1.

POJAM I PREDMET FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

FM se može predstaviti dvojako:
• Naučna disciplina - bavi se teorijom i metodologijom upravljanja novčanim tokovima u preduzeću,
• Funkcija preduzeća - obuhvata aktivnosti preduzeća kao što su: sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom preduzeća

Glavni zadatak FM kao funkcije preduzeća je obezbeđenje stabilnih izvora finasiranja

FM predstavlja specijalizovani vid menadžmenta koji odražava fundamentalne osnove strategije menadžmenta.

•Neophodno je da se uvek prognozira, planira i ocenjuje kako će pojedina odluka uticati na efikasnost preduzeća, privrednu granu i
nacionalnu privredu u celini.

•Specificnost FM je u tome sto se on temelji na nekoliko kategorija:

•vrednost novčanih resursa
•novčani tokovi
•preduzetnički i finansijski rizici
•cena kapitala
•efikasno tržište
•obrt kapitala
•solventnost

•Što se tiče predmeta FM ovde postoje 2 pristupa:

•tradicionalni pristup finansijama preduzeća – ovaj pristup se bavi problemima finansiranja, pribavljanja kapitala iz različitih izvora,
problemima pravnih i finansijskih odnosa preduzeća i finansijskih institucija koje obezbeđuju kapital

•savremeni pristup finansijama preduzeća – ovaj pristup pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu upotrebu. Ovaj pristup treba da
pruži naučnu osnovu za odgovore na sledeća 3 pitanja:
–Koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi,
–Koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima,
–Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.
2.GLAVNI FINANSIJSKI CILJ PREDUZEĆA

•Glavni finansijski cilj preduzeća je maksimizacija profita – dobiti

•Akcionari teže da za sebe obezbede maksimalnu ekonomsku korist. Zbog toga je za akcionare osnovni cilj poslovanja preduzeća
maksimalizacija njihove imovine. U A.D. ovaj cilj se postiže stvaranjem vrednosti akcionarima. Ta vrednost se iskazuje tržišnom vrednošću
akcija preduzeća koja je rezultat 3 glavnih odluka:

1. odluka o investiranju – ulaganju – odluka akcionara o investiranju u materijalnu, finansijsku ili drugu imovinu utiče na strukturu imovine u
aktivi, rizik i sigurnost ulaganja. Prilikom analize investicionih odluka vrši se procena:
–optimalnosti transformacije finansijskih resursa u druge oblike resursa,
–svrsishodnosti i efikasnosti ulaganja u fondove,
–optimalnosti obrtnih sredstava,
–efikasnosti finansijskog položaja.

2. odluka o finansiranju – ovom odlukom određuje se način pribavljanja sredstava za pokriće svih obaveza preduzeća. Ta sredstva se mogu
obezbediti iz sopstvenih ili tuđih izvora,
3. odluka o dividendi i zadržanom dobitku – ova odluka doprinosi povećanju ili smanjenju tržišne vrednosti akcija i vrednosti preduzeća.
Isplata većih dividendi povećava potražnju za akcijama, što deluje na povećanje tržišne vrednosti akcija. Odluka o zadržanom dobitku
predstavlja vrstu odluke o finansiranju jer zadržani dobitak povećava trajni kapital A.D. koji se može koristiti za investiranje.
•Sve tri navede odluke su međuzavisne i treba težiti optimalnoj kombinaciji tih odluka.

3.SPOREDNI FINANSIJSKI CILJEVI PREDUZEĆA

•Pored glavnog finansijskog cilja postoje 2 sporedna cilja:

1. maksimalizacija neto dobitka u dugom roku – neto dobitak je deo bruto dobitka umanjen za kamate i poreze koji ostaje preduzeću na
raspolaganje. Neto dobitak se u A.D. deli na:
–dividendni dobitak iz koga se vrši isplata dividendi,
–zadržani dobitak koji povećava trajni kapital preduzeća i koristi se za finansiranje razvoja, pokriće gubitka,
–rezerve koje se koriste za pokriće poslovnog i finansijskog rizika
•Sa aspekta ostvarivanja dobitka, cilj preduzeća je maksimalizacija neto dobitka.

