UNIVERZITET U NI’U

PRIRODNOMATEMATIƒKI FAKULTET

INFORMATOR
Departamana za matematiku

Ni², 2017.
 Drage budu¢e koleginice i kolege,

dobrodo²li u Ni²,

najve¢i grad u Jugoisto£noj Srbiji!

Pred vama se nalazi tekst koji ima za cilj da vas upozna sa na²im
gradom, Fakultetom, Departmanom, studijskim programima i stude-
ntskim ºivotom koji vas o£ekuje ukoliko se odlu£ite da od oktobra
budete studenti na Departmanu za matematiku Prirodno-matemati-
£kog fakulteta u Ni²u.
Sadrºaj

1 Predgovor 7

2 Za²to studirati matematiku? 11

2.1 Za²to Departman za matematiku na PMF-u u Ni²u? . 12
2.2 Aktivnosti studenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3 Kako do indeksa? 17
3.1 Pripremna nastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2 Prijavljivanje kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.2.1 Formiranje rang liste . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.3 Polaganje prijemnog ispita . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.3.1 Ulaganje prigovora na kona£nu rang listu . . . . 21
3.4 Upis primljenih kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . 21

4 Pravila studiranja 23
4.1 Vrste i nivoi studija na Fakultetu . . . . . . . . . . . . 23
4.2 Status studenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
4.3 Prava, obaveze i mirovanje studenata . . . . . . . . . . 25

5 Studijski programi na Departmanu za matematiku 29

5.1 Osnovne akademske studije . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5.2 Master akademske studije . . . . . . . . . . . . . . . . 33

5
6

5.2.1 Op²ta matematika . . . . . . . . . . . . . . . . 34

5.2.2 Matemati£ki modeli u zici . . . . . . . . . . . 37
5.2.3 Verovatno¢a, statistika i nansijska matematika 39

6 Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 43

7 ƒesto postavljana pitanja 73

1
Predgovor

Ni² je najve¢i grad jugoisto£ne Srbije, tre¢i po veli£ini u Srbiji, i

sedi²te Ni²avskog okruga. Nalazi se na raskrsnici najvaºnijih balkan-
skih i evropskih saobra¢ajnih pravaca. U Ni²u se magistralni pravac,
koji vodi sa severa, dolinom Morave iz pravca Beograda, ra£va na
pravac ka jugu, dolinom Vardara prema Solunu i Atini, i pravac ka
istoku, dolinom Ni²ave i Marice prema Soji, Istanbulu i dalje ka
Bliskom Istoku. Ovi putni pravci bili su poznati jo² od najstarijih
vremena kao pravci kretanja naroda, robe i vojski ("Via Militaris"
u periodu Rima i Vizantije, "Carigradski drum" u srednjevekovnom
periodu u doba Turaka).
Pored drumskih saobra¢ajnica, Ni² sa Evropom i svetom povezuje i
vazdu²ni saobra¢aj. Aerodrom "Konstantin Veliki" je drugi aerodrom
u Srbiji po broju primljenih putnika godi²nje (posle aerodroma Nikola
Tesla). Ime je dobio po Konstantinu Velikom, rimskom imperatoru
koji je rožen u Ni²u 274. godine i kroz istoriju je poznat ne samo
kao vladar i mudar vojskovoža, ve¢ i kao veliki vizionar i pobornik
hri²¢anstva. Njegove vizije rezultirale su "Milanskim ediktom", koji
je done²en 313. godine, i kojim je prestao progon hri²¢ana u Rimskom
carstvu.

7
8 Informator

Tu, na raskrsnici Evrope sa Malom Azijom i Crnomorskog pod-

ru£ja sa Mediteranom, nalazi se grad koji je u dana²nje vreme vaºan
privredni, univerzitetski, kulturni, verski i politi£ki centar Srbije, grad
koji je bogat kulturno-istorijskim spomenicima (Medijana, Ni²ka tvr-
žava, ‚ele-kula, ƒegar, memorijalni park "Bubanj", logor "Crveni
krst", itd.), turisti£kim atrakcijama (Ni²ka Banja, Kameni£ki vis, Bo-
janine vode, Cerjanska pe¢ina, itd.), ali i mestima za odmor i uºivanje
u samom gradu (Kazandºijsko soka£e, Park ƒair, Park Svetog Save,
Obrenovi¢eva ulica).

Ni² je grad u kome se tokom cele godine odrºavaju kulturne ma-

nifestacije, kao ²to su: festival gluma£kih ostvarenja "Filmski sus-
reti", festival ozbiljne muzike "Nimus" (Ni²ke muzi£ke sve£anosti),
dºez festival "Ni²vil", muzi£ki festival "Nisomnija", sajam knjiga u
Ni²u, mežunarodni festival amaterskih horova "Horske sve£anosti",
festival de£ije muzike "Majska pesma" i druge. Pored festivala, tu je i
Narodno pozori²te, tri bioskopa, brojne izloºbe, kao i koncerti raznih
muzi£kih pravaca.
Pored kulturnih, Ni² moºe da se pohvali i sportskim manifestaci-
jama koje se organizuju, pre svega, u sportskom centru ƒair. Sport-
ski centar ƒair raspolaºe Stadionom ƒair, Halom ƒair i zatvorenim
Predgovor 9

bazenom. Hala ƒair je dvorana u kojoj £esto svoje me£eve kao doma¢i-
ni igraju ºenska i mu²ka odbojka²ka, rukometna i teniska reprezentacija
Srbije. Pored toga, me£evi kupa Radivoja Kora¢a u ko²arci se naj£e²¢e
igraju upravo ovde. Na otvorenom bazenu ƒair je jula 2010. god.
odrºan zavr²ni turnir Svetske lige u vaterpolu. U gradu postoji veliki
broj sportskih i rekreativnih klubova, planinarsko dru²tvo, konji£ki
klubovi, tnes centri, teretane, plesne ²kole.
Ni² je takože i jedan od pet univerzitetskih centara na teritoriji
Republike Srbije. Univerzitet u Ni²u osnovan je 15. juna 1965. godine.
Njegovim osnivanjem zaokruºuje se jedan zna£ajan period u novijoj
istoriji grada koji po£inje 1960. godine formiranjem prvih ni²kih fakul-
teta pod okriljem Univerziteta u Beogradu. Uz porast broja studenata,
razvoj novih nau£nih disciplina, ali i sve izraºenije potrebe privrednih i
dru²tvenih delatnosti za ²kolovanim kadrom, vremenom se Univerzitet
u Ni²u razvijao i danas u svom sastavu broji trinaest fakulteta i oko
30 000 studenata.

U okviru Univerziteta u Ni²u postoje tri studentska doma. Sobe su

jednokrevetne, dvokrevetne ili trokrevetne. Svaka soba ima svoje ku-
patilo, priklju£ak za telefon i besplatan internet. U svim studentskim
domovima nalaze se TV sale, £itaonice i kantine. Pravo na sme²taj
10 Informator

u studentskim domovima imaju svi studenti koji ispunjavaju uslove

predvižene konkursom. Konkurs za sme²taj studenata za bruco²e je
po£etkom septembra meseca, a za ostale studente sredinom septembra
ili po£etkom oktobra. Boravak u studentskim domovima obezbežen je
u toku akademske godine, a izuzetno je mogu¢ i preko letnjeg raspusta.
Studentski restorani pruºaju kompletnu ishranu svim zaintereso-
vanim studentima, pri £emu pravo na beneciranu ishranu imaju svi
studenti koji se nansiraju iz budºeta.
U okviru Univerziteta u Ni²u postoji Zavod za zdravstvenu za-
²titu studenata u kome rade lekari raznih specijalnosti. U njima se
obavlja i redovni sistematski pregled studenata po rasporedu koji je
uvek blagovremeno istaknut na oglasnoj tabli Prirodno-matemati£kog
fakulteta.
Jedan od fakulteta na Univerzitetu u Ni²u je Prirodno-matemati£ki
fakultet. Osnovan je septembra 1999. godine izdvajanjem pojedinih
departmana sa Filozofskog fakulteta. Ina£e, rad na departmanima za
matematiku, ziku i hemiju se odvijao jo² od samog osnivanja Filo-
zofskog fakulteta, ta£nije od 1971. godine, ²to zna£i da u narednoj
²kolskoj godini deo sada²njeg Prirodno-matemati£kog fakulteta ulazi
u £etrdeset ²estu godinu uspe²nog nastavno-nau£nog rada i postojanja.
Danas je ²est departmana u sastavu Prirodno-matemati£kog fakul-
teta:
• Departman za matematiku,
• Departman za ra£unarske nauke,
• Departman za ziku,
• Departman za hemiju,
• Departman za geograju i
• Departman za biologiju i ekologiju.
2
Za²to studirati matematiku?

Matematika je jedna od najstarijih nauka £ije je podru£je izu£a-

vanja vrlo te²ko precizno denisati, ali se obi£no uzima da izu£ava
koli£ine, strukturu, prostor i promene. Sam njen naziv poti£e od staro-
gr£ke re£i "mathema", koja zna£i u£enje, nauka, ²to samo oslikava
veliki ugled koji je matematika uºivala u anti£kim civilizacijama. Ma-
tematika se razvijala kako sa potrebom da se re²e odreženi problemi
iz realnog sveta tj. prakse, tako i kao teorija koja svakog £asa moºe
na¢i neku svoju neo£ekivanu, ali vaºnu primenu.
Velika snaga matematike leºi u njenoj mogu¢nosti da sloºene prob-
leme iz realnog sveta procesom apstrakcije svede na matemati£ki mo-
del, a onda se primenom matemati£kih formula (ponekad i primenom
ra£unara za odrežena sloºena izra£unavanja) dolazi do ta£nog ili do-
voljno preciznog pribliºnog re²enja.
Matematika pruºa mo¢an alat za re²avanje problema iz oblasti
izu£avanja svih prirodnih i tehni£kih, ali i velikog broja dru²tvenih
nauka. Zahvaljuju¢i tome, dana²nji matemati£ari imaju ²iroke mo-
gu¢nosti za primenu svog znanja u razumevanju fenomena spoljnog
sveta, kako zi£kih, tako i industrijskih, ekonomskih, biolo²kih, lingvi-
sti£kih, muzi£kih, i mnogih drugih.

11
12 Informator

Iz pomenutih razloga, matemati£ari spadaju u retke stru£njake koji

nemaju problema sa zapo²ljavanjem. Matemati£ari se danas zapo²lja-
vaju na razli£itim poslovima u osnovnim, srednjim i visokim ²kolama,
na fakultetima, nau£nim institutima, bankama, osiguravaju¢im dru-
²tvima, institucijama za procenu i upravljanje rizikom, statisti£kim
zavodima, velikim kompanijama u procesima odlu£ivanja i kontrole
kvaliteta, berzama, kao i u razvojnim i istraºiva£kim centrima, u zemlji
i inostranstvu.

2.1 Za²to Departman za matematiku

na PMF-u u Ni²u?

Prirodno-matemati£ki fakultet u Ni²u je akreditovana i renomirana

drºavna obrazovno-nau£na ustanova. Departman za matematiku je
jedan od najstarijih departmana ovog fakulteta i postoji skoro pola
veka.
Nastavni proces na Departmanu za matematiku odvija se prema
bolonjskim principima. Studenti se motivi²u da, kroz doma¢e zadatke,
kolokvijume i seminarske radove, aktivno u£estvuju u nastavi. Na taj
na£in mogu savladati zna£ajan deo gradiva £ime sti£u pravo da na
zavr²nom ispitu budu osloboženi tog dela. Kroz zavr²ne radove, uz
nesebi£nu pomo¢ nastavnika i saradnika departmana, studenti prover-
avaju i unaprežuju svoje znanje. U isto vreme u£e vi²e o samom
procesu istraºivanja.
Prirodno-matemati£ki fakultet ostvaruje saradnju sa univerzite-
tima, institutima i drugim fakultetima kako u zemlji tako i u inos-
transtvu. Takože, fakultet u£estvuje u mežunarodnim programima
kao ²to su: erasmus +, erasmus mundus, ceepus, mevlana,
tempus, horizon 2020, ipa.

