ZBIRKA ZADATAKA (Za Prijemni Ispit Na Razne Fakultete) 2013 PDF

Stepenovanje i korenovanje (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.
php)
Stepenovanje i korenovanje
1. Izračunavanje vrednosti brojevnih izraza
a. Izrazi bez korenovanja
1. ETF MF FiF FH 2002

 7 4 3
 0,5 :1, 25 + :1 −  ⋅ 3
Ako je x = 
5 7 11 
, onda je:
 1 1
1, 5 +  :18
 4 3
A) x < 0 B) 0 ≤ x < 10 C) 10 ≤ x < 20 D) 20 ≤ x < 30 E) 30 ≤ x
2. TMF 2003
 2 1 7
1, 75 : − 1, 75 ⋅1  :
Vrednost izraza  3 8  12
: ( 6, 79 : 0, 7 + 0,3) je:
 17 
 − 0, 0325  : 400
 80 
A) 234 B) 156 C) 250 D) 0,5 E) 0,85
3. TMF 2002
 1 
 ( 2, 7 − 0,8 ) ⋅ 2 3  1
Vrednost izraza  + 1,125 : 2 + 0, 43 je:
 ( 5, 2 − 1, 4 ) : 3  2
 70 
A) 0,8 B) 0,7 C) 0,9 D) 0,6 E) 1
4. 2008 ETF FiF

2 1 2
Ako je x = ( 0, 08) , y = 2
i z = (1 − 0, 08) − 1, koji je od seledećih iskaza tačan ?
( 0, 08)
A) x = y = z B) y < z < x C) z < x < y D) y < x = z E) x + z = y
5. 2008 ETF FiF

−1
Vrednost izraza ( 2−1 + 3−1 + 4−1 − 5−1 ) jednaka je:
53 60 60 43
A) 0 B) C) D) E)
60 53 43 60
b. Izrazi sa korenima
6. SF 2003
2
22 + ( −2 )
Vrednost izraza je:
2
22 + 2 ( −2 )
2 1 1 2
A) B) 0 C) D) − E) −
3 2 2 3
_____________ Milos Stanic

1 milos.chane@gmail.com
Stepenovanje i korenovanje (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
7. FON 2000
1
−
 2 2  
−1 2
Vrednost izraza  0.05 +  :   + ( −2 )2 je:
  3 15  
1
A) 15 B) 0 C) 4 D) E) 5
10
8. 2006 FON
−1
 1 1 
1.2 − 
 1 3   2
5
Vrednost izraza  3.65 + −  ⋅   je:
 2 20 5
  + 0.75 
 
4 
1
A) 1 B) 1 C) 4 D) E) 2
2
9. 2003 FON
−1
 −
1

   5  2  2 2
Vrednost izraza   1 +  :  + je:
   3  3  3 
 
5 7 6 3 3
A) B) C) D) E)
3 6 7 5 10
10. 2005 ETF FiF FH

32
Vrednost izraza + 3 ⋅ 12 − 50 ⋅ 2 je:
8
A) 0 B) −2 C) 2 D) −1 E) 1
11. 2003 ETF FiF FH

5 +1 5 −1
Ako je a = i b= , tada je a 2 − b 2 jednako:
2 2
1
A) 5 B) 10 C) 5 5 D) 5 E)
5
12. TMF 2002

 2 5 7 
Vrednost izraza 3  + −  je:
 10 + 5 10 − 2 10 
A) 6 B) 7 C) 5 D) −4 E) 0
13. 2003 FF
1+ 3 2 + 2 3
Vrednost izraza je:
3+ 2
A) 3+ 2 B) 6 C) 3− 2 D) 6+ 3+ 2 E) 6 + 3 − 2
14. GF 2003
 1 1  1+ 2
Vrednost izraza  + : je:
 3+2 3 − 2  2 −1
A) 4 + 2 B) 2 − 2 C) 2 D) 4 2 E) 4

15. 2007 ETF FiF

−1
Vrednost izraza 20.5 − 20 − ( 20.5 + 20 ) jednaka je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 2 E) − 2
16. 2008 MF
1 1 1
− −
2
1− 5 52 − 5 2
Vrednost izraza 1
− je:
4
1 + 52
5+5 5 −5 2 5 +1
A) B) C) 2 5 D) − E)
2 10 5− 5 4
17. 2006 MF
1 1
− −
2 2
1− 2 1+ 2
Vrednost izraza 1
+ 1
− −
2 2
1+ 2 1− 2
2
A) B) 1 C) 2 2 D) 4 2 E) 6
3
18. 2006 ETF FiF

 − 
1
Vrednost izraza (  
)
2 + 4 + 8 + 16 ⋅ 1 − 2 2  jednaka je:
1
A) 1 B) 2 C) 3 D) E) 2 + 2
2
19. 2004 FF
Vrednost izraza 7 + 4 3 + 7 − 4 3 je:
A) 2 7 B) 8 3 C) 2 D) 6 E) 4
20. EkF 2002

1
(
Izraz 1 − 2 ) 2 −1
je jednak izrazu:
A) 2 −1 B) − 2 −1 C) 2 +1
21. SF 2000
2 −1
Neka je M = + 2 11 + 6 2. Broj M je:
2 +1
B) ceo, ali nije C) racionalan, ali D) iracionalan E) iracionalan
A) prirodan
prirodan nije ceo manji od 8 veći od 8
22. EkF 2003

Tačna vrednost aritmetičkog izraza 3 + 2 2 − 3 − 2 2 iznosi:
A) 2 2 B) 2 C) 2

23. GF 2000
Vrednost količnika ((3 2 − 4) −1
(
− 3 2+4 )
−1
) :  5 + 12 6 + 5 − 2 6  je:

2 8 2+ 6
A) B) C) 10 + 4 6 D) E) 12
5 5+2 6 3
24. GF 2002
2
Vrednost izraza ( 6−2 5 − 6+ 2 5 )+ 6 − 2 5 − 6 + 2 5 jednaka je:
A) 2 B) 4 C) 6 D) 6+ 5 E) 8
25. 2002 FF
3+ 8 3− 8
Vrednost izraza − je:
3− 8 3+ 8
A) 2 2 B) 4 2 C) 6 D) 0 E) −2 2
1c) izrazi sa racionalnim stepenovima
26. SF 2005
1
  1  11 
−1
3
4
Vrednot izraza   7 +  :  +  je
  3 6  4 
A) 0 B) 1 C) 3 D) 5 E) 6
27. SF 2006
1
  2  11 
−1
3
4
Vrednst izraza   14 +  :  +  je:
  3 3  4 
A) 4 B) 1 C) 3 D) 2 E) 5
28. 2008 FON

1
  1 2 
−1
53  2  − 32 5 
Vrednost izraza je 10 :  2 + ( −4 )  +  ⋅  4 +  je:
  3  3   24 
2 1 1
A) B) 6 C) 3 D) E)
3 3 6
29. ETF, MF, FiF, FH

2 3
( −7 ) + − ( −1)
Vrednost izraza je:
3 3
2 3 − 3 ( −2 )
A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) izraz nema smisla
30. 2009. FON

−1
 1

 4  4   2    11  3 
2

Vrednost izraza  : 1 −   + 1 ⋅ 1 −  − ( −1)
3
 je:
  5  9      5 
   
1 1 3
A) − B) C) D) −1 E) 1
11 11 11

31. 2007 FON

2
 −
1
1 3
−1  1 
2  2 

Vrednost izraza 2 ⋅   ⋅  ( −7 )
2
+ 18 + 10, 6  : 83 
 9  5  
 
9
A) 3 B) C) 3 3 D) 9 3 E) 9
2
32. TMF 2000

1
 1 2 4 14  5
  3 : 0,125 + 3 : 5 5 − 29  ⋅ 17 
Vrednost izraza     jednaka je:
  1 4  24 
  1,5 − :1  :1 
  12 25  25 
25 1 1 25
A) B) 5 C) D) E) 2
17 29 25 2
33. 2007 MF
−3
 −1 
− 10
1
Vrednost izraza   ⋅ 27−3 + 0, 2−4 ⋅ 25−2 +  64 9  je
3  
3 3
A) B) 1 C) D) 3 E) 8
25 5
34. 2005 FON

1
4−2 − 3−4 −
Ako je A = ⋅ ( 0.5 + 3−1 ) − 3−1 ⋅ 81 4 , onda je kvadratni koren broja A−1 jednak:
0.5 − 3−1
1 1 1
A) 2 B) −2 C) − D) E)
2 3 2
35. FON 2001

1
−
 2−4 − 3−4 −1 − ( 2 −2 )  2
Vrednost izraza  −1 −1 ⋅ ( 2−1 + 3−1 ) − 3−181  je:
 2 −3 
1 1
A) 2 B) C) − D) −2 E) 2−2
2 2
36. 2006 FF
2 − 3 22 + 3 2 − 1
Vrednost izraza 3
je:
2 −1
3 3
A) 22 + 1 B) 22 − 1 C) 1 − 3 22 D) 3
22 + 3 2 + 1 E) 3
22 − 3 2 + 1
37. MaF 2001

3
Izraz 7 + 5 2 + 3 7 − 5 2 je jednak:
A) 2 B) 5 C) 7 D) 3 E) 6
38. 2009. ETF

Vrednost izraza 3
0, 000064 jednaka je:
A) 0,004 B) 0,008 C) 0,02 D) 0,04 E) 2
2. Uprošćavanje izraza
2a) Uprošćavanje racionalnih algebarskih izraza
39. TMF 2000

a 3 + b3
Ako su a, b ∈ R i a 2 ≠ b2 , vrednost izraza je:
a 2 − b2
a 2 − b2 a 2 − ab + b 2 a 2 + ab + b 2 a 2 − ab + b 2
A) a + b B) C) D) E)
a+b a −b a+b a+b
40. 2006 FON

a 4 − b4 a 3 + b3
Ako je ab ( a + b ) ≠ 0, tada je izraz : 2 identički jednak:
a + b a − ab + b2
2 2
1
A) a B) a − b C) D) b E) a + b
a +b
41. 2007 FON

 x3 + 1 1  x +1
Ako je x ∈ R \ {−1, 0,1} , tada je izraz  4 − : 3
jednak:
 x − x x −1  x − x
x2 + x −1 x2 + x + 1 x +1 x2 + x −1
A) 1 B) C) − D) 2 E)
x2 + x +1 x2 + x −1 x + x +1 x3 − x 2
42. EkF 2001

 2 1  1
Ako je a ≠ 0 ∧ a ≠ −1, onda je izraz  1 + + 2  ⋅ 2
identički jednak izrazu:
 a a  ( a + 1)
1 1 1
A) B) C)
a3 a2 a
43. MaF 2002

 x   3   3   3 
Izraz  + 3 ⋅  − x −  − x  ⋅ − 3  za svako x ≠ 3 identički je jednak:
 3+ x  3− x   3+ x   3− x 
x 2 8
A) 16 B) C) D) 6 E)
x+3 3− x 9 − x2
44. 2007 MF
2a 2 + 7 a + 3 1 − 2a 3 1
Vrednost izraza 3
− 2 − za a = − je:
a −1 a + a + 1 a −1 3
3 12 12 3 3
A) − B) − C) D) E) −
2 7 7 4 4
45. TMF 2003

 2 2a a 2 − ab + b 2  4b2  a +b
Izraz  − 3 3
⋅  2
: 2 
: , a ≠ b , b ≠ 0 identički je jednak izrazu:
 a − b a + b a −b  a − 2 ab + b  a − b
1 1
A) a + b B) a − b C) D) E) 4
2b a

46. TMF 2002

2 2
 a +b a −b   a +b a −b 
Izraz  +  − −  , ( a ≠ b ) identički je jednak izrazu:
 a −b a+b   a −b a +b 
A) a + b B) 4 C) 1 D) −2 E) ab
47. MF 2000
1 a +3 a2 − 5 2 a 3 + 5a 2 − a − 1
Ako je a ≠ , izraz − 2 − 3 je identički jednak izrazu:
2 2a − 1 4 a − 4 a + 1 8a − 12 a 2 + 6 a − 1
2a + 1 7a 2 − a − 2 2a 2 − 20a + 11 1
A) 2
B) 3
C) 3 D) E) 1
( 2a − 1) ( 2a − 1) ( 2a − 1) 2a − 1
48. SF 2000
4 a b   a −b b 
Ako je a = 0, 75 i b = , tada izraz  + + 2 :  +  ima vrednost:
3  b a   4 a a −b 
5 3 7 28
A) B) C) − D) 1 E) −
3 4 4 9
49. SF 2001
 1 a   1 − a2 1 + a 
Ako je a = −1, 25, tada izraz  − 2
: 3 + 2  ima vrednost:
 a − 2 ( a − 1) + 3   a + 8 a − 4 
A) 0,25 B) 16 C) −16 D) −4 E) −0, 25
50. SF 2006
a3 − 8 a ( a − 1)( a + 1)
Ako je a = −2.5, onda izraz − ima vrednost:
a2 − 4 a2 − 1
A) 32 B) 2 C) −4 D) −1 E) -8
51. FON SF 2002

 1 a2 − a  1 a  a − 1
2
Za a = −1,5 izraz  2 − 3 ⋅ 2 − 2  ⋅ ima vrednost:
 a + 2a + 1 a − 1  a − a 1 − a  2
A) 2 B) 3, 2 C) −1 D) −2 E) −0, 25
52. SF 2005
a 3 + b3 ab
Ako je a = 3.765, b = 1, 345, onda izraz − ima vrednost:
a2 − b2 a − b
A) 3.42 B) 5.11 C) 4.23 D) 1.2 E) 2.42
53. 2003 FF
Ako je a − a −1 = 3, onda je a3 − a −3 jednako:
A) 7 B) 27 C) 9 D) 36 E) 18
54. 2009. FON

Ako su ai b realni brojevi takvi da je a ≠ b i ab ≠ 0 onda je izraz
−1 −1
1 1 ab 1 1
 +  : 3 3 +  −  ⋅ ( a − b ) identički jednak izrazu:
a b a +b a b
a a +b 2
A) B) C) ( a − b ) D) a 2 + b2 E) a 2 − ab + b2
a −b ab

55. 2005 FF
x 2 + x −2
Ako je = a, a ≠ ±1, onda se x −4 može izračunati pomoću a :
x 2 − x −2
1 a +1 a −1 1
A) x −4 = a B) x −4 = C) x −4 = D) x −4 = E) x −4 =
a −1 a −1 a +1 a +1

a −1 + b−1
Ako je a ∈ R \ {0} , b ∈ R \ {0} i a ≠ b, vrednost izraza je:
a −1 − b −1
a +b a +b a −b b−a ab
A) B) C) D) E)
b−a a −b a +b a +b a 2 − b2
2b) Uprošćavanje izraza sa kvadratnim korenom
57. 2003 FF
−0,5 2 0,5
Ako je a realan broj i a < 0, vrednost izraza a −1 (1 + a −2 ) (1 + a ) je:
A) 1 B) −1 C) a D) −a E) 0
58. 2008 FON

2
(a − b) + 4ab b3 − a3
Ako je a + b > 0 i a − b ≠ 0 onda je izraz 4 4
⋅ −1
identički jednak izrazu:
b −a (a 2
+ b2 )
A) a − b B) a 2 + ab + b 2 C) a 2 − ab + b2 D) a + b E) a 2 + b2
59. 2005 FON

x 2 − 2 xy + y 2 −x
Vrednost izraza + 2⋅ za 0 < x < y je:
2
x + 2 xy + y 2 x+ y
y − 3x 3x + y 3x − y
A) 1 B) −1 C) D) − E)
x+ y x+ y x+ y
60. 2003 FON

−1
 a   1
Vrednost izraza   + 1 −  ( a − 1) , za 0 < a < 1 je:
 1 + a   a
2
A) 0 B) C) 2 a D) −2 a E) a
a
61. SF 2003
−2
Za a = 1, 05 i b = 0, 05 izraz
(a 2
+ ab + b2 )
:
a 3b2 − a 2b3
ima vrednost:
4 2
ab a − b ( a b − ab )
4
A) 1,05 B) 1 C) 0,05 D) 1,1 E) 0,0525
62. MaF 2002

b a
Vrednost izraza − za a = 3 + 5 i b = 3 − 5 je:
a b
A) 3 + 5 B) 3 − 5 C) 3 5 D) −2 5 E) 5 −3
63. FON 2000

1 1
Ako je x > 0 i y > 0, izraz: + je jednak izrazu:
x+ y + x+ y x+ y − x − y
x+ y 1 1 xy 1
A) B) − + C) − D) − E) 2 x + y
xy x y x+ y 2 xy
64. 2003 ETF FiF FH

0.5
 x −9 x 0.5 + 3 
Vrednost izraza  : 1.5  − x 0.5 , za x ∈ ( 9, +∞ ) , je:
 x + 3 x + 9 x − 27 
3
A) x B) 3 − 2 x C) −3 D) E) x
27
65. FON 2001

2
 
 3 4a − 9a −1 a − 4 + 3a −1 
Ako je a ∈ R + \ 1,  , izraz  1 + je identički jednak:
 2  2 −
1 1
−
1

 2a − 3a 2 2
a −a 2

1
A) 2 B) 9 C) 9a D) 2a E)
2a − 3
2c) Uprošćavanje izraza sa racionalnim steprnovima
66. 2009. MF
Izraz a a ⋅ 4 a3 , a ≥ 0, identički je jednak izrazu:
A) 4
a9 B) a 2 C) 4
a11 D) 4
a7 E) a 6
67. TMF 2001

Vrednost izraza a 2 + 3 a3 + 4 a 4 + 5 a 5 za a < 0 je:
A) 4a B) −4a C) 0 D) −2a E) 2a
68. 2009. ETF

Ako je x > 0, onda je x x x jednako:
A) x x B) x 4 x C) 8
x D) 8
x3 E) 8
x7
Procentni račun (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na

Beogradskom univerzitetu
Procentni račun
1.
1. 2004 MF
Ako se broj 110 umanji za 10% dobiće se broj:
A) 99 B) 100 C) 101 D) 11 E) 90
2. 2004. FF
Ako je p jednako 11% broja 47200, onda je rešenje jednačine 2 + 48 x = p (1 − x ) :
350 519 352 5192
A) x = B) x = C) x = D) x = E) x = 5192
417 524 417 5240
3. 2006. FON
Knjiga čija je cena bila 250 dinara, najpre je poskupela za 20%, a zatim još za 15%. Nova cena
knjige ( u dinarima ) je:
A) 287.5 B) 350 C) 300 D) 337.5 E) 345
4. 2008. FON
Nakon pojeftinjenja od 20%, a zatim poskupljenja od 15%, cena artikla je iznosila 115 dinara.
Prvobitna cena artikla ( u dinarima ) bila je:
A) 120 B) 130 C) 135 D) 124 E) 125
5. 2002. FF
3 + 4, 2 : 0,1
Broj čijih je 15% jednako 3, 5% broja je:
 7
 1: 0,3 −  ⋅ 0,125
 3
A) 84 B) 42 C) 21 D) 168 E) 22
2.
6. SF 2003
Roba je pojeftinila za 50%. Da bi imala istu cenu kao pre pojeftinjenja treba da poskupi za:
A) 50% B) 75% C) 80% D) 100% E) 125%
7. 2009. FON
U toku noći iz bazena je isteklo 20% vode. Da bi se nivo vode vratio na prvobitno stanje, preostalu
količinu vode u bazenu treba uvećati za:
A) 23% B) 28% C) 20% D) 25% E) 30%
8. TMF 2000
Cena hleba uvećana je za 150%. Koliko je potrebno da pojeftini hleb da bi koštao isto kao i pre
poskupljenja ?
A) 40% B) 150% C) 250% D) 60% E) −50%

9. SF 2001
Roba je poskupela za 25%. Da bi ponovo imala staru cenu treba da pojeftini za:
A) 25% B) 5% C) 20% D) 45% E) 15%
10. GF 2001
Cena nekog proizvoda povećana je za 150%. Za koliko procenata treba da se snizi nova cena da
bi proizvod koštao isto kao i pre poskupljenja ?
A) 50% B) 60% C) 40% D) 30% E) 80%
11. EkF 2001

Cena jednog artikla je umanjena za 21,875%. Da bi se artikal prodavao po prvobitnoj ceni, cenu
treba uvećati za:
A) 25% B) 28% C)21,875%
12. FON SF 2002

Kniga je poskupela za 60%. Da bi se cena vratila na prvobitni nivo, treba da pojeftini za:
A) 60% B) 40% C) 62,5% D) 37,5% E) 70%
13. EkF 2003

Ako je neki proizvod u dva navrata poskupeo, prvo za 20%, a zatim za 10%, onda, da bi se isti
prodavao po prvobitnoj ceni, njegovu cenu treba umanjiti za:
A) 30% B) 25% C) 24,24%
14. SF 2005
Roba je u toku godine dva puta poskupela za po 30%. Njena cena na kraju godine veća je od
cene na početku godine za:
A) 56% B) 58% C) 69% D) 65% E) 67%
15. TMF 2002

Knjiga je prvo poskupela 30%, pa je onda pojeftinila 20%. Tako dobijena cena knjige je:
B) ista kao C) veća za
A) veća za 10% D) veća za 3% E) manja za 2%
početna 4%
16. SF 2006
Roba je u toku godine dva puta poskupela. Ako je prvo poskupljenje bilo za 60%, a drugo za 25%,
onda je cena te robe na kraju godine bila veća od njene cene na početku godine za:
A) 100% B) 120% C) 70% D) 110% E) 90%
17. TMF 2003

Cena neke knjige snižena je za 10%, a zatim je povećana za 20% i posle toga ona košta 270
dinara. Početna cena knjige ( pre sniženja ) je:
A) 230 dinara B) 260 dinara C) 250dinara D) 240 dinara E) 220 dinara
18. 2007 MF
Broj mrava u mravinjaku se svake godine poveća 20%. Koliko najmanje godina treba da prođe da
bi broj mrava postao bar dvaput veći nego u početku ?
A) 2 B) 3 C) 4 D) 5 E) 6
19. 2007. FON

Sveže šljive sadrže 80% vode, a suve 12% vode. Količina suvih šljiva koja se može dobiti od 220
kilograma svežih šljiva je ( u kilogramima ):
A) 70 B) 64 C) 56 D) 50 E) 48
20. EkF 2002

Procenat vlažnosti pšenice iznosi 16%. Ako je posle sušenja količina od 3000kg pšenice smanjila
masu za 200kg, onda procenat vlažnosti pšenice posle sušenja iznosi:
A) 6,67 % B) 10% C) 9,33%
21. 2008. ETF

x x
Ako je x > 0, koliko procenata od x je izraz + ?
50 25
A) 6% B) 25% C) 5% D) 60% E) 75%
22. 2005. FON

Neka su a i b dužine stranica datog pravougaonika. Ako se a poveća za 20% i b poveća za
40%, površina pravougaonika se poveća za:
A) 62% B) 64% C) 60% D) 80% E) 68%
23. 2005. FF
Pri zagrevanju rastvora soli u vodi njegova koncentracija je bila 18%, a posle 25%. Zagrevanjem se
količina rastvora smanjila za:
A) 18% B) 7% C) 28% D) 43% E) 48%

U jednom odeljenju ima dva puta više dečaka nego devojčica. Među devojčicama ima 20%
odličnih iz matematike a među dečacima 5%. Koliko procenata odličnih iz matematike ima u tom
odeljenju ?
A) 10% B) 12,5% C) 15% D) 17,5% E) Ne manje od 22,5%
25. 2005 ETF FiF FH

Ako je x jednako x% od y , gde je x pozitivan realan broj, vrednost broja y jednaka je:
A) 100 B) 200 C) 10000 D) Ne postoji E) Ne može se odrediti
Linearne jednačine i nejednačine (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Linearne jednačine i nejednačine
1. Linearne jednačine
Jedna apsolutna vrednost
1. 2003
Zbir svih realnih rešenja jednačine 2 x − 6 − x = 0 je:
A) 8 B) 10 C) 5 D) 7 E) 6
2. 2007. MF
Broj rešenja jednačine 2 x + 1 + x − 3 = 0 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) veći od 3
3. MF 2005
Skup rešenja jednačine − x = − x u skupu realnih brojeva je:
A) Prazan B) ( −∞, ∞ ) C) {0} D) ( −∞, 0] E) 6
Dve apsolutne vrednosti
4. 2002 FF
Sve realne vrednosti x za koje je jednačina 2 + x − 9 = x − 7 tačna su:
A) x > 9 B) x = 9 C) x ≥ 9 D) 7 ≤ x ≤ 9 E) 7 < x < 9
5. RGF 2000
Jednačina 2 x + 1 − 3 x − 2 − 1 = 0 ima:
A)jedno rešenje B) dve rešenja C) tri rešenja D) beskonačno mnogo rešenja
6. GF 2001
Zbir svih rešenja jednačine x − 2 + x + 3 = 7 je:
A) 7 B) 1 C) −5 D) −1 E) 5
7. FF 2002
Sve realne vrednosti x za koje je jednakost 2 + x − 9 = x − 7 tačna su:
A) x > 9 B) x = 9 C) x ≥ 9 D) 7 ≤ x ≤ 9 E) 7 < x < 9
8. TMF 2002
Broj rešenja jednačine 2 x − 3 − x + 2 = 3 − x je:
A) 1 B) 2 C) 3 D) ∞ E) 0
9. TMF 2003
Zbir svih rešenja jednačine 3x − 2 + x − 5 = x + 4 jednak je:
7 8 9
A) B) 1 C) 0 D) E)
5 5 4

Apsolutna vrednost unutar apsolutne vrednsoti
10. GF2000
Zbir kvadrata svih rešenja jednačine x − 1 = 1 je:
A)12 B)16 C) 8 D) 4 E) 25
11. EF 2001
Skup rešenja jednačine x − 1 − 2 = 3 − x je:
A) {1, 2, 3} B) [1,3] C) ∅
12. 2008. ETF

Zbir svih rešenja jednačine x − 1 − 1 − 1 = 0 iznosi:
A) −3 B) 1 C) 2 D) −2 E) 3
13. 2004 ETF FiF FH

Zbir svih celobrojnih vrednosti x takvih da važi jednakost 5 − x = 5 − x je:
A)12 B)10 C) 5 D) 2 E) 0
14. 2007. ETF FiF

Ako je x + a = a (a ≥ 0), tada je x − a jednako:
a
A) 0 B) a C) 2a D) 3a E)
2
2. Nejednačine
Nejednačine bez apsolutne vrednosti
15. RGF2000
3
Skup svih rešenja nejednačine < 1 je:
x−2
A) ( −∞, 2 ) ∪ ( 5, +∞ ) B) ( 5, +∞ ) C) ( 2,5) D) ( 2, +∞ )
16. GF 2001
2x − 5
Skup rešenja nejednačine ≤ 1 je:
x+3
 5
A) [8, + ∞ ) B) ( −∞, − 3) C) [ −3,8] D) ( −3,8] E)  −3, 
 2
17. MaF 2002

4 − 3x
Skup svih realnih rešenja nejednačine < 1 je:
3 − 2x
A) ( −1, 0 ) B) ( 0,1) C) ( 3, 4 ) D) ( 2,3) E) ( −1, 4 )

Nejednačine sa apsolutnim vrednostima
18. 2004. MF
Skup svih rešenja nejednačine x ≥ x je:
A) ( −∞, +∞ ) B) ( −∞, 0] C) [ 0, +∞ ) D) ( −1,1) E) [ 0,1]
19. MaF 2002

Skup svih realnih rešenja nejednačine 2 x − 3 ≤ 5 je:
A) [ 0, 4] B) [ −1,3] C) [ −1, 4] D) [ −1,1] E) [ 2, 4]
20. GF 2000
Broj celobrojnih rešenja nejednačine 2 x − 3 − 3x + 7 ≥ 0 je:
A) 0 B) 2 C) 4 D) ∞ E) 10
21. FON 2001

x +1
Skup rešenja nejednačine < 1 je podskup skupa:
x−2
A) ( 0,1) ∪ (1, +∞ ) B) ( −∞, − 1) C) ( −∞, 0] D) [ −1,1] E) [ 0,1) ∪ (1, +∞ )
22. 2007 MF
Skup rešenja nejednačine x − 3 ≤ 1 je:
A) [ 2, 4] B) [ −4, − 2] ∪ [ 2, 4] C) prazan D) ( −∞, −2] E) [ 2, +∞ )
3. Priroda rešenja linearnih jednačina
23. ETF, MF, FiF, FH 2002

Celobrojnih vrednosti parametra k za koje je rešenje jednačine k ( k − x ) = 2 x prirodan broj ima:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) više od 3
24. FF 2002
Jednačina m ( x − 2 ) + x + 1 = 0 ima rešenja koja su veća od 3 za:
A) m > 1 B) m > 4 C) m < −4 D) −4 < m < −1 E) m > −1
25. 2004. MF
Broj realnih parametara a za koje jednačina a + a 2 x = 1 + x nema rešenja je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 12
26. MF 2003
Jednačina a 3 + a 2 x = 1 − 4 x + 5ax , gde je a realan parametar, nema rešenja ako i samo ako je:
A) a ∈ R B) a = 1 ili a = 4 C) a = 1 D) a = 4 E) a = 0
27. 2008. MF
Jednačina x − 1 − x − 2 + x − 3 = a ima 4 rešenja ako i samo ako parametar a pripada intervalu:
A) ( 0,1) B) ( 0,1] C) [1, 2 ] D) (1, 2 ) E) ( 2, +∞ )

Kompleksni brojevi (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)

Kompleksni brojevi
1. Operacije sa kompleksnim brojevima
1. MF2000
3
 i −1 
Imaginarni deo kompleksnog broja   je:
 i +1 
A) -2 B) -1 C) 0 D) 1 E) 2
2. RGF 2000
−1 − i 3 −1 + i 3
Ako su dati kompleksni brojevi z1 = i z2 = , tada z13 + z23 iznosi:
2 2
A) 1 + i 3 B) 3 − 3i C) 2i D) 2
3. MF 2005
−6 − 2i
Zbir realnog i imaginarnog dela kompleksnog broja 3
je jednak:
(1 − i )
A) -2 B) -1 C) 0 D) 1 E) 2
4. 2007. MF
1− z
Vrednost izraza za z = 2i je:
1+ z
5
A) 2 B) 5 C) 5 5 D) E) 1
5
2. Stepen kompleksnog broja
5. 2004. ETF FiF FH

i 2004 + i 2005
Ako je i imaginarna jedonica onda je količnik jednak:
i 2003 − i 2002
A) 0 B) −i C) 1 D) −1 E) i
6. SF 2006
i 2006 + i
Vrednost izraza 4 ⋅ − 2i ( i je imaginarna jedinica ) je:
i4 + i
1
A) i B) 1 C) 2i D) E) -2
2
7. SF 2000
2000
 1− i 
Ako je i imaginarna jedinica, vrednost izraza   je:
 1+ i 
A) i B) -1 C) 1 D) 1 - i E) 22000

8. FON 2001
2001 2001
Vrednost izraza (1 + i ) + (1 − i ) je:
A) 22001 B) 21002 i C) 21001 i D) 21002 E) −21001 i
9. SF2001
12
Ako je i imaginarna jedinica i z =

(1 + i ) onda je moduo kompleksnog broja z, z jednak:
i 2001 + 2
64 192 2 1 4096
A) B) C) D) E)
5 5 3 2 3
10. SF, FON 2002

2002
 1+ i 
Ako je i imaginarna jedinica, onda je vrednost izraza   :
 2
A) −21002 B) 21002 i C) 21002 D) i E) −i
11. FON 2003

2003
1−i 
Vrednost izraza   , gde je i 2 = −1 , je
 1+ i 
A) 1 B) -1 C) i D) −i E) −2i
12. SF 2003
2003
 1− i 
Ako je i imaginarna jedinica, onda je vrednost izraza   :
 2
−1 + i −1 − i 1+ i 1−i
A) B) C) D) E) 1
2 2 2 2
13. 2008. MF
2008 2008
 1+ i  1− i 
Vrednost izraza   +  je:
 2  2
A) 2 B) i 2 C) 0 D) 2i E) 2
14. 2007. ETF FiF

2008 2009
(1 + i ) − (1 − i ) , i 2 = −1 iznosi:
2007 ( )
Vrednost izraza 2006
(1 + i ) + (1 − i )
A) i B) 1 + i C) 1 − i D) −i E) 2i
15. FON 2006

2006
 2+i 2 −i 
Ako je z =  +3  , onda je broj z jednak:
 3i − 4 5 
A) −21003 B) 21004 i C) 21003 D) −21004 E) 21003 i
16. 2004. MF
21
Realni deo kompleksnog broja (1 + i ) je:
A) 512 B) 0 C) 1024 D) −1024 E) 2048

17. 2007. FON
2007
 3+ i 
Ako je z =   , gde je i imaginarna jedinica, tada je z jednako:
 2−i 
2007 2007
A) 22007 B) 22⋅2007 C) 24⋅2007 D) 2 4
E) 2 2
18. 2008. FON

2008
( i − 1) , i 2 = −1 je:
2009 ( )
Vrednost izraza
( i + 1)
i 1+ i i 1−i
A) B) C) − D) 1 + i E)
2 2 2 2
19. EF, FiF 2006

2006 2007
Vrednost izraza
(1 − i ) , ( i 2 = −1) iznosi:
2008 2009
(1 + i )
i 1
A) B) C) 4 D) i E) −i
2 4
20. GF 2003
13 13
Vrednost izraza ( 3+i ) +( 3 −i ) ( gde je i 2 = −1 ) jednaka je:
A) 213 B) −212 C) 213 3 D) −212 i 3 E) 36 3 − 2i
21. EF, FiF, FH 2003

9 9
Kompleksan broj 1 + i 3 ( ) +( ) (
3 − i , i = −1 jednak je:)
A) 29 (1 + i ) B) 29 C) 29 (1 − i ) D) −29 i E) 29 ( −1 + i )
22. GF2002
2002
1+ i 3 
Neka je i imaginarna jedinica ( i = −1) . Modul kompleksnog broja z = 
2
 jednak je:
 1− i 
2000 2001
A) 21000 B) 3 C) 21001 D) 22002 E) 2
23. 2009. MF
n
( )
Broj 1 + i 3 je realan ako i samo ako je ( k je ceo broj ):
A) n = 2k B) n = 3k C) n = 3k + 1 D) n = 3k + 2 E) n = 6k
3. Jednačine
24. EF, MF, FiF, FH 2001

Ako je ( 2 x − 5i ) + ( 7 y + 2 xi ) = −23 + 3 yi, x ∈ R, y ∈ R, i 2 = −1, onda je zbir x + y jednak:
A) 4,5 B) -4,5 C) 5 D) -5 E) 6
25. EF, MF, FiF, FH 2002

Ako je jedan koren polinoma x3 − 2 x + a kompleksan broj 1 + i , i 2 = −1 onda je realan koren tog
polinoma jednak:
A) 2 B) 1 C) 0 D) -1 E) -2

26. EF 2003
Ako je x = 2 + 2i , gde je i imaginarna jedinica, jedno rešenje jednačine x3 + ax 2 + bx − 16 = 0 , onda
zbir vrednosti realnih koeficijenat a i b iznosi: a + b =
27. EF, FiF, FH 2005

Ako kompleksni broj z zadovoljava jednakost z + 2 z = 12 + 3i , (i 2 = −1) tada je z jednako:
A) 5 B) 13 C) 15 D) 9 E) 10
28. MF 2006
Ako je i imaginarna jedinica, a x i y realni brojevi za koje važi ( 2 + 3i ) x + ( 3 + 2i ) y = 1, onda je
x − y jednako:
1 1
A) B) 1 C) − D) -1 E) 0
5 5
29. 2008. MF
1 + 2ai 1 3 3
Realan broj a za koji važi = + i jednak je:
1 − ai 4 4
2 3 3 3 3 3
A) B) C) D) E)
3 2 3 4 6
30. 2009. FON

Ako kompleksan broj z zadovoljava jednačinu z + 2 z = 3 + i, gde je i 2 = −1, onda je z 2009 jednako:
A) 21004 (1 − i ) B) 22009 (1 + i ) C) 21004 i D) 21004 (1 + i ) E) 22009 (1 − i )
4. Ostalo
31. MF2003
Kompleksan broj z ima svojstvo da je Re ( z ) četiri puta veće od Im ( z ) . Koliko je puta Re ( z 2 )
veći od Im ( z 2 ) .
A) 1,875 B) 2,85 C) 2,55 D) 4,875 E) 16
32. 2008. ETF

( )
Dati su kompleksni brojevi z1 = k + 1 + i ( k − 1) i z2 = 2k − ik , i = −1 . Vrednost realnog parametra
z1
k za koju je količnik realan broj jeste:
z2
1 1 1
A) B) C) −3 D) − E) 3
3 6 3
Kvadratne jednačine, nejednačine i priroda rešenja (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Kvadratne jednačine, nejednačine i priroda rešenja
1. Kvadratne jednačine
1. SF 2000
Zbir kvadrata svih rešenja jednačine x 2 + 3 x − 4 = 0 je:
A) 34 B) 2 C) 17 D) 8 E) 32
2. TMF 2001
2
Proizvod svih rešenja jednačine ( x + 1) = 4 x + 9 je:
A) 10 B) 0 C) -16 D) 4 E) 5
3. GF 2002
Zbir svih rešenja jednačine x 2 + x − 3 x + 1 = 0 jednak je:
7
A) -3 B)2 C) -1 D) 0 E)
2
4. MaF 2002
Zbir rešenja jednačine x 2 − 2 x − 3 = 0 je jednak:
A) 1 B) 0 C) -3 D) 2 E) -1
5. FON 2005
Jednačina x 2 + x = a (a ∈ R ) ima četiri različita realna rešenja ako i samo ako a pripada skupu:
A) ( 0, 0.5] B) ( 0, 0.5) C) ( 0.25, 0.5) D) ( 0, 0.25) E) ( 0, 0.25]
2. Kvadratne nejednačine
6. MF 2006
x2 + x
Najmanje rešenje nejednačine < 0 je:
x2 − 4
3
A) -2 B) − C) -1 D) 1 E) ne postoji
2
7. EF 2002
−2 x 2 + 3 x − 1
Skup rešenja nejednačine > 0 je:
x2 + x +1
1 1 1 
A)  ,  B)  ,1 C) ( 2,3)
3 2 2 
8. MF 2005
x2 −1
Skup rešenja nejednačine ≥ 1 je:
2x −1
 1 1   1
A)  0,  ∪ [ 2, ∞ ) B) ( −∞, 0] ∪  , 2  C) ( −∞, 0] ∪ [ 2, ∞ ) D) [ 2, ∞ ) E)  0,  ∪ [ 2, ∞ )
 2 2   2

9. FON 2000
3x 2 − 17 x + 18
Sjup rešenja nejednačine ≤ 2 je:
x2 − 5 x + 4
A) (1, 2] B) (1, 2] ∪ ( 4,5] C) [1, 2 ) ∪ [ 4,5 ) D) ( 2, 4 ) ∪ [ 5, + ∞ ) E) ( −∞,1) ∪ [ 2, 4 )
10. SF 2005
2 x 2 + x − 13
Skup rešenja nejednačine ≥ 1 je:
x2 − 2x − 3
A) ( −∞, −5] ∪ ( −1, 2] ∪ ( 3, +∞ ) B) ( −∞, −5] ∪ ( 3, +∞ ) C) ( −∞, 2] ∪ ( 3, +∞ )
D) [ 2, 3] E) [ −5, − 1) ∪ [ 2, 3)
11. FON 2006

5x − 4
Skup svih rešenja nejednačine ≥ −1 je:
x 2 − 3x − 4
A) 0 B) ( 4, +∞ ) C) ( −∞, −4] ∪ ( −1, 2 ) ∪ ( 4, +∞ ) D) ( −4, −1) ∪ ( 2, 4 ) E) ( −4, −1)
12. 2007. ETF FiF

( x + 1)( x + 2 )
Sjup svih rešenja nejednačine ≥ 1 je:
( x − 1)( x − 2 )
A) ( −∞, +∞ ) B) [ 0, +∞ ) C) [ 0,1] D) [ 0,1) ∪ ( 2, +∞ ) E) ( −∞, 0] ∪ ( 2, +∞ )
13. 2009. FON

2 x2 − 1
Zbir svih celobrojnih rešenja nejednačine ≤ 1 je:
x2 − 4 x − 5
A) 6 B) 2 C) 4 D) 10 E) 8
3. Priroda rešenja
14. GF 2000
Ako parametar m pripada skupu celih brojeva i jednačina mx 2 + ( 3m − 2 ) x + 2 = 0 ima realna i
jednaka rešenja, onda su rešenja ( x1 = x2 ) te jednačine jednaka:
1
A) -1 B) C) 0 D) 3 E) 2
2
15. RGF 2000

Najmanji prirodan broj k , takava da nejednakost ( k − 2 ) x 2 + 8 x + k + 4 > 0 važi za svako x, je:
A) 1 B) 3 C) 5 D) 6 E) 8
16. SF 2001
Celobrojnix vrednost parametra a za koje je nejednakost ( 5 − a 2 ) x 2 + 3 a − 5 x + a + 1 > 0 ( )
zadovoljena za svaki realan broj x ima:
A) nijedna B) jedna C) beskonačno D) tri E) dve
mnogo

17. GF 2001
Za koliko celobrojnih vrednosti realnog parametra k je ( k + 3) x 2 − ( k + 3) x − 2 < 0 za svako x ∈ R
A) 10 B) 8 C) 11 D) 15 E) 6
18. EF, MF. FiF, FH 2002

x2 + 3x + λ
Ako je λ0 vrednost parametra λ , za koju je nejednakost < 2 tačna za sve realne
x2 + x + 1
vrednosti x osim za jednu, onda λo pripada intervalu:
A) ( 0,1] B) (1, 2] C) ( 2,3] D) ( 3, 4] E) ( −∞, 0] ∪ ( 4, ∞ )
19. SF, FON 2002

x 2 + ax + 4
Neka je a najveći ceo broj za koji je nejednakost < 2 zadovoljena za svako realno x. Broj
x2 − x + 4
celih brojeva x za koje važi log x 63 − 2 x ≤ a jednak je:
A) 22 B) 25 C) 23 D) 24 E) 0
20. GF 2002
Neka je m prirodan broj. Zbir svih vrednosti parametra m za koje je kvadratni trinom
( 6 − m ) x2 + (12 − 2m ) x + 15 − 3m pozitivan za sve x ∈ R jednak je:
A) 15 B) 10 C) 9 D) 6 E) 3
21. FON 2003

Skup svih vrednosti parametra a, a ∈ R , za koje nejednakost x 2 + 2 ( a − 2 ) x + 1 ≥ 0 važi za svaki
broj x, x ∈ R , je:
A) (1,3) B) [1,3] C) ( −∞, −1) D) ( −2, −1) E) ( −1, +∞ )
22. FF 2003
Jednačina ( a − 1) x 2 − ( a + 1) x + a + 1 = 0 nema realnih rešenja za:
5 5 5 5
A) −1 < a < B) a = −1 C) a = D) a < −1ili a > E) a ≤ 1ili a ≥
3 3 3 3
23. 2007. MF
Koliko postoji celobrojnih vrednosti parametra k takvih da je ( k − 1) x 2 − 2 ( k + 5 ) x − ( k + 5 ) < 0 za
svako x ∈ R ?
A) nijedna B) jedna C) dve D) tri E) više od tri
24. GF 2003
Skup svih m, m ∈ R , takvih da je ( 9m + 4 ) x 2 + 2 ( m + 1) x + m < 0 za svako x, x ∈ R , sadržan je u
skupu:
 1
A) ( −13, − 7 ) B)  −∞, −  C) [ −7,10 ) D) [ −1, 10 ) E) ( −13, −7 ) ∪ [ −1, 1]
 2
25. MF 2006
Skup svih vrednosti realnog parametra m takvih da za svako x ∈ R važi ( m − 1) x 2 − 2 ( m + 1) x + m < 0
je:
 1   1  1 
A) (1, +∞ ) B)  − ,1 C) prazan D)  −∞, −  E)  − , +∞ 
 3   3  3 

26. 2004. FON

1 x 2 + ax + 3 3
Skup svih vrednosti realnog parametra a za koje nejednakosti ≤ ≤ važe za svaki
2 x2 + 4x + 5 2
realan broj x, je:
A) prazan B) jednočlan C) dvočlan D) tročlan E) interval
27. 2008. ETF

Zbir svih vrednosti realnog parametra m za koje je jedan koren jednačine
2 x 2 − ( 2m + 1) x + m 2 − 9m + 39 = 0 dva puta veći od drugog, iznosi:
A) 15 B) 19 C) 23 D) 17 E) 21
28. RGF 2000

Vrednost parametra a za koju je jedan koren jednačine x 2 + ( 2a − 1) x + a 2 + 2 = 0 dva puta veći od
drugog pripada intervalu:
A) ( −6, −2 ) B) ( −2, 2 ) C) ( 2, 6 ) D) ( 6, 10 ) E) 32
29. FON 2001

Jednačina x 2 − 2 ( m − 1) x + m + 5 = 0 , gde je m realan parametar, ima tačno jedno rešenje na
intervalu ( −2,3) ako i samo ako:
A) m ∈ R B) m ∈ ( −∞, −1) C) m ∈ ( 4, +∞ ) D) m ∈ ( −∞, −1) ∪ ( 4, +∞ )

E) m ∈ ( −∞, −1] ∪ ( 4, +∞ )
Razno

( )
Skup rešenja sistema nejednačina x 2 − 4 ≤ 0 , 1 − 2 x + x 2 > 0 , x 2 − 3 + 3 3 x + 2 3 > 0 je oblika:
A) [ a, b] B) [ a, b ) C) ( a, b ) ∪ ( b, +∞ ) D) ( a, b ] E) ( −∞, a ]
31. 2008. ETF

Skup svih realnih brojeva takvih x, takvih da je x 2 − x − 2 < 0, − x 2 + 4 x − 3 < 0, jeste:
A) ( −∞, −1) B) (1, 2 ) C) (1,3) D) ( −1,1) E) ( −1, 3)
32. FON 2005

x−2 x −1
Zbir svih celobrojnih rešenja nejednačine ≥ je:
x2 + x − 6 x 2 − 6 x + 5
A) 9 B) 4 C)12 D) 1 E)7
33. MF2000
Rešenja nejednačine x 2 + 4 x ≥ 1 − 2 x su svi realni brojevi x za koje važi:
 1
A) x ∈  −4, 
 2
(
B) x ∈ −∞, − 3 − 10  ∪ {−1} ∪  −3 + 10, + ∞ )
1 
C) x ∈ ( −∞, 4 ) ∪  , +∞  D) x ∈  −3, − 10, − 3 + 10 
2 
E) x ∈ ( −∞, −4 ) ∪ {−1} ∪  −3 + 10, + ∞ )
Vijetove formule (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Vijetove formule
1. Data je jednačina a tražimo vezu između rešenja
1. SF 2006
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 + 2 x + 2 = 0, onda je x12 + x22 :
A) 3 B) 4 C) −4 D) −2 E) 0
2. SF 2003
x12 x2 2
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 − 3 3 x − 12 = 0, onda je vrednost izraza + :
x2 x1
9 3 63 3 9 3 63 3
A) 1 B) − C) D) E) −
4 4 4 4
3. 2009. MF
α 2 + αβ + β 2
Ako su α i β rešenja jednačine x 2 − 2 x + 5 = 0, onda je jednako:
α3 + β3
1 1 1 1 1
A) − B) − C) D) E)
2 22 22 11 2
4. 2003 MF
α3 + β 3
Ako su α i β rešenja jednačine x 2 − 2 x + 4 = 0, onda je jednako:
α 2 β + αβ 2
8 3
A) 0 B) −2 C) − D) 3 E) −
3 2
5. SF 2000
x1 x
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 − 2 x 3 − 8 = 0, tada je vrednost izraza 2
+ 22 :
x2 x1
9 3 3 3 7 14 + 2 33 32
A) B) − C) D) E) 4 3 −
8 8 8 14 − 33 3
6. 2004 MF
α3 − β3
Ako su α i β rešenja kvadratne jednačine x 2 + x + 1 = 0, onda je jednak:
α4 − β4
3 4
A) −1 B) 0 C) 1 D) E)
4 3
7. 2007 ETF FiF

3x12 + 5 x1 x2 + 3 x2 2
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine 3 x 2 + 17 x − 14 = 0, tada je vrednost izraza jednaka:
4 x1 x2 2 + 4 x12 x 2
909 303 101 5 13
A) B) C) D) E)
952 238 352 9 3
8. 2003 FON
x12 x2
Neka su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 + x + 2003 = 0 i neka je a = + 2 . Tada je:
1 + x2 1 + x1
A) a ≤ −2 B) −2 < a ≤ −1 C) −1 < a ≤ 0 D) 0 < a ≤ 1 E) 1 < a

9. 2005 ETF FiF FH

Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 + x − 2005 = 0, tada je 2 x12 + x1 x2 + x2 2 + x1 − 2005 jednako:
A) 2005 B) 2006 C) 2007 D) 2008 E) 2009
2. Data je veza između rešenja a tražimo jednačinu
10. 2002 FF
Ako su α i β rešenja jednačine kx 2 − ( 2k − 1) x + 1 = 0, k je realan broj različit od nule, tada je
αβ 2 + α 2 β = 1 za:
1
A) k = 1 B) k = 2 C) k = 3 D) k = −1 E) k = −
5
11. 2003 FF
α2 + β2
Ako su α i β rešenja kvadratne jednačine x 2 − mx + m − 1 = 0 , jednakost = αβ važi za:
α+β
A) 0 < m < 2 B) m = 0 C) m = 2 D) m > 2 E) m < 0
12. TMF 2002

Ako za rešenja x1 i x2 kvadratne jednačine x 2 − 3ax + a 2 = 0 važi jednakost x12 + x22 = 112, tada je:
A) a = ±2 B) a = 1 C) a = ±4 D) a = 3 E) a = 5

Skup svih vrednosti realnog parametra m za koji je zbir kvadrata rešenja jednačine
x 2 − 2 ( 3m − 1) x + 2m + 3 = 0 jednak zbiru njenih rešenja je:
 7   17 
A) ( −∞, +∞ ) B) [ 0, +∞ ) C) 0, ,1 D) 0,  E) ∅
 18   18 
14. FON 2000

Data je jednačina x 2 + ( a + 1) x + a 2 − 1 = 0, ( a ∈ R ) . Rešenja x1 i x2 jednačin su realna i zadovoljavaju
uslov x12 + x2 2 − x1 x2 > 0 ako i samo ako je:
5
A) −1 < a < 2 B) −1 ≤ a ≤ 2 C) −1 < a ≤ D) a ≥ 2 E) a < 2
3
15. SF 2005
Prirodnih brojeva m, za koje kavadratna jednačina mx 2 + 5 x + m − 7 = 0 ima dva realna rešenja
x1 i x2 takva da je x1 x2 ≤ 1, ima:
A) 0 B) 1 C) 3 D) 5 E) 6
16. TMF 2000

x1 x2
Ako za realna rešenje x1 i x2 jednačine x 2 + ax + 1 = 0 (a ∈ R ) važi + > 7, tada je:
x2 x2
A) a < 3 B) a < 3 C) 2 ≤ a < 3 D) 2 ≤ a < 3 E) a ≥ 2
17. TMF 2001

1 1
Rešenja x1 i x2 jednačine ( k − 1) x 2 + ( k − 5 ) x − ( k + 2 ) = 0, zadovoljavaju uslov + > 2 ako i samo
x1 x2
ako važi:
A) k < 9 B) k > 0 i k ≠ 1 C) −3 < k < −1 D) −2 < k < 0 E) −9 < k < −2

18. TMF 2003
Data je jednačina x 2 + ( a + 1) x + a 2 − 1 = 0, ( a ∈ R ) . Rešenja x1 i x2 jednačine su realna i
2 2
zadovoljavaju uslov x + x2 − x1 x2 > 0 ako i samo ako je:
1
5
A) −1 < a < 2 B) −1 ≤ a < 2 C) −1 < a ≤ D) a ≥ 2 E) a < 2
3
19. 2005 MF
Zbir kvadrata rešenja x1 i x2 jednačine x 2 − ( 2m − 1) x + m2 = 0 je najmanji ako je:
1 1
A) m = 0 B) m = C) m = D) m = 1 E) m = 2
4 2
20. 2007 FON

Neka su x1 i x2 rešenja kvadratne jednačine x 2 + ( 2m − 1) x + 2m − 5 = 0 , gde je m realan broj.
Minimalna vrednost izraza x12 + x22 , u zavisnosti od parametra m , jednaka je:
A) 2 B) 3 C) 5 D) 7 E) 8
21. 2004 FON

Neka su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 − x + m2 + 2m − 3 = 0 , gde je m realan parametar. Vrednost
parametra m za koju je zbir x13 + x23 najveći pripada skupu:
A) ( −∞, − 1) B) [ −1, 0 ) C) [ 0,1) D) [1, + ∞ ) E) ∅
22. 1076 FON SF 2002

Vrednost parametra m, za koju je zbir kvadraat svih rešenja jednačine x 2 + 2mx + m − 3 = 0 najmanji,
pripada intrvalu:
A) ( 5, +∞ ) B) ( −2, 2] C) ( −∞, −5] D) ( 2,5] E) ( −5, −2]
23. GF 2003
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 − 2 ( a − 1) x + a + 1 = 0, onda je vrednost parametra a za koju je
izraz x12 x2 + x1 x2 2 + x1 x2 najmanji, jednaka:
1 1
A) − B) −1 C) 0 D) E) 3
4 2
24. 2009. FON

Data je jednačina ( m − 1) x 2 − 2mx + m + 2 = 0, gde je m ≠ 1 . Skup svih vrednosti realnog parametra
m za koje su rešenja jednačine pozitivna je:
A) ( −∞, − 2 ) ∪ (1, 2] B) (1, 2] C) ( −∞, 0 ) ∪ (1, +∞ ) D) ( 0,1) E) ( −2,1)
25. SF 2003
Ako je S skup svih realnih brojeva m za koje kvadratna jednačina ( m + 1) x2 − ( 2m − 1) x + m − 3 = 0
ima dva realna, različita i pozitivna rešenja, onda za neke brojeve a, b i c, a < b < c , skup S je
oblika:
A) ( a, b ) ∪ ( c, +∞ ) B) ( a, b ) ∪ ( b, +∞ ) C) ( −∞, +∞ ) D) ( a, b ) ∪ ( b, c ) E) ( −∞, a ) ∪ ( b, +∞ )
26. GF 2001
Jednačina x 2 − 2 ( k + 1) x + k 2 + 5 = 0 ( k je realan parametar ) ima dva različita pozitivna rešenja ako
i samo ako k pripada intervalu:
A) ( −1, + ∞ ) B) ( 2, + ∞ ) C) [ 3, 5) D) ( 5, + ∞ ) E) ( −2, 2 )

3.
27. MF 2000
1 1
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 − bx + 2 = 0 onda su 2
i 2 rešenja jednačine:
x1 x2
1
A) 4 x 2 + 60 x + 1 = 0 B) − x 2 + 15x + =0 C) 4 x 2 − 60 x + 1 = 0
4
D) 4 x 2 − 60 x − 1 = 0 E) − x 2 + 15 x + 1 = 0
28. 2006 MF
1 1
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine 5 x 2 − 7 x + 3 = 0, onda su i rešenja jednačine:
x1 x2
1 1 2 1 1
A) =0 B) x − x+ = 0 C) 5 x 2 + 7 x − 3 = 0
5x 2 − 7 x + 3 3 7 5
1 1 1
D) 3 x 2 − 7 x + 5 = 0 E) x 2 − x + = 0
5 7 3
29. 2006 ETF FiF

1 1 1 1 1
Ako su x1 i x2 rešenja jednačine + = ( a ≠ 0 ) , tada su 2 i 2 rešenja jednačine:
x−a x+a a x1 x2
B)
A) a 4 x 2 − 6a 2 x + 1 = 0 C) a 4 x 2 + 6a 2 x + 1 = 0 D) a3 x 2 − 6ax + 1 = 0
a3 x 2 + 6ax + 1 = 0
E) x 2 + 6a 3 x + a 4 = 0
30. 2004 ETF FiF FH

Ako su x1 i x2 rešenja jednačine ax 2 + bx + c, tada su x13 i x23 rešenja jednačine:
A) a3 x 2 − b3 x + a3 + c 3 = 0 B) a3 x 2 + b3 x + c 3 + 1 = 0 C) a3 x 2 + b ( b 2 − 3ac ) x + c 3 = 0
D) a3 x 2 + ( b3 − 4abc ) x + c 3 = 0 E) x 2 + ( a 3 + b3 ) x + a 3 + b3 + c 3 = 0
31. 2006 FON

Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x 2 + 4 px + q = 0, a x1 − 2 i x2 − 2 rešenja jednačine
2 2
x − p x + pq = 0 gde su p i q realni brojevi, tada je zbir p + q jednak:
A) 4 B) 0 C) 2 D) −4 E) −2
32. 2008 MF
1 1 1
Za rešenja x1 i x2 kvadratne jednačine važi x12 + x2 2 = − i + = 2. Tada ta jednačina glasi:
4 x1 x2
A) 4 x 2 − x + 2 = 0 B) 4 x 2 + x − 2 = 0 C) 4 x 2 − 2 x − 1 = 0
D) 4 x 2 + 2 x + 1 = 0 E) 4 x 2 − 2 x + 1 = 0

Deljenje polinoma i Bezuov stav (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)

Deljenje polinoma i Bezuov stav
1. Zataci u kojima je poznat ostatak pri deljenju polinoma
1. FON 2003
Ako je polinom P ( x ) = x 4 + ax 3 + 3x 2 − 3x + 2 deljiv polinomom Q ( x ) = x − 1 onda je broj a 2 jednak:
A) 1 B) 4 C) 9 D) 16 E) 25
2. 2005 FON
Ako je ostatak deljenja polinoma x8 + 3 x 3 + ax + b polinomom x 2 − 1 jednak x, onda je vrednost
izraza a3 + b3 jednaka:
A) −9 B) 5 C) −7 D) 7 E) 9
3. SF 2006
Ako je ostatak pri deljenju polinoma x 3 + ax 2 + x + b polinomom x 2 + x − 2 jednak 3 x + 2 , onda je
a + b jednako:
A) x B) x + 2 C) 1 − x D) x + 3 E) 2 − x
4. SF 2005
Ako je ostatak pri deljenju polinoma x 3 + 2 x 2 + ax + b polinomom x 2 − x − 2 jednak 7 x + 7, onda je
a + 2b jednako:
A) 4 B) 0 C) 3 D) 2 E) 6
5. MaF 2003
Ako je polinom P ( x ) = x 4 + 6 x 3 − 8 x 2 + ax + b deljiv polinomom Q ( x ) = x 2 − 3x + 2 onda je b − a
jednako:
A) 67 B) −67 C) 1 D) 76 E) −76
6. SF 2003
Ako je polinom P ( x ) = x 5 − x 4 − 2 x 3 + ax 2 + x + b deljiv polinomom Q ( x ) = x + 1 i R ( x ) = x − 2 ,
onda a i b pripadaju skupu:
A) {−1,0} B) {1,0} C) {−1, 2} D) {−1,1} E) {1, 2}
7. 2009. FON
Ako je polinom x3 + ax 2 + 2bx − 3 deljiv sa x + 1, a pri deljenju sa x − 2 ima ostatak 9, onda je
vrednost izraza a − b jednaka:
A) 6 B) 2 C) 5 D) 3 E) 4
8. 2008 FON
Ako je polinom x 4 + ax 3 + bx 2 − 3x + 2 deljiv polinomom x 2 − 3x + 2, onda je vrednost izraza
a 2 + b2 jednaka:
A) 18 B) 8 C) 5 D) 13 E) 25