2. jačanje finansijske snage – finansijsku snagu čine 2 komponente:

a) kvantitativna finansijska snaga – predstavlja vrednost i obim imovine. U okviru kvantiteta finansijske snage treba težiti usklađenosti
sopstvenih i tuđih sredstava kao i očuvanju finansijske ravnoteže. Ova komponenta podrazumeva:
•usklađenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom,
•usklađenost osnovnih sredstava sa obrtnim sredstvima.

b) kvalitet finansijske snage – podrazumeva sposobnost plaćanja, finansiranja, investiranja. Bez ove sposobnosti nema ni mogućnosti za
dobro poslovanje i opstanak preduzeća. Ovu komponentu čini:
•trajna sposobnost plaćanja obaveza o roku – solventnost,
•trajna sposobnost ulaganja u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu,
•poslovanje bez gubitka.

4.FINANSIJSKA ANALIZA

•Finansijska analiza je sredstvo kontrole upravljanja finansijama preduzeća. Ova analiza je neophodan uslov za sagledavanje opšteg
finansijskog položaja preduzeća.
•Uz pomoć finansijske analize utvrdjuje se:
•Finansijska situacija
•Zarađivačka sposobnost
•Rentabilnost
•Finansijska analiza prvenstveno služi kao instrument kontrole finansijske politike u prošlosti i kao osnova za projektovanje fin. politike u
budućnosti.

•Osnovni cilj fin. analize:

1.Ocena tekućeg finansijskog stanja preduzeća
2.Ocena mogućeg tempa razvoja preduzeća
3.Prognoza finansijskog stanja preduzeća u budućnosti
4.Prognoza položaja preduzeća na tržištu kapitala
•Postoje 2 etape fin. analize:

I. ekspres-analiza finansijskog stanja – ova analiza se obavlja kroz 3 etape:

•pripremna etapa - cilj ove etape je da se donese odluka o svrsishodnosti analize finansijskog izveštaja. Ova etapa počinje upoznavanjem sa
revizorskim zaključkom;
•prethodni pregled knjigovodstvenih obračuna;
•ekonomski referat i analiza obračuna – cilj ove etape je opšta ocena rezultata privredne aktivnosti i fin.stanja preduzeća,

II. detaljna analiza finansijskog stanja – ova analiza se obavlja sa većim stepenom detaljizacije u interesu različitih korisnika.

•Zadatak finansijske analize:

–ocena aktive preduzeća,
–ocena veličine i sastava resursa potrebnih za održavanje postignutog ekonomskog potencijala preduzeća,
–analiza sistema kontrole stanja i efikasnosti korišćenja fin.resursa,
–proučavanje forme finansiranja
–ispitivanje potencijalnih rizika sa datim izvorima sredstava.

5.POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

•Finansijska tržišta – organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima fin.instrumenata.
•Na finansijskim tržištima preduzeća dolaze do sredstava neophodnih za svoje finansiranje.
•Štedno-investicioni ciklus predstavlja ukupan obim štednje na nivou nacionalne privrede koji je jednak ukupnom obimu investicija u
jednom vremenskom periodu.

Finansijsko-tržišni sistem se sastoji iz više finansijskih tržišta i elementi su:

–finansijska štednja – predstavlja predmet transfera,
–glavni tokovi transfera finansijske štednje,
–finansijski instrumenti kojima se vrši transferisanje štednje,
–finansijske institucije koje učestvuju u transferisanju štednje,
–finansijska tržišta na kojima se ostvaruje promet finansijskih instrumenata.
•Preko finansijskih tržišta obavlja se kupoprodaja:
•novac ( domaci i strani )
•hartije od vrednosti
•potraživanja

Finansijska tržišta predstavljaju vrlo značajan faktor za nesmetano odvijanje privrednih odnosa. Nerazvijenost finansijskih tržišta kod nas,
posledica je:
•slabe profitabilnosti privrede
•nedovoljne sklonosti štednji
•visokih kamatnih stopa
•izgubljenog poverenja u finansijski sistem
•nedostatka specijalizovanih kadrova

•Finansijska tržišta obavljaju sledeće funkcije:

1.utvrđivanje cena finansijskih instrumenata
2.smanjivanje transakcionih troškova
3.pružanje informacija učesnicima na tržištu

Država svojim propisima reguliše funkcionisanje finansijskih tržišta i njihovih učesnika

6.KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

•Osnovne karakteristike savremenih finansijskih trzišta:
1.kontinuelnost – stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontunuirano funkcionisanje finansijskih tržišta.
2.internacionalizacija i globalizacija – internacionalizacija i globalizacija finansijskih trzišta označavaju proces integracije nacionalnih
finansijskih tržišta u jedno internacionalno finansijsko tržište,