Ova saradnja pruºa mogu¢nost studentima da tokom studija duºe

Za²to studirati matematiku? 13

ili kra¢e vreme provedu van mati£nog fakulteta, a sve u cilju njihovog
stru£nog usavr²avanja.
Na ovaj na£in studenti se povezuju sa svojim kolegama iz zemlje
i inostranstva tako da ne £udi podatak da su biv²i studenti Depart-
mana za matematiku Prirodno-matemati£kog fakulteta u Ni²u uspe²ni
i konkurentni na najrazli£itijim zanimanjima u zemlji i inostranstvu,
pogotovo u oblastima primene matemati£kih znanja u industriji, ak-
tuarstvu, programerskim rmama i bankama.
Na Departmanu za matematiku nastavni kadar se, pored nastavnog
procesa, veoma uspe²no bavi i nau£nim radom. Visok kvalitet nau£no-
istraºiva£kog rada potvržuje i veoma visok indeks citiranosti (SCI) is-
traºiva£a zaposlenih na Departmanu za matematiku, kao i veliki broj
radova objavljenih u vode¢im mežunarodnim i doma¢im £asopisima.
Mežu predava£ima na Departmanu nalazi se i jedan dopisni £lan Srpske
akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Prirodno-matemati£kog
fakulteta u Ni²u Vladimir Rako£evi¢. Nastavnici i saradnici depart-
mana u£estvuju na seminarima, nau£nim i stru£nim konferencijama
u zemlji i inostranstvu, a i sami su organizatori zna£ajnih nau£nih
skupova. Nau£ni rad nastavnika i saradnika u znatnoj meri prati iz-
dava£ka delatnost. Iz oblasti matematike Prirodno-matemati£ki fakul-
tet izdaje vrhunski mežunarodni nau£ni £asopis "Filomat", kao i mežu-
narodni nau£ni £asopisi "Functional analysis, approximation and com-
putation" i "Applied Mathematics and Computer Science". Pored oz-
biljnih nau£nih £asopisa, Fakultet izdaje i £asopis "Matematika i infor-
matika", koji se pre svega bavi promocijom matematike i informatike,
i u kojem studenti mogu da na£ine svoje prve korake u pisanju nau£nih
radova. U cilju podsticanja ekasnosti nastavnog rada, objavljuju se
udºbenici, zbirke zadataka, kao i monograje.
Zna£ajnu bazu nau£nog i nastavnog rada predstavlja biblioteka
sa bogatim i savremenim fondom nau£ne literature iz zemlje i ino-
stranstva. Biblioteka trenutno raspolaºe sa oko 40 250 naslova. Mežu
ovim naslovima je preko 6 600 knjiga, 283 diplomska i master rada
14 Informator

i oko 200 magistarskih teza i doktorskih disertacija iz matematike,

kao i preko 300 £asopisa sa vi²e od 17 000 svezaka. ƒitaonica bib-
lioteke je na raspolaganju studentima svakog radnog dana od 8 do
19h. Pored biblioteke, u procesu u£enja, studentima su na raspo-
laganju i tri ra£unarske u£ionice sa besplatnim pristupom internetu.
Studenti imaju mogu¢nost da, preko studentskog portala, elektronski
prijavljuju ispite, prate raspored ispita za predstoje¢e ispitne rokove
i raspored £asova, kao i da u svakom trenutku imaju uvid u podatke
iz svog studentskog dosijea kao ²to su broj ostvarenih ESP bodova,
upisani semestar, poloºeni i prijavljeni ispiti itd.

Ukoliko ste radoznali, kreativni, ma²toviti, i volite mate-

matiku, onda su studije matematike na Departmanu za mate-
matiku Prirodno-matemati£kog fakulteta u Ni²u pravi izbor
za vas!
Ima¢ete priliku da vas stru£ni i savesni predava£i i saradnici uvode
u tajne matemati£kih teorija. Upozna¢ete neke od mnogobrojnih pri-
mena matematike. Ste¢i ¢ete dovoljno (pred)znanja da moºete na-
staviti master studije na Departmanu za matematiku na Prirodno-
matemati£kom fakultetu u Ni²u, ili na drugim fakultetima u zemlji i
inostranstvu. U okviru master studija vam se pruºa mogu¢nost da se
Za²to studirati matematiku? 15

usavr²avate iz odreženih oblasti matematike, ali i da se bavite prime-

nama matematike u zici, nansijama, biologiji, medicini, i drugim
dru²tvenim i tehni£kim naukama.
Za one najambicioznije, koji imaju talenta i ºele da se bave nau£nim
radom, doktorske studije matematike su pravi izbor.
Pored doktorskih studija koje se odvijaju na Departmanu za ma-
tematiku, Prirodno-matemati£ki fakultet u Ni²u je jedan od osniva£a
Doktorske ²kole matematike koja se realizuje na nivou cele Srbije sa
najeminentnijim predava£ima iz na²e zemlje.

2.2 Aktivnosti studenata

Pored obaveza vezanih za samu nastavu, na Prirodno-matemati£-

kom fakultetu i Departmanu za matematiku pruºa se i puno mogu-
¢nosti za putovanja, bavljenje sportom, naukom i organizaciju drugih
nenastavnih aktivnosti.
Departman za matematiku u£estvuje na festivalu "Nauk nije bauk".
Ovaj festival okuplja zainteresovane iz svih oblasti nauke, i putem
predavanja, izloºbi i eksperimenata, kroz igru i zabavu, mladima pri-
bliºava misteriozni svet nauke.
U cilju popularizacije nauke, Prirodno-matemati£ki fakultet i De-
partman za matematiku imaju i razvijenu saradnju sa Istraºiva£kom
stanicom "Petnica", koja predstavlja jednu od najve¢ih institucija za
neformalno obrazovanje u ovom delu Evrope. Na²i studenti, saradnici
i nastavnici angaºovani su kao asistenti i predava£i u ovoj instituciji.
Na programima matematike, koji se organizuju nekoliko puta godi²nje,
oni kroz razne aktivnosti, a naro£ito kroz mentorski rad istraºiva£kih
projekata, pomaºu talentovanim srednjo²kolcima u prvim koracima ka
nau£nom radu.
Na Departmanu za matematiku postoje i planovi da se svake go-
dine, maja meseca, obeleºava mesec matematike, uz prigodne ak-
16 Informator

tivnosti i sa ºeljom da se u ceo proces aktivno uklju£e kako studenti,

tako i zainteresovani sugražani. Takože postoje planovi i volja da se
Departman za matematiku uklju£i i u realizaciju manifestacije "No¢
istraºiva£a", koja predstavlja "druga£iji izlazak petkom uve£e", gde
se u neformalnoj atmosferi, uz lmove i muziku, istraºiva£ki poziv iz
akademskih klupa seli u svakodnevno okruºenje.
Studenti Prirodno-matemati£kog fakulteta su jako dobro organizo-
vani. Naime, kroz Savez studenata i Studentski parlament uklju£uju
se u rad organa samog fakulteta i ²tite prava i interese studenata u
njima. Iz redova studenata Studentskog parlamenta bira se Predsed-
nik parlamenta i student prodekan. Studentski parlament se zalaºe
za kvalitetnu nastavu i uslove studiranja, za²titu prava studenata,
kvalitetno i pravovremeno informisanje studenata. Takože, Studentski
savez i Studentski parlament organizuju kulturna i sportska de²a-
vanja, ostvaruju saradnju sa ostalim fakultetima i savezima studenata
u zemlji i inostranstvu, organizuju humanitarne aktivnosti. Studentski
parlament ima svoje predstavnike u Savetu fakulteta, Nastavno-nau£-
nom ve¢u fakulteta, Komisiji za obezbeženje kvaliteta fakulteta i de-
partmana, Studentskom parlamentu Univerziteta u Ni²u, Univerzitet-
skom sportskom savezu.
Sportska sekcija Saveza studenata zaduºena je za formiranje tim-
ova u ko²arci, fudbalu, rukometu, odbojci i drugim sportovima. Ovi
timovi treniraju i spremaju se za odlazak na Primatijadu-susret stu-
denata Prirodno-matemati£kih fakulteta Srbije, Crne Gore, Republike
Srpske, Makedonije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koja se svake go-
dine organizuje na nekoj turisti£ki atraktivnoj destinaciji u zemlji ili
regionu. Pored ovog takmi£enja, ekipe Prirodno-matemati£kog fakul-
teta u£estvuju na turnirima koji se organizuju na nivou Univerziteta u
Ni²u, na kojima u£estvuju svi fakulteti. Vi²e o organizaciji sportskih
takmi£enja moºe se na¢i na sajtu Univerzitetskog sportskog saveza
Ni²a.
3
Kako do indeksa?

Put sticanja statusa studenta Departmana za matematiku Prirodno-

matemati£kog fakulteta u Ni²u, sastoji se iz nekoliko koraka:

• pripremna nastava (nije obavezno),

• prijavljivanje kandidata,

• polaganje prijemnog ispita i

• upis primljenih kandidata.

17
18 Informator

3.1 Pripremna nastava

Pripremna nastava se organizuje na Departmanu za matematiku

svake godine od sredine marta do sredine juna meseca radi bolje pripre-
me kandidata za polaganje prijemnog ispita. Pripremnom nastavom
su obuhva¢ene oblasti matematike, po programu za gimnazije matema-
ti£kog smera, iz kojih budu¢i studenti dobijaju zadatke na prijemnom
ispitu. To su:

• Rastavljanje polinoma na £inioce; Deljivost polinoma;

• Racionalni algebarski izrazi; Stepenovanje i korenovanje;

• Kompleksni brojevi; Polinomi;

• Linearne jedna£ine i nejedna£ine; Jedna£ine i nejedna£ine sa

apsolutnim vrednostima;

• Kvadratne jedna£ine, nejedna£ine i kvadratna funkcija; Bikvad-

ratne i simetri£ne jedna£ine;

• Iracionalne jedna£ine i nejedna£ine;

• Eksponencijalna funkcija; Eksponencijalne jedna£ine i nejedna-

£ine;

• Logaritamska funkcija; Logaritamske jedna£ine i nejedna£ine;

• Trigonometrija; Trigonometrijske jedna£ine i nejedna£ine;

• Povr²ina i zapremina poliedara i obrtnih tela;

• Analiti£ka geometrija u ravni; Krive drugog reda (krug, elipsa,

hiperbola, parabola);
Kako do indeksa? 19

• Aritmeti£ki i geometrijski niz; Matemati£ka indukcija; Binomni

obrazac.
Nastava se organizuje svake subote od 10 do 14h u nekoj od u£ionica
na Prirodno-matemati£kom fakultetu, a drºe je nastavnici i sarad-
nici Departmana za matematiku. Ukoliko imate dodatnih pitanja u
vezi sa pripremnom nastavom moºete ih postaviti koordinatoru za
pripremnu nastavu, profesorki dr Jasmini Ðorževi¢ putem e-maila
djordjevichristina@gmail.com.

3.2 Prijavljivanje kandidata

Za upis na prvu godinu osnovnih akademskih studija mogu konku-

risati lica sa zavr²enim srednjim obrazovanjem u £etvorogodi²njem tra-
janju. Prijava kandidata se vr²i na ²alterima Sluºbe za nastavu i stu-
dentska pitanja Fakulteta. Prilikom prijavljivanja na Konkurs za upis
odgovaraja¢ih osnovnih akademskih studija, kandidat se opredeljuje
za odgovaraju¢i studijski program i dostavlja konkursom propisanu
dokumentaciju.
20 Informator

3.2.1 Formiranje rang liste

Rang lista prijavljenih kandidata formira se za svaki studijski pro-
gram posebno. Mesto kandidata na rang listi odrežuje se na osnovu
op²teg uspeha u srednjoj ²koli i rezultata ostvarenih na prijemnom
ispitu.
Op²ti uspeh kandidata u srednjoj ²koli ra£una se kao zbir prose£nih
ocena iz svih predmeta u I, II, III i IV razredu, pomnoºen brojem
dva. Po ovom osnovu kandidat moºe ste¢i najmanje 16, a najvi²e
40 poena. Napomenimo da se prose£na ocena za svaki razred ra£una
zaokruºivanjem na dve decimale.

3.3 Polaganje prijemnog ispita

Kandidat koji konkuri²e za upis u prvu godinu osnovnih akadem-

skih studija za studijski program matematika polaºe prijemni ispit
iz matematike. Prijemni ispit obuhvata gradivo predmeta matemati-
ka koje je izu£avano u srednjoj ²koli u £etvorogodi²njem trajanju, a
oblasti su navedene u Poglavlju 3.1. Prijemni ispit kandidat polaºe
u pisanoj formi u prostorijama Fakulteta. Vreme i raspored pola-
ganja prijemnog ispita su blagovremeno objavljeni na oglasnoj tabli i
sajtu Fakulteta. Vreme trajanja prijemnog ispita je 150 minuta. Pri-
jemni ispit se sastoji od deset zadataka, od kojih svaki ta£no uržen
zadatak nosi maksimalno 6 poena, ²to zna£i da uspeh na prijemnom
ispitu donosi kandidatu najvi²e 60 poena. Broj poena koji kandidat
ostvaruje na prijemnom ispitu odrežuje se na osnovu kvaliteta izrade
testa na prijemnom ispitu.
U prvu godinu osnovnih akademskih studija moºe se, bez prijemnog
ispita, upisati:

(a) lice koje ima ste£eno visoko obrazovanje u trajanju od najmanje

tri godine,
Kako do indeksa? 21

(b) kandidat koji je kao u£enik srednje ²kole, osvojio jednu od prve
tri nagrade na adekvatnom republi£kom takmi£enju iz odgovara-
ju¢e oblasti koje organizuje resorno Ministarstvo, odnosno jednu
od prve tri nagrade na adekvatnom mežunarodnom takmi£enju,
iz odgovaraju¢e oblasti.

