1. Šta je uslov za preciznost naučnog saznanja?

Usavršavanje naučnog jezika u celini je jedan od

uslova povećanja preciznosti naučnog saznanja. Jasni pojmovi, dosledne klasifikacije ili adekvatna
merila da se poveća mogućnost preciznog utvrđivanja razlika među pojavama. Ali ovaj preduslov nije
dovoljan ako nauka ne raspolaže sa operativno-tehničkim postupcima i sredstvima koja omogućuju da
se prikupe izvorna obaveštenja kakva odgovaraju strukturi upotrebljenog pojmovnog aparata. U ovaj
preduslov spadaju i svi postupci kojima se ispituje tačnost izvornih podataka i ocenjuje obim u njima
sadržanih grešaka.

2. Koji je glavni metodološki pristup kod Marksa? Marks i Engels su bili složni u tome da su
stvarni pojedinci, njihova delatnost i uslovi života polazna tačka istraživanja, a ovaj pristup se naziva
metodološki individualizam. Takođe, Marks je smatrao da se matematičkim, odn. statističkim putem
mogu rešavati brojni problem i treba imati u vidu da su odnovni pojmovi u njegovoj teoriji određeni
statistički. Za Marksov metod važna je konkretizacija teorije. Njegovo teoretisanje o kapitalizmu
kreće se od apstraktnog ka sve konkretnijem nivotu, Marks nastoji i da poveže naučne zakone
različitog stepena apstraktnosti.

3. Koju vrstu ispitivanja je koristio Kinsi? Kinsi je koristio oštro i strogo ispitivanje, on se retko
upotrebljavao u naučne svrhe i koristio ga je samo Kinsi. On je pogodan za prikupljanje nekih
činjeničnih podataka i svesnih psihičkih sadržaja. U ovom ispitivanju se dobija saglasnost ispitanika i
ne trpi društvene sankcije.

4. Vrste greški stručnjaka? Greške stručnjaka se javljaju kada se neka pitanja formulišu stručnim
izrazima koje razume ograničen broj stručnjaka i obrazovanih ljudi, stoga je ovde problem način na
koji se pokušava doći do podataka. Postoji još jedan tip ovakve greške i on se javlja kad stručnjak
pretpostavi da ispitanik ima neka znanja koja on nema, ili su ona nepouzdana (ako ispitanik ne zna
puno o umetnosti, a pitaju ga da izabere između nekoliko pravaca njegov odgovor može biti veoma
proizvoljan i da iza njega nema nikakvog subjektivnog stava koji je bitan ispitivačima).

5. U čemu se Mil divio Kontu? Kontova ubeđenost da se društvo može naučno proučavati kao i
priroda, da se u društvenom razvoju mogu otkriti neminovni zakoni na osnovu kojih se moze odvijati
dalji razvoj društva i njegovih delatnosti, da se osnovni smisao istorijskog razvoja sastoji u
očovečavanju prirode, društva i da je napredovanje čovekovih umnih sposobnosti odlučujući
pokretački činilac. Mil je video odlično sredstvo da idejama klasičnog engleskog liberalizma da širu
naučnu i istorijsku podlogu.

6. Koji je metod koristio Dirkem umesto eksperimenta? Dirkem se slagao sa Milom da

eksperiment nije šire upotrebljiv. On je najvažniju zamenu za eksperimennt video u uporednim
istraživanjima. On je bio ubeđen da se na uporednom planu rešavaju svi osnovni teorijski zadaci
sociologije jer se samo upoređujući pojave u raznim društvima može otkriti ono što je zajedničko u
njima.

7. Na čijoj teoriji se zasniva Bejlsov sistem? Izrađen je primenom Parsonsove teorije delanja na
male grupe koje treba kolektivno da reše neki dobijeni zadatak.

8. Kinsijevo istraživanje je? “Polni život Amerikanaca”, dva saradnika, razgovor, sugestija o
nedozvoljenim oblicima polnog ponašanja, on pretpostavlja da su svi imali ovakve oblike polnog
ponašanja i pita ih nekoliko puta. Koristio je sugestivna pitanja, jer tvrdi da su u redu prilikom
istraživanja mišljenja koja odstupaju od društvenih normi.
1. Koji su najvredniji izvori metodoloških saznanja? Glavni i najvredniji izvor originalnih
metodoloških iskustava i saznanja su najkvalitetnija naučna istraživanja. Drugi značajan izvor treba da
bude praćenje logičke gnoseološke misli u filozofiji. Metodologija mora da organizuje izvesno
specifična metodološka ispitivanja jer ne može da se u ostvarivanju svoje uloge osloni samo na
proučavanje istraživačkih iskustava koja se stiču u toku proučavanja sadržinskih problema.

