав у
шуми, ако нема лова? Хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати шта?
5. Хоће ли птица пасти у мрежу на земљу, ако нема замке? Хоће ли се дигнути мрежа са
земље, ако се ништа не ухвати?6. Хоће ли труба трубити по граду, а народ да не дотрчи
уплашен? Хоће ли бити несрећа у граду, а Господ да је не учини?7. Јер Господ Господ не
чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима.8. Кад лав рикне, ко се
неће бојати? Кад Господ рече, ко неће пророковати?), прича о Јосифу у Пост 37 и 39-50 је
мудросно-поучна прича, као и Тов, Понз садржи редаторске уносе склоне мудросним исказима
(4;6. А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели
и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили ; Да би се
бојао Господа Бога свог држећи све уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја
заповедам, ти син твој и унук твој свега века свог, да би ти се продужили дани твоји. Прич
12, 13. Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све
човеку. Мудросна књижевност није одлика само Старог Завета већ интернационални феномен
антике. Постоји блискост са египатским (Учење Аменемопе, Учење Птахотепа) и
месопотамским списима, затим арамејско Учење Ахикарово и Пр, Вавилонска теодицеја и Јов.
Из горе наведених примера видимо да мудросна књижевност у Израиљу не представља изворну
и јединствену појаву како наводи проф. Харингтон Библија садржи пуно акузија на мудраце
других народа (1Цар 5, 10-11; Јер 49…) . Археолошки налази такође доказују да су ископани
мудросни списи старији од Библије а неки много старији, например Вавилонска теодицеја је
старија између 400-500 година од Јова. Археологија такође доказује тврдњу да су ови списи били
интернационална појава, те да су као такви имали утицај далеко изван земље у којој су
настајали, мудрац није био ограничен годинама или културом. Што је логично јер се мудросна
књижевност бави опште људским проблемима, који се не мењају без обзира на време и место.
Источњачки мудраци су припадали владајућем слоју дворских чиновника (министри,
саветници, писари) чинили су образовни и културни слој и припремали се за посао учитеља,
преносе другима своје искуство, начела понашања и показују пут до успеха у административној
каријери. Мудросна литература која се састоји од изрека и поука у Египту, у Ханану и Феникији
имају облик максима и маштовитих парабола, у Вавилону облик прича и алегорија. Списи су
били намењени онима који желе да иду стопама мудраца или за формирање оних који су желели
да буду државни чиновници. Мудросна кљижевност је ипак ишла даље од тога, мудраци су се
бавили и општим проблемима човечанства, а то на крају крајеба значи проблемом појединца.
Трагање за смислом живота надахњује писце мудросне литературе то видимо у мудросним
књигама као што су: Расправа о самоубиству, вавилонски Дијалог и људској беди, Књига о Јову.
Израелска мудросна књижевност
Традиционално аутор мудросних књига у Израиљу је цар Соломон (Прича, Проповедника,
Премудрости, Песме над Песмама), осим делова Прича приписивање ових списа Соломону је
псеудографска појава, разлог за то је занимање Соломона за мудрост. Његова мудрост у књизи о
царевима била је “већа од мудрости свих синова Истока и од све мудрости египатске”, толико
велика да су људи долазили из свих земаља да га чују јер “је био мудрији од свих људи” (1Цар 5,
10-11). Позната нам је прича о две жене из 1Цар 3, 16-28. У књизи о Царевима налазимо да је
Соломон изрекао 3000 мудрих изрека и 1005 песама. Овде видимо Соломонову репутацију, као
неког ко је одиграо важну улогу у развоју мудросног покрета у Израиљу, иако није могао имати
толики допринос који му се приписује. Неке од изрека могу бити његове али су остале мудросне
књиге настале много касније после Соломона, то толико није важно, важно је да схватимо да је
Соломон створио прилике за развој мудросне литературе, пре свега је био отворен за мисао која
је долазила изван Израиља. Као моћан владар свога времена схвата важност административног
система у коме организује чиновнички апарат и ствара културну средину погодну за цветање
мудросне литереатуре. Харингтон наводи пример литералне зависности Израелске мудросне
књижевности на примеру Пр 22. 17-24 са 14 упустава Амен-Ем-Опетових. Мудросна литература
долази касноу Израиљ тако да је природно да се угледа на литературу суседних култуали неће
проћи много до формирања типичне израелске мудросне књижевности, која ће надмашити
књижевност осталих култура. Писац мудросне литературе мора бити човек укуса и елеганције,
суздржљив, не разметљив, треба бити прави гентлмен. Као што смо већ рекли циљ мудросних
поука је био формирање образованих чиновника, тако да налазимо доста таквих изрека у
мудросним књигама, због тога не чуди што наглашавају поштовање према власти. Нису
мудросне поуке писане због образовања чиновника, многи писци су се бавили питањима која се
тичу људског срца и побољшања квалитета живота односно како добро живети. Израилски
мудраци су били свесни да права мудрост долази од Јахвеа ( реч мудрост на Хебрејском
кхокхмах означава вештину, знање које се може применити, Изл 31, 3 И напуних га Духа
Светог, мудрости и разума и знања и сваке вештине,4Да вешто измишља како се шта може
начинити од злата и од сребра и од бронзе5. Да уме резати камење и укивати, да уме тесати
дрво, и сваки посао радити), мудрост Соломона је божији дар, Бог му је подарио оно што за
шта се Соломон молио 1Цар 3. 6-14 (9. Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити
народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?10.