3.finansijske inovacije – finansijske inovacije doprinose širenju poslova na finansijskim tržištima. Najznačajnije finansijske inovacije su:
fjučers ugovori, opcije, svop aranžmani, kreditne kartice, elektronski novac
4.deregulacioni tokovi – njihovu osnovu čini smanjenje uloge države u regulisanju finansijskih tržišta. Deregulacioni tokovi obuhvataju
sledeće tendencije: smanjenje uloge države i državnih organa, kombinovanje zakonskog regulisanja i samoregulisanje, preduzimanje mera na
povećanju poverenja, povećanje kontrole poslovanja svih učesnika na finansijskim tržištima.
7.TRŽIŠTE NOVCA

•Predstavlja deo finansijskih tržišta na kome se trguje žiralnim novcem, kratkoročnim hartijama od vrednosti, zlatom i plemenitim metalima
•predstavlja mesto susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima kratkoročne finansijske aktive čiji je rok dospeća kraći od jedne godine

Na tržištu novca obavljaju se sledeći poslovi:

•transakcije sa žiralnim novcem,
•uzimanje, odnosno davanje kratkoročnih kredita
•eskontni poslovi,
•lombardni poslovi,
•poslovi sa kratkoročnim hartijama od vrednosti.

Tržište novca ostvaruje sledeće funkcije:

•jasna i jednoobrazna pravila,
•jedinstveni način poslovanja,
•internacionalnost,
•tržišno, korektno i konkurentno ponašanje učesnika,
•efikasnost i preciznost u obavljanju poslova,
•visoka finansijska disciplina.

8.TRŽIŠTE KAPITALA
•Predstavlja institucionalno organizovan prostor, sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje
•Na trzistu kapitala trguje se dugoročnim finansijskim instrumentima

Ciljevi tržišta kapitala:

1.obezbeđenje neophodnog kapitala za privredni razvoj nacionalne ekonomije,
2.alokacija kapitala u najpropulzivnije investicije i najprofitabilnije privredne grane,
3.ostvarivanje najvećeg mogućeg prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom,
4.ostvarivanje maksimalno mogućeg obima kapitala
•Na trzistu kapitala koriste se sledeci finansijski instrumenti:

–akcije
–dugorocni krediti
–dugorocne obveznice
–polise osiguranja
–penzioni fondovi

•Ucesnici na trzistu kapitala su:

•deficitne ekonomske jedinice
•inermedijarne finansijske institucije – komercijalne banke, osiguravajuce organizacije, penzioni fondovi
•berzanski posrednici – brokeri i dileri
•berze
•država, koja ima ulogu regulatora, kontrolora kao i ulogu investitora

9.DEVIZNO TRŽIŠTE

•specijalizovani deo finansijskih tržišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utvrđuje devizni
kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama
•Funkcija učesnika na deviznom tržištu je da od nosilaca deviznih sredstava kupe raspoloživa sredstva i da ih prodaju zainteresovnim
kupcima radi plaćanja njihovih obaveza u inostranstvu

Devizno tržište ostvaruje sledeće funkcije:

•omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu
•usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu
•usklađuje ponudu i tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom
•omogućava obavljanje deviznog promenta sa inostranstvom
Instrumenti deviznog tržišta su:
•strane novčane jedinice ( papirni i kovani novac )
•transferi
•menice
•čekovi

10.FINANSIJSKA ŠTEDNJA

Štednja predstavlja deo dohotka čija se potrošnja odlaže za kasnije

Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu štednju u obliku novca mogu se podeliti u III sektora:
I. stanovništvo – ostvaruje različite vrste prihoda u odredjenim vremenskim periodima. Ovde dominiraju suficitne ekonomske jedinice
II. privredni subjekti – štedna pozicija privrednih subjekata se može posmatrati na dva nivoa. Prvi nivo proističe iz tekućeg poslovanja i kod
većine preduzeća štednja je suficitna, što znači da preduzeća u oblasti tekućeg poslovanja ostvaruju pozitivnu štednju. Drugi nivo uključuje
izdatke preduzeća za investicije u kapitalna dobra
III. državni sektor – državni sektor najčešće ostvaruje negativnu finansijsku štednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne
javne prihode