9. SF 2001
5 4 3 2
Ako je polinom P ( x ) = x − x + 10 x + bx − 28 x + c deljiv polinomom Q ( x ) = x + 1 i R ( x ) = x − 2 ,
onda b i c pripadaju skupu:
A) {−8,5,1} B) {8, 2} C) {4, − 5} D) {6,3} E) {−2, − 3}
3 2
Ako je ostatak deljenja polinoma P3 ( x ) = x + 9 x + ax + b binomom x + 1 jednak 4, a ostatak
deljenja binomom x − 1 jednak 24, onda je zbir a + b jednak:
A) -14 B) -12 C) 0 D) 12 E) 14
11. 2009. ETF

Ako je polinom x 2009 + ax 2 + bx + 1 ( a, b su realni brojevi) deljiv polinomom x 2 + 1, tada je 2a + b
jednako:
A) 1 B) −1 C) −3 D) 3 E) 0
12. 2007 ETF FiF

Ako je x 2 + 4 x + 6 faktor od x 4 + ax 2 + b, tada je a + b jednako:
A) 12 B) 24 C) 32 D) 36 E) 40
2. Zadaci u kojima se traži ostatak pri deljenju polinoma
13. 2008 ETF

Ako se polinom x 2008 + x1007 + 1 podeli sa x 2 + 1, ostatak je:
A) 2 x + 1 B) − x + 2 C) 0 D) x + 1 E) x − 2
14. 2004 FON

Ostatak deljenja polinoma x 2004 − x 2000 + x sa x 2 − 1 je:
A) 1 B) x + 1 C) − x − 2 D) − x + 1 E) x
15. MF 2005
Zbir količnika i ostatka koji se dobijaju pri deljenju polinoma x 4 − 5 x 3 + 9 x 2 − 7 x + 3 polinomom
x 2 − 2 x + 2 je:
A) x 2 − 2 x + 2 B) x 2 − 3x + 1 C) x + 1 D) 2 x 2 − 5 x + 3 E) x 2 − x + 3
16. ETF, FiF 2006

Ostatak pri deljenju polinoma P ( x ) ( stepena n ≥ 2 ) sa x − 1 je 1 a ostatak pri deljenju polinoma
P ( x ) sa x + 1 je -1. Ostatak pri deljenju polinoma P ( x ) sa x 2 − 1 je:
A) x B) x + 2 C) 1 − x D) x + 3 E) 2 − x
3. Nalaženje nulapolinoma – Bezuov stav
17. GF 2001
Zbir kvadrata svih nula polinoma x 3 + 3x 2 − 4 x − 12 jednak je:
A) 17 B) 12 C) 36 D) 23 E) 16

18. MaF 2001

Jedno rešenje jednačine 2 x 3 − 3x 2 + 3x − 2 = 0 je x1 = 1. Zbir ostala dva rešena te jednačine je
jednak:
3 2 1 4 5
A) B) C) D) E)
2 3 2 5 6
19. MaF 2001

Jedno rešenje jednačine 2 x 3 − 5 x 2 − 13x + 30 = 0 je x1 = 2. Zbir ostala dva rešena te jednačine je
jednak:
3 1 2 1 3
A) B) C) D) E)
2 2 3 6 4
20. ETF, FiF, FH 2003

Jednačina x 3 + x 2 + ax + b = 9 ima rešenja 1 − 2 i 1 + 2 . Proizvod svih rešenja date jednačine
je:
A) −2 B) 0 C) 2 D) 3 E) −3
Razno
21. SF, FON 2001

2
Ako je polinom P ( x ) = x 5 − 3x 4 + ax 3 + x 2 + b deljiv polinomom Q ( x ) = ( x − 2 ) , onda je
a 2 + b 2 jednako:
A) 13 B) 17 C) 16 D) 20 E) 10
22. GF 2003
Ako je polinom x 3 + 2 x 2 + ax + b deljiv polinomom x 2 + x + ab , onda je a + b jednako:
4 4
A) 1 B) C) − D) 2 E) −3
3 9
23. SF 2000
Ako polinom x4 − x3 + ax2 + bx + c pri deljenju sa x3 + 2 x 2 − 3x + 1 daje ostatak 3 x 2 − 2 x + 1 , tada je
( a + b ) c jednako:
A) -4 B) 1 C) -1 D) 2 E) 6

Iracionalne jednačine i nejednačine (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Iracionalne jednačine i nejednačine
1. Jednačine sa jednim korenom
1. MF2003
Proizvod svih rešenja jednačine x − 1 = x − 3 je:
A) 10 B) 2 C) 7 D) -1 E) 5
2. MF2006
Jednačina x + 1 = x + 7
A) nema rešenja B) ima tačno C) ima dva D) ima dva rešenja E) ima četiri
jedno rešenje pozitivna od kojih je jedno rešenja
rešenja pozitivno
3. 2009. MF
Jednačina 1 − x = − x :
A) nema rešenja B) ima tačno C) ima tačno D)ima tačno dva E) ima više od
jedno rešenje i jedno rešenje i rešenja dva rešenja
ono je negativno ono je pozitivno
4. MF2000
Zbir rešenja jednačine x 2 − 4 x + 4 = 2 x − 1 jednak je:
A) -2 B) -1 C) 0 D) 1 E) 2
5. FON2001
Broj realnih rešenja jednačine ( x 2 − 2 x − 3) x 2 − 7 x + 6 = 0 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D)3 E) 4
6. TMF2002
Jednačina 2 x 2 − x − 2 = x ima:
A) jedno B) jedno egativo C) nema rešenja D) dva pozitivna E) dva negativna
pzitivno rešenje i jedno pozitivno rešenja rešenja
rešenje
7. 2009. FON
Sva realna rešenja jednačine x 2 − 5x + 10 = 8 − 2 x pripadaju skupu:
A) {2, 4, 6} B) {1, 2, 6} C) {1, 2, 5} D) {1, 2, 4} E) {1, 2, 3}
8. 2008. MF
2
Koliko različitih realnih rešenja ima jednačina x 2 + ( x − 1) =1
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) više od 3
9. 2004. MF
Proizvod svih rešenja jednačine 2 x 2 + 1 = x 2 − 1 je:
A) 0 B) −2 C) −4 D) 2 E) 4

10. 2004. FF
2
Jednakost ( a + 1) = a + 1, a ∈ R, je tačna ako i samo ako je:
A) a ≥ 3 B) a ≥ −1 C) a < −1 D) −1 < a ≤ 1 E) a ≤ 0
11. EF2002
Ukupan broj elemenata skupa realnih rešenja jednačine x 2 − 2 x + 1 − 3 = 1 iznosi
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4 F) 5
2. Jednačine sa dva ili više korena:
12. GF2002
Zbir kvadrata svih rešenja jednačine x + 5 + 20 − x = 7 jeddnak je:
39 125
A) 121 B) 137 C) D) E) 169
4 16
13. FF2003
Rešenje jednačine x − 3 + x + 2 = 5 pripada intervalu
A) [ −2,3) B) [ 0,3) C) [ 3, 5) D) [ 5, 7 ) E) [ 7, 9 )
14. GF2003
Broj rešenja jednačine x + 1 + x − 2 = 3 je
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
15. GF2000
Jednačina 2 x − 2 x + 1 − x − 3 = 0
A)ima jedinstveno B) nema rešenja C) ima D)ima dva E) ima jedno
rešenje i ono jedinstveno rešenja negativno rešenje
pripada intervalu rešenje i ono
(5,6) pripada intervalu
(3,5)
16. SF2000
Jednačina x + 6 = x + 1 + 2 x − 5
A) ima dva B) ima samo C) ima četiri D) ima dva realna E) nema realnih
realna različita jedno realno realna rešenja različita rešenja, rešenja
rešenja oba veća rešenje oba manja od 6
od 6
17. SF2001
U skupu realnih brojeva jednačina 4x + 5 − 2x −1 = x −1
A) ima dva B) ima dva C) ima samo D)ima četiri E) nema rešenja
pozitivna rešenja rešenja od kojih je jedno rešenje pozitivna rešenja
samo jedno
pozitivno
18. TMF2001
Broj realnih rešenja jednačine 2 x − 7 − 4 x − 9 = 6 x + 2 jednak je
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4

19. 2006. FON
Broj realnih rešenja jednačine x + 1 + 4 x + 13 = 3x + 12 je:
A) 3 B) 0 C) 1 D) 2 E) veći od 3
20. FON 2005

Broj realnih rešenja jednačine 5x − 1 = 3x − 2 − 2 x − 3 je:
A) 1 B) 3 C) 0 D) veći od tri E) 2
21. SF2006
Broj realnih rešenja jednalčine 6 + 2 x − x − 4 = 2 + x je:
A) 0 B) 1 C) 3 D) 5 E) 2
22. 2005. FF
Rešenje jednačine x − 1 − 2 x − 2 + x + 2 − 4 x − 2 = 1 je:
C) x = 2 ili
A) 1 ≤ x ≤ 4 B) 1 ≤ x ≤ 2 D) 6 < x<3 E) 3 ≤ x ≤ 6
x=4
3. Iracionalne nejednačine
23. TMF2001
Skup rešenja nejednačine je x + 3 > x +1
A) ( −3,1] B) [ −3,1) C) [ −3, ∞ ) D) [1, ∞ ) E) (1, ∞ )
24. TMF 2003

Skup rešenja nejednačine x + 4 < x + 36
A) ( −10, 3) B) [ −4, + ∞ ) C) ∅ D) [ −46, 3) E) [ −5, 3)
25. FON 2003

Skup svih rešenja nejednačine x + 5 ≤ 1 − x je
A) ( −∞, −1] ∪ [ 4, + ∞ ) B) [ −5, − 1] ∪ [ 4, + ∞ ) C) [ −5, − 1] D) [ −1,1] E) [ 4, + ∞ )
26. MF 2005
Skup rešenja nejednačine x + 1 > 5 − x je
A) ( −4,1) B) (1, ∞ ) C) (1, 5] D) ( −∞, − 4 ) ∪ (1, ∞ ) E) ( −∞, − 4 ) ∪ (1, 5]
27. SF 2005
Celih brojeva x za koje važi nejednakost x + 1 > 5 − x ima:
A) 4 B) 2 C) 3 D) 5 E) 1
28. 2004. ETF FiF FH

1 1
Nejednačina > je tačna ako i samo ako je:
x +1 2x −1
 1 5  5   1 4   4
A) x ∈  −1,  ∪  , +∞  B) x ∈  , +∞  C) x ∈  −1,  D) x ∈  , +∞  E) x ∈  0, 
 2   4   4   2  5   5

29. TMF2000
Skup rešenja nejednačine 3 x 2 − 2 x − 1 > 2 ( x − 1) je:
 1  1
A) (−∞,1) ∪ (5, ∞) B) [1, ∞) C) (1,5) D)  −∞, −  ∪ (1,5) E)  −∞, − 
 3  3
30. GF 2003
Skup rešenja nejednačine 2 x 2 − 5 x + 2 > x − 2 je
A) ( 2, + ∞ )  1  1 1   1
B)  −∞,  ∪ [ 2, + ∞ ) C)  −∞,  D)  , 2 E)  −∞,  ∪ ( 2, + ∞ )
 2  2 2   2
31. ETF, FiF, FH 2003

Skup svih reanih brojeva x za koje važi ( x − 1) x 2 − x − 2 ≥ 0 je:
A) (0, 1) B) {−1} ∪ [ 2, + ∞ ) C) (1, 2) D) ( −∞, − 2 ) 1 
E)  , 2 
2 
32. 2007. FON

Broj celobrojnih rešenja nejednačine ( x 2 + x − 6 ) 6 + 5x − x 2 ≥ 0 je:
A) 3 B) 5 C) 7 D) 4 E) 8
33. 2004. FON

Skup svih rešenja nejednačine x + 3 − 7 − x > 2 x − 8 je:
A) [ 4, 7 ] B) [ 4,5] ∪ ( 6, 7] C) [ 4,5 ) ∪ ( 6, 7] D) [ 4,5 ) ∪ [ 6, 7 ) E) [ 4,5] ∪ [ 6, 7]
34. EF 2003
Ukupan broj celobrojnih rešenja nejednačine x 2 + 2 x + 1 + x 2 − 8 x + 16 ≤ 7
A)0 B) 2 C) 4 D) 6 E) 8
35. GF 2003
2
Skup svih rešenja nejednačine ( x − 1) + 2 ( x − 1) + 1 − 2 < 1 podskup je skupa
A) [1, 3] B) [ 2, 5) C) [ −4, 4 ) D) ( −2, 4 ) E) [ 0, 2]
4. Razno
36. EF2000
3
x 3 x −1 x2 − 1
Jedno rešenje jednačine − 3
= 6 se nalazi u intervalu
3
x2 −1 x −1
A) (20, 27) B) (-1, 3) C) (3, 10) D) (10, 20) E) (-10, 1)
37. FON2001
3
Proizvod svih realih rešenja jednačine x + 1 + 3 3x + 4 = 3 4 x + 5 pripada intervalu
A) ( −5, −2] B) ( −2, −1] C) ( −1,1] D) (1, 2] E) ( 2,3]

Eksponencijalne jednačine i nejednačine (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Eksponencijalne jednačine i nejednačine
1. Jednačine koje se svode na oblik a x = a y
1. RG2000
x +1 1− 4 x
Rešenjne jednačine 2 2 = 0.5 7
je u intervalu
A) (-4, 0) B) (0, 4) C) (4, 8) D) (8, 12)
2. TMF2002
x +1 x 2 + 2 x −11 9
5  9  5
Zbir kvadrata rešenja jednačine   ⋅  =   je:
3  25  3
55 19 35 65
A) B) C) D) 17 E)
4 3 2 4
3. 2007. FON
x −2 x 2 − 3 x +1 3
3  16  4
Zbir svih rešenja jednačine   ⋅  =   jednak je:
4  9 3
41 5 7
A) B) C) D) 14 E) 7
2 2 2
4. 2009. FON
2 2 2 2
Proizvod svih rešenja jednačine 5 x − 3x −1 = 3x +1
− 5x −1
je:
A) −3 B) −1 C) −2 D) −5 E) −4
5. 2008. FON
x2 − 3 x +1
1 2
− 3 x −12
Svako realno rešenje jednačine 2 ⋅   = 0.25 x pripada skupu:
2
A) {0,1} B) {2,3, 4} C) {0,1, 2} D) {0, 2} E) {2,3}
6. 2003. ETF FIF FH

3 x −1
Broj rešenja jednačine 9 = 38 x − 2 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
7. 2005. FF
x +1 x 2 + 2 x −11 9
7  4  7
Proizvod rešenja jednačine     =   je:
2  49  2
7 11
A) − B) C) 1 D) 0 E) −7
2 2
8. 2004. FF
3
= 0, 01(10x −1 ) je:
2 2
−3 −3
Proizvod rešenja jednačine 2x ⋅ 5x
A) 1 B) −1 C) −2 D) 2 E) 3

9. 2004. FF
Rešenje jednačine 12 x = 11x −1 + 11x pripada intervalu:
A) [ 0,1) B) [1, 2 ) C) [ 2,3) D) [ 3, 4 ) E) [11,12 )
10. 2002. FF
4
= 0, 01(10x −1 ) je:
2 2
−6 −6
Zbir rešenja jednačine 2x ⋅ 5x
A) 0 B) 4 C) 2 D) 5 E) −4
2. Jednačine koje se svode na kvadratnu
11. MF2000
Broj rešenja jednačine 4 x = 2 x +1 + 8 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) veći od 3
12. MF2003
Zbir svih rešenja jednačine 6 ⋅ 9 x − 13 ⋅ 6 x + 6 ⋅ 4 x = 0 je:
A) 1 B) 2 C) 0 D) -1 E) -2
13. FON2003
5
Ako je 2x +1 + 4 x + 4 = , x ∈ R onda x 2 pripada intervalu:
4
A) (0, 1) B) [1, 2) C) [2, 3) D) [3, 4) E) [4, ∞)
14. EkF2004
Rešiti jednačinu 32 x + 9 = 6 ⋅ 3x .
15. FON2006
Ako je p proizvod apsolutnih vrednosti, a q zbir svih rešenja jednačine 4 x −1 − 17 ⋅ 2 x − 3 + 1 = 0 tada je:
A) 4q=3p B) 3q=4p C) 3q=-4p D) 3q=2p E) 3q=-2p
16. 2005. MF
Zbir svih rešenja jednačine 3 ⋅16 x + 2 ⋅ 81x = 5 ⋅ 36 x je:
5 1
A) 1 B) 2 C) 0 D) E)
3 2
17. 2003. FF
Proizvod rešenja jednačine 6 ⋅ 9 x − 13 ⋅ 6 x + 6 ⋅ 4 x = 0 je:
3
A) 1 B) log 2 3 C) 0 D) −1 E)
2
18. 2007. ETF FiF

x −1 x −1
Jednačina 92 − 4 ⋅ 32 +3 = 0:
A) nema rešenja B) ima jedno C) ima dva D) ima tri rešenja E) ima četiri
rešenje rešenja rešenja


x2 − 2 x2 − 2 p
Ako je rešenje jednačine 4 x + − 5 ⋅ 2 x −1+ = 6 oblika , tada je p + q jednako:
q
A) −3 B) 4 C) 5 D) −5 E) −4
20. SF2001
(
2 x 2 − 7 x +10 ) x 2 − 7 x +10
Zbir svih realnih rešenja jednačine 3 + 2 2 ( ) (
+1 = 6 3 + 2 2 ) jednak je:
A) 7 B) 14 C) -7 D) -14 E) 10
21. 2005. FON

x2 x2
Zbir kvadrata svih rešenja jednačine 9 + 4 5 ( ) + (9 − 4 5 ) = 18 je:
A) 2 B) 18 C) 4 D) 0 E) 1
22. SF2000
x2 − 4 x + 4 x2 − 4 x + 4
Proizvod svih realnih rešenja jednačine 5 − 2 6 ( ) (
+ 5+ 2 6 ) = 10 je:
A) -3 B) 1 C) 3 D) 4 E) 6
23. 2004. FON

x x
Proizvod svih rešenja jednačine ( 3
4 − 15 ) ( + 3
4 + 15 ) = 8 je:
A) 6 B) −6 C) 27 D) 9 E) −9
3. Nejednačine
24. FF2000
Rešiti nejednačinu 5 x − 3x +1 > 2 ( 5 x −1 − 3 x − 2 ) .
25. 2005. FF
2
−3 x − 2
Rešenje nejednačine 0, 7 4 x ≥ 0, 72 x −3 je:
1 1
A) ≤ x ≤1 B) 1 ≤ x ≤ 4 C) x ≤ D) x ≥ 4 E) x ≥ 2
4 4
26. FON2001
(
log 1 x 2 + 2 x + 4 )
4 3
Skup svih realnih rešenja nejednačine   > 1, 25 je
5
A) (−∞, −1) ∪ (−1, ∞) B) (0, ∞) C) (−∞, ∞) D) (−∞,1) ∪ (1, ∞) E) prazan skup
27. EF2001
x2
1
Skup rešenja nejednačine   ≥ 3−3 x − 4 predstavlja:
3
A) ∅ B) (−∞,1] ∪ [4, +∞) C) [−1, 4]

28. 2008. ETF

3 x − 81
Skup svih realnih vrednosti x za koje važi nejednakost ≤ 0 je oblika ( za
x2 − 3
(4 2 x +1
− 32 ) 5 2
− 125
neke realne a i b takve da je 0 < a < b < ∞ ):
A) [ 0, a ) B) ( a, b] C) ( 0, a ) ∪ ( b, +∞ ) D) ( a, +∞ ) E) ( 0, a )
29. SF2000
x2 − 4 x + 4 x2 − 4 x + 4
Proizvod svih realnih rešenja jednačine 5 − 2 6 ( ) (
+ 5+ 2 6 ) = 10 je:
A) -3 B) 1 C) 3 D) 4 E) 6
30. FON2005
x2 x2
Zbir kvadrata svih rešenja jednačine 9 + 4 5 ( ) + (9 − 4 5 ) = 18 je:
A) 2 B) 18 C) 4 D) 0 E) 1
31. 2006. ETF FiF

20 − 82 x − 642 x
Skup svih realnih vrednosti x za koje važi nejednakost > 0 je oblika ( za neke
( 2x − 1)( 2x − 4 )
realne a i b takve da je 0 < a < b < ∞ ):
A) ( 0, a ) B) ( a, b ) C) ( 0, a ) ∪ ( b, +∞ ) D) ( a, +∞ ) E) ( 0, a ) \ {1}
4. Razno
32. SF2002
3 ⋅ 2x −1 2 ⋅ 2x − 1 5
Zbir svih rešenja jednačine + = je:
2 ⋅ 2x − 1 3 ⋅ 2 x − 1 2
A) 0 B) 2 C) -2 D) 2,5 E) 0,5
33. MF2005
Broj realnih rešenja jednačine 2x = − x 2 − 2 x je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) veći od 3

Logaritmi (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Logaritmi
1a. Izračunavanje vrednosti izraza
1. EF 2001
Vrednost izraza log 1 4 je:
2
A) -2 B) 2 C) 16
2. EF 2002
Vrednost izraza log 1 8 iznosi:
2
A) 3 B) -3 C) 16
3. MF 2005
log 0,01 10 je jednak:
1 1
A) 2 B) 1 C) D) -2 E) −
2 2
4. MaF 2001
Izraz 491− log7 2 − 25log5 2 jednak je:
20 30 33 10
A) B) C)1 D) E) −
3 7 4 3
5. SF, FON 2002

2
Ako je a = 41− log2 5 , b = ( −1) − 3 −1 i c = a b , onda je:
16 625 5
A) c = B) c = 1 C) c = D) c = E) c = 0, 25
625 16 2
6. MF 2006
1
Vrednost izraza 3 − log10 2 − log10 25 + log 1 4 je:
2 2
3 7
A) 0 B) C) 2 D) E) 4
2 2
7. SF 2006
Vrednost izraza log 2 ( 5log3 9 − log 5 25) je:
1 1
A) 1 B) -3 C) D) 3 E) −
3 3
8. 2008. MF
12
 12 1
Vrednost izraza ( log 21 2 4 ) +  log 22  je:
 4
A) 0 B) −2 C) 2 D) 4 E) −4
9. SF 2005
 1  
Vrednost izraza log 1   log 4  ⋅  log 1 81  je
 2   3  
4 
1 1 1
A) B) 3 C) − D) 2 E) −
3 2 3

10. 2007. FON
1 1
Neka je a = i b= . Vrednost izraza 144a − 169b jednaka je:
log13 12 log12 13
12 13 144
A) 25 B) −25 C) D) E)
13 12 169
11. 2004. FON

ab
Ako je a = log 2 10 i b = log 5 10, onda je vrednost izraza jednaka:
a +b
1 1
A) 2 B) C) 5 D) E) 1
2 10
12. 2006. FF
Vrednost izraza − log 2 log 2 2 je:
A) −3 B) −4 C) −8 D) 8 E) 3
13. 2009. FON

5
Ako je a = log 2 3 128−1 + , onda je 8a jednako:
3
A) 2−2 B) 2−5 C) 2−6 D) 2−4 E) 2−3
14. SF 2001
1   −2log 15 5 
1

Vrednost izraza  1 + log 5 81  ⋅  5 +4 log 25 16
− 2  jednaka je
 3   

28
A) -63 B) -7 C) D) 63 E) -4
5
15. FON 2006

log 5 30 log5 750
Ako je a = − , tada broj log 3 a pripad intervalu:
log150 5 log 6 5
A) ( 2, + ∞ ) B) [1, 2] C) ( −1, 0] D) ( 0, 1] E) ( −∞, −1]
1b. Izračunavanje vrednosti izraza
16. SF 2003
Ako je log 2 3 = a , onda je log3 54 jednak:
1 + 3a a+2 a
A) a + 3 B) a − 3 C) D) E)
a a a+2
17. FON 2000
Ako je log3 5 = a i log5 7 = b onda je log105 405 jednak:
4+ a 4−a 4+a ab
A) B) 5 + ab C) D) E)
1 + a − ab 1 + a − ab 1 + a + ab 4+a

18. TMF 2001
Ako je log 6 2 = a i log 6 5 = b , tada je log 3 5 jednako:
a b 1− a 1− b a
A) B) C) D) E)
1− b 1− a 1− b 1− a b
19. EF, MF, FiF, FH 2002

Ako je log14 7 = a i log14 5 = b onda je log35 28 jednak:
2−a a−2 a +b a +b 1− a
A) B) C) D) E)
a +b a +b a−2 2−a a +b
20. TMF 2002

Ako je log 2 = a i log 3 = b ( osnova logaritma je 10 ), tada je log 5 6 jednak:
2a b 1− a a +b a +b
A) B) C) D) E)
1− a 1− a a +b 1− a 1− b
21. FON 2005

Ako je a = log10 2 i b = log10 3 , onda je log5 288 jednak:
5a + 2b ab 5a + 2b 2a + 5b 5a + 5b
A) B) 10 C) D) E)
1+ a 1− a a −1 1− a 1− a
22. 2008. FON

Ako je log5 8 = a i log5 9 = b, onda je log12 5 jednak:
4 1 2 1 6
A) B) C) D) E)
3a + 2b 2a + 3b 2a + 3b 3a + 2b 4a + 3b
23. TMF 2003

Ako je log a x = 2 , logb x = 3 i log c x = 6 , onda je log abc x jednak:
1 1
A) B)1 C)36 D) E) −1
2 36

Ako je log a b = 2 tada je log b ( ab ) jednako:
a
A) 2 +1 B) 2 −1 C) 3 − 2 2 D) 3 + 2 2 E) 1 + 2 2
3. Logaritamskr jednačine
25. EF 2000
Rešenje jednačine
ln ( x +1 +1 ) = 3 pripada intervalu:
3
ln x − 40
A) (11, 15) B) (1, 8) C) (17, 43) D) (45, 55) E) (55, 60)
26. EF, MF, FiF, FH 2001

x
3 −log10
Zbir rešenja jednačine x 3
= 900 je:
A) 130 B)100 C)1121 D)1200 E)1260

27. FON 2001

x x−1
4  27  log 4
Ako je realan broj x rešenje jednačine   ⋅  = tada je x :
9  8  log 8
A) Iracionalan B) iracionalan C) racionalan broj D) racionalan broj E) broj manji od
broj veći od 10 broj manji od 10 veći od 10 manji od 10 1
28. EF, MF, FiF, FH 2002

Broj rešenja jednačine log10 x = x − 9 je:
A)0 B) 1 C) 2 D) 3 E) veći od 3
29. SF, FON 2002

Ako je n broj celobrojnih rešenja jednačine log 2 2 (1 − x ) − 4 log 2 (1 − x ) + 4 = 2 − log 2 (1 − x ) , onda je:
A) n = 5 B) n = 4 C) n = 3 D) n = 1 E) n = 2
30. GF 2002
Ako realan broj x zadovoljava jedančinu log3 x + log 3
x + log 1 x = 6 onda x pripada intervalu:
3
A) (0, 10) B) (10, 20) C) (30, 40) D) (20, 30) E) (40, 90)
31. MaF 2002

( )
Koliko rešenja ima jednačina log 2 1 + x + 1 = 3log 2 3 x − 40 u skupu realnih brojeva:
A) nijedno B) jedno C) dva D) tri E) četiri
32. FON 2003

Broj realnih rešenja jednačine log x ( 2 x 2 − 3x + 2 ) = 2 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
33. TMF 2003

 x +1 
Skup rešenja jednačine je log 2 ( log3 ( 2 x + 3) ) + log 1  log 1  =1
2  3 2x + 3 
{
A) − 2, 2 } B) { 2} C) ∅ D)  − 2, 2  E) { − 1}
34. EF 2003
2
Zbir svih realnih rešenja jednačine log 2 ( x + 1) + log 2 x + 1 − 6 = 0 iznosi:
A) -2 B) -1 C) 0 D) 1 E) 2
35. FON 2005

Zbir svih rešenja jednačine x log3 x = 3 pripada skupu
A) ( 30, 33] B) ( 33, + ∞ ] C) ( 20, 27] D) ( 27, 30] E) ( 0, 20]
36. MF 2006
( )
log 3 x 2
Rešenje jednačine 2log3 x + 2 = 2 pripada intervalu
 2 1 
A)  0,  B)  , 1 C) (1, 3] D) ( 3, 9] E) ( 9, + ∞ )
 3 3 

37. EF, FF 2006
Zbir rešenja jednačine 2 log 4 2 x + 1 + log 4 x 2 − 1 + log 1 x − 1 = 0 je:
4
1
A) 1 B) -2 C) -4 D) 4 E) −
2
38. FON 2006

Proizvod svih rešenja jednačina log 2 2
x + 3log 2 x + log 1 x = 2 pripada skupu:
2
9  3 5  5 7  3  7 9
A)  , + ∞  B)  ,  C)  ,  D)  0,  E)  , 
2  2 2  2 2  2  2 2
39. 2009. ETF

 3 x3 1
Proizvod realnih rešenja jednačine  log 3  ⋅ ( log 2 x ) − log3 = + log 2 x je:
 x 3 2
3 3 1 3
A) 1 B) C) − D) E)
8 64 2 4
40. 2007. ETF FiF

Jednačina log 2 (1 − x ) = log 2 ( x − 3) :
C) x = 3 je
B)Ima beskonačno D) x = 1 je E) Zadovoljena
A) Nema rešenja jedinstveno
mnogo rešenja jedinstveno rešenje je za x = 2
rešenje

Ako je logb2 x + log x 2 b = 1, b > 0, b ≠ 1, x ≠ 1, tada je x jednako:
1 1
A) B) C) b D) b 2 E) b
b b2

Proizvod rešenja jednačine x log x
= 10 je:
1
A) 2 B) 1 C) D) 100 E) 10
100
43. 2006. FF
2
Proizvod rešenja jednačine ( log 7 x ) + ( log 7 5)( log 5 x ) = 2 je:
1 1
A) B) 7 C) − D) 1 E) −2
7 7
44. 2005. FF
Rešenje jednačine log81 x + log9 x + log 3 x = 7 pripada intervalu:
A) 0 < x ≤ 3 B) 3 < x ≤ 9 C) 16 < x ≤ 27 D) 9 < x ≤ 16 E) 27 < x ≤ 81
45. 2008. FON

1
Broj realnih rešenja jednačine log10 − x ( x + 3 −1 = ) 2
je:
A) 1 B) 0 C) 4 D) 3 E) 2

46. 2007. FON

Ako je x rešenje jednačine log3 ( log3 x ) = log9 ( 5 − 4 log 3 x ) , tačan je iskaz:
A) 0 < x < 3−5 B) x = 3−5 C) 3−5 < x ≤ 1 D) x > 35 E) 1 < x ≤ 35
47. 2004. FON

5
Broj rešenja jednačine log5 x + log52 x = 1 je:
x
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
48. 2004. MF
Broj rešenja jednačine 2 ln x = ln ( x + 2 ) je:
A) 2 B) 0 C) 1 D) 3 E) 12
4. Logaritamske nejednačine
49. FON 2000

3x − 1 3
Skup rešenja nejednačine log 4 ( 3x − 1) ⋅ log 1 ≤
4 16 4
 1 3
A)  ,  B) ( 0,1] ∪ [ 2, + ∞ ) C) [1, 2] D) ( −∞, 1] ∪ [ 2, ∞ ) E) ( 0, 2 ) ∪ ( 2, + ∞ )
 3 4
50. TMF 2000

Rešenje nejednačine log x ( x 3 + 1) ⋅ log x +1 x > 2 je:
A) (0, 2) B) ( 2, + ∞ ) C) (1, + ∞ ) D) [ 2, + ∞ ) E) (1, 2 )
51. TMF 2001

1
Skup rešenja nejednačine log 7 x − log x ≥2
7
A) ( 0, 7 ) B) ( 7, + ∞ ) C) ( 0, 7 ) ∪ ( 7, + ∞ ) D) ∅ E) (1, + ∞ )
52. GF 2001
 x +1 
Skup rešenja nejednačine log 1  log3  ≥ 0 je:
2  x −1 
1 
A) (1, + ∞ ) B) [ −1, 1) C) (1, 2] D)  , 2 E) [ 2, + ∞ )
2 
53. MaF 2001

Skup realnih rešenja nejednačine log3 x < log9 ( 2 x + 2 ) je:
A) (1,3) B) ( 2,3) C) (1, 4 ) D) ( 0, 2 ) E) ( 0, 1)
54. EF 2001
Skup realnih rešenja nejednačine log 1 ( x − 9 ) < log 1 ( x + 3) je:
2 4
A) (1,3) B) ( 2,3) C) (1, 4 ) D) ( 0, 2 ) E) ( 0, 1)

55. MF 2003
 1  1
Skup rešenja nejednačine log 1  x −  > log 2  x +  je interval:
2  2  2
 5 5  5  1   1 5 1 5
A)  − ,  B)  ,+ ∞
 C)  , + ∞  D)  − ,  E)  , 
 2 2   2  2   2 2  2 2 
56. 2003. MF
 1  1
Skup rešenja nejednačin log 1  x −  > log 2  x +  je interval:
2  2  2
 5 5  5  1   1 5 1 5
A)  − ,  B)  , +∞ 
 C)  , +∞  D)  − ,  E)  , 
 2 2   2  2   2 2  2 2 
57. FON 2003

Skup rešenja nejednačine log3 ( log 2 ( x + 3) ) < 0 je:
A) ( −3, − 1) B) ( −3, + ∞ ) C) ( −∞, − 1) D) ( −2, − 1) E) ( −1, + ∞ )
58. GF 2003
1 + 2x
Skup rešenja nejednačine log 0,5 log 2 > 0 je:
1+ x
 1 
A) ( 0, + ∞ ) B) ( −∞, − 1) C)  − , 0 
 2 
59. SF 2005
Skup svih rešenja nejednačine log 1 ( x 2 − 4 ) ≥ log 1 ( 3x ) je:
3 3
A) ( 2, 4] B) ( 0, 4] C) ( −∞, 2 ) ∪ ( 2, + ∞ ) D) [ −4, 0 ) E) ( −1, 4 )
60. FON 2006

Skup svih realnih rešenja nejednačine log 1 ( x 2 − 3) ≥ log 1 ( x − 1) je:
5 5
A) ( −2, 2] B) ( 0, 2] C) ( 3, + ∞ ) D) ( −2, 0] E) ( 3, 2 
61. 2009. MF
Skup rešenja nejednačine 2 ln (1 − x ) − ln ( 2 x + 6 ) ≤ 0 je:
A) ( −3, 5] B) ( −3,1) C) [ −2,1) D) [ −1,1) E) [ −1,5]
62. 2002. FF
Rešenje nejednačine log 1 ( x + 2 ) > log 2 ( 3 − x ) je:
2
A) −2 < x < 3 1 − 21 1 + 21 1− 5 1+ 5
B) −2 ≤ x ≤ ili ≤ x≤3 C) −1 < x < ili <x<2
2 2 2 2
1 − 21 1 + 21 E) −2 ≤ x ≤ −3
D) −2 < x < ili < x<3
2 2
_ Milos Stanic
63. 2009. FON

Proizvod svih celobrojnih rešenja nejednačine log1 2
( x − 3) > log1 2 ( x + 3) je:
A) 30 B) 120 C) 24 D) 60 E) 20
64. 2004. FON

Skup svih rešenja nejednačine log 2 ( log 4 x ) + log 4 ( log 2 x ) < 2 je:
A) (1,16] B) (1,16 ) C) ( 2,16 ) D) ( 4,16 ) E) ( 2, 4 )
Trigonometrijski izrazi
1. Vrednost izraza bez nepoznatih
1. 2002. GF
π
Vrednost sin jednaka je:
8
1 1 1 1
A)
2
2+ 2 B)
2
( )
2 −1 C)
2
2− 3 D) 2− 2 E)
2
2− 2
2. 2009. MF
 π  π
Vrednost izraza  1 − sin 1 + sin  je:
 8  8
2 2− 2 1 2 2+ 2
A) B) C) D) E)
8 4 4 4 4
3. 2004. FON
1 − tg 215o
Vrednost izraza je:
1 + tg 2 15o
2− 3 3 1+ 3 3 5
A) B) C) D) E)
2 2 2 4 4
4. 2004. FF
Vrednost izraza cos 2 12 o + cos 2 24o + cos 2 36 o + cos 2 54o + cos 2 66 o + cos 2 78o je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 3
5. 2006. FF
Vrednost izraza cos 24 o + cos 48o − cos84o − cos12o je
1 1
A) 2 B) 1 C) D) E) 0
2 4
6. 2000. FON
Vrednost izraza sin18o cos 36o jednaka je:
5 1 1 5 −1 5 +1
A) B) C) D) E)
4 8 4 8 8
_ Milos Stanic
Trigonometrijski izrazi (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
7. 2003. TMF
Vrednost proizvoda cos 36o ⋅ cos 72o je:
1 3 1 1 1
A) B) C) D) − E) −
2 2 4 4 2
8. 2000. TMF
Vrednost izraza sin 20 o sin 40o sin 80o je:
3 3 3 1 1
A) B) C) D) E)
2 4 8 2 2
9. 2001. FON
Vrednost izraza sin 6o sin 42 o sin 66o sin 78o pripada intervalu:
A) ( 0, 2 −6  B) ( 2 −6 , 2 −5  C) ( 2 −5 , 2 −4  D) ( 2 −4 , 2 −3  E) ( 2 −3 , 2 −2 
10. 2007. FON

sin 32 o + 5 cos 58o
Vrednost izraza je:
cos 25o
3
A) 1 B) 2 C) 3 D) 3 E)
2
11. 2006. FON

sin 20o + cos 20o
Vrednost izraza je:
cos 25o
3 18 8
A) 2 B) 3 C) D) E)
2 5 5
12. 2001. TMF

2 sin 40o − cos 20 o
Vrednost izraza jednaka je:
sin 20 o
1 3 3 1
A) B) C) 3 D) E) −
2 2 3 2
13. 2009. FON

6 cos35o sin 55o
Vrednost izraza je:
cos 20o
A) 3 B) 1,5 C) 12 D) 6 E) 2
14. 2007. ETF FiF

sin 86o + sin 76o − sin 26o − sin16 o
Vrednost izraza iznosi:
cos 86 o + cos 76 o + cos 26o + cos16o
3 2 1
A) 3 B) C) D) E) 0
2 3 3
15. 2006. SF
5π
Vrednost izraza sin je:
6
3 3 1 1
A) B) −1 C) − D) E)
2 2 2 2

16. 2006. SF
cos120o ⋅ ctg 250o
Vrednost izraza je:
tg 60o
3 3 1 1
A) 1 B) C) − D) E) −
2 2 2 2
17. 2005. SF
Vrednost izraza 2 ⋅ sin120o + 2 ⋅ cos135o − 3tg 30o je:
A) 0 B) − 3 C) 3 D) 2 E) − 2
18. 2000. ETF

2π 4π 6π
Izraz cos + cos + cos jednak je:
7 7 7
1 1 1 1 1
A) − B) − C) D) E) −
2 3 2 3 2
19. 2005. FON

3cos 50o − 4sin140o
Vrednost izraza je:
cos130o
A) 1 B) cos10o C) − cos10o D) −7 E) −1
20. 2008. FON

sin 70o + cos 40o
Vrednost izraza je:
cos190o
1 3 2
A) − B) − C) − 3 D) −1 E) −
2 2 2
21. 2001. MaF

Vrednost izraza sin 3000o je:
3 3 2 3 1
A) B) C) D) E) −
4 3 3 2 2
22. 2003. SF
sin 765o ⋅ sin120o
Vrednost izraza je:
cos135o ⋅ ctg ( −30o )
1 1 1 1
A) − B) C) D) − E) 1
3 3 2 2
23. 2002. SF FON

cos 80o ⋅ cos 350o ⋅ ctg 20o
Vrednost izraza je:
sin110o
1 1 1 1
A) − B) −1 C) D) E) −
2 2 3 3
24. 2000. SF
1
Vrednost izraza 4cos 2000o − je:
sin1990o
3 1
A) −2 B) C) −1 D) 2 E)
2 2

25. 2005. FF
19π 14π 17π
cos
sin tg
Vrednost izraza 6 3 4 je:
10π 7π 8π
ctg cos sin
3 4 3
2 3 3 3 3 2 E) 1
A) B) C) − D) −
2 2 2 2
26. 2001. SF
7π 5π
Vrednost izraza cos 4 + sin 4 je:
12 12
5 7 11 1 9
A) B) C) D) E)
8 8 8 4 8
27. 2002. ETF MF FiF FH

3 1
Vrednost izraza + je:
cos15 sin15o
o
A) 4 2 B) 4 C) 0 D) −4 E) −4 2
28. 2002. TMF

1 3
Vrednost izraza − je:
sin10o cos10o
3 3 E) 3
A) 2 3 B) C) − 3 D) 4
2
29. 2003. FON

 π
Ako je a = cos83o cos 37o − sin 83o sin 37o i b = log 3  sin  , onda je tačan iskaz:
4  3
A) a + b = 0 B) a − b = 0 C) a 2 = b D) a > b E) a < b
1b. Vrednost izraza bez nepoznatih sa arkus funkcijama
30. 2004. FF
 1
Ako je arcsin  −  = α , onda je:
 2
5π π π 5π π
A) α = − B) α = C) α = − D) α = E) α = −
6 3 6 6 3
31. 2008. MF
  π 
Vrednost izraza cos  2arctg  2 sin   je:
  3 
3 1 1 3
A) − B) − C) 0 D) E)
2 2 2 2
32. 2007. MF
 1  3
Vrednost izraza sin  arccos  + arcsin je:
 2 2
5π 1 1 π 1 1 π
A) − B) + C) D) + E) nije definisano
6 2 2 6 2 2 3

33. 2003. FF
(
Vrednost iraza sin arctg 3 + arcctg 3 je: )
3 1
A) 0 B) 1 C) 3 D) E)
2 2
2. Određivanje nepoznatih funkcija pomoću poznatih
34. 2005. SF
3  π 5  3π 
Ako je sin α = , α ∈  0,  i sin β = − , β ∈  , 2π  , onda je sin (α + β ) :
5  2 13  2 
56 33 16 16 33
A) − B) C) − D) E) −
65 65 65 65 65
35. 2003. TMF

3 5 π 3π
Ako je sin α = i cos β = − , < α < π , π < β < , tada je sin (α + β ) jednako:
5 13 2 2
33 33 63 63 65
A) B) − C) D) − E)
65 65 65 35 33
36. 2001. TMF

5 π π
Ako je sin α = sin β = i 0 < α < , < β < π , tada je cos (α − β ) jednako:
13 2 2
144 119 119 144
A) 1 B) C) D) − E) −
169 169 169 169

3 3π
Ako je tgα = i π <α < , onda je sin 2α jednako:
4 2
24 12 24 12 3
A) B) C) − D) − E)
25 25 25 25 5

π  3sin α + cos α
Ako je tgα = −7, α ∈  , π  , tada iznosi:
2  cos α − 3sin α
10 10 11 11 11
A) B) − C) D) − E)
11 11 20 10 10
39. 2002. FF
2 sin 2 x − 3 cos 2 x
Ako je tgx = 4, vrednost izraza je:
4 sin 2 x + 5 cos 2 x
61 29 35 61
A) − B) C) 1 D) − E)
43 43 117 43
40. 2009. ETF

1 1 sin α + sin (α − 2β )
Ako je tgα = i tg β = − , tada je izraz jednak:
2 3 cos α + cos (α − 2 β )
1 1 1
A) B) C) 1 D) 2 E)
7 6 5

41. 2002. EF
Ako je 3ctgx = 4, za 0 < 2 x < π , onda vrednost izraza 5sin x + 5cos x iznosi:
1 5 2
A) 0 B) C) D) 1 E) 4 F) 7
2 2
42. 2006. ETF FiF
63 π 7 π
Ako je cos 2α = − ,0 <α < i cos β = , 0 < β < , tada je α + β jednako:
65 2 130 2
π π π 2π 3π
A) B) C) D) E)
4 3 2 3 4
43. 2008. ETF

 π 3
Ako je tg  α −  = , tada je tgα jednako:
 4 4
A) 7 B) 5 C) 6 D) 2 E) 0
44. 2002. FF
Ako je tgx − ctgx = m, izraz tg 3 x − ctg 3 x ima vrednost:
A) m3 + 3m B) m3 − 3m C) m3 + 2m D) m3 − 2m E) m3
45. 2000.MF
x y
Ako je sin x + sin y = sin ( x + y ) , x ≠ ( 2k + 1) π , y ≠ ( 2k + 1) π , x + y ≠ 2k π , k ∈ Z tada je tg tg jednako:
2 2
1 1 3
A) B) 3 C) − D) 3 E)
3 3 3

Ako je tgα =
(1 + tg1 )(1 + tg 2 ) − 2
o o
i α ∈ ( 0, 90o ) , tada je α :
(1 − tg1 )(1 − tg 2 ) − 2
o o
A) 40o B) 41o C) 42o D) 43o E) 44o
3. Uprošćavanje izraza
47. 2005. SF
Izraz cos 4 x − sin 4 x identički je jednak izrazu:
A) sin x B) cos 2x C) 1 − sin 2x D) sin 2 x − 1 E) 1
48. 2002. MaF

Izraz sin 4 x + cos 4 x identički je jednak:
3 − cos 4 x 3 + cos 4 x 2 + cos 2 x 4 + cos x 4 − cos 4 x
A) B) C) D) E)
3 4 3 3 4
49. 2000. RGF 871

2 sin x − sin 2 x
Izraz identički je jednak izrazu:
2 sin x + sin 2 x
x
A) tg 2 B) tgx C) tg 2 x D) 1 E)
2

x+ y x− y
Razlika cos 2 − sin 2 jednaka je:
2 2
A) sin ( x − y ) B) cos x cos y C) sin x cos y D) sin x sin y E) sin ( x + y )

Ako je x = cos α ⋅ cos β i y = sin α ⋅ sin β , onda je maksimalna vrednost izraza x 2 + y 2 jednaka:
1 3 5
A) B) 1 C) D) 2 E)
2 2 2
52. 2000. MF
Dati su brojevi a = sin 100o , b = tg100o , c = cos100o . Njihov poredak je:
A) a < b < c B) b < c < a C) c < a < b D) b < a < c E) a < c < b
53. 2007. ETF FiF

sin 1 sin 2 sin 3
Dati su brojevi a = , b= , c= . Tada je:
sin 2 sin 3 sin 4
A) a < b < c B) c < b < a C) c < a < b D) b < a < c E) a < c < b
Trigonometrijske jednačine i nejednačine
1. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula
1. 2003. FF
Broj rešenja jednačine cos 2 x − 3 sin 2 x − 1 = 0 na intervalu [ 0, π ] je:
A) nema rešenja B) jedno C) dva D) tri E) četiri
2. 2009. MF
Broj rešenja jednačine sin 2 x + cos x + 1 = 0 na intervalu ( 0, 4π ) je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
3. 2007. FON
Broj rešenja jednačine sin 2 x + cos x + 1 = 0, koja pripadaju intervalu [ 2006π , 2007π ] , jednak je:
A) 2 B) 1 C) 3 D) 4 E) 5
4. 2001. EF
Rešenja jednačine 2 cos x sin 2 x = cos x su data uslovom:
π π π
A) x = k π + ∨ x = kπ − ,k ∈Z B) x = k π + ,k ∈Z
4 4 2
π π π
C) x = k π + ∨ x = kπ − ∨ x = kπ + ,k∈Z
4 4 4
5. 2006. SF
2
Broj realnih rešenja jednačine ( sin x + cos x ) = 4 sin x cos 2 x + 1 na [ −π , π ] , je:
A) 7 B) 5 C) 6 D) 8 E) veći od 8
6. 2001. ETF MF FiF FH 918
Broj rešenja jednačine 2 cos 2 x + 3 sin x = 0 na segmentu [ 0, 2π ] je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) veći od 3
_____________ Milos5Stanic
Trigonometrijske jednačine i nejednačine (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
7. 2003. EF 1336
( )
Rešenja jednačine 2 sin 2 x + 2 − 2 sin x − 2 = 0 su, za k ∈ Z , data uslovom:
π π
A) x = 2k π − B) x = 2k π −
2 4
π π 3π
C) x = 2k π − ∨x= + 2k π ∨ x = + 2k π
2 4 4
8. 2006. FF
Zbir rešenja sednačine sin 4 x − cos 4 x = cos x koji pripada intervalu [ 0, 2π ] je:
A) π B) 2π C) 3π D) 4π E) 5π
2. Zadaci koji se rade primenom formula za sin 2x i cos 2x
9. 2003. GF
Broj onih rešenja jednačine sin x + sin 2 x = 0, koja pripadaju intervalu [ −π , π ] , je:
A) 0 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5
10. 2000. TMF

Na segmentu [ 0, 3π ] broj rešenja jednačine sin 2 x = cos x je:
A) 5 B) 7 C) 8 D) 2 E) 3
11. 2008. MF
Broj rešenja jednačine sin 2 x = cos x na intervalu [ −π , 2π ] je:
A) 2 B) 3 C) 4 D) 5 E) veći od 5
12. 2005. MF
Broj rešenja jednačine sin 2 x = sin x u intervalu ( −6, 6 ) je:
A) 3 B) 4 C) 5 D) 7 E) 9
13. 2001. GF
1
Broj rešenja jednačine sin x + sin 2 x = 0 na intervalu [ 0, 2π ] je:
3
A) 4 B) 7 C) 5 D) 2 E) 3
14. 2001. MaF

Zbir rešenja jednačine cos 2 x = sin x u intervalu ( 0, π ) je:
π π 2π 2π
A) B) C) D) E) π
3 2 5 3
15. 2004. MF
Broj ršenja jednačine cos 2 x = sin x u intervalu [ 0, 2π ] je:
A) 1 B) 0 C) 2 D) 3 E) 4
16. 2007. ETF FiF

Koliko rešenja ima jednačina cos 2 x − sin 2 2 x = 0 na segmentu [ 0, 2π ] ?
A) 1 B) 6 C) 4 D) 2 E) 3

Ukupan broj rešenja jednačine sin 2 x + sin 2 2 x = 1 na intervalu ( 0, 2π ) jednak je:
A) 2 B) 3 C) 4 D) 5 E) 6

18. 2001. TMF
Broj rešenja jednačine sin 4 x + cos 4 x = 1 u intervalu ( 0, 2π ) jednak je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
19. 2002. FF
1
Zbir svih rešenja jednačine sin x cos3 x − sin 3 x cos x = na intervalu [ 0, π ] je:
4
5π 3π π
A) B) 2π C) D) E) π
4 4 2
20. 2000. FON 817
 π 
Broj rešenja jednačine 2 sin x cos 2 x + cos 2 x = 3sin 2 x + sin x na intervalu  − , π  je:
 2 
A) 4 B) 2 C) 0 D) 3 E) veći od 3
21. 2008. ETF

Zbir svih rešenja jednačine sin 2 x = 1 + 2 cos x + cos 2 x na intervalu ( 0, 2π ) je:
7π 3π 5π π
A) B) C) D) π E)
2 2 2 2
22. 2004. FF
 π
Zbir svih rešenja jednačine cos 4 x + 2 cos 2 x = 0 na intervalu  0,  je:
 2
π 5π π π 7π
A) B) C) D) E)
6 12 4 3 12
23. 2001. FON 940

 3π 3π 
Broj rešenja jednačine cos 4 x + 3 cos 2 x + 2 sin 2 x = 0 koja pripadaju intervalu  − ,  je:
 2 2 
A) 2 B) 4 C) 6 D) 7 E) 10
24. 2009. FON

x  π 3π 
Broj rešenja jednačine cos 2 x − 3cos x = 4 cos 2 koja pripadaju intervalu  ,  je:
2 2 2 
A) 3 B) 5 C) 4 D) 2 E) 1
25. 2002. SF FON 1080

Zbir kvadrata najvećeg negativnog i najmanjeg pozitivnog rešenja jednačine
4 x 2 x
cos x + sin = cos je:
2 2
8π 2 2π 2 π2 4π 2
A) B) C) D) 2π 2 E)
9 9 2 9
26. 2005. FON

x x
Zbir najmanjeg pozitivnog i najvećeg negativnog pešenja jednačine sin 2 x + sin 4 = cos 4 je:
2 2
π π 2π 2π
A) − B) C) 0 D) E) −
3 3 3 3

3. Zadaci koji se rade primenom adiconih formula
27. 2004. FON

π   3π 
Broj rešenja jednačine cos  − 2 x  + sin  + 2 x  = 2 koja zadovoljavaju uslov x < 2π je:
 4   4 
A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5
28. 2006. FON

π   3π   π π
Broj rešenja jednačine cos  − x  − sin  + x  = 2 cos 2 x na intervalu  − ,  je:
4   4   2 2
A) 5 B) 1 C) 3 D) 3 E) 4
29. 2003. FON

 π  π  π π
Broj rešenja jednačine sin  x +  + cos  x +  = 2 cos 2 x, koja pripadaju intervalu  − ,  , je:
 6  3  2 2
A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5
30. 2008. FON

Zbir kvadrata najmanjeg pozitivnog i najvećeg negativnog rešenja jednačine
 π  π
cos  2 x −  + sin  2 x +  = 2 je:
 4  4
2π 2 5π 2 π2 π2
A) B) C) D) 2π 2 E)
9 36 2 8
31. 2003. FF
Zbir rešenja jednačine cos 6 x cos 4 x = cos 7 x cos 3x na intervalu [ 0, π ] je:
π 2π
A) 0 B) C) D) π E) 2π
3 3
32. 2000. SF
 3π 
Zbir rešenja jednačine 2 cos  + x  + 2 cos ( x + π ) + sin 2 x = 2, koja pripadaju intervalu
 2 
[0, 2π ] , jednak je:
3π 5π π
A) π B) C) D) E) 0
2 4 2
33. 2003. SF
 2π   2π   π 5π 
Zbir svih rešenja jednačine sin 2 x + sin 2  + x  − sin 2  − x  = 0 na  − 4 , 4  je:
 3   3   
π 5π 4π
A) π B) C) D) E) 2π
3 3 3

4. Jednačine oblika a sin x + b cos x = c
34. 2005. FF
Jednačina sin x + cos x = 2 na intervalu [ 0, 6π ] ima:
A) 2rešenja B) 3 rešenja C) 4 rešenja D) 5 rešenja E) 6 rešenja
35. 2000. MF
3
Jednačina sin x + cos x = u intervalu [ 0, 2π ] :
2
A) ima jedno rešenje B) nema rešenja C) ima dva rešenje
D) ima tri rešenja E) ima četiri rešenja
36. 2006. ETF FiF

Zbir rešenja jednačine 3 sin x + cos x = 3, koja pripadaju intervalu ( 0, 2π ) je:
π π 2π π
A) B) 0 C) D) E)
2 3 3 6
5. Razno

1
Ako je cos 2 x = pri čemu je 0 < x < π , tada je sin 7x jednako:
2
3 1
A) 0 B) C) 1 D) −1 E) −
2 2
38. 2006. MF
Jednačina ( a − 1) sin x = a + 1 ima rešenja ako i samo ako vrednost parametra a pripada skupu:
A) ( −∞, −1] B) [ −1,1] C) ( −∞, 0] D) ∅ E) [ 0, + ∞ )
39. 2003. GF
π 3π
Broj onih rešenja jednačine π sin x = x − − x− , koja pripadaju intervalu ( −π , π ) , jednak je:
4 4
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4

1 1  π π
Broj rešenja jednačine cos 2 x − sin 2 x = na segmentu  − 2 , 2  je:
2 2  
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) veći od 3
41. 2000. GF
sin x x
Jednačina = sin ima na odsečku [ 0,15] različitih rešenja tačno:
1 + cos x 2
A) 2 B) 3 C) 5 D) 6 E) 4
42. 2001. SF
  π 
2 ( cos3 x − sin 3 x ) 1 + 2 cos 2  x −   = ( 2 + sin 2 x ) , koja pripadaju
2
Zbir svih rešenja jednačine
  4 
intervalu [ −2π , 2π ] , je:
3π 3π π
A) − B) −π C) π D) E)
2 2 2
sin 2 x 3 1  π
Broj rešenja jednačine ( cos x ) − sin x + = 1 na intervalu  0, 2  je:
2 2  
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
44. 2004. MF
Broj rešenja jednačine x 2 − cos x = 0 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
6. Trigonometrijske nejednačine
45. 2006. FF
Sva rešenja nejednačine 2 sin x − 3 > 0 su:
π 2π π 5π π 7π
A) + 2kπ < x < + 2kπ , k ∈ Z B) + 2kπ < x < + 2kπ , k ∈ Z C) − + 2kπ < x < + 2kπ , k ∈ Z
3 3 6 6 6 6
π π 2π 4π
D) − + 2kπ < x < + 2kπ , k ∈ Z E) + kπ < x < + kπ , k ∈ Z
12 12 3 3
46. 2006. MF
 2π 2π 
Broj rešenja nejednačine 2 cos x + 1 ≤ 0 u intervalu  − ,  je:
 3 3 
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) beskonačan
47. 2009. ETF

Skup svih rešenja nejednačine sin x < cos 2 x na segmentu [ 0, 2π ] jeste:
 π   2π   π   5π   π 5π 
A)  0,  ∪  , 2π  B)  0,  ∪  , 2π  C)  , 
 3   3   6   6  6 6 
 π   2π 3π   3π   π   5π 3π   3π 
D)  0,  ∪  , ∪ , 2π  E )  0,  ∪  , ∪ , 2π 
 3   3 2   2   6   6 2   2 
48. 2003. MF
Skup rešenja nejednačine cos 2 x > cos x u intervalu [ 0, 2π ) je:
B)
 2π   4π   π   5π   2π   2π 4π 
A)  0, ∪ , 2π   π 5π  C)  0,  ∪  , 2π  D)  0,  E)  , 
 3   3   ,   3  3   3   3 3 
3 3 
49. 2000. GF
Neka je x oštar ugao. Skup rešenja nejednačine sin x + 3 cos x > 3 je interval:
 π π π   π 2π  π π   π
A)  0,  B)  ,  C)  ,  D)  ,  E)  0, 
 2 3 2 3 3  6 3  3
50. 2002. EF
Na intervalu [ 0, 2π ] , skup rešenja nejednačine sin 2 x − 4 sin x + 3 < 0 je:
π π 
A) ∅ B) ( 0, π ) C)  . 
6 4
51. 2005. FF
Rešenje nejednačine tg 3 x + tg 2 x > 1 + tgx je:
π π π π π π
A) + kπ < x < + kπ , k ∈ Z B) + kπ < x ≤ + kπ , k ∈ Z C) + kπ ≤ x < + kπ , k ∈ Z
4 2 4 2 4 2
π 3π π π
D) + k π < x < + kπ , k ∈ Z E) + kπ ≤ x ≤ + kπ , k ∈ Z
4 4 4 2
_ Milos Stanic
Sistemi jednačina (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Sistemi jednačina
1. 2009. MF
Ako je x − 2 y + z = 7, 2 x + 3 y − z = −2, − x + 2 y + 2 z = 2 onda je x 2 + y 2 + z 2 jednako:
A) 8 B) 10 C) 12 D) 14 E) 16
2. 2006. MF
Ako je trojka ( x, y, z ) rešenje sistema jednačina 2 x − y + 3z = −1, x + 2 y − 4 z = 5, 3x + y + 2 z = 1, onda
je x − 2 y + 3z jednako:
A) −2 B) −1 C) 0 D) 1 E) 2
3. 2003. MF
Skup svih vrednosti realnog parametra t takvih da za rešenje ( x, y ) sistema jednačina
x + y = 1, − x + ( t + 1) y = t važi x + 2 y < 0 je:
 3  3 
A) R \ {−2} B) ( −2, −1) C)  −2, −  D) ∅ E)  − , −1
 2  2 
4. 2002. GF
Sistem jednačina ( 2m + 1) x + 5 y = 7, ( m + 2 ) x + 4 y = 8 nema rešenja. Parametar m je jednak:
1
A) 2 B) 3 C) 1 D) − E) −2
2
5. 2006. FF
Ako je x + y = 5 i xy = −1, onda je vrednost izraza x3 + y 3 jednaka
A) 100 B) 120 C) 140 D) 160 E) 170
6. 2006. ETF FiF