3.3.1 Ulaganje prigovora na kona£nu rang listu

Kandidat moºe uloºiti prigovor dekanu na kona£nu rang listu. Pri-
govor se ulaºe u pisanoj formi. Dekan je duºan da odgovori na svaki
uloºeni prigovor u pisanoj formi. Ako kandidat nije zadooljan od-
govorom dekana, ima prava da podnese ºalbu na kona£nu rang listu
Savetu Fakulteta. Savet Fakulteta razmatra i odlu£uje o eventualnim
ºalbama kandidata. Odluka Saveta Fakulteta je kona£na. Vreme za
podno²enje prigovora, ºalbi, kao i za davanje odgovora u okviru ovog
£lana precizira dekan u skladu sa Konkursom. Po okon£anju svih
navedenih postupaka, isti£e se kona£na rang lista za svaki studijski
program na sajtu i oglasnim tablama Fakulteta.

3.4 Upis primljenih kandidata

Mesto na kona£noj rang listi i broj ukupno postignutih bodova

odrežuje da li se kandidat moºe upisati na prvu godinu studija, kao i
da li ¢e biti nansiran iz budºeta ili ¢e pla¢ati ²kolarinu kao samo-
nansiraju¢i student.
Kandidat moºe biti upisan na teret buºeta, ako se na kona£noj
rang listi nalazi do broja odobrenog za upis sudenata na teret budºeta
(koji je utvržen konkursom za odreženi studijski program), a ostvario
je najmanje 51 bod. Kandidat moºe biti upisan kao samonansiraju¢i
student ukoliko se na kona£noj rang listi nalazi do broja odobrenog
za upis samonasiraju¢ih studenata (koji je utvržen konkursom za
22 Informator

odreženi studijski program), a ostvario je najmanje 31 bod.

Studenti koji imaju maksimalan broj poena na prijemno ispitu i
maksimalan broj poena iz srednje ²kole prilikom dodele indeksa dobi-
jaju na poklon komplet knjiga od Departmana za matematiku.

Studenti pri upisu dobijaju i svoju e-mail adresu pomo¢u koje

mogu lak²e komunicirati sa predmetnim nastavnicima i saradnicima.
Ukoliko postoji mogu¢nost, dekan Fakulteta moºe doneti odluku
o prerasporeživanju slobodnih budºetskih mesta sa jednog studijskog
programa na drugi, a u skladu sa odobrenim kvotama. Dekan Fakul-
teta odrežuje dane za upis studenata u skladu sa kona£nom rang lis-
tom.
4
Pravila studiranja

Fakultet organizuje i izvodi nastavu na studijskim programima u

toku ²kolske godine koja po£inje 1. oktobra i traje 12 kalendarskih
meseci. ’kolska godina deli se na zimski i letnji semestar, od kojih
svaki ima 15 nastavnih nedelja. Nastava se organizuje i izvodi po
semestrima, u skladu sa studijskim programom.
Studijski program je skup obaveznih i izbornih predmeta, sa okvir-
nim sadrºajem, £ijim se savladavanjem obezbežuju neophodna znanja
i ve²tine za sticanje diplome odgovaraju¢eg nivoa i vrste studija.
Studije na Fakultetu organizuju se na srpskom jeziku. Na Dok-
torskoj ²koli matematike studije se izvode na srpskom ili engledskom
jeziku.

4.1 Vrste i nivoi studija na Fakultetu

Obrazovna delatnost Fakulteta ostvaruje se kroz akademske studije

na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa.
Studije su organizovane i izvode se kroz sva tri nivoa studija:

23
24 Informator

1. Studije prvog stepena su osnovne akademske studije koje imaju

180 ESP bodova.

2. Studije drugog stepena su master akademske studije koje imaju

120 ESP bodova.

3. Studije tre¢eg stepena su doktorske akademske studije koje imaju

180 ESP bodova, uz predhodno ostvaren obim studija od naj-
manje 300 ESP bodova na osnovnim i master akademskim studi-
jama.

Ukupno angaºovanje studenta se sastoji od aktivne nastave (preda-

vanja i veºbe), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita i izrade zavr²nih
radova.

4.2 Status studenata

Student Fakulteta je lice upisano na osnovne, master, specijali-

sti£ke ili doktorske akademske studije na Fakultetu. Status studenta
dokazuje se indeksom. Studenti Fakulteta imaju status studenta koji
se nansira iz budºeta (budºetski student) ili studenta koji se sam -
nansira (samonansiraju¢i student). U pogledu prava i obaveza na
Fakultetu, potpuno su izjedna£eni buºetski i samonansiraju¢i stu-
denti.
Student koji u teku¢oj ²kolskoj godini ostvari odrežen broj ESP
bodova, propisanih zakonom, ima pravo da se u narednoj ²kolskoj go-
dini nansira iz budºeta. Student koji u teku¢oj ²kolskoj godini ne
ostvari odrežen broj ESP bodova, nastavlja studije u statusu samo-
nasiraju¢eg studenta.
Student koji se nansira iz budºeta moºe u tom statusu da ima
upisan samo jedan studijski program na istom nivou studija.
Kako do indeksa? 25

Student koji se sam nansira opredeljuje se u skladu sa studijskim

programom za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari naj-
manje 37 ESP bodova, osim ako mu je do zavr²etka studija ostalo
manje od 37 ESP bodova.
Strani drºavljanin moºe se upisati na studijski program pod istim
uslovima kao i doma¢i drºavljanin. Strani drºavljanin pla¢a ²kolarinu,
osim ako mežunarodnim sporazumom nije druga£ije odreženo. Strani
drºavljanin moºe se upisati na studije ako je zdravstveno osiguran.

4.3 Prava, obaveze i mirovanje studenata

Student ima pravo:

1. na upis, kvalitetno ²kolovanje i objektivno ocenjivanje,

2. na blagovremeno i ta£no informisanje o svim pitanjima koja se

odnose na studije,

3. na aktivno u£estvovanje u dono²enju odluka, u skladu sa Za-

konom i Statutom,

4. na samoorganizovanje i izraºavanje sopstvenog mi²ljenja,

5. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta,

6. na podjednako kvalitetne uslove studija,

7. na razli£itost i za²titu od diskriminacije,

8. da bira i da bude biran u Studentskom parlamentu i drugim

organima Fakulteta, odnosno Univerziteta.

Student je obavezan da:

26 Informator

1. uredno pohaža nastavu, izvr²ava obaveze predvižene studijskim

programom i planom realizacije, op²tim i pojedina£nim aktima
Fakulteta,

2. polaºe ispite na na£in i u rokovima kako je to utvrženo aktima

Fakulteta,

3. u£estvuje u vrednovanju kvaliteta nastave i nastavnika na na£ine

predvižene op²tim i pojedina£nim aktima Fakulteta,

4. ispunjava nastavne i predispitne obaveze,

5. postupa u skladu sa aktima Fakulteta i Univerziteta,

6. po²tuje prava zaposlenih i drugih studenata na Fakultetu,

7. u£estvuje u dono²enju odluka u skladu sa Zakonom, Statutom i

aktima Fakulteta.
Student ima pravo prigovora Nastavno-nau£nom ve¢u Fakulteta
ukoliko Fakultet prekr²i neku od obaveza u roku od 15 dana kada je
pravo studenta povreženo, izuzev ocenjivanja studenata.
Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza
u slu£aju:
1. teºe bolesti,

2. upu¢ivanja na stru£nu praksu u trajanju od najmanje ²est meseci,

3. odsluºenja i dosluºenja vojnog roka,

4. nege vlastitog deteta do godinu dana ºivota,

5. odrºavanje trudno¢e,

6. priprema za olimpijske igre, svetsko ili evropsko prvenstvo (kada

ima satus vrhunskog sportiste),
Kako do indeksa? 27

7. u drugim slu£ajevima predviženim posebnim aktom Fakulteta.

Student koji je bio spre£en da polaºe ispit zbog bolesti ili odsustva
zbog stru£nog usavr²avanja u trajanju od najmanje tri meseca, moºe
polagati ispit u prvom narednom roku. Student u toku mirovanja svo-
jih prava i obaveza ima pravo da polaºe ispite. Student kome miruju
prava i obaveze produºava rok zavr²etka studija za period mirovanja.
Student ima pravo da Nastavno-nau£nom ve¢u Fakulteta, preko
Studentskog parlamenta ili preko studenta prodekana, podnosi pred-
loge koji se odnose na podizanje kvaliteta obrazovnog procesa, kao i
organizaciju i na£in izvoženja nastave. Nastavno-nau£no ve¢e Fakul-
teta razmatra predloge i o njima se iznja²njava.
Student ima pravo prigovora na ocenu dobijenu na ispitu, ako sma-
tra da ispit nije obavljen u skladu sa pravilima studija, u roku od 36
£asova od dobijene ocene.
Student koji nije zadovoljan prelaznom ocenom na ispitu, ima
pravo da podnese zahtev za polaganje ispita u narednom roku. Zahtev
se podnosi studentskoj sluºbi. Prodekan za nastavu donosi odluku o
ponovnom polaganju ispita. Student koji ponovo polaºe ispit pla¢a
posebnu naknadu tro²kova.
Odgovornost studenata urežuje se Pravilnikom o disciplinskoj i
materijalnoj odgovornosti studenata Univerziteta.
Student sa posebnim potrebama-invaliditetom ima pravo da po-
laºe prijemni ispit, kao i sve predispitne obaveze i ispite predvižene
studijiskim programom, na na£in prilagožen njegovim mogu¢nostima.
Studenti koji studiraju osnovne, master, specijalisti£ke ili dok-
torske akademske studije imaju pravo da zavr²e zapo£ete studije u
periodu koji je dvostruko duºi od vremena trajanja studija.
Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog zavr²etka stu-
dija konstatuje dekan re²enjem sa dejstvom od prvog narednog dana
po isteku roka.
Studentu se, na li£ni zahtev, moºe produºiti rok za zavre²etak
28 Informator

studija do dve ²kolske godine:

(a) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobrenje mirovanja

prava i obaveza, a to pravo nije iskoristio, odnosno nije ga isko-
ristio u trajanju koje mu je, s obzirom na okolinosti, moglo biti
odobreno,

(b) ako je u toku trajanja studija zapo£eo i zavr²io drugi odobreni,

odnosno akreditovani studijski program, na istom ili na vi²em
stepenu, na Univerzitetu u Ni²u ili na drugom univerzitetu u
zemlji ili u inostranstvu,

(c) u drugim slu£ajevima ako Nastavno-nau£no ve¢e smatra razloge

opravdanim.

Status studenta prestaje u slu£aju:

(a) ispisivanja sa studija,

(b) zavr²etka studija,

(c) neupisivanja ²kolske godine,

(d) ako ne zavr²i studije do isteka roka koji se odrežuje u dvostrukom

broju ²kolskih godina potrebnih za realizaciju studijskog pro-
grama,

(e) izricanja disciplinske mere isklju£enja sa studija na visoko²kol-

skoj ustanovi.
5
Studijski programi na
Departmanu za matematiku

Na Departmanu za Matematiku Prirodno-matemati£kog fakulteta

u Ni²u nastava se odvija na slede¢im nivoima studija:

1. Osnovne akademske studije Matematika,

2. Master akademske studije Matematika,

3. Doktorske akademske studije Matematika,

4. Doktorska ²kola matematike.

5.1 Osnovne akademske studije

Studijski program Osnovne akademske studije Matematika traje

tri godine (²est semestra). Broj ESP bodova koji se ostvaruju po-
hažanjem nastave i polaganjem ispita na ovom studijskom programu
je 180. Nastava se organizuje prema novom studijskom programu koji

29
30 Informator

je akreditovan 2014. godine, kroz £asove predavanja i veºbi. Preda-

vanja izvode nastavnici, a veºbe nastavnici ili saradnici Fakulteta. Svi
predmeti su jednosemestralni. Pored obaveznih, postoji i lista izbornih
predmeta, ²to daje mogu¢nost studentima da samostalno kreiraju svoj
obrazovni prol i usmere svoje dalje obrazovanje ka ºeljenom modulu
na master akademskim studijama. Od ukupnih 180 ESP bodova, stu-
dent ostvaruje 144 ESP boda (ili 80%) u okviru obaveznih predmeta,
dok 36 ESP bodova (20%) student ostvaruje polaganjem izbornih pred-
meta.
Studentu se daje mogu¢nost da 30 ESP bodova moºe ostvariti pola-
ganjem predmeta sa bilo kog drugog akademskog studijskog programa
osnovnih studija koje se realizuju na Prirodno-matemati£kom fakul-
tetu u Ni²u (Ra£unarske nauke, Fizika, Hemija, Biologija, Geograja).
Jedino ograni£enje je da se studentu ne dozvoljava izbor sli£nih pred-
meta po sadrºaju (na primer, ne dozvoljava se da student bira i polaºe
predmet Matematika sa studijskog programa Hemija, i ne dozvoljava
se da student bira i polaºe predmet Primena ra£unara u biologiji, sa
studijskog programa Biologija). Posebna komisija razmatra i re²ava
zahteve studenata u vezi sa ovim pitanjem.
Dozvoljen je prelaz sa srodnog studijskog programa na osnovne
akademske studije Matematika. Posebna komisija razmatra i re²ava
zahteve studenata u vezi sa ovim pitanjem, prema Pravilniku o os-
tvarivanju studija na osnovnim i diplomskim akademskim studijama
Prirodno-matemati£kog fakulteta u Ni²u.
Polaganjem svih ispita na osnovnim akademskim studijama stu-
dent ostvaruje 180 ESP bodova i sti£e stru£ni naziv "matemati£ar".
Ovaj studijski program omogu¢ava veliku mobilnost studenata na
srodne studijske programe u Srbiji i u svetu. Takože, studentima
se pruºa mogu¢nost da sa ostvarenih jo² 60 ESP bodova sa master
studija iz oblasti matematike (240 ukupno), steknu zvanje "diplomi-
rani matemati£ar". Raspored predmeta na studijskom programu, po
godinama, je slede¢i:
Studijski programi na Departmanu za matematiku 31