11.FINANSIJSKA AKTIVA

•Finansijska aktiva predstavlja predmet trgovine na finansijskim tržištima.Ona predstavlja aktivu, plasmane za subjekte koji ih poseduju, jer
oni za njih predstavljaju investiciju.
•Finansijska aktiva obuhvata sledeće instrumente:

–hartije od vrednosti – to su pisani dokumenti koji svojim vlasnicima daju odredjena prava. Ukupna imovina jednog subjekta sadržana u
hartijama od vrednosti predstavlja portfolio hartija od vrednosti

–Prema prirodi odnosa koje odražavaju, hartije od vrednosti mogu se podeliti na:
•osnovne hartije od vrednosti
•izvedene hartije od vrednosti
•Osnovne hartije od vrednosti obuhvataju II grupe:
•hartije od vrednosti – instrumenti duga – to su kreditni instrumenti koji odražavaju dužničko-poverilačke odnose i tu spadaju:
–obveznice
–certifikati
–komercijalni zapisi
–note
•hartije od vrednosti – vlasnički instrumenti – odražavaju vlasničke odnose i tu spadaju:
•akcije

•Izvedene hartije od vrednosti odražavaju izvedene odnose i tu spadaju:

•terminski i likvidni terminski ugovori

* forvardi
* fjučersi
•opcije
•varanti
•svopovi

–novac – novac se može javiti u sledećim oblicima:

•kovani novac
•papirni novac
•žiralni novac
–devize – predstavljaju sva potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu
–zlato – ima značaj kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama, čuva se u polugama (ingoti)

12.CENTRALNA BANKA – FINANSIJSKA INSTITUCIJA

•Centralna banka spada u red najznačajnijih finansijskih institucija. Ona emituje kvalitetne hartije od vrednosti i vrši operacije na otvorenom
tržištu.
•Ulogu Centralne banke u Srbiji ima Narodna banka Srbije
Centralna banka utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku na sledeći način:
•izdavanjem kratkoročnih hartija od vrednosti
•sprovođenjem operacija na otvorenom tržištu
•obavljanjem diskontnih poslova
•odobravanjem kratkoročnih kredita
•utvrđivanjem obavezne rezerve banaka kod centralne banke
•utvrđivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa centralne banke
•utvrđivanjem mera za održavanje likvidnosti banaka
•izdavanjem novčanica i kovanog novca
•Centralna banka izdaje i oduzima dozvole za rad

13.NARODNA BANKA SRBIJE

•Zakon o Narodnoj banci Srbije 2003. god - NBS ═ centralna banka Republike Srbije

•NBS u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju ZAVOD ZA IZRADU NOVČANICA I KOVANOG NOVCA – TOPČIDER

Osnovni cilj :
•postizanje cenovne stabilnosti
•očuvanje finansijske stabilnosti
•Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidijivu inflaciju i poverenje u nacionalnu valutu.
•Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske organizacije dobro funkcionišu i odgovorno
čuvaju novac svojih klijenata.

Osnovne funkcije NBS:

•utvrđivanje i sprovođenje monetarne politike,
•vođenje politike kursa dinara,
•čuvanje deviznih rezervi i upravljanje njima
•izdavanje novčanica i kovanog novaca
•staranje o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema
Najznačajniji poslovi iz nadležnosti Narodne banke Srbije su:
•utvrđivanje monetarne politike,
•regulisanje količine novca u opticaju,
•poslovi za Republiku Srbiju (davanje kratkoročnih kredita radi premošćavanja vremenske neusklađenosti između priticanja prihoda i
izvršavanja rashoda budžeta RS),
•regulisanje visine i načina održavanja minimalne likvidnosti banaka,
•utvrđivanje politike kursa dinara i
•utvrđivanje iznosa stalnih i tekućih obaveznih rezervi zemlje potrebnih za održavanje likvidnosti u međunarodnim plaćanjima,
•poslovi obavljanja platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom,
•poslovi izdavanja novčanica i kovanog novca;
•kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija.

14.ORGANI NBS
•Monetarni odbor,
•Guverner
•Savet
•Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverneri.
•Guvernera bira Narodna skupština na period od pet godina. U njegovoj nadležnosti je sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta,
organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije, kao i pripremanje i donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije.

•Savet ima predsednika i četiri člana koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, između ostalog,
usvaja i finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije.
•Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guvernera, bira Savet, takođe na period od pet godina.