2. Osobine pozitivnog duha prema Kontu? Napuštanje apsolutnih saznajnih pretenzija i

ograničavanje misli na one delove stvarnosti koji se mogu posmatrati, osnovni cilj nauke je otkrivanje
zakona koji vladaju pojavama. Pozitivan duh je realan, nije sklon maštanju, iluzijama, i sanjarijama i
praktičan. Teži za sigurnim i pouzdanim znanjem. Teži što većoj preciznosti. Zamišljen je kao sušta
suprotnost negativnom, koji je sposoban samo da razara, a ne i da stvara. Teži da zameni apsolutno
relativnim, ukazuje na otvorenost misli prema novom iskustvu.

3. Zašto je Marks proučavao Englesku? Englesko društvo je u to vreme bilo najrazvijeniji oblik
kapitalizma u svetu. Kasnija istraživanja proširila su svoj okvir i na druge zemlje (Rusija, SAD), što je
poslužilo proveravanju zaključaka o Engleskoj do kojih se došlo. Smatrao je da je najplodonosnije
istraživanje ono koje pojavu proučava u njenom najrazvijenijem obliku. Upoređivanje kapitalističke
ekspanzije u SAD i Rusiji (posebno ga je interesovalo rusko selo) sa Engleskom dalo je na značaju
uporednom metodu. Engleska je imala najbolju državnu statistiku, pristupačni su bili izvori podataka o
privredi i društvenom životu uopšte. Teskoće sa kojima se susreo su, osim finansijske, bili i tehničke
prirode - neki izvori podataka nisu zadovoljavali kriterijum objektivnosti, buržoazija je neretko
intervenisala prilikom analize podataka.

4. Posmatrač-učesnik - učesnik-posmatrač sličnosti i razlike u prednostima i nedostacima.

Ucesnik posmatrac preuzima ulogu koja u toj sredini normalno postoji, ali pored toga sredina zna da
on ima i posmatracku nameru, prema posmatranoj sredini ovaj oblik uloge posmatraca se razlikuje od
odnosa u kome se posmatrac javlja kao posmatrac ucesnik po tome sto je u prethodnom slucaju bila
dominantna prakticna uloga koju je posmatrac preuzeo, a u ovom je uloga posmatraca takodje
poznata. Kad se nalazi u polozaju posmatraca ucesnika, posmatrac moze slobodnije da se krece u
ispitivanom drustvenom prostoru, posto nije vezan uz jednu prakticnu ulogu, vec moze da ih menja,
nastojeci da mu razlicite prakticne uloge omoguce sto lakse i potpunije posmatranje.

5. Zašto se anketa naziva aktivnim metodom? Zato sto prikupljanje podataka o ceoveku i drustvu
moze da se pretvori u drustveni odnos i to je aktivno prikupljanje, jednu stranu cine lica koja
prikupljaju podatke, drugu pojedinci, organizacije, institucije od kojih se obavestenje trazi. Blago
ispitivanje vodi do aktivnog stava, gde se postavljaju podpitanja, da bi ispitaniku bilo jasnije ili
prijatnije, ali onaj koji ispituje ne sme da padne pod uticaj ispitanikovih osecanja.

6. Anketa. Pismeni upitinik odn. obrazac kojim se pismenim putem traze obavestenja za koja se
smatra da mogu biti od koristi za istrazivanje. Postoji samo anketar koji ne vodi direktno razgovor vec
samo pomaze, ne postoji ispitivac vec samo upitinik tj. anketa. Ona predstavlja nacin prikupljanja
podataka koji moze da obavlja kod veceg broja ljudi, jednostavnijeg je sadrzaja i brze se odvija.

7. Uslovi za postizanje preciznosti. Preciznost je utvrdjivanje manjih, teze primetljivih razlika u

iskustvenim pojavama. Preduslovi za preciznost su: Pojmovni- sto jasniji pojmovi, Operativni- Sto
bolja operativno tehnicka sredstva za prikupljaje podataka, Analiticko sinteticki- postojanje logicko
matematicko sintetickih postupaka u obradi i zakljucivanju.