Ukupan broj rešenja sistema jednačina x + xy + y = 11, x 2 y + y 2 x = 30 je:
A) 1 B) 2 C) 4 D) 3 E) 0
7. 2002. MaF
1
Dat je sistem jednačina: x + y = 2a + 1, xy = a 2 + 4a − , gde je a realan parametar. Ako su rešenja
2
2 2
x i y ovog sistema realni brojevi, onda izraz x + y dostiže najmanju vrednost za:
1 7 1
A) a = 1 B) a = C) a = D) a = − E) a = −1
4 4 4
8. 2003. SF
Ako je ( x, y ) , x ∈ R, y ∈ R, rešenje sistema jednačina 3 ⋅ 3x = 9 y +1 , 3 ⋅ 3 y = 3x , onda je x + y :
A) 1 B) 2 C) 3 D) 0 E) 6
9. 2003. EF
2
−1 +2
Sva rešenja sistem jednačina x 2 y = 5, x y 125 su data uslovom:
A) x = 5 ∧ y = 1 B) ( x = 5 ∧ y = 1) ∨ ( x = 5 ∧ y = −1) C) ( x = 4 ∧ y = −1) ∨ ( x = 5 ∧ y = 2 )

x y2
2
Sistem jednačina 3x − 2 y = 77, 32 − 2 3 = 7 ima:
A) Jedno realno rešenje B) Dva realna rešenja C) Četiri realna rešenja
D) Tri realna rešenja E) Prazan skup realnih rešenja

Sistemi jednačina (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
11. 2004. MF
Ako za realne brojeve x i y važi 5 ⋅ 3x − 2 y = 11 i 7 ⋅ 3x + 5 ⋅ 2 y = 41, tada je njihov zbir x + y jednak:
A) 2 B) 0 C) 1 D) 3 E) 7
12. 2009. ETF

 x
5 y − 
 3
Ukupan broj realnih rešenja sistema jednačina x y + 4 x = y , x 3 = y −1 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4
13. 2008. ETF FiF

( )
Ukupan broj rešenja sistema jednačina 1 + 2 log xy 2 ⋅ log x + y xy = 1, x − y = 2 3 je:
A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 0

xy
Broj realnih rešenja sistema jednačina log x − y = 2, x + y = xy + 1 je:
2
A) 1 B) 2 C) 4 D) 3 E) 0

2
Broj realnih rešenja sistema jednačina 2x 4 y = 32, log ( x − y ) − 2 log 2 = 0 jednak je:
A) 2 B) 0 C) 1 D) 3 E) 4
16. 2003. FF
Broj rešenja sistema log 2 2 x + log 2 y = 3, log 2 23 x + log 2 y 2 = 4 je:
A) nema rešenja B) jedno C) dva D) tri E) više od tri
17. 2000. FON

log x
Ako je uređen par ( x, y ) rešenje sistema 4 x + y = 2 y − x , 4 2
= y 4 − 5, onda je zbir x 2 + y 2 jednak:
5 41
A) B) 2 C) D) 1 E) 3
2 8

Ako je cos x : cos 2 x : cos 4 x = 1: 2 : y , tada je y jednako:
A) 4 B) 5 + 3 3 C) 8 D) 5 − 3 3 E) 4 − 3 3
19. 2004. FF
Ako je uređen par ( x, y ) , 0 ≤ x ≤ π , 0 ≤ y ≤ π , rešenje sistema
x+ y x− y 1 1
cos cos = , cos x cos y = , onda x i y zadovoljavaju jednakost:
2 2 2 4
π π π 2π
A) x − y = B) x − y = C) x − y = D) x − y = 0 E) x − y =
2 3 6 3

Planimetrija (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Planimetrija
1. Sličnost trouglova
1. GF 2000
Dužine stranica trougla su 5cm, 7cm i 8cm. Dužina najduže stranice njemu sličnog trougla obima
4m je:
A)140 cm B) 160cm C) 1m D) 180cm E) 132cm
2. TMF 2002
Dužine stranica trougla su 10cm, 14cm, 16cm. Dužina najduže stranice njemu sličnog trougla
obima 1,2 m je:
A) 20cm B) 30cm C) 42cm D) 48cm E) 40cm
3. MF 2005
Stranice jednog trougla imaju dužine 5, 12 i 13. Najduža stranica njemu sličnog trougla sa
površinom 120 je:
A) 24 B) 26 C) 32 D) 48 E) 52
2. Pravougli trougao

Ako su a i b katete a c hipotenuza pravouglog trougla, onda je poluprečnik upisanog kruga tog
trougla jednak:
2 1 1 1 1
A) (a + b + c) B) (a + b + c) C) (b + c − a ) D) ( a + c − b) E) ( a + b − c)
3 3 2 2 2
5. 2009. MF
Jedna kateta pravouglog trougla je 8cm, a hipotenuza je 17cm. Poluprečnik upisanog kruga tog
trougla je:
A) 2cm B) 2,5cm C) 3cm D) 3, 5cm E) 4cm
6. FON 2005
U datom pravouglom trouglu naspram ugla od 30 o je stranica dužine 6 cm. Dužina poluprečnika
kružnice upisane u taj trougao ( u cm ) je:
A) 2 ( )
3 −1 B) 3 −1 C) 3 ( 3 −1 ) D) 6 ( 3 −1) E)
3
( 3 −1)
2
7. MF 2003
Poluprečnik kruga opisanog oko pravouglog trougla je 2cm, a oštri uglovi trougla se odnose kao
2 : 1. Dužina visine koja odgovara hipotenuzi tog trougla je:
A) 1 cm B) 2cm C) 3cm D) 2cm E) 1,5cm
8. MF 2001
Zbir kateta pravouglog trougla, čija je hipotenuza 5cm a poluprečnik upisanog kruga 1cm je:
A) 10cm B) 6cm C) 12cm D) 9cm E) 7cm
9. FON 2003
U pravouglom trouglu podnožije visine iz temena pravog ugla deli hipotenuzu na odsečke dužine
9cm i 16cm. Obim trougla ( u cm ) je:
25
A) 56 B) 60 C) 25 1 + 2( ) D)
2
(
2+ 3 ) E) 25 1 + 3 ( )
10. MF 2006
U pravouglom trouglu visina h = 2cm deli hipotenuzu na odsečke čije se dužine razlikuju za 3cm.
Površina tog trougla je ( u cm 2 )
A) 1 B) 3 C) 5 D) 7 E) 9
11. MaF 2002

Ako su dužine kateta pravouglog trougla 6cm i 8cm, onda je dužina simetrale pravog ugla jednaka:
20 10 24 3
A) 2cm B) 2cm C) 2 D) 2 E) 3 2cm
7 7 7 7
12. 2004. MF
U pravouglom trouglu ABC , krug prečnika AC seče njegovu hipotenuzu AB u tački D. Ako je
BC = 4 6 i BD = 8, dužina tetive AD je:
A) 4 2 B) 3 C) 4 D) 5 E) 3 3
13. GF 2001
Ako je 40 : 41 odnos visine i težišne duži koje odgovaraju hipotenuzi pravouglog trougla, onda je
odnos kateta tog trougla jednak:
A) 40 : 41 B) 4 : 5 C) 1 : 2 D) 8 : 9 E) 2 : 3
14. 2008. FON

U pravougli trougao čije katete imaju dužine 2cm i 2 3cm upisan je pravougaonik maksimalne
površine ( teme pravog ugla trougla je jedno teme pravougaonika ). Površina tog pravougaonika (u
cm 2 ) je:
4 3 3 2 3 3
A) B) 3 C) D) E)
3 2 3 3
15. 2008. ETF

Neka su a i b dužine kateta a t a , tb , tc dužine težišnih duži koje odgovaraju katetama a, b i
ta 2 + tb 2 + tc 2
hipotenuzi c redom, pravouglog trougla. Tada je jednako:
a2 + b2
2 3 5 9 4
A) B) C) D) E)
3 2 4 4 3
3. Jednakokraki trougao
16. SF 2005
Jednakokraki trougao ABC ima osnovicu AB = 24cm i krake AC = BC = 13cm. U trouglu ABC dužina
visine koja odgovara osnovici je:
A) 6 cm B) 4 cm C) 3 cm D) 5 cm E) 7 cm
17. EF2000
Dužina osnovice jednakokrakog trougla je 30cm, a visine koje odgovaraju osnovici 20cm. Dužina
visine koja odgovara kraku je:
A) 20cm B) 25cm C) 26cm D) 24cm E)15cm

18. 2004. MF
Osnovica jednakokrakog trougla je 30km, a njena odgovarajuća visina 20km. Visina koja odgovara
kraku tog trougla je:
A) 24km B) 25km C) 13km D) 15 3km E) 18km
19. FON 2006

Neka je M tačka osnovice AB i N tačka kraka BC jednakokrakog trougla ABC, pri čemu je AM=MC
i MB=BN. Ako je C = 100o , tada je mera ugla CMN (u stepenima) jednaka:
A) 40 B) 20 C) 30 D) 5 E) 10
20. ETF, FiF 2006

Osnovica jednakokrakrog trougla je 6cm a krak 12cm. Poluprečnik opisanog kruga ovog trougla
iznosi ( u cm 2 )
7 8
A) 15 B) 4 13 C) 3 15 D) 6 13 E) 15
15 5

Ako centar S upisanog kruga u jednakokraki trougao ABC ( AC = BC ) deli visinu CD, D ∈ AB , na dva
dela tako da je CS = 5cm i SD = 3cm onda je obim tog trougla jednak ( u cm ):
A) 30 B) 31 C) 32 D) 33 E) 20 + 8 2
22. ETF, FiF, FH 2003

U jednakokraki trougao ABC ( AB = AC = 3cm, BC = 2cm) upisan je krug koji dodiruje krake AB i
AC redom u tačkama D i E. Dužina duži DE jednaka je ( u cm )
4 6 135 7 13
A) B) C) D) E)
3 5 100 5 10
23. TMF 2000

U jednakokraki trouga čija je visina jednaka osnovici upisan je pravougaonik tako da mu jedna
stranica leži na osnovici, a dijagonala mu je normalna na krak trougla. Odnos površina trougla i
pravougaonika je:
A) 5 : 2 B) 2 : 1 C) 9 : 4 D) 4 : 1 E) 9 : 2
24. 2009. ETF

Osnovica jednakokrakog trougla iznosi 2cm. Težišne duži koje su povučene na krake seku se pod
pravim uglom. Površina tog trougla ( u cm 2 ) iznosi:
A) 1,5 B) 2,5 C) 2 D) 3,5 E) 4
4. Trougao – razno
25. TMF 2002

Odnos dužina poluprečnika opisanog i upisanog kruga trougla čije su dužine stranica 5cm, 8cm i
11cm je:
55 27 35 17
A) B) C) D) E) 4
14 8 9 4
26. SF 2006
3 2
Ako je u krug upisan jednakostranični trougao površine cm , onda je poluprečnik tog kruga:
4
2 3 4
A) 3cm B) cm C) 6cm D) 3cm E) 4cm
3 3 3

27. FON 2001
Neka je CD težišna duž trougla ABC i neka je BC = 12cm, AC = 20cm i CD = 2 19cm. Površina
trougla ABC je:
A) 60 2cm2 B) 65 3cm2 C) 225cm 2 D) 180cm 2 E) 60 3cm 2
28. MaF 2002

Osnovica trougla jednaka je a. Dužina duži koja je paralelna osnovici i deli trougao na dva dela
jednakih površina je:
5 2 3 2 6
A) a B) a C) a D) a E) a
2 3 2 2 4
5. Četvorougao
29. TMF 2003

Ako su AB = a i BC = b dužine stranica pravougaonika ABCD, tada je rastojanje temena D od
dijagonale AC jednako:
ab a −b
A) a 2 − b2 B) ab C) D) b − a E)
2 2
a +b a +b

Neka je tačka E središte stranice BC kvadrata ABCD stranice a i CF ⊥ DE , F ∈ DE. Površina
trougla DCF je:
1 1 1 2 1 2 1 2
A) a 2 B) a 2 C) a D) a E) a
3 4 5 6 7
31. 2008. MF
Kružnica čiji se centar poklapa sa centrom kvadrata deli svaku od stranica tog kvadrata na tri
jednaka dela. Odnos površina odgovarajućeg kruga i kvadrata je:
A) 5π :18 B) 13π : 36 C) π : 6 D) π : 4 E) 2π : 9
32. RGF 2000

Oko kruga poluprečnika r = 6cm opisan je jednakokraki trapez čija je dužina kraka c = 15cm.
Površina trapeza je:
A) 360cm 2 B) 240cm2 C) 180cm 2 D) 150cm 2
33. SF, FON 2002

U pravouglom trapezu ABCD ( AB || CD, CD ⊥ AD) dijagonala AC je normalna na krak BC. Ako je
dužina kraka AD jednaka 8cm, a manja osnovica CD jednaka 6cm, onda je dužina veće osnovice:
40 50
A) 17cm B) cm C) 15cm D) 16cm E) cm
3 3
34. GF 2002
Dužina dijagonale jednakokrakog trapeza je 12cm a ugao između dijagonale i osnovice tog
trapeza je 30o . Površina tog trapeza ( u cm 2 ) je:
A) 24 3 B) 48 C) 72 D) 36 3 E) 72 3

Stranica romba čija je površina 80cm 2 , a odnos dijagonala 4:5, iznosi ( u cm ):
A) 84 B) 81 C) 72 D) 80 E) 82

36. FON 2005
Dijagonala AC i krak BC jednakokrakog trapeza ABCD su uzajamno normalni. Ako su 2a i
a (a > 0) dužine osnovica tog trapeza, njegova površina je:
3 2 3 3 2 3 3 2
A) B) 3a 2 C) 3 2a 2 D) a E) a
2 4 2
37. 2004. FON

Ako srednja linija deli trapez na dva dela čije su površine u odnosu 3:2, tada su dužine osnovica
datog trapeza u odnosu:
A) 3:2 B) 5:3 C) 2:1 D) 9:4 E) 7:3
38. ETF, FiF, FH 2005

Razlika veće i manje osnovice jednakokrakog trapeza čiji je obim 32cm a poluprečnik upisanog
kruga 2 cm, iznosi ( u cm )
A) 3 B) 8 3 C) 6 D) 3 2 E) 6 6
39. 2008. ETF

Oko kruga je opisan trapez čija srednja linija iznosi 8cm. Obim trapeza je ( u cm ):
A) 16 B) 24 C) 32 D) 36 E) 30
40. 2009. FON

Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne. Ako su dužine osnovica tog trapeza
jednake 4cm i 2cm, površina trapeza je:
A) 7.5cm2 B) 9cm 2 C) 4.5cm 2 D) 6cm 2 E) 12cm 2
41. 2008. FON

Srednja linija trapeza deli trapez na dva dela čije se površine odnose kao 2:1. Odnos dužina veće i
manje osnovice tog trapeza je:
A) 3:1 B) 4:1 C) 2:1 D) 5:1 E) 6:1
42. 2007. FON

Dat je trougao ABC i tačke D i E na stranicama AC i BC , takve da je duž DE paralelna stranici
AB. Ako težište datog trougla pripada duži DE , tada je odnos površina trougla CDE i trapeza
ABED jednak:
A) 3:2 B) 5:4 C) 1:1 D) 2:3 E) 4:5
43. MF 2003
Dijagonale tetivnog četvorougla ABCD se seku u tački S . Ako je BC = CD, SC = 4 i CD = 6, Tada je
AC jednako:
A) 6 2 B) 8 C) 6 3 D) 9 E) 10

6. Mnogougao
44. 2009. MF
Unutrašnji uglovi konveksnog petougla odnose se kao 3:4:5:7:8. Razlika najvećeg i najmanjeg od
tih uglova je:
A) 40o B) 60o C) 80o D) 100o E) 120o
45. 2007. MF
Koliko je unutrašnji ugao pravilnog mnogougla koji ima 6 puta više dijagonala nego stranica?
A) 140o B) 144o C) 156o D) 160o E) 168o
46. TMF2000
Ukoliko se kod konveksnog mnogougla broj stranica poveća za dva, broj dijagonala će se povećati
za 65. Tada broj stranica mnogougla pripada intervalu
A) ( 35, 40] B) [10, 20 ) C) [ 20, 25] D) ( 25, 30] E) ( 30, 35]
47. RGF2000
Ako se broj strana konveksnog n-tougla poveća za 7, broj dijagonala mu se poveća za 119. Broj n
iznosi:
A) 12 B) 13 C) 14 D) 15
48. MaF 2002

Koliko stranica ima pravilan mnogougao koji ima 44 dijagonale:
A) 11 B) 10 C) 13 D) 9 E) 8
7. Krug
49. MF2000
Tetive AB i CD kruga k seku se u tački S. Ako je AS = 2 + 1 , SB = 2 − 1 i CS = 3 + 1, dužina
duži SD je:
1 3 1
A) 2 − 3 B) 3 −1 C) D) − E) 3− 2
2 2 2
50. GF 2001
U ravni je dat krug poluprečnika r i tačka T van njega. Krug se iz tačke T vidi pod pravim ulom.
Izračunati površinu ograničenog dela ravni sadržanog unutar toga ugla i izvan datog kruga.
1 1 1 2 1 2
A)
12
π r2 B) r 2 ( 4 − π )
4
C)
4
r (4 +π ) D) 2r 2 (π − 3) E)
6
(
r π− 2 )
51. MF 2006
Dati su koncentrični krugovi k1 i k2 . Tetiva t = 10cm većeg kruga dodiruje manji krug. Površina
prstena između krugova k1 i k2 je ( u cm 2 )
A) 10π B) 20π C) 25π D) 50π E) 100π
52. 2008. ETF

U krugu poluprečnika 2cm dužina tetive kojoj odgovara periferijski ugao od 15o , iznosi ( u cm ):
1 1
A) 6+ 2 B) 6− 2 C)
2
( 6− 2 ) D)
3
E) 2
53. 2007. MF
Data su dva kruga poluprečnika 4cm koji se dodiruju. Koliko je poluprečnik kruga koji spolja
dodiruje dva data kruga i njihovu zajedničku spoljašnju tangentu ?
A) 0, 5cm B) 1cm C) 2cm D) 2cm E) 2 2cm
54. EF 2000
U sektor (isečak) kruga poluprečnika R čija je tetiva dužine 2a, upisan je krug poluprečnika r. Tada
je:
1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1
A) = + B) = − C) = + D) = + E) = +
r R a r R a r R a a r R R r a
55. GF 2003
Krug k , upisan u pravougli trougao ABC , dodiruje katete AC i BC u tačkama P i Q .Ako je i AC = 30cm
BC = 40cm, onda je površina figure ograničene dužima PC , QC i manjim od lukova PQ kruga
k jednaka ( u cm 2 )
A) 10π B) 8 + 6π C) 100 − 25π D) 60π − 160 E) 8π
Aritmetički i geometijski niz (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Aritmetički i geometrijski niz
1. Aritmetički niz
1. 2002. FF
Zbir prvih dvadeset članova aritmetičkog niza čiji je prvi član 3, a razlika 2 je:
A) 440 B) 442 C) 444 D) 880 E) 878
2. 2000. RGF
Treći član aritmetičkog niza je 10, a deveti 19. Zbir prvih 20 članova je:
A) 395 B) 425 C) 440 D) 520
3. 2009. FON
U aritmetičkom nizu a1 , a2 , a3 ,... jedanaesti član je četiri puta veći od trećeg, a dvanaesti član je za
12 veći od četvrtog. Sto prvi član ovog niza je:
A) 111 B) 141 C) 151 D) 131 E) 121
4. 2006. FON
Zbir drugog i desetog člana opadajuće aritmetičke progresije je 8, a proizvod tih članova je 12. Zbir
prvih petnaest članova te progresije je:
A) 52.5 B) 75 C) 45 D) 90 E) 25
5. 2003. TMF
Brojevi a1 , a2 , ..., an ,... obrazuju aritmetički niz u kojem je a3 + a7 = 46, a2 : a6 = 2 : 7. Broj početnih
članova tog niza, čiji zbir iznosi 1575, jednak je:
A) 23 B) 27 C) 26 D) 28 E) 25
6. 2005. FF
Brojevi 3, x1 , x2 , x3 , x4 ,13 su uzastopni članovi aritmetičkog niza, onda je:
A) x3 = 15 B) x3 = 11 C) x3 = 3 D) x3 = 13 E) x3 = 9
7. 2006. FF
Između brojeva 0 i 12 treba umetnuti n brojeva tako da oni čine aritmetički niz čiji je zbir članova
od broja 0 do broja 12, uključujući i ta dva broja jednak 120. Onda je:
A) n = 25 B) n = 23 C) n = 20 D) n = 18 E) n = 16
8. 2003. FF
1 39 1 39
Između brojeva i − umetnuto je devetnaest brojeva x1 , x2 , ..., x19 tako da , x1 , x2 , ..., x19 , −
4 4 4 4
budu uzastopni članovi aritmetičkog niza, Umetnuti broj x14 je:
11 29 11 13 27
A) − B) − C) D) − E) −
4 4 4 2 4
9. 2001. ETF, MF, FiF, FH

Ako je zbir prva tri člana aritmetičke progresije 42, a zbir prvih šest članova 48, onda je zbir prvih
deset članova:
A) 90 B) 54 C) 60 D) 0 E) −4
10. 2006. FF
Zbir prvih petnaest članova aritmetičkog niza je jednak 60, a zbir prvih šezdeset članova niza je
jednak 15. Zbir prvih četrdeset članova niza je:
135
A) 20 B) 30 C) 60 D) 65 E)
2

11. 2000. SF
Zbir prva četiri člana aritmetičke progresije je za 8 manji od dvostrukog zbira prva tri člana te iste
progresije. Ako je peti član te progresije 24, onda je njen četvrti član
A) 30 B) 0 C) 14 D) 15 E) 27
12. 2003. GF
Zbir prvih pet članova aritmetičkog niza jednak je 1, a sledećih pet jednak je 11. Trideseti član
ovog niz jednak je:
A) 5 B) 8 C) 17 D) 14 E) 11
13. 2004. FON

Niz brojeva a1 , a2 , ..., a100 je aritmetički niz. Zbir poslednjih pedeset članova tog niza jednak je
dvostrukom zbiru prvih pedeset članova. Ako je a1 = 51, onda je član a100 jednak:
A) 150 B) 253 C) 251 D) 249 E) 348
14. 2008. FON

Zbir brojeva a1 , a2 , ..., a100 je aritmetički niz sa razlikom d . Zbir poslednjih 50 članova tog niza
jednak je trostrukom zbiru prvih 50 članova. Ako je a1 = 3, onda je:
A) d = 4 B) d = 6 C) d = 5 D) d = 2 E) d = 3
15. 2000. FON

Brojevi a1 , a2 , a3 , ..., a30 obrazuju aritmetičku progresiju. Ako je zbir svih članova sa neparnim
indeksima jednak 480, a zbir svih članova saparnim indeksima jednak 525, onda je zbir srednja
dva člana jednak:
A) 31 B) 32 C) 65 D) 66 E) 67
16. 2000. TMF

Četiri broja čine rastući aritmetički niz. Njihov zbir je 16, a zbir njihovih kvadrata 84. Zbir njihovih
kubova je:
A) 470 B) 496 C) 502 D) 505 E) 452
17. 2003. FF
Ako je zbir prvih n članova aritmetičkog niza 3n + 2n2 , deseti član niza je:
A) 64 B) 41 C) 95 D) 86 E) 59
18. 2004. FF
Rešenje jednačine 2 + 5 + 8 + ... + x = 126 je:
A) 23 B) 26 C) 29 D) 32 E) 35
19. 2004. MF
Zbir prvog i sedmog čalna aritmetičke progresije jednak je 7. Zbir trećeg i petog člana te progresije
je:
A) 1 B) 3 C) 5 D) 7 E) 9
20. 2000. MF
Dat je niz a1 = 2, a2 = 3, a3 = 6, a4 = 11, a5 = 18, ..., takav da razlike njihovih uzastopnih članova
obrazuju aritmetički niz. Tada je:
A) 240000 < a500 < 245000 B) 245000 < a500 < 250000 C) 250000 < a500 < 255000
D) 255000 < a500 < 260000 E) 260000 < a500 < 265000

2. Geometrijski niz
21. 2005.ETF FiF FH

U geometrijskoj progresiji količnik je 2, a zbir prvih sedam članova je jednak 635. Tada sedmi član
iznosi:
A) 310 B) 325 C) 355 D) 315 E) 320
22. 2000. RGF

Ako je zbir prvih jedanaest članova geometrijske progresije S11 = 6141, a količnik q = 2, prvi član
a1 je:
A) 7 B) 5 C) 3 D) 1
23. 2005. MF
Ako su 375, a, b, c, d i −0,12 uzastopni članovi geometrijskog niza, onda je b + c jednako:
A) −2, 4 B) 374, 88 C) 12 D) 15 E) 18
24. 2007. ETF

U geometrijskoj progresiji je a1 + a5 = 51, a2 + a6 = 102. Za koju vrednost n je zbir n prvih članova te
progresije S n = 2069 ?
A) n = 4 B) n = 6 C) n = 8 D) n = 10 E) n = 12
25. 2002. GF
Zbir prvog i četvrtog člana rastuće geometrijske progresije je 35, a zbir njenog drugog i trećeg
člana jednak je 30. Peti član te progresije jednak je:
63 125 81
A) B) C) 45 D) E) 39
2 3 2
26. 2003. MF
U geometrijskom nizu zbir prvog i petog člana je 51, a zbir drugog i šestog člana je 102. Ako je
zbir prvih n članova 3069, onda je n jednako:
A) 8 B) 9 C) 10 D) 11 E) 12
27. 2002. MaF

Zbir prva tri člana rastuće geometrijske progresije je 195. Ako je treći član te progresije veći od
prvog člana za 120, tada je drugi član jednak:
A) 35 B) 25 C) 24 D) 32 E) 45
28. 2007. FON

U rastućoj geometrijskoj progresiji zbir prva tri člana je 52, a proizvod prvog i trećeg člana je 144.
Zbir prva dva člana te progresije je:
A) 12 B) 36 C) 16 D) 18 E) 58
29. 2005. FON

Brojevi a1 , a2 , ..., a10 čine geometrijski niz. Ako je zbir prvih pet članova tog niza 32 puta manji od
zbira narednih pet članova i ako je zbir prvog i šestog člana jednak 33, onda je zbir svih deset
članova tog niza jednak:
A) 1021 B) 1023 C) 1024 D) 1022 E) 1020
30. 2001. MaF

7
Zbir tri broja je 21, a zbir njihovih recipročnih vrednosi je . Ako ti brojevi obrazuju rastuću
12
geometrijsku progresiju, onda je njihov proizvod:
A) 126 B) 216 C) 162 D) 261 E) 226

31. 2003. FON
Niz brojeva a1 , a2 , ..., a100 je geometrijski. Zbir svih članova niza je pet puta veći od zbira svih
članova tog niza sa parnim indeskima. Količnik tog niza je:
1 1 1 1 1
A) B) C) D) E)
32 16 8 4 2
32. 2006. SF
1
Ako su prva dva člana geometrijskog niza (progresije) i 2, onda je treći član:
2
A) 4 B) 8 C) 16 D) 64 E) 32
2a. Beskonačni geometrijski niz
33. 2006. FF
1 1 1 1
Beskonačni zbir − + − + ... je:
3 9 27 81
1 1 1 3
A) 1 B) C) D) E)
2 3 4 4
34. 2008. MF
Ako je zbir svih članova beskonačnog geometrijskog niza 2a + a 2 + a + ... jednak 8, onda broj
a pripada intervalu:
A) [ 0,1) B) [1, 2 ) C) [ 2, 3) D) [ 3, 4 ) E) [ 4, +∞ )
35. 2003. FF
x2
Zbir geometrijskog reda (1 + x ) + x + + ... iznosi 49 za:
1+ x
1 1
A) x = 6 B) x = −7 C) x > − D) x = − E) x = −8
2 2
36. 2002. TMF

1+ i
Vrednost zbira 1 + z + z 2 + ... + z 30 , gde je z = je:
2
i 1 −1 + i −1 − i
A) −1 + i B) − C) − D) E)
2 2 2 2
37. 2002. FF
π
Ako je x = , zbir geometrijskog reda 1 + cos x + cos 2 x + cos3 x + ... je:
3
(
A) 2 2 + 3 ) (
B) 2 2 − 3 ) C) 1 D) 2 3 E) 2
38. 2004. FF
1
Beskobnačni zbir log 1 x + log 21 x + log 21 x + ... je za:
8 8 8
2
1 1
A) x = 2 B) x = 8 C) x = D) x = 3 E) x =
3 2
39. 2009. ETF

108
Zbir članova beskonačne geometrijske progresije je 3, a zbir kubova njenih članova je . Tada
13
je zbir kvadrata njenih članova jednak:
9 9 3 3 27
A) B) C) D) E)
2 4 4 2 8

3. Aritmetički i geometrijski niz
40. 2003. SF 1257

Drugi, četvrti i osmi član nekonstantnog aritmetičkog niza su istovremeno prva tri člana nekog
geometrijskog niza. Količnik tog geometrijskog niza je:
A) 6 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5
41. 2001. GF 1003

Prvi treći i sedmi član aritmetičke progresije čine prva tri člana geometrijske progresije. Četvrti
član geometijske progresije je u aritmetičkoj progresiji:
A) 15. član B) 14. član C) 10. član D) 11. član E) 17. član
42. 2001. TMF 978

U aritmetičkom nizu, sa različitim članovima, prvi, peti i jedanaesti član obrazuju geometrijski niz.
Ako je prvi član 24, odrediti deseti član aritmetičkog niza.
A) 48 B) 50 C) 51 D) 54 E) 72
43. 2001. SF 953

Prvi članovi geometrijske progresije i strogo rastuće aritmetičke progresije jednaki su 2. Treći
članovi tih progresija takođe su jednaki. Ako je drugi član aritmetičke progresije za 4 veći od
drugog člana geometrijske progresije, onda je zbir njihovih četvrtih članova jednak:
A) 16 B) 92 C) 36 D) 72 E) 80
44. 2006. MF
Neka su brojevi a1 , a2 , a3 , a4 uzastopni članovi rastućeg aritmetičkog niza, a b1 , b2 , b3 , b4 uzastopni
članovi geometrijskog niza. Ako je a1 = b1 = 1, a2 = b2 i b3 − a3 = 1, onda je b4 − a4 jednako:
A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5
45. 2006. ETF

Zbir prva tri člana rastućeg geometrijskog niza je 91. Ako tim članovima dodamo redom 25, 27 i 1
dobijamo tri broja koja obrazuju aritmetički niz. Sedmi član datog geometrijskog niza je:
A) 567 B) 1701 C) 5103 D) 5706 E) 5063
46. 2009. MF
Brojevi a, b, c su uzastopni članovi rastućeg aritmetičkog niza, a brojevi a, b, c + 1 su uzastopni
članovi geometrijskog niza. Ako je a + b + c = 18, onda je a 2 + b 2 + c 2 jednako:
A) 109 B) 116 C) 126 D) 133 E) 140

9
Brojevi 2, 6, su članovi:
2
A) opadajuće aritmetičke progresije B) rastuće aritmetičke progresije
9n 1
C) geometrijske progresije D) niz sa opštim članom an = + , ( n = 1, 2,...)
2 n
2+ 6
E) Niza sa opštim članom an = − 1 ( n = 1, 2,... )
n
Analitička geometrija (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Analitička geometrija
1. Tačka
1. MF2000
Neka su A(1, 1) i B (3,11) tačke u koordinatnoj ravni Oxy . Ako tačka S deli duž AB u razmeri
AS : SB = 3 : 7 , zbir njenih koordinata je:
26 27 28
A) 5 B) C) D) E) 6
5 5 5
2. EF, MF, FiF, FH 2001

 7
Trougao ABC je zadat koordinatama svojih temena: A (1,1) , B ( 4, 5) , C  0,  . Dužina visine
 3
hc = CC ′, C ′ ∈ AB je:
4 8 7
A) B) 1 C) D) 2 E)
3 5 3
3. MF 2002
Date su tačke P (0, 0), Q(1,1), R (3,5), S (3, 3), T (2, 4). Koju od tačaka treba odbaciti da bi preostale
četiri bile temena paralelograma.
A) P B) R C) Q D) T E) S
4. TMF 2003
Stranice trougla pripadaju pravama x + y − 4 = 0, x − y + 2 = 0,3 x − y − 8 = 0. Površina tog trougla
jednaka je:
A) 16 2 B) 32 C) 8 D) 27 3 E) 16
5. GF 2003
Tačke D ( 2,3 ) , E ( −1, 2 ) i F ( 4,5 ) su središta stranica BC , CA i AB trougla ABC . Zbir koordinata
tačke A jednak je:
A)-2 B)0 C)1 D) 5 E)11
2. Prava
6. EF 2001
Jednačina prave koja prolazi kroz tačke A (1, −1) i B ( 3,3 ) je:
A) 2 x − y − 3 = 0 B) −3 x + y + 4 = 0 C) y = x + 1
7. 2007. ETF FiF

Rastojanje tačke (1, −1) od prave x + 2 y − 4 = 0 iznosi:
A) 2 B) 3 C) 3 D) 4 E) 5
8. 2006. FF
Rastojanje tačke ( 2, 2 ) od prave y + x + 2 = 0 je:
2
A) B) 2 C) 3 2 D) 3 E) 6
2

9. 2004. FF
Rastojanje tačke (1,1) od prave y + x + 1 = 0 je:
3 2 2 3
A) B) C) 0 D) 2 E) 2
2 3
10. 2009. MF
Rastojanje koordinatnog početka O pravouglog koordinatnog sistema xOy od prave zadate
jednačinom y = 3 x + 5 je:
3 10 5 5 10
A) B) C) D) E)
2 3 2 3 2
11. SF 2001
Ako je P presečna tačka pravih 2 x + y − 1 = 0 i x − y + 4 = 0 , onda je njeno rastojanje od prave
x + 2 y = 0 jednako:
A) 2 5 B) 10 C) 2 D) 5 E) 3
12. SF 2000
Ako tačka M ( x, y ) pripada pravoj 2 x + y − 6 = 0 i ako je jednako udaljena od tačaka A ( 3,5 ) i
B ( 2, 6 ) , tada je proizvod xy :
A) 30 B) 0 C) 14 D) 15 E) 27
13. GF 2001
Tačka prave 4 x + 3 y − 12 = 0 koja je jedako udaljena od tačaka A ( −1, −2 ) i B (1, 4 ) je:
3   4
A)  , 3  B)  2,  C) ( 0, 4 ) D) ( 2,3) E) ( 3, 0 )
2   3
14. TMF 2002

Zbir kvadrata koordinata tačke prave p :3x + 2 y − 6 = 0 koja je jednako udaljena od tačaka
A ( −1, −3) i B ( 3,1) je:
A) 70 B) 72 C) 50 D) 60 E) 55
15. SF 2006
Ako je tačka M ( a, b ) koja pripada pravoj x + 2 y − 10 = 0 , podjednako udaljena od tačaka A ( 6,3) i
B (1, 2 ) , onda je a − b :
A) 0 B) 2 C) 3 D) 1 E) 5
16. 2008. MF
Ako tačka M ( xo , yo ) pripada pravoj 8 x + 3 y − 15 = 0 i ako je jednako udaljena od tačaka A ( 8, 2 ) i
B ( 2, 4 ) , tada je proizvod x0 y0 jednak:
A) −9 B) 0 C) 6 D) 9 E) 12
17. EF, FiF 2006

Jednačin prave koja je normalna na pravu 2 x + 3 y + 5 = 0 ima koeficijent pravca:
3 3 2 2 1
A) B) − C) D) − E)
2 2 3 3 2

18. SF 2005
Date su tačke M ( 3, 4 ) i N (1, 2 ) . Jednačina prave koja sadrži tačku N , a koja je normalna na
duž MN je:
A) x − y + 1 = 0 B) y − x + 1 = 0 C) x + y + 1 = 0 D) x + y − 3 = 0 E) 2 x + 2 y − 1 = 0
19. 2007. FON

Zbir koordinata normalne projekcije tačke M ( −1, 4 ) na pravu određenu tačkama A ( −2, −1) i
B ( 4,3) jednak je:
A) −2 B) −1 C) 0 D) 2 E) 5
20. SF, FON 2002

Prava sadrži tačku A ( 8, 15) i seče pravu y = 7 x + 9 u tački B pod pravim uglom. Zbir koordinata
tačke B je:
A)9 B)17 C)17,8 D) -7 E) 0
21. RGF 2000

Tačka simetrična tački A (1,3) u odnosu na pravu koja je određena tačkame B ( 8, 2 ) i C ( −4, −7 ) je:
A) A1 ( 7, −5) B) A1 ( 7, −4 ) C) A1 ( 5, −4 ) D) A1 ( 8, −4 )
22. MaF 2002

Tačka simetrična tački A ( 3, 2 ) u odnosu na pravu 2 x − y + 1 = 0 je:
A) (1, 4 ) B) (1, 6 ) C) (1,5 ) D) ( 2,3) E) ( −1, 4 )
23. FON 2003

Ako je B ( x0 , y0 ) simetrična tački A ( −5,13) u odnosu na pravu 2 x = 3 y + 3 , onda je zbir
x0 + y0 jednak:
A) 22 B)11 C) -11 D) -22 E) 0
24. MF 2006
Koeficijent pravca simetrale duži čije su krajnje tačke A ( −2, −1) i B ( 2, 2 ) jednak je:
3 3 4 4
A) −1 B) C) − D) E) −
4 4 3 3
25. FON 2000

Dva naspramna temena kavadrata ABCD su tačke A(−1, 3) i C ( 5,1) . Jednačina prave određena
dijagonalom BD je:
A) x + 3 y − 8 = 0 B) 2 x + y − 1 = 0 C) x − 2 y − 3 = 0 D) x − 2 y + 7 = 0 E) 3 x − y − 4 = 0
26. 2004. FON

Tačke A ( 7,1) i B ( −1, 3) su temena osnovice jednakokrakog trougla ABC , pri čemu teme C pripada
pravoj x − y − 4 = 0. Proizvod koordinata tačke C je:
A) −4 B) 4 C) 6 D) −6 E) 7
27. 2007. MF
Prava l seče pravu y = 2 x − 2 u tački A, a pravu y = x + 1 u tački B. Ako je tačka M (1,1) središte
duži AB, onda je jednačina prave l :
A) y = x B) y = 2 x − 1 C) y = 1 D) y = 2 − x E) x = 1

28. 2004. FF
Jednačine pravih koje prolaze kroz koordinatni početak i imaju odsečak između pravih
2 x − y + 5 = 0 i 2 x − y + 10 = 0 jednak 10 su:
A) 3 x + y = 0, x − 3 y = 0 B) 3 x − y = 0, x − 3 y = 0 C) 3 x + y = 0, x + 3 y = 0
D) x + 3 y = 0,3x − y = 0 E) 2 x + 3 y = 0,3x + 2 y = 0
29. FF 2002
Geometrijsko mesto tačaka M = ( x, y ) koje su četiri puta bliže pravoj x = 1 nego tački (16, 0 ) je:
A) 15 x 2 + y 2 = 240 B) 15 x 2 − y 2 = 240 C) 3 x 2 − y 2 = 12 D) 15 y 2 − x 2 = 240 E) 3 x 2 + y 2 = 12
30. TMF 2001

Date su tačke A ( 0, a ) i B ( 0, b ) , 0 < a < b . Ako se iz tačke C ( x, 0 ) , x > 0, duž AB vidi pod
maksimalnim uglom, tada je x jednako:
a +b
A) ab B) C) a (b − a ) D) b (b − a ) E) ab
2
3. Kružnica
31. MF 2000
2 2 2 2
Najmanje rastojanje tačke M kruga ( x − 2 ) + ( y + 3) = 4 i tačke N kruga ( x + 4 ) + ( y − 5 ) = 9 je:
A) 0 B) 5 C) 5 D) 10 E) 15
32. TMF 2000

Jednačina prave kojoj pripada tetiva kruga x 2 + y 2 − 4 x + 2 y + 1 = 0 , čije je središte tačka A ( 3, 0 ) ,
glasi:
A) y = 0 B) y = 3 + x C) y = 2 x − 6 D) x = 3 E) x + y − 3 = 0
33. GF 2000
Prava 3 x − y − 1 = 0 i kružna linija x 2 + y 2 − 4 x − 1 = 0 seku se pod oštrim uglom od:
A) 30o B) 45o C) 60o D) 75o E) 90o
34. EF, MF, FiF, FH 2001

2 2
Rastojanje presečnih taki pravih 2 x − y = 3 i x − 2 y = 0 od centra krug ( x − 6 ) + ( y − 4 ) = 9 je:
A) 7 B) 6 C) 5 D) 4 E) 3
35. TMF 2001

Najkraće rastojanje između krive x 2 + y 2 − 4 x − 2 y + 1 = 0 i prave x − y + 3 = 0 je:
4
A)
5
B) 2 ( )
2 −1 C) 1 D) 2 E)
2
3
36. GF 2001
Prava x = 1 seče kružnu liniju x 2 + y 2 = 4 u tačkama T1 i T2 . Data prava i tangente kružne linije u
tačkama T1 i T2 određuju trougao T1T2 P . Površina trougla je:
3
A) π B) 4 3 C) 4 2 D) 3 E) 3 3
2

37. EF 2001
Kružnica x 2 + 4 y + y 2 = 0 ima centar C i poluprečnik R :
A) C ( 0, −2 ) , R = 1 B) C ( 0, 2 ) , R = 2 C) C (0, −2), R = 2
38. EF 2001
Jednačina kružnice čiji je centar tačka C ( −1,1) i koja dodiruje pravu 4 x + 3 y + 11 = 0 je:
2 2 2 2 2 2
A) ( x − 1) + ( y + 1) = 4 B) ( x + 1) + ( y − 1) = 2 C) ( x + 1) + ( y − 1) = 4

Najviše jedna od pravih p1 : y = − x + 7; p2 : y = − x + 4; p3 : y = x + 6; p4 : y = x + 4 je tangenta kruga
x 2 − 2 x + y 2 − 2 y = 6 . Koja?
A) p1 B) p2 C) p3 D) p4 E) Nijedna
40. TMF 2002

Jednačina kružnice čiji je centar tačka C ( 3, − 1) koja na pravoj p :2 x − 5 y + 18 = 0 odseca tetivu
dužine 6 je:
2 2 2 2 2 2
A) ( x − 3) + ( y + 1) = 38 B) ( x − 3) + ( y + 1) = 28 C) ( x − 3) + ( y + 1) = 30
2 2 2 2
D) ( x − 3) + ( y + 1) = 18 E) ( x − 3) + ( y + 1) = 20
41. GF 2002
Najkraće rastojanje od tačke T ( −7, 2 ) do tačke kružne linije x 2 + y 2 − 10 x − 14 y − 151 = 0 jednako je:
A) 10 B) 2 C) 7 D) 2 + 3 E) 3
42. EF 2002
Jednačina kružnice sa centrom u tački ( −1, 3) koja dodiruje y-osu glasi:
2 2 2 2 2 2
A) ( x + 1) + ( y − 3) = 1 B) ( x + 1) + ( y − 3) = 9 C) ( x − 1) + ( y + 3) = 9
43. FF 2003
Jednačine tangente kruga x 2 + y 2 + 2 x + 4 y = 0 koje su normalne na pravu 2 x − y = 0 su:
2y − x = 0 2y + x = 0 2y + x = 0 2y − x = 0 2y − x = 0
A) B) C) D) E)
2 y − x − 10 = 0 2 y + x + 10 = 0 2 y + x − 10 = 0 2 y − x + 10 = 0 2y − x + 5 = 0
44. TMF 2003

Data je jednačina kružnice x 2 + y 2 − 4 x + 2 y + 1 = 0 i tačka A ( 3, 0 ) , središte njene tetive PQ .
Jednačina prave koja sadrži tetivu PQ je:
A) x − y − 3 = 0 B) x + y + 3 = 0 C) 2 x + y − 6 = 0 D) 2 x − y − 6 = 0 E) x − y = 0
45. MF 2005
Tangenta konstruisana iz tačke A ( −7, 24 ) na kružnu liniju x 2 + y 2 = 225 dodiruje tu liniju u tački T .
Površina trougla AOT ( gde je O koordinatni početak) iznosi:
A) 120 B) 150 C) 200 D) 250 E) 300
46. MF 2005
2
Ukupan broj zajedničkih tačaka prave x − y + 2 = 0 i kružnih linija ( x + 2 ) + y 2 = 1 i
2 2
( x − 2) + ( y − 2 ) = 2 je:
A) 0 B) 1 C) 2 D) 3 E) 4

47. MF 2005
Zbir koeficijenata pravaca tangenti kružnica x 2 + y 2 = 2 koje sadrže presečnu tačku pravih
x − y − 1 = 0 i x + y + 3 = 0 je:
A) 2 B) 6 C) -2 D) − 6 E) 2 6
48. FON 2005

Od svih tačaka krive x 2 + y 2 − 8 x − 6 y = 0 najbliža pravoj 4 x + 3 y − 75 = 0 je tačka A (α , β ) . Vrednsot
izraza α 2 − β 2 je jednaka:
A) 28 B) -2 C) -28 D) 0 E) 2
49. FON 2006

Ako je prava kx − 4 y + 16 = 0 tangenta kruga x 2 + y 2 + 2 x − 4 y + 4 = 0 , tada je parametar k jednak:
3
A) -3 B) 4 C) -4 D) 3 E)
4
50. 2004. MF
Koeficijent pravca tangente na krug x 2 + y 2 = 25 u njegovoj tački A ( 3, 4 ) je:
3 4 3 4
A) B) C) 1 D) − E) −
4 3 4 3
51. 2004. MF
Prava koja sadrži tačku P ( a, a ) i centar O kruga x 2 + y 2 = a 2 seče taj krug u tački A između tačaka
O i P. Tada je odnos OP : OA jednak:
3
A) 1 B) C) 2 D) 2 − 2 E) 2 −1
2
52. 2008. MF
2 2
Jednačina kruga simetričnog grugu ( x + 2 ) + ( y − 1) = 4 u odnosu na tačku (1, 2 ) je:
1 1 7
A) x 2 − 8x + y 2 − 6 y + 21 = 0 B) x 2 − x + y2 + y − = 0 C) x 2 + 4 x + y 2 − 2 y + 1 = 0
4 4 2
D) x 2 − x + y 2 + 2 y + 1 = 0 E) x 2 + 8 x + y 2 + 6 y + 21 = 0
53. 2008. FON

Ako je M ( x0 , y0 ) tačka kružnice x 2 + y 2 − 2 x − 2 y − 3 = 0 koja je najbliža tački A ( 4, −5 ) , onda je zbir
x0 + y0 jednak:
5
A) 1 B) −2 C) D) 2 E) −1
2
54. 2009. FON

Prava p sadrži centar kružnice x 2 + y 2 − 2 x + 6 y − 6 = 0 i paralelna je pravoj 2 x − y + 3 = 0. Površina
trougla koga prava p obrazuje sa koordinatnim osama je:
9 25 25 25 27
A) B) C) D) E)
2 4 6 8 8
55. 2005. FF
Poluprečnik kruga koji dodiruje dve paralelne prave 2 x + y + 2 = 0 i 2 x + y − 18 = 0 je:
A) 4 B) 2 C) 4 5 D) 2 5 E) 2 3

Poluprečnik kruga koji sadrži tačke ( −2, 0 ) i (1, −3) a centar mu pripada pravoj x + y = 0, jeste:
13 13 13 13
A) 13 B) C) D) E)
2 2 2 6

Zbir koeficijenata pravca tangenti kružnice x 2 + y 2 = 2 koje sadrže presečnu tačku pravih
x − y − 1 = 0 i x + y − 3 = 0 je:
A) 2 B) 6 C) −2 D) − 6 E) 2 6
58. 2009. ETF

Jednačina kruga čiji je centar presečna tačka pravih x + 2 y − 2 = 0, 3 x + y + 4 = 0 i koji dodiruje pravu
5 x + 12 y − 1 = 0, jeste:
2 2
2 2 B) ( x + 2 ) + ( y − 2 ) = 4 2 2
A) ( x − 2 ) + ( y + 2 ) = 1 C) ( x + 2 ) + ( y − 2 ) = 1
2 2 1
D) ( x − 2 ) + ( y + 2 ) = E) x 2 + y 2 − 4 x + 4 y + 3 = 0
13
59. 2003. MF
Prava y = k ( x + 5 ) i krug x 2 + y 2 = 9 imaju zajednaičkih tačaka ako i samo ako je:
3 3 3 3 3 3
A) − ≤k≤ B) − ≤ k ≤ C) 0 ≤ k ≤ D) 0 ≤ k ≤ E) −1 ≤ k ≤ 1
4 4 5 5 4 5
4. Elipsa, hiperbola i parabola
60. TMF 2000

Na paraboli y = x 2 odrediti tačku koja je najbliža pravoj y = 2 x − 4 .
A) (1, 1) B) ( −1, 1) C) ( 2, 4 ) D) ( 0, 0 ) E) (1, − 2 )
61. RGF 2000

Jednačina tangente parabole P : y = x 2 + 2 x + 2 , koja je paralelna pravoj p : y = 2 x , glasi:
3
A) y = 2 x + 2 B) y = 2 x + 1 C) y = 2 x D) y = 2 x +
2
62. FON 2001

Prava y = kx + n sadrži tačku A ( 0, − 10 ) i tangenta je hiperbole 4 x 2 − y 2 = 20 . Tada k 2 pripda
intervalu:
A) ( 0, 6] B) ( 6,12] C) ( 24,36] D) (12, 18] E) (18, 24]
63. MaF 2001

Dužina tetive elipse x 2 + 2 y 2 = 18 , koja pripada simetrali prvog i trećeg kvadranta koordinatnog
sistema Oxy , je:
A) 3 3 B) 4 3 C) 6 2 D) 5 3 E) 8

64. FF 2002
Jednačina parabole koja sadrži tačke preseka prave x − y = 0 i kruga x 2 + y 2 − 4 y = 0 i simetrična
je u odnosu na x-osu je:
A) y = x 2 B) x 2 = 4 y C) x 2 = 2 y D) y 2 = 4 x E) y 2 = 2 x
65. MF 2003
Data je parabola y = x 2 − 2 x + 2 i tačke A ( −2,0 ) i B ( −1, 0 ) . Tačka C na datoj paraboli za koju je
površin trougla ABC minimaln ima koordinate:
A) ( 0,1) B) (1,1) C) ( 5, − 7 ) D) ( 2, 2 ) E) ( 0, 2 )
66. EF, FiF, FH 2003

Ako je prava y = kx + n zajednička tangenta kruga x 2 + y 2 = 4 i elipse 2 x 2 + 5 y 2 = 10 , tada je
k 2 + n2 jednako:
A) 7 B)14 C)6 D)5 E) 4
67. MF 2005
Rastojanje između žiža elipse 4 x 2 + 9 y 2 = 36 je:
A) 4 B) 2 5 C) 6 D) 13 E) 5
68. MF 2006
Prava x + y = 3 je tangenta elipse α 2 x 2 + 4 y 2 = 4α 2 ako i samo ako je pozitivan parametar α jednak:
A) 2 B) 5 C) 6 D) 7 E) 2 2
69. GF 2001
Među tačkama parabole y = x 2 + 4 x + 7 tačka T je najbliža pravoj y = 2 x − 9. Rastojanje tačke T od
date prave je:
34
A) 2 11 B) C) 5 2 D) 4 3 E) 3 5
5
70. 2004. MF
U koordinatnoj ravni Oxy, jednačinom 2 x 2 = 1 − y 2 je određena:
A) prava B) parabola C) kružnica D) elipsa E) hiperbola
71. 2004. FF
Zajedničke tangente elipsi x 2 + 8 y 2 = 8 i 8 x 2 + y 2 = 8 koje zaklapaju oštar ugao sa pozitivnim delom
x - ose su:
A) y − x + 3 = 0, y − x − 3 = 0 B) y + x + 1 = 0, y + x − 1 = 0 C) y − x + 2 = 0, y − x − 2 = 0
D) y + x + 4 = 0, y + x − 4 = 0 E) y − x + 5 = 0, y − x − 5 = 0
72. 2004. FF
Jednačina geometrijskog mesta tačaka M = ( x, y ) koje su dvostriko bliže pravoj x − 1 = 0 nego tački
( 4, 0 ) je:
A) 3 x 2 − y 2 = 12 B) x 2 − 3 y 2 = 12 C) 3 x 2 + y 2 = 12 D) x 2 + 3 y 2 = 12 E) x 2 − y 2 = 12

73. 2005. FF
Hiperbola b 2 x 2 − a 2 y 2 = a 2b 2 ima asimptote 4 y ± 3x = 0 i tangentu 5 x − 4 y = 16. Jednačina kruga koji
prolazi kroz tačku ( −3, 4 ) i kroz obe žiže hiperbole je:
2 2
A) x 2 + ( y − 1) = 18 B) ( x + 1) + y 2 = 20 C) x 2 + y 2 = 25
2 2 2 2
D) ( x − 1) + ( y − 1) = 25 E) ( x + 1) + ( y + 1) = 29
74. 2005. FF
Jednačina parabole y 2 = 2 px, kojoj je prava 3 x + 2 y + 3 = 0 tangenta, je:
9 9
A) y 2 = −9 x B) y 2 = x C) y 2 = 3 x D) y 2 = − x E) y 2 = 9 x
2 2
75. 2006. FF
U krug x 2 + y 2 = 25 upisana je elipsa b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2 b2 (zajedničke tačke nalaze se na x - osi).
Elipsa polovi poluprečnik kruga koji prolazi kroz tačku ( 4,3) . Jednačina elipse je:
A) 3 x 2 + 25 y 2 = 75 B) 28x 2 + 3 y 2 = 75 C) 25x 2 + 3 y 2 = 75 D) 3 x 2 + 28 y 2 = 75 E) 3 x 2 + 28 y 2 = 84
76. 2006. FF
Rastojanje tangenti hiperbole x 2 − 2 y 2 = −16 paralelnih sa pravom 2 x + 4 y − 5 = 0 je:
6 5 4 5 5 2 5 8 5
A) B) C) D) E)
5 5 5 5 5
77. 2008. ETF

Ako sa ϕ označimo oštar ugao koji grade tangente povučenje iz tačke ( −4,1) na parabolu
y 2 = 2 x, tada je ugao ϕ jednak:
π π 6 5 2
A) B) C) arctg D) arctg E) arctg
4 2 7 9 7

Funkcije (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.php)
Funkcije
1. Vrednost funkcije
1. 2006. SF
x −1
Ako je f ( x ) = za svako x ≠ 3, onda je za sve x ≠ 2 f ( x + 1) jednako:
3− x
x 1 x +1 2
A) B) C) x D) E)
2−x x−2 x−2 2−x
2. 2005 ETF FiF FH

Ako je f ( x ) = x 2 + x + 1 tada je f ( x + 2) − 2 f ( x + 1) + f ( x) za svako x jednako:
A) 2 B) 0 C) x + 2 D) x E) x + 3
3. 2002. FF
1 2
Ako je f ( x ) =
3
( x + 2 x − 1) , vrednost izraza 2 f ( x + 2 ) + f ( − x − 1) − x 2 − 4 x − 6 je:
10 4
A) −4 B) −2 C) 0 D) − E)
3 3
4. 2009. FON
Ako je f ( x ) = x 2009 + x 2008 + 22008 onda je 2−2009 ( f ( 2 x ) + f ( −2 x ) ) jednako:
A) x 2009 + 1 B) x 2008 + 2 2008 C) x 2009 − 1 D) x 2008 + 1 E) x 2008 − 1
5. 2005. SF
Ako je f ( x + 2 ) = x 2 + 3 x + 5, onda je f ( 3 ) jednako:
A) 9 B) 7 C) 12 D) 13 E) 14
6. 2009. MF
 x +3
Ako je f   = 3x + 2 za x ∈ R \ {1} onda je f ( 5 ) jednako:
 x +1 
1 1 5
A) − B) C) D) 5 E) 17
2 2 2
7. 2003. MF
 x +3
Ako je f   = 2 x + 3 za x ∈ R \ {1} onda je f ( 5 ) jednako:
 x +1 
A) 2 B) 5 C) 1 D) 4 E) 3
8. 2003. SF
 x+3  1
Ako je f   = x + 5 za svako x ≠ − , onda je f ( −2 ) :
 2x + 1  2
A) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5
9. 2000. SF
 x+2
Ako je f   = 2 x + 5, tada je f (2) =
 x −1 
A) −9 B) 9 C) 17 D) −13 E) 13

10. 2006. FF
Ako je f ( x ) = arccos ( log 2 x ) onda f ( 2 ) je:
π π π π π
A) B) C) D) + 2k π k ∈ Z E) + 2k π k ∈ Z
3 6 2 3 6
11. 2004. FF
Ako je f ( x ) = ax 2 + bx i ako važi da je f ( x ) − f ( x − 1) = 5 x, onda izraz a + 2b ima vrednost:
9 15
A) B) 6 C) D) 9 E) 15
2 2
12. 2003. FF
Polinom trećeg stepena čiji je slobodan član jednak 0 i koji zadovoljava jednakost
f ( x ) − f ( x − 1) = x 2 je:
1 1 1
A) x ( 2 x + 1) ( x + 1) B) x ( 2 x − 1)( x + 1) C) x ( 2 x + 1) ( x − 1)
6 6 6
1 1
D) x ( 2 x − 1)( x − 1) E) x ( −2 x + 1)( x + 1)
6 6
13. 2002. ETF, MF, FiF FH

Ako je f : R → R i f ( x ) + 2 f (1 − x ) = x za svako x ∈ R, onda je f ( x ) jednako:
2 2 2 1
A) − x + B) x − C) x + D) x − E) x (1 − x )
3 3 3 3
2. Složena funkcija
14. 2002. GF
1
Ako je f ( x ) = x + , tada vrednost izraza f ( 0, 4 ) + f ( f ( 0, 4 ) ) pripada intervalu:
x
A) [ 4, 6 ) B) [ 2, 4 ) C) [ 6, 8) D) [ 0, 2 ) E) [8,10 )
15. 2001. SF
x −1
Ako je f ( x ) = , onda je f ( f ( 0,125) ) jednako:
x +1
1 1 1
A) 8 B) −8 C) D) − E)
8 8 64
16. 2000. GF
  5    5 
Ako je f ( x ) = x + 1, g ( x ) = 4 x − 1 onda je zbir f  g    + g  f    jednak:
  
4   4 
7
A) 10 B) 2 5 C) 5 − 5 D) 5 + 5 E)
2
17. 2005. FF
  π 
Ako je f ( x ) = x 3 − x i ϕ ( x ) = sin 2 x, onda je f  ϕ    jednako:
  12  
1 3 3 3
A) B) − C) 0 D) − E)
2 8 8 2

18. 2004. FF
Ako je f ( x ) = x + 1 i g ( x ) = x , onda je funkcija f ( g ( x ) ) jednaka:
A) x +1 B) x +1 C) x + 2 D) 4
x E) x + x + 1
19. 2009. ETF

Date su funkcije f ( x ) = 1 − x i g ( x ) = 2 − x . Tada je izraz f ( g ( x ) ) − g ( f ( x ) ) jednak:
A) 0 B) − x C) x D) −2 E) 2