R. br. Naziv predmeta S ESPB

PRVA GODINA
1 Matemati£ka logika i teorija skupova I 7
2 Matemati£ka analiza 1 I 8
3 Linearna algebra I 8
4 Teorija brojeva i polinoma I 7
5 Matemati£ka analiza 2 II 8
6 Elementarna matematika 2 II 7
7 Uvod u algebarske strukture II 8
8 Analiti£ka geometrija II 7
DRUGA GODINA
9 Matemati£ka analiza 3 III 8
10 Uvod u numeri£ku analizu III 7
11 Geometrija III 8
12 Izborni predmet 1 III 7
13 Matemati£ka analiza 4 IV 8
14 Teorija mera i integrala IV 7
15 Uvod u verovatno¢u IV 8
16 Izborni predmet 2 IV 7
TRE‚A GODINA
17 Matemati£ka statistika V 7
18 Uvod u kompleksnu analizu V 8
19 Uvod u topologiju V 8
20 Izborni predmet 3 V 7
21 Uvod u diferencijalne jedna£ine VI 7.5
22 Funkcionalna analiza VI 7.5
23 Izborni predmet 4 VI 5
24 Izborni predmet 5 VI 5
25 Izborni predmet 6 VI 5
Ukupno ESP bodova 180
32 Informator

Vi²e informacija o samim predmetima, kako obaveznim, tako i

izbornim, moºe se na¢i na sajtu Departmana za matematiku.
Na svakoj poziciji izbornog predmeta student bira jedan predmet
od ponužena dva. Izborni predmeti na istoj poziciji imaju isti nedeljni
fond £asova i nose isti broj ESP bodova. Fakultet je u obavezi da
organizuje nastavu iz svakog izbornog predmeta, bez obzira na broj
prijavljenih studenata. Spisak izbornih predmeta, na ovom studijskom
programu, nalazi se u slede¢oj tabeli:

Naziv predmeta S ESPB

Izborni predmet 1
Elementarna matematika 1
12 III 7
Kona£no dimenzionalni vektorski prostori
Izborni predmet 2
Elementarna geometrija
16 IV 7
Metri£ki prostori i Riman-Stiltjesov integral
Izborni predmet 3
Finansijska matematika
20 V 7
Uvod u programiranje
Izborni predmet 4
Pedagogija
23 VI 5
Istorija i lozoja matematike
Izborni predmet 5
Psihologija
24 VI 5
Engleski jezik
Izborni predmet 6
Programski paketi u nastavi matematike
25 VI 5
Metodi nacrtne geometrije
Studijski programi na Departmanu za matematiku 33

5.2 Master akademske studije

Studijski program Master akademske studije Matematika traje dve

godine (£etiri semestra). Broj ESP bodova, koji se ostvaruju po-
hažanjem nastave i polaganjem ispita na ovom studijskom programu
je 120. Nastava se organizuje prema novom studijskom programu koji
je akreditovan 2014. godine, kroz £asove predavanja i veºbi. Pre-
davanja izvode nastavnici Fakulteta, a veºbe nastavnici ili saradnici.
Sam studijski program je zami²ljen tako da omogu¢i studentu da kroz
obavezne i izborne predmete, sam kreira svoj obrazovni prol prema
sopstvenim interesovanjima.
Svi predmeti su jednosemestralni. Student je u obavezi da poloºi
14 predmeta, kao i da uradi studijski istraºiva£ki rad, ²kolsku, odnosno
stru£nu praksu i odbrani zavr²ni rad (master rad).
Studentu se daje mogu¢nost da 20 ESP bodova (u okviru kvote
ESP bodova namenjenih izbornim predmetima) moºe ostvariti po-
laganjem predmeta sa bilo kog drugog studijskog programa master
akademskih studija koje se realizuju na Prirodno-matemati£kom fakul-
tetu u Ni²u. Jedino ograni£enje je da se studentu ne dozvoljava izbor
sli£nih predmeta po sadrºaju. Posebna komisija razmatra i re²ava
zahteve studenata u vezi sa ovim pitanjem.
Studijski istraºiva£ki rad predstavlja individualni rad studenta,
pod nadzorom mentora za izradu master rada. Predviženo je da
mentor dostavi studentu materijal iz odrežene oblasti matematike
(poglavlja u knjigama, nau£ne radove vezane za jednu temu). Stu-
dent je duºan da izu£i dostavljeni materijal, i da sklopi sve dostavljene
sadrºaje u jednu celinu.
Master rad podrazumeva sistematizaciju znanja studenta u jed-
noj od oblasti matematike: algebra, diferencijalne jedna£ine, verovat-
no¢a, matemati£ka statistika, funkcionalna analiza, kompleksna anal-
iza, matemati£ka analiza, diferencijalna geometrija. Izradom i odbra-
nom master rada student dokazuje da je u potpunosti usvojio principe
34 Informator

matemati£kog razmi²ljanja i da je u stanju da prezentuje znanje iz

matematike i njenih primena drugim licima, stru£nim i nestru£nim za
matematiku.
Polaganjem svih ispita i odbranom master rada, student ostvaruje
120 ESP bodova i sti£e stru£ni naziv "master matemati£ar".
Dozvoljen je prelaz sa srodnog studijskog programa na master
akademske studije Matematika. Ve¢e Departmana za matematiku raz-
matra i re²ava zahteve studenata u vezi sa ovim pitanjem.
Na master akademskim studijama iz matematike, student se opre-
deljuje za jedan od tri modula:

1. Op²ta matematika,

2. Matemati£ki modeli u zici,

3. Verovatno¢a, statistika i nansijska matematika.

U nastavku navodimo tabele sa obaveznim i izbornim predmetima za

svaki od modula. Vi²e informacija o samim predmetima, sadrºajima,
literaturi, nastavnicima i saradnicima na predmetima, mogu se na¢i
na sajtu Departmana za matematiku.

5.2.1 Op²ta matematika

Modul Op²ta matematika je prirodni nastavak osnovnih akadem-
skih studija Matematika. Studenti su u prilici da ovladaju logi£kim
na£inom razmi²ljanja i zaklju£ivanja i da steknu veliko (pred)znanje iz
razli£itih oblasti matematike. Ovaj modul omogu¢ava mobilnost stu-
denata na srodne studijske programe u zemlji i inostranstvu. Studenti,
po zavr²etku studja na ovom modulu, rade, pre svega u osnovnim i
srednjim ²kolama, ali pronalaze svoje mesto u nau£nim institutima,
na fakultetima, u razvojnim i istraºivackim centrima.
Studijski programi na Departmanu za matematiku 35

Modul Op²ta matematika predviža 9 obaveznih i 5 izbornih pred-

meta. Od ukupno 120 ESP bodova, student ostvaruje 67.5 ESP bo-
dova (ili 56.25%) u okviru obaveznih predmeta, 34.5 ESP bodova
(28.25%) student ostvaruje polaganjem izbornih predmeta, 6 ESP
bodova student ostvaruje ²kolskom praksom, 4 ESP boda studijskim
istraºiva£kim radom, i na kraju 8 ESP bodova student ostvaruje iz-
radom i odbranom master rada.

Raspored predmeta na studijskom programu:

36 Informator

R. br. Naziv predmeta S ESPB

PRVA GODINA
1 Teorija verovatno¢a I 7.5
2 Diferencijalne jedna£ine i dinami£ki sistemi I 7.5
3 Teorija operatora I 7.5
4 Izborni predmet 1 I 7.5
5 Algebarske strukture II 7.5
6 Diferencijalna geometrija II 7.5
7 Parcijalne diferencijalne jedna£ine II 7.5
8 Kompleksna analiza II 7.5
DRUGA GODINA
9 Neeuklidska geometrija III 7.5
10 Algebarska topologija III 7.5
11 Izborni predmet 2 III 7.5
12 Izborni predmet 3 III 7.5
13 Izborni predmet 4 IV 6
14 Izborni predmet 5 IV 6
15 ’kolska praksa IV 6
16 Studijski istraºiva£ki rad IV 4
17 Zavr²ni rad (Master rad) 8
Ukupno ESP bodova 120

Na svakoj poziciji izbornog predmeta student bira jedan predmet

od ponužena dva. Izborni predmeti na istoj poziciji imaju isti nedeljni
fond £asova i nose isti broj ESP bodova. Spisak izbornih predmeta na
ovom modulu nalazi se u slede¢oj tabeli:
Studijski programi na Departmanu za matematiku 37

Naziv predmeta S ESPB

Izborni predmet 1
Osnovi Furijeove analize
4 I 7.5
Teorija ksne ta£ke i primene
Izborni predmet 2
Metodika nastave matematike
11 III 7.5
Mera i integracija
Izborni predmet 3
Teorija skupova
12 III 7.5
Banahove algebre i spektri
Izborni predmet 4
Stohasti£ki procesi
13 IV 6
Uop²teni inverzi
Izborni predmet 5
Mere nekompaktnosti i primene
24 IV 6
Matemati£ka logika

5.2.2 Matemati£ki modeli u zici

Modul Matemati£ki modeli u zici je prirodni nastavak osnovnih
akademskih studija Matematika. Studenti su u prilici da ovladaju
odgovaraju¢im matemati£kim metodama i modelima koji se prime-
njuju u raznim oblastima savremene zike. Ovaj modul omogu¢ava
mobilnost studenata na srodne studijske programe u zemlji i inostran-
stvu. Studenti, po zavr²etku studja na ovom modulu, rade u kompani-
jama, nau£nim institutima, na fakultetima, razvojnim i istraºivackim
centrima i u osnovnim i srednjim ²kolama.
Modul Matemati£ki modeli u zici predviža 8 obaveznih i 6 izbornih
predmeta. Od ukupno 120 ESP bodova, student ostvaruje 60 ESP
bodova (ili 50%) u okviru obaveznih predmeta, 42 ESP boda (35%)
student ostvaruje polaganjem izbornih predmeta, 6 ESP bodova stu-
dent ostvaruje stru£nom praksom, 4 ESP boda ostvaruje studijskim is-
38 Informator

traºiva£kim radom, i na kraju 8 ESP bodova student ostvaruje izradom

i odbranom master rada.
Raspored predmeta na studijskom programu:

R. br. Naziv predmeta S ESPB

PRVA GODINA
1 Diferencijalne jedna£ine i dinami£ki sistemi I 7.5
2 Teorija operatora I 7.5
3 Osnovi Furijeove analize I 7.5
4 Teorija verovatno¢a I 7.5
5 Parcijalne diferencijalne jedna£ine II 7.5
6 Klasi£na teorijska zika II 7.5
7 Izborni predmet 1 II 7.5
8 Izborni predmet 2 II 7.5
DRUGA GODINA
9 Kvantna mehanika III 7.5
10 Neograni£eni operatori matemati£ke zike III 7.5
11 Izborni predmet 3 III 7.5
12 Izborni predmet 4 III 7.5
13 Izborni predmet 5 IV 6
14 Izborni predmet 6 IV 6
15 Stru£na praksa IV 6
16 Studijski istraºiva£ki rad IV 4
17 Zavr²ni rad (Master rad) 8
Ukupno ESP bodova 120

Na svakoj poziciji izbornog predmeta student bira jedan predmet

od ponužena dva. Izborni predmeti na istoj poziciji imaju isti nedeljni
fond £asova i nose isti broj ESP bodova. Spisak izbornih predmeta na
ovom modulu nalazi se u slede¢oj tabeli:
Studijski programi na Departmanu za matematiku 39

Naziv predmeta S ESPB

Izborni predmet 1
Teorija aproksimacija i kvadraturne formule
7 II 7.5
Tenzorski ra£un
Izborni predmet 2
Diferencijalna geometrija
8 II 7.5
Stohasti£ki procesi
Izborni predmet 3
Integralne jedna£ine i specijalne funkcije
11 III 7.5
Teorija grupa i primene
Izborni predmet 4
Numeri£ko re²avanje diferencijalnih jedna£ina
12 III 7.5
Algebre operatora u kvantnoj mehanici
Izborni predmet 5
Op²ta teorija relativnosti
13 IV 6
Matemati£ki metodi nelinearne dinamike
Izborni predmet 6
Simetrija u zici
14 IV 6
Atomska i molekularna zika

5.2.3 Verovatno¢a, statistika i nansijska matema-

tika
Modul Verovatno¢a, statistika i nansijska matematika je prirod-
ni nastavak osnovnih akademskih studija Matematika. Ovaj modul
je zasnovan na primeni stohasti£kih i statisti£kih modela u ekonomiji
(posebno u nansijama i osiguranju), medicini (posebno epidemiologiji
i biomedicini), biologiji (populacionoj dinamici pre svega), u dru²-
tvenim i tehni£kim naukama. S obzirom na aktuelnost sadrºaja koje
pokriva, ovaj modul omogu¢ava veliku mobilnost studenata na srodne
studijske programe u zemlji i inostranstvu. Studenti, po zavr²etku
40 Informator

studja na ovom modulu, rade u bankama, osiguravaju¢im dru²tvima,

institucijama za procenu i upravljanje rizikom, statisti£kim zavodima,
velikim kompanijama u procesima odlu£ivanja i kontrole kvaliteta,
nau£nim institutima, fakultetima, razvojnim i istraºiva£kim centrima,
kao i u obrazovanju.