8. Ko je uveo posmatranje iz sociokulturne antropologije u sociologiju? Bracni par Lind i Vorner

sa citavom grupom sledbenika preneli su iskustva kompleksnog antropoloskog posmatranja
nerazvijenih drustava u sociologiju. Pre svega radi komplesnog proucavanja savremenih lokalnih
drustvenih zajednica, a zatim se ovaj istrazivacki pristup poceo primenjivati i na drugim podrucjima,
pogotovo u kompleksnom proucavanju pojedinihindustrijskih preduzeca.

1. Uticaj metodologije na sociologiju nauke i obrnuto. Metodologija kao logicka disciplina je

normativna nauka, ali prilikom stvaranja normi ne sme da izgubi iz vida stvarnost norme u kojoj ce
biti primenjea, zato metodologija mora da vodi racuna o saznanjima kojim raspolaze sociologija nauke
o uslovima u kojima nauka deluje. Vrlo cesto se saznanja drustvenih nauka sukobljavaju sa onim sto
drustvo misli o sebi sto se najbolje vidi iz ideologija. Zato je uticaj drustva na drus nauke cesto
negativan jer sputava naucna istrazivanja raznih pojava i odnosa kao i objavljivanja odredjenih
hipoteza i saznanja.

2. Koja je najvažnija imanentna vrednost naučnog istraživanja? Težnja za objektivnoscu,

nepristranoscu i poverljivoscu su tri razlicita izaraza za istu stvar i predstavljaju imanentnu vrednost
naucnog istrazivanja.

3. Zadatak etologije prema Milu. Proucavanje zakona oblikovanja karaktera pojedinca, drustvenog
karaktera pojedinih naroda i klasa u razlicitim istorijskim razdobljima.

4. Verzbeziehung (Rikert i Veber). Kulturne pojave se mogu razumeti jedino ako se utvrdi njihova
veza sa odredjenim vrednostima. Rikert je stalno naglasavao vaznost ove veze, jer je ta odredjena
vrednost pokretala ljudsku delatnost koja je neku pojavu stvorila.

5. Tipovi posmatranja Beneta prema ličnoj jednačini: empirijski etnograf-paznja lica je

usredsredjena na opis svih pojedinosti; holisticki etnograf ima opazaj u kome se stice stvaranje celine;
socijalni antropolog- ima opazaj u kom preovladava zanimanje za sistem i strukturu)

6. Definicija dovoljnog uslova. A je dovoljan uslov pojave B, ako se B uvek javlja kad i A.

7. Osobine naučno iskustvenog objašnjenja. Veca planska usmerenost (naucno prikupljanje

podataka je podredjeno odredjenom naucnom cilju, teorija mora usmeravati prikupljanje podataka),
sistematicnost (proizilazi iz zavisnosti naucnog objasnjenja od naucne terorije; osobine: podaci treba
da sadrze obavestenja o svemu sto se smatra relevantnim za obj. pojave, istrazivac mora da odredi
iskustveni delokrug, teznja za sto vecom standardizacijom), preciznost( procenjuje se u formalnom i
sadrzinskom pogledu, ispituje se tacnost podataka) i objektivnost (zavisi od mogucnosti nezavisnog
proveravanja, istrazivac treba da sto nepristrasnije da ocenu vrednosti svojih izvora i iznese sva
obavestenja o izvornim podacima i nacinu na koji su oni nastali).

8. Oblici ispitivanja prema Šojhu. Blago ispitivanje, neutralno i strogo.

9. Podela posmatranja prema Goldu i Džankeru. Potpuni ucesnik (sredina ni ne zna da on zivi u
njoj sa zadatkom da je posmatra), ucesnik posmatrac (preuzima neku ulogu i sredina to zna),
posmatrac ucesnik (ulogu ne preuzima potpuno, ima vecu slobodu kretanja jer nije vezan za jednu
ulogu, sredina to zna), cist posmatrac (veza sa sredinom najpovrsnija, posmatrac je obican gledalac).

10. Naučni zakon. On je iskustven, a ne normativan stav. Izarazava opstu osobinu pojave ili njihov
odnos, koji nuzno proizilaze iz njegove prirode i odredjenih uslova. O pojedinacnim pojavama govori
samo posredno, svaki zakon ukazuje na utvrdjivanje odredjenih odnosa.
1. Definicija posmatranja. Posmatranje predstavlja prikupljanje podataka o pojavama putem
njihovog neposrednog culnog opazanja. Posmatranje prosiruje istrazivacevo primarno iskustvo i
olaksava mu da stekne realistican utisak i osecanje celine proucavane pojave.