(
Data je funkcija f ( x ) = 2 x − x 2 . Tada je f f ( f (1 − x ) ) jednako: )
8
A) 2x 4 − x8 B) 2x − x16 C) 1 − (1 − x ) D) 2x 3 − x 8 E) 1 − x8
21. 2003. GF 1317

x
Ako je f ( x ) =
x +1
( )
, onda je f f ( f ( x ) ) jednako:
2x + 3 x−2 x 3x 5x + 4
A) B) C) D) E)
4x + 2 x +1 3x + 1 5x + 2 x
22. 2002. SF FON 1068

x −1   1 
Ako je f ( x ) = , onda je za x ≠ −1 i x ≠ 0 f  f    jednako:
x +1   x 
1 1
A) − f   B) C) − x D) f ( f ( x ) ) E) x
x x
23. 2002. FF 1091

(
Ako je f ( x ) = x 2 i g ( x ) = 2 x , onda g f ( g ( x ) ) je: )
2x x 2 4 2
A) 22 B) 22 C) 32 x D) 2 x E) 2 x
24. 2004 FON

2x −1
Ako je f ( x − 1) = , onda je f ( f ( x ) ) jednako:
x+2
x+2 2x +1 x +1 3x − 4 x+2
A) B) C) D) E)
2x +1 x+3 x+2 4x + 3 2x −1
25. 2007 MF
Ako je f ( 2 x − 1) = x , onda je f ( f ( x ) ) jednako:
x+3 2 x−3
A) 2 x − 1 B) C) ( 2 x − 1) D) x 2 E)
4 4
26. 2008 FON
 x +1   1 1 
Ako je f  =x
2008
− 2 x 2007 + 1 za x ∈  −∞,  ∪  , +∞  , onda je f ( f ( 2 ) ) jednako:
 2 x − 1   2   2 
A) 0 B) 1 C) 3 D) 4 E) 2
27. 2005 FON

1
Ako je f1 ( x ) = f ( x ) = i f n +1 ( x ) = f n ( f ( x ) ) za n ∈ N , onda je vrednost f 2005 ( x ) za
1− x
x = 2005 jednaka:
1 1 2005 2005
A) − B) 2004 C) − D) − E)
2004 2005 2004 2004
_ Milos Stanic
28. 2006. ETF FiF

x  3
Funkcije f i g zadate su sa g ( f ( x ) ) = i g ( x ) = log16 x . Tada je f ( −1) + f  −  jednako:
2  2
3 7 5 5 3
A) B) C) D) E)
2 4 8 2 8
3. Oblast definisanosti funkcije
29. 2006. FF
Oblast definisanosti realne funkcije f ( x ) = − x je:
A) { x ∈ R | x > 0} B) { x ∈ R | x ≥ 0} C) { x ∈ R | x < 0} D) { x ∈ R | x ≤ 0} E) { x ∈ R}
30. 2005. FF
x −1
Oblast definisanosti funkcije f ( x ) = je:
x +1
A) { x ∈ R | −1 < x < 1} B) { x ∈ R | 0 ≤ x ≤ 1} C) { x ∈ R | x < −1ili x ≥ 1}
D) { x ∈ R | x ≤ −1ili x ≥ 1} E) { x ∈ R | x ≤ −1ili x > 1}
31. 2003. EF
Oblast definisanosti funkcije f ( x ) = x 2 − 15 x + 54 je interval:
A) ( 0, 6] ∪ [ 9, +∞ ) B) [ 9, +∞ ) C) ( −∞, 6] ∪ [ 9, +∞ )
32. 2001. EF i 2002. EF

1
Oblast definisanosti funkcije f ( x ) = 1 − x 2 je skup:
x ( x + 1)
A) [ −1,1) B) [ −1, 0 ) ∪ ( 0,1] C) ( −1, 0 ) ∪ ( 0,1]
33. 2003. TMF

2x − 1
Oblast definisanosti funkcije f ( x ) = log 2 je:
x+2
A) [ 3, +∞ ) B) ( −∞, −2 ) ∪ ( 3, +∞ ) C) ( −∞, −2 ) ∪ [ 3, +∞ ) D) ( −2, 3] E) [ −2, 3)
34. 2003. FF
( )
Funkcija log − x2 + 6 x −5 log 2 ( − x 2 + 6 x − 7 ) je definisana za:
A) x < 1 B) 1 < x < 2 C) 2 < x < 4 D) 4 < x < 5 E) x > 5
35. 2007 FON

1
Funkcija f ( x ) = 2
je definisana za sve vrednosti argumenta x ako i samo ako:
mx + ( m − 8) x + 1
A) m ∈ (1, 8 ) B) m ∈ (1,16 ) C) m ∈ ( 4, 8) D) m ∈ ( 4,16 ) E) m ∈ ( 8,16 )
36. 2000. GF
1
−
 x2 + ( m − 3) x + 1 2
Za koje vrednosti realnog parametra m funkcija f ( x) = log 1  2  je definisana za
2 
 2 x − 5 x + 5 
svako realno x ?
A) −6 < m < 5 B) za svako realno m C) 1 < m < 2 D) −6 < m < 2 E) ni za jedno m

4. Inverzna funkcija
37. 2003. FF
5x
Inverzna funkcija f −1 ( x ) funkcije f ( x ) = + 2 je:
3− x
3 ( x − 2) x−2 x+3 x+3 3 ( x + 2)
A) B) C) D) E)
x+3 x+3 x−2 3 ( x − 2) x−3
38. 2005. FF
Inverzna funkcija funkcije f ( x ) = 4 − x 2 , − 2 ≤ x ≤ 0 je:
A) f −1 ( x ) = x 2 − 4 B) f −1 ( x ) = 4 − x 2 , 0 ≤ x ≤ 2 C) f −1 ( x ) = − 4 − x 2 , 0 ≤ x ≤ 2
D) f −1 ( x ) = 2 − x 2 , 0 ≤ x ≤ 2 E) f ( x )
39. 2006. FF
Inverzna funkcija funkcije f ( x ) = 2 x + 6 je:
A) f −1 ( x ) = log 2 ( x + 6 ) B) f −1 ( x ) = log 2 ( x − 6 ) C) f −1 ( x ) = log 6 ( x + 2 )
D) f −1 ( x ) = log 6 ( x − 2 ) E) f −1 ( x ) = log 6 x + 6
40. 2002. FF
Inverzna funkcija f −1 ( x ) funkcije f ( x ) = 1 + log 3 ( x 2 − 1) čiji je domen { x | x < −1} , je:
A) 3x −1 + 1 B) − 3x −1 + 1 C) − 3x + 1 D) 3x + 1 E) 3x −1 + 2
5. Jednakost funkcija
41. 2005 ETF FiF FH

x2 2
Date su finkcije f1 ( x ) = x, f 2 ( x ) =
x
, f3 ( x ) = x2 , f 4 ( x ) = ( x) . Tačan je iskaz:
A) Sve funkcije su međusobno jednake B) f1 = f 2 ≠ f3

C) Među datim funkcijama nema međusobno jednakih D) f1 = f 3 ≠ f 4 E) f1 ≠ f3 = f 4
42. 2006. SF 1500

2
Date su funkcije f1 ( x ) = x, f 2 ( x ) = ( x) i f3 ( x ) = ln e x . Tačno je tvrđenje:
A) Sve date funkcije su međusobno jednake B) f1 = f 2 ≠ f3

C) f1 ≠ f 2 = f3 D) f1 = f 3 ≠ f 2 E) Među datim fuinkcijama nema jednakih
43. 2001. SF 961

2
Date su funkcije f1 ( x ) =
4x 4
, f 2 ( x ) = ln e x , f 3 ( x ) =
( 4x ) i f4 ( x ) = 2
2 ( x −1) 2
x
+
x
. Tačan je iskaz:
x x x
A) među datim funkcijama nema jednakih B) f 2 ≠ f 3 = f 4 ≠ f1
C) f1 ≠ f 2 = f 3 ≠ f 4 D) f1 ≠ f 2 = f 3 = f 4 E) f1 ≠ f 2 = f 4 ≠ f3

44. 2003 FON

2 x2
Date su funkcije f1 ( x ) = e ln x , f 2 ( x ) = e ln x , f3 ( x ) = ( x) i f4 ( x ) =
x
. Tačan je iskaz:
A) f 2 = f 4 B) f1 = f 2 C) f 2 = f 3 D) f 3 = f 4 E) f 4 = f1
45. 2003 MF
1
1 x x 1
Date su funkcije f1 ( x ) = , f 2 ( x ) = ln e , f 3 ( x ) = , f4 ( x ) = . Tačan je iskaz:
x 2 x3 x
A) među datim funkcijama nema jedankih B) f1 = f 2 = f3 = f 4

C) f 2 ≠ f1 = f 4 ≠ f3 D) f1 = f 4 ≠ f 2 = f 3 E) f1 = f 2 = f 4 ≠ f 3
46. 2000. TMF

2
Date su realne funkcije: f1 ( x ) = 2 log 2 x, f 2 ( x ) = log 2 x 2 , f 3 ( x ) = 2 log 2 x , f 4 ( x ) = , gde je
log x 2
x realna promenljiva. Tačan je sledeći iskaz:
A) među datim funkcijama nema međusobno jednakih B) f 2 = f 3
C) f1 = f 2 D) f1 = f 4 E) f1 = f 2 = f3 = f 4
47. 2007 ETF FiF

2
Date su funkcije: f1 ( x ) = 2log2 x , f 2 ( x ) = log 2 2 x , f 3 ( x ) = x, f 4 ( x ) = x ⋅ 2− log 2 ( x
) . Tačan je iskaz:
A) među datim funkcijama nema jedankih B) f1 = f 2 = f3 ≠ f 4
C) f1 ≠ f 2 = f 3 ≠ f 4 ≠ f1 D) f3 ≠ f1 = f 2 ≠ f 4 E) f 2 = f 3 ≠ f1 = f 4
48. 2000. FON

x log 2 2 x 3 3
x
Date su funkcije f1 ( x ) = , f 2 ( x ) = sin 2 x + cos 2 x, f 3 ( x ) = , f4 ( x ) = . Tačan je iskaz:
x2 x x
A) sve funkcije su međusobno jednake B) Među datim funkicijama nema jednakih
C) f1 = f 2 = f 3 D) f1 ≠ f 2 ≠ f 3 = f 4 ≠ f1 E) f 2 = f 3 = f 4 ≠ f1
49. 2009. MF
x x sin x
Date su funkcije f1 ( x ) = 1, f 2 ( x ) = tg ctg i f3 ( x ) = . Tačno je tvrđenje:
2 2 1 − cos 2 x
A) sve date funkcije su jednake među sobom B) među datim funkcijama nema jedankih
C) f1 = f 2 ≠ f3 D) f1 ≠ f 2 = f3 E) f1 = f 3 ≠ f 2
50. 2003 ETF FiF FH

sin x cos x
Date su funkcije f1 ( x ) = 1, f 2 ( x ) = , f3 ( x ) = , f 4 ( x ) = tan x ⋅ cot x. Tačan je
1 − cos 2 x 1 − sin 2 x
iskaz:
A) Među datim funkcijama nema međusobno jednakih B) Sve funkcije su međusobno jednake
C) f1 ≠ f 2 = f3 D) f1 = f 4 ≠ f3 E) f 2 ≠ f 3 = f 4 ≠ f1

6. Ekstremum funkcije
51. 2004 MF
Najmanja vrednost funkcije f ( x ) = 2 x 2 + 4 x + 5 ( x ∈ R ) je:
1 1
A) 2 B) C) D) 3 E) 0
2 3
52. 2005. FF
Realni broj a, a ≠ 0, za koji funkcija f ( x ) = ax 2 − ( a 2 − a − 4 ) x + 2 ( a + 1) dostiže maksimum u x = 1 je:
A) a = −4 B) a = −3 C) a = −1 D) a = 4 E) a = 2
53. 2009. MF
1  1
Ako grafik funkcije y = sadrži tačku M  −3,  , onda je najveća vrednost ove funkcije
x 2 − ax + 2  19 
jednaka:
9 1 3 3
A) B) C) D) E) 4
2 2 22 10
54. 2006. FF
2 x2 + 6 x + 6
Funkcija f ( x ) = ima maksimalnu vrednost:
x2 + 4x + 5
A) 1 B) 3 C) −1 D) −3 E) 0
55. 2002. MF 1166.

Zbir najveće i najmanje vrednosti funkcije f ( x ) = − x 2 + 6 x − 5 na segmentu [ 2, 4] je jednak
A) 10 B) 3 C) 2 D) 7 E) 5
56. 2007 ETF FiF

Zbir najveće i najmanje vrednosti funkcije f ( x ) = x 3 + 3x 2 − 72 x + 90 na segmentu [ −5, 5] iznosi:
A) 314 B) 330 C) 400 D) 412 E) 321
57. 2007 MF
Najveća vrednost funkcije f ( x ) = sin ( sin x ) , x ∈ R je:
π
A) 2 B) 1 C) sin 1 D) E) arcsin 1
2
58. 2006 MF
Najveća vrednost funkcije f ( x ) = x − 1 − 2 x + 1 je:
1 3
A) −3 B) − C) 1 D) E) ne postoji
2 2
59. 2006 FON
Funkcija f : R → R definisana je sa f ( x ) = sin 2 x − 6 sin x + 16. Najmanja vrednost funkcije f je:
A) 7 B) 16 C) 9 D) 13.25 E) 11
60. 2008 ETF
sin x cos x
Ako je M 1 najveća vrednost funkcije f1 ( x) = ( log5 6) a M 2 najveća vrednost funkcije f2 ( x) = ( log6 5) ,
tada je :
A) M 1 ⋅ M 2 = 1 B) M 1 = M 2 C) M 1 < M 2 D) M 1 > M 2 E) M 1 = 1 + M 2
Univerzitet u Beogradu 1. jul 2003.
KLASIFIKACIONI ISPIT IZ MATEMATIKE ZA UPIS NA ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET,

FIZIČKI FAKULTET I FAKULTET ZA FIZIČKU HEMIJU
šifra zadatka: 18739
Test ima 20 zadataka na 2 stranice. Zadaci 1–2 vrede po 3 poena, zadaci 3–7 vrede po 4 poena, zadaci 8–13
vrede po 5 poena, zadaci 14–18 vrede po 6 poena i zadaci 19–20 po 7 poena. Pogrešan odgovor donosi −10%
od broja poena predvid-enih za tačan odgovor. Zaokruživanje N ne donosi ni pozitivne ni negativne poene. U
slučaju zaokruživanja više od jednog odgovora, kao i nezaokruživanja nijednog odgovora, dobija se −1 poen.
√ √
5+1 5−1
1. Ako je a = 2 ib= tada je a2 − b2 jednako :
2 ,
√ √
A) 5; B) 10; C) 5 5; D) 5; E) √15 ; N) Ne znam.
7 7
2. Jednačina x − x−3 = 3 − x−3 :
A) ima bezbroj celobrojnih rešenja ; B) nema rešenja ; C) ima jedno celobrojno rešenje ; D)
ima dva jednaka celobrojna rešenja ; E) ima dva jednaka necelobrojna rešenja ; N) Ne znam.
x0.5 +3 0.5
3. Vrednost izraza ( x+3x−9
√
x+9
: x1.5 −27 ) − x0.5 , za x ∈ (9, +∞), je :
√ 3 √
A) x; B) 3 − 2 x; C) −3; D) 27 ; E) x; N) Ne znam.
2 x−y
4. Razlika cos2 x+y
2 − sin 2 jednaka je :
A) sin(x − y); B) cos x cos y; C) sin x cos y; D) sin x sin y; E) sin(x + y); N) Ne
znam.
√ √
5. Proizvod rešenja jednačine xlog x = 10 je :
1
A) 2; B) 1; C) 100 ; D) 100; E) 10; N) Ne znam.
6. Površina trougla, čiji su uglovi α, β i γ a R poluprečnik opisanog kruga, jednaka je :

1 2 1 2
A) 2R2 sin α sin β sin γ; B) 2R sin α sin β sin γ; C) 2R cos α cos β cos γ; D)
2 2
R sin α cos β cos γ; E) 2R cos α sin(β + γ); N) Ne znam.
7. Broj rešenja jednačine 9|3x−1| = 38x−2 je :

A) 0; B) 1; C) 2; D) 3; E) 4; N) Ne znam.
| sin x|
8. Date su funkcije f1 (x) = 1, f2 (x) = √
1−cos2 x
, f3 (x) = √| cos x|2 , f4 (x) = tan x · cot x. Tačan je iskaz :
1−sin x
A) Med-u datim funkcijama nema med-usobno jednakih ; B) Sve funkcije su med-usobno jednake ;
C) f1 6= f2 = f3 ; D) f1 = f4 6= f3 ; E) f2 6= f3 = f4 6= f1 ; N) Ne znam.
9. Ako je prava y = kx + n zajednička tangenta kruga x2 + y 2 = 4 i elipse 2x2 + 5y 2 = 10, tada je k 2 + n2

jednako :
A) 4; B) 7; C) 6; D) 5; E) 14; N) Ne znam.
√ √
10. Jednačina x3 + x2 + ax + b = 0 (a, b ∈ R) ima rešenja 1 − 2 i 1 + 2. Proizvod svih rešenja date jednačine
je :
A) −2; B) −3; C) 2; D) 0; E) 3; N) Ne znam.
√
11. Visina valjka maksimalne zapremine upisanog u loptu poluprečnika 3 jednaka je :
√ √ 3
A) 1; B) 2; C) 2 2; D) 3; E) 2; N) Ne znam.
2
x− 32 sin x+ 12
12. Broj rešenja jednačine (cos x)sin = 1 na intervalu [0, π2 ) je :
A) 0; B) 1; C) 2; D) 3; E) 4; N) Ne znam.
√
13. Skup svih realnih brojeva x za koje važi (x − 1) x2 − x − 2 ≥ 0 je :
A) (0, 1); B) (−∞, −2); C) {−1} ∪ [2, +∞); D) (1, 2); E) ( 12 , 1); N) Ne znam.
14. U jednakokraki trougao ABC (AB = AC = 3cm, BC=2cm) upisan je krug koji dodiruje krake AB i AC
redom u tačkama D i E. Dužina duži DE jednaka je (u cm) :
13 6 135 4 7
A) 10 ; B) 5; C) 100 ; D) 3; E) 5; N) Ne znam.
15. Data su tri različita proizvoda fabrike A, četiri različita proizvoda fabrike B i pet različitih proizvoda
fabrike C. Na koliko različitih načina se svi proizvodi mogu pored-ati u niz uz sledeće uslove : proizvodi
fabrike B su jedan pored drugog, proizvodi fabrike C su jedan pored drugog, nikoja dva proizvoda fabrike
A nisu jedan pored drugog ?
A) 5!; B) 4!5!; C) 3!4!5!; D) 2!3!4!5!; E) 12 · 3!; N) Ne znam.
16. Broj realnih rešenja sistema jednačina 2x 4̇y = 32, log(x − y)2 − 2 log 2 = 0 jednak je :
A) 2; B) 0; C) 1; D) 3; E) 4; N) Ne znam.
√ √ √
17. Kompleksan broj (1 + i 3)9 + ( 3 − i)9 (i = −1) jednak je :
A) 29 (1 + i); B) 29 (−1 + i); C) 29 (1 − i); D) 29 ; E) −29 i; N) Ne znam.
18. Zbir 1 + 11 + 111 + · · · + 11...1

| {z } je jednak :
n
1 1 1 1 2n
A) 81 (10
n+1
− 10 − 9n); B) 9 (10
n
− 9n + 8); C) 81 (10
n+1
− 19n); D) 9 (10 − 40n − 50);
1
E) 11 (11 − n + 1);
n
N) Ne znam.
19. Ako je cos x : cos 2x : cos 4x = 1 : 2 : y, tada je y jednako :

√ √ √
A) 4; B) 5 + 3 3; C) 8; D) 5 − 3 3; E) 4 − 3 3; N) Ne znam.
√
20. Brojevi 2, 6, 92 su članovi :
A) opadajuće aritmetičke progresije ; B) rastuće aritmetičke progresije ; C) geometrijske pro-
gresije ; D) niza sa opštim članom an = 9n 1
2 + n, (n = 1, 2, ...) ; E) niza sa opštim članom
√
an = 2+n 6 − 1, (n = 1, 2, ...) ; N) Ne znam.
Univerzitet u Beogradu 29. jun 2005.
KLASIFIKACIONI ISPIT IZ MATEMATIKE ZA UPIS NA ELEKTROTEHNIČKI,

FIZIČKI FAKULTET I FAKULTET ZA FIZIČKU HEMIJU
√
32 √ √ √ √
1. Vrednost izraza √ + 3 · 12 − 50 · 2 je :
8
(A) 0 (B) −2 (C) 2 (D) −1 (E) 1 (N) Ne znam
2. Ako je f (x) = x2 + x + 1, tada je f (x + 2) − 2f (x + 1) + f (x) za svako x jednako :

(A) 2 (B) 0 (C) x + 2 (D) x (E) x + 3 (N) Ne znam
3. Ako je x jednako x% od y , gde je x pozitivan realan broj, vrednost broja y jednaka je :

(A) 100 (B) 200 (C) 10000 (D) Ne postoji (E) Ne može se odrediti (N) Ne znam
4. Ako kompleksan broj z zadovoljava jednakost z + 2z = 12 + 3i, (i2 = −1) tada je |z| jednako :
(A)5 (B) 13 (C) 15 (D)9 (E)10 (N) Ne znam
5. Ako su x1 i x2 rešenja jednačine x2 + x − 2005 = 0, tada je 2x12 + x1 x2 + x22 + x1 − 2005 jednako :

(A) 2005 (B) 2006 (C) 2007 (D) 2008 (E) 2009 (N) Ne znam
¡ ¢ 3 sin α + cos α
6. Ako je tgα = −7, α ∈ π/2, π , tada iznosi :
cos α − 3 sin α
10
(A) 11 (B) − 10
11 (C) 11
20 (D) − 11
10 (E) 11
10 (N) Ne znam
7. U geometrijskoj progresiji količnik je 2, a zbir prvih sedam članova je jednak 635. Tada sedmi član iznosi :
(A)310 (B) 325 (C) 355 (D) 315 (E) 320 (N) Ne znam
√
8. Ako je loga b = 2 tada je log ab (ab) jednako :
√ √ √ √ √
(A) 2+1 (B) 2−1 (C) 3 − 2 2 (D) 3 + 2 2 (E) 1 + 2 2 (N) Ne znam
9. Zbir koeficijenata pravca tangenti kružnice x2 + y2 = 2 koje sadrže presečnu tačku pravih x − y − 1 = 0 i
x + y − 3 = 0 je :
√ √ √
(A) 2 (B) 6 (C) −2 (D) − 6 (E) 2 6 (N) Ne znam
sin(α − β)
10. U proizvoljnom trouglu čije su stranice a, b i c i odgovarajući uglovi α i β količnik jednak je :
sin(α + β)
(a − b)2 c2 a2 − b2 c2 (a − b)2
(A) (B) (C) (D) (E) (N) Ne znam
c2 a2 − b2 c2 (a − b)2 (a + b)2
x2 √ √
11. Date su funkcije f1 (x) = x, f2 (x) = , f3 (x) = x2 , f4 (x) = ( x)2 . Tačan je iskaz :
x
(A) Sve funkcije su med-usobno jednake (B) f1 = f2 6= f3 (C) Med-u datim funkcijama nema
-
medusobno jednakih (D) f1 = f3 6= f4 (E) f1 6= f3 = f4 (N) Ne znam
12. Razlika veće i manje osnovice jednakokrakog trapeza čiji je obim 32cm a poluprečnik upisanog krug 2cm,
iznosi(u cm) :
√ √ √ √ √
(A) 3 (B) 8 3 (C) 6 (D) 3 2 (E) 6 6 (N) Ne znam
xy
13. Broj realnih rešenja sistema jednačina log|x−y| = 2, x + y = xy + 1 je:
2
(A) 1 (B) 2 (C) 4 (D) 3 (E) 0 (N) Ne znam
14. Ukupan broj rešenja jednačine sin2 x + sin2 2x = 1 na intervalu (0, 2π) jednak je :
(A) 2 (B) 3 (C) 4 (D) 5 (E) 6 (N) Ne znam
√ √
15. Skup rešenja sistema nejednačina x2 − 4 ≤ 0, 1 − 2x + x2 > 0, x2 − (3 + 3)x + 2 + 3 > 0 je oblika :
(A) [a, b] (B) [a, b) (C) (a, b) ∪ (b, +∞) (D) (a, b] (E) (−∞, a] (N) Ne znam
³ 1 ´12
16. Koeficijent uz a8 u razvoju binoma √ −a je :
3
a
(A) 0 (B) 456 (C) −220 (D) −70 (E) 70 (N) Ne znam
√ √ p
x2 −2 x2 −2
17. Ako je rešenje jednačine 4x+ − 5 · 2x−1+ = 6 oblika , tada je p + q jednako :
q
(A) −3 (B) 4 (C) 5 (D) −5 (E) −4 (N) Ne znam
(1 + tg 1◦ )(1 + tg 2◦ ) − 2
18. Ako je tgα = i α ∈ (0, 90◦ ), tada je α :
(1 − tg 1◦ )(1 − tg 2◦ ) − 2
(A) 40◦ (B) 41◦ (C) 42◦ (D) 43◦ (E) 44◦ (N) Ne znam
19. Broj načina na koji se mogu pored-ati u niz n nula i k jedinica, tako da nikoje dve jedinice nisu susedne,
ako je k ≤ n + 1 je :
³n + 1´ ³n´ n! (n + 1)! ³ n − 1´
(A) (B) (C) (D) (E) (N) Ne znam
k k k! k! k
20. Maksimalna površina pravougaonika upisanog u parabolički odsečak ograničen parabolom y = 1 − x2 i

pravom y = 0, tako da mu jedna stranica pripada x-osi, jeste :
1√ 4√ 8√ √ √
(A) 3 (B) 3 (C) 3 (D) 3 (E) 2 3 (N) Ne znam
9 9 9
KLASIFIKACIONI ISPIT IZ MATEMATIKE ZA UPIS NA ELEKTROTEHNIČKI,

I FIZIČKI FAKULTET
√ √ √ √
1. Vrednost izraza ( 2 + 4 + 8 + 16) · (1 − 2−1/2 ) jednaka je :
√ √
(A) 1 (B) 2 (C) 3 (D) √1 (E) 2 + 2 (N) Ne znam
2
2. Jednačina prave koja je normalna na pravu 2x + 3y + 5 = 0 ima koeficijent pravca :

(A) 3 (B) −
3
(C)
2
(D) −
2
(E)
1
(N) Ne znam
2 2 3 3 2
0.0015 · 10m
3. Ako je = 5 · 107 tada je razlika m − k jednaka :
0.03 · 10k
(A) 9 (B) 8 (C) 7 (D) 6 (E) 5 (N) Ne znam
(1 − i2006 )2007
4. Vrednost izraza , (i2 = −1) iznosi :
(1 + i2008 )2009
i (B) 1
(A) (C) 4 (D) i (E) −i (N) Ne znam
2 4
¡ ¢
5. Ako je (b − 3) 4 + 2 = 0 i b 6= 3, tada je b jednako :
b
(A) −8 (B) −2 (C) − 1 (D)
1
(E) 2 (N) Ne znam
2 2
x 3
6. Funkcije f i g zadate su sa g(f (x)) = i g(x) = log16 x. Tada je f (−1) + f (− ) jednako :
2 2
3 7 5 5 (E) 3
(A) (B) (C) (D) (N) Ne znam
2 4 8 2 8
1 1 1 1 1
7. Ako su x1 i x2 rešenja jednačine + = (a 6= 0), tada su 2 i 2 rešenja jednačine :
x−a x+a a x1 x2
(A) a4 x2 − 6a2 x + 1 = 0 (B) a3 x2 + 6ax + 1 = 0
(C) a4 x2 + 6a2 x + 1 = 0 (D) a3 x2 − 6a x + 1 = 0
(E) x2 + 6a3 x + a4 = 0 (N) Ne znam
8. Osnovica jednakokrakog trougla je 6 cm a krak 12 cm. Poluprečnik opisanog kruga oko trougla iznosi (u
cm) :
7√ √ √ √ √
(E) 8 15 (N) Ne znam
(A) 15 (B) 4 13 (C) 3 15 (D) 6 13
5 5
9. Ako je cos 2α = − 63 , 0 < α < π

i cos β = √
7 π
, 0 < β < , tada je α + β jednako :
65 2 130 2
π π π 2π (E) 3π
(A) (B) (C) (D) (N) Ne znam
4 3 2 3 4
10. Koja od sledećih nejednakosti je tačna za svako x ∈ (0, 1) (I) x5 < x3 , (II) x4 + x5 < x3 + x2 ,
(III) x4 − x5 < x2 − x3 :
(A) Nijedna (B) samo (I) (C) samo (II) (D) samo (I) i (II) (E) (I), (II) i (III) (N) Ne znam
¡√ √ ¢n
11. U razvoju binoma 1+x− 1−x
(n ∈ N) koeficijent trećeg člana je 28. Srednji član razvoja je :
(A) 70(1 − x2 )2 (B) −70(1 − x2 )2 (C) 28(1 − x)(1 + x)3
5 3
(D) −28(1 − x)(1 + x)3 (E) 56(1 + x) 2 (1 − x) 2 (N) Ne znam
12. U trouglu čije su stranice a, b, c i važi jednakost (a + b + c)(a + b − c) = 3ab, ugao naspram stranice c iznosi:
(A) 15◦ (B) 30◦ (C) 45◦ (D) 60◦ (E) 150◦ (N) Ne znam
13. Ukupan broj rešenja sistema jednačina x + xy + y = 11, x2 y + y2 x = 30 je :

(A) 1 (B) 2 (C) 4 (D) 3 (E) 0 (N) Ne znam
14. Ako je α oštar ugao izmed-u prostornih dijagonala kocke, tada je tg α jednak :
√ √
2 √ 2 √ √
(A) (B) 2 (C) (D) 2 2 (E) 3 2 (N) Ne znam
2 4
√ √
15. Zbir rešenja jednačine 3 sin x + cos x = 3, koja pripadaju intervalu (0, 2π) je :
π π (D) 2π π
(A) (B) 0 (C) (E) (N) Ne znam
2 3 3 6
16. Zbir prva tri člana rastućeg geometrijskog niza je 91. Ako tim članovima dodamo redom 25, 27 i 1 dobijamo
tri broja koja obrazuju aritmetički niz. Sedmi član datog geometrijskog niza je :
(A) 567 (B) 1701 (C) 5103 (D) 5706 (E) 5063 (N) Ne znam
17. Zbir svih rešenja jednačine 2 log24 |x + 1| + log4 |x2 − 1| + log 14 |x − 1| = 0 je :

(C) −4 (D) 4 1
(A) 1 (B) −2 (E) − (N) Ne znam
2
18. Ostatak pri deljenju polinoma P (x)(stepena n ≥ 2) sa x − 1 je 1, a ostatak pri deljenju polinoma P (x) sa
x + 1 je −1. Ostatak pri deljenju polinoma P (x) sa x2 − 1 je :
(A) x (B) x + 2 (C) 1 − x (D) x + 3 (E) 2 − x (N) Ne znam
16
19. Najmanja vrednost rastojanja tačke M(0, -2) od tačaka (x, y) takvih da je y = √ − 2, za x > 0, iznosi :
3 x3
4 (B) √4 16 1 2
(A) √ (C) √ (D) √ (E) √ (N) Ne znam
2 3 3 3 3
√ √
20 − 82 x+1 − 642 x
20. Skup svih vrednosti x za koje važi nejednakost > 0 je oblika (za neke realne brojeve a
(2x − 1)(2x − 4)
i b takve da je 0 < a < b < +∞) :
(A) (0, a) (B) (a, b) (C) (0, a) ∪ (b, +∞) (D) (a, +∞) (E) (0, a)\{1} (N) Ne znam
PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE ZA UPIS NA ELEKTROTEHNIČKI

1. Vrednost izraza 20.5 − 20 − (20.5 + 20 )−1 jednaka je :

√ √
(A) 0 (B) 1 (C) 2 (D) 2 (E) − 2 (N) Ne znam
q p
√
2. Ako je x > 0, onda jex x x jednako :
√ √ √ √
8
√
8
(A) x x (B) x 4 x (C) 8 x (D) x3 (E) x7 (N) Ne znam
3. Rastojanje tačke (1, −1) od prave x + 2y − 4 = 0 iznosi :

√ √ √
(A) 2 (B) 3 (C) 3 (D) 4 (E) 5 (N) Ne znam
(1 + i)2008 − (1 − i)2009
4. Vrednost izraza , (i2 = −1) iznosi :
(1 + i)2006 + (1 − i)2007
(A) i (B) 1 + i (C) 1 − i (D) −i (E) 2i (N) Ne znam
5. Ako je |x + a| = a (a ≥ 0), tada je ||x| − a| jednako :

a
(A) 0 (B) a (C) 2a (D) 3a (E) (N) Ne znam
2
6. Jednačina log2 (1 − x) = log2 (x − 3) :

(A) Nema rešenja (B) Ima beskonačno mnogo rešenja
(C) x = 3 je jedinstveno rešenje (D) x = 1 je jedinstveno rešenje
(E) Zadovoljena je za x = 2 (N) Ne znam
7. Lopta je upisana u kocku. Odnos površina lopte i kocke je :

2π π 4π π 8π
(A) (B) (C) (D) (E) (N) Ne znam
3 6 3 12 3
(x + 1)(x + 2)
8. Skup svih rešenja nejednačine ≥ 1 je :
(x − 1)(x − 2)
(A) (−∞, +∞) (B) [0, +∞) (C) [0, 1] (D) [0, 1) ∪ (2, +∞) (E) (−∞, 0] ∪ (2, +∞) (N) Ne znam
b − 2a cos γ c − 2b cos α a − 2c cos β

9. Neka su α, β i γ uglovi a a, b i c stranice proizvoljnog trougla.Tada je + +
a sin γ b sin α c sin β
jednako :
(A) −2 (B) −1 (C) 0 (D) 1 (E) Nijedan od ponud-enih odgovora (N) Ne znam
3x21 + 5x1 x2 + 3x22
10. Ako su x1 i x2 rešenja jednačine 3x2 + 17x − 14 = 0, tada je vrednost izraza jednaka :
4x1 x22 + 4x21 x2
909 303 101 5 13
(A) (B) (C) (D) (E) (N) Ne znam
952 238 352 9 3
11. Koliko rešenja ima jednačina cos2 x − sin2 2x = 0 na segmentu [0, 2π] ? :
(A) 1 (B) 6 (C) 4 (D) 2 (E) 3 (N) Ne znam
√ √
12. Jednačina 92 x−1
− 4 · 32 x−1 + 3 = 0 :
(A) Nema rešenja (B) Ima jedno rešenje (C) Ima dva rešenja (D) Ima tri rešenja (E)Ima četri
rešenja (N) Ne znam
sin 86◦ + sin 76◦ − sin 26◦ − sin 16◦

13. Vrednost izraza iznosi :
cos 86◦ + cos 76◦ + cos 26◦ + cos 16◦
√
√ 3 2 1
(A) 3 (B) (C) √ (D) √ (E) 0 (N) Ne znam
2 3 3
14. Ako je x2 + 4x + 6 faktor od x4 + ax2 + b, tada je a + b jednako :

(A) 12 (B) 24 (C) 32 (D) 36 (E) 40 (N) Ne znam
Ã r !13
√ 1
15. U razvoju binoma 4
a2 x + 5
(a > 0, x > 0), član koji ne sadrži x glasi :
ax2
(A) 1287a3 (B) 1024a4 (C) 390a2 (D) 516a (E) 52a5 (N) Ne znam
16. U geometrijskoj progresiji je a1 + a5 = 51, a2 + a6 = 102 . Za koju vrednost n je zbir n prvih članova te
progresije Sn = 3069? :
(A) n = 4 (B) n = 6 (C) n = 8 (D) n = 10 (E) n = 12 (N) Ne znam
17. Zbir najveće i najmanje vrednosti funkcije f (x) = x3 + 3x2 − 72x + 90 na segmentu [−5, 5] iznosi :
(A) 314 (B) 330 (C) 400 (D) 412 (E) 321 (N) Ne znam
√
18. Date su funkcije : f1 (x) = 2log2 x , f2 (x) = log2 2x , f3 (x) = x, f4 (x) = (x · 2− log2 x 2
) . Tačan je iskaz :
(A) Med-u funkcijama nema med-usobno jednakih (B) f1 = f2 = f3 6= f4 (C) f1 6= f2 = f3 6= f4 6= f1
(D) f3 6= f1 = f2 6= f4 (E) f2 = f3 6= f1 = f4 (N) Ne znam
sin 1 sin 2 sin 3

19. Dati su brojevi a = ,b = ic= . Tada je :
sin 2 sin 3 sin 4
(A) a < b < c (B) c < b < a (C) c < a < b (D) b < a < c (E) a < c < b (N) Ne znam
20. Broj načina na koji se može formirati petočlana komisija od 2 matematičara i 8 fizičara, tako da u njoj
bude bar jedan matematičar iznosi :
(A) 132 (B) 196 (C) 212 (D) 314 (E) 422 (N) Ne znam
PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE ZA UPIS NA ELEKTROTEHNIČKI

1. Vrednost izraza (2−1 + 3−1 + 4−1 − 5−1 )−1 jednaka je:

53 (C) 60 60 43
(A) 0 (B) (D) (E) (N) Ne znam
60 53 43 60
x x
2. Ako je x > 0, koliko procenata od x je izraz + ?
50 25
(A) 6% (B) 25% (C) 5% (D) 60% (E) 75% (N) Ne znam
3. Ako je tg (α − π ) = 3 , tada je tg α jednako :

4 4
(A) 7 (B) 5 (C) 6 (D) 2 (E) 0 (N) Ne znam
4. Zbir svih vrednosti realnog parametra m za koje je jedan koren jednačine 2x2 −(2m+1)x+m2 −9m+39 = 0
dva puta veći od drugog, iznosi:
(A) 15 (B) 19 (C) 23 (D) 17 (E) 21 (N) Ne znam
5. Oko kruga je opisan trapez čija srednja linija iznosi 8 cm. Obim trapeza je (u cm):
(A) 16 (B) 24 (C) 32 (D) 36 (E) 30 (N) Ne znam
1
6. Ako je x = (0.08)2 , y = i z = (1 − 0.08)2 − 1, koji od sledećih iskaza je tačan ?
(0.08)2
(A) x = y = z (B) y < z < x (C) z < x < y (D) y < x = z (E) x + z = y (N) Ne znam
√
7. Dati su kompleksni brojevi z1 = k + 1 + i(k − 1) i z2 = 2k − ik, (i = −1). Vrednost realnog parametra k
z1
za koju je količnik realan broj jeste:
z2
(A) 1 (B)
1
(C) −3 (D) −
1
(E) 3 (N) Ne znam
3 6 3
¯¯ ¯ ¯
8. Zbir svih rešenja jednačine ¯¯x − 1¯ − 1¯ − 1 = 0 iznosi:
(A) −3 (B) 1 (C) 2 (D) −2 (E) 3 (N) Ne znam
9. Poluprečnik osnove, visina i izvodnica prave kupe su tri uzastopna člana aritmetičke progresije. Ako je
površina osnog preseka kupe 300 cm2 , zapremina kupe iznosi (u cm3 ):
(A) 1500π (B) 1200π (C) 1450π (D) 1520π (E) 1300π (N) Ne znam
10. Ako sa ϕ označimo oštar ugao koji grade tangente povučene iz tačke (−4, 1) na parabolu y2 = 2x, tada je
ugao ϕ jednak:
π π (C) arctg 6 5 2
(A) (B) (D) arctg (E) arctg (N) Ne znam
4 2 7 9 7
11. Neka su a i b dužine kateta a ta , tb , tc dužine težišinih duži koje odgovaraju katetama a, b i hipotenuzi c
ta2 + tb2 + tc2
redom, pravouglog trougla. Tada je jednako:
a2 + b 2
2 (B) 3 5 9 4
(A) (C) (D) (E) (N) Ne znam
3 2 4 4 3
12. Skup svih realnih brojeva x, takvih da je x2 − x − 2 < 0, −x2 + 4x − 3 < 0, jeste:
(A) (−∞, −1) (B) (1, 2) (C) (1, 3) (D) (−1, 1) (E) (−1, 3) (N) Ne znam
13. U krugu poluprečnika 2 cm dužina tetive kojoj odgovara periferijski ugao od 15◦ , iznosi (u cm):
√ √ √ √ 1 √ √ 1
(A) 6+ 2 (B) 6− 2 (C) ( 6 − 2) (D) √ (E) 2 (N) Ne znam
2 3
14. Ako se polinom x2008 + x1007 + 1 podeli sa x2 + 1, ostatak je:

(A) 2x + 1 (B) −x + 2 (C) 0 (D) x + 1 (E) x − 2 (N) Ne znam
√
15. Zbir svih rešenja jednačine sin 2x = 1 + 2 cos x + cos 2x na intervalu (0, 2π) je :
(A) 7π (B)
3π
(C)
5π
(D) π (E)
π
(N) Ne znam
2 2 2 2
16. Skup svih realnih vrednosti x za koje važi nejednakost

3x − 81
q ≤0
x2 −3
(42x+1 − 32) 5 2 − 125
je oblika (za neke realne a i b takve da je 0 < a < b < +∞):

(A) [0, a) (B) (a, b] (C) (0, a) ∪ (b, +∞) (D) (a, +∞) (E) (0, a) (N) Ne znam
√ √
17. Zbir binomnih koeficijenata trećeg od početka i trećeg od kraja člana razvoja binoma ( 4 3 + 3 4)n , (n je
prirodan broj), jednak je 2450. Broj racionalnih članova u tom razvoju je:
(A) 7 (B) 6 (C) 5 (D) 4 (E) 3 (N) Ne znam
√
18. Ukupan broj rešenja sistema jednačina (1 + 2 log|xy| 2) · logx+y |xy| = 1, x − y = 2 3 je:
(A) 1 (B) 2 (C) 3 (D) 4 (E) 0 (N) Ne znam
19. Ako je M1 najveća vrednost funkcije f1 (x) = (log5 6)sin x a M2 najveća vrednost funkcije f2 (x) =
(log6 5)cos x , tada je:
(A) M1 · M2 = 1 (B) M1 = M2 (C) M1 < M2 (D) M1 > M2 (E) M1 = 1 + M2 (N) Ne znam
20. Dat je izvestan skup tačaka u ravni od kojih nikoje tri i nikoje četiri nisu kolinearne. Ako je poznato da je
broj četvorouglova osam puta veći od broja trouglova koje te tačke odred-uju, tada je broj pravih koje te
tačke odred-uju jednak:
(A) 132 (B) 196 (C) 512 (D) 514 (E) 595 (N) Ne znam
PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE ZA UPIS NA ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET
p√
1. Vrednost izraza 3
0.000064 jednaka je:
(A) 0.004 (B) 0.008 (C) 0.02 (D) 0.04 (E) 0.2 (N) Ne znam
2. Ako je D dužina dijagonale kocke, tada je njena površina jednaka:

(A) 2D2 1 2 1 2
(B) D (C) D (D) 6D2 (E) 4D2 (N) Ne znam
3 2
3. Ako je x(2x + 1) = 0 i (x + 1 )(2x − 3) = 0, tada je x jednako:

2
1 (B) − 1 3
(A) (C) −3 (D) 0 (E) (N) Ne znam
2 2 2
4. Date su funkcije f (x) = 1 − x i g(x) = 2 − x. Tada je izraz f (g(x)) − g(f (x)) jednak:
(A) 0 (B) −x (C) x (D) −2 (E) 2 (N) Ne znam
5. Teme parabole y = x2 − 8x + m biće na x osi ako je m jednako:

√
(A) 16 (B) −4 (C) 4 (D) 6 3 (E) 9 (N) Ne znam
6. Ako je polinom x2009 + ax2 + bx + 1 (a, b su realni brojevi) deljiv polinomom x2 + 1, tada je 2a + b jednako:
(A) 1 (B) −1 (C) −3 (D) 3 (E) 0 (N) Ne znam
³√ ´n
1
7. Ako se zna da se binomni koeficijenti trećeg i četvrtog člana u razvoju binoma a+ √ , (a > 0, n ∈ N)
4
a
odnose kao 1 : 2, tada je srednji član tog razvoja jednak:
(A) 20a (B) 70a2 (C) 70a (D) 20a 4 (E) 252a 4 (N) Ne znam
3 5
√
8. Osnovica jednakokrakog trougla iznosi 2 cm. Težišne duži koje su povučene na krake seku se pod pravim
uglom. Površina tog trougla (u cm2 ) iznosi:
(A) 1, 5 (B) 2, 5 (C) 2 (D) 3, 5 (E) 4 (N) Ne znam
9. Neka su α, β i γ uglovi a a, b i c dužine stranica naspram datih uglova proizvoljnog trougla, tada je
cos α cos β cos γ
+ + jednako:
a b c
³ ´
1 1 a b c 1 (a + b + c)2
(A) (a2 +b2 +c2 ) (B) + + (C) (ab+ac+bc) (D) (E) Nijedan od ponud-enih
4 2 bc ac ab 3 abc
odgovora (N) Ne znam
10. Ako su x i y realni brojevi za koje važi 0 ≤ x ≤ 4 i y < 12, koja od sledećih vrednosti ne može biti vrednost
proizvoda xy?
(A) −2 (B) 0 (C) 6 (D) 24 (E) 48 (N) Ne znam
11. Ugao koji obrazuju bočna strana i osnova pravilnog tetraedra iznosi:
π √ π
(A) arctg 2 (B) (C) arctg 4 (D) arctg 2 2 (E) (N) Ne znam
3 4
1 1 sin α + sin(α − 2β)

12. Ako je tgα = i tgβ = − , tada je izraz jednak:
2 3 cos α + cos(α − 2β)
1 1 (C) 1
(A) (B) 1 (D) 2 (E) (N) Ne znam
7 6 5
x
13. Ukupan broj realnih rešenja sistema jednačina xy+4x = y5(y− 3 ) , x3 = y−1 je:
(A) 0 (B) 1 (C) 2 (D) 3 (E) 4 (N) Ne znam
³ ´ √
3 x3 1
14. Proizvod realnih rešenja jednačine log3 · (log2 x) − log3 √ = + log2 x je:
x 3 2
√
3 3 1 3
(A) 1 (B) (C) − (D) (E) (N) Ne znam
8 64 2 4
15. Jednačina kruga čiji je centar presečna tačka pravih x + 2y − 2 = 0, 3x + y + 4 = 0 i koji dodiruje pravu
5x + 12y − 1 = 0, jeste:
(C) (x+2)2 +(y−2)2 = 1 1
(A) (x−2)2 +(y+2)2 = 1 (B) (x+2)2 +(y−2)2 = 4 (D) (x−2)2 +(y+2)2 =
13
(E) x2 + y 2 − 4x + 4y + 3 = 0 (N) Ne znam
108
16. Zbir članova beskonačne geometrijske progresije je 3, a zbir kubova njenih članova je . Tada je zbir
13
kvadrata njenih članova jednak:
(A) 9 (B)
9
(C)
3
(D)
3
(E)
27
(N) Ne znam
2 4 4 2 8
17. Ako je x2 + x + 1 = 0, tada je izraz x2009 + x−2009 jednak:

(A) −1 (B) 1 (C) x − 1 (D) x + 1 (E) 0 (N) Ne znam
18. U pravu kupu upisan je valjak sa najvećim omotačem. Ako je zapremina kupe V , tada je zapremina tog
valjka jednaka:
2 1 (C) 3 V 3 3
(A) V (B) V (D) V (E) V (N) Ne znam
3 4 8 16 4
19. Skup svih rešenja nejednačine sin x < cos 2x na segmentu [0, 2π] jeste:
h ´ ³ i h ´ ³ i ³ ´ h ´ ³ ´ ³ i
π S 2π π S 5π π 5π π S 2π 3π S 3π
(A) 0, , 2π (B) 0, , 2π (C) , (D) 0, , , 2π
h 3´ ³ 3 ´ ³ 6i 6 6 6 3 3 2 2
(E) 0, π S 5π , 3π S 3π , 2π (N) Ne znam
6 6 2 2
20. Ukupan broj šestocifrenih brojeva kod kojih parne i neparne cifre dolaze naizmenično (gde je 0 paran broj)
je:
(A) 6! (B) (5 · 4 · 3)2 (C) 2 · 56 (D) 56 + 4 · 55 (E) 56 + 55 (N) Ne znam
3 5 7
1. Vrednost izraza + + jednaka je:
100 1000 100000
(A) 0.357 (B) 0.3507 (C) 0.35007 (D) 0.0357 (E) 0.03507 (N) Ne znam
2. Ako je x = −1, vrednost izraza −(x4 + x3 + x2 + x) iznosi:

(A) −10 (B) −4 (C) 0 (D) 4 (E) 10 (N) Ne znam
³q ´
3. Ako je f x−2
x+1 = x, tada je f (2) jednako:
(A) 0 (B) −2 (C) −1 (D) 1 (E) 2 (N) Ne znam
4. Dužina one tetive kruga x2 + y2 + 4x − 4y − 17 = 0, čija je sredina u tački P(0,3), jednaka je:
√ √ √ √ √
(A) 5 (B) 2 5 (C) 4 5 (D) 5 5 (E) 6 5 (N) Ne znam
5. Ako je sin 41◦ = a, cos 41◦ = b, sin 18◦ = c, cos 18◦ = d, tada je sin(−23◦ ) jednak:
(A) ab − cd (B) bc − ad (C) ac − bd (D) ac + bd (E) Nijedan od navedenih odgovora (N) Ne znam
√ (1 + i)2010 (1 − i)2012
6. Ako je i = −1 tada vrednost izraza − iznosi:
(1 − i)2011 (1 + i)2013
(A) i (B) 1 (C) −1 (D) −i (E) 0 (N) Ne znam
7. Ostatak pri deljenju polinoma 3x5 + 2x4 + 3 binomom x + 1 jeste:

(A) x + 2 (B) −3 (C) −2 (D) 2 (E) 3x + 1 (N) Ne znam
³ ´ q
π x a
8. Ako je tg − =
, (a > 0, b > 0, a 6= b) tada je sin x jednak:
4 2 b
√ √
(A) b − a (B) b − a (C)
a+b
(D) √
1
√ (E) 1 −
b
(N) Ne znam
b+a a−b a− b a
r r
√ a + x2 √ a + x2 √
9. Ako je a > 0 i x > a, tada je izraz −2 a+ + 2 a identički jednak:
x x
q
(A) 2√x (B) 2
a 2a
(C) √ (D) √
2
(E)
√
a+
√
x (N) Ne znam
x x x
³√ ´n
1
10. Ako se zna da se binomni koeficijenti petog i trećeg člana u razvoju binoma x+ √
3
(x > 0, n ∈ N)
x2
odnose kao 7:2, tada je član koji sadrži x jednak:
(A) 34x (B) 81x (C) 84x (D) 2x (E) x (N) Ne znam
11. Povećanjem poluprečnika osnove valjka za 6 jedinica njegova zapremina se poveća za y kubnih jedinica.
Povećanjem visine valjka za 6 jedinica njegova zapremina takodje se poveća za y kubnih jedinica. Ako je
početna visina valjka jednaka 2, tada je početni poluprečnik valjka jednak:
(A) 2 (B) 4 (C) 6 (D) 8 (E) π (N) Ne znam
12. Dati su iskazi:

I) Nejednačina |x − 1| ≤ 0 nema realnih rešenja;
II) Nejednačina | − x2 − 4| ≥ 0 je tačna za svaku realnu vrednost x;
III) Nejednačina |x + 1| + |x2 + x| ≤ 0 nema realnih rešenja.
Tada:
(A) Tačan je samo iskaz I (B) Tačan je samo iskaz II (C) Tačan je samo iskaz III (D) Nijedan od
navedenih iskaza nije tačan (E) Sva tri iskaza su tačna (N) Ne znam
13. Ukupan broj realnih rešenja jednačine sin4 x − cos4 x = cos 4x na segmentu [0, 2π] je:
(A) 3 (B) 4 (C) 6 (D) 7 (E) 0 (N) Ne znam
14. Ako je u trouglu ABC ugao kod temena C jednak 60◦ , a stranice BC = 8 i CA = 5, tada je ugao kod
temena A jednak:
³ ´ ³ √ ´ ³ √ ´ ³ ´
4 (B) arcsin 4 3 3 3 3
(A) arcsin √ (C) arcsin (D) arcsin √ (E) 45◦ (N) Ne znam
143 7 7 143
p
15. Skup svih realnih rešenja nejednačine (x − 3)(2 − x) ≥ 3 + 2x je :
¡ 3
(A) (−∞, 2) ∪ (3, +∞) (B) [2, 3] (C) − , 3] (D) [2, +∞) (E) Nijedan od navedenih odgovora (N)
2
Ne znam
³ ´ ¡ 1¢
1
16. Ukupan broj realnih rešenja jednačine 1 + log 3 + log 2 = log 27 − 3 x je:
2x
(A) 0 (B) 1 (C) 2 (D) 3 (E) 4 (N) Ne znam
17. Katete pravouglog trougla iznose 3 cm i 4 cm. Rastojanje izmed-u centara upisanog kruga i opisanog kruga
tog trougla iznosi (u cm):
√ √ √
1 3 (C) 5 3
(A) (B) (D) 2 (E) (N) Ne znam
2 2 2 4
18. Trocifrenih brojeva, u čijem zapisu su sve tri cifre različite, ima:
(A) 728 (B) 720 (C) 642 (D) 648 (E) 450 (N) Ne znam
19. Neki članovi aritmetičkih progresija 17, 21, 25, 29,... i 16, 21, 26,... jednaki su med-u sobom. Tada zbir
prvih 50 jednakih članova datih progresija iznosi:
(A) 25550 (B) 25020 (C) 26250 (D) 20500 (E) 24050 (N) Ne znam
20. Ako su m i M redom najmanja i najveća vrednost funkcije y = x3 − 2x|x − 2| na segmentu [0, 3], tada je
zbir m + M jednak:
527 31 607
(A) 5 (B) (C) (D) 29 (E) (N) Ne znam
27 27 27
1. Koji od pet datih izraza ima različitu vrednost od ostala četiri izraza?
(A) 28 (B) 44 (C) 88/3 (D) 162 (E) 326/5 (N) Ne znam
Ã !2015
i2011 + i2012
2. Vrednost izraza , (i2 = −1), jednaka je:
i2013 − i2014
(A) −1 (B) 0 (C) 1 (D) i (E) −i (N) Ne znam
√ √
x + 2 + x2 − 4 x + 2 − x2 − 4
3. Ako je |x| > 2, x ∈ R tada je izraz √ + √ identički jednak:
x + 2 − x2 − 4 x + 2 + x2 − 4
(A) 4 (B) −4 (C) x (D) 2x (E) 4x (N) Ne znam
p
(x + 1)2
4. Ukupan broj realnih rešenja jednačine = |x + 1| je:
x+1
(A) 0 (B) 1 (C) 2 (D) 3 (E) 4 (N) Ne znam
5. Zbir sin 3π + sin 4π jednak je:

7 7
π π π π π
(A) −2 sin (B) −2 cos (C) 2 sin (D) 2 cos (E) 2 cos (N) Ne znam
14 14 14 7 14
6. Osnovice jednakokrakog trapeza su 15cm i 5cm a kraci 13cm. Njegova visina (u cm) iznosi:
(A) 16 (B) 8 (C) 10 (D) 12 (E) 9 (N) Ne znam
1 1 x x
7. Ako su x1 i x2 koreni kvadratne jednačine + = 1, tada je izraz 1 + 2 jednak:
x−1 x−2 x2 x1
1 2
(A) (B) (C) 2 (D) 3 (E) 5 (N) Ne znam
3 3
8. Neka su u proizvoljnom trouglu α, β i γ uglovi, a, b i c dužine stranica naspram datih uglova i R poluprečnik
a2 + b 2 + c 2
opisanog kruga, tada je jednako:
3 − cos2 α − cos2 β − cos2 γ
(A) R2 (B) 2R2 (C) 3R2 (D) 4R2 (E) 5R2 (N) Ne znam
³ ´2 ³ ´ ³ ´
x+1 x+1 x−1
9. Ako je f (x) = (x 6= ±1) tada je f −f jednako:
x−1 x−1 x+1
³ ´2 ³ ´2 ³ ´
x+1 x−1 x2 − 1 x−1 2
(A) (B) (C) 0 (D) 2 (E) − (N) Ne znam
x−1 x+1 x +1 x+1
10. Prave −ax + y − 3 = 0, x − by + 2 = 0 seku se u centru kruga x2 + y2 − 2x + 4y − 10 = 0. Ugao izmed-u
ovih pravih je:
(A) 60◦ (B) 30◦ (C) 90◦ (D) 45◦ (E) 75◦ (N) Ne znam
x+y x−y 5
11. Ukupan broj realnih rešenja sistema jednačina + = , x2 + y 2 = 20 jeste:
x−y x+y 2
(A) 0 (B) 2 (C) 4 (D) 6 (E) 8 (N) Ne znam
√
2+1 1 1
12. Zbir beskonačne geometrijske progresije √ + √ + + · · · jednak je:
2−1 2− 2 2
√ √ √ √
(A) 2 + 2 (B) 2 − 2 (C) 1 (D) 4 + 3 2 (E) 4 − 3 2 (N) Ne znam
13. Ostatak pri deljenju polinoma x243 + x81 + x27 + x9 + x3 + x polinomom x2 − 1 iznosi:
(A) 0 (B) 1 (C) 2x (D) 4x (E) 6x (N) Ne znam
14. Na koliko načina od 2 matematičara i 8 inženjera možemo formirati petočlanu komisiju u kojoj će biti bar
jedan matematičar?
(A) 196 (B) 248 (C) 70 (D) 56 (E) 140 (N) Ne znam
r r
1 1
15. Zbir svih realnih rešenja jednačine sin2 x + + cos2 x + = 2 na segmentu [0, 2π] iznosi:
2 2
(A) π (B) 2π (C) 3π (D) 4π (E) Nijedan od ponud-enih odgovora (N) Ne znam
16. U razvoju binoma (x + y)n (x, y ∈ R, n ∈ N) drugi član je jednak 240, treći član 720 a četvrti 1080. Tada
je zbir x + y + n jednak:
(A) 11 (B) 9 (C) 10 (D) 25 (E) 280 (N) Ne znam
17. Maksimalni obim pravougaonika upisanog u krug datog poluprečnika r iznosi:

√ √ √ √
(A) 5 2 r (B) 4 2 r (C) 2r (D) 3 2 r (E) Nijedan od ponud-enih odgovora (N) Ne znam
18. Osnova prave četvorostrane piramide je pravougaonik dijagonale d i ugla α med-u dijagonalama. Ako bočne
ivice obrazuju sa osnovom piramide ugao β, tada je zapremina ove piramide jednaka:
d3 d3 d3 d3 α d3
(A) sin αctgβ (B) sin αtgβ (C) sin αtgβ (D) sin tgβ (E) cos αtgβ (N) Ne znam
12 12 4 12 2 12
19. Sva realna rešenja jednačine log2011 (2010x) = log2010 (2011x) pripadaju intervalu:
³ i ³ i ³ i ³ i ³ ´
1 1 1 1 2011 2011
(A) 0, (B) , (C) ,1 (D) 1, (E) , +∞ (N) Ne znam
2011 2011 2010 2010 2010 2010
3 · 32x − 4 · 42x
20. Skup svih realnih vrednosti x za koje važi nejednakost < 0 je oblika (za neke realne brojeve
| − 1 + 5x+1 | − 4
a, b takve da je −∞ < a < b < +∞):
(A) (0, a) (B) (−∞, a) ∪ (b, +∞) (C) [a, b] (D) (a, b) (E) (a, b) ∪ (b, +∞) (N) Ne znam
Ã !
³ ´
(−0, 4)3 (−0, 8)3 3
1. Vrednost izraza 3
− : −3 jednaka je:
(−0, 8) (−0, 4)3 4
7 63 4 5 7
(A) (B) (C) (D) (E) (N) Ne znam
2 8 9 9 9
2. Ukupan broj dijagonala pravilnog desetougla je:

(A) 15 (B) 20 (C) 25 (D) 30 (E) 35 (N) Ne znam
π
3. Ako je f (x) = x3 − 3x i g(x) = sin x, tada je f (g(2)) jednako:
12
11 11 11 11
(A) 0 (B) − (C) (D) − (E) (N) Ne znam
2 2 8 8
x x
4. Rešenje jednačine 216 = 162 jeste:
1 2 3 4 5
(A) (B) (C) (D) (E) (N) Ne znam
2 3 4 5 6
5. Ako se zna da je polinom x3 + ax2 + bx − 4 (a, b ∈ R) deljiv polinomom x2 − 1, tada zbir a2 + b2 iznosi:
(A) 1 (B) 17 (C) 5 (D) 3 (E) 14 (N) Ne znam
√
6. Koeficijent uz x27 y 2 u razvoju binoma (x3 + y)13 jedanak je:
(A) 12 (B) 1516 (C) 1312 (D) 715 (E) 78 (N) Ne znam
7. Jednačina kruga čiji centar je tačka preseka pravih x − 2y + 4 = 0 i 3x + y − 9 = 0 a koji dodiruje pravu
3x + 4y + 2 = 0 glasi:
(A) x2 + y 2 − 4x − 6y − 2 = 0 (B) x2 + y 2 − 4x − 6y = 0 (C) x2 + y 2 − 4x − 6y − 3 = 0 (D)
2 2 2 2
x + y − 4x − 6y + 1 = 0 (E) x + y − 4x − 6y − 1 = 0 (N) Ne znam
8. Pravilna četvorostrana prizma presečena je sa ravni koja sadrži osnovnu ivicu prizme. Ako je površina
preseka ravni i prizme dva puta veća od površine baze, tada je ugao izmed-u te ravni i baze prizme jednak:
(A) 15◦ (B) 30◦ (C) 45◦ (D) 60◦ (E) 75◦ (N) Ne znam
2011 2010 2009

9. Zbir prvih 2012 članova aritmetičke progresije , , , ... iznosi:
2012 2012 2012
2013 2013 2011 2011
(A) (B) (C) (D) (E) Nijedan od ponud-enih odgovora (N) Ne znam
2 4 4 2
¯ ¯ ¯ ¯
10. Ako je a ∈ R i ¯¯a + 1 ¯¯ = 3, tada je ¯¯a − 1 ¯¯ jednako:
a a
√ √ √ √
(A) 5 (B) 3 (C) 2 (D) 7 (E) 0 (N) Ne znam
11. Koja od navedenih relacija postoji izmed-u rešenja x1 i x2 kvadratne jednačine

x2 − 6x + 5 + m(x2 − 5x + 6) = 0 (m ∈ R, m 6= −1) ?
(A) x1 +x2 +4x1 x2 = 2 (B) x1 + x2 + x1 x2 − 11 = 0 (C) x1 +x2 −x1 x2 +2 = 0 (D) x1 +x2 −x1 x2 = 4
(E) x1 + x2 + 3x1 x2 = 1 (N) Ne znam
√
12. Vrednost izraza 8 sin2 80◦ − 2 3 sin 40◦ − 2 cos 40◦ , jednaka je:
√ √
(A) 2 (B) 2 3 (C) 4 3 (D) 4 (E) 1 (N) Ne znam
13. Ako je log2 3 = a i log5 2 = b, tada je log24 50 jednako:

b+2 b+1 b−2 b+1 b−2
(A) (B) (C) (D) (E) (N) Ne znam
b(a + 3) b(a + 4) b(a − 4) b(a + 3) (b + 1)(a + 3)
√
14. Stranice trougla su 21 i 9 2 a njima zahvaćeni ugao 45◦ . Zbir poluprečnika upisanog i opisanog kruga tog
trougla je:
√ √ √ √ √ √
(A) 3(2 − 3) (B) 6( 2 − 1) (C) 6( 2 + 1) (D) 6(2 + 3) (E) 6( 3 − 2) (N) Ne znam
15. Ako je i2 = −1 i ε kompleksan broj koji zadovoljava uslov ε2 + ε + 1 = 0, tada je rešenje jednačine
x−1 1+i
=ε po x, jednako:
x+1 1−i
(A) −2ε + 1 − 2i (B) −2ε − 1 + 2i (C) −2ε − 1 − 2i (D) 2ε + 1 − 2i (E) 2ε − 1 − 2i (N) Ne znam
√ √ √
16. Ukupan broj realnih rešenja jednačine 3 · 2log10 2x + 1 + 2 · 2log10 2x + 9 = 13 · 2log10 2x − 4 je:
(A) 0 (B) 1 (C) 2 (D) 3 (E) Nijedan od ponud-enih odgovora (N) Ne znam
17. Ukupan broj realnih rešenja jednačine 3 tg 2 x − 8 cos2 x + 1 = 0 koja pripadaju intervalu (0, 2π) je:
(A) 2 (B) 3 (C) 4 (D) 5 (E) 6 (N) Ne znam
|1 − x| 1 + |x|
18. Skup svih realnih rešenja nejednačine < je oblika (za neke realne brojeve a i b takve da je
1 − |x| |1 + x|
0 < a < b < +∞):
(A) (−∞, −a) (B) (a, +∞) (C) (−∞, −a) ∪ (a, +∞) (D) (−b, −a) ∪ (a, b)
(E) (−∞, −a) ∪ (−a, a) ∪ (a, +∞) (N) Ne znam
19. Na koliko načina se u red mogu pored-ati 5 učenika i 2 učenice , tako da učenice ne stoje jedna pored druge?
(A) 240 (B) 3600 (C) 7680 (D) 2400 (E) 250 (N) Ne znam
2
20. Najmanja vrednost funkcije f (x) = 4x + 9π + sin x za 0 < x < +∞ je:
x
5π
(A) 5π + 2 (B) (C) 12π − 1 (D) 3π + 1 (E) π 2 (N) Ne znam
2
Šifra zadatka: 1375
Matematički fakultet
TEST ZA PRIJEMNI ISPIT
Beograd, 01. 07. 2004.
Vreme za rad je 180 minuta.