Programom je predviženo da studenti na ovom modulu pohažaju

nastavu iz 6 obaveznih i 8 izbornih predmeta. Od ukupno 120 ESP
bodova, student ostvaruje 45 ESP bodova (ili 37.5%) u okviru oba-
veznih predmeta, 57 ESP bodova (47.5%) polaganjem izbornih pred-
meta, 6 ESP bodova student ostvaruje stru£nom praksom, 4 ESPB
boda studijskim istraºiva£kim radom, i na kraju 8 ESP bodova stu-
dent ostvaruje izradom i odbranom master rada.
Raspored predmeta na studijskom programu dat je u slede¢oj tabeli:
Studijski programi na Departmanu za matematiku 41

R. br. Naziv predmeta S ESPB

PRVA GODINA
1 Teorija verovatno¢a I 7.5
2 Multivariaciona analiza I 7.5
3 Statisti£ki softver I 7.5
4 Izborni predmet 1 I 7.5
5 Stohasti£ki procesi II 7.5
6 Vremenski nizovi II 7.5
7 Aktuarska matematika II 7.5
8 Izborni predmet 2 II 7.5
DRUGA GODINA
9 Izborni predmet 3 III 7.5
10 Izborni predmet 4 III 7.5
11 Izborni predmet 5 III 7.5
12 Izborni predmet 6 III 7.5
13 Izborni predmet 7 IV 6
14 Izborni predmet 8 IV 6
15 Stru£na praksa IV 6
16 Studijski istraºiva£ki rad IV 4
17 Zavr²ni rad (Master rad) 8
Ukupno ESPB bodova 120

Na svakoj poziciji izbornog predmeta, student bira jedan od po-

nužena dva predmeta. Izborni predmeti na istoj poziciji imaju isti
nedeljni fond £asova i nose isti broj ESP bodova. Spisak izbornih
predmeta na ovom modulu nalazi se u slede¢oj tabeli:
42 Informator

Naziv predmeta S ESPB

Izborni predmet 1
Finansijska matematika
4 I 7.5
Diferencijalne jedna£ine i dinami£ki sistemi
Izborni predmet 2
Parcijalne diferencijalne jedna£ine
8 II 7.5
Teorija uzoraka i planiranje eksperimenata
Izborni predmet 3
Risovi prostori i primene u ekonomiji
9 III 7.5
Metodika nastave matematike
Izborni predmet 4
Finansijsko modeliranje 1
10 III 7.5
Teorija masovnog opsluºivanja
Izborni predmet 5
Teorija operatora
11 III 7.5
Teorija rizika
Izborni predmet 6
Teorija odlu£ivanja
12 III 7.5
Regresiona analiza u nansijama
Izborni predmet 7
Stohasti£ki dinami£ki sistemi
13 IV 6
Finansijsko modeliranje 2
Izborni predmet 8
Statisti£ka kontrola kvaliteta
14 IV 6
Ekonometrija
6
Re²eni zadaci sa prethodnih
prijemnih ispita

ZADACI-JUN 2016.

1. Matemati£kom indukcijom dokazati da za svaki prirodan broj n

vaºi jednakost:
1 1 1 n
+ + ··· + = .
1·3 3·5 (2n − 1)(2n + 1) 2n + 1
2. Dat je aritmeti£ki niz a1 , a2 , a3 . . . . Zbir prva 3 £lana na neparnim
mestima je 3, a zbir prva 3 £lana na parnim mestima je 12. Odrediti
prvih ²est £lanova ovog aritmenti£kog niza.
3. Odrediti broj a tako da re²enja x1 i x2 kvadratne jedna£ine 4x2 −
15x + a = 0 zadovoljavaju uslov x21 = x2 .
x2 − 4x + 3
4. Re²iti nejedna£inu < 0.
x+1
√
5. Re²iti jedna£inu sin x − 3 cos x = 2.

43
44 Informator

√
10
6. Izra£unati −3 + i 3 .
7. Re²iti jedna£inu 6 · 4x − 13 · 6x + 6 · 9x = 0.
8. Osnovica jednakokrakog trougla iznosi 2. Teºi²ne duºi koje su
povu£ene na krake, seku se pod pravim uglom. Odrediti povr²inu
trougla.
9. Duºina dijagonale jednakokrakog trapeza je 12, a ugao izmedu
dijagonale i osnovice tog trapeza je 30◦ . Odrediti povr²inu tog trapeza.
10. Izra£unati zapreminu pravilne £etvorostrane piramide, koja ima
visinu 8 i £iji je dijagonalni presek povr²ine 60.

Izrada zadataka traje 150 minuta.

Svaki ta£no uražen zadatak nosi 6 poena.
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 45

RE’ENjA:
1 1
1. Ako je n = 1, onda traºena jednakost jeste = , ²to je
1·3 3
o£igledno ta£no.
Indukcijska pretpostvka jeste da je traºeno tvrženje ta£no za neki
prirodan broj n, tj. pretpostavimo da vaºi
1 1 1 n
+ + ··· + = .
1·3 3·5 (2n − 1)(2n + 1) 2n + 1
Potrebno je dokazati tvrženje za prirodan broj n+1, odnosno treba
dokazati da vaºi
1 1 1 1 n+1
+ + ··· + + = .
1·3 3·5 (2n − 1)(2n + 1) (2n + 1)(2n + 3) 2n + 3
Na osnovu indukcijske pretpostavke sledi:
1 1 1 1
+ + ··· + +
1·3 3·5 (2n − 1)(2n + 1) (2n + 1)(2n + 3)
n 1
= +
2n + 1 (2n + 1)(2n + 3)
2n2 + 3n + 1 n+1
= = .
(2n + 1)(2n + 3) 2n + 3
Time je tvrženje dokazano.

2. Neka je a1 prvi £lan, a d neka je razlika tog aritmeti£kog niza. Tada

je, na osnovu uslova zadatka, ispunjeno:

a1 + a3 + a5 = 3, a2 + a4 + a6 = 12.

Takože je

a2 = a1 +d, a3 = a1 +2d, a4 = a1 +3d, a5 = a1 +4d, a6 = a1 +5d.

46 Informator

Dolazimo do sistema linearnih jedna£ina

3a1 + 6d = 3, 3a1 + 9d = 12,

odnosno
a1 + 2d = 1, a1 + 3d = 4,
£ija su re²enja
a1 = −5, d = 3.
Prvih ²est £lanova ovog aritmeti£kog niza jesu

a1 = −5, a2 = −2, a3 = 1, a4 = 4, a5 = 7, a6 = 10.

3. Na osnovu Vijetovih formula, vaºe jednakosti:

15 a
x1 + x2 = , x1 x2 = .
4 4
Ako tim uslovima pridruºimo pretpostavku zadatka x21 = x2 , tada je

4x21 + 4x1 − 15 = 0, a = 4x31 .

Re²avanjem prve jedna£ine dolazimo do zaklju£ka da moºe biti x1 =

5 3
− , ili x1 = . Stoga postoje dve mogu¢nosti za a, i to: a = − 125
2
ili
2 2
a= 2.
27

4. Kako je x2 − 4x + 3 = (x − 1)(x − 3), potrebno je re²iti nejedna£inu

(x − 1)(x − 3)
< 0.
x+1
Znak svakog £inioca posmatramo u odnosu na karakteristi£ne ta£ke
−1, 1, 3, i prikazujemo tabelarno:
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 47

−1 1 3
x+1 − 0 + + + + +
x−1 − − − 0 + + +
x−3 − − − − − 0 +
(x − 1)(x − 3)
− ∗ + 0 − 0 +
x+1
(x − 1)(x − 3)
Sledi da je < 0 ako i samo ako je x < −1 ili 1 < x < 3.
x+1

5. Data jedna£ina moºe biti zapisana u ekvivalentnom obliku:

√
1 3
sin x − cos x = 1.
2 2
√
π 3 π 1
Kako je sin = i cos = , poslednja jedna£ina je ekvivalentna
3 2 3 2
jedna£ini
π π
sin x cos − cos x sin = 1,
3 3
ili  π
sin x − = 1.
3
Re²enje ove jedna£ine jeste
π π
x − = + 2kπ, k ∈ Z,
3 2
odnosno
5
x = π + 2kπ, k ∈ Z.
6

√ √
6. Neka je z = −3 + i 3. Tada je |z| = √ 12. Argument ϕ kom-
3
pleksnog broja z zadovoljava uslov tg ϕ = − . Kako broj z pripada
3
48 Informator

drugom kvadrantu (realan deo broja z je pozitivan, a imaginaran deo

5
broja z je negativan), sledi da je ϕ = π . Stoga je
6
√
 
5 5
z = |z|(cos ϕ + i sin ϕ) = 12 cos π + i sin π .
6 6
Na osnovu Moavrove formule, vaºi
 
10 10 5 25 25
z = |z| (cos 10ϕ + i sin 10ϕ) = 12 cos π + i sin π .
3 3

7.Polaznu jedna£inu podelimo sa 9x , i dobijamo jedna£inu

 x  x
4 2
6· − 13 · + 6 = 0.
9 3
 x
2
Smenom t = dolazimo do kvadratne jedna£ine
3

6t2 − 13t + 6 = 0,
 x
2 3 2 2
£ija su re²enja t = i t = . Ako je = , onda je jedno re²enje
 3x 2 3 3
2 3
x = 1. Ako je = , onda je drugo re²enje jedna£ine x = −1.
3 2

8. Neka je 4ABC polazni jednakokraki trougao (videti Sliku 1.),

tako da je AB osnovica tog trougla. Povucimo sve tri teºi²ne duºi
trougla, koje se seku u teºi²tu T . Neka je D sredina osnovice AB .
Tada je AD istovremeno teºi²na duº i visina koja odgovara osnovici
AB . Stoga je AD = 1. Troguao ∆ABT je jednakokraki, sa pravim
uglom u ta£ki T . Sledi da je trougao ∆AT D takože jednakokraki sa
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 49

pravim uglom u ta£ki D. Proizilazi da je DT = AD = 1. Poznato

je da teºiste T deli svaku teºi²nu duº, pa i duº CD u odnosu 2 : 1,
posmatrano od C ka D. Dakle, CT : T D = 2 : 1. Sledi da je CD = 3.
Na kraju, povr²ina trougla ∆ABC jeste

1
P = · AB · CD = 3.
2

Slika 1.

9. Neka je AB = a duºa osnovica, a CD = b kra¢a osnovica trapeza

(videti Sliku 2). Neka su ta£ke E i F na osnovici AB , tako da su
CE = h i DF = h visine trapeza. Kako je EF = b, sledi da je
a−b a+b
EB = i AE = . Uo£imo trougao ∆AEC , koji kod temena
2 2
E ima prav ugao, a kod temena A ima ugao od 30◦√ . Tada je CE =
h = 6, a na osnovu Pitagorine tereme sledi AE = 6 3. Proizilazi da
je povr²ina trapeza jednaka

a+b √
P = h = 36 3.
2
50 Informator

Slika 2.

10. Neka je osnova piramide kvadrat ABCD, teme piramide neka je

S , i neka je O presek dijagonala osnove (videti Sliku 3.). Tada je
SO visina piramide, koja iznosi 8. Dijagonalni presek piramide jeste
bilo koji od podudarnih trouglova ∆ACS i ∆BDS . Visina OS ovih
trouglova je 8, a povr²ina je 60. Sledi da je AC = BD = 15. √
Kvadrat
15 2
ABCD ima dijagonalu 15, te je njegova stranica jednaka . Na
2
kraju, zapremina piramide je
1 225
V = · · 8 = 300.
3 2

Slika 3.
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 51

ZADACI-JUN 2015.