2. Vrste naučnih zakona po Nilu: 1) zakoni u kojima su izrazene izvesne kvalitativne osobine neke
vrste pojava, a u prvom redu uniformna, tj. stalna združenost nekih njihovih osnovnih osobina (npr.
Klasifikacija biljnih i živ. vrsta, hemijskih elemenata), 2) kvalitativni zakoni koji izrazavaju opste
pravilnosti u razvoju neke vrste pojava (npr. redosled faza u razvoju embriona od zametka do novog
organizma), 3) kvantitativni zakoni u kojima se odnosi izmedju dve ili vise vrsta pojava izrazavaju u
obliku matematickih funkcija (npr. funkcija koja izražava odnos između visine temperature i dužine
živinog stupca u termometru), 4) prirodne numeričke konstante, koji ukazuju na stalne srazmere u
odnosu nekih pojava (npr. gravitacijska konstanta, brzina svetlosti, brzina zvuka).

3. Tri osnovna elementa u strukturi naučne teorije: 1. recnik koji sadrzi definicije osnovnih
pojmova koji se javljaju u postulatima teorije, 2. odredjen broj postulata, 3. veci ili manji broj teorema
koje su izvedene iz postulata.

4. Neophodan uslov: A je neophodan uslov pojave B, ako se B nikad ne desava, a da se prethodno ili
istovremeno nije pojavilo A.

5. Koje su 3 osobine podataka preko kojih se ostvaruje sistematičnost naučnog objašnjenja? 1.

sadržinska potpunost izvornih obaveštenja – sistematični podaci treba da sadrže obaveštenje o svemu
što se smatra relevantnim za objašnjenje proučavanih pojava, što omogućuje da istraživanje ovlada
svojim predmetom, 2. utvrđivanje njegovog iskustvenog delokruga – istraživač treba da odredi
iskustveni delokrug u kom želi da ispita postavljeni problem i za koji iskustveni delogrug treba da
važe izvedena uopštavanja, i 3. težnja za što većom standardizacijom – samo ako su obaveštenja koja
se odnose na sadržajno iste pojave istovetna odn. homogena, moguća je uporedivost podataka; ova
homogenost se postiže standardizacijom. Standardizacija treba da bude smisaona, a ne samo formalno-
tehnička.

6. Kontovo shvatanje naučnih zakona: Kont naučne zakone shvata fenomenalistički, pa je isticao
njihovu ulogu u povezivanju i sistematizaciji naučnog znanja. Naucni zakoni izražavaju konstantne
odnose među pojavama i to 1. istovremenog postojanja ili koegzistencije i 2. pravilnog redosleda ili
sukcesije. Naučni zakon kod njega dobija sasvim opisno značenje, jer se neposredno izvodi iz
pravilnosti koje su otkrivene među pojavama, a ne objašnjava se deterministički. Na savremeniji način
rečeno, zakoni se poistovećuju sa čvrstim statističkim korelacijama, iako statistička iskustva pokazuju
da ima vrlo čvrstih korelacija koje su samo prividne, a da ne možemo znati da li je tu zaista otkriven
stvarni deterministički odnos pre nego što se ona analitički prouči i teorijski objasni.

7. Lazarsfeldova 4 metodska načela u proučavanju društvenih pojava: 1. objektivni podaci o

proučavanoj pojavi moraju da se dopune podacima samoposmatranja, 2. studije slučaja treba povezati
sa statističkim obaveštenjima, 3. podatke o aktuelnom stanju proučavane pojave treba dopuniti
obaveštenjima o njenim ranijim fazama u razvoju, 4. prirodne i eksperimentalne podatke treba
kombinovati - prirodni nastaju nezavisno od nauke, a eksperimentalni anketnim postupkom; naglašava
princip komplementarnosti - kad god je moguće povezati što više metoda.

8. Teškoće pri primeni upitnika: 1. epistemološke - stručnost posmatrača koja je različita kod raznih
ispitanika pa samim tim nastaju obaveštenja nejednake vrednosti što otežava naučnu upotrebu;
2.psihološke – u njih spada opšta psihička razvijenost individualnog iskustva ispitanika u zavisnosti od
njihove bistrine, stepena mentalne zrelosti i sređenosti psihičkog stanja u času prikupljanja podataka, a
zatim i od stepena obrazovanja; u tesnoj vezi s ovim je i različita sposobnost da razumeju verbalne
simbole i potpunije verbalno izraze vlastito iskustvo; tu je teškoća usled osobina pamćenja i
zaboravljanja; 3. društvene - ovaj način prikupljanja podataka predstavlja osoben vid jezičkog i
društvenog opštenja, i njega prate sve teškoće društvenog odnosa; razne društvene prepreke koje bi
onemogućile dobijanje naučno-iskustvenih obaveštenja, teskoće u opštenju usled razlika u jeziku i
sposobnost usmenog ili pismenog istraživanja životnog iskustva.