Tačan odgovor za svaki zadatak donosi 3 poena.
Odgovor N (ne znam) donosi 0 poena.
Netačan odgovor se boduje sa −0.5 poena.
Ako se ne zaokruži nijedan odgovor ili ako se zaokruži više od jednog odgovora, zadatak se
boduje sa −1 poen.
2
1. Broj realnih parametara za koje jednačina + x = 1 + x nema rešenja je:
A) 0, B) 1, C) 2, D) 3, E) 12, N) ne znam.
2. Ako se broj 110 umanji za 10% dobiće se broj:

A) 99, B) 100, C) 101, D) 11, E) 90, N) ne znam.
3. Najmanja vrednost funkcije f (x) = 2x2 + 4x + 5 (x ∈ R) je:

1 1
A) 2, B) , C) , D) 3, E) 0, N) ne znam.
2 3
4. Zbir prvog i sedmog člana aritmetičke progresije jednak je 7. Zbir trećeg i petog člana te
progresije je:
A) 1, B) 3, C) 5, D) 7, E) 9, N) ne znam.
5. Osnovica jednakokrakog trougla je 30 km, a njoj odgovarajuća visina 20 km. Visina koja
odgovara kraku tog trougla je:
√
A) 24 km, B) 25 km, C) 13 km, D) 15 3 km, E) 18 km, N) ne znam.
6. Skup svih rešenja nejednačine |x| ≥ x je:

A) (−∞, +∞), B) (−∞, 0], C) [0, +∞), D) (−1, 1) , E) [0, 1], N) ne znam.

3
− 3
7. Ako su i 2
rešenja kvadratne jednačine x + x + 1 = 0, tada je izraz jednak:
4− 4
A) −1, B) 0, C) 1, D) 3/4, E) 4/3, N) ne znam.
8. U trouglu ABC su date stranice AB = 3, AC = 8 i ugao = ∠A = /3. Tada je stranica

BC jednaka:
A) 6, B) 8, C) 12, D) 5, E) 7, N) ne znam.
Šifra zadatka: 1375
9. Ako za realne brojeve x i y važi 5 · 3x − 2y = 11 i 7 · 3x + 5 · 2y = 41, tada je njihov zbir

x + y jednak:
A) 2, B) 0, C) 1, D) 3, E) 7, N) ne znam.
10. Prava koja sadrži tačku P (a, a) i centar O kruga x2 + y 2 = a2 seče taj krug u tački A
- tačaka O i P . Tada je odnos OP : OA jednak:
izmedu
√ √ √
A) 1, B) 3/2, C) 2, D) 2 − 2, E) 2 − 1, N) ne znam.
11. Koeficijent pravca tangente na krug x2 + y 2 = 25 u njegovoj tački A(3, 4) je:

3 4 3 4
A) , B) , C) 1, D) − , E) − , N) ne znam.
4 3 4 3
12. U koordinatnoj ravni Oxy, jednačinom 2x2 = 1 − y 2 je odredjena:

A) prava, B) parabola, C) kružnica, D) elipsa, E) hiperbola, N) ne znam.
- pravih AB1 i AD1 iznosi:

13. Ako je ABCDA1 B1 C1 D1 bilo koja kocka, ugao izmedu
A) 30◦ , B) 45◦ , C) 60◦ , D) 90◦ , E) 72◦ , N) ne znam.
√
14. Proizvod svih rešenja jednačine 2x2 + 1 = x2 − 1 je:
A) 0, B) −2, C) −4, D) 2, E) 4, N) ne znam.
15. Broj rešenja jednačine 2 ln x = ln(x + 2) je

A) 2, B) 0, C) 1, D) 3, E) 12, N) ne znam.
16. Broj rešenja jednačine cos 2x = sin x u intervalu [0, 2] je:
A) 1, B) 0, C) 2, D) 3, E) 4, N) ne znam.
17. U pravouglom trouglu

√ ABC, krug prečnika AC seče njegovu hipotenuzu AB u tački D.
Ako je BC = 4 6 i BD = 8, dužina tetive AD je:
√ √
A) 4 2, B) 3, C) 4, D) 5, E) 3 3, N) ne znam.
18. Omotač prave kupe je kružni isečak površine M = 10 i sa centralnim uglom = 36◦ .
Zapremina te kupe je:
√ √ √ √ √
A) 3, B) 2 11, C) 11, D) 4 3, E) 11, N) ne znam.
19. Realni deo kompleksnog broja (1 + i)21 je:

A) 512, B) 0, C) 1024, D) −1024, E) 2048, N) ne znam.
20. Broj rešenja jednačine x2 − cos x = 0 je:

A) 0, B) 1, C) 2, D) 3, E) 4, N) ne znam.
PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS NA MATEMATICKI FAKULTET
Beograd, 29.06.2005.
Sifra zadatka: 1240803
x
2 - 1
1 . Skup resenja nejednacine --- > 1 je:
2x - 1
A) [0, 5] U [2, oo) B) (-oo,0]U(±,2] C) (-oo, 0] U [2, oo) D) [2,oo) (Ett [0, ±) U [2, oo) N) Ne znam
2 . Skup resenja jednacine |-x\ - -x u skupu realnih brojeva je:

A) Prazan B) (-oo, oo) C) {0} (-oo 0], E) [0, oo) N) Ne znam
-6 - 2 i
3 . Zbir realnog i imaginarnog dela kompleksnog broja --je jednak:
(1 -*r
A) -2 B) -1 C) 0 E) 2 N) Ne znam
4 .
log0 0110 je jednak:
A) 2 B) 1 D) -2 N) Ne znam
5 . Stranice jednog trougla imaju duzine 5 , 12 i 13 . Najduza stranica njemu slicnog trougla sa povrsinom
120 je:
A) 24 (B) 26 C) 32 D) 48 E) 52 N) Ne znam
6 . Tangenta konstruisana iz tacke A(-7,24) na kruznu lmiju x2 + y2 = 225 dodiruje tu liniju u tacki T.
Povrsina trougla AOT (O je koordinatni pocetak) iznosi:
A) 120 (S\ 150 C) 200 D) 250 E) 300 N) Ne znam
7 . Zbir svih resenja jednacine 3 . 16X + 2 . 81X = 5 . 36* je:
A) 1 B) 2 C) 0 N) Ne znam
8 . Rastojanje temena A kocke ABCDA\BiC\Di ivice 1 od sredista njene ivice B\C\ iznosi:
A) \/3 £>1 D) V2 E) 2 N) Ne znam
x(x + l)(x - 2){x - 3)(x - 5)

9. Proizvod svih resenja jednacine = 0 je:
x - 2 + \x - 21
A) 0 B) 5 D) -15 E) -30 N) Ne znam
10. Ako su 375, a, 6, c, d i -0,12 uzastopni clanovi geometrijskog niza, onda je b + c jednako:
A) -2,4 B) 374,88 (c) 12 D) 15 E) 18 N) Ne znam

11. Dat je trougao sa stranicama a - 2, b = 3, c - 4. Za ugao (3 naspram stranice b vazi:

A) (3 < 30° B) 30° < (3 < 45° C) (3 = 45° (5) 45° < (3 < 60° E) (3 > 60° N) Ne znam
12. Duzina osnovne ivice pravilne trostrane piramide je 6 cm. Ako je kosinus nagibnog ugla bocne strane
3
te piramide prema osnovi jednak - , onda je zapremina piramide jednaka:
12 cm3 B) 12\/3cm3 C) 36 cm3 D) cm3 E) cm3 N) Ne znam

13. Broj resenja jednacine sin 2x = sin x u intervalu (-6,6) je:
A) 3 B) 4 C) 5 7 E) 9 N) Ne znam
14. Ukupanbroj zajednickih tacaka prave x-y+2 = 0 i kruznih linija (x+2)2+y2 = 1 i (x-2)2+(y-2)2 = 2
je:
A) 0 B) 1 C) 2 (D) 3 E) 4 N) Ne znam
15. Zbir kolicnika i ostatka koji se dobijaju pri deljenju polinoma x4 - 5x3 + 9x2 - 7x + 3 polinomom
2
x - 2x + 2 je:
(Q x 2 -
2x + 2 B) x3 - 3x + 1 C) x + 1 D) 2x2 - 5x + 3 E) x2 - x + 3 N) Ne znam
16. Skup resenja nejednacine x + 1 > \/5 - x je:

A) ( -
4,
1) B) (l,oo) @ (1,5] D) (-oo,-4) U(l,oo) E) (-00,-4) U (1,5] N) Ne znam
17. Zbir kvadrata resenja x\ i x<i jednacine x2 - (2m - l)x + m2 = 0 je najmanji ako je:
A) m = 0 B) m = C) m - =1 E) m - 2 N) Ne znam
18. Broj realnih resenja jednacine 2X - -x2 - 2x je:
A) 0 B) 1 @2 D) 3 E) veci od 3 N) Ne znam
19. Rastojanje izmedju ziza elipse 4x2 + 9y2 = 36 je:
A) 4 @>2 C) 6 D) VT3 E) V5 N) Ne znam
20. Koliko ima neparnih trocifrenih brojeva cije su sve cifre razlicite?
320 B) 360 C) 400 D) 405 E) 450 N) Ne znam

PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS NA MATEMATIČKI FAKULTET
Beograd, 28.06.2006.
1 − 2−1/2 1 + 2−1/2
1. Vrednost izraza + je:
1 + 2−1/2 1 − 2−1/2
√ √
A) 2/3 B) 1 C) 2 2 D) 4 2 °
E) 6 N) ne znam
1 1
2. Ako su x1 i x2 rešenja jednačine 5x2 − 7x + 3 = 0 , onda su i rešenja jednačine:
x1 x2
1 1 2 1 1
A) =0 B) x − x+ =0 C) 5x2 + 7x − 3 = 0
5x2 − 7x + 3 3 7 5
1 2 1 1
°
D) 3x2 − 7x + 5 = 0 E) x − x + = 0
5 7 3
N) ne znam
1
3. Vrednost izraza 3 − log10 2 − log10 25 + log1/2 4 je:
2
°
A) 0 B) 3/2 C) 2 D) 7/2 E) 4 N) ne znam
4. U pravouglom trouglu visina h = 2 cm deli hipotenuzu na odsečke čije se dužine razlikuju za 3 cm .

Površina tog trougla je [u cm2 ]:
A) 1 B) 3 °
C) 5 D) 7 E) 9 N) ne znam
5. Ako je i imaginarna jedinica, a x i y realni brojevi za koje važi (2 + 3i)x + (3 + 2i)y = 1 , onda je x − y
jednako:
A) 1/5 B) 1 C) −1/5 °
D) −1 E) 0 N) ne znam
x2 + x
6. Najmanje rešenje nejednačine < 0 je:
x2 − 4
A) −2 B) −3/2 C) −1 D) 1 °
E) ne postoji N) ne znam
2)
7. Rešenje jednačine 2log3 x + 2log3 (x = 2 pripada intervalu:
A) (0, 1/3] °
B) (1/3, 1] C) (1, 3] D) (3, 9] E) (9, +∞) N) ne znam
p
8. Jednačina x + 1 = x+7:
A) nema rešenja °B) ima tačno jedno rešenje C) ima dva pozitivna rešenja
D) ima dva rešenja od kojih je jedno pozitivno E) ima četiri rešenja N) ne znam
9. Dati su koncentrični krugovi k1 i k2 . Tetiva t = 10 cm većeg kruga dodiruje manji krug. Površina
- krugova k1 i k2 je [u cm2 ]:
prstena izmedu
A) 10π B) 20π °
C) 25π D) 50π E) 100π N) ne znam
10. Koeficijent pravca simetrale duži čije su krajnje tačke A(−2, −1) i B(2, 2) jednak je:
3 3 4 4
A) −1 B)
4
C) −
4
D)
3
°E) −
3
N) ne znam
2
11. Neka su a1 , a2 , a3 , a4 uzastopni članovi rastućeg aritmetičkog niza, a b1 , b2 , b3 , b4 uzastopni

članovi geometrijskog niza. Ako je a1 = b1 = 1 , a2 = b2 i b3 − a3 = 1 , onda je b4 − a4 jednako:
A) 1 B) 2 C) 3 °
D) 4 E) 5 N) ne znam
12. Skup svih vrednosti realnog parametra m takvih da za svako x ∈ R važi (m − 1)x2 − 2(m + 1)x + m < 0
je:
A) (1, +∞) B) (−1/3, 1) C) prazan °
D) (−∞, −1/3) E) (−1/3, +∞) N) ne znam
13. Jednačina (a − 1) sin x = a + 1 ima rešenja ako i samo ako vrednost parametra a pripada skupu:
A) (−∞, −1] B) [−1, 1] °
C) (−∞, 0] D) ∅ E) [0, +∞) N) ne znam
14. Ako je trojka (x, y, z) rešenje sistema jednačina

2x − y + 3z = −1
x + 2y − 4z = 5
3x + y + 2z = 1,
onda je x − 2y + 3z jednako:
°
A) −2 B) −1 C) 0 D) 1 E) 2 N) ne znam
15. Prava x + y = 3 je tangenta elipse a2 x2 + 4y 2 = 4a2 ako i samo ako je pozitivan parametar a jednak:
√ √ √ √
A) 2 °B) 5 C) 6 D) 7 E) 2 2 N) ne znam
16. Broj rešenja nejednačine 2 cos x + 1 ≤ 0 u intervalu [−2π/3, 2π/3] je:

A) 0 B) 1 °
C) 2 D) 3 E) beskonačan N) ne znam
17. Dužine stranica oštrouglog trougla su a = 39 , b = 60 i c , a veličine odgovarajućih uglova su, redom,
3
α , β i γ . Ako je sin α = , onda je sin γ jednak:
5
56 56 39 39 63
A)
65
B)
63
C)
65
D)
63
°E)
65
N) ne znam
18. Dve ravni paralelne osnovi kupe dele njenu visinu na tri jednaka dela. Odnos zapremina najvećeg i
najmanjeg dela kupe je:
A) 3 : 1 B) 5 : 1 C) 9 : 1 °
D) 19 : 1 E) 27 : 1 N) ne znam
19. Najveća vrednost funkcije f (x) = |x − 1| − |2x + 1| je:

A) −3 B) −1/2 C) 1 °
D) 3/2 E) ne postoji N) ne znam
µ ¶ µ ¶ µ ¶
2006 2006 2006
20. Ako je a = , b= , c= , onda je:
1002 1003 1004
A) a < b < c B) c < b < a °
C) a=c<b D) a = b > c E) a = c > b N) ne znam
PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS NA MATEMATICKI FAKULTET
Beograd, 29.06.2007.
1 .
Koliki je zbir cifara broja 13 u pozicionom sistemu sa osnovom 2 ?
A) 5 B) 4 3 D) 2 E) 1 N) ne znam
2 . Broj mrava u mravinjaku se svake godine poveca za 20% . Koliko najmanje godina treba da prodje da bi
broj mrava postao bar dvaput veci nego u pocetku?
A) 2 B) 3 (SJ 4 D) 5 E) 6 N) ne znam
3 . Ako je /(2x - 1) = x , onda je f(f(x)) jednako:
x + 3 x - 3
A) 2s - 1 C) (2x - l)2 D) x2 E) N) ne znam
\ -10
4 .
Vrednost izraza [ - J . 27~3 + 0,2~4 25~2 + (64~1''®)_3 je:

A)
25
B) 1 °
)| D) 3 N) ne znam
2a2 + 7o + 3 1 - 2a 3 1 .
5 .
Vrednost izraza za a = - - je:
a
3 - 1 a 2 +a+ l a - 1
12 12
A) B) _
C) E)j-J N) ne znam
6 .
Skup resenja nejednacine ||a;| - 3j < 1 je:
A) [2,4] fS)i[-4,-2]U[2 4] , C) prazan D) (-cx3 -2]
, E) [2 +oo)
, N) ne znam
7 .
Koliki je unutrasnji ugao pravilnog mnogougla koji ima 6 puta vise dijagonala nego stranica?
A) 140° B) 144° (&)) 156° D) 160° E) 168° N) ne znam

1 - £
8 .
Vrednost izraza za z = 2i je:
1 + z
A) 2 B) 5 C) 5\/5 D) y/5/5 E| 1 N) ne znam
9.
Broj resenja jednacine 2\x + l|+:z: - 3 = 0 je:
A) 0 B) 1 2 D) 3 E) veci od 3 N) ne znam
10. Data su dva kruga poluprecnika 4 cm koji se dodiruju. Koliki je poluprecnik kruga koji spolja dodiruje
dva data kruga i njihovu zajednicku spoljasnju tangentu?
A) 0,5 cm 1 cm C) y/2 cm D) 2 cm E) 2\/2cm N) ne znam
11. Vrednost izraza sin farccos -4=1 + arcsinie:

V y/2j 2
~
71 +\ 71 71+ f ni e deff ni®a"0 N)ne Znam

12. Najveca vrednost funkcije f(x) = sin(sina;), x € R je:
A) 2 B) 1 sin 1 D) tt/2 E) arcsin 1 N) ne znam
13. Koliko postoji celobrojnih vrednosti parametra k takvih da je (k - \)x2 - 2(k + 5)x - (k + 5) < 0 za
svako x € R ?
A) nijedna B) jedna © dve D) tri E) vise od tri N) ne znam

14. Ravan koja sadrzi srediste jednog poluprecnika lopte i normalna je na njemu, sece tu loptu tako da je
2
povrsina preseka jednaka 487rcm . Koliki je poluprecnik lopte?
A) 4cm B) 4\/3cm (c) 8 cm D) 8\/2 cm E) 16 cm N) ne znam
15. Najmanji realan broj a za koji postoji realno resenje jednacine x2 - 2x - log2 a = 0 je:
AHl/2 B) 1 C) 2 D) 4 E) takav broj ne postoji N) ne znam
16. Najveca moguca zapremina prave kupe cija izvodnica ima duzinu s je:
27ts3\/3 47rs3\/3 7rs3-\/3 7rs3\/3 27rs3\/2
fA)D-B)
27 '
-C)
27 '
-D)
9 '
--
27
E)' ---
27
N)' ne znam
17. Prava I sece pravu y = 2x - 2 u tacki A a pravu y = x + 1 u tacki B . Ako je tacka M( 1,1) srediste
,
duzi AB , onda je jednacina prave I:

A) y = x B) y = 2x - 1 C) y = 1 D) y = 2 - x E x=1 N) ne znam
18. U broju 12345 12345 ... 12345 12 koji ima 2007 cifara precrtane su sve cifre na neparnim mestima
(pocinjuci s leve strane). U tako dobijenom broju ponovo su precrtane sve cifre na neparnim mestima. Ova
operacija je ponovljena dok na kraju nije ostala samo jedna cifra. Koja je to cifra?
A) 1 B) 2 C) 3 (d))4 E) 5 N) ne znam
19. Spil od 32 karte sadrzi 4 keca. Na koliko nacina se moze izabrati 5 karata tako da medju njima budu
tacno dva keca?
*
A))l9 656 B) 1134 C) 13 104 D) 201 370 E) 39 312 N) ne znam
20. Zbir svih trocifrenih brojeva deljivih sa 11 je:
A) 43450 B) 43 560 C) 44440 D) 44 000 4 550 N) ne znam

Beograd, 01.07.2008.
1. Ako za realne brojeve a i b važi (2a − b − 3)2 + (3a + b − 7)2 = 0 , onda je 3a − 7b jednako:
A) −13 B) −8 C) −4 °
D −1 E) 2 N) ne znam
2. Kružnica čiji se centar poklapa sa centrom kvadrata deli svaku od stranica tog kvadrata na tri jednaka
dela. Odnos površina odgovarajućeg kruga i kvadrata je:
°
A 5π : 18 B) 13π : 36 C) π : 6 D) π : 4 E) 2π : 9 N) ne znam
1 − 5−1/2 51/2 − 5−1/2

3. Vrednost izraza − je:
1 + 51/2 4
√ √ √
5+5 5−5 √ 2 5+1
A)
2
°
B
10
C) 2 5 D) − √
5− 5
E)
4
N) ne znam
√
1 + 2ai 1 3 3
4. Realan broj a za koji važi = + i jednak je:
1 − ai 4 4
√ √ √ √ √
2 3 3 3 3 3
A)
3
B)
2
°
C
3
D)
4
E)
6
N) ne znam
µ ¶ µ ¶
1 + i 2008 1 − i 2008
5. Vrednost izraza √ + √ je:
2 2
√ √
A) 2 B) i 2 C) 0 D) 2i °
E 2 N) ne znam
1 1 1
6. Za rešenja x1 i x2 kvadratne jednačine važi x21 + x22 = − i + = 2 . Ta jednačina glasi:
4 x1 x2
A) 4x2 − x + 2 = 0 B) 4x2 + x − 2 = 0 C) 4x2 − 2x − 1 = 0
D) 4x2 + 2x + 1 = 0 ° 2
E 4x − 2x + 1 = 0 N) ne znam
p
7. Koliko različitih realnih rešenja ima jednačina x2 + (x − 1)2 = 1 ?
A) 0 B) 1 °
C 2 D) 3 E) više od 3 N) ne znam
µ ¶1/2
¡ 2 ¢1/2 2 1
8. Vrednost izraza log1/2 4 + log2 je:
4
A) 0 B) −2 C) 2 °
D 4 E) −4 N) ne znam
9. Koliko celih brojeva x zadovoljava jednačinu x · 3logx 5 = 15 ?

A) 0 B) 1 °
C 2 D) 3 E) više od 3 N) ne znam
10. Jednačina |x − 1| − |x − 2| + |x − 3| = a ima 4 rešenja ako i samo ako parametar a pripada intervalu:
A) (0, 1) B) (0, 1] C) [1, 2] °
D (1, 2) E) (2, +∞) N) ne znam
2
³ ³ π ´´
11. Vrednost izraza cos 2 arctg 2 sin je:
√ 3 √
3 1 1 3
A) −
2
°B −
2
C) 0 D)
2
E)
2
N) ne znam
µ ¶ µ ¶
2π 4π
12. Izraz sin α + sin α + + sin α + identički je jednak izrazu:
3 3
√
2 3
A) 3 sin α °
B 0 C)
3
D) sin α E) 2 sin α N) ne znam
13. Broj rešenja jednačine sin 2x = cos x na intervalu [−π, 2π] je:
A) 2 B) 3 C) 4 °
D 5 E) veći od 5 N) ne znam
14. Dužine stranica jednog trougla su 7 cm , 8 cm i 13 cm . Najveći ugao tog trougla jednak je:
A) 90◦ B) 105◦ °
C 120◦ D) 135◦ E) 150◦ N) ne znam
15. Jednačina kruga simetričnog krugu (x + 2)2 + (y − 1)2 = 4 u odnosu na tačku (1, 2) je:
°
A x2 − 8x + y 2 − 6y + 21 = 0 B) x2 − 14 x + y 2 + 14 y − 72 = 0 C) x2 + 4x + y 2 − 2y + 1 = 0
D) x2 − x + y 2 + 2y + 1 = 0 E) x2 + 8x + y 2 + 6y + 21 = 0 N) ne znam
16. Ako tačka M (x0 , y0 ) pripada pravoj 8x + 3y − 15 = 0 i ako je jednako udaljena od tačaka A(8, 2) i
B(2, 4) , tada je proizvod x0 y0 jednak:
°
A) −9 B) 0 C) 6 D) 9 E) 12 N) ne znam
17. Zbir svih trocifrenih brojeva deljivih sa 13 je:

A) 37 024 B) 37 128 °
C) 37 674 D) 38 220 E) 38 675 N) ne znam
-
18. Koeficijent uz x10 u sredenom obliku polinoma (3 − 2x2 )7 jednak je:
A) 6048 °
B −6048 C) 2016 D) −20412 E) −2016 N) ne znam
√
19. Ako je zbir svih članova beskonačnog geometrijskog niza 2a + a 2 + a + · · · jednak 8 , onda broj a
pripada intervalu:
A) [0, 1) °
B [1, 2) C) [2, 3) D) [3, 4) E) [4, +∞) N) ne znam
20. Visina kupe maksimalne zapremine sa datom izvodnicom s jednaka je:

√ √ √ √ √
s 6 s 2 s 2 s 3 s 3
A)
6
B)
6
C)
2
D)
2
°E)
3
N) ne znam
Beograd, 30.06.2010.
1. Koliko elemenata ima skup A ako je: A ∩ {3, 5, 8, 11} = {5, 8} , A ∪ {4, 5, 11, 13} = {4, 5, 7, 8, 11, 13} , {8, 13} ⊂ A i
A ⊂ {5, 7, 8, 9, 11, 13} ?
A) 2 B) 3 °
2. Sistem jednačina
3x + y = 13,
(a − 2)x − 5y = 10,
x−y = 7,
ima rešenje ako i samo ako parametar a ima vrednost:
A) −4 B) −2 C) 0 °
2010
3. Koja je 2010-ta cifra posle zapete u decimalnom zapisu broja ?
7
A) 1 B) 2 C) 4 D) 5 °
E) 7 N) ne znam
b − 2a 2a2 − 3ab + 5b2

4. Ako je = 2 , a, b 6= 0 , 4a + 3b 6= 0 , onda je jednako:
4a + 3b 4a2 + 3b2
4 7 2 5
A)
7
°
B)
4
C)
5
D)
2
E) 1 N) ne znam
250,3 · 50,4
5. Vrednost izraza 1 pripada intervalu:
125− 3
A) (−∞, 0] B) (0, 1] C) (1, 5] °
D) (5, 25] E) (25, +∞) N) ne znam
6. Ako su x i y realni brojevi, takvi da je (2 + i)(x + iy) = 5 − 5i , tada je zbir x + y jednak:

A) 2 B) 3 C) 1 °
D) −2 E) −3 N) ne znam
7. Skup rešenja nejednačine x + 3|x − 1| < 5 je:

A) (−∞, 2) °
B) (−1, 2) C) (−1, 1) D) (1, 2) E) (−1, +∞) N) ne znam
8. Zbir površina svih kvadrata u koordinatnoj ravni čija su temena tačke O(0, 0) i P (1, 3) iznosi:
A) 40 °
B) 25 C) 20 D) 15 E) 10 N) ne znam
a
9. Dati su iskazi: (I) log(ab) = log a + log b za sve a, b ∈ R \ {0} ; (II) log= log a − log b za sve a, b ∈ R \ {0} ;
b
2
(III) log a = 2 log a za sve a ∈ R \ {0} ; (IV) log(−a)(−b) = log(−a) + log(−b) za sve a < 0 , b < 0 . Tačni su iskazi:
A) svi B) nijedan °
C) samo (IV) D) (III) i (IV) E) (I) i (II) N) ne znam
10. Vrednost izraza tg 40◦ tg 45◦ tg 50◦ je:

√
3 1 √
A) 0 B)
3
C)
3
D) 3 °
E) 1 N) ne znam
2
Grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c prikazan je na slici. Tačan je iskaz:

A) a > 0 , b > 0 , c < 0 B) a > 0 , b > 0 , c > 0
11.
°C) a > 0 , b < 0 , c < 0 D) a > 0 , b < 0 , c > 0
E) a < 0 , b < 0 , c < 0 N) ne znam
√
1 1 4 3
12. Rešenje jednačine √ + √ =√ pripada intervalu:
1− 1−x 1+ 1−x 1−x
A) (−∞, −2] B) (−2, −1] C) (−1, 0] °
D) (0, 1] E) (1, +∞) N) ne znam
√
13. Dužine stranica trougla ABC su BC = 4 3 cm i CA = 4 cm , a ∠A = 120◦ . Dužina stranice AB je:
√ √
A) 2 3 cm °
B) 4 cm C) 3 2 cm D) 3 cm E) 5 cm N) ne znam
14. Brojevi a1 , a2 , . . . , a20 obrazuju aritmetički niz. Ako je zbir svih članova sa neparnim indeksima jednak 320, a
zbir svih članova sa parnim indeksima jednak 350, onda je a11 jednako:
A) 32 B) 34 °
C) 35 D) 36 E) 38 N) ne znam
√ h πi
π π 3
15. Broj rešenja jednačine sin x cos + cos x sin = koja pripadaju intervalu 0, je:
5 5 2 2
A) 0 B) 1 °C) 2 D) 3 E) 4 N) ne znam
16. Prava p sadrži centar kružnice k i tačku P van te kružnice, i seče kružnicu u tačkama A i B tako da je
P A = 8 cm i P B = 18 cm . Ako je T tačka te kružnice takva da je prava P T njena tangenta, onda je dužina duži
P T jednaka:
√ √ √
°A) 12 cm B) 6 3 cm C) 8 2 cm D) 9 2 cm E) 10 cm N) ne znam
17. Ako je log8 3 = a i log3 5 = b , onda je log10 6 jednak:

3a + 1 3a 1 a + ab + 3 a+3
°A)
3ab + 1
B)
3ab + 1
C)
3ab + 1
D)
ab + 3
E)
ab + 3
N) ne znam
18. Ako je α ugao koji dijagonala kocke obrazuje sa ravni njene osnove, onda je:
A) 0 < α ≤ 15◦ B) 15◦ < α ≤ 30◦ °
C) 30◦ < α ≤ 45◦ D) 45◦ < α ≤ 60◦ E) 60◦ < α ≤ 90◦ N) ne znam
19. Najveća vrednost funkcije f (x) = ex + e−x na segmentu [−1, 2] je:

1 1 1
A)
e
B) 1 C) e2 D) e +
e
°
E) e2 +
e2
N) ne znam
20. Od svih tačaka kružnice x2 + y 2 = 4 tačka (x0 , y0 ) je najdalje od prave x − 2y − 1 = 0 . Zbir x0 + y0 je jednak:
√ √ √ √
2 5 2 5 4 5 6 5
A) −
5
B) 0 °
C)
5
D)
5
E)
5
N) ne znam
PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS NA MATEMATIQKI FAKULTET
Beograd, 29.06.2011.
√
1. Jedna stranica paralelograma je 4 cm , druga 6 cm , a jedna dijagonala je 4 2 cm . Duina druge
dijagonale je:
√ √ √ √ √
A) 2 5 cm B) 4 33 cm °
C) 6 2 cm D) 6 3 cm E) 5 2 cm N) ne znam
2. Najvea vrednost funkcije f (x) = |2x − 1| − |3x + 1| je:

5 5 1 1
°A)
3
B)
2
C)
3
D)
2
E) 2 N) ne znam
x 1
3. Koliko celobrojnih rexeǌa ima nejednaqina ≤ ?
x+4 x+1
A) 4 B) 3 C) 6 °
4. Dati su iskazi: 1◦ log((−2)(−3)) = log(−2) + log(−3) , 2◦ log(−3)2 = 2 log(−3) , 3◦ log(−2)4 = 2 log(−2)2 ,

−2
4◦ log = log 2 − log 3 . Taqni su:
−3
A) svi B) nijedan C) 1◦ i 4◦ D) 2◦ i 3◦ °
E) 3◦ i 4◦ N) ne znam
5. Vrednost realnog parametra m za koju je zbir kvadrata rexeǌa jednaqine x2 − mx + m − 3 = 0 najmaǌi

je:
A) 0 °
B) 1 C) 2 D) 3 E) 5 N) ne znam
√ √
6. U jednakokrakom trapezu kraa osnovica i krak su duine 10 cm , a dua osnovica je 2 10 cm .
Povrxina kruga opisanog oko trapeza je:
A) 5π cm2 °
B) 10π cm2 C) 15π cm2 D) 20π cm2 E) 25π cm2 N) ne znam
√ 40
7. Zbir svih rexeǌa jednaqine x + x2 + 16 = √ je:
x2 + 16
A) 0 B) −3 °
8. Ako je a = sin 35◦ , b = ctg 50◦ i c = cos 65◦ , tada je:

A) a < b < c B) a < c < b C) b < c < a D) c < b < a °
E) c<a<b N) ne znam
9. Broj rexeǌa sistema jednaqina y + log10 x = 1, xy = 0,01 je:

A) 0 B) 1 °
40 3π
10. Ako je cos α = − i π<α< , tada je tg α jednak:
41 2
40 40 9 9 9
A)
9
B) −
9
C) −
41
D)
40
° E) −
40
N) ne znam
11. Kriva koja je predstavǉena na slici moe biti grafik
funkcije:
2 1
A) y = 1 + B) y = 1 −
x+1 x−1
1 2
C) y = −1 + D) y = −1 −
x−1 x+1
1
°
E) y = 1 −
2(x + 1)
N) ne znam
12. Lopta je preseqena dvema paralelnim ravnima koje se nalaze sa raznih strana centra. Jedna od ǌih
seqe loptu po krugu povrxine 49π dm2 , a druga po krugu povrxine 400π dm2 . Ako je meusobna udaǉenost
tih ravni 39 dm , onda je polupreqnik lopte jednak:
√ √
°A) 25 dm B) 20 2 dm C) 15 3 dm D) 30 dm E) 24 dm N) ne znam
13. Osnovna ivica pravilne qetvorostrane piramide je 8 cm , a sredixte osnove je od boqne strane na
rastojaǌu 2 cm . Visina te piramide je:
√ √
16 √ √ 4 3 2 3
A)
3
cm B) 4 2 cm C) 2 2 cm D)
3
° cm E)
3
cm N) ne znam
14. Najmaǌa vrednost funkcije f (x) = sin x + cos x za x ∈ [0, π] je:

√ √
A) 2 B) −1 ° C) − 2 D) −2 E) 1 N) ne znam
15. Prava x − 2y − 2 = 0 seqe krunicu x2 − 2x + y 2 + 6y = 0 u taqkama A i B . Ako je O centar krunice,

onda je ∠OAB jednak:
A) 15◦ B) 30◦ °
C) 45◦ D) 60◦ E) 75◦ N) ne znam
16. Zbir drugog i jedanaestog qlana aritmetiqkog niza je 28. Zbir treeg, petog, osmog i desetog qlana
tog niza je:
A) 14 B) 28 °
C) 56 D) 84 E) ne moe se jednoznaqno odrediti N) ne znam
√ √
17. Broj racionalnih qlanova u razvoju stepena binoma ( 3 5 + 3)2011 je:
A) 1005 B) 670 C) 336 °
D) 335 E) 333 N) ne znam
18. Ako je broj x = 2 − i rexeǌe jednaqine x3 − 2x2 − 3x + a = 0 , onda je broj a jednak:

°
A) 10 B) −10 C) 0 D) 20 E) −20 N) ne znam
Ã √ !2011 Ã √ !2011
1+i 3 1−i 3
19. Vrednost izraza + je:
2 2
√ √
A) 0 °
B) 1 C) −1 D) i 3 E) −i 3 N) ne znam
20. Date su taqke A(2, 0) i B(8, 0) . Ako je C(0, y) , y > 0 , taqka za koju je ugao ∠ACB maksimalan, tada
je:
A) y = 1 B) y = 2 C) y = 3 °
D) y=4 E) y = 5 N) ne znam

PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS NA MATEMATIQKI FAKULTET
Beograd, 05.09.2011.
√
1. Zbir rexeǌa jednaqine x2 − 4x + 4 = 2x − 1 jednak je:
A) −2 B) −1 C) 0 °
D) 1 E) 2 N) Ne znam
−6 − 2i
2. Zbir realnog i imaginarnog dela kompleksnog broja je jednak:
(1 − i)3
A) −2 B) −1 C) 0 °
D) 1 E) 2 N) Ne znam
1
3. Vrednost izraza 3 − log10 2 − log10 25 + log1/2 4 je:
2
°
A) 0 B) 3/2 C) 2 D) 7/2 E) 4 N) ne znam
4. Koliki je zbir cifara broja 13 u pozicionom sistemu sa osnovom 2?

A) 5 B) 4 °
5. Broj rexeǌa jednaqine sin 2x = cos x na intervalu [−π, 2π] je:

A) 2 B) 3 C) 4 °
D 5 E) vei od 5 N) ne znam
√
6. Broj (1 + i 3)n je realan ako i samo ako je ( k je ceo broj):
A) n = 2k °
B) n = 3k C) n = 3k + 1 D) n = 3k + 2 E) n = 6k N) ne znam
7. Skup rexeǌa nejednaqine x + 3|x − 1| < 5 je:

A) (−∞, 2) °
B) (−1, 2) C) (−1, 1) D) (1, 2) E) (−1, +∞) N) ne znam
1 a+3 a2 − 5 2a3 + 5a2 − a − 1

8. Ako je a 6= , izraz − 2 − 3 je identiqki jednak izrazu:
2 2a − 1 4a − 4a + 1 8a − 12a2 + 6a − 1
2a + 1 7a2 − a − 2 2a2 − 20a + 11 1

°
A)
(2a − 1)2
B)
(2a − 1)3
C)
(2a − 1)3
D)
2a − 1
E) 1 N) Ne znam
9. Tangenta konstruisana iz taqke A(−7, 24) na krunicu x2 + y 2 = 225 dodiruje tu liniju u taqki T .
Povrxina trougla AOT ( O je koordinatni poqetak) iznosi:
A) 120 °
B) 150 C) 200 D) 250 E) 300 N) Ne znam
10. Koeficijent pravca simetrale dui qije su krajǌe taqke A(−2, −1) i B(2, 2) jednak je:
3 3 4 4
A) −1 B)
4
C) −
4
D)
3
E) −
3
°
N) ne znam

1
2
11. Najmaǌi realan broj a za koji postoji realno rexeǌe jednaqine x2 − 2x − log2 a = 0 je:
°
A) 1/2 B) 1 C) 2 D) 4 E) takav broj ne postoji N) ne znam
µ ¶ µ ¶
2π 4π
12. Izraz sin α + sin α + + sin α + identiqki je jednak izrazu:
3 3
√
2 3
A) 3 sin α °B 0 C)
3
D) sin α E) 2 sin α N) ne znam
13. Skup rexeǌa nejednaqine 2 ln(1 − x) − ln(2x + 6) ≤ 0 je:

A) (−3, 5] B) (−3, 1) C) [−2, 1) °
D) [−1, 1) E) [−1, 5] N) ne znam
14. Brojevi a1 , a2 , . . . , a20 obrazuju aritmetiqki niz. Ako je zbir svih qlanova sa neparnim indeksima
jednak 320, a zbir svih qlanova sa parnim indeksima jednak 350, onda je a11 jednako:
A) 32 B) 34 °
C) 35 D) 36 E) 38 N) ne znam
1 1
15. Ako su x1 i x2 rexeǌa jednaqine x2 − 8x + 2 = 0 , onda su 2 i 2 rexeǌa jednaqine
x1 x2
1
A) 4x2 + 60x + 1 = 0 B) −x2 + 15x +
4
= 0 °
C) 4x2 − 60x + 1 = 0 D) 4x2 − 60x − 1 = 0
E) −x2 + 15x + 1 = 0 N) Ne znam
16. Broj realnih rexeǌa jednaqine 2x = −x2 − 2x je:

A) 0 B) 1 °
C) 2 D) 3 E) vei od 3 N) Ne znam
17. Duine stranica oxtrouglog trougla su a = 39 , b = 60 i c, a veliqine odgovarajuih uglova su,

3
redom, α , β i γ . Ako je sin α = , onda je sin γ jednak:
5
56 56 39 39 63
A)
65
B)
63
C)
65
D)
63
E)
65
° N) ne znam
18. Zbir svih trocifrenih brojeva deǉivih sa 11 je:

A) 43 450 B) 43 560 C) 44 440 D) 44 000 °
E) 44 550 N) ne znam
√
19. Ako je zbir svih qlanova beskonaqnog geometrijskog niza 2a + a 2 + a + · · · jednak 8, onda broj a
pripada intervalu:
A) [0, 1) °
B [1, 2) C) [2, 3) D) [3, 4) E) [4, +∞) N) ne znam
20. Maksimalna zapremina vaǉka upisanog u loptu polupreqnika R je:

2 2 4 16 3 1
A) R3 π
3
B) √ R3 π
3 3 3 3
°
C) √ R3 π D)
27
R π E) √ R3 π
2
N) ne znam
IIPHJEMHH HCnHT 3A yilMC HA MATEMATHHKH AKYJITET
Beorpa n;, 27.06.2012.
,
BpeMe 3a pa# je 180 MHHyia.
1 UaTa je Ta*iKa P(l, 1) h ejinnca 9x2 + 16y2 = 144. JeaHa HHa ce mne ejmnce Kojoj je P cpeAnnrre je:
.
A) f + ! = T2 9 = mB)) TS +
°) f + ! = 5 D) 16a: + 9y - 25 E) 3x + 4y = 7 N) ne anan
2 . Y 3apy6ji.eHy Kyny noJiynpe iHHKa Behe 0CH0Be 4 ynncaHa je nonTa 3anpeMHHe 367T. 3anpeMHHa 3apy6jLeHe
Kyne je:
A) 232£ ( B)y C) D) E) N) He 3HaM

3 . HeKa cy ny)KHHe CTpao
, r ma Tpoyrjia 4, 5 n 7. Tpoyrao je:
A) npaBoyrjiH B) onrrpoyrjm © TynoyrjiH D) He nocToja E) He Moae ce o pe HTH N) He 3HaM

4 . y Tpoyrjiy ABC je yrao kor TeMeHa A Asa nyTa Behu oa yrjia-KOA TeMeHa B. Ako cy HacnpaM TeMeHa
A, B ,C pe,ziOM cTpaHHiie a, b, c, OH a je:
A) a2 = b2 + c2 B) a2 = be ( C))a2 =b(b + c) D) 2c = a + b E) b2 = a(a + c) N) He 3HaM
5 . Je/iHaHHHa 4 sin a; + 3cosx = a HMa peanna pemeita ano h caMO ano napaMeiap a npnna a HHTepBaJiy:
2 21 N) He 3HaM
A) .
2' 2J BJ}[-5,5] C) [-7,7] D) [-12,12] E) [-25,25]

6 . Bpoj pemesba je HaMHHe (4cos2 x + 4cosx - 3)\/5 sinx = 0 y HHTepBaJiy [0,2ir) je:
A) 1 B) 2 C) 4 2
03 E) 5 N) He 3HaM
7. Bpoj perneaa jeAna iHHe 4C°S2X _j_4cos x - 3 y HHTepBaJiy

psajiy [0,
| 27r) je:
A) 6 B) 2 C) 1 d>> E) 8 N) He 3HaM
8 . Je Ha HHa | - x2 + 5x - 4| = ax HMa eTHpn peajiHa pemeKba ano h caMO ano napaMeTap a nprnia a
HHTepBaJiy:
A))(0,1) B) (-l,+oo) C) (0,2) D) (0, +00) E) (-1,0) N) He 3HaM

_
9 .
C,Kvn penie&a Heje/tHa HHe log1/2(3a;2 + 7x + 4) < log 1/2(2;2 +2x + 7) je:
A)j (-00, -3) U (1/2, +00) B) (-3,1/2) C) (-3,-4/3) U (-1,1/2)
Tj) (-00, -3) U (-4/3, -1) U (1/2, +00) E) (-00, +00) N) He 3HaM
10. 36np penieaa je Ha HHe ||x - 1| - 5 6 je:

A) 12 B) -10 C)J 2 D) 3 E) 0 N) He 3HaM
1
11. Kojihko HMa peajiHHX SpojeBa a TaKBHX a c yHKiinje f(x) = ax h g(x) - x + a 3aaoBOJBaBajy jeflHaKOCT
/(l
f OO) = 9(f(X)) 3& C0e X € -R?
A) 0 B) 1 CC)j2 D) 3 E) 4 N) He 3HaM
12. Epoj peineiLa jejHaMHHe \Jx + 2 x - 1:
A) HeMa peineaa B)/HMa je Ho pemeite h oho je iio3hthbho C) HMa je,HH0 pemeite h oho je HeraTHBHO
D) HMa je Ho iio3hthbho h je HO HeraTHBHO penieae E) HMa npa perneaa h o6a cy no3HTHBHa N) He 3HaM
.
13. Hena cy X\, X2 peuieiba je HaMHHe xi + (2 - m)x - m - 3 = 0. Bpe/iHOCT peajiHor napaMeipa m 3a Kojy
x\ + x\ HMa HajMaay BpeflHocT je:
A) 2 B) -3 C) 0 f°J> E) 5 N) He 3HaM
14. Cnyn cbhx npHpo HHX 6pojeBa pa36njeH je Ha rpyne Ha cjie eliH Ha HH: {1}, {2,3}, {4,5,6}, {7,8,9,10},
... 36np cbhx SpojeBa 99. rpyne je:
A) 511932 B) 490901 C) 501509 D) 471981 E) 185199 N) He 3HaM

15. BpeaHOCT H3pa3a (1 + i)2°12 + (1 - i)2°12 je:
A) 2 1007 b>;-21 C) 22Q12i D) -21 E) 22°12 N) He 3HaM
16. IIpaBHJiHH n-Toyrao HMa 5 nyTa BHme njaroHajia Hero CTpaHHila aKO je n je,z
je HaKo:
A) 8 B) 12 C) 16 ©) 13] E) 5 N) He 3HaM
17. Ako je a = (2°$, 6 = ® h c = i

f ), OH*a je:
A) c < a < b B) )a < c < b C) a < b < c D) c < b < a E) b < c < a N) He 3HaM
18. JeaHa iHHa KpHBe npHKa3aHe Ha cjihiih je:
A) y - 1 + sin(a; - f) B) y= 1 + sin(a: + f) C) y= 1 - cos(a: - \ )(D))y = 1 - sin(a: - \) E) y = 1 - cos(a; + f)
-2 * -n 0 x lit
19. Pa3JiHKa H3Mefjy HajBehe h HajMaae Bpe HocTH <{)yHKiiHje f(x) = 4x - 6 - x2 Ha HHTepBaJiy [-3,3] je:
A) 29 B) 1 C) 24 (b)Sj25 E) 6 N) He 3HaM
20. Ilocjie cHH®eH,a neHe yjia3HHna 6poj noceTHJiaaa yTaKMHiia nopacTao je 3a 50%, a npnxoA je nopacTao 3a
26%. 3a kojihko npoiieHaTa cy chidkchc; iieHe yjia3HHiia?
A) 8% /B))l6% C) 24% D) 36% E) 38% N) He 3HaM
2
Farmaceutski Fakultet
02. Jyji 2002. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 3a aTaKa Ha ABe cTpaHHu e 3aflau i 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, 3a#ai;H 5-12
,
.
Bpe e no 1 noeH, 3a,Aann 13-16 Bpe,n;e no 2 noeHa h 3a au H 17-20 Bpe e no 3 noena.

,
IIorpemaH o roBop aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH 0Ar0B0p. 3aoKpy>KHBait>e

OAroBopa H aohoch 0 noeHa. V cjiy ajy 3aoKpy>i<HBaHja BHine oa jeAHor o/jroBopa, Kao
h y cjiynajy He3aoi<py>KHBaH>a HHjeAHor o roBopa, Ao6nja ce -0 3 noeHa. ,
1 .
Ako je f{x)'= x2 h g(x) = 2X, on a g(f(g(x))) je:
21 1 2 2
1) 22 ; 2) 22 ; 3) 22S ; 4) 2*4; 5) 2X ; H) He 3HaM.
2.
Je naMHHa Kpyra MHjn je ijeHTap y Ta KH (-1,2), a npeHHHK 10 je:
1) (x + l)2 + (y + 2)2 - 5; 2) (x + l)2 + (y - 2)2 - 100;
3) (x - l)2 + (y + 2)2 - 100; 4) (x + l)2 + (y - 2)5 = 25;
5) (x - l)2 + (y + 2)2 = 25; H) He 3HaM.
3 .
BpeAHOCT H3Pa3a je:
1) 2V2; 2) 4V ; 3) 6;
4) 0; 5) - 2\/2; H) He 3HaM.
4 .
36wp npBHx BaAeceT MJiaHOBa apHTMeTHHKor HH3a hhjh je npBH HjiaH
3, a pa3JiHKa 2 je:
1) 440; 2) 442; 3) 444; 4) 880; 5) 878; H) He 3HaM.
5 .
Ako je x - |, 36np reoMeTpujcKor pe a 1 + cos x + cos2 x -f- cos3 x-\-
je:
1) 2(2 + x/3); 2) 2 (2->/§); 3) 1;
4) 2v/3; 5) 2; H) He 3HaM.
6 .
Je HanHHa rn(x - 2) + x -f 1 = 0 HMa peineH>e Koje je Befie o# 3 3a:
1) m > 1; 2) m > 4; 3) rn < -4;
4) -4 < m < -1; 5) m > -1; H) He 3iiaM.


15. Bpoj hhjhx je 15% jeflHaKo 3,5% 6poja Je;

1) 84; 2) 42; 3) 21; 4) 168; 5) 22; H) He siiem.
16. Ako je tgx - ctgx = m, H3pas tg3 x - ctg3 x HMa Bpe HOCT:
1) m3 + 3m; 2) m3 - 3m; 3) m3 + 2m;
4) m3 - 2m; 5) m3; H) He 3HaM.
17. Peuieike Heje HanHHe \ogl/2{x + 2) > log2(3 - x) je:
1) -2 < x < 3; _
2) -2 < X < HJIH 1+ 21 < x < 3;

3) -1 < x < hjih <x<2;
4) -2 < x < hjih i±#£ < x < 3;
5) -2 < x < -3;
H) He 3HaM.
18. Hahn HjiaH y pa3Bojy (a; 5 +a;~s)™ kojh ca p KH x5 ano je Koe<J)Hi.i njeHT ,
Tpeher HjiaHa y pa3Bojy 21:

1) 35a;&; 2) 21a;5; 3) 20a:5; 4) 56a;5; 5) 42a:5; H) He 3HaM.
19. 36np cbhx pemeiba je HaHHHe sin x cos3 x - sin3 a; cos a: = \ Ha hh-
TepBajiy [0, tt] je:
1) 5f; 2) 2tt; 3) 4) f; 5) tt; H) He 3HaM.
20. MHBep3Ha 4>yHKU nja f 1(x) (J)yHKUHje f(x) = 1 + log3(a;5 - 1) nnja
~
je ,u;oMeH {rr | a; < -1} je:

1) n/3*"1 + 1; 2) -V3X~1 + 1; 3) -X/3FTT;
4) x/PTl; 5) \/3X~1 + 2; H) He 3HaM.

06. CeirreM6ap 2002. TecT H3 MATEMATHKE
Tgct HMa 20 3aAaTaKa na ABe CTpaHHije. 3aflai H 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, 3aAaijH 5-12
Bpe e no 1 noeH, 3a#aijH 13-16 BpeAe no 2 noeHa h 3a anH 17-20 BpeAe no 3 noeHa.
IlorpeniaH o roBop aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH oAroBop. 3aoKpy>KHBaH>e
o roBopa H aohoch 0 noeHa. Y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH>a BHiue oa jeAHor OAroBopa, Kao
h y cjiynajy He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHor OArosopa AoGnja ce -0,3 noeHa.
,
1 .
Bpe HOCT Hspaaa
1) 6; 2) 12; 3) -2v 5; 4) 2V 5; 5) \/35; H) He 3HaM.
2. Ako je /(x) = OH a je:
l)i5 2)x; 3)7fi?; 4) 5) ; H) He anaM.
3 .
36np npBHx mecT HjiaHOBa reoMeTpujcKor HH3a hu]h je npBH HJiaw 2,
a kojthhhhk - je:
!) |i 2) t; 3) §; 4) b 5) fg; ")Hf 3«&W-
4 .
Je HanHHa napa6ojie nnja je mnxta. (3 0), a HpeKTpuca x - -3 je:
,
1) y2 = \2x\ 2) yi = 6x; 3) x2 = 12y\

4) x2 = 6y\ 5) y2 = 3x; H) He 3HaM.
5 .
Ako je |/(z) + 3/ (±) = OH a Bpe HOCT /(3) je:
1) -1; 2) 3) 0; 4) 1; 5) 3; H) He 3HaM.
6 .
Ako je 36hp npBux n HJianOBa apHTMeTHHKor HH3a 2n + 3n2, OH a je
inecTH HjiaH HH3a je HaK:
1) 47; 2) 37; 3) 41; 4) 29; 5) 35; H) He 3HaM.
7.
Peiiieibe je a HaHHHe y/1 + x - %/r -i = 1 je:
, ,
1) 2) ± ; 3) ; 4)1; 5) ; H) He shem.

8 . TanreHTe ejinnce 5x2 4-16y2 = 80 Koje cy napajiejiHe npaBoj x - 2y -

12 = 0 cy:
1) 2y 4- x ± 6 = 0; 2) 2y - x ± 3 = 0; 3) 2y - x ± 4 = 0;
4) 2y - x ± 6 = 0; 5) x - 2y ± 2 = 0; H) He 3hem.
9 .
OyHKU nja logx(log2(4X - 6)) je Aec HHHcaHa 3a;
.
1) x > 0; 2) 0 < x < 1 hjih x > 1; 3) x > log4 6;

4) x > log4 7; 5) log4 6 < x < log4 7; H) He 3HaM.
10. Ako cyan/? peineH>a jeAHa HHe -x2 - 6x + 5 + m(x2 - 5a: + 6) = 0,

r#e je m peajiaH 6poj pa3JiH1iHT o# 1, Bpe HocT H3pa3a a -I- /3 - a/3 je:
1) 1; 2) - 1; 3) 5; 4) 6; 5) 2; H) He 3HaM.
11. BpeflHOCT Hspasa je:

1) 4; 2) -4; 3) - n/3; 4) 5) H) He 3HaM.
12, PeajiHe Bpe/JHOCTH x 3a Koje je je HanHHa \x2 - 4| - 2|x2 - 9| = 14 - x2
Ta ma cy:
1) a: < - 3 hjih x > 3; 2) x < -2 hjih x > 2;
3) x < - 3 hjih x > 3; 4) - 3 < x < 3;
5) -2 < x < 2; H) He 3HaM.
13. Ako je x = \/3 4- s/2, Bpe HOCT H3pa3a je:

1) \/3; 2) 4 + 3; 3)0;
4) \/3 - s/2; 5) \/3 + s/2; H) He 3H&M.
14. 36np peuie&a je HanHHe 34X+8 - 4 . 32S+& + 27 = 0 je:
1) -2) -1; 3)1; 4) -|; 5) §; H) He 3HaM.
15. Ako je logaba = n, (a. 6 > 0, a 1, b 1, ab 1), Bpe HOCT H3pa3a
loga6 je:
1) 2) 3) 4) =£2; 5) H) He 3h&m.
16. Ako je sin x - cos x - - spe nocT H3pa3a sin4 x 4- cos4 x je:
1) H; 2) n
r < 3)1; 4) f|; 5) |; H)He3HaM.