1. Uprostiti izraz

√ √ !−1 −1
 √ 1√ a− b  · (ab)1/4 ,
− 3/2 3/2
( a + b)−2 a −b

gde je a > 0, b > 0 i a 6= b.

2.Za kompleksan broj z = 1

a−ia
odrediti Re z , Im z i njegov trigono-
metrijski oblik ako je a < 0.

3. Odrediti a i b ako je pri deljenju polinoma P (x) = x5 + x4 − x3 +

2x2 + ax + b polinomom Q(x) = x2 − x − 2 ostatak jednak 7.

4. Odrediti vrednosti parametra a ∈ R za koje kvadratna jedna£ina

4x2 + 8ax − 12x + 1 = 0

ima korene jednake po apsolutnoj vrednosti.

5. Re²iti nejedna£inu
√ √
x+1+ x − 3 ≤ 2.

6. Re²iti nejedna£inu

logx 2 · log2x 2 > log24x 2.

7. Re²iti jedna£inu
3x 11 x
sin + sin x = sin .
2 4 2
52 Informator

8. Odrediti jedna£inu kruºnice £iji je pre£nik duº AB , gde je A =

(2, −3), B = (−1, 1), a zatim na pravoj 5x + y + 1 = 0 na¢i ta£ke iz
kojih se duº AB vidi pod pravim uglom.

9. Oko osnove kruºnog valjka opisan je jednakokraki trapez povr²ine

50cm2 sa o²trim uglom od 300 . Izra£unati povr²inu i zapreminu valjka
ako je duºina njegove visine jednaka duºini kraka trapeza.

10. Tri broja £iji je zbir 7 obrazuju prva tri £lana opadaju¢e geometri-
jske progresije. Ako se tim brojevima dodaju redom brojevi 1,3 i 4,
dobijaju se prva tri £lana aritmeti£ke progresije. Odrediti ove brojeve.

Izrada zadataka traje 150 minuta.

Svaki ta£no uražen zadatak nosi 6 poena.
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 53

RE’ENjA:
1. Transformacijom izraza se dobija

√ √ !−1 −1
 √ 1√ a− b  · (ab)1/4
−
( a + b) −2 a − b3/2
3/2

√ √ 2 a3/2 − b3/2 −1
 
= ( a + b) − √ √ · (ab)1/4
a− b
−1
√ √ (a1/2 − b1/2 )(a + a1/2 b1/2 + b)

= a+2 a b+b− √ √ · (ab)1/4
a− b
= (ab)−1/2 · (ab)1/4
= (ab)−1/4 .

2. Kako je z = a−ia
1
· a+ia
a+ia
= 1
2a
1
+ i 2a , sledi da je Rez = 1
2a
, Imz = 1
2a
,
q
odakle je r = 4a2 + 4a2 =
1 1 √1 ,
2|a|
ϕ = arctan 1. Kako je a < 0, to je
ϕ = 5π/4 (ili ϕ = −3π/4). Prema tome, z = √2|a| 1
cos 5π + i sin 5π


4 4
(ili z = √2|a|
1
cos −3π −3π
).


4
+ i sin 4

3. I. Kako je Q(x) = (x + 1)(x − 2) i P (x) = Q(x)S(x) + 7, gde je

S(x) odgovaraju¢i polinom stepena 3, to je P (−1) = 3 − a + b = 7 i
P (2) = 48 + 2a + b = 7. Iz sistema −a + b = 4, 2a + b = −41 sledi
a = −15, b = −11.
II. Deljenjem polinoma P (x) polinomom Q(x) dobija se polinom
S(x) = x3 + 2x2 + 3x + 9 i ostatak R(x) = (15 + a)x + 18 + b.
Kako je poznato da je ostatak jednak 7, iz identiteta R(x) ≡ 7, tj.
(15 + a)x + 18 + b ≡ 7 sledi da mora biti 15 + a = 0 i 18 + b = 7,
odakle je a = −15, b = −11.
54 Informator

4. Ako je x1 = x2 , po Vijetovim formulama je

8a − 12 1
2x1 = − , x21 = .
4 4

Iz druge jedna£ine je x1 = ± 12 , tako da je a = 1 i a = 2.

Ako je x1 = −x2 , tada je x1 + x2 = 0 i −x21 = 14 , ²to je nemogu¢e.
Prema tome, koreni su jednaki po apsolutnoj vrednosti za a = 1
ili a = 2.

5. Iz uslova x + 1 ≥ 0 i x − 3 ≥ 0 sledi da mora biti x ≥ 3. Kako je

√ √
x+1≤2− x − 3, x ≥ 3, (6.1)
√ √ √
i x + 1 ≥ 0, mora biti 2− x − 3 ≥ 0, odnosno 2 ≥ x − 3. Odavde
je 4√≥ x − 3, tj. x ≤ 7. Kvadriranjem nejedna£ine (6.1) dobija
se 4 x − 3 ≤ 0. Prema tome, nejedna£ina ima jedinstveno re²enje
x = 3.

6. Nejedna£ina je denisana za x > 0, x 6= 1, x 6= 1/2, x 6= 1/4. U tom

slu£aju ona je ekvivalentna sa nejedna£inom

1 1 1
· > .
log2 x 1 + log2 x (2 + log2 x)2

Kako je desna strana pozitivna, to mora biti log2 x > 0 i 1+log2 x > 0,
ili log2 x < 0 i 1 + log2 x < 0, iz £ega sledi da je x > 1 ili 0 < x < 1/2.
U tom slu£aju data jedna£ina se transformi²e u jedna£inu

(2 + log2 x)2 > log2 x · (1 + log2 x),

4
tj. u jedna£inu 3 log2 x > −4, iz koje sledi da je x > 2− 3 . Prema
4
tome, x ∈ (2− 3 , 1/2) ∪ (1, +∞).
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 55

Kako je sin 3x x
, primenom adicione formule i for-


7.
2
= sin x + 2
mula dvostrukog ugla data jedna£ina se transformi²e u ekvivalentnu
jedna£inu
 
x 2 x x 15
sin · 4 cos + 2 cos − = 0.
2 2 2 4
Ako je sin x2 = 0, tada je x = 2kπ, k = 0, ±1, ±2, . . .
Ako je 4 cos2 x2 + 2 cos x2 − 15
4
= 0, smenom t = cos x2 , pri £emu je
| t |≤ 1, ova jedna£ina postaje 4t +2t− 15
2
4
= 0, odakle je t1 = 3/4, t2 =
−5/4. Iz zahteva | t |≤ 1 sledi da u obzir treba uzeti samo prvo
re²enje. Prema tome, re²enja jedna£ine su x = 2kπ, k = 0, ±1, ±2, . . .
i x = ±2 arccos 43 + 4kπ , k = 0, ±1, ±2, . . .

8. Centar kruºnice O = (x0 , y0 ) je sredina duºi AB , pa je x0 =

√
1/2, y0 = −1.Kako je AB = 5, polupre£nik kruºnice je r = 5, a
njena jedna£ina
 2
1 25
x− + (y + 1)2 = .
2 4
Drugi deo zadatka se moºe re²iti na dva na£ina.
I. Kako je svaki periferijski ugao nad pre£nikom prav, ta£ka M =
(α, β) iz koje se duº AB vidi pod pravim uglom, mora se nalaziti na
kruºnici i na pravoj l : 5x + y + 1 =, tj. u preseku prave l i kruºnice.
Zbog toga su njene koordinate re²enja sistema
 2
1 25
α− + (β + 1)2 = , 5α + β + 1 = 0.
2 4

Eliminacijom β se dolazi do jedna£ine 26α2 − α − 6 = 0 koja ima

re²enja α1 = 1/2 i α2 = −6/13. Kako je β = −5α − 1, odnosno
β1 = −7/2 i β2 = 17/13, traºene ta£ke su M1 = (1/2, −7/2) i M2 =
(−16/13, 17/13).
56 Informator

II. Neka je l1 prava odrežena ta£kama A i M , a l2 prava odrežena

ta£kana B i M . Koecijenti pravaca ovih pravih su
β+3 β−1
k1 = , k2 = .
α−2 α+1
Iz uslova normalnosti k1 ·k2 = −1 sledi (β+3)(β−1)+(α−2)(α+1) = 0.
Kako je ta£ka M na pravoj l, to je 5α +β +1 = 0. Iz ove dve jedna£ine
se eliminacijom β dobija 26α2 − α − 6 = 0, ²to dovodi do re²enja kao
u slu£aju I.

9. Kako se radi o tangentnom trapezu duºina osnovica a i b i kraka c,

to je a + b = 2c.
Ugao trapeza je 300 , odakle je visina trapeza h = c sin 300 = c/2.
Prema tome, povr²ina trapeza je

a+b c2
h= = 50.
2 2
Otuda je c = 10. Polupre£nik valjka je r = h/2 = 5/2, a njegova
visina H = c = 10, tako da su povr²ina i zapremina valjka

P = 2πr(r + H) = 125π/2 cm2 , V = πr2 H = 125π/2 cm3 .

10. Zadatak se moºe re²iti na vi²e na£ina.

I. Neka su prva tri £lana geometrijske progresije q1 = r, q2 =
rq, q3 = rq 2 . Prva tri £lana aritmeti£ke progresije su a1 , a2 = a1 +
d, a3 = a2 + d. Kako je a1 = q1 + 1 = r + 1, a2 = q2 + 3 = rq + 3, a3 =
q3 + 4 = rq 2 + 4 i d = a2 − a1 = a3 − a2 , to je

rq + 3 − r − 1 = rq 2 + 4 − rq − 3,

odnosno r(q 2 − 2rq + 1) = 1. Odavde i iz uslova q1 + q2 + q3 = r(1 + q +

q 2 ) = 7 eliminacijom r se dobija jedna£ina 6q 2 − 15q + 6 = 0 koja ima
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 57

re²enja q = 2 i q = 1/2. Kako je geometrijska progresija opadaju¢a,

u obzir se uzima samo drugo re²enje. Iz jedna£ine r(1 + q + q 2 ) = 7
sledi r = 4, pa je q1 = 4, q2 = 2, q3 = 1.
II. Kao u I, q1 = r, q2 = rq, q3 = rq 2 i q1 +q2 +q3 = r(1+q+q 2 ) = 7.
Kako je a1 = a = q1 + 1, a2 = a + d = q2 + 3, a3 = a + 2d = q3 + 4,
to je 3(a + d) = q1 + q2 + q3 + 8 = 15, tj. a2 = a + d = 5. Sa druge
strane, a2 = rq + 3 = 5, pa se r i q odrežuju iz sistema

rq = 2, r(1 + q + q 2 ) = 7.

Odavde je 2q 2 − 5q + 2 = 0, tj. q = 2 i q = 1/2. Za drugo re²enje, za

koje je geometrijska progresija opadaju¢a, je r = 4, a traºeni brojevi
su q1 = 4, q2 = 2, q3 = 1.
58 Informator

ZADACI-JUN 2014.

1. Odrediti vrednost izraza

1 + (a + x)−1 h 1 − (a2 + x2 ) i
A= 1−
1 − (a + x)−1 2ax

ako je x = (a − 1)−1 , a ∈ R \ {0, 1}.

 √ n
2. Neka je zn = √ , n ∈ N. Odrediti:
3+i
3−i

(a) z2014 ;

(b) sve prirodne brojeve n ∈ N za koje je zn = 1.

3. Ako je ostatak pri deljenju polinoma P (x) = x6 + x5 − 2x4 − 2x3 −

4x2 + ax + b polinomom Q(x) = x2 − 4 jednak 5, odrediti a i b.

4. Re²iti jedna£inu
√ √
q q
x − 2 x − 1 + x + 3 − 4 x − 1 = 1.

5. Odrediti parametar m tako da zbir kvadrata re²enja jedna£ine

x − mx + m − 1 = 0 bude minimalan.
2

6. Re²iti nejedna£inu

log2 (x2 − x − 6) + log0.5 (x2 − 4x − 12) ≤ 2.

7. Re²iti jedna£inu
cos 4x + 2 cos2 x = 1.
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 59

8. Data je prava (p) : 4x + 6y = 1990 i parabola (P ) : y 2 = 4x. Odre-

diti uzajamno normalne tangente parabole, od kojih je jedna paralelna
datoj pravoj.

9. Prav valjak i kupa imaju zajedni£ku osnovu, a vrh kupe nalazi se

u sredi²tu druge osnove valjka. Odrediti ugao izmežu izvodnice kupe
i ose valjka, ako je odnos povr²ine valjka i kupe 7:4.

10. Dat je niz brojeva a1 = 2, a2 = 3, a4 = 11, a5 = 18, . . ., takav da

razlike njegovih uzastopnih £lanova obrazuju aritmeti£ki niz. Odrediti
a500 .