9. Teskoće posmatranja: 1. mogu da se posmatraju samo aktuelni iskustveni sadržaji, samo ono što
se dešava u vreme posmatranja. 2. posmatranje je naročito prikladno za prikupljanje podataka o
spoljašnjim manifestacijama društvenog života. Ali ovaj ima i svoju unutrašnju ili psihičku stranu.
Posmatranjem spoljnih oblika ponašanja vrlo je teško, ako nije i nemoguće, izgraditi potpuniju sliku
psihičke strane društvenog života a naročito njenih celovitih oblika. 3. prikupljanje podataka o dužim
razvojnim procesima je pomoću njega vrlo sporo. Posmatranje je obaveštavanje o pojavama u
njihovom spontanom toku. 4. podela obaveštenja o društvenim pojavama na javna, poverljiva, tajna i
privatna u punoj meri vredi i za posmatranje, pošto društvena posmatranja o kojima se obaveštenja
smatraju poverljivim, tajnim ili privatnim gotovo redovno ne mogu da budu izvedena bez pristanka.
Obaveštenja o svim oblicima javnog društvenog ponašanja koji odstupaju od normi pouzdanija su kad
se zasnivaju na posmatranju nego na iskazima ispitanika.

Jul:

1. Šta čini fond naučnog znanja?

Epistemološka analiza pokazuje da svaka nauka raspolaže većim ili manjim fondom znanja, koja se
nalaze na različitom nivou opštosti. Elementarniji delovi tog fonda čine naučnu izvornu građu,
činjenički materijal na kojem nauka zasniva i pomoću koga dokazuje svoje teorijske stavove. U fondu
se zatim nalaze iskustvena uopštavanja, hipoteze, zakoni, teorije, uži teorijski sistemi, u nekim
postoji i jedinstven teorijski sistem u koji se nastoji integrisati svo teorijsko znanje kojim nauka
raspolaže. Naročito važan element tog fonda su različite naučne hipoteze, koje još nisu toliko
proverene i dokazane da bi mogle da se smatraju naučnim zakonima ili teorijama.

2. Kontov odnos prema podacima dobijenim samoposmatranjem

Upravo zbog toga što ne smatra da proučavanje pojedinaca, kao elementarnih čestica društva, može da
bude od veće koristi za sociologiju, Kont smatra da podaci u kojima pojedinci na osnovu
samoposmatranja iznose neko svoje iskustvo nemaju veću naučnu vrednost. Ovaj njegov stav je
započeo raspravu o tome da li su podaci samoposmatranja naučno upotrebljivi, koja se još uvek s
vremena na vreme rasplamsava.

Ovaj problem se sastoji u tome što su pozitivisti naročito isticali da svaki izvorni naučni podatak mora
biti intersubjektivno proverljiv, odn. da ga mogu nezavisno proveriti naučno kompetentni posmatrači,
a podaci samoposmatranja se ne mogu direktno intersubjektivno proveravati, jer stanja svesti, u
neposrednom psihičkom obliku, može opažati samo čovek u čijoj se svesti pojavljuju.

3. Šta prema Marksu preuzima ulogu eksperimenta u društvenim naukama?

Društvene nauke, po Marksu, ne poznaju eksperimente poput onih koje primenjuju fizičari, već
eksperimentalnu ulogu u društvenim naukama vrše apstrakcije. One predstavljaju mislene
eksperimente, kojima se predmet istraživanja može uprostiti, čime bi se istakle važne osobine pojave.
Ovo je Marks primenio na društveno-ekonomsku situaciju u kapitalizmu.
4. Koja su dva aspekta naučne objektivnosti?

5. Zahtevi upućeni naučnoj teoriji.

6. Šta znači kada se kaže da je anketa aktivan istraživački postupak?

7. Naučna vrednost posmatranja sa učestvovanjem.

8. Činioci od kojih zavisi lična jednačina posmatrača.

9. Dva osnovna vida greške stručnjaka.

10. Čemu služe ispreturana pitanja u upitniku?