17. 36np cbhx peineita je HanHHe sin3x = 4 sin x cos 2x Ha HHTepsajiy

[0, tt] je:
1) tt; 2) 3) 4) 5) 2tt; H) He 3naM.
18. CBe Bpe HOCTH x 3a Koje je Heje/jHanHHa - iog2 -2 * TaMna
cy:
1) x < 1 hjih x > 4; 2) x < 1 hjih x > 4;
3) 0 < x < 1 hjih x > 4; 4)0<x<l hjih x > 4;
5) 0 < x < 1 hjih x > 4; H) He 3HaM.
19. BpeflHOCT H3pa3a je:

1) y/5 - y/3-, 2) y/E + n/3; 3) 73 - %/5;
4) v/15; 5) \/3 - a/2; H) He 3hem.
20. M3Me y 6pojeBa h - yMerayTH 19 6pojeBa x\, x%,. .., 2:19 Taxo ;i,a
rri, 2,..., a: 19, - 6y/iy y3acTonHH MjiaHOBH apHTMeTHHKor HH3a.
YMeTHyTH 6poj X7 je:
1) -T» 2) ~fi 3) Ti 4) "f; 5) fr K) Kf3H&M-

JyH 2003. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 aa aTaKa na Ase cTpaHHije. 3a/jaijH 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, 3aAau H ,
5-11
Bpe e no 1 noeH, 3a an,H 12-17 Bpe e no 2 noeHa h 3aAaijH 18-20 Bpe e no 3 noeHa,
IlorpemaH o roBop aohoch -10% or 6poja noeHa 3a TanaH o roBop. , 3aoKpy>KHBaH>e
o roBopa H ohoch 0 noeHa. y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH>a BHine o# je Hor o roBOpa, Kao
h y cjiynajy HesaoKpyjKHBaita Hnje HOr o roBopa, o6Hja ce -0 3 ,
noena.
1 .
Bpe HOCT jopasa if;
-
1)n/3 + %/2; 2)76; 3) V3 -

4) vf + + \/2; 5) VQ + \/3 - %/2; H) He 3HaM.
2 . Ako je a - a"1 = 3, OH a je a3 - a~3 je HaKo:
1) 7; 2) 27; 3) 9; 4) 36; 5) 18; H) He 3naM.
3 . Bpe HocT H3pa3a sin(arctg y/3 + arcctg y/3) je:
1) 0; 2) 1; 3) 3; 4) 5) ±; H) He 3naM.
4 . 36np Ghhomhhx KoecjDHijHjeHaTa
J6;
1) 32; 2) 64; 3) 128; 4) 49; 5) 7; H) He 3HaM.
5 .
Je HanHHa (a - \)x2 - (a + l)x + a + 1 = 0 HeMa peajiHHx penieH>a
3a:
1) -1 < a < 2) a - -1; 3) a = §;

4) a < - 1 hjih a > 5) a < - 1 hjih a > |; H) He 3HaM.
6 .
Ako cy a h /? pemeita KBa parae jeAHanuHe x2 - mx + m - 1 = 0,
je/i.HaKocT aQ+@ = otj3 Ba>KH 3a:
1) 0 < m < 2; 2) m - 0; 3) m - 2;
4) m > 2; 5) m < 0; H) He 3HaM.

7 .
PeineHbe je Hannne \Jx - 3 -f y/x + 2 - 5 npnna a HHTepBajiy:
1) [-2,3); 2) [0,3); 3) [3,5);
4) [5,7); 5) (7,9); H) He 3HaM.
i _
8 .
36np pemeiba je Ha HHe 2\/l2 -f 3\/3 + 6 & = yJz2X2~2X"2 je:
1)1; 2) y/7: 3) 4) 5) §; H) He 3HaM.

9 . Bpoj pemeiba je Ha HHe cos2 x - 3 sin2 x - 1 = 0 Ha HHTepBajiy [0, n]
je:
1) HeMa penieH>a; 2) je Ho; 3) Ba;
4) TpH; 5) HempH; H) He 3HaM.
10. OyHKi nja log a:2+6:L._5(log2(-x2
_ + 6x ~ 7)) je #e4>HHHcaHa 3a:
1) x < 1; 2) 1 < x < 2; 3) 2 < x < 4;
4) 4 < x < 5; 5) x > 5; H) He 3HaM.
11. Ako je 36np npBHx n HjiaHosa apHTMeranKor HH3a 3n + 2n2, / eceTH

HJiaH HH3a je:
1) 64; 2) 41; 3) 95; 4) 86; 5) 59; H) He 3HaM.
12. 36np penieiba je naHHHe cos 6x cos 4x = cos7xcos3x Ha HHTepBajiy
[0,7r] je:
1) 0; 2) f; 3) ; 4) ?r; 5) 2?r; H) He 3HaM.
13. reoMeTpHjcKO MecTo cpe HHa TeTHBa xnnepSojie x2 - 6y2 = 36 Koje
3aKJianajy yrao \ ca ho3hthbhhm a jiom x-oce npnna a npaBoj:
1) x = 4y; 2) x = -4y; 3) x = 6y;
4) x - -6y; 5) a; = y; H) He 3HaM.
14. 36np reoMeTpnjcKor pe a (1 -f- x) + x + , H-h3hoch 49 3a:

1) x - 6; 2) .t = -7; 3) x > -
4) x = 5) x - -8; H) He 3HaM.
15. Bpoj pemeiba cncTeMa log2 2X + log2 y = 3 log2 233; 4- log2 y2 = 4 je:
,
1) HeMa pemeiba; 2) je Ho; 3) Ba;

4) Tpn; 5) BHiHe o Tpn; H) He 3HaM.

16. HHBep3Ha (JjyHKu nja / 1(x) cJ>yHKUHje /(x) -

. + 2 je:
i\ 3(qg-2). x-2. o\ x±3.
1> x+3 , x+3> °) x-2>
4) 3§ yi &) ; H)He3HaM.
17. IIp0H3B0A pemeiba je HanuHe 6 . 9X - 13 . 6X + 6 4X = 0 je:
1) 1; 2) log2 3; 3) 0; 4) -1; 5) §; H) He 3HaM.
18. ITojihhom f(x) TpeJier creneim nnjn je cjioSo aH HjiaH 0 h kojh 3a,o;o-
BOJbaBa je HaKOCT f(x) - f(x - 1) = x2 je:
1) lx(2x + l)(x + 1); 2) lx(2x - l)(x + 1);
3) lx(2x +-l)(x - 1); 4) x(2x - l)[x - 1);
5) |x(-2x 4- l)(x + 1); H) He 3HaM.
19. Je HaHHue TanrenTH Kpyra x2 + y2 + 2x + £y = 0 Koje cy HopMajme
Ha npaBy 2x - y = 0 cy:
1) 2y - x = 0, 2y - x - 10 = 0;
2) 2y + x = 0, 2y + x H-10 = 0;
3) 2y + x = 0, 2y 4- x - 10 = 0;
4) 2y - x = 0, 2y - x -f 10 = 0;
5) 2y - x = 0, 2y - x + 5 = 0;
H) He 3naM.
I OA
20.
H3Me y 6pojeBa j h - yMerayTO je eBeraaecT 6pojeBa x\, X2,
1 QQ -
... X19 Taxo 4, xi, X2, ... a:x9, - oy y y3acTonHH HJiaHOBH
apHTMeTHHKor HH3a. YMea
r yTH 6poj xu je:
1) ~T' 2) ~T> 3) T< 4) -f> &) ~Ti H) He 3HaM.

29. jyH 2004. Tcct H3 MATEMATPIKE
TecT HMa 20 3a aTaKa na A&e CTpamme 3aAawf 1-4 BpeAe no 0,5 noeHa, 3aAann 5-11
.
BpeAe no 1 noen, 3aAaipi 12-17 BpeAe no 2 noeHa h 3aA&un 18-20 BpeAe no 3 noeHa.
riorpeuiaH oAroBop aohoch -10% oa 6poja rioeHa 3a TanaH oAroBop 3aoicpy>KHBaH>e .
OAroBopa H aohoch 0 noeHa Y cjiynajy 3aoKpyjKHBaH>a BHiue oa jeAnor oAr0B0pa, Kao

.
h y cnynajy He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHor 0Ar0B0pa Ao6Hja ce -0,3 noeHa.,
1 .
JeAnaKocT 1)2 = a -f 1 a € R, jo TanHa aKO h caMO ano je:
,
1) a > 1; 2) a > -1; 3) a <-1;

4) - 1 < a < 1; 5) a < 0; H) He 3HaM .
2 .
PacTojaHbe TaHKe (1 1) oa npaBe y + x+ 1 = 0 je:
,
1) 2 ; 2) 2 1; 3) 0; 4) 2; 5) \/2; H) He 3HaM.
3 .
Ako je f(x) = x +1 h g(x) = y/x OH a je 4)yHKU,Hja f{g{x)) jeAnaica:
,
1) y/x + 1; 2) \Jx -f 1; 3) x + 2;
4) y/x\ 5) x + \fx +1; H) He 3HaM .
4 .
Ako je arcsin (-3) = a , OH a je:

1) a - - 2) a = 3) a = - q ;
4) a = ; 5) a = - f; H) He 3iiaM .
5 .
PeineH>e jeAHaHHHe 12X = ll®~1 + ll® npuna a HHTepBaJiy:
1) [0,1); 2) [1 2);
, 3) [2 3); ,
4) [3,4); 5) [11 12); H) He 3HaM.

,
6. Bpe HOCT H3pa3a \Jl + 4\/3 4* v7 - 4\/3 je:

1) 2\/7; 2) 8>/3; 3) 2; 4) >/6; 5) 4; H) He 3HaM.
7 .
JeAHanHHa reoMeTpnjcKor MecTa Tanana M = (x y) Koje cy aB°- ,
cTpyKO 6jiH>Ke npaBoj x - 1 = 0 Hero Ta KH (4 0) je: ,
1) 3x2 - y2 = 12; 2) x2 - 3y2 = 12; 3) 3a;2 + y2 = 12;

4) a:2 + 3y2 = 12; 5) x2 - y2 = 12; H) He 3»aM.

8 . Ako je p je HaKO 11% 6poja 47200, OH/ja je peineite jeAHanHHe

2 + 48x - p( 1 - x):
i\ r _ 350. o) r - -. r - -.
417' ' ~ 524' ~ 417'
4) x = ||||; 5) x= 5192; H) He 3HaM.
9 .
Ako je £y>K y KHHe a no/i.ejbeiia Ha Be #y:>KH TaKO Aa je 36np ne-
TBopocTpyKor KBa/ paTa y>KHHe npBe pyyKK h TpocTpyKor KBaApaTa
Ay KHHe Apyre lf yyKn MHHHMajiaH, OH a je Ay KHHa Kpar
f e ,ayyKn:
1) 6a. 2) io
t . 3) 3a. 4) a. 5) 3a. R) Re gHaM
10. Bpe HocT H3pa3a
cos 2 12° + cos2 24° + cos2 36° + cos3 54° -f cos2 66° + cos2 78°
JfJ
1) 0; 2) 1; 3) 2; 4) 3; 5) y/3; H) He 3HaM.
2 2
~3
11. IIp0H3B0A pemeita jeAHanHJie 2X 52 ~3 = 0,01(10:C~1)3 je:
1) 1; 2) -1; 3) -2; 4) 2; 5) 3; H) He 3HaM.
12. Ako je f(x) = ax2 + bx h aKO Ba KH j\& je f(x) - f(x - 1) = 5x, OH a
H3pa3 a + 26 HMa Bpe HOCT:
1) §; 2) 6; 3) f; 4) 9; 5) 15; H) He 3HaM.
13. PeiueH>e jeAnanHHe 2 + 5 + -8 + -- --fx = 126 je:
1) 23; 2) 26; 3) 29; 4) 32; 5) 35; H) He 3«aM.
/ - X 10
14. PaiponajiHH MJiaH y pa3Bojy 6HHOMa ( v23 + \/2) je:

1) nera; 2) n
r ecra; 3) ce MH;
4) ocmh; 5) eBeTH; H) He 3HaM.
15. BecKOHanaH 36np
log i x -f- log2 x + log3i x H-

8 8 8
je \ 3a:
1) x = 2; 2) x = 8; 3) x -
4) x - 3; 5) x - H) He 3HaM.

16. 3ajeAHHHKe TaHreHxe ejinncH x2 + 8y2 = 8 h 8x2 + y2 == 8 Koje

3aKJianajy oinTap yrao ca iio3hthbhhm n,ejiOM
, x-oce cy:
l)y-x + 3 = 0, y--x-3 = 0;
2) 7/ + + 1 = 0, y+x- 1 = 0;
3)y - x-j-2 = 0, y~x - 2 = 0;
4)y-bx-f4 = 0, y + x- 4 = 0;
5) 2/ - x + 5 = 0, y-x-5 = 0;
H) He 3HaM.
17. PeajiaH 6poj m 3a KojH je pa3JiHKa pemeiba KBa paTHe jeAHa HHe
2
x f 4mx -f 5m2 - 6ra -f 5 = 0 MaKCHMajina je:
-
1) m - 6; 2) m - 2; 3) m = -6;
4) m = 3; 5) m = -3; H) He 3HaM.
18. Ako je ype eHH nap (x,y), 0 < x < 7r, 0 < y < 7r, peineH»e cHCTeMa
cos cos cos x cosy = |, OH a x h y salf OBOjbaBajy je Ha-
koct:
l)®-y=f; 2) x - y = 5; 3) x - y = |;
4) x - y = 0; 5) x - y - H) He 3HaM.
19. Je HaHHHe npaBHx Koje npojia3e Kpo3 KOopAHHaa
r n noHexaK h HMajy
OAceHaK H3Me y npaBnx 2x - y + 5 = 0H2x - y-f-10 = 0 je HaK \/l0
cy:
1) 3x + y = 0, x - 3y = 0; 2) 3x - y = 0, x - 3y = 0;
3) 3x + y = 0, x + 3y = 0; 4) x -f 3y = 0, 3x - y = 0;
5) 2x 4- 3y = 0, 3x -f 2y = 0; H) He 3HaM.
20. 36np cbhx pemesba je HannHe cos4x -f 2cos2x = 0 na HHTepBajiy

[o, f ] je:
1) f; 2) ff; 3) f; 4) f; 5) |f; H) He bhem.

6.
ceirreM6ap 2004. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 3a#aTaKa Ha jipe cTpanHi e. 3aflat H 1-4 Bpe e no 0 5 noeHa, 3aAaijH 5-11 ,
Bpe e no 1 noeH, 3aAau;H 12-17 spe e no 2 noeHa h sa anH 18-20 Bpe ae no 3 noeHa. ,
riorpeiuaH o roBop /johoch -10% o# 6poja noeHa 3a Ta1iaH o,aroBop. 3aoKpy>KHBaH>e

o roBopa H aohoch 0 noeHa. Y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH»a BHiiie 0 0; jeAnor o roBopa, Kao
,
h y cjiynajy He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHor o roBopa, Ao6wja ce -0,3 noena.
1. JeAHaMHHa \/5 - x = x - 5:
1) HeMa pemefba; 2) HMa je HO pemeae;
3) HMa peHie&a; 4) HMa neT pemeH>a;
5) HMa 6ecKOHaHHO Mnoro peineH>a; H) He 3HaM.
2 . 36np 6hiiomhhx Koe4>Hii,HjeHaTa
©+G)+(2)+G)+G)
je:
1) 4; 2) 0; 3) 8; 4) 32; 5) 16; H) He 3HaM.
3 .
Ako je f(x) = -7==?, ohm je f(f(x)) je naKo:
I) x o\ . 3) 2x 1).
°J
L} x/I+ > VT+2 ' y/l+x
4) vr+3S; a;J H)H® 3"aM-
4. PacTojaite H3MeIjy Tanaica (1,2) h (2,1) je:

1) y/2- 2) 2; 3) 3; 4) V5; 5) 1; H) He 3HaM.
5 . Ako je a = 0,25, OH,n,a je Bpe HOCT H3pa3a jeAHaica:
1) 3; 2) 0; 3) 1; 4) -6; 5) -1; H) He 3HaM.
yHKii Hje f{x) = log(log2(2 K 3)) je:
;
6. oMeH ,
-
1) 2: > 0; 2) x > 3; 3) x > log2 3;

4) x > 2; 5) x 0; H) He 3HaM.

7 . Ako je x = \/3 - \/8 - 3 + \/8, OHAa je Tan Ha je/i naKOCT:

1) x3 = -Ay/2 - 3a:; 2) x3 = - Ayfi$ - 3x;
3) x3 = -Ay/3 - 2x\ 4) x3 - -Ay/2 + 2x;
5) x3 = 6 -f 3x; H) He 3HaM.
8 .
Ako je / (iff) = z2> OH a je /(-rr) je ajco:

,
1) (fel) 2) (Sf)} 3)(|5f) ;
4) (fcf) i 5) (s+f) . H) He 3naM.
9 .
Bpoj HHjHx je 15% je naKO 4,5% 6poja 85 je:
1) 24,5; 2) 25,5; 3) 255; 4) 283,3; 5) 25; H) He 3HaM.
10. HeTBpa
r HJian apuTMeTHHKor HH3a je 7 a BaiiaecxH 3. 36np npBHX
,
neTp eceT HjiaHOBa Tor HH3a je:

1) -50; 2) -220; 3) -100; 4) 730; 5) 50; H) He 3HaM.
11. Ako je tgx + tgy = \ a tgxtgy = 0H a je tg(z + y) jelf naK: ,

n,
1) §; 2) 3) §; 4) 1; 5) 0; H) He 3H£lm.
12. Ako je |x| < 1, OH a je 6ecK0HanaH 36np
2 + 3x 4- 2x2 -f 3rc3 -f 2x4 4- 3x5 + . . .
je HaK:
1) f i 2) 2±o
t ; 3) f±2§; 4) f±2|; 5) f=£§; H) He 3HaM.
13. 36np peineiba je HanuHe \x + 3| + \x\ = \x + 4| je:
1) 1; 2) -1; 3) 4; 4) 0; 5) - J; H) He 3HaM.
14. Ako je ype ena TpojKa (.A, £?, C) perneihe CHCTeMa log2 x + log4 y +
log4 2 = 2, log3 y + log9 2 + log9 x - 2, log4 2 + log16 x + log16 y = 2,
OH a je np0H3B0A ABC je HaK:
1)8; 2) g ; 3) 576; 4) ; 5)24; H) He 3H3m.

15. MHBep3na 4)yHKii Hja c yHKi Hje f(x) = -

,
J=j - 2 je:
'
i)/~1(®) = (sfs) !; 2) /"1(*) =-
+1;
3) /-1(®) = (m) +1 4)/_1(z) = ( ) +2;

5) /"1(x) = (jfs) ~ 2 H) He 3HaM.
16. Ako je x peineae je Ha HHe
i /5x+ = i
5* 5
OH a je x3 je HaKo:
1) 27; 2) 125; 3) 64; 4) 8; 5) 2§; H) He 3HaM.

17. Je Ha HHa reoMeTpujcKor MecTa cpe HHa TeTHBa napa6ojie y2 = Ax
Koie cy napajiejme npaBoj y = x + 1 ie:
1) y + 2 = 0; 2) y - 2 = 0; 3) y - 1 = 0;
4) y + 1 - 0; 5) y - a; - 1 = 0; H) He 3HaM.
18. Ako je ypefjetiH nap (x,y), 0 < x < 7r, -7r < y < 0 peineae cuereMa
,
cos cos cos a: cos y = OH a a; h y 3aAOBOJbaBajy je/jna-

koct:
1) x - y = 0; 2) x - y = S; 3) x - y = §;
4) x - y = ; 5) x - y = H) He 3HaM.
19. 36np pemetba je£HaHHHe sin3 x cos x - sin x cos3 x = \ Ha HHTepBajiy
[-7r 7r] je:
,
1) f ; 2) f; 3) tt; 4) 0; 5) f; H) He snaM.
20. Kpyr ca ijeHTpoM Ha x-och ce ie XHnep6ojiy 3x2 - 4y2 = 12 y xa KH
(4, -3) noii upaBHM yrjiOM. JeimaHHHa Tor Kpyra je:
1) x2 + (y + l)2 = 9; 2) x2 + (y - l)2 = 16
3) (x + l)2 + y2 = 34; 4) (x - l)2 + y2 = 18;
5) (x - 2)2 + y2 = 13; H) He 3HaM.

29. jyH 2005. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 3a#aTaKa na Be CTpaHHL e. 3a#au H 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, 3aAau,H 5-11
,
Bpe/je no 1 noeH, 3afl;ai;H 12-17 Bpe e no 2 noeHa h 3a#ai;H 18-20 ape e no 3 noeHa.
EtorpemaH oatobop aohocii -10% ofl 6poja noeHa 3a Tanan o/jroBop. 3aoKpy>KHBaH>e
OArosopa H aohoch 0 noeHa. y cjiynajy 3aoKpy>KHBan>a BHiue o# je Hor o roBopa, Kao
h y cjiynajy He3aoKpy>KHBaH>a HHje Hor o roBopa AoSnja ce -0,3 noeHa.
,
1 .
Ako je 2 -2 = a, a / ± 1, OH a ce x_4 MO>Ke H3pa3HTH noMohy a:
1) x~4 = a; 2) x~4 = 3) x~i =
4) x'4 = 2=i; 5) re_4 = jjij; H) He 3HaM.
2 . 06jiacT ecJjHHHeaHoeTH (f)yHKii Hje,

/(x) = y je:
1) {x e R I - 1 < X < 1}; 2) {x e R | 0 x 1};
3) {x € M | x < - 1 hjih x 1}; 4) {x € R | x -1 hjih x 1};
5) {x E R | x < - 1 hjih x > 1}; H) He 3HaM. '
3 .
riojiynpeMHHK Kpyra kojh o npyje Be napajiejine npaBe
2x -h y + 2 = 0 h 2x + y - 18 = 0 je:
1) 4; 2) 2; 3) 4>/5; 4) 2V 5; 5) 2 ; H) He 3H&M.
4 . Ako je /(x) = x3 - x h y?(x) = sin2x, OH lf a je /(v?(y7>)) je naKo:
, ,
1)1; 2)- ; 3)0; 4) -|; 5) ; H) He shem.

5 . Ope 3arpeBatba pacTBopa cojih y bo h n>eroBa KOHi eHTpai Hja je 6njia
18%, a nocjie 25%. 3arpeBaiteM ce KOJiHHHHa pacTBopa CMaitHJia 3a:
1) 18%; 2) 7%; 3) 28%; 4) 43%; 5) 48%; H) He 3HaM.
6 .
Ako cy x h y ito3Hthbhh 6pojeBH h aKo je x+y = 4 , HajMaH>a Bpe/jHOCT
H3paaa j + i je:
1) 1; 2) i; 3) |; 4) |; 5) 2; H) He snaM.

7 .
rip0H3B0A peiueH>a je HanuHe
/7V+1 f 4\S2+2 1
"11 /7\®
UJ (,49 J = UJ
je:
1) -f; 2) ; 3)1; 4)0; 5) -7; H) He 3HaM.
8 .
PemeH>e je na1iHHe log81 x + log9 x + log3 x - 7 npHna a HHTepBajiy:
1) 0 < x 3; 2) 3 < x < 9; 3) 16 < x 27;
4) 9 < x < 16; 5) 27 < x < 81; H) He 3HaM.
cos s;n ii2L te
9 .
BpeAHOCT H3pa3a ctg ft. CQS k sin A &

1) & 2) 3) -2 ;
4) 2 2; 5)1;
-
H) He shem .
10. Je HanHiia napa6ojie y2 = 2px, Kojoj je npaBa 3x + 2y 4- 3 = 0 TaH-

reHTa, je:
1) y2 = -9x; 2) y2 = fx; 3) y2 = 3x;
4) y2 = -§x; 5) yS = 9x; H) He 3HaM.
11. PeajiaH 6poj a, a 0, 3a kojm cJjyHKi ja f(x) = ax2 - (a2 - a - 4)x -f
2(a -h 1) = 0 AOCTH»:e MaKCHMyM y x = 1 je:
1) a = -4; 2) a = -3; 3) a = -1;
4) a = 4; 5) a = 2; H) He 3HaM.
12. BpojeBH 3, x\) £2 £3, X4,13 cy y3aeronHH HJiaHOBH apHTMeTHHKor hh-

,
3a, OH a je:
1) x3 = 5; 2) x3 = 11; 3) x3 = 3;
4) X3 = 13; 5) x3 = 9; H) He 3HaM.
13. JeAHaHHua sinx + cosx = y/2 Ha HHTepBajiy [0 6n] HMa: ,
1) 2 peiueH>a; 2) 3 pemeH>a; 3) 4 pemeuba;

4) 5 pemeH>a; 5) 6 peuieflba; H) He 3naM.

14. PeineH>e HejeAHaraHe tg3 x + tg2 x > 1 + tgx je:

1) | + /c7r<x<| + h?r 5 cf eZ; 2)| + fc7r<x |-f- kn, k € Z;
3) J+fc7T<X<| + cf 7T, cf G Z; 4)|-j-/c7T<X<f-f cf 7T, & € Z;
5) |-f-fc7r<x< : + /C7T, IcG Z; H) He 3HaM.
~
15. Bpe HOCT H3pa3a \J3]/2\ 3\/2 . je:

1) 12; 2) 18; 3) 1; 4) #6; 5) 12; H) He shem.
16. MHBep3Ha <J>yHKij;Hja <J)yHKii iije /(x) - a/4 - x2, -2

, x < 0 je:
1) /~1(a:) = x2 - 4;
2) /~1(a:) = \/4 - re2, 0 < x 2;
3) /_1(x) = -\/4 - a;2, 0 x < 2;
4) /"i(x) - \/2 - x2, 0 < x 2;
5) /(*);
H) He 3HaM.
2
17. Perneae Heje HanHHe 0,74X ~3X-2 0,722~3 je:
l)|<x<l; 2)l<x 4; 3) x
4) x > 4; 5) x > 2; H) He 3HaM.
18. 36np 6hhomhhx KoecJmipijeHaTa npBa Tpn HJiana y pa3Bojy 6nHOMa

\/2 + yp=) je 22. no3HTHBHa peajiHa Bpe/jHOCT x 3a Kojy je
36np Tpeher h neTor HJiaHa 135 je:
1) x = 5; 2) x = 4; 3) x = 3;
4) x = 2; 5) x = 1; H) He 3HaM.
19. Xnnep6ojia rf 3x2-a2y2 = a262 HMa acHMriTOTe 4y±3x = Oh TaHreHTy

5x - 4y - 16. Je HanHHa Kpyra kojh npojia3H Kpo3 xanKy (-3,4) h
Kpo3 o6e yKume xnnep6ojie je:
1) X2 + {y - l)2 = 18; 2) (a; + l)2 + y ' - 20;
3) x2 + y2 - 25; 4) (x - l)2 + (y - I)2 = 25;
5) (x + l)2 + (y+ l)2 = 29; H) He 3HaM.

20. PeiueH>e je HaHHHe
yjx - 1 - 2\/x - 2 + \Jx + 2 - 4\/a; - 2 = 1

je:
1) 1 x 4; 2) 1 a: 2; 3) a; = 2 hjih x = 4;
4) \/6 < x < 3; 5) 3 x 6; H) He 3H3.M.
6 . ceirreM6ap 2005. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 3aAaTaKa Ha Be CTpaHHiie. 3a£aiin 1-4 Bpe#e no 0,5 noeHa, sa au;*! 5-11
Bpe e no 1 noeH, 3aAaxjn 12-17 Bpe e no 2 noeHa h saAaijH 18-20 Bpe e no 3 noeHa.
IIorpeiuaH 0Ar0B0p aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH OAroBop. 3aoKpy>KHBaH>e
o roBOpa H aohoch 0 noeHa. Y onynajy 3aoKpy2KHBaiia BHme or je#HOr o/jroBOpa, Kao
n y cjiynajy He3aoKpy>KHBaH>a myeAHor oflrOBopa, l
f oSnja ce -0,3 noeHa.
1 . Bpe HocT H3pa3a
45 (O.a)"1 - (0,27)°
(IrV1ilf + i-lr1
Je:
1) 1; 2) 0; 3) 8; 4) -8; 5) -1; H) He 3HaM.
2 2
2 . Bpoj 3aje HHMKHX TaHreHTH KpyroBa x \-y - 45 = 0 h
,
-
2
x y2 - 20x - 25 = 0 je:
-
1) 0; 2) 1; 3) 2; 4) 3; 5) 4; H) He 3HaM.
3 .
Ako je f(x) = arccos(log10x), oH a je /(1) jeAHaKo:
1) f; 2) 0; 3) tt; 4) -f; -5) -tt; H) He snaM.
4 .
36np reoMeTpHjcKor pe a 1 + + 5? H-jf:
1) 3- ; 2) 105; 3) 21; 4) 7; 5) 1,05; H) He 3HaM.
5 . Ako ce o6hm KBa,npaTa noBefra 20%, oH a ce H>eroBa noBpiiiHHa no-
Beha:
1) 20%; 2) 40%; 3) 44%; 4) 80%; 5) 56,25%; H) He 3HaM.

6 . Ako je onnrra HJiaH apuTMeTHHKor HH3a an - 3n + 2, OH a je 36np
npBHX /i eceT HJiaHOBa Tor HH3a je HaK:
1) 153; 2) 185; 3) 200; 4) 220; 5) 194; H) He 3HaM.

1)m>2; 2)-1<m 2; 3)m<-1;

7 .
36wp peineiba je HanHHe (x2 + l)X 3X+2 = 1 je:
1) 2; 2) 1; 3) 0; 4) 3; 5) 4; H) He 3HaM.
8 .
rip0H3B0 , peiueH>a je HanHiie (log5 x)2 + (log5 7)(log7 x) = 2 je:
1) 2) 5; 3) 52; 4) 5"3; 5) 5*"1; H) He 3HaM.
9 .
Ycjiob KojH Tpe6a a sa oBOJbaBa peajiaH 6poj m Tano ;ja je HaMHHa
7Ti(x - 2) + x + l = 0 HMa peuieH>e MaH>e o# 1, je:
4) m < -1 hjih m > 2; 5) m > 4; H) He 3HaM.

10. TaHKa M = (x,-t/) npn cbom KpeTan>y ocraje TpH nyTa 6jiHH<a TaMKH
(1,0) Hero npaBoj x - 9 = 0. JeAHaHHHa KpHBe Koja npeACTaBJba
nyTan>y Tanice M je:
1) 8x2 + 9y2 = 72; 2) x2 + y2 = 9; 3) 8x2 - 9y2 = 72;
4) 4x2 + 5y2 = 20; 5) 9x2 - 8y2 = 9; H) He 3naM.
11. 06jiacT ne(i)HHHcaHocTH

, peajiHe 4)yHKii,Hje /(x) = /log je:
1) {x € K | 0 < x < 5}; 2) {x G R | 0 x < 5};
3) {x € R j 0 < x 5}; 4) {x € R j 1 x < 4};
5) {x E R 11 < x < 4}; H) He 3HaM.
12. H3pa3 tg (2arcsin |) HMa Bpe HOCT:

1) 4v/5; 2) y/l\ 3) \/3; 4) 5) 2x/7; H) He 3HaM.
13. Ako je TpehH HJiaH y pa3Bojy 6HHOMa 2 y/2~1 -f je HaK 240,

OH a je:
1) x = 2; 2) x = 3; 3) x = 4;
4) x = 5; 5) x = 6; H) He 3HaM.
14. Bpe HOCTH peajiHor 6poja a 3a Koje cy pemeita je nanHHe
2
ax - 2(a + 6)x -f 3(a + 2) = 0 Heraa
r Biia cy: ,
1) a < 2; 2) -3 < a < -2; 3) -3 < a -2;

4) -3 a < -2; 5) -3 < a < 2; H) He 3HaM.

15. Je HaHHHa xnnepGojie b2x2 - a2y2 - a2b2 HHja je je Ha acuMiiTOTa

npaBa 2y - 3x = 0, a TanreHTa npaBa 15x - 8y + 18 = 0, je:
1) 9x2 - 4y2 = 36; 2) 3x2 - y2 ~ 12; 3) 3x2 - 4y2 = 12;
4) 4x2 - 9y2 - 36; 5) 4x2 - 8y2 = 32; H) He 3HaM.
16. Bpoj peineH>a je Ha HHe sin3 x + cos3 x - 1 - \ sin 2x Ha HHTepBajiy
[0, 4tt] je:
1) 3; 2) 4; 3) 5; 4) 6; 5) 7; H) He 3HaM.
17. Bpe HOCT H3pa3a tg 15° + tg75° -f tg 135° je:
1) 3; 2) 3\/2; 3) V5; 4) - V5; 5) 1; H) He 3HaM.
18. Penieita je naHHHe
y/(2 + x)2 + 4 (2 -
x)2 = 5 4 -
2
z
npHna/i,ajy HHTepBajiy:
1) x -2; 2) x 2; 3) 0 < x < 2;
4) -2 < x 1; 5) 0 < x 1; H) He 3HaM.
19. Pemeibe Heje naHHHe
1
_
J _
_ x
log3 x log3 x - 1
je:
1) x > 0; 2) 5 < x < 1; 3) 1 < x < 3;
4) 0 < x < 1 hjih x > 3; 5) x > 3; H) He 3HaM.
20. HHBep3Ha (JjyHKUjija <J>yHKi jH f(x) = \ (\/4 + x -f >/4 - x),

0 x < 4 je:
1) /-l(x) = 0< x < 2;
2) f~1{x) = x\/4 - x2, 0 < x 2;
3) /-i(x) = -2x\/4 x2, y/2 < x < 2;
~
4) f~ (x) = 2xV4 x* V2 < x < 2;

,
5) /(z);
H) He 3naM.

28. jyn 2006. TecT H3 MATEMATHKE
Tecx HMa 20 3a aTaKa Ha ABe CTpaHe. 3aAaijH 1-4 Bpe#e no 0,5 noeHa, 3a auiH 5-11 Bpe e
no 1 noeH, 3aAau;n 12-17 Bpe e no 2 noeHa, a 3aAau H 18-20 BpeAe no 3 noeHa. IIorpemaH
,
o roBop flOHOCH -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH o roBop. 3aoKpy>KHBaH>e OAroBopa H

AOhoch 0 noeHa. y cjiynajy 3aoKpy>KHBaifaa BHine oa jeAnor OAroBopa, Kao h y cjiynajy
He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHor OAroBopa, AO Hja ce -0 3 ,
noeHa.
1. 06jiacT e(l)HHHcaHOCTH peajiiie 4>yHKimje f(x) = yf x je:

zi
, ,
1) {x € R | x > 0}; 2) {z € R | x > 0}; 3) {x € R | x < 0};

4) {a; e M j x < 0}; 5) {x 6 R}; H) He 3HaM.
2 .
PacTojaibe Ta Ke (2,2) o# npaBe y + x + 2 = 0 je:
1) % 2) V2,- 3) 3\/2; 4) 3; 5) 6; H) He shem.
3 .
Akg je f(x) = arccos(log2 x) OH a / (v ) je:
1) f; 2) f; 3) f;
4) | + 2/c7r, k E Z; 5) | + 2kir, k S Z; H) He 3HaM.
4 .
BecKOHa HH 36ap |-§ + ; pf-gT + ,'-jf=
1) 1; 2) i; 3) J; 4) I; 5) H) He 3HaM.
5 .
Ako je f(x) = Bpe HOCT H3pa3a / (-f) f (-| ) je:
1) = -} 2) -V ; 3) 1; 4) % 5) x/3; H) He 3HaM.
6 .
Bpe/mocr H3pa3a - log2 log2 y\Jje:
1) -3; 2) -4; 3) -8; 4) 8; 5) 3; H) He 3HaM.

7 . Bpe HOCT H3pa3a

2- y + #2-1
y/2-l
je:
1) 22 + 1; 2)v 2-l; 3)1- 2*;
4) 22 + 2 + 1; 5) --2/2 +1; H) He 3HaM.
8 .
Ilp0H3B0 pemeiba jeAHa HHe (log7 x)2 + (log7 5)(log5 x) = 2 je:
1) i; 2) 7; 3) -±; 4) 1; 5) -2; H) He shem.
9 . Ako je x + y = 5 h xy = -1, OH a je Bpe HOCT H3pa3a x3+y3 je HaKa:
1) 100; 2) 120; 3) 140; 4) 160; 5) 170; H) He 3HaM.
10. HHBep3Ha (J)yHKu,Hja ci)yHKu,Hje /(x) = 2X 4- 6 je:

1) f~1iX) = .Qg2( + 6); 2) /_1(*) = log2(x - 6);
3) f~1(x) = log6(x + 2); 4) f~1{x) = log6(x - 2);
5) /_1(x) = log6x + 6; H) He 3HaM.
11. CBa pemeita Heje HaHHHe 2 sin a: - \/3 > 0 cy:

1) | + 2/c7r < x < 4- 2/C7T, A: € Z;
2) | + 2/c7r < x < 4- 2fc7r, k € Z;
.
3) - | 4- 2/c7r < x < 4- 2/c7r, fc € Z;

4) - 4- 2/c7r < x < 4- 2A:7r, A; £ Z;
5) :4-fc7r<x< J:4- fc7r, A: € Z;
H) He 3HaM.
12. <DyHKi*Hja
2x2 4- 6x 4- 6
/(1) = z* + 4x + 5
HMa MaKCHMajiHy Bpe nocT:
1) 1; 2) 3; 3) -1; 4) >3; 5) 0; H) He 3HaM.
13. Ako ce noMeiiia 32 jiHTapa 80% ajiKOxojia ca 40 JiHTapa 72% ajiKOxo-

jia a 6h ce ao6ho pacTBop oa 40% ajiKOxojia xpe6a ror&th BO e:
1) 80 / ; 2) 72 i; 3) 64 Z; 4) 70 /; 5) 66 Z; H) He 3HaM.

14. PacTojaifce TanreHTH xHnep6ojie x2 - 2y2 = -16 napajiejiHHX ca npa-

bom 2x + 4y - 5 = 0 je:
1) 6 5; 2) 3) 4) 2 ; 5) H) He snaw.
15. y Kpyr :r2+y2 = 25 ynncana je ejinnca b2x2+a2y2 = a2&2 (3aje HHHKe
TanKe Hajia3e ce Ha x-och). EjiHnca nojiOBH nojiynpeHHHK Kpyra Kojn
npojiaan Kpo3 Tanxy (4,3). Je HanHHa ejinnce je:
1) 3x2 + 25y2 = 75; 2) 28x2 + 3y2 = 75; 3) 25x2 + 3y2 = 75;
4) 3a:2 + 28y2 = 75; 5) 3z2 4- 28y2 = 84; H) He 3HaM.
16. BpeAHOCT H3pa3a cos 24° + cos 48° - cos 84° - cos 12° je:
1) 2; 2) 1; 3) \\ 4) 5) 0; H) He 3HaM.
17. H3Me y 6pojeBa 0 h 12 Tpe6a yMeTHyra n 6pojeBa TaKO a ohh HHHe ,
r HKH hh3 Hwjn je 36np MJiaHOBa o# 6poja 0 ao 12 yKJbynyjyr

apHTMea f H ,
h Ta Ba 6poja, je Haic 120. OH a je:

1) n = 25; 2) n = 23; 3) n = 20;
4) n = 18; 5) n = 16; H) He 3HaM.
18. 36np peineiba je HaHia

r e sin4 x - cos4 x = cos a; kojh npHna ajy hh-
TepBajiy [0,27r] je:
1) 7r; 2) 27r; 3) 37r; 4) 4n; 5) 57r; H) He 3HaM.
19. 36np npBHx neTHaecT HJiaHOBa apHTMeTHhkof HH3a je je naK 60, a
36*ip npBHx uie3AeceT HjiaHOBa HH3a je je HaK 15. 36hp npBHx neTp-
eceraeT HJiaHOBa HH3a je:
1) 20; 2) 30; 3) 60; 4) 65; 5) H) He 3HaM.
20. y pa3Bojy 6HHOMa V2X~1 + y/2~Xj 6hhomhh Koec|)HiilHjeHT eTBp-

Tor HJiaHa o hoch ce npeMa 6hhomhom Koe Hii HjeHTy #pyror MJiaHa
.
Kao 5 : 1. Ako je neTBpTH HJiaH y pa3Bojy 20 nyTa Beha o# n, oima

J6;
1) x = 4; 2) x = 5; 3) x = 6;
4) x = 7; 5) x = 8; H) He 3HaM.

TecT HMa 20 3aAaTana na A**e CTpaHe. 3aAann 1-4 Bpe e no 0,5 nocHa, 3aAann 5-11 BpeAe
no 1 noeH, 3a aun 12-17 BpeAe no 2 noeHa, a 3aAaa« 18-20 BpeAe no 3 noena. IIorpemaH
o roBop aohoch -10% oa 6poja noena 3a TanaH 0Ar0B0p. 3aoKpy>KHBaH»e OAroBopa H
aohoch 0 noena. Y cjiynajy 3aoicpy>KHBaH»a BHine oa jeAHor OAroBopa, Kao h y cjiynajy
He3aoKpy>KHBaH»a HwjeAHor OAroBopa, A°6nja ce -0,3 noeHa.
1 . Bpoj hhjhx je 12% je HaKO 8,2% 6poja 360 je:

1) 63; 2) 126; 3) 252; 4) 504; 5) 246; H) He 3HaM.
2. Bpe HOCT c|)yHKij Hje f(x) = arccosx 3ax=

, je:
1)= ; 2)f; 3) f;
4) f' 5) + 2kir) fc€Z; H) He 3HaM.
3 . Peineibe jeAHaHHHe \/l0 + x2 = x + 2 npnna a HirrepBajiy:
1) x < 1; 2) 1 < x < 2; 3) 2 < re < 4;
4) 4 < x < 5; 5) x > 5; H) He 3HaM.
4 .
Ako je / ( ) = (x - l)2 OH a je: a 2
!)/(«) = (w)]; 2)/(®)-(W) : 3)/W = ( r) ;
4) /(as) = (i=t) ; 5) /(s) = ; H) He shrm.

5 .
Bpe HOCT H3pa3a log2 log2 je:
1) -3; 2) -4; 3) -8; 4) 4; 5) 3; H) He shem.
'
6 . CBa pemeita HejeflHanHHe 24X+2 . 4~X - 3 . 22+2S"S2 + 8 < 0 cy:
1) x < 0; 2) 0 < x < 2; 3) 0 < x < 2;
4) 0 < x < 2; 5) x > 2; H) He 3HaM.

7 .
Peinen>e je Ha iHHe | log[4(x - 1)] + log \Jx + 3 = log 2x npnna a hh-
TepBajiy:
1) x < 0; 2) 0 < x < 1; 3) 1 < x < 2;
4) 2 < x < 3; 5) x > 3; H) He 3Hem.
2
8.
IiHBep3Ha 4>yHKij;Hja 4»yHKii Hje f(x) = x4 + 2a; x > 0 je:
, ,
1) = WX + 1 - l)5, x > 0;
2) f~1(x) - (\Jx + 1 - l)5, x < 0;
3) f~\x) = (v/STT+ 1) , x > 0;
4) /"1(x) = (</x + 1 + l)5, x < 0;
5) f~1(x) = (\/x + 1 + l)2, x > 3;
H) He 3HaM.
9. Ako je CBaKH HJiaH reoMeTpHjcKor pe a 4 nyTa Behu 0,0, 36npa cbhx

cjie ehHx MJiaHOBa Tor pe/ja, OH a je kojihhhhk Tor reoMeTpHjcKor
pe a je naK:
1)1; 2)|; 3)i; 4) ±; 5) |; H) He snaw.
10. CBa penieita Heje HanuHe 2 cos x - 1 > 0 npHna ajy AOMeHy:
1) =:jL -f- kit < x < + A;7r , k G Z;
2) = : + fc7r<x<|-f 2/c7T, k € Z;
3) 2kir < x < + 2A:7r, /c 6 Z;
4) if "1" 2 < x < j2 f 2/c7r, A: € Z;
-
5) 4- 2A:7r < x < | + 2fc7r, A; € Z;

H) He 3HaM.
11. 3a Koje x < 1 je inecTH HJiaH y pa3Bojy 6nHOMa
( L_ +
\x2 ? )
_
je HaK 5600:
4 - H)" naM.

12. y npBa neTHpH Mecen a, jeAHa anoTeKa ocxBapHJia je 10% Behw npo-
,
4>hx oa njiaHHpanor, aok je Hape na nexupii Mecei a ripo4>Hx 6ho 17%

MaHbH oa njiaHHpanor. 3a kojihko npoijeHaxa npocfmx Mopa 6hxh Be-
frn oa njiaHHpaHor y nocjieAH>a HexnpH Mecen a a& 6h ce peajirooBao
,
njiaHHpaHH roAHinitH npo<£>nx?

1) 5%; 2) 7%; 3) 9%; 4) 10%; 5) 11%; H) He 3HaM.
13. Ako je x + y H- z = 1, x2 + y2 + z2 = | h a;3 + y3 + z3 = 1, OHAa je

x 4 + y4 + z4 jeAHaKo:
1) f; 2) 1; 3) §; 4) if; 5) H) He shem.
14. BpeAHOCT H3pa3a cos -f cos + cos + CQS t* Je:
1) - 2) - 3) -1; 4) -±; 5) -§; H) He 3HaM.
15. axa cy xeMena xpoyrjia A = (4 2), B = (-4,2) h C = (0,-2).
,
TeoMeTpHjcKO MecTO xanaxa xaKBHx a& je 30Hp KBaApaxa h>hxobhx

pacToiaH>a oa cxpaHnne xpoyrjia ieAHax 12 ie:
1) a:2 + 2y2 = 2; 2) 2x2 + y2 = 2; 3) a:2 + 2y2 = 4;
4) 2x2 + y2 = 4; 5) 2cc2 + y3 = 1; H) He 3HaM.
16. XHnep6ojia b2x2 - a2y2 - a2b2 AOA pyje npaBy x - y - 2 = 0y xanKH
(4,2). H>eHa jeAHanHHa je:
1) 8x2 - 4y2 = 32; 2) 4a;2 - 8y2 = 32; 3) 2.x2 - 16y2 = 32;
4) 16x2 - 2y2 = 32; 5) 32x2 - y2 = 32; H) He 3HaM.
17. Penie&e jeAHaHHHe + v -f \/5 - - 5 = npnnaAa HHxepBajiy:
1) x < -60; 2) -60 < x < -4; 3) -4 < x < 60;
4) 60 < x < 70; 5) x > 70; H) He 3HaM.
18. 36np npBHx 20 HJiaHOBa apuxMexHHKor HH3a je 50, a 36np npBHx 50
XiJiaHOBa ncxor HH3a je 20 36np npBHx 30 HJiaHOBa HH3a je:
.
1) 20; 2) 54; 3) 30; 4) 5) f; H) He shsm.

19. 36np cbhx pemeita jeAHa1iHHe cos 4x -f V3 sin 4x = \/3 Ha HHTepBajiy,
(0, 2tt) je:
1) + 2tt; 2) +4tt; 3) % + 6tt;
4) 4-7t; 5) 67r; H) He 3Haw.

20. IIoBpiiiHHa napajiejiorpaMa orpaHH eHor acHMnTOTaMa xnnep6oJie

4x2 - 9y2 = 36 h npaBaMa Koje npojia3e Kpo3 npc>H3BOJbHy Tanicy Te
XHnep6ojie je:
1) 18; 2) 3; 3) 6; 4) 36; 5) 12; H) He 3HaM.
5 . cenxeM6ap 2007. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 3a aTaKa Ha Aee CTpaHe. 3aAaijH 1-4 BpeAe no 0,5 noeHa, 3ayqau,H 5-11 BpeAe
no 1 noeH, 3a,Aaitfi 12-17 BpeAe no 2 noeHa, a 3aAaijH 18-20 BpeAe no 3 noeHa. IIorpemaH
o roBop aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH 0Ar0B0p. 3aoKpy>KHBaH>e oAroBopa H
AOhoch 0 noeHa. Y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH>a BHine oa jeAHor oAroBopa, Kao h y cjiynajy
ne3aoKpy>KHBaH,a HHjeAHor oAroBopa, AO nja ce -0,3 noeHa.
1 . BpeAHOCT H3pa3a
+ VFW + VFW
j®:
1) 5; 2) -5; 3) 0; 4) 20; 5) -20; H) He 3HaM.
2 .
HnBep3Ha c yHKijuja c yHKUHje f(x) = logi x je:
1) f~1{x) = 5X; 2) f~1(x) = logs X; 3) /"H®) = 1°g:r &"1;
4) f~1(x) = logi x\ 5) f~1{x) = 5~X; H) He 3HaM.
3 . BpeAHOCT cJjyHKi Hje f(x) = arcsina; y TanKH x = je:

1) f; 2) 3) f + 2/ctt, k E Z;
4) -5) -| + 2fc7r, fee Z; H) He 3HaM.
4 .
BecKOHa HH 36np 5 _ | H-je je HaK:
1) §; 2) 1; 3) §; 4) §; 5) §; H) He 3HaM.
5 .
Je aH paAHHK 6h 3aBpniHo nocao 3a 8 nacoBa. Ako My pyrn noMoa
r e r
je aH nac, nocao he 6hth 3aBpuieH 3a 6 nacoBa. 3a Koje 6h BpeMe
Apyrn pa,n,HHK caM 3aBpurao nocao:
1) 2 naca; 2) 3 naca; 3) 4 naca;
4) 5 nacoBa; 5) 6 nacoBa; H) He 3HaM.

6 .
Bpe nocT H3pa3a
3 - 3~3 1 - 3~2
vf - %/FT y/3 + v/aFT
je:
1) vSi 2) VFT; 3) 3; 4) 3"2; 5) II) He 3na.\i.
7 . H3pa3 V a + 46 + 4\/a6 . \/ a + 46 -4 \/a6 je je ,
xj,HaK:
1) |a + 46|; 2) a + 4

14. Pemeiba je HaHHiie \/729 = 243 3 X Hajiaae ce y /ipMeHy:

1) x < 0; 2) x < 2; 3) 0 < x < 2;
4) 2 < x < 3; 5) £ > 1; H) He 3HaM.
15. HaTa cy TGMCHa TpoyrjioBa A = (4,2), B = (-4,2) h C = (0,-2).
,
TeoMeTpHjcKO MecTO TaMaita (x) y) hhjh je 36*ip KBa/ipaTa pacTojaita

erpaHHija Tpoyrjia 12 je:
o,n,
1) x2 + y2 - 4; 2) x2 - 2y2 = 8; 3) x2 + y2 = 2;
4) 2a;2 + y2 = 8; 5) x2 + 2y2 = 4; H) He 3HaM.
16. 36np npBHx 20 HjiaHOBa apHTMeTHMKor HH3a je 50, a 36np npBHx 50
HjiaHOBa HCTor HH3a je 20. 36np npBHx 30 HjiaHOBa HH3a je:
1) 20; 2) 54; 3) 30; 4) ±§2; 5) f; H) He 3HaM.
17. 36np cbhx pemeita jeAHa HHe cos4x+ \/3sin4x = \/3 Ha HHTepBajiy
(0, 2tt) je:
1) + 2tt; 2)f+47r; 3) f + 6tt;
4) 47r; 5) 67r; H) He 3HaM.
18. Je Ha Hiia Kpyra nojiynpe HHKa \/l0 Kojn ca n;p>KH TanKy (4,3) h
,
norapyje npaBy x - 3y - 15 = 0 je:

1) (x - 3)2 + (y-5)2 = 10; 2) (* - l)2 + (y - 2)S - 10;
3) x2 + y2 = \/T0; 4) (a; - 5)2 + y2 = 10;
5) a;2 + (y -f- 5)2 = 10; H) He 3HaM.
2
19. Bpoj pemeiba je HaMHHe 23+2CQS2X + I6S1f 3; = 18 Koja npnna ajy
HHTepBajiy [0,27r] je:
1) He

TecT HMa 20 3a aTaKa na ,n,Be cxpaHe. Sa auH 1-4 Bpe e no 0 5 noeHa, 3a#ai;n 5-11 Bpe e
,
no 1 noeH, 3a,o,aijH 12-17 Bpe/je no 2 noena, a 3a ai;n 18-20 Bpe e no 3 noeHa. IIorpeiiiaH
o roBop aohoch -10% o# 6poja noeHa 3a TanaH o roBop. 3aoKpy>KHBaibe OflroBopa H
AOhoch 0 noeHa. Y cnynajy 3aoKpy>KHBaH>a bhliic 0# jeAnor o roBopa, Kao h y cjiy ajy
He3aoKpy?KHBatba HHjeAHor o roBopa, AoGwja ce -0,3 noeHa.
1. Ba eceTOCMH HJiaH apuTMeTHHKor HH3a -2, -6, -10,... je:

1) 110; 2) 106; 3) -114; 4) -106; 5) -110; H) He snaM.
2 .
KpyroBH (x - l)2 + (y - l)2 = 2 h (x - 3)S + (y - l)2 = 1:
1) neMajy saje HH iKHx TaHreHTH;
2) HMajy je piy 3aje zi HHHKy TaHreHTy;
, ,
3) HMajy ppe saje/jHHHKe TaHreHTe;

4) HMajy Tpn 3aje E HHHKe Taiireuxe;
,
5) HMajy nea
r pH saje HHMKe TaHreHTe;
H) He 3HaM.
3 .
Bpe HOCT H3pa3a cos2(arctg + arcctg =) je:

1) % 2) \] 3) 1; 4) -1; 5) 0; H) He 3HaM.
4 . Ako je f{x) = x"3, OH a je f(f(f(f(x)))):

1) a:f; 2) x~8; 3) x1®; 4) x~16; 5) 1; H) He 3HaM.
5 .
Bpe HOCTH a € K 3a Koje je cjjyHKiijija f(x) = (a - l)x2 - 2(a + 2)x +
a-1-1 HeraTHBHa 3a CBaKO peajiHO x cy:
1) a < -§; 2) a < 1; 3) -| < a < 1;
4) a > - |; 5) a > 1; H) He 3naM.

6. om6h 4>yHKii Hje f(x) = y/2smx - 1 je:

,
1) | + 2/ctt x + 2/ctt c
f € Z; ,
2) % + 2fcrr<*< f + 2kn A: € Z; ,
3) + 2/ctt < x -g + 2/ctt cf £ Z; ,
4) -5 + 2cf 7r x < f + 2fc7r cf € Z; ,
5) + 2/ctt < x < -§ + 2/ctt fc 6 Z; ,
H) He 3HaM.
7 .
Ako je x + y-\-z - 4 h x2 + y2 + z2 = 24 OH a je xy + yz + £2 je HaKo:
,
1) 8; 2) -6; 3) 6; 4) 4; 5) -4; H) He shem.
8 .
Bpe HOCT H3pa3a 1445",°g12 npHna a HHTepBajiy:
1)[0,1); 2) [1,2); 3) [2 3);
, 4) [3,4); 5) [4,5); H) He 3HaM.
9 .
HeTBpTH MJiaH y pa3Bojy 6HHOMa (1 -f i)A je:
1) 1; 2) - 4i\ 3) 4i\ 4) -1; 5) -i\ H) He 3naM.
10. Ako je oeraTaK npn ejbeiby nojiHHOMa P(x) = x2 + mx 4- 2, m G R,

nojiHHOMOM x + 2 neT nyTa Man>H Hero npn flejbeity iiojihhom P(x)
iiojihhomom x + 4, OH/ja je m je iiaKo:
1) 2) -2; 3) 1; 4) -3; 5) 2; H) He 3HaM.
11. Kwcejia BO a je nocnynejia 12%. KojiHHHHa BO e Koja ce MO>Ke Ky-

iihth 3a HOBau, KojHM ce npe.nocKynjbeH>a Morjio KyiiHTH 252/ je:
1) 200/; 2) 210/; 3) 215/; 4) 225/; 5) 230/; H) He 3HaM.
12. TeoMeTpHjcKO MecTO cpe muTa TeTHBa ejinnce x2 -f 4y2 = 16, Koje cy
napajiejine npaBoj y - 2x-l = 0je:
1) x - 8y = 0; 2) x - 2y = 0; 3) x + 8y = 0;
4) x H- 2y = 0; 5) 2x + y = 0; H) He 3HaM.
13. 36hp npBa Tpn MJiaHa paCTyher reoMeTpHjcKor HH3a je 13, a 36np
jiorapHTaMa thx HJiaHOBa 3a 0CH0By 3 je 3. 36np npBHX iuecT HJiaHOBa
Tor HH3a je:
1) 404; 2) 364; 3) 369; 4) 121; 5) 424; H) He 3naM.

14. Ako cy ype eHH napoBH (xi yi) h (£2,2/2), £i,yi,£2,?/2 G R, pen
, r e&a
CHCTeMa rc-ht/-{-a;y - 7h xy(x H- y) = 12 oH a je £1 4- £2 + yi + 2/2
,
je HaKo:
1) 8; 2) 12; 3) 14; 4) 16; 5) 20; H) He 3HaM.
15. ripoHSBOA cbhx pemeita je,a HaHHHe ,
= 81
je:
1) 12; 2). 15; 3) 18; 4) 24; 5) 27; H) He 3HaM.
16. Ako je a = yj6 - \fl2 + 6\/5 h 6 = 6 + 22 + 6\/ , OH a je a - b

je HaKo:
1)1 + "s/5; 2)1 + 73; 3) -(1 + V5);
4)-(l + v/3); 5) -(1 + \/2); H) He shem.
17. HHBep3iia cJ>yHKijHja (J)yHKiJ nje /(x) = \/x - 1 + \/x + 1, x

, 1, je:
1) /_1(x) - £r - 4r, x 1; 2) Z"1 ) = x2 + , x > 1;
3) /~1(x) = 2L- + i , x V ; 4) /"1(x) = a;2 - 4j, x %/2;
5) /"1(x) = x2 + x 1; H) He 3HaM,
18. CBa peuieita neje naHHHe logi (log9 (x2 - 1)) >1 cy:
1) -2 < x < 2;
2) -y/2 < x < i/2;
3) £ < - 2 hjih £ > 2;
4) - 2 < x < -1 hjih 1 < x < 2;
5) -2 < x < - \/2 hjih \/2 < £ < 2;
H) He 3HaM.
19. 36np cbhx peinema je HaMHue sin4£ - cos4£ - sin£ Ha HHTepBajiy

[0, 2tt] je:
1) f; 2)f; 3)37r; 4) 5) f; H) He 3naM.