И би мило Господу што Соломун то заиска.11. И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш
дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да
умеш судити;12. Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да
таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти13. А
сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће
бити међу царевима свега века твог) тога су свесни писци Библије и самтрају да је првородни
грех био побуна против те истине те да од тада иста ликава Змија нуди лажну мудрост. То је
људска мудрост писара који од Јахвина закона праве лаж Јер 8 (8. Како говорите: Мудри смо, и
закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.9.
Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па
каква им је мудрост?) или царевих саветника који се држе своје памети. Из овога се да
закључити да Јеврејска мудросна књижевност има извор у Богу, Бог може и даје мудрост ономе
коме хоће, због тога мудросни писци се баве посматрањем божанске мудрости, јер су свесни да
је њихова мудрост дар Божији.
Књижевни облик

Приче Соломонове у свом наслову носе ознаку мишле шеломо (Пр 1,1), иста се налази и на
почецима појединачних збирки (10, 1; 25, 1). Машал се користи за означавање веома различитих
књижевних облика, пре свега за пословице и народне изреке, приче, поучне (мудросне) говоре
или беседе, пророчке речи или загонетке, што јасно видимо у Пр 1,6 (Да разуме приче и значење,
речи мудрих људи и загонетке њихове). Тачно значење је предмет бројних дискусија и одређује
се у конкретном контексту употребе. Корен мшл се појављује у два значењска поља, која нас
етимолошки воде до два различита корена. КоренI машал користи се као поименични гл машал
што значи пословица прича. II корен мшл значи владати. Од овог корена машал би био ознака
ауторитета једне речи, реч неког кога влада, односно реч која има посебну тежину. Садржај и
циљ машала је представљен у Пр 1, 2-6 (2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју
речи разумне,3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,4. Да
се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.5. Мудар ће слушати и више ће
знати, и разуман ће стећи мудрост,6. Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и
загонетке њихове.) Будући да се пословице и изреке касније збирају и чине поучни говор
(беседу) проширење бива такође означено као машал Пс 49, 4 (Пригнућу ухо своје к причи, уз
гусле ћу отворити загонетку своју), као и промишљање о народној историји које служи
подучавању Пс 78, 2 (Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке), такође и Јовове
беседе општег карактера Јов 27, 1 ( И Јов настави беседу своју и рече). Као машал се често
означава и пророчки говор (Валамове изреке у Бр 24, 3 И отвори причу своју, и рече: Каже
Валам, син Веоров; каже човек коме су отворене очи) , а такође и загонетка која је тајновити
исказ о будућности, који Језекил често користи (Јез 17, 2 Сине човечји, загонетни загонетку и
кажи причу о дому Израиљевом).

Машал је у почетку означавао просте изреке и пословице које сликовито и уопштенео доводи у
везу две величине и тиме их пореди као исте (сличне), одн. несличне – различите 1Цар 10, 12 ( И
начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и
псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело
до данашњег дана.) На тај начин је могуће повезати основно значење машал као “бити исти”,
“поредити” са пословицом и изреком. Машал се развијао постепено прво је то била једна
реченица која се преносила усмено, потом у две, све до збрајања прича као већих целина, па све
до поетски обликоване мудросно поучне приче. Касније је са њима повезана и пророчка прича,
те се сматра да је тако дошло до проширења употребе овог појма. У НЗ Исус цитира једну
изреку под називом парабола Лк 4, 23 (И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу:
Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој
постојбини.)