Акцентологија српскога језика I 19.

V 2014.

Текстови за акцентовање

(1) Пришао је ближе једној, која је стајала уза зид, а којој се мала девојчица у
сукњу скривала. Кад приђе ближе, учини му се да је та жена права лепотица. Стајала је
витка, висока, права, тврда, као од камена, у неком чудном црном ћебету које јој је
покривало тело, од рамена до чланака. Дрхтало је, кад би се помакла. Имала је лепо
лице и морала је бити веома млада. А гледала га је крупним зеленим очима. Њему се
учини да су јој дуге трепавице боје пепела.

(2) Јесен, и живот без смисла. Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима.
Вучем се по каванама. Седнем до прозора, и загледам се у маглу и у румена, мокра,
жута дрвета. Где је живот? Оне крваве, црвене, топле шуме, непрегледне пољске шуме,
како ме уморише. Војник сам, о нико не зна, шта то значи. Али у овој бури, што је
завртела мозак свету, мало је људи, који тако слатко и мирно живе као ја. Вучем се тако
од града до града, и шетам се под овим јесењим дрвећем руменим и жутим, које има на
мене исто толико утицаја као на Хафиса вино.

(3) Ја бих младим и даровитим нашим људима дао један савет. Радите, рекао бих
им, свој посао не гледајући ни лево ни десно, ни иза себе ни преда се, али свој циљ
постављајте високо, и тражите мало од света око себе, али много од себе и свога дела.
Уверен сам да је већина од нас од почетка ударила себи сувише мален и сувише близ
циљ, и да је више и боље могла од онога што је желела да уради и постигне. Желите
много, тежите смело и далеко и високо, јер високи циљеви откривају и
умногостручавају снаге у нама.