20. Kpyr ca n eHTpoM Ha x-och cene xnnep6ojiy 4x2 - 5y2 = 20 y TaHKH

,
(5,4) no# npaBHM yrjiOM. riojiynpeHHHK Tor xpyra je:

1) 4\/2; 2) 5; 3) 4; 4) 2\/3; 5) v/21; H) He 3HaM.
6 .
cenTeMGap 2008. Tcct H3 MATEMATHKE
Tcct HMa 20 3a aTaxa Ha A&e cTpaHe. 3aAaqn 1-4 BpeAe no 0 5 noeHa, 3aAai;H 5-11 BpeAe
,
no 1 noeH, 3a au H 12-17 BpeAe no 2 noeHa, a 3aAan« 18-20 BpeAe no 3 noena. IIorpemaH

,
o roBop aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH 0Ar0B0p. 3aoKpy*<HBaH>e oAroBopa H

Aohoch 0 noeHa. y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH»a BHiue oa jeAHor OAroBopa, Kao h y cjiynajy
He3aoicpy>KHBaH»a HHjeAHor oAroBopa, Ao6wja ce -0 3 ,
noeHa.
1 .
IlojiynpeMHHK Kpyra x2 -f- 2x 4- y2 - 2y - 7 - 0 je:
1) V5; 2) 9; 3) 3; 4) 7; 5) V7; H) He 3HaM.
2 .
Ako je f(x) = arcsin(log3 x), OH a je / :
1) $t; 2) 3) f; 4) -f; 5) -f; H) He anaM.
3 .
Ako je / = x, OH a je f(x) je HaKo:
2)i*f; 3)w; 4)W; 5) r; H)He3HaM.
4 . Bpe;j;H0CT H3pa3a sin2 12° -f- sin2 32° + sin2 58° + sin2 78° je:
1) 0; 2) 1; 3) 2; 4) 3; 5) 4; H) He 3hem.
5 . TopHBo na nyMnaMa je nocKynejio 12%. 3a HOBau KojuM ce npe no- ,
CKynjbeita Morjio KynHTH 392/ ca a ce MOTKe KynHTH:

1) 320/; 2) 330/; 3) 285/; 4) 250/; 5) 350/; H) He 3HaM.
6 .
CeAMH HJiaH y pa3Bojy 6HHOMa (2y/x - x\/8)1° je:
1) 210 . 213 . x8; 2) 210 212 . x7; 3) -120 . 2t J;
4) -252 . 2T . xt ; 5) 120 . 214 . xf; H) He 3HaM.
7 .
Je naHHHa 6sin2x - 5sinx + 1 = 0 Ha HHTepBaJiy [0,tt]:
1) neMa pemeKba; 2) HMa je Ho peiueH>e;
3) HMa A»a pemen>a; 4) HMa Tpn pemeita;
5) HMa neTHpn pemeH>a; H) He 3HaM.

8 .
BecKOHanHH 36np
1QS2 + 3 log2 £ + log X + ...

3a < x < 8 je je HaK:
\\
-
A/
t0g2X . <y\ _l2|i£ . q\ iog2*
1-3 log2 a;, 3-log2 i' *) 3(1-3 log2x)
_
4) S) 3(3-fJg%); H)He 3«&M-

9.
Ako je 36np npBHx n HJiaHOBa apuTMeranKor HH3a je naK 4n + n2 ,
OH a je TpH eceTH HJiaH Tor HH3a:

1) 56; 2) 61; 3) 63; 4) 65; 5) 69; H) He 3HaM.
10. Ako je tga = - a € (§ tt), oima je sin § je zi HaKo:
, , ,
1) 4. 2) 2 1. 3) & 4) _ 5. 5) _1. H) He 3HEM.

11. Ako pemeiba x\, X2 KBa/ipaTHe je HaMHHe x2 + px + q = 0 3a A0B0JBa- ,
sajy
3(xi + X2) - 7xix2 = -11 , 2(x\ 4- X2) + 3xiX2 = 31,

OH a j ep + g je u HaKo: , ,
1) 12; 2) -3; 3) 5; 4) 13; 5) 21; H) He 3HaM.

12. Ako je x + y + z = 4, x2 + y2 + z2 = 24 h x3 + y3 + = 64, oH a je
xyz je HaKo:
1) 8; 2) -8; 3) -16; 4) 12; 5) 16; H) He 3HaM.
13. KoecJ mjujeHT y3 KBa paTHH HjiaH nojiHHOMa neTBpTor creneHa P(x)
HHjH je cjio6oAaH HjiaH Hyjia h Kojn 3a 0B0JbaBa je HanHHy P(x) =
3
x f P(x - 1) je:
-
1) 0; 2) i; 3) i; 4) 1; 5) -§; H) He shem.
14. Cbc HeraTHBHe peajiHe Bpe HocTH 6poja a 3a Koje chctcm je HaHHHa
z2+ y2 - 4x - 2y = 0, ax -f y - 10 = 0 HMa peajiHa peiueH>a, cy:
1) a < -38; 2) a < 0; 3) a -4;
4) a -13; 5) a < -21; H) He 3HaM.

15. IIp0H3B0/; cbhx pemeifca je Ha HHe y AX\/4X v/6415 = 256 je:

1) 12; 2) 15; 3) 18; 4) 24; 5) 8; H) He 3HaM.
16. TeoMeTpHjcKO MecTO cpe HHa TeraBa napa6ojie y2 = 12x Koje cy na-
pajiejiHe npaBoj
2x + y + 7 = 0 je:
1) y + 3 = 0; 2) y + 12 = 0; 3) x + y + 3 = 0;
4) x2 + y2 = 2; 5) x + 2 = 0; H) He 3HaM.
17. Je HanHHa 2x2 4- y/x2 - 9 = -xy/2:
1) HeMa peajiHHx pemeH>a;
2) HMa Ta Ho je Ho peajiHO pemeite;
3) HMa Ta HO /j Ba peajina pemeita;
,
4) HMa TanHO TpH peajiHa peiuefi>a;

5) 6ecK0Ha H0 MHoro peajiHHx peinen>a;
H) He 3HaM.
18. Penieite jel
f HaHHHe
J°S3 +4 (Xi
a.
-
+ 4X + 4) + o
t gi+2 i3 + 10x + 8) = 4
npHna a HHTepBajiy:
1) (-4,-2]; 2) (-2,-1]; 3) (-1,0];
4) (0, 5]; 5) (1,2]; H) He 3HaM.
2 2 -
19. y Kpyr x2 + y2 = 25 yiracaHa je ejiHnca -5* + = 1 Taxo lf a ce saje#-

HHHKe Ta Ke ej

27. jyH 2009. Tgct H3 MATEMATHKE
Tgct HMa 20 3aAaTana Ha #Be cTpaHe. 3aAau« 1-4 Bpe e no 0 5 noeiia, 3a auH 5-11 Bpe e
,
no 1 noeH, 3aA&UH 12-17 Bpe e no 2 noeHa, a 3a anw 18-20 Bpe e no 3 noeHa. IIorpeiijaH
0flr0B0p aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a Ta*iaH 0Ar0B0p. 3aonpy>KHBaH>e OAroBopa H
AOhoch 0 noeHa. Y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH>a BHiue oa je Hor o roBopa, Kao u y CJiynajy
He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHor OAroBopa, Ao6nja ce -0 3 ,
noeHa.
1 .
Je HaHHHa 0,7 = 0,7:
1) HeMa peuieH>a; 2) HMa je HO peuieH>e;
3) HMa /i Ba pemetba;
. 4) HMa neTHpH peuieEba;
5) HMa 6ecKOHaHHO MHoro peineH>a; H) He 3HaM.
2 .
36np peuxeH>a je HanHHe sin a: = Ha HHTepBajiy [0,7r] je:
!) f; 2) f; 3) 4) 7r; 5) 2tt; H) He 3HaM.
3 .
Je HaHHHa napafxwie y2 = 2px nnja ce JKHJKa Hajia3H y u,enTpy Kpyra
(x - 3)2 + y2 = 36 je:
1) y2 = 3x; 2) y2 = |x; 3) y2 = 6x;
4) yi - 12x; 5) y2 - 5x; H) He 3HaM .
4 .
Ako je npBH HjiaH apHTMeTHHKor HH3a 13 ce MH HJian 7, OH a je,
TpHHaecTH MJiaH Tor HH3a je HaK:

1) i; 2)0; 3) -1; 4) §; 5)1; H) He 3HaM.
5. Bpoj HHjHx je 6,8% je HaKo 2 625% 6poja ™ je:
,
1) 5; 2) 3) 500; 4) 35; 5) 21; H) He 3naM.
6.
Ako 3a pemeH>a x\ h X2 je naHHne x2 + px + q = 0 Ba>KH 2{x\ + x2) -
3x1x2 = 0 h 3(xi + x2) - 2xix2 = 5 OH a je p2 + q2 jeAHaKo:
1) 7; 2) 9; 3) 10; 4) 11; 5) 13; H) He 3HaM.

7 .
H3Me5y 6pojeBa \/3 h 72 yMea
r yTa cy Ba 6poja x h y, koj"h ca aTHM
6pojeBHMa MHHe reoMeTpujcKH hh3. npoH3B0A xy je je HaK:
1) 12 3; 2) 24; 3) 24x/3; 4) 72; 5) 72v ; H) He 3Hd.M.
8 . Bpe HOCT H3pa3a 492"1°g7 je:
1) f; 2)1; 3) f; 4)& 5)f; H) He 3naM.
9 .
Ako je f(x) = 3a2X + 2b3X - 1, r e cy an & peanHH SpojeBH, OH/ja je
f(x + 2) - 5f(x + 1) + 6/(x) je HaKo:
1) a + b; 2) 0; 3) -2; 4) 3a H-26; 5) 3; H) He 3HaM.
10 .
Ako je f(x.) = ax + 6 + csinx, /(0) = 3, /(?r) = 2 h /(f) = 1 0H ;a je
/(f) je HaKo:
1) 2; 2) 3; 3) ff; 4) f; 5) tt; H) He 3HaM.
11. ece™ MJiaH y pa3Bojy 6nHOMa {2 /x - x /2)12 je:
1) -495 . 2&y/2 . x8; 2) -220 . 2f . x1Q; 3) 220 . 212 . x7;
4) 200 . 29 . x5; 5) -150 . 27V2 . xd x; H) He 3HaM.
12. Ako je f(x + x_1) = x2 + x~S, x > 0, OH a je /"1(3) je HaKo:
1) 2; 2) 1; 3) \/3; 4) y/5\ 5) V7; H) He 3HaM.
13. Ako je x + y -f z - 0, x2 + y2 + z2 - 4, OH a je x4 ,
-
1- y4 -
h £4 je HaKo:
1) -64; 2) 2; 3) 4; 4) 8; 5) 32; H) He 3HaM.
14. CBe Bpe HOCTH peajiHor 6poja a, 3a Koje cy CBa peajraa penieita jeA-
2
HanHHe ax - 2(a -f 6)x + 3(a + 2) = 0 a 0, no3HTHBHa, 3a,n,OBOJba~
,
eajy:
1) a < -6 hjih a > 6; 2) a < - 2 hjih a > 6; 3) -2 < a < 0;
4) - 3 < a < -1; 5) 0 < a 6; H) He 3HaM.
15. Ako je sinx -f siny = h cosx + cosy - 0H a je cos(x - y)

,
je/jHaKo:
1) 1; 2) -i; 3) -4) §; 5) || H) He anaM.
16. Bpe HOCT H3pa3a sin(arcsin | + arcsin(-yj)) je:
1) -i; 2) §; 3) 1; 4) 1; 5) -ff; H) He 3HaM.

17. TeoMeTpHjcKO MecTo cpeAHuiTa cbhx TeTHBa xHnep6ojie 4x2 - y2 = 16,

Koje 3aKJianajy ca x-ocom yrao HMa je HanHHy:
1) y = x\ 2) x - 2y\ 3) y = 2x;
4) y = 4x; 5) x = 4y\ H) He 3HaM.
2
18. PenieH>e HejeAHa HHe 22~4X . 4*2 6 . 2X ~2X + 2
-
0 je:
1) 1 < a < 3; 2) 0 x < 2; 3) x 0;
4) 4 < x < 5; 5) - 1 < x < 0; H) He 3HaM.
19. CBeTJiocHH 3paK noJia3H no npaBoj 3a: -h 2y - 5 = 0 h o#6Hje ce o ,
,
npaBe x - 2y + 1 = 0. Je HannHa o njeHor 3pana je:

1) 17x -I- 6y - 23 = 0; 2) 34x + 3y - 37 = 0; 3) 7x + Ay - 11 = 0;
4) 29x H- 2?/ - 31 = 0; 5) 21x + by - 26 = 0; H) He 3HaM.
20 .
YKynaH 6poj CTaHOBHHKa y inyMa HjcKOM OKpyry (rpa OBH h cejia),
y nocJie HjHx 10 roAHHa, noBefrao ce 3a 7,6%. Bpoj eraHOBHHKa y
rpa oBKMa y tom nepHo y noBehaH je 3a 21% a y cejiHMa CMaitno
,
3a 12,5%. Oahoc H3Me y 6poja CTaHOBHHKa y rpa OBHMa h 6poja

CTaHOBHHKa y cejiHMa Ha noneTKy Tor nepno a 6ho je:
1) 2 : 1; 2) 3:1; 3) 4 : 3; 4) 3 : 2; 5) 4 : 1; H) He 3HaM.

7 .
ceirreM6ap 2009. TecT hs MATEMATMKE
TecT HMa 20 3cmaTaKa Ha ABe cTpaHe. 3a auH 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, 3a&auH 5-11 Bpe e
no 1 noen, 3avijaun 12-17 Bpe,z;e no 2 noeHa a 3a ai H 18-20 Bpe e no 3 noeHa. IIorpeinaH
,
o roBop aohoch -10% ofl 6poja noeHa 3a TanaH o roBop. 3aoKpy>KHBaH>e o,aroBopa H
AOhoch 0 noeHa. Y cnynajy 3aoKpy>KHBaH>a BHiue oa je HOr OAroBopa, xao h y cjiynajy
He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHor o roBopa , o6Hja ce -0,3 noeHa.
1 .
Bpoj 3aje#HHHKHx TaHreHTH KpyroBa x2+y2 = 25 h (rr-12)2-f y2 = 49
je:
1) 0; 2) 1; 3) 2; 4) 3; 5) 4; H) He 3HaM.
f arcsinx 3a 0<x< 1 . ,/rk. , ,,

Ako je f(x) = |
oa . ft \
2 .
, oHl
f a je /(0) + /(-I) +
ar£tgx 3a i<„
/(1) jeAnaKo:
1) -f; 2) -f; 3)0; 4) f; 5) f; H) He anaM.
3 .
Ako je a = 30° OH a je sin f je HaKo:
1) \yjl -v/3; 2) £ 2+\/3; 3)
4) 5) H) He 3HaM.
4 . 36np peuieKba je HaHHHe - x2 + Ax + 2 = 0 je:

1) 4; 2) -4; 3) 2; 4) -2; 5) 1; H) He 3HaM.
5 .
Bpoj HHjux je 7% je Hano 262,5% 6poja je:
1) 442; 2) 221; 3) 500; 4) 35; 5) 21; H) He 3HaM.
6 .
y je/jHoj 6011,11 Hajia3H ce 70% pacTBop ajiKoxojia, a y APyroj 40%.
KojiHHHHa pacTBopa Kojy Tpe6a y3eiH H3 npBe 6oue #a 6h ce Mec-
xaH>eM ca pacTBopoM H3 ppyre 6ou,e A06HJ10 3 JiHTpa 60% pacTBopa
£uiK0X0Jia je:
1) 1 jiHTap; 2) 1,5 JiHTapa; 3) 2 jiHTpa;
4) 2,5 JiHTapa; 5) 2,7 JiHTapa; H) He 3HaM.

7 . PemeH.e jeAnanHHe 71""t"3 - 3S+4 = 3-71+2 + 3S+J npHna a HHTepBajiy:

1) [-3,-2); 2) [-2,-1); 3) [-1,0);
4) [0,1); 5) [1,2); H) He 3HaM.
8 .
Yrao H3Me y acHMnTOTa XHnep6ojie x2 - \ = 1 je:
1) 15 5 2) f; 3) f; 4) f; 5) f; H) He snaM.
9 .
Ako je f(x) = 2x + 1, g{x) = 3x - 5, OH a je f(g{f(x))) jeAHaKo:
1) 18x - 32; 2) 12® -f 1; 3) Sx - 5;
4) 12x - 3; 5) 27x - 9; H) He 3HaM.
10. KBaApaTH CTpaHHii,a npaBoyrjior Tpoyrjia HHHe y3acTonHe HJiaHOBe
apuxMCTHHKor HH3a. Ako je xnnoTeHy3a Tor Tpoyma 4, OH a je pa-
3JiHKa apHTMeTHMKor HH3a je HaKa:
1) f; 2) f; 3) 4; 4) f; 5) f; H) He 3HaM.
11. 36np reoMeTpnjcKor pe a cos + cos sin -f- cos sin2 -f ...
je:
~
\\ - >/2. 0\ >/2 .
2W2, 2->/2, 6} 2+n/2»
4) 2 5! 5) - v ); H) He 3HaM.
12. PeajiaH6poj a 3a Kojn <J)yHKii Hja f(x) = (a - 2)x -f (a2 - 7a-f-8)x f 2a,
2 -
ocTH ce MaKCHMyM 3a x = 1 je:

1) 4; 2) 1; 3) -3; 4) -2; 5) 5; H) He 3HaM.
13. Ako je x = BpeAHOCT H3pa3a +1 -x J e;
1) 2) 5; 3)5; 4)3; 5) -V?; H) He 3HaM.

14. CBa pemeaa je HaMHHe Vx3 - 4x + 3+1 - 2x npana ajy HHTepBajiy:
l)(-oo,-i]; 2)(-i,i); 3)[|,1);
4) (3,4]; 5) (5,-foo); H) He 3HaM.
15. JeAHa HHa cos(2x + f) -f cos 2x = 0 Ha HHTepBajiy [0, n\ HMa:
1) 6ecKOHaHHO MHoro pemeEba; 2) HMa je no peineae;
3) HMa ABa pemen>a; 4) HMa Tpn pemeH>a;
5) HMa neTHpn pemeH>a; H) He 3HaM.

16. floMeH c yHKijHje f(x) =s log2 5a:(~6a:2 + 5rr - 1) je:

_
1) {*!*€[$,$]}; 2) {x | x e (£, |)};

3) {x | x < i hjih x > ±}; 4) {x\x€ (3 5)}; ,
5) {x | x < | hjih x > |}; H) He 3HaM.

17. aTe cy Ta Ke A = (-4,2), B=(3,1)hC = (2,4). Ka a ce pyyK
AB npppyyKK 3a 20% CBoje AyjKHHe, Ao6Hje ce Tanna M Tano #a je
B H3Me y A h M. noBpuiHHa AACM je:
1) 10; 2) 10>/2; 3) 12; 4) 5 ; 5) 30; H) He 3HaM.
18. Pemen>e Heje HaHHHe log5 x - 21ogx 5s 3 je:
1) 1 < x < 5 hjih x 25; 2) 1 < x < 5; 3) 1 < x 25;
4) x 5; 5) x 1 hjih x 25; H) He 3HaM.
19. Ako je cos cos cosxcosy = oH a je Bpe nocT H3-

pa3a sin2 x -f sin2 y:
1) 0; 2) i; 3) 1; 4) §; 5) J; H) He 3HaM.
20. 36np 6hhomhhx Koe4)Hu HjeHaTa npBa TpH MJiaHa y pa3Bojy 6nHOMa
,
JCAHaK je 37. Ako je 36np Tperf er h ce Mor HJiaHa

je HaK 112\/3, OH,n,a x npnua a HHTepBajiy:
1) (-2,-1); 2) [-1,-1]; 3) [0,1];
4) [§,§]; &) E2'&) H) HesHaM.

29. jyH 2010. TecT H3 MATEMATMKE
TecT HMa 20 3a aaTaKa, Ha ppe CTpaHe. Sa aqn 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, sa/janH 5-11 Bpe,ne
no 1 noeH, 3a£aijH 12-17 Bpe e no 2 noeHa a 3a an i 18-20 Bpe e no 3 noeHa. IIorpemaH
,
o roBop aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH o roBop 3aoKpy>KHBaH>e o,z;roBopa H .
Aohoch 0 noeHa. y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH>a BHiue o je HOr o roBopa, Kao h y cjiynajy

He3aoKpy>KHBaH>a Hnjel
f Hor 0#r0B0pa Ao6nja ce -0,3 noeHa.
,
1 .
Yrao H3Me5y npaBnx y = 2 h y - x\/3 + 1 je:
1) 2) \\ 3) J; 4) 5) arctg3; H) He 3HaM.
2 .
Ako je f(x) = arctg(log10 x) OH a je /(0 1) je HaKo: ,
1) f; 2) 5 + *;* c
f €Z; , 3) -f;
4) - j + cf 7r, JfeeZ; 5) f; H) He 3HaM.
3 . 36np penieH>a KBa paTHe je/jHaHHHe x2 -f 17a; -f 42 = 0 je:
1) 17; 2) -17; 3) 42; 4) -42; 5) - ; H) He 3HaM.
4 . H3pa3 2
+ 2 Je JfAHaK:
1) -2; 2) -1; 3) 0; 4) 1; 5) 2; H) He 3HaM.
5 . Ako ce HBrnja KOii Ke , y»;HHe a noBefra 3a 20%, OH a ce H>eHa 3anpe-
MHHa (V - a3) noBeha 3a:
1)75%; 2)60%; 3)72 8%; ,
4) 72 5%; 5) 62,5%; H) He 3HaM.

,
6 .
Bpe HOCT H3pa3a 27 +1Qg5 je:
1) 3 ; 2) 3; 3) 15; 4) 25; 5) 75; H) He 3HaM.
7.
Ako je f(x) = acosx + /(0) = 2 h f(ir) = 1, OH a je / (|)

je HaKO:
1) 0; 2) -1; 3) 1; 4) -2; 5) 2; H) He 3HaM.


14. Je Ha HHe TaHreHTH Kpyra x2 -f y2 + Ax - 2y = 0 Koje cy napajiejine

npaBoj 2y - x = 0, cy:
1) 2y - x - 9 = 0, 2y - x + 1 = 0;
2) 2y + x - 9 = 0, 2y + x - 1 = 0;
3) 2y - x + 9 = 0, 2y - x + 1 = 0;
4) 2y - x + 9 = 0, 2y - x - 1 = 0;
5) 2y - x - 9 = 0, 2y + x - 1 = 0;
H) He 3HaM.
15. Je/jHaHHiia reoMeTpHjcKor MecTa cpe HiiiTa TeTHBa napa6ojie y2 = 6a;
Koje cy napajiejiHe npaBoj x H- y + 4 = 0 je:

1) y + 2 = 0; 2) y + 1 = 0; 3) y + 3 - 0;
4) 2/ - 2 - 0; 5) y - 3 = 0; H) He 3HaM.
16. MHBep3Ha (JjymcuiHja 4>yHKimje f(x) = 5 + log3(x2 - 4), x > 2 je:
1) /-i(x) = \/4 + 31~5; 2) f~1(x) = y/3 + 4*~5;
3) /- x) = \/5 + 3X~4; 4) f~1(x) = x/ITS ;
5) /~1(a:) = \/5 + 34"1; H) He 3HaM.
17. BpeAHOCT H3pa3a y 3\/3 3... je:

1) 3; 2) 33; 3) 35; 4) 3§; 5) 3§; H) He 3HaM.
18. CBa peineiba HejeAHa He 2'2Xi 4X+4 -
3 2~X2+2X+4 + 32 < 0 cy:
1) 2 < x 4; 2) x 0 hjih x 2; 3) x 2 hjih £ 4;
4) 0 x 2; 5) 1 < x 3; H) He 3HaM.
19. CBe Bpe HOCTH peajiHor 6poja a 3a Koje cy CBa penieita je HaMHHe
ax2 - 2(a + 4)x + 3a-f4==0 HeraTHBHa cy:
1) -2 < a < -§; 2) 0 < a 4; 3) -4 < a -2;

4) a < -4; 5) HeMa TaKBHX agM; H) He 3HaM.
20. 36np peinefta jeAHa HHe 1 -j- 2(logx 4) log16(40 - x) = 2 log 16 je:
1) 30; 2) 20; 3) 40; 4) 50; 5) 60; H) He 3HaM.

6 .
cenTeM6ap 2010. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 3£maTana Ha ABe cTpaiie. 3aAau,H 1-4 Bpe/je no 0,5 noeHa, 3aAaiw 5-11 Bpe e
no 1 noeH, 3a anH 12-17 BpeAe no 2 noeHa, a 3aAaijn 18-20 BpeAe no 3 noeHa. IIorpewaH
OATOBOp aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH o roBop. 3aonpy>KHBaH>e OAroBopa H
aohoch 0 noeHa. V cjiynajy 3aoKpy»HBaH>a BHiiie oa jeAnor OAroBopa, Kao h y cjiynajy
He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHor oAroBopa, AoSnja ce -0,3 noeHa.
1 .
Ako je f(x) = 2x + 1 h g(x) =x-2 OH a je g(g(g(f (x)))) jeAHaKO:
1) 2x - 11; 2) 2x -5; 3) 8x - 9;
4) a: - 6; 5) 4x - 5; H) He 3HaM.
2. PacTojaH>e TaHKe A = (1,1) o& npaBe p nnja je je Ha HHa y - x + 1,
,
je:
1) y/2\ 2) >/3; 3) 1; 4) 5) >/5; H) He anaM.
3 .
Ako je f(x) - arccos(log3 x) OH a je f(%) je HaKo:
1) 2) 0; 3) (2k 4- l)7r, c
f eZ; 4) 27r; 5) 7r; H) He 3HaM.
4 .
CBa peuieH>a je HanHHe y/(x - 2)2 = x - 2 cy:
1) x < 0; 2) x > 2; 3) x < 2;
4) x 2; 5) x 0; H) He 3naM.
~
5 . BpeAHOCT H3pa3a y/9 - \/80 -f \/7 \/48 -f y/ 4 - 2\/3 je:

-
1)1; 2) \/5 - 1; 3) 2 - v ;
4) y/3 - y/2\ 5) n/2-1; H) He 3HaM.
6 .
MHBep3Ha (J)yHKijHja (J)yHKu,Hje /(x) = je:
i)/-V) = r; 2)/-!(*) = &£; 3) z-1 ) =
4) f~i{x) = ±2; 5) /_1(x) = l rr; H) He 3HaM.
7 .
36np reoMeTpHjcKor pe ;a 1 + tg | + tg2 ~ + ... je:
5) H) He 3HaM.

8 .
Ako je sin a = a G (§ 7r), OHAa je cos § je HaKo:
,
1)#; 2) f; 3)-f; 4)- .

; 5) 0; H) He3HaM.
9 .
36np cbhx peajiHHx peinen>a je HaMHHe (|) 1 2 ( )a 3 = (|)8
je:
1) -i; 2) 2; 3) 4) -f; 5) H) He 3HaM.
10 . PeineH>e je na iHHe \/a:2 + \/x2 - 9 = - x npuna a HHTepBajiy:
1) -4 < x < -3; 2) -3 < x < 0; 3) -2 < x < 1;
4) -5 a; -4; 5) x < -9; H) He 3H&M.
11. CBa peuieiba HejeAHanHHe tgx 1 , cy:
1) % + k7T<x<j-\- /c7r k 6 Z; ,
2) | + /C7T x < I -f /C7T fc € Z; ,
3) /C7T -f- /C7T, /c G Zj

4) "b /u7T <C £ <C -f- /C7T cf G Zj ,
5)- f + A;7r<£ 5~f" fc7,") & G Z;

H) He 3HaM.
12. 36np cbhx peiueH>a je HaHHHe sin a; 4- \/3cos:r = 2 , Ha HH'fepBajiy

[-2tt 4tt] je:
,
1) 2) 2tt; 3) ; 4) 5) f; H) He 3HaM.
13. Je na 0 3aje/i HHHKHX ,
TaHreHTH eJinncH 4x2 -
f 25y2 = 100,
25x2 + 4y2 = 100 , 3aKJiana ca iio3hthbhhm xejiom x-oce yrao:
l)o = f; 2)a = f; 3) a = §;
4) a = 0; 5) a = H) He 3HaM.
14. BejieTproBHHa je HMajia roAHHiH*H njiaH npoMeTa. rijiaHHpaHH npo-
MeT 3a CBaKH Meceu je hcth. Y npBa 4 Meceu,a npoMeT je 6ho 2% BehH
,
oa njiaHHpaHor, y CJieAetmx 6 Mecen H npoMeT je 6ho 3% Man>H oa,
njiaHHpaHor. /Ja 6h BejieTproBHHa ocTBapHJia iuiaHHpaHH roAHiiiH>H

npoMeT y noc;ieAH>a ABa Meceu a npoMeT Tpe6a Aa 6yAe:
,
1) 2% BeliH oa njraiiHpaHor; 2) 3% BehH oa ruiannpaHor;

3) 5% Behn oa njiaHHpaHor; 4) 3% MaitH oa njiaHHpaHor;
5) 5% MaH>H oa njiaHHpaHor; H) He 3HaM.

15. Ako je logab a = 5, oiwa je log a61| je HaKo:

1) y> 2)b 3)|; 4) I< 5) §; H)He3HaM.
16. Ako je ype eHH nap (A,£), peiueite cncTeMa
x 2 + xy -f y2 = 7, x + xy + y = 5, OHAa je:
1) A + B = -4; 2) -A B = 9; 3) i4 + B = 2;
4) 4 + B - 3; 5) ;4 - B = 0; H) He 3HaM.
17. Ay KHHe a no ejbeHa je Ha A®e Ay5***) TaKO a& je 36np neTBopo-
CTpyKor KBa paTa y HHe npse y Ku h TpocTpyKor KBa paTa Ays-
xuHe Apyre py>Ku MHHHMajiaH. Oahoc Ay>KHHe npBe lf yyKa h y>KHHe
Apyre aY>kh je:
1) 2:3; 2) 3 : 2; 3) 3 : 4; 4) 4 : 3; 5) 4 : 5; H) He 3HaM.
18. llp0H3B0A cbhx pau HOHajiHHX HJiaHOBa y pa3Bojy 6nHOMa

,
(73+ ->e:
1) If; 2)&; 3) f43; 4) 308 . 5) a». H) He 3HaM.
19. PeineH>e HejeAnanHHe logi (x -f 2) < log3(5 - x) je:
1) ® e (2= £, 3±|j£); 2)ie(-2I3=| )u(2±| )5);
3) x 6 (-2, 3=§s£); 4) rt € (3±§ , 5);
V
5) 5
re 6 (
~
2 , 5); H) He 3HaM.
20. JeAHa HHa xHnep6ojie i>2x2 - a2y2 = a2&2 koa Koje je pacTojanbe oa
>KH ce ao KOopAHHaTHor noneTKa vTl h HHja je TaHreHTa xH-y+1 = 0,
je:
1) 5x2 - 6y2 - 30; 2) 6x2 - 5y2 = 30; 3) 3x2 - 4y2 = 12;
4) 4x2 - 3y2 = 12; 5) 2x2 - 3y2 = 6; H) He 3HaM.

TecT HMa 20 3a#aTaKa na Be CTpane. 3awai;H 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, sa aijH 5-11 Bpe e
no 1 noeH, 3al
f ai i 12-17 Bpe e no 2 noena, a 3a anH 18-20 Bpe e no 3 noeHa. IIorpemaH
OAroBop ohoch -10% o# 6poja noeHa 3a TanaH 0Ar0B0p. 3aoKpyaKHBaH>e 0,flfr0B0pa H
ohoch 0 noeHa. Y cjiynajy 3aoKpy3KHBaH»a BHiue 0£ je Hor OATOBOpa, Kao h y cjiynajy
He3aoKpy>KHBaH>a HHje Hor o roBopa, l
f o6Hja ce -0,3 noeHa.
L
1 .
Peineite je HanHHe 3S = j 2x_4 npnna a HHTepBajiy:
1) (0,1]; 2) (1,2]; 3) (2,3]; 4) (3 4];

, 5) (4,5]; H) He 3HaM.
2 .
Ako je tg.x = y h tgy = OH a je ctg(x - y) je HaKo:
!)-W; 2) IT' 3) -8; 4) f; 5)6; H) He 3HaM.
3 . JeAHaMHiia Vx2 -f 8 = x + 2:
1) HeMa peineHba; 2) HMa t&hho jeAHO peineite;
3) HMa Ta HO ppa, perneaa; 4) HMa TaMHO Tpn peuieiia;
5) HMa 6ecKOHaMHO MHoro pemen>a; H) He 3HaM.
4 .
Ako je f(x) = arccos(log2 x) OH#a je / ( ) je HaKo:
,
1) 2) 0; 3) (2k + l)7r k E Z; 4) 27r; 5) 7r; H) He 3HaM.

,
5 .
Ako je f{x) + 3/ (£) = xy OH a je /(2) je/uiaKo:
1) T§; 2) if; 3)1; 4) & 5) i; H)He3HaM.
6 .
Bpe HOCT a 3a Kojy je cyMa reoMeTpnjcKor pe a 2 4- a + 2a -f- a2 +
2 a2 -fa3-!-.. . je HaKa 5 je:
* ) 5; 2) 5; 3) fi' 4) |; 5) §; H) Ke 3«aM-
7.
CncTeM je Ha iHHa xi + y2 = 9 x - y = m, m G R, HMa caMO je,a,HO
,
pemeibe, aKO h caMO aKO je:

1) m2 = 6; 2) m = -2; 3) m = 3;
4) m = 5; 5) |?n| = 3\/2; H) He 3hslm.

8 .
riojiynpeHHHK r Kpyra ca ijeirrpoM y TaTiKn C = (3 -
, 1), Kojn Ha
npaBoj 2x - 5y -f 18 = 0 0Aceu a , TeTHBy pyyKime 28 je:
,
1) r = 10; 2) r = 15; 3) r = 30;

4) r - 225; 5) r = 25; H) He 3HaM.
9 . BpeAHOCT H3pa3a y/7 + >/40 + \/l2 - \/44 je je HaKa:

1) y/2 - \/5 -f- %/Tl - 1; 2) n/2 + - vTT - 1;
3) V5 + \/5 - >/n +1; 4) V5+VS+VlT+1;
5) v 2 -f- \/5 -f vTl - 1; H) He 3HaM.
10. Ako je § = i, oHAa je jeAHaico:

1) 1; 2) 2; 3) 3; 4) 4; 5) 5; H) He 3HaM.
11. Peiueibe jeAHa HHe log™ x + log4 x-J-logo x = 17, npHriana HHTepBajiy:
1) [10,20); 2) [100,200); 3) [1000,1200);
4) [0,10); 5) [50,100); H) He 3hem.
12. Ako je TaHKa (xo, yo)> Koja ripnuaAa npaeoj x - y + 2 = 0, noAjeAHaKo

yAaJbena oa Tanana (2,8) h (6,2) ohacl Ba>Kn:
1) £o + Vo = 6; 2) aro + 2/o = 4; 3) 2x0 + yo = 6;
4) 3xo -f yo = 7; 5) Axq -f- yo = 8; H) He 3HaM.
13. PeajiaH 6poj a 3a Kojn 4)yHKU,Hja f(x) = ax2 + (a2 - a - 42)x + 2a + 1

AOCTiOKe MaKCHMyM 3a x = 1, npHnaAa HHTepBajiy:
1) (-5.-1); 2)(-8--t); 3) (1,5);
4) ( -,14); 5) (14,16); H) He 3HaM.
14. TaHKa.AOAupa TanreiiTe napa6ojie y2 = 8x, Koja je napajiejiHa npaBoj
2x - y - 2 = 0 HMa K00pAHHaTe (A, B). TaAa Ba cn:
1)2A + B = 3; 2) 2A + 2B = 3; 3) i4 4- 2B = 3;
4) 4 H- B = 3; 5) yl + 31? = 3; H) He 3HaM.
15. 36np cbhx pemeiba jeAnaMHiie sin a: + cosx = \/2, Ha HHTepBajiy

[-3tt 3tt] je:
,
1) 2tt; 2) if*; 3) ; 4) ; 5) f; H) He shem.

16. np0H3B0 cbhx pemeH>a je HanHiie 64 = 32-2 X je je HaK*.

1) 10; 2) 8; 3) 6; 4) 12; 5) 15; H) He 3HaM.
.
17. 36np npBa Tpw y3acTonHa HJiana reoMeTpajcKor HH3a je 39, a 36hp
cjie efia TpH y3acTonHa HJiaHa je 1053. Kojihhhhk Tor reoMeTpujcKor
HH3a je je HaK:
1) 2; 2) 3; 3) 4) ±; 5) H) He 3HaM.
18. Ako je sin x - cos x = h sin x 4- cos x > 0, OH/ja je Bpe HOCT H3pa3a
sin 2x + cos 2x je HaKa:
,
1) l; 2) i; 3) 4) |; 5) §; H) He shem.
19. Fpand Ka4)a ca p H 82% mhctc KacJ)e h 18% o a/raKa, & /fonnafie
Kac})a caApatH 76% HHCTe Kacj>e h 24% o aTaKa. MemaBHHa Fpand
hlf oHKatfie KacJ)e Koja je £o6Hjeiia MeinaiteM OBe se BpcTe Ka e y
pa3Mep« 3:5 ca p cii:
1) 75% HHCTe Kac})e; 2) 78,25% Mucre Ka4>e;
3) 66, 5% HHCTe Ka >e; 4) 65% HHere Kacj e;
5) 70% HCTe Ka(J)e; H) He 3naM.
20. HeKa cy (an) h (6n) Ba apHTMeranKa HH3a h HeKa cy Sn h crn pe/i,OM,

,
03HanaBajy cyMe npBux n HJiaHOBa thx HH30Ba. Ako je (4n + 27)5n =

(7n + 1 )<Tn, 0KA& je jeAHaKo:
1) 2; 2) ff; 3) f|; 4) f§; 5) ff; H) He 3HaM.

5.
ceirreM6ap 2011. TecT H3 MATEMATHKE
Tgct HMa 20 3aAaTaKa Ha ABe CTpane. 3aAaijH 1-4 Bpe e no 0,5 noeHa, 3aAaijH 5-11 Bpe e
rio 1 noeH, 3£mann 12-17 Bpe e no 2 noena, a 3a ann 18-20 Bpe e no 3 noeHa. IIorpexxiaH
oflroBop aohoch -10% oa 6poja noeHa 3a TanaH 0Ar0B0p. 3aoicpy>KHBaH>e OAroBopa H
AO hoc h 0 noena. y cjiynajy 3aoKpy>KHBaH»a BHine oa jeAnor OAroBopa, Kao n y cjiynajy
He3aoKpy«HBaHia HHjeAnor OAroBopa, Ao6nja ce -0,3 noeHa.
1 . 36np
je:
1) 1000; 2) 512; 3) 726; 4) 1516; 5) 2024; H) He 3H&M.
2 .
Je HanHHa y/(x - l)2 = 1 - x:
1) He Ma pemeita; 2) HMa TanHO je HO peineH>e;
3) HMa TaHHO ,Ba pemefiba; 4) HMa Ta*a
r o xpn pemeH>a;
5) HMa 6ecK0Ha1iH0 MHoro pemeH>a; H) He 3HaM.
BpeAHOCT H3paaa {a~£

*
\Z( 5+ 2a+¥ 3& f = 3 Je:
° ~
3 .
-
~ (a ~ 2)
4) a
1) 0; 2) 2; 3) 4; 4) 6; 5) 8; H) He 3HaM.
4 .
OMen 4>yHKi nje f(x) = logi \Jx -f 1 je:
1) {x.\ x -1}; 2) {x | x € M}; 3) {x \ x > -1};
4) {x | x > 0}; 5) {x | x 0}; H) He 3HaM.
5 .
Ako je tg x + ctg x = 3, OH.ua je tg5 x + ctg& x je naKo:
1) 47; 2) 18; 3) 126; 4) 123; 5) 156; H) He 3HaM.
6 .
Ako je /(x) = arctg(e2S+5), OH a je / - §) je HaKo:

1) f; 2) |; 3) -f; 4) f; 5) -f; H) He 3HaM.

7 . Cbh peajiHH SpojeBH a 3a Koje je pemeH>e je HanHHe x+5+a(2~x) = 0

MaH>e hjih jeAHaKo 2, cy:
1) o < 1; 2)a<l; 3) a > 1;
4) a € (-1,1); 5) a e (-1,1); H) He 3HaM.
8 . PacTojaH>e H3MeIjy napajiejiHHx npaBHX x + 22/ = 0hx + 2t/ + 5 = 0
je:
1) 5; 2) 3; 3) 1; 4) y/5\ 5) n/3; H) He 3HaM.
9 . Ako je a = (7 + 4\/3)"1 h 6 = (7 - 4\/3)~1, oH a peineH>e je HanHHe
a X + bX = 2 npana a HHTepBajiy:
1)[0,1); 2) [1,2); 3) [2,3); 4) [3 4);
, 5) [-1,0); H) He snaw.
10. HHBep3na 4)yHKii,Hja 4>yHKijHjH /(x) = \Jx2 - 1 + 1, 3a x > 1 je:
1) /_1(x) = Vx2 - 1 + 1, x < 1;
2) f~1(x) = -VxS -1 + 1, x 1;
3) /~*(x) - \/x2 - 2x + 2, x 1;
4) /_1(x) = - \/x2 - 2x + 2, x 1;
5) f~ (x) = -y/x - 1, x > 0;
H) He 3HaM.
11. PeuieH>e jeAHa iHHe log x+log3 x+log9 x = 14 npnna a HHTepBajiy:
1) (0,1]; 2) (1,4]; 3) (4,10];
4) (10,28]; 5) (28,90]; H) He 3HaM.
12. MnHHMyM 4>yHKimje f(x) = mx2 - 2(rn - l)x + m + 2 je Matt»H oa
- 1, aKO h caMO aKO peajian 6poj m 3a#OBOJBaBa:
1) -1 < m < 0; 2) m < -1; 3) 0 < m < ;
4) m > 2; 5) 1 < m < 2; H) He 3HaM.
8
13. npOH3BO/i pemeita je Ha HHe 23X2~9
,
. 532;2~9 . 0,01 = (10X-1) :
1)1; 2) -1; 3)2; 4) -2; 5)3; H) He SHaM.

14. Je HaXiHna cos4 x - sin4 x = cos x Ha HHTepBajiy [0 2tx] HMa: ,
1) GecKOHaHHO MHoro pemeita; 2) Ta rno #Ba penieH>a;

3) TaMHO Tpn peHieaa; 4) Ta HO nerapH pemeiba;
5) Tan ho neT pemcn>a; H) He 3HaM.

15. Yrao noA kojhm ce bhah Kpyr (x - l)S -f y2 = 16 H3 TaMKe (-7,0) je

je HaK;
1) 2) J; 3) 4) arctg ; 5) arctg ; H) He 3naM.
16. Je HanHHa reoMeTpnjcKor Mecxa cpel f HiHTa TeTHBa xanep6ojie 4x2 -
3
y = 16 Koje ca iio3hthbhhm ejiOM x-oce 3aKJianajy yrao - | je:
,
1) y - 4x = 0; 2) 4y + x = 0; 3) 4y - x = 0;
4) y + 4x = 0; 5) y + 2x = 0; H) He 3HaM.
17. H3Me y 6pojeBa 4 h 18 yMeTHyTO je hckojimko 6pojeBa TaKo a& cbh
3aje HO MHHe apHTMeraHKH hh3. CyMa cbhx MJiaHOBa Tor apHTMe-
.
THHKor HH3a, yKJtynyjyhH h 4 h 18, je 209. YMeTHyTO je:

1) 14 6pojeBa; 2) 16 6pojeBa; 3) 17 6pojeBa;
4) 18 6pojeBa; 5) 19 6pojeBa; H) He 3HaM.
18. nea
r MJiaH y pa3Bojy 6HHOMa 5x2 -f He caAP>KH x. Taj HJiaH
je je HaK l
f pyroM HjiaHy y pa3Bojy 6nHOMa (1 -f x3)25 KaAa je peajian
6poj x je Hax:
1) 5; 2) 2; 3) 1; 4) >/5; 5) >/3; H) He 3HaM.
19. 36np cbhx pemeflba jeAHanHHe sin(x -f f) - sin(x - -) = 2 cos(x -f §)

Ha HHTepBajiy [0,27r] je:
1) f; 2) f; 3) 4) t
f ; 5) Ii) He shem.
20. nocy a je &o Bpxa HanyEbeiia pacxBopoM cojih y boah Xinja je koh- ,
neHTpaii;Hja 15%. nocne 3arpeBaH>a nocy e, ago BOAe je ncnapHO h

KOHu,eHTpau,Hja pacTBopa ce npoMeHHJia Ha 25%. HaKOH Tora, nocy a
je ao Bpxa AonyibeHa pacxBopoM cojih y boah nnja je KOHU.eHTpan.Hja
20%. KoHn eHTpan Hja Taxo Ao6njeHor pacTBopa je:
, ,
1) 21%; 2) 22%; 3) 23%; 4) 24%; 5) 24,5%; H) He 3HaM.

26. jyn 2012. TecT H3 MATEMATKKE
TecT HMa 20 3aAaTana Ha A e CTpaHe. 3aAann 1-4 Bpe e no 0 5 noeHa, 3aAau,H 5-11 epe e
,
no 1 noeH, 3a ann 12-17 Bpe e no 2 noena a 3aAaijH 18-20 spe e no 3 noeHa. IlorpeinaH
,
oatobop aohoch -10% oa 6poja noena 3a TanaH OAroBop. 3aoicpy>KHBaH»e OAroBopa H

AOhoch 0 noeHa. Y cjiynajy 3aoKpyxcHBaH>a bhiiic oa jeAnor OAroBopa, Kao h y cjiynajy
He3aoKpy>KHBaH>a HHjeAHOr OAroBopa AoSnja ce -0,3 noena.
,
1 . PenieH>e je HaMHHe ( y/6 - y/sEj = 6 + \/35 npHna a HHTepBajiy:

1) (-3,-2]; 2) (-2,-1]; 3) (-1 0];
,
4) (0,2]; 5) (2,3]; H) He 3HaM.
2 . PacTojame napa6ojie y2 - 9x o# icf ene npeKTpHce je:

1) 3; 2) §; 3) §; 4) 9; 5) 18; H) He 3HaM.
3 . Ako cy 1269 h 141, pe OM, upBH h Tpefm HjiaH ona ajyher reoMe-
TpnjcKor HH3a, Apyrn HJiaH Tor HH3a je:
1) 3; 2) 9; 3) 47; 4) 423; 5) 527; H) He 3HaM.
4.
Ako je f(x) - cosOH aje /(x) + /(y)-2/ ( ±2) / ( ), je HaKO:
1) 2(cosx -f cosy); 2) cosx + cosy; 3)0;
4) cos(x - y); 5) cos(x -f y); H) He 3HaM.
5 .
IlojiynpeHHHKKpyrakojh o npyjenpaBex+2y+7 = 0h a;+2y-f 12 -
0, je:
1) % 2) 5; 3) % 4) \/5; 5) 3; H) He 3H&M.
6 . Perneibe Heje HanHHe 2 sin x - y/3 > 0 je:


14. Peajiaii 6poj m 3a Kojn je pa3JiHKa pemeH>a, x\ - xi< {x\ < X2), je#-
naHHHe,
x 2 + 2mx -f 3?n2 - 4m = 0 MHHHMajraa, je:

1) 5; 2) 4; 3) 3; 4) 1; 5) 2v ; H) He 3HaM.
15. Ako je ype eHH nap (AyB) pemeite cncTeMa x2 + xy + y2 = 31,
x
2
- xy + y2 = 21 h Ba>KH A<Bh4,5<0, on a je:
,
1) 2A + B = -7; 2) A + 2B = -7; 3) 3-A + B = -7;

4) A + 3J3 = -7; 5) A + B = -7; H) He 3HaM.
16. np0H3B0A cbhx pemeiba jeAHa HHe (log7x)2 - (log7 ll)(log11 x) = 2
je:
1) 2) i; 3) 1; 4) 7; 5) 49; H) He 3naM.
17. 36np reoMeTpHjcKor pe a (1 + x) -}- x + + ... je 64, 3a:
1) x = 7; 2) x < ~8; 3) -8 < x < -7;
4) a; = -9; 5) x = 6; H) He 3HaM.
2
x -ax+1
18. CBe Bpe nocTH peajinor 6poja a, TaKBe Aa Heje naKOCT < 2
x2- x+l
Ba»:H 3a CBaKH peajiaH 6poj x, cy:
1) {0,4}; 2) -8 < a < 0; 3) {-8,0,4};
4) a < -4 hjih a > 4; 5) 0 < a < 4; H) He 3HaM.
19. JeAHa HHa xnnep6ojie b2x2 - a2y2 = a262 koa Koje je pacTojan>e oa
KH ce KOopAHHaraor noneTKa y/5 h npaBa x -f- y + 1 = 0 H>eHa
TanreHxa, je:
1) 3x2 - 4y2 = 12; 2) 4xS - 3y2 = 12; 3) 2x2 - 3y2 = 6;
4) 3x2 - 2y2 = 6; 5) 2x2 - 4y2 = 8; H) He 3HaM.
20. y pa3Bojy 6HHOMa x + ,x 0

n € N, 36np cbhx Koecf>H-
,
ijnjeHaTa je 3a 240 Man>H oa 36Hpa cbhx Koe4>Hn HjenaTa y pa3Bojy ,
(x + j . Tperf n HjiaH pa3Boja 6HHOMa x -f j jeA«aK je:

1) 6x\Zx; 2) 40x2- x; 3) 15x3 /x;
4) 3-$ ; 5) lOx; H) He 3HaM.

5 .
cerrreM6ap 2012. TecT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 aa axana Ha,rjBe cTpaHe. 3aaai

6 .
Ako je logo6 a = n, OH a je logo6( a . Vb) je HaKo:
2
1\ n -3n+3 . o\ fi-3. n\ n+6.
A> 6n , ' 6n > 6J 3 >
4) 2=2; 5) H) He 3HaM.
7 .
Ta Ka CHMeTpHHHa Ta KH 4 = (6,2) y o a Hocy Ha npaBy x+2y-5 = 0, , ,
Je
i)(l,8); 2) (4,-2); 3) (2,-4);
4) (0,3); 5) (3,-5); H) He 3iiaM.
8 . Ako je 36Hp npBHx n HJiaHOBa apHTMei'HMKor HH3a 3n + 4n2, OH a je

AecexH HJiaH Tor HH3a je Han:
1) 72; 2) 75; 3) 79; 4) 80; 5) 82; H) He 3HaM.
9 . Ako je sin x 4- cos x = OH a je sin3 x 4- cos3 z je HaKO:

1) |; 2) ; 3) yq] 4)±; 5) & H) He 3«aM.
10. CxyAeHT je miaHHpao a& cnpeMH ncnHx 3a 3 Meceu a, TaKO a& CBaKor ,
Meceu a npe e hcxh eo rpaAHBa. npBor Meceu a cnpeMHO je 3a ye-

, ,
TBpTHHy BHine rpa HBa Hero hito je o pe HO 3a Taj Mecen a y TOKy ,,
Apyror Meceu,a npemao je 3a 40% Matte rpaAHBa Hero inxo je OApe-

Aho. Kojn ago rpa HBa cxyAeHx Mopa a& npe e y TOKy xpefter Meceu,a
Aa 6h cnpeMHO ncnnx k&r je njiaHHpao:
1) 15% BHine o njiaHnpaHor; 2) 10% BHine oa njiannpaHor;
3) 20% BHme oa njiaHnpaHor; 4) 25% BHine oa njiaHnpaHor;
5) 27% BHine oa njiaHnpaHor; H) He 3HaM.
11. Ako je cos a - -0,6 h 157t a < 167r oha& je:

1) tga = -2)ctga = |; 3) tga = §;
4) sin a = -0,4; 5) sin a - 0,4; H) He 3HaM.
12. 36np Koe4)Hi;HjeHaTa nojiHHOM a xpeher cxeneHa P(x) - x3 4 bx2 +

.
-
cx 4- d, Kojn 3aAOBOJtaBa jeAHa HHy (a; - l)-P(x) = (x 4- 2)P(x - 1)

je:
1) -6; 2) -2; 3) 0; 4) 3; 5) 6; H) He 3HaM.

13. Je Ha HHa \J2 -f x - y/2 - x = 1:

1) HeMa peiueita; 2) HMa TanHO 1 pemeae;
3) HMa Tan ho 2 peuieH>a; 4) HMa TaHHO 3 peiueH>a;
5) HMa 6ecKOHa1iHO MHoro pemeHba; H) He 3HaM.
14. 36np cbhx peuieH>a je HanHHe sin4 x - cos4 x - cos 3x na HHTepBajiy
[0, L] je:
1)%; 2) tt; 3) ; 4) f; 5) f; H) He 3HaM.
15. PeanaH 6poj m 3a Kojn je pa3JiHKa pemeEba x\ - x2 (x\ < X2), je - ,
Ha HHe,
x 2 + 2mx +*3m3 - 4m = 0 MHHHMajiHa ,

je:
1) 5; 2) 4; 3) 3; 4) 1; 5) 2\/2; H) He 3HaM.
16. BohHH cokobh #Ba npoH3Bo5ana ca p e pa3JiHHHT npoijeHaT Bot
f Hor
eKCTpaKTa. OcTaTaK coxa hhhh BO a. Ako ce cokobh npBor h pyror
npoH3Bof)aHa noMeniajy y pa3MepH 1 : 2 n o6Hja ce MemaBHHa Koja , ,
np>KH 18% Bohnor eKCTpaKTa. Ako ce cokobh noMeniajy y pa3Mepn

ca,
5 : 1 o6Hja ce MemaBHHa Koja ca p KH 13,5% BohHor eKCTpaKTa.

,
Kojh je oahoc npoijeHaTa BofiHor eKCTpaKTa Kojn ca#p>Ke cokobh np-

Bor h Apyror npoH3Bo5an?
1) 2 : 3; 2) 3 : 4; 3) 3 : 5; 4) 3 : 7; 5) 4 : 7; H) He 3HaM.
2
17. 36np reoMeTpnjcKor pe a (1 -f x) + x + + ... je 64, 3a:

1) x = 7; 2) x < -8; 3) - 8 < x < -7;
4) x = -9; 5) x - 6; H) He 3iiaM.
18. JeAnaHHHa xnnep6ojie b2x2 - a2y2 = o2b2 koa Koje je paerojaite oa

,
>KH>Ke ao K00pn HHaTH0r noHenca \/5 h npaBa x + 2y -f 1 = 0 H>eHa

,
TaHreHTa, je:
n 1 2 _ 212 _ 84. n\ 21 2 _ 4 2 _ 84. 4 2 _ 14 2 _ 56.
1) 5X 5 y 25' L) 5 X 5y ~ 25' °) 5
~
25,
4) T*2_5f2 = i; &) lX2 ~ 3 = h H) He 3HaM.

19. 36np MaKCHMyMa h MHHHMyMa 4>yHKi Hje f(x) = je:
1) 6; 2) 4; 3) 1; 4) 0; 5) -2; H) He 3HaM.

y pa3Bojy 6hhom& x -f ,x 0
, n G N, 36np cbhx Koe<})H-
u, HjeHaTa je 3a 240 MaH>n oa 36npa cbhx KoecJ)Hii HjeHaTa y pa3Bojy
l
(x + j . Tpehn HJiaH pa3Boja 6HHOMa x + je naK je:

1) 6xf/x; 2) 40x2 /x; 3) 15x3 /x;
4) 3 ; 5) lOx; H) He 3HaM.
Универзитет у Београду
Физички факултет
Пријемни испит из математике, А група 29.6.2009.
Име и презиме:_____________________
Тест се састоји од 20 задатака. Заокружује се један од три понуђена одговора.

Сваки задатак носи по 5 поена. Израда теста траје 180 минута.
1. Висине троугла секу се у тачки која се зове:

а) тежиште б) центар описаног круга в) ортоцентар.
2. Површина једнакостраничног троугла странице а је:

3 3
а) S = a 2 3 б) S = a 2 в) S = a 2 .
2 4
3. Дијагонале ромба секу се под углом од:

а) 90º б) 60º в) 120º.
4. Број 2 + 1 је:
а) рационалан б) ирационалан в) комплексан
5. Вредност алгебарског израза a 3. + a − 1 за a = −2 је:

а) -11 б) 0 в) -10.
x 2 − 16
6. Алгебарски израз за x ≠ −4 је једнак изразу:
x+4
а) x − 4 б) x − 1 в) x + 4 .
7. Решити једначину ( x + 1) 2 − ( x − 1) 2 = 8 :
а) x = 2 б) x = 1 в) x = 3.
8. Решења једначине ( x + 2) 2 = 2 x 2 + x + 4 су:

а) x1 = 0, x2 = 3 б) x1 = 0, x2 = −1 в) x1 = 0, x2 = 1 .
2x + 1
9. Решити неједначину ≥ 0:
x−2
1 1
а) x ∈ (−∞,− ] ∪ (2 + ∞, ] б) x ∈ [− ,2) в) x ∈ [2,+∞) .
2 2
10. Број реалних решења једначине x − 2 = 2 је:

а) 0 б) 1 в) 2.
11. Решење ирационалне једначине x + 3 = x + 1 је:
а) x = 2 б) x = 0 в) x = 1.
12. Решење експоненцијалне једначине 2 ⋅ 3 x − 5 = 13 је:

а) x = 3 б) x = 2 в) x = 1.
13. Решење логаритамске једначине lg x + lg 2 x = lg 200 је:

а) x = 1 б) x = 10 в) x = 100.
14. Израчунати шести степен имагинарне јединице, i 6 :

а) 1 б) i в) -1.
2 + 3i
15. Модуо комлексног броја z = је:
3 + 2i
а) 1 б) 13 в) 13.
1
16. Ако је sin α = , тада је вредност израза 2 sin 2 α + cos 2 α :
2
1 3
а) 1 б) в) .
2 2
π π π π
17. Наћи вредност израза cos cos − sin sin :
3 6 3 6
1
а) 1 б) 0 в) .
2
18. Нула функције y ( x) = 5 x − 10 је:

а) x = 0 б) x = 2 в) x = 4.
19. За које вредности x је вредност функције y ( x) = 5 x − 10 већа од 5?

а) x > 2 б) x < 3 в) x > 3.
20. Збир првих 100 природних бројева је:

а) 5050 б) 5000 в) 4950.
Пријемни испит из математике, Б група 29.6.2009.
Име и презиме:_____________________

1. Висине троугла секу се у тачки која се зове:

а) тежиште б) ортоцентар в) центар описаног круга.
2. Висина једнакостраничног троугла странице а је:

3 3
а) h = a 3 б) h = a в) h = a .
2 4
3. Дијагонале квадрата секу се под углом од:

а) 60º б) 90º в) 120º.
4. Број 3 + i је:
5. Вредност алгебарског израза a 3. + a − 1 за a = 2 је:

а) -11 б) 9 в) 10.
x2 −1
x +1
а) x б) x − 1 в) x + 1 .
а) x = 2 б) x = 1 в) x = 3.
8. Решења једначине ( x + 2) 2 = 2 x 2 + x + 4 су:

а) x1 = x2 = 1 б) x1 = 0, x2 = −1 в) x1 = 0, x2 = 3 .
x +1
x−3
а) x ∈ [−1,3) б) x ∈ (−∞,−1] ∪ (3,+∞) в) x ∈ [3,+∞) .
10. Број реалних решења једначине x + 2 = −2 је:

а) 0 б) 1 в) 2.
а) x =9 б) x = 16 в) x = 25.

а) x = 3 б) x = 2 в) x = 1.
13. Решење логаритамске једначине lg 3x + lg x = lg 300 је:

а) x = 1 б) x = 5 в) x = 10.
14. Израчунати пети степен имагинарне јединице, i 5 :

а) 1 б) i в) -1.
1 + 2i
2+i
а) 13 б) 13 в) 1.
1
16. Ако је sin α = , тада је вредност израза 3 sin 2 α + 2 cos 2 α :
2
3 5
а) б) 2 в) .
2 2
π π π π
17. Наћи вредност израза cos cos − sin sin :
2 4 4 2
2 2
а) − б) 1 в) .
2 2
18. Нула функције y ( x) = 3x − 15 је:

а) x = 2 б) x = 3 в) x = 5.
19. За које вредности x је вредност функције y ( x) = 3x − 15 већа од 3?

а) x > 3 б) x < 6 в) x > 6.