Izrada zadataka traje 150 minuta.

Svaki ta£no uražen zadatak nosi 6 poena.
60 Informator

RE’ENjA:
1.
1  2ax − 1 + a2 + x2 
1+ a+x
A= 1 ·
1− a+x
2ax
a + x + 1 (a + x)2 − 1
= ·
a+x−1 2ax
a + x + 1 (a + x − 1)(a + x + 1)
= ·
a+x−1 2ax
2
(a + x + 1)
= .
2ax
Za x = (a − 1)−1 , izraz postaje
1
(a + a−1
+ 1)2 (a(a − 1) + 1 + (a − 1))2 a3
A= 2a = = .
a−1
2a(a − 1) 2(a − 1)
√ n  √ n πi
√
2. (a) zn = √3+i
3−i
= + 1
2
= (e 3 )n =⇒ z2014 = − 12 − 23 i;
2
3
i
(b) zn = 1 ⇐⇒ 6 | n.
3. Po²to je P (x) = Q(x)S(x) + 5, a Q(x) = (x + 2)(x − 2), za x = −2,
odnosno x = 2, dobijamo:

64 − 32 − 32 + 16 − 16 − 2a + b = 5
64 + 32 − 32 − 16 − 16 + 2a + b = 5.

Stoga je a = −8 i b = −11.
4. Re²enja traºimo u intervalu x ∈ [1, +∞). Kako je

√ √
q q
1−2 x−1+x−1+ 4−4 x−1+x−1=1
q√ q√
⇔ ( x − 1 − 1) + ( x − 1 − 2)2 = 1,
2
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 61

po£etna jedna£ina je ekvivalentna slede¢oj jedna£ini;

√ √
| x − 1 − 1| + | x − 1 − 2| = 1.

Kako je
 √
√ x−
| x − 1 − 1| = √ 1 − 1, x ≥ 2
1 − x − 1, x < 2,
i  √
√ x−
| x − 1 − 2| = √ 1 − 2, x ≥ 5
2 − x − 1, x < 5,
to se jedna£ina re²ava na tri intervala.
1) Za 1 ≤ x < 2,
√ √
1− x−1+2− x−1=1
√
⇔2 x−1=2
⇔ x − 1 = 1 ⇒ x = 2.

Kako x = 2 ne pripada skupu [1, 2), jedna£ina u ovom slu£aju

nema re²enja.
2) Za x ∈ [2, 5),
√ √
x−1−1+2− x−1=1
⇒ 1 = 1.

Svako x intervala [2, 5) je re²enje jedna£ine.

3) Za x ≥ 5,
√ √
x−1−1+ x−1−2=1
√
⇔ x−1=2
⇔ x = 5.

Re²enje jedna£ine je unija re²enja u sva tri slu£aja, tj. x ∈ [2, 5].
62 Informator

5. Primenom Vijetovih formula iz date jedna£ine, imamo x1 + x2 = m

i x1 · x2 = m − 1. Dakle,

f (m) = x21 + x22 = (x1 + x2 )2 − 2x1 x2 = m2 − 2m + 2.

 
b 4ac−b2
Funkcija ima minimum u temenu parabole T − 2a , 4a , tj. za
m = 1.
6. Nejedna£ina je denisana za x − x − 6 > 0 i x − 4x − 12 > 0,
2 2

tj. za x ∈ (−∞, −2) ∪ (6, +∞). Nejedna£ina je ekvivalentna slede¢em

izrazu:

log2 (x2 − x − 6) − log2 (x2 − 4x − 12) ≤ 2

x2 − x − 6
⇔ log2 2 ≤2
x − 4x − 12
x2 − x − 6
⇔ 2 ≤ 22
x − 4x − 12
−x2 + 5x + 14
⇔ 2 ≤0
x − 4x − 12
⇒ x ∈ (−∞, −2) ∪ [7, ∞).

Iz uslova denisanosti logaritma sledi da je re²enje nejedna£ine x ∈

(−∞, −2) ∪ [7, ∞).
7.

1 + cos 2x
cos 4x + 2 cos2 x = 1 ⇔ 2 cos2 2x − 1 + 2 =1
2
⇔ 2 cos2 2x + cos 2x − 1 = 0
1
⇔ cos 2x = −1 ∨ cos 2x =
2
π
⇔ 2x = π + 2kπ ∨ 2x = ± + 2kπ, k ∈ Z
3
π π
⇔ x = + kπ ∨ x = ± + kπ, k ∈ Z.
2 6
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 63

8. Uslov dodira prave y = kx + n i parabole (P ) : y 2 = 2px je

p = 2kn, u na²em slu£aju je to 1 = kn. Dakle, za tangente (t1 ) : y =
k1 x + n1 , (t2 ) : y = k2 x + n2 , vaºe uslovi k1 n1 = 1 i k2 n2 = 1.
Jedna£ina prave p se moºe predstaviti u obliku

2 995
y =− x+ .
3 3

Ako je t1 k p, tada je k1 = − 23 , dok se iz uslova t1 ⊥ t2 zaklju£uje

da je k1 k2 = −1, odnosno da je k2 = 32 . Kako je n1 = k11 = − 32 i
n2 = k12 = 32 , jedna£ine tangenti su

2 3 3 2
(t1 ) : y = − x − , (t2 ) : y = x + .
3 2 2 3
9. Neka je R polupre£nik osnove i H visina kupe i valjka. Tada je
odnos povr²ina

PV 2R2 π + 2RπH 7
= √ = .
PK Rπ R2 + H 2 + R2 π 4

Sreživanjem, dobijamo
√
8R2 + 8RH = 7R R2 + H 2 + 7R2
√
R + 8H = 7 R2 + H 2 %2
R2 + 16RH + 64H 2 = 49(R2 + H 2 )
48R2 − 16RH − 15H 2 = 0/ : H 2
 R 2 R
48 − 16 − 15 = 0.
H H

Re²enja su: H R
= 3
4
i R
H
5
= − 12 . Kako je tan α = R
H
> 0, to je
α = arctan 4 .
3
64 Informator

10. Neka je aritmeti£ki niz sa op²tim £lanom bn , n ∈ N. Kako je

a5 − a4 = b4 = 7 i b4 = b1 + 3d, zaklju£ujemo da je razlika uzastopnih
£lanova aritmati£kog niza d = 2. Imamo da je:

a2 − a1 = 1 = b1 ;
a3 − a2 = 3 = b2 ;
a4 − a3 = 5 = b3 ;
...
a500 − a499 = 2 · 499 − 1 = 997 = b499 .

Sabiranjem levih i desnih strana jednakosti imamo

a500 − a1 = 1 + 3 + 5 + . . . + 997 = 4992 .

Dakle, a500 = 2 + 4992 = 249003.

Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 65

ZADACI-JUN 2013.

1. Uprostiti izraz:
 √ √
√ 4

ab ab − b
ab − √ : .
a + ab a−b

2. Izra£unati:

i2008 + i2009
(i − 1)(i2010 − 1)

3. U jedna£ini 3x2 − 3(m − 1)x + m2 + 2 = 0 odrediti vrednosti

parametra m tako da koreni jedna£ine zadovoljavaju uslov

x31 + x32 = −2.

4. Re²iti jedna£inu
√ √
2x + 8 + x + 5 = 7.

5. Re²iti jedna£inu

12 · 16x − 25 · 12x + 12 · 9x = 0 .

6. Re²iti jedna£inu
 
3
log3x + log23 x = 1
x
66 Informator

7. Re²iti jedna£inu
sin 2x + 2 cos2 x = 0.

8. Odrediti jedna£inu kruga koji prolazi kroz ta£ke A(3, 4) i B(4, 5),
a centar mu leºi na krugu x2 + y 2 = 50.

9. Kolika je povr²ina pravilne £etvorostrane piramide £ija je osnovna

ivica a = 6 cm, a visina 1 cm kra¢a od visine bo£ne strane?

10. Ako je zbir drugog i tre¢eg £lana geometrijskog niza jednak 6, a

£etvrti £lan je za 24 ve¢i od drugog £lana, izra£unati prvi £lan niza i
koli£nik niza.

Izrada zadataka traje 150 minuta.

Svaki ta£no uražen zadatak nosi 6 poena.
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 67

RE’ENJA:

1.

 √ √ √
√ 4

ab ab − b a ab + ab − ab a−b
ab − √ : = √ ·√ √
a + ab a−b a + ab 4
ab − b
√ √ √ √ √  √ √ 
a ab(a − b) a a b a − b a + b
= √   √ √  = √ √  √ √  √ √ 
4 4 4
a + ab ab − b a a+ b b 4
a− b
√ √ √  √ √ √  √ √ 
a4b a− b a4b 4a− 4b 4
a+ 4b
= √ √  = √ √ 
4
a− 4b 4
a− 4b
√4
√ √4
 √4
√
4
=a b a + b = a ab + a b .

2 502
2. Iz i4 = (i2 ) = (−1)2 = 1 sledi da je i2008 = (i4 ) = 1, i2009 =
i2008
· i = i i i2010 = i2008 · i2 = −1, te je zato

i2008 + i2009 1+i 1 1+i 1+i 1 (1 + i)2

= = · · = · =
(i − 1)(i2010 − 1) −2(i − 1) 2 1−i 1+i 2 1 − i2
1 + 2i + i2 i
= .
4 2

m2 + 2
3. Kako je x1 + x2 = m − 1 i x1 x2 = to imamo
3
68 Informator

−2 = x31 + x32 = (x1 + x2 ) x21 − x1 x2 + x22

= (x1 + x2 ) x21 + 2x1 x2 + x22 − 3x1 x2

= (x1 + x2 ) (x1 + x2 )2 − 3x1 x2

 

= (m − 1) (m − 1)2 − (m2 + 2) = (m − 1)(−2m − 1)

 

odnosno 2 = (m − 1)(2m + 1) = 2m √ − m − 1. Re²enja√jedna£ine

2

1 + 25 3 1 − 25
2m2 −m−3 = 0 su brojevi m1 = = i m2 = = −1,
4 2 4
3
te su brojevi i −1 traºene vrednosti parametra m.
2

4. Re²enja date jedna£ine, ukoliko ih ima, moraju zadovoljavati uslove

2x + 8 ≥ 0 i x + 5 ≥ 0, dakle moraju pripadati skupu [−4, ∞). Dakle
to su oni brojevi x ∈ [−4, ∞) koji zadovoljavaju uslov
√ √
2x + 8 = 7 − x + 5 . (6.2)
Broj x ∈ [−4, ∞) zadovoljava jedna£inu (6.2) ako i samo ako zado-
voljava konjunkciju slede¢a dva uslova
 √
x + 5 ≤ 7,
√
2
2x + 8 = 7 − x + 5
Dakle re²enja polazne jedna£ine su svi oni brojevi x ∈ R za koje
vaºi 
 −4 ≤ x ,
x ≤ 44 , √ (6.3)
46 − x = 14 x + 5


Kako uslov x ≤ 44 povla£i da je 46 − x ≥ 0, to je sistem uslova

(6.3) ekvivalentan sa

x ∈ [−4, 44] ,
(6.4)
(46 − x)2 = 142 (x + 5)
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 69

Imamo (46 − x)2 = 142 (x + 5) ⇐⇒ x2 √ − 288x + 1136 = 0, a

re²enja
√ poslednje jedna£ine su brojevi 144 + 22 72 102 = 284 i 144 −
22 72 102 = 4. Sada iz 284 ∈
/ [−4, 44] i 4 ∈ [−4, 44], sledi da postoji
jedinstveno re²enje polazne jedna£ine i to je broj 4.

5. Deljenjem obe strane date jedna£ine sa 32x dobijamo ekvivalentnu

jedna£inu
 2x  x
4 4
12 · − 25 · + 12 = 0 . (6.5)
3 3

Vidimo da suxre²enja polazne jedna£ine svi oni brojevi x ∈ R za

4
koje je broj re²enje jedna£ine 12t2 − 25t + 12 = 0. Re²enja ove
3 √ √
25 + 49 4 25 − 49 3
kvadratne jedna£ine su brojevi = i = . Kako
 x  x 24 3 24 4
4 4 4 3
je = ⇔x=1i = ⇔ x = −1, to su re²enja polazne
3 3 3 4
jedna£ine brojevi 1 i −1.