15.DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

U depozitne finansijske institucije spadaju:
1.banke
2.štedne i kreditne asocijacije
3.štedionice
4.kreditne unije
5.štedno-kreditne zadruge
6.finansijske kompanije
•Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva – depozite, odobrava kredite i obezbeđuje transakcioni novac – plaćanja.
•Podela banaka:
1.univerzalne – obavljaju sve osnovne bankarske funkcije: obezbeđenje plaćanja, depozitne funkcije, kreditne funkcije i operacije sa
hartijama od vrednosti,
2.komercijalne – ovlašćene su da drže, odnosno da kreiraju depozite po viđenju, obavljaju kreditnu funkciju,
3.investicione – organizovanje emisije hartija od vrednosti, otkup i distribucija har. od vrednosti, trgovina har.od vrednosti, restrukturiranje
preduzeća.

•Štedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko štednih depozita stanovništva kao i emitovanjem različitih har.od vrednosti.
•Štedionice se organizuju na principima zajedničkih kooperativa, pri čemu su deponenti ujedno i njihovi vlasnici. One prikupljaju štedne
uloge.
•Kreditne unije svojim članovima odobravaju manje potrošačke kredite a vrši i poslovanje sa kreditnim karticama na osnovu kojih se vrši
kreditiranje

•Štedno-kreditne zadruge bave se prikupljanjem štednje tj. kreiranjem nemonetarnih depozita i kreditiranjem deficitnih ekonomskih
jedinica.

•Finansijske kompanije posluju tako što izdaju određene finansijske instrumente koje po apoenima i rokovima se prilagođavaju kupcima i
prikupljaju finansijsku štednju.

16.NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

•Nedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita. Njih svrstavamo u III grupe:
1.Ugovorne finansijske institucije – do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi preko periodičnih uplata u određenim vremenskim intervalima.
Ovde spadaju:
Osiguravajuće organizacije
Penzioni fondovi
2.Investicioni fondovi – to su profesionalno vođene finansijske institucije koje mobilišu kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od
vrednosti različitih emitenata.
3.Ostale finansijske institucije – ovde spadaju finansijske kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih hartija od vrednosti ili
uzimanjem kredita od komercijalnih banaka (komercijalni zapisi )
BERZE

•Berza – organizovani prostor u fizičkom i poslovnom smislu na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti,
novcem i stranim sredstvima plaćanja.

Berze su dužne da u svom poslovanju obezbede:

•zakonito obavljanje trgovine
•zaštitu interesa učesnika na berzi
•poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika
•informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

•U odnosu na predmet trgovine berze se dele na:

1. robne berze – na robnim berzama trguje se raznim vrstama roba ( žito, meso, nafta, obojeni metali, bakar ),
2.finansijske berze – ove berze mogu biti:
–univerzalne – to su berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, novcem, devizama i zlatom,
–specijalizovane – to su berze gde se trguje samo određenim berzanskim materijalom ( berze efekata, devizne berze, berze zlata i plemenitih
metala )
•Najveći svetski berzanski centri:
Njujork
London
Tokio
Frankfurt
Čikago
17.BERZANSKI POSREDNICI

•Berze propisuju uslove pod kojima finansijski posrednici mogu biti ćlanovi berze. Berzanski posrednici su:
•dileri
•brokeri
•banke
•osiguravajuća društva

•Brokersko-dilerska društva vrše sledeće usluge na finansijskim tržištima:

•pružanje usluga kupovine i prodaje svih finansijskih instrumenata na svim vrstama finansijskih tržišta,
•pružanje mogućnosti kratkoročnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija,
•čuvanje hartija od vrednosti u posebnim sefovima
•pružanje savetodavnih i konsultantskih usluga

•Broker je lice koje u poslovanju na berzi posreduje između kupaca i prodavaca finansijskih instrumenata i za svoje usluge uzima proviziju.
Oni nisu vlasnici finansijskih instrumenata kojima se trguje

Broker obavlja poslove u tuđe ime i za tuđi račun uz naplatu brokerske provizije
•Diler je lice koje kupuje i prodaje finansijske instrumente u svoje ime i za svoj račun. Diler ne radi za proviziju već zaradu ostvaruje iz svog
poslovanja, odnosno iz razlike u ceni finansijkog instrumenta