6. Re²enja date jedna£ine moraju zadovoljavati uslove x 6= 0, 3x > 0,

3
3x 6= 1, > 0 i x > 0. Dakle re²enja ove jedna£ine su svi oni brojevi
 x  
1 1
x ∈ 0, ∪ , ∞ za koje vaºi
3 3

log3x 3 − log3x x + log23 x = 1 (6.6)

Kako je
1 1 1 1
log3x 3−log3x x = − = −
log3 (3x) logx (3x) log3 3+log3 x logx 3+logx x
70 Informator

1 1
= − , to se smenom s = log3 x jedna£ina (6.6) svodi
1+log3 x 1
+1
log3 x
na jedna£inu
1 1
− + s2 = 1
1+s 1
+1
s
koja je ekvivalentna sa
1−s
+ s2 = 1 (6.7)
1+s
Jedna£inu (6.7) zadovoljavaju svi oni brojevi s ∈ R \ {−1} za koje
vaºi
(1 − s) = (1 + s)(1 − s2 ) = (1 + s)2 (1 − s) .
To su oni brojevi s 6= −1 za koje vaºi 1 − s = 0 ∨ 1 = (1 + s)2 . Dakle
skup re²enja jedna£ine (6.7) je  {1, 0,
 −2} . Otuda
 su re²enja polazne
1 1
jedna£ine svi oni brojevi x ∈ 0, ∪ , ∞ za koje vaºi log3 x ∈
3 3
 , pa je skup re²enja polazne jedna£ine skup {3 , 3 , 3 } =
1 0 −2
{1,
 0, −2}
1
3, 1, .
9

7. Uslov 0 = sin 2x + 2 cos2 x = 2 sin x cos x + 2 cos2 x = 2 cos x(sin x +

cos x) je ekvivalentan disjunkciji cos x = 0 ∨ sin x = − cos x, a ona
sa cos x = 0 ∨ (cos x 6= 0 ∧ sin x = − cos x)n.
π o
Skup re²enja jedna£ine cos x = 0 je skup + kπ | k ∈ Z .
2
Uslov cos x 6= 0 ∧ sin x = − cos x je ekvivalentan sa
nπ o n π o
x∈ / + kπ | k ∈ Z ∧ tg x = −1 tj. sa x ∈ − + kπ | k ∈ Z .
2 4
Zaklju£ujemo da je skup re²enja polazne jedna£ine skup
nπ o n π o
+ kπ | k ∈ Z ∪ − + kπ | k ∈ Z .
2 4
Re²eni zadaci sa prethodnih prijemnih ispita 71

8. Neka je K proizvoljan krug, ta£ka C(p, q) njegov centar i broj r

njegov polupre£nik.
Uslov A, B ∈ K je ekvivalentan konjunkciji uslova

C∈s i r2 = (3 − p)2 + (4 − q)2 ,

gde smo sa s ozna£ili simetralu duºi AB . Koecijent pravca prave

5−4
AB je broj kAB = = 1, pa kako je prava s normalna na pravu
4−3
1
AB , zaklju£ujemo da je koecijent pravca prave s broj ks = − =
 kAB
7 9
−1. Prava s sadrºi sredi²te duºi AB £ije su koordinate , , te je
  2 2
9 7
y− =− x− , odnosno y = −x + 8, jedna£ina prave s. Dakle
2 2
 
A, B ∈ K ⇐⇒ q = −p + 8 i r2 = (3 − p)2 + (4 − q)2 .

Ta£ka C pripada krugu £ija je jedna£ina x2 + y 2 = 50 ako i samo

ako vaºi p2 + q 2 = 50.

Iz prethodnog vidimo da je krug K kakav se traºi ako i samo ako je

ureženi par (p, q) koordinata njegovog centra re²enje sistema jedna£ina

q = −p + 8 ,
(6.8)
p2 + q 2 = 50

pri £emu istovremeno za njegov polupre£nik vaºi r2 = (3−p)2 +(4−q)2 .

Sistem (6.8) je ekvivalentan sistemu


q = −p + 8 ,
p2 + (8 − p)2 = 50
72 Informator

Kako je p2 + (8 − p)2 = 50 ⇔ p2 − 8p + 7 = 0 ⇔ p ∈ {7, 1}, to su sva

re²enja tog sistema ureženi parovi (7, 8−7) = (7, 1) i (1, 8−1) = (1, 7).
Ako je (p, q) = (7, 1) onda je r2 = (3 − 7)2 + (4 − 1)2 = 25. Ako je
(p, q) = (1, 7) onda je r2 = (3 − 1)2 + (4 − 7)2 = 13.
Zbog toga postoje ta£no dva kruga koja zadovoljavaju sve uslove
zadatka, i to su dakle krugovi £ije su jedna£ine (x − 7)2 + (y − 1)2 = 25
i (x − 1)2 + (y − 7)2 = 13.

9. Kolika je povr²ina pravilne £etvorostrane piramide £ija je osnovna

ivica a = 6 cm, a visina 1 cm kra¢a od visine bo£ne strane?

10. Ako je x prvi £lan, a q koli£nik proizvoljnog geometrijskog niza,

onda su prvi, drugi, tre¢i i £etvrti £lan tog niza brojevi x, xq , xq 2 i
xq 3 , tim redom, pa niz zadovoljava uslove zadatka ako i samo ako je
par (x, q) re²enje sistema jedna£ina

xq + xq 2 = 6 ,
(6.9)
xq 3 − xq = 24

Iz xq 3 − xq = xq(q + 1)(q − 1) i xq + xq 2 = xq(1 + q) imamo da je ovaj

sistem ekvivalentan sistemu

xq(1 + q) = 6 ,
6(q − 1) = 24

Iz druge jedna£ine ovog sistema dobijamo da je q = 5, a onda iz

1
prve i da je x = . Zaklju£ujemo da sistem (6.9) ima ta£no jedno
5  
1
re²enje i to je par (x, q) = ,5 .
5
7

ƒesto postavljana pitanja

Pitanje: Da li je prijemni ispit teºak?

Odgovor: Te²ko je iskreno i nepristrasno odgovoriti na to pitanje.
Prijemni ispit je zami²ljen s jedne strane kao nalna provera kojom
Departman za matematiku obavlja selekciju prijavljenih kandidata, a
sa druge strane i sami kandidati dobijaju pravu povratnu informaciju
o svom znanju matematike. Onima koji kroz srednju ²kolu nisu imali
problema sa matematikom prijemni ispit ne bi trebalo da predstavlja
problem. Ali testirajte svoje znanje. U prethodnoj glavi su zadaci sa
prijemnih ispita pa organizujte sebi proveru! Ili dožite na probni pri-
jemni koji se organizuje u sklopu pripremne nastave i sami se uverite
u teºinu zadataka.
Pitanje: ’ta mi je potrebno od opreme?
Odgovor: Poºeljno je imati ra£unar i pristup internetu, jer ¢ete na
taj na£in mo¢i da pratite sve vezano za proces nastave (obave²tenja
predmetnih nastavnika, doma¢e zadatke, seminarske radove,...) kao i
da nalazite sadrºaje koji bi mogli da unaprede proces spremanja ispita.
Pitanje: Da li je mogu¢e istovremeno studirati i raditi?

73
74 Informator

Odgovor: Mogu¢e jeste, ali imajte u vidu da kao studenti imate

obavezu da prisustvujete nastavi i izvr²avate svoje predispitne obaveze,
tako da je te²ko uskladiti i jedno i drugo. Ukoliko imate materijalnih
pote²ko¢a, postoje razne studentske stipendije i krediti (Ministarstvo
prosvete, nauke i tehnolo²kog razvoja, Republi£ka fondacija za mlade
talente, lokalna samouprava, neka preduze¢a itd.) za koje moºete da
konkuri²ete, a uspeh na konkursu zavisi samo od vas i vaseg u£enja.
Takože, stanovanje u studentskom domu i kori²¢enje studentske kan-
tine ublaºava udarce na ku¢ni budºet. Budite u toku sa podno²enjem
dokumentacija za stipendije, kredite, studentski dom i kantinu.
Pitanje: Kako odabrati izborni predmet sa spiska ponuženih?
Odgovor: Izborni predmeti se pojavljuju tek na drugoj godini, a
dotad ¢ete ve¢ malo bolje upoznati razne oblasti matematike. Uvek
moºete pitati za misljenje i starije kolege, mada je najbolje re²enje
pogledati sadrºaj predmeta na sajtu i pitati predmetnog nastavnika o
samom predmetu.
Pitanje: ’ta ako varam na ispitu?
Odgovor: Pre svega budite svesni da time £inite ozbiljan prestup, i
da ¢ete, ako budete otkriveni, biti i adekvatno kaºnjeni (vise o samim
kaznama moºe se na¢i u Statutu fakulteta). Sa druge strane, £ak iako
slu£ajno ne budete otkriveni odmah, to ²to niste nau£ili u okviru pred-
viženog gradiva ¢e vas sigurno sa£ekati na nekom drugom ispitu, ima-
ju¢i u vidu sloºenu strukturu matematike. Uostalom, ni sami studenti
ne vole kada se mu£e da radom i zalaganjem steknu znanje i poloºe
ispit, dok neko na nepo²ten na£in dolazi do ocena i na taj na£in obe-
smi²ljava koncept studiranja kao sticanja znanja zarad op²teg dobra.
Pitanje: ’ta ukoliko zakasnim sa prijavom ispita?
Odgovor: Ispite je mogu¢e prijaviti i ukoliko je rok za prijavu pro²ao,
samo ²to ¢ete u tom slu£aju morati pored prijave ispita da platite i
ƒesto postavljana pitanja 75

odgovaraju¢u kaznu.
Pitanje: Da li je mogu¢e da neki semestar odslu²am na nekom dru-
gom univerzitetu, moºda u inostranstvu?
Odgovor: Naravno. Jedna od prednosti bolonjskog procesa je i mo-
bilnost predava£a i studenata, u smislu da je mogu¢e iskoristiti neki od
brojnih projekata za razmenu studenata (u delu 2.1 su navedeni pro-
grami i univerziteti sa kojima saražuje Prirodno-matemati£ki fakultet
u Ni²u).
Pitanje: Kako se odrežuje visina ²kolarine za obnovu godine?
Odgovor: Na osnovu prijavljenih predmeta. Svaki prijavljen predmet
za odreženu ²kolsku godinu nosi odreženi broj ESP bodova, a svake
godine se utvržuje cena jednog boda. U zavisnosti od broja predmeta
koje prenesete u slede¢u godinu odrežuje se visina ²kolarine.
Pitanje: Moºe li se ispit polagati pre no ²to ga odslu²am?
Odgovor: Ne moºe. U Statutu fakulteta iz 2013, £lan 61, stav 1,
stoji: Student polaºe ispit neposredno po okon£anju nastave iz tog
predmeta, a najkasnije do po£etka nastave tog predmeta u narednoj
²kolskoj godini.
Pitanje: Koliko puta imam pravo da izažem na jedan ispit?
Odgovor: Na ispit moºete izlaziti sve do po£etka nastave tog pred-
meta u narednoj ²kolskoj godini. Broj izlazaka zavisi od broja ispitnih
rokova u tom periodu.
Pitanje: Moºe li se studirati ubrzano?
Odgovor: Moºe. Ukoliko u jednoj ²kolskoj godini odaberete da
slu²ate i polaºete vi²e predmeta od predviženih brºe ¢ete do¢i do
ukupnog potrebnog broja ESP bodova za zavr²etak nivoa studija na
kome se nalazite.
76 Informator

Pitanje: Kakva prava imaju studenti sa posebnim potrebama (inva-

liditetom)?
Odgovor: Student sa invaliditetom ima pravo da polaºe ispit na na£in
prilagožen njegovim mogu¢nostima i potrebama, a u skladu sa poseb-
nim pravilnikom.
Ako imate jo² neko pitanje posetite nas!

Ili nas kontaktirajte putem e-maila pmnfo@pmf.ni.ac.rs, a mi

¢emo se potruditi da damo odgovore na sva va²a pitanja. Dosta koris-
nih informacija moºete na¢i i na sajtu Fakulteta, uklju£uju¢i i infor-
macije o pripremnoj nastavi, konkursu za upis, prijemnom ispitu.
Vi²e informacija o samom Departmanu za matematiku, ali i o
aktivnostima nastavnika i saradnika, kao i studenata departmana,
moºete prona¢i i na Facebook stranici departmana.
ƒesto postavljana pitanja 77
78 Informator

Izdavač: Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Niš

Priređivači: dr Marija Krstić, dr Milan Zlatanović, dr Nebojša Dinčić, dr Jelena

Milošević

Obrada na računaru: priređivači

Dizajn korica: Bratislav Radovanović

Štampa: Unigraf X copy

Tiraž: 100

CIP - Каталогизација у публикацији -

Народна библиотека Србије, Београд

378.6:51(497.11)"2017"(036)

INFORMATOR Departamana za
matematiku / [priređivači Marija Krstić ...
[at al.]]. - Niš : Prirodno-matematički fakultet,,
2017 (Niš : Unigraf X copy). - 76 str. : ilustr. ;
25 cm

Na vrhu nasl.: Univerzitet u Nišu. - Tiraž 100.

ISBN 978-86-6275-048-8

a) Природно-математички факултет (Ниш).

Департман за математику - 2017
COBISS.SR-ID 231352076

Zabranjeno je reprodukovanje, distribucija, prerada ili druga upotreba ovog

autorskog dela ili njegovih delova, uključujući fotokopiranje, štampanje ili čuvanje
u elektronskom obliku, bez pisane dozvole izdavača. Navedene radnje predstavljaju
kršenje autorskih prava.