а) 4950 б) 5000 в) 5050.
Пријемни испит из математике, А група 7.9.2009.
Име и презиме:_____________________

1. Симетрале углова троугла секу се у тачки која се зове:

а) тежиште б) центар уписаног круга в) ортоцентар.
2. Дужина дијагонале квадрата странице а је:

3
а) a 3 б) a в) a 2 .
2
3. Дијагонале ромба секу се под углом од:

а) 30º б) 90º в) 120º.
4. Број 5 је:
5. Вредност алгебарског израза a 4 + a 3 − 1 за a = −2 је:

а) 7 б) 0 в) -10.
x 3 − 6 x 2 − 8 + 12 x
6. Алгебарски израз за x ≠ 2 је једнак изразу:
x−2
а) x − 4 б) ( x − 2) 2 в) ( x − 2)3 .
а) x = 2 б) x = 1 в) x = 3.
8. Решења једначине ( x − 2) 2 = 2 x 2 − 4 x су:

а) x1 = 0, x2 = 2 б) x1 = 2, x2 = −2 в) x1 = 0, x2 = 1 .
x2 − 9
9. Решити неједначину ≥0:
x−4
а) x ∈ [−3,3] ∪ [4,+∞) б) x ∈ [−3,3) ∪ (4,+∞) в) x ∈ [−3,3] ∪ (4,+∞) .
10. Број реалних решења једначине x − 2 = −1 је:

а) 1 б) 0 в) 2.
а) x = 4 б) x = 0 в) x = 1.
12. Решење експоненцијалне једначине 4 ⋅ 3x − 5 = 31 је:

а) x = 3 б) x = 1 в) x = 2.
x
13. Решење логаритамске једначине 3 lg x − lg = lg 200 је:
2
а) x = 10 б) x = 1 в) x = 100.
14. Израчунати десети степен имагинарне јединице:

а) 1 б) i в) -1.
4 + 5i
5 − 4i
а) 41 б) 1 в) 41.
1
2
3
а) 1 б) 4 в) .
2
π π π π
17. Наћи вредност израза sin cos − cos sin :
3 6 3 6
1
а) 1 б) 0 в) .
2
18. Нула функције y ( x) = −5 x + 10 је:

а) x = 0 б) x = 2 в) x = 4.
19. За које вредности x је вредност функције y ( x) = −5 x + 10 већа од 5?

а) x < 1 б) x >1 в) x > 2.

а) 5050 б) 5000 в) 4950.
Пријемни испит из математике, Б група 7.9.2009.
Име и презиме:_____________________

1. Симетрале страница троугла секу се у тачки која се зове:

а) тежиште б) ортоцентар в) центар описаног круга.
2. Висине једнакостраничног троугла странице а су:

3 3
а) a 3 б) a в) a .
2 4
3. Дијагонале квадрата секу се под углом од:

а) 90º б) 60º в) 120º.
4. Број 3 + i је:
а) рационалан б) комплексан в) ирационалан.
5. Вредност алгебарског израза a 3. + a − 1 за a = 3 је:

а) -11 б) 29 в) 10.
x2 + 6x + 5
x +1
а) x − 5 б) x − 1 в) x + 5 .
а) x = 1 б) x = 2 в) x = 3.
8. Решења једначине ( x + 2) 2 = 2 x 2 + 4 x − 5 су:

а) x1 = x2 = 1 б) x1 = 0, x2 = −1 в) x1 = −3, x2 = 3 .
x2 −1
x−3
а) x ∈ [−1,1] ∪ (3,+∞) б) x ∈ (−1,1] ∪ (3,+∞) в) x ∈ [−1,1) ∪ (3,+∞) .
10. Број реалних решења једначине x + 2 = 1 је:

а) 0 б) 1 в) 2.
а) x =9 б) x = 16 в) x = 25.

а) x = 4 б) x = 3 в) x = 2.
13. Решење логаритамске једначине 3 lg 2 x − lg x = lg 800 је:

а) x = 1 б) x = 5 в) x = 10.
14. Израчунати осми степен имагинарне јединице:

а) 1 б) i в) -1.
1 + 2i
2−i
а) 1 б) 5 в) 5.
1
2
3 7
а) б) 2 в) .
2 2
π π π π
17. Наћи вредност израза − sin cos + sin cos :
3 6 6 3
1 3 1
а) − б) в) .
2 2 2
18. Нула функције y ( x) = 5 x − 15 је:

а) x = 2 б) x = 3 в) x = 5.
19. За које вредности x је вредност функције y ( x) = 5 x − 15 мања од 5?

а) x > 3 б) x < 4 в) x > 4.

а) 4950 б) 5000 в) 5050.
Univerzitet u Beogradu 30.06.2004.
Fakultet organizacionih nauka
PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE
Xifra zadatka: 395010

Test ima 20 zadataka na 2 stranice. Svi zadaci se vrednuju sa po 5 poena. Ukoliko ne elite
da se opredelite za jedan od prvih pet ponuenih odgovora moete da zaokruite "N)", xto se
vrednuje sa 0 poena. Za pogrexan odgovor se oduzima 10% od broja poena predvienih za taqan
odgovor. Ako se, za konkretan zadatak, zaokrui vixe od jednog, kao i ako se ne zaokrui ni
jedan odgovor, oduzima se 1 poen.
1. Vrednost izraza 1 + i + i2 + + i2004 , gde je i imaginarna jedinica, je:

A) 1; B) 1 + i; C) i; D) 0; E) 1 i; N) Ne znam.
2. Ako je a = log2 10 i b = log5 10, onda je vrednost izraza a ab

+ b jednaka:
A) 2; B) 12 ; C) 5; 1;
D) 10 E) 1; N) Ne znam.
3. Ako je f (x 1) = 2xx+ 21 , onda je f (f (x)) jednako:

A) 2xx++21 ; B) 2xx++31 ; C) xx +
+2
1; D) 3x 4 ;
4x + 3 E) 2xx+ 21 ; N) Ne znam.
4. Taqke A(7; 1) i B ( 1; 3) su temena osnovice jednakokrakog trougla ABC , pri qemu teme C
pripada pravoj x y 4 = 0. Proizvod koordinata taqke C je:
A) 4; B) 4; C) 6; D) 6; E) 7; N) Ne znam.
p
5. U trouglu ABC je \A = 60 i jAB j : jAC j = 2 : 1. Ako je povrxina trougla jednaka 8 3cm2 ,
obim trougla (u cm) je:
p p p
A) 12; B) 12 3; C) 18; D) 4(3 + 3); E) 16 3; N) Ne znam.
6. Broj rexea jednaqine cos 4 2x + sin 34 + 2x = 2 koja zadovo avaju uslov jxj < 2 je:

p
A) 1; B) 2; C) 3; D) 4; E) 5; N) Ne znam.
7. Niz brojeva a1 ; a2 ; : : : ; a100 je aritmetiqki. Zbir posledih pedeset qlanova tog niza jednak je
dvostrukom zbiru prvih pedeset qlanova. Ako je a1 = 51, onda je qlan a100 jednak:
A) 150; B) 253; C) 251; D) 249; E) 348; N) Ne znam.
8. Vrednost izraza 11 + tg
2 15
tg2 15 je:
p p p p p p
A) 2 3 ; B) 3 ; C) 1 + 3; D) 34 ; E) 45 ; N) Ne znam.
2 2 2

9. Broj rexea jednaqine log5x x5 + log25 x = 1 je:
A) 0; B) 1; C) 2; D) 3; E) 4; N) Ne znam.
10. Skup svih vrednosti realnog parametra a za koje nejednakosti

1 x2 + ax + 3 3
2 x2 + 4 x + 5 2
vae za svaki realan broj x, je:
A) prazan; B) jednoqlan; C) dvoqlan; D) troqlan; E) interval; N) Ne znam.
p p x p p x
11. Proizvod svih rexea jednaqine 3
4 15 + 3
4 + 15 = 8 je:
A) 6; B) 6; C) 27; D) 9; E) 9; N) Ne znam.
12. Ako sreda linija deli trapez na dva dela qije su povrxine u odnosu 3 : 2, tada su duine
osnovica datog trapeza u odnosu:
A) 3 : 2; B) 5 : 3; C) 2 : 1; D) 9 : 4; E) 7 : 3; N) Ne znam.
13. Neka su x1 i x2 rexea jednaqine x2 x + m2 +2m 3 = 0; gde je m realan parametar. Vrednost

parametra m, za koju je zbir x31 + x32 najvei, pripada skupu:
A) ( 1; 1); B) [ 1; 0); C) [0; 1); D) [1; +1); E) ;; N) Ne znam.
14. Skup svih rexea nejednaqine log2 (log4 x) + log4 (log2 x) < 2 je:
A) (1; 16]; B) (1; 16); C) (2; 16); D) (4; 16); E) (2; 4); N) Ne znam.
15. Ostatak de ea polinoma x2004 x2000 + x sa x2 1 je:

A) 1; B) x + 1; C) x 2; D) x + 1; E) x; N) Ne znam.
16. Ako dve uzajamno normalne izvodnice prave kupe dele omotaq na dva dela qije se povrxine
odnose kao 1 : 2, odnos polupreqnika osnove i visine te kupe je:
p p p p p p p
A) 3; B) 2; C) 3 : 2; D) 1 : 3; E) 2 : 3; N) Ne znam.
17. Skup svih rexea nejednaqine px + 3 p7 x > p2x 8 je:

A) [4; 7]; B) [4; 5] [ (6; 7]; C) [4; 5) [ (6; 7]; D) [4; 5) [ [6; 7); E) [4; 5] [ [6; 7]; N) Ne znam.
p p
18. Zbir binomnih koeficijenata u razvoju ( 3 3 + 2)n je 22004 . Broj qlanova koji su racionalni
brojevi u tom razvoju je:
A) 334; B) 167; C) 333; D) 335; E) 168; N) Ne znam.
19. Razliqitih petocifrenih brojeva koji imaju taqno dve razliqite cifre ima:

A) 1215; B) 102 25 ; C) 9 24 ; D) 1296 ; E) 5 23 ;
2 N) Ne znam.
p p
20. Broj rexea jednaqine 4x2 4 sin 2x = x2 1, koja zadovo avaju uslov jxj 2 je:
A) 10; B) 8; C) 6; D) 4; E) 3; N) Ne znam.

Fakultet organizacionih nauka

Test ima 20 zadataka na 2 stranice. Svi zadaci se vrednuju sa po 5 poena. Ukoliko ne elite
da se opredelite za jedan od prvih pet ponuenih odgovora moete da zaokruite "N)", xto se
vrednuje sa 0 poena. Za pogrexan odgovor se oduzima 10% od broja poena predvienih za taqan
odgovor. Ako se, za konkretan zadatak, zaokrui vixe od jednog, kao i ako se ne zaokrui ni
jedan odgovor, oduzima se 1 poen.
p
1. Vrednost izraza px2 2xy + y2 + 2 jx +xyj za 0 < x < y je:
2 2
x + 2xy + y
A) 1; B) 1; C) yx +3yx ; D) 3xx++yy ; E) 3xx+ yy ; N) Ne znam.
2 4
2. Ako je A = 40:5 33 1 0: 5 + 3 1 1 3 1 81 1=4 ; onda je kvadratni koren broja A 1 jednak:
A) 2; B) 2; C) 12 ; D) 13 ; E) 12 ; N) Ne znam.
3. Dijagonala AC i krak BC jednakokrakog trapeza ABCD su uzajamno normalni. Ako su 2a i a

(a > 0) duine osnovica tog trapeza, egova povrxina je:
p p p
A) 3 2 2 a2 ; D) 3 4 3 a2 ; E) 3 2 3 a2 ;
p p
B) 3a2 ; C) 3 2a2 ; N) Ne znam.
4. Ako je a = log10 2 i b = log10 3, onda je log5 288 jednak:

+ 2b ; B) 10 ab ; C) 5a + 2b ; D) 2a + 5b ;
A) 51a + a 1 a a 1 1 a E) 51a + a2b ; N) Ne znam.
5. Neka su a i b duine stranica datog pravougaonika. Ako se a povea za 20% i b povea za

40%, povrxina pravougaonika se povea za:
A) 62%; B) 64%; C) 60%; D) 80%; E) 68%; N) Ne znam.
p p
6. Zbir kvadrata svih rexea jednaqine (9 + 4 5)x2 + (9 4 5)x2 = 18 je:
A) 2; B) 18; C) 4; D) 0; E) 1; N) Ne znam.
7. Ako je ostatak de ea polinoma x8 + 3x3 + ax + b polinomom x2 1 jednak x, onda je vrednost

izraza a3 + b3 jednaka:
A) 9; B) 5; C) 7; D) 7; E) 9; N) Ne znam.
8. Vrednost izraza 3 cos 50cos 130

4 sin 140 je:

A) 1; B) cos 10 ; C) cos 10 ; D) 7;

E) 1; N) Ne znam.

9. Od svih taqaka krive x2 + y2 8x 6y = 0 najblia pravoj 4x + 3y 75 = 0 je taqka A(; ).
Vrednost izraza 2 2 je jednaka:
A) 28; B) 2; C) 28; D) 0; E) 2; N) Ne znam.
10. Neki qlanovi u razvoju (1 + x)n , gde je n 2 N , su oblika ax, bx2 i cx8 (a; b; c 2 R). Ako je
a + b = 55, onda je broj c jednak:
A) 120; B) 45; C) 10; D) 36; E) 1; N) Ne znam.
11. Zbir svih celobrojnih rexea nejednaqine x2 x+ x 2 6 x2 x 6x1+ 5 je:

A) 9; B) 4; C) 12; D) 1; E) 7; N) Ne znam.
p p p
12. Broj realnih rexea jednaqine 5x 1 = 3x 2 2x 3 je:
A) 1; B) 3; C) 0; D) vei od tri; E) 2; N) Ne znam.
13. U datom pravouglom trouglu naspram ugla od 30 je stranica duine 6 cm. Duina polupreq-
nika krunice upisane u taj trougao (u cm) je:
E) 32 ( 3 1); N) Ne znam.
p p p p p
A) 2( 3 1); B) 3 1; C) 3( 3 1); D) 6( 3 1);
14. Broj naqina na koje qetiri osobe mogu da podele pet razliqitih kiga, tako da svaka osoba
dobije bar jednu kigu i da sve kige budu pode ene, je:
A) 54 ; B) 4 5!; C) 45 ; D) 4 4!; E) 2 5!; N) Ne znam.
15. Zbir svih rexea jednaqine xlog3 x = 39 pripada skupu:

A) (30; 33]; B) (33; +1); C) (20; 27]; D) (27; 30]; E) (0; 20]; N) Ne znam.
16. Zapremina pravilne xestostrane prizme u koju je upisana lopta polupreqnika duine R je:
A) 6 3R3 ; B) 32 3R3 ; C) 2 3R3 ; D) 3 3R3 ;
p p p p p
E) 4 3R3 ; N) Ne znam.
17. Zbir najmaeg pozitivnog i najveeg negativnog rexea jednaqine sin 2x + sin4 x2 = cos4 x2 je:
A) 3 ; B) 3 ; C) 0; D) 23 ; E) 23 ; N) Ne znam.
18. Ako je f1 (x) = f (x) = 1 1 x i fn+1 (x) = fn (f (x)) za n 2 N , onda je vrednost f2005 (x) za x = 2005
jednaka:
1 ; B) 2004; 1 ; D) 2005 ; E) 2005
A) 2004 C) 2005 2004 2004 ; N) Ne znam.
19. Brojevi a1 ; a2 ; : : : ; a10 qine geometrijski niz. Ako je zbir prvih pet qlanova tog niza 32 puta
mai od zbira narednih pet qlanova i ako je zbir prvog i xestog qlana jednak 33, onda je
zbir svih deset qlanova tog niza jednak:
A) 1021; B) 1023; C) 1024; D) 1022; E) 1020; N) Ne znam.
20. Jednaqina jx2 + xj = a (a 2 R) ima qetiri razliqita realna rexea ako i samo ako a pripada
skupu:
A) (0; 0:5]; B) (0; 0:5); C) (0:25; 0:5); D) (0; 0:25); E) (0; 0:25]; N) Ne znam.
YHHBep3HTeT y Beorpa/ y 6 9 2010.
. .
$aKyjiTeT opraHmariHOHHX Hayna
nPHJEMHH MCnHT H3 MATEMATHKE
TecT HMa 20 3a aTaKa Ha 2 CTpaHHue. Cbh 3aflami ce Bpe Hyjy ca no 5 noena. Ykojimko He >kcjihtc
"
Aa ce onpe eJiHTe 3a je an oa npBHX neT noHy§eHwx oiiroBopa mo>kctc aa 3aoEcpy>KHTe N)", ihtq ce
Bpe Hyje ca 0 noena. 3a norpemaH 0l f r0B0p ce o,ny3HMa 0.5 noeHa. Ako ce, 3a KOHKpeTaH sa aTan,
3aoKpy>KH BHa
r e oa je Hor hjih aico ce Ha 6hjio Kojw na HH HenpaBHJiHo o3HaMH cwoBop, Kao h aKo ce
He 3aOKpy«K hh je aH o roBop, cwy3HMa ce 1 noeH.
IIlH(j)pa 3aaaTKa 316204
-
1/4
3 ( c A 1
1 Bpe/tHOCT M3pa3a 16 = je waKa je:
.
\ 3/ 2t
16
A) B) 4; C) 0; 25 @ 1; N) He 3HaM.
(a - b)2 ai - b3
'
a b\
2 . Ako }ea-b 0aa b, OHl
f a je H3pa3 | ---b 3
ab Mi-9- ab
h htmmkh je HaK M3pa3y:
fA)ia + r;b B) -a1 - r;b1 C) a + b; D)a-b; E)a2+ab + b2; N) He 3iiaM.

3 . noBpmnHa KBa paTa K,2 je 3a 19% Man. a oa noBpmmie KBa paTa KL\. Oahoc £y>itHHa CTpaHima
KBaflpaTa Ki h K.\ je:
A) 4 : 5; (5) 9 : 10; C) 13 : 15; D) 18 : 19; E) 19 : 20; N) He 3HaM.
2x - 5
4 .
CKyn pemeH.a neje/XHaHMHe -- < 1 je:
x 4- o
xy (-3,8]; B) (-3,8); C)(-oo,-3); D) [8,+00); E) (-3,5/2); N) He snaw.

2x 4-1
5 .
Ako je f(x) , r e je x 2, Ta,n;a je f(f{x)) je HaKo:
x - 2
x + 2
A> 1 = (B) x; C> "fx; D> E)
x- 1
' N) He 3HaM.
2010
\/3 + i
6 . BpeAHOCT M3pa3a jel
f HaKa je:
1 + iy/3
A) 1; B) i; c) -; f m -1; E) N) He 3HaM.
7 . r eaa jeAHa HHe 0.5*2

36wp cbhx peajiHHX pea . 22K+2 = 64 1 je Han je:
A) 1; B) 4; © 2; D) 5; E) -8; N) He 3HaM.
8 .
OpToroHajiHa npojeKanja Ta nce T{ 1,2) Ha npaBy x + ?y + 1 = 0 je 'raMKa:
A) M(0,-1); B) AT(2, -3); C) P(l,-2); (5> Q(-1,0); E) R(-2,1); N) He 3hhm.

316204
IIInc})pa 3a/iaTKa
9 . Bpe HOCT H3pa3a 491 '°g'2 - 25t°g&1 je je HaKa:
A)f; B)y; C) 1; D) <§)H; N) He shsm .
3 7r
10. AKoje sin a = - h -
z
< a < it, oH a je Bpe HocT H3pa3a sin 2a + cos 2a je maKa:
A)-|;'
5
B)-l
1 " 5
C)-g;
' 25, W 25> E)' 25 N) He 3HaM .
11. y xpoyrjiy ABC yrao ko TeMeHa A je 60°. Ako je \AC\ - 7 n \BC\ = 13 OH.ua je ay»HHa cTpaamie
,
AB je HaKa:
A) 14; @15; C) 14n/3; D) 16; E) N) He anaw .
12. 36hp cbhx uejioSpojHux peme&a HejeflHamme -5---

2xJ - a; - 6
< 0 jejmaK je:
A) -3; B) -2; C) -1; 0; E) 1; N) He 3HaM .
13. Ako je ocTaTaK l

f ejteaa nojiHHOMa p(x) = xS + 9x2 + ax + b Shhomom x + 2 je naK 4 , a ocTaTan
ejbeiba 6hhomom x + 1 je HaK -8, OHfla je 36np a + b jeflHan:
A) -14; B) -12; (C) 0; D) 12; E) 14; N) He 3HaM.

14. 36wp npBa Tpn iJiaHa apHTMeTHMKe nporpecwje hhJh cy yjiaHOBH fli a2,..., 02010 je 3, a 36np
,
nocJieAH-a TpH naHa Tor HH3a je 6. Pa3Jira<a Te nporpecwje je Hana je:
® 2007' 2008' 2009' 2010' 2011' f® 3"a""
15. Ako je y pa3Bojy n/3 + o hoc Tpefier h MeTBpTor MJiaHa je HaK 9 : 10 , Ta a je 36np cbhx
Shhomhhx Koe HnnjeHaxa y tom pa3Bojy jel
f naK:
A) 8192; 0 4096; C) 2048; D) 1024; E) 512; N) He 3HaM.
16. 3anpeMHHa npaBe Kyne (y cm3) je/jnaKa je VUtt, a H>eH ochh npeceK je npaBoyrjra Tpoyrao. Hy>KHHa
n3BO HHue (y cm) Te Kyne je:
0 >/6; B) V3- C) 2\/2; D) 2a/3; E) 3\/2; N) He 3h<im.

17. HeKa je X CKyn cbhx neTOumjjpeHHX SpojeBa *mje iwfipe npnna ajy CKyny {1,2,3} m y KojHMa ce
CBana uncj)pa Tor CKyna nojaBJtyje 6ap je/iHOM. Bpoj ejieMCHaTa cKyna X je:
A) 147; B) 90; (C) 150; D) 1024; E) 21®; N) He 3HaM.
18. Bpoj penieR>a jeAHa HHe sinx 4-y= sin2x = 0 Ha HHTepBaJiy (0, ir) je:
V3
A) 0; (Bj 1; C) 2; D) 3; E) 4; N) He 3HaM.
19. CBa peajiHa pemeita je aiHHe \j2x - 4 = 1 + \/x + 5 npnnal
f ajy CKyny:
A) {2,3,4}; B) {4,6,8}; C) {10,12,14}; (g> {16,18,20}; E) {22,24,26}; N) He 3HaM.
20. CKyn cbhx peaJiHHX pemeKba HejeflHa iHHe log:j x < log9(x + 2) je:
A) (1,3); B) (2,3); C) (1,4); D) (0,1); ® (0,2); N) He anaM.

Univerzitet u Beogradu
Fakultet organizacionih nauka 26.06.2012.
Test ima 20 zadataka na 2 stranice. Svi zadaci se vrednuju sa po 5 poena. Ukoliko ne жelite
da se opredelite za jedan od prvih pet ponuenih odgovora moжete da zaokruжite ,,N”, xto se
vrednuje sa 0 poena. Za pogrexan odgovor se oduzima 0.5 poena. Ako se, za konkretan zadatak,
zaokruжi vixe od jednog ili ne zaokruжi ni jedan odgovor, kao i ako se na bilo koji naqin
nepravilno oznaqi odgovor, oduzima se 1 poen.
1. Ako se pozitivan broj x uvea za svoju treinu, a zatim dobijeni broj uvea za 25%, dobija se
broj 80. Tada je:
A) x = 45; B) x = 48; C) x = 42; D) x = 51; E) x = 54; N) Ne znam.
2012
1 + 3i2013

2. Vrednost izraza , gde je i2 = −1, je:
3 + i2011
A) 1; B) 2012i; C) −2012i; D) −1; E) i; N) Ne znam.
b2

a a−b 1
3. Ako je ab 6= 0 i |a| =
6 |b|, onda je izraz + : + identiqki jednak
b2 + ab a2 − ab a3 − ab2 a−b
izrazu:
a a a b a b
A) + 1; B) ; C) + ; D) − 1; E) ; N) Ne znam.
b b b a b a
2x x
4. Neka je f (x) = za x 6= −3, g(x) = za x 6= 1 i h(x) = g(f (x)) za x 6= ±3. Tada je:
x+3 x−1
1 2x x x 1
A) h(x) = ; B) h(x) = ; C) h(x) = ; D) h(x) = ; E) h(x) = ; N) Ne znam.
x+3 x−3 x−3 x+3 x−3
" #1
−2 2
1 1
5. Vrednost izraza + (0.5)−1 · je:
3 0.125
A) 2; B) 1; C) 3; D) 5; E) 4; N) Ne znam.
6. RastojaƬe centra kruжnice x2 + y 2 + 4x − 6y + 10 = 0 od preseqne taqke pravih 2x − 3y − 5 = 0 i

5x + y − 4 = 0 jednako je:
√ √ √
A) 5; B) 10; C) 10; D) 17; E) 5; N) Ne znam.
7. Realno rexeƬe jednaqine 7 · 3x+1 − 5x+2 = 3x+4 − 5x+3 pripada intervalu:

A) (0, 1]; B) (−3, −2]; C) (−1, 0]; D) (−2, −1]; E) (1, 2]; N) Ne znam.
2x2 − 5x − 2
8. Celih brojeva koji su rexeƬa nejednaqine < 1 ima:
x2 − x − 6
A) 5; B) 6; C) 3; D) 2; E) 4; N) Ne znam.
_ Milos Stanic
1
9. Vrednost izraza 3log 3 9 4 + 2 log49 4 jednaka je:
√
A) 15; B) 12; C) 14; D) 11; E) 13; N) Ne znam.
10. Ugao izmeu vee osnovice i kraka jednakokrakog trapeza jednak je 60◦ . Ako je duжina te osnovice
jednaka 9 cm, a kraka 4 cm, povrxina trapeza (u cm2 ) jednaka je:
√ √ √
A) 18; B) 24 3; C) 14 3; D) 16; E) 7 3; N) Ne znam.
√ √ √
11. Skup realnih rexeƬa jednaqine 3x + 9 + x − 1 = 2 x + 2 je podskup skupa:
A) {−3, −2, −1}; B) {−1, 0, 2}; C) {−3, −1, 0}; D) {−2, −1, 0}; E) {−2, −1, 1}; N) Ne znam.
12. Ugao izmeu izvodnice i visine prave kruжne kupe je 60◦ , a razlika Ƭihovih duжina je 2 cm.
Zapremina date kupe (u cm3 ) jednaka je:
14π 16π 8π
A) ; B) 8π; C) ; D) ; E) 16π; N) Ne znam.
3 3 3
13. Ako je koliqnik desetog i drugog qlana rastue aritmetiqke progresije jednak 5, a zbir kvadrata
prva tri qlana te progresije jednak 56, tada je 2012-ti qlan progresije jednak:
A) 2014; B) 4026; C) 4024; D) 2012; E) 2013; N) Ne znam.
cos 50◦ + sin 80◦

14. Vrednost izraza je:
sin 70◦
√ √
2 √ 3 3 √
A) ; B) 3; C) ; D) ; E) 2; N) Ne znam.
2 2 2
15. Dat je polinom

√ P (x) = ax2 + bx + c. Ako je P (0) = 4, P (1) = 5 i P (−1) = 9, onda je vrednost izraza
2
log(c − a) + b jednaka:
A) 4; B) −1; C) 2; D) −2; E) 3; N) Ne znam.
16. Skup realnih rexeƬa nejednaqine log 1 (x2 − 4x + 3) > −3 je:

2
A) [−1, 5]; B) [−1, 1) ∪ (3, 5]; C) [−1, 1); D) (3, 5]; E) (−∞, −1] ∪ [5, +∞); N) Ne znam.
17. Broj rexeƬa jednaqine cos 2x − sin x = 1 koja pripadaju intervalu (0, 2π) je:
A) 2; B) 4; C) vei od 5; D) 3; E) 5; N) Ne znam.
18. Desetocifrenih brojeva qije su sve cifre meusobno razliqite i koji su deƩivi sa 5 ima:
A) 2 · 9!; B) 10 · 8!; C) 11 · 9!; D) 2 · 10!; E) 17 · 8!; N) Ne znam.
19. Duжina kraka jednakokrakog trougla je 5 cm, a visine koja odgovara osnovici 3 cm. U taj tro-
ugao upisan je pravougaonik maksimalne povrxine tako da jedna stranica pravougaonika pripada
osnovici trougla. Obim pravougaonika jednak je:
A) 8 cm; B) 11 cm; C) 7 cm; D) 9 cm; E) 10 cm; N) Ne znam.
√
4
√
3
2012
20. U razvoju 3+ 2 broj qlanova koji su celi brojevi jednak je:
A) 503; B) 504; C) 671; D) 167; E) 168; N) Ne znam.
_ Milos Stanic
Klasifikacioni ispit iz matematike za upis na

Graevinski fakultet
Test ima 20 zadataka na dve stranice. Zadaci 1-3 vrede po 4 poena, zadaci 4 17 vrede
po 5 poena i zadaci 18 20 vrede po 6 poena. Pogrexan odgovor donosi 10% poena od
broja poena predvienih za taqan odgovor. Zaokruivae N ne donosi ni pozitivne, ni
negativne poene. U sluqaju zaokruivaa vixe od jednog, kao i u sluqaju nezaokruivaa
nijednog odgovora, dobija se 1 poen.
p p ! 1 =2
Vrednost izraza 5 + 2 5 2 jednaka je:
1. p
5 2 + p5 + 2p p
A) 3p51 p1
B) 3 2 V) 35 G) 2 1 D) 23 N) Ne znam
2. Ako je f (x) = x1 i g(x) = xx + 12 , onda je g(f (3)) f (g( 2)) jednako:
A) 34 B) 34 V) 245 G) 34 D) 1 N) Ne znam
3. Ako su x1 i x2, (x1 6= 0 ; x2 6= 0), rexea jednaqine x2 + px + q = 0, onda je x11 + x12 jednako:
A) pq B) pq V) pq G) pq D) pq N) Ne znam
4. Broj realnih rexea jednaqine x 2x2 = jx 1j + 2 je:
A) 0 B) 1 V) 2 G) 3 D) 4 N) Ne znam
Ako je (a ) aritmetiqki niz, takav da je zbir prvih pet qlanova 45 i a3 + a5 = 10, onda
je a21 jednako:
5. n
A) 12 B) 12 V) 63 G) 63 D) 18 N) Ne znam
pVrednost sin 3810p jednaka je:

6.
p
A) 2 3 B) 2 3 V) 21 G) 22 D) 12 N) Ne znam
Qetvorocifrenih prirodnih brojeva u qijem se dekadnom zapisu ne pojav uju cifre 0
i 9 ima:
7.
A) 3584 B) 2401 V) 4096 G) 3969 D) 5040 N) Ne znam

Ako polinom P (x) = x4 + ax2 + bx +2 pri de eu polinomom Q(x) = x2 x 2 daje ostatak
R(x) = 2x,onda je ab jednako:
8.
A) 12 B) 4 V) 6 G) 12 D) 4 N) Ne znam
9. Zbir svih kompleksnih brojeva z = x + iy takvih da je z z + jz ij = 4 2i je:
A) 2 4i B) 2 2i V) 2i G) 2 D) 2 2i N) Ne znam

Dat je trougao ABC sa temenima A(1; 1), B(3; 2), C (2; 4). Jednaqina prave na kojoj lei
teixna du t , (teixna du t spaja teme A sa sredixtem suprotne strane), je:
10.
a a
A) 4x 3y 1 = 0 B) 3x 4y + 1 = 0 V) x + 3y = 4 G) 3x + y = 4 D) x + y = 2 N) Ne znam
11. Broj onih rexea jednaqine sin x p3 cos x = 1 koja pripadaju intervalu (0; 2) jednak je:
A) 1 B) 4 V) 3 G) 2 D) 0 N) Ne znam
12. Broj rexea jednaqine x 1 = px + 1 jednak je:
A) 0 B) 1 V) 2 G) 3 D) 4 N) Ne znam
13. Imaginaran deo kompleksnog broja (1 + i)2009 , gde je i2 = 1, jednak je:
A) 22008 i B) 22008 i V) 21004 G) 21004 D) 22008 N) Ne znam
14. Skup svih rexea nejednaqine 23 ++ xx > 2 je:
A) ( 4; 3) B) ( 1; 3) V) ( 1; 4) G) ( 4; 2) D) ( 1; +1) N) Ne znam
p
15. Zapremina pravilnog tetraedra jednaka je 46 cm3. Visina ovog tetraedra jednaka je
(u cm):
p p p r
A) p32 B) 3 V) 2 G) 3 2 D) 23 N) Ne znam
16. Zbir rexea jednaqine 32 6 +1 = 271 je:
x2 x
A) 0 B) 1 V) 2 G) 3 D) 4 N) Ne znam
17. Rastojae od koordinatnog poqetka do centra kruga x2 + y2 +2x +4y +4 = 0 jednako je:
A) p5 B) p3 V) 1 G) p5 1 D) p3 1 N) Ne znam
Prava y = 1 seqe parabolu y = 2 x2 u taqkama M1 i M2. Tangente na parabolu u
ovim taqkama i osa Ox obrazuju trougao. egova povrxina jednaka je:
18.
A) 9 B) 18 V) 32 G) 94 D) 92 N) Ne znam
19. Zbir kvadrata rexea jednaqine log 2x log2 x = 1 jednak je:
p
x2
A) 41 B) 161 V) 6516 G) 4 D) 94 N) Ne znam

Skup svih rexea nejednaqine 2 p3 2 + p3 x je:
2 x
x
20.
A) ( 1; 2] [ (0; 1] B) [ 2; 1] V) ( 1; 1] G) ( 2; 1] D) ( 1; 0) [ (0; 1] N) Ne znam


Graevinski fakultet
Test ima 20 zadataka na dve stranice. Zadaci 1-3 vrede po 4 poena, zadaci 4 − 17 vrede
po 5 poena i zadaci 18 − 20 vrede po 6 poena. Pogrexan odgovor donosi −10% poena od
broja poena predvienih za taqan odgovor. Zaokruivaǌe N ne donosi ni pozitivne, ni
negativne poene. U sluqaju zaokruivaǌa vixe od jednog, kao i u sluqaju nezaokruivaǌa
nijednog odgovora, dobija se −1 poen.
1 1 1 1 1
1. Vrednost izraza + + + + jednaka je:
1·2 2·3 3·4 4·5 5·6
1 2 3 4 5
A) B) V) G) D) N) Ne znam
2 3 4 5 6
√
2. Ako je f (x) = x i g(x) = log1/2 x, onda je g (f (2)) jednako:
2 1 1 2
A) B) V) 0 G) − D) − N) Ne znam
3 2 2 3
3. Zbir rexeǌa jednaqine x3 − 8x2 + 5x + 14 = 0 jednak je:
A) −8 B) 9 V) 10 G) 6 D) 8 N) Ne znam
4. Najmaǌa vrednost funkcije f (x) = |4x − x2 − 6| jednaka je:
A) −2 B) 0 V) 2 G) 4 D) 6 N) Ne znam
5. Oko kruga polupreqnika r opisan je pravilan xestougao. ǋegova povrxina je:

√ √ √
3 3 2 2
√ 2
√ 4 3 2 3 2 2
A) r B) 2r 3 V) 6r 3 G) r D) r N) Ne znam
2 3 2
r
1005
6. Ako je cos 2α = , onda je sin4 α + cos4 α jednako:
1006
r
2012 1 2009 2009 2011
A) B) √ V) G) D) N) Ne znam
2013 2012 2012 2012 2012
7. Na koliko razliqitih naqina slova reqi ARMATURA mogu da se rasporede tako da na

prvom mestu ne bude samoglasnik?
A) 1480 B) 1680 V) 2520 G) 1260 D) 5040 N) Ne znam

√ √ √
8. Proizvod rexeǌa jednaqine x+4+ x + 20 = 8x + 24 jednak je:
A) −10 B) −2 V) 2 G) 5 D) 10 N) Ne znam
9. Proizvod svih kompleksnih brojeva z = x + iy (x, y ∈ R, i2 = −1), za koje vai jednakost

|z + 2i| − 2z = 1 − 6i, jednak je:
A) −9 − 4i B) −9 + 4i V) −3i G) 3i D) −9 N) Ne znam

10. Prave x + y = −2, x + y = 5, 3x − 4y = 22 i koordinatne ose odreuju petougao u ravni.

ǋegova povrxina jednaka je:
31 33
A) 30 B) V) 33 G) D) 31 N) Ne znam
2 2
11. Broj rexeǌa jednaqine sin x = 1 − x2 je:
A) 0 B) 1 V) 2 G) 3 D) 4 N) Ne znam
12. Ako je polinom P (x) = x4 + ax2 + b deǉiv polinomom Q(x) = x2 − 4x + 4, onda je 3a + 2b

jednako:
A) −8 B) −4 V) 4 G) 8 D) 12 N) Ne znam
13(i2012 + 2i29 )
13. Ako je i2 = −1, onda je vrednost izraza jednaka:
2 + 3i7
A) −2 + 7i B) −4 + 7i V) −4 − 7i G) 2 − 7i D) 7i N) Ne znam
|x|−1
2
14. Zbir kvadrata rexeǌa jednaqine = logx x2/3 je:
3
A) 2 B) 1 V) 4 G) 8 D) 5 N) Ne znam
15. Neka je (an ) aritmetiqki niz. Ako je zbir prvih xest qlanova niza jednak 54, a zbir
treeg i petog qlana 16, onda je a11 jednako:
A) 12 B) 6 V) 0 G) −6 D) −12 N) Ne znam
16. Kvadrat stranice a rotira oko svoje dijagonale. Povrxina tako nastalog rotacionog
tela jednaka je:
√ √ √
A) π 2a3 B) π 2a2 V) 2π 2a2 G) πa2 D) 2πa2 N) Ne znam
17. Broj celobrojnih rexeǌa nejednaqine |x2 − 3x − 1| ≤ 3 jednak je:
A) 10 B) 7 V) 2 G) 4 D) 6 N) Ne znam
18. Prave x + y = 1 i x + y = 3 su tangente krunice k. Ako ǌen centar C(p, q) pripada

pravoj 2x − y = 7 i ako je r ǌen polupreqnik, onda je p2 + q 2 + 2r2 jednako:
A) 10 B) 11 V) 12 G) 2 D) 9 N) Ne znam
1 1
19. Rexeǌe nejednaqine < na intervalu (0, 2π) je:
cos x sin x
π π
5π 3π π π π π
A) 0, ∪ ,π ∪ , B) , π V) 0, G) (0, π) D) 0, ∪ , π N) Ne znam
4 2 4 2 2 4 4 2
20. Skup svih rexeǌa nejednaqine logx2 −1 |x| > 0 je:

√ √ √ √ √ √
A) [−1, 1] B) (−∞, − 2) ∪ ( 2, +∞) V) (−∞, − 2) ∪ (− 2, −1) ∪ (1, 2) ∪ ( 2, +∞)
√ √
G) (−1, 1) D) (− 2, −1) ∪ (1, 2) N) Ne znam

Graevinski fakultet
Test ima 20 zadataka na dve stranice. Zadaci 1-3 vrede po 4 poena, zadaci 4 − 17 vrede
po 5 poena i zadaci 18 − 20 vrede po 6 poena. Pogrexan odgovor donosi −10% poena od
broja poena predvienih za taqan odgovor. Zaokruivaǌe N ne donosi ni pozitivne, ni
negativne poene. U sluqaju zaokruivaǌa vixe od jednog, kao i u sluqaju nezaokruivaǌa
nijednog odgovora, dobija se −1 poen.
√ √ √
1. Vrednost izraza (x2 + x 2 + 1)(x2 − x 2 + 1) za x = 4 2 jednaka je:
√ √
A) 3 + 2 2 B) 3 − 2 2 V) 1 G) 2 D) 3 N) Ne znam
2. Ako je log3 2 = p, onda je log3 72 jednak:

1 1 p
A) 2p + 3 B) 3p + 2 V) G) D) N) Ne znam
2p + 3 3p + 2 3p + 2
1
3. Rexeǌe nejednaqine ≤ 5 je skup oblika:
x
A) (a, +∞) B) [a, +∞) V) (−∞, a) ∪ [b, +∞) G) (a, b) D) [a, b) N) Ne znam
4. Koliko razliqitih qetvorocifrenih brojeva moe da se napixe koristei cifre 2,0,1,3

pri qemu se cifre ne ponavǉaju?
A) 6 B) 12 V) 18 G) 24 D) 48 N) Ne znam
5. U krug polupreqnika r upisan je pravilan osmougao. ǋegova povrxina jednaka je:

√ √ 4 2√ √ √
A) 4r2 2 B) 2r2 2 V) r 2 G) 4r 2 D) 2 3r2 N) Ne znam
3
6. Ako je sin 11◦ = a, onda je sin 2013◦ jednak:
A) 3a − 4a3 B) 3a V) 4a3 G) 3a3 − 4a D) 4a3 − 3a N) Ne znam
7. Taqke A(1, 1), B(3, 4), C(4, 6) i D(a, b) su redom temena paralelograma ABCD. Tada je
a − b jednako:
A) 1 B) 2 V) −1 G) −2 D) 0 N) Ne znam
√
8. Broj celobrojnih rexeǌa nejednaqine x2 − 1 < x + 1 koja pripadaju segmentu [−100, 100]
jednak je:
A) 99 B) 100 V) 101 G) 200 D) 201 N) Ne znam
9. Broj kompleksnih brojeva z = x + iy (x, y ∈ R), za koje vai jednakost |z + 3| − z = 2 − i,

jednak je:
A) 3 B) 2 V) 4 G) 1 D) 0 N) Ne znam

10. Prava x + y = 2013 je tangenta parabole y = x2 + 19x + m. Tada je m jednako:
A) 2003 B) 2103 V) 2013 G) 2113 D) 2130 N) Ne znam
11. Zbir prvih 50 neparnih prirodnih brojeva je:
A) 1275 B) 1500 V) 2500 G) 2550 D) 2750 N) Ne znam
12. Ako polinom P (x) = x4 + ax3 + x2 + b pri deǉeǌu polinomom Q(x) = x2 + 2x daje ostatak
R(x) = −2x + 1, onda je a + b jednako:
A) 3 B) 2 V) 1 G) −1 D) −2 N) Ne znam
(1 − i)11
13. Ako je i2 = −1, onda je jednako:
(1 + i)5
A) 4 B) 4i V) −8i G) 8i D) 8 N) Ne znam

x−1
14. Ako je f = x, onda je f (f (1/2)) jednako:
x+1
A) 2 B) 1 V) 0 G) −1 D) −2 N) Ne znam
15. Ako je (an ) rastui geometrijski niz, takav da je proizvod prva tri qlana 1000, a
ǌihov zbir 35, onda je a6 jednako:
A) 160 B) 80 V) 180 G) 80 D) 100 N) Ne znam
16. U loptu polupreqnika R upisan je vaǉak qija je visina jednaka preqniku osnove. Za-
premina vaǉka jednaka je:
√ √
2 √ 2 √
A) πR3 B) πR3 2 V) πR2 G) πR2 2 D) 2πR3 N) Ne znam
2 2
17. Broj parova prirodnih brojeva (x, y) koji su rexeǌa jednaqine 4x − 25y = 39 je:
A) 0 B) 1 V) 2 G) 3 D) 4 N) Ne znam
18. Skup svih rexeǌa nejednaqine 9|x−1| − 9|x−2| < 8 · 3|x−1|+|x−2|−1 je:

3 3 3
A) −∞, B) ,2 V) (−∞, 0] ∪ ,2 G) (−∞, 2) D) (−∞, +∞) N) Ne znam
2 2 2
19. Rexeǌe nejednaqine sin x > | cos 2x| na intervalu (0, 2π) je podskup oblika:
A) (a, b) ∪ (b, c) ∪ (d, e) B) (a, b) V) [a, b] G) [a, b) D) (a, b) ∪ (b, c) N) Ne znam
20. Skup svih rexeǌa nejednaqine log|x| (5x2 − 1) > 2 je:

1 1 1 1 1 1
A) (−∞, −1) ∪ (1, +∞) B) √ , V) (−∞, −1) ∪ − , − √ ∪ √ , ∪ (1, +∞)
5 2 2 5 5 2
1 1 1 1
G) − , 0 ∪ 0, ∪ (1, +∞) D) (−∞, −1) ∪ − √ , 0 ∪ 0, √ N) Ne znam
2 2 5 5
Rudarsko-Geoloski Fakultet
02.07.1997.
⎛ 1 ⎞ ⎛ 1⎞
1. Vrednost izraza ⎜ 4,25 − 2 ⋅ 3,2 ⎟ : ⎜ 3,75 : 0,4 − 7 ⎟ je:
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠
15
A)-1; B) ; C)-2; D)4.
4
2.Izraz:
⎛ 4ab ⎞ ⎛ a 2ab ⎞
⎟(a, b ∈ R, a ≠ b )
b
⎜a + b − ⎟:⎜ + − 2
⎝ a + b ⎠ ⎝ a + b a − b a − b2 ⎠
je identički jednak izrazu:
a2 + b2 a2 + b2
A)a – b; B) a 2 − b 2 ; C) ; D) .
a+b a −b
3.Vrednost realnog parametra a za koju jednačina
(2a − 5)x 2 − 2(a − 1)x + 3 = 0
Ima jednaka rešenja (tj. dvostruko rešenje) je:
A)1; B) 2; C)3; D)4.
x −1
4. Skup svih rešenja nejednačine > 0 je:
x+3
A) (− ∞,−3) ; B) (− ∞,−3) U (1,+∞) ; C) (1,+∞) ; D)

(− 3,1) .
5. Ako za rešenja x1 i x 2 kvadratne jednačine 2 x 2 + kx − 3 = 0 važi
x1 x 22 + x12 x 2 = 6 , tada je:
A)k = 8; B) k = - 8; C) k = 12; D) k = 18.
6. Jednačina x − 1 + 2 x = 5 :
A) Nema rešenja; B)Ima samo jedno rešenje; C) Ima tačno 2 rešenja;
D) Ima više od dva rešenja.
7. Data je jednačina 7 − x = x − 1 . Tačan je iskaz :

A) jednačina ima dva realna rešenja: jedno negativno i jedno pozitivno;
B) Jednačina nema rešenja; C) Jednačina ima jedno negativno rešenje;
D) Jednačina ima jedno pozitivno rešenje.
8. Rešenje jednačine 5 ⋅ 2 x +1 − 6 ⋅ 2 x −1 je u intervalu:

A) (− 4,4) ; B) (4,8) ; C) (8,12) ; D) (12,16) .
9. Rešenje jednačine log 2 (3x − 7 ) = 5 je:

17 32
A) 4 ; B) ; C) ; D)13.
3 3
5
10. Ako je sin α = i 0 < α < 90 o tada je tgα :
13
12 5 3
A) 1; B) ; C) ; D) .
13 12 2
π
11. Broj rešenja jednačine 2 sin = 1 u intervalu [0, π ] je:
2
A) jedno; B) dva; C) tri; D) četiri.
12. Izraz
sin (α + β ) + sin (α − β )
cos(α + β ) + cos(α − β )
Identički je jednak izrazu:
sin α
A) tg 2α ; B) tgα ; C) ; D) tg (α + β ) .
cos β
13. Površina trougla čije su stranice a = 15cm, b = 14cm, c = 13cm je:

A) 105cm 2 ; B) 96cm 2 ; C) 24 7cm 2 ; D) 84cm 2 .
14. Dužina hipotenuzine visine u pravouglom trouglu je hc = 12cm . Podnožje te visine

deli hipotenuzu na dva dela od kojih je jedan dužine p = 8cm .
Površina trougla je:
A) 144cm 2 ; B) 180cm 2 ; C) 156cm 2 ; D) 160cm 2 .
15. Površina dijagonalnog preseka pravilne četvorostrane prizme je P D = 96 2cm 2 , a

njena visina H = 12cm. Površina prizme je:
A) 512cm 2 ; B) 486 2cm 2 ; C) 520cm 2 ; D) 564cm 2 .
16. Površina omotača valjka opisanog oko lopte površine P = 12πcm 2 je:
A) 18πcm 2 ; B) 12πcm 2 ; C) 15πcm 2 ; D) 9πcm 2 .
17. Jednačina prave koja prolazi kroz tačke A(− 1,1) i B(1,4) glasi:
A)x – y + 2 = 0; B) 2x - 3y + 5 = 0; C) 3x – 2y + 5 = 0; D) 3x + 2y - 5 = 0.
18. Data je kružnica k : x 2 + y 2 = 5 i tačka A(2,1) na kružnici k. Jednačina tangente

kružnice k koja prolazi kroz tačku A glasi:
A) 2x – y – 3 = 0 ; B) x + 2y - 4 = 0; C) x + 3y - 5 = 0; D) 2x + y - 5 = 0.
19. Prvi član aritmetičke progresije je a1 = 2 , a peti a5 = 14 . Zbir prvih deset članova
S10 je:
A) 160; B) 145; C)150; D)155.
20. Prvi član geometrijske progresije a1 = 5 a količnik je q = 3 . Koliko prvih članova

treba sabrati da bi se dobio zbir 16400:
A) 8; B) 10; C)12; D)14.
06.09.1997.
1.Vrednost izraza
1
−2 −2 −
⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞ 2
⎜⎜ ⎟⎟ + ⎜⎜ ⎟⎟ − ⎜⎜ + ⎟⎟ je:
⎝2+ 3⎠ ⎝2− 3⎠ ⎝2+ 3 2− 3⎠
A)12 (
B) 2 + 3 )2
C)14 3 D)13,5
2.Vrednost izraza
4a 2 − b 2
a + 2b −
a a 3b − 2a 2 b 2 + ab 3
⋅
b 3 + 2ab 2 − 3a 2 b a2 − b2
3 4
Za a = 3 i b= 2 je:
7 7
5 6 1
A) 6 B) C) D) 6
7 49 7
x +1 x + 8
3.Skup svih rešenja nejednačine < je:
x−3 x+4
A) ∅ (prazan skup) B) (-4,3) C) (- ∞ ,-4) ∪ (3,+ ∞ ) D) (-8,-4)
4.Skup svih vrednosti parametara m za koje je kvadratni trinom

2x 2 - (2m + 1)x + m + 2
Pozitivan za svako x ∈ R je
3 5
A) (- , ) B) (-3,-1) C) (-1,1) D) (3,5)
2 2
5. Vrednost parametra k za koju za resenja x 1 i x 2 jednacine kx 2 -(3k+2)x + 7 = 0

vazi jednakost
1 1
+ =8
x1 x 2
Pripada intervalu
A) (-20,-10) B) (-10,0) C) (0,10) D) (10,20) .
6. Srednja linija jednakokrakog trapeza je m = 24cm,a visina h = 7cm.Dijagonala trapeza je:

A) 30cm B) 25cm C) 27cm D) 31cm
7. Broj rešenja jednačine 2 x + 1 + x − 4 - 6 = 0 je:

A) Jedno B) Dva C) Tri D) Beskonačno mnogo
8. Sva rešenja jednačine 7 x + 2 = x + 14 nalaze se u intervalu:

A) (5,15) B)(15,25) C) (25,35) D) (35,45) .
9. Rešenje jednačine 2 ⋅3x+2 + 27 ⋅3x-2=189 je u intervalu:

A) (-5,-2); B) (-2,1); C) (1,4); D) (4,10)
10. Broj rešenja jednačine log x + log(x+3) = 1 (osnova logaritma je 10) je:
A) Jedno; B) Dva; C) Nula; D) Beskonačno mnogo
2+ z
11.Vrednost izraza za z = 1+i je:
3z − 2
2 1 1
A) i; B) (1-3i); C) (3+2i); D) 2(1+3i)
3 5 13
9
12. Ako je tg α = i 0 < α < 90 0 , tada je sin α :
40
9 3 1 3
A) ; B) ; C) ; D) ;
41 41 41 40
1 + sin 2α ⎛ π π ⎞
13. Izraz ⎜ α ≠ + k , k ∈ Z ⎟ identički je jednak izrazu:
cos 2α ⎝ 4 2 ⎠
⎛π ⎞ ⎛ π⎞
A) tg ⎜ − α ⎟ ; B) 1 + tg2 α ; C) cos α ; D) tg ⎜ α + ⎟ .
⎝4 ⎠ ⎝ 4⎠
14. Osnovna ivica pravilne šestostrane prizme je a = 3m, a dijagonala bočne strane d =
6m.Zapremina prizme je:
A) 40,5m 3 ; B) 243m 3 ; C) 121,5m 3 ; D) 342,5m 3
⎛ π⎞
15. Broj rešenja jednačine sin ⎜ 3 x − ⎟ = -1 u intervalu [− 2π ,2π ] je:
⎝ 4⎠
A) Dva; B) Četiri; C) Šest; D) Osam.
16. U loptu poluprečnika R = 15cm upisana je prava kupa čija je visina jednaka prečniku osnove.
Zapremina kupe je:
923π 725 3
A) 1152 πcm 3 ; B) 576 πcm 3 ; C) cm 3 ; D) πcm 3 .
3 3
17. Jednačina prave q koja prolazi kroz tačku A(3,2) i normalna je na pravoj
p : x – 2y + 5 = 0 je:
A) 2x – y – 4 = 0; B) 2x + y – 8 = 0; C) x + 2y – 7 = 0; D) x – 2y +1 = 0.
x2 y2
18. Jednačina tangentne elipse + = 1 , koja prolazi kroz tačku A(2,3) na elipsi,glasi:
16 12
A) x+ 2y – 8 = 0; B) x – 2y + 4 = 0; C) 2x + y – 7 = 0; D) 2x – y – 1 = 0.
19 Prvi član aritmetičke progresije je a 1 = 3 a dvanaesti a 12 = 47. Koliko prvih članova treba
sabrati da bi se dobio zbir 820?
A) 18 B)30 C)22 D)20.
20. Prvi član geometrijske progresije s pozitivnim članovima je a 1 = 2, a peti

a 5 = 162. Zbir prvih deset članova je:
A) 45828 B) 36348 C) 59048 D) 60218.
15.09.1997.
1.Vrednost izraza
(5 )(
3 + 50 5 − 24 ) je:
75 − 5 2
A) 2 3 ; B) 5 6 ; C) 1; D) 3 2 -2 3
2.Vrednost izraza
x1 / 2 + 1 x1 / 2 + x 3 / 4 x 3 / 4 − 1
⋅ + 3/ 4
x + x1 / 4 x −1 x +1
Za x=16 je:
A) 5/9; B) 1; C) 3; D) 13.
3.Izraz
1 1 1 1
⋅ − , ⋅
1 1 1 1
а+ б+ б+ а+
1 а 1 б
б+ а+
а б
Za one vrednosti promenljivih a i b za koje je definisan, identički je jednak izrazu:
ab + 1
A) ab+1; B) a-b; C) D) 0.
ab
x −1
4.Skup svih rešenja nejednačine < 1 je:
x +1
A) (-1,+ ∞) ; B) (- ∞ ,-1) U (1,+ ∞ ); C) (1,+ ∞ ); D) (-1,+1).
5.Jedna kateta pravouglog trougla duža je od druge katete za 10 cm ,a kraća od hipotenuze za 10

cm.Dužina hipotenuze pripada intervalu :
A) (0,20); B) (20,40); C) (40,60); D) (60,80).
6.Odnos dužina poluprečnika opisane i upisane kružnice trougla čije su stranice a=5 cm, b=8 cm,
c=11 cm je:
33 55 11 12
A) ; B) ; C) D) .
7 14 4 5
7.Zbir kvadrata rešenja jednačine 3|x+2|-x = 10 je:

A) 20; B) 25; C) 17; D) 13.
8.Sve vrednosti parametra p, za koje za rešenja x 1 i x 2 jednačine x 2 -px+6=0 važi relacija x 1 -

x 2 = 1, pripadaju skupu:
A) (-10,-4); B) (-6,6); C) (4,10); D) (-4,4).
9.Skup svih vrednosti parametara m za koje je funkcija y = -x 2 + (m-3)x + m - 6 negativna za

svako x ∈ R je:
A) (-7,3); B) (-5,0); C) (1,4); D) (-3,5).
10.Zbir svih rešenja jednačine 2 x 2 − x + 3 = x +1 je:

A) -1; B) 2; C) 3; D) 5.
11.Rešenje jednačine log 3 (log 3 (2x-5))=0 je :

A) 3; B) 4; C) 5; D) 6.
12.Sva rešenja jednačine 3 ⋅ 16 x + 2 ⋅ 81 x =5 ⋅ 36 x pripadaju intervalu:

A) (-1,1); B) (1,3); C) (3,5); D) (5,7).
4 2 sin α − cos α
13. Ako je tg α = , onda je :
3 4 sin α − 3 cos α
1 3 4 5
A) ; B) ; C) ; D) .
2 4 5 7
14.Izraz
1 − cos 2α + sin 2α π π
(α ≠ − + kπ , α ≠ − + kπ , k ∈ Z )
1 + cos 2α + sin 2α 4 2
identički je jednak izrzu:

A) tg α ; B) tg2 α ; C) sin4 α ; D) ctg α .
15.Osnovna ivica pravilne četvorostrane piramide je a =18 cm, a visina bočne strane je 3 cm
duža od visine piramide. Površina piramide je:
A) 726 cm 2 ; B) 638 cm 2 ; C) 996 cm 2 ; D) 864 cm 2 .
16.Osni presek prave kupe je jednakostranični trougao.Ako se omotač kupe raseče duž jedne
izvodnice i razvije u kružni isečak, tada je centralni ugao kružnog isečka:
A) 120° ; B) 150° ; C) 180° ; D) 270° .
9 17
17.Date su tačke A(3/4,1/2) i B(7/6,5/4) i prava p: y= x- .
5 20
Tačan je iskaz:
A) A je na pravoj p, a B nije na pravoj p; B) A nije na pravoj p , a B je na pravoj p; C) A je na
pravoj p i B je na pravoj p; D) A nije na pravoj p i B nije na pravoj p.
18.Jednačina simetrale duži AB,gde je A(4,1) i B(2,5), glasi:

A) x-2y+3=0; B) x-2y+5=0; C) 2x-y+3=0; D) 2x-y+5=0
19.Ako je z=3+2i, tada je z 2 - 2iz – 9 - 6i jednako:

A) -2i; B) 0; C) 5-6i; D) 18.
20. Peti član aritmetičke progresije je a 5 =16 , a jedenaesti a 11 =31. Zbir prvih 17 članova S 17 je :
A) 372,5; B) 368; C) 455,5; D) 442.

Rešenja 15.09.1997.
1. Odgovor: C.
2. Odgovor: B.
3. Odgovor: D.
4. Odgovor: A.
5. Iz (x − 10 )2 + x 2 = (x + 10 )2 nalazimo x = 40,pa je dužina
hipotenuze 50cm.Odgovor: C.
6. Površina ovog trougla (primenom Heronove formule
P = s(s − a )(s − b )(s − c ) ) je 4 21cm 2 ,a poluprečnici opisanog i
abc 55 21
upisanog kruga su R= = ir= . Odgovor: B
4 P 2 21 3
7. Rešenja jednačine su x1 = −4, x2 = 2 . Odgovor: A.
8. p = ± 5 . Odgovor: B.
9. D = (m − 3)2 + 4(m − 6) < 0 za -3<m<5.Odgovor: D.
10. Rešenja su x1 = 1, x2 = 2. Odgovor: C.
11. Odgovor: B.
12. Rešenja su x1 = 0, x 2 = 1 .Odgovor: A.
2
2 sin α − cos α 2tgα − 1 5
13. = = Odgovor: D.
4 sin α − 3 cos α 4tgα − 1 7
14. Odgovor: A.
15. Dužina apoteme je 15cm.Odgovor: D.
16. Dužina luka isečka jednaka je obimu osnove kupe.Iz
2rπα
o
= 2rπ nalazimo α = 180o .Odgovor: C.
180
17. Odgovor: C.
18. Odgovor: A.
19. Odgovor: B.
20. Iz a1 + 4d = 16, a1 + 10d = 31 dobija se a 1 = 6, d = 5 2. .
Odgovor: D.
_ Milos Stanic
01.07.1998.
1. Cena proizvoda je povećana za 15%, a zatim nova cena za još 8%, tako da sada iznosi
1863 dinara.Početna cena proizvoda je:
A) 1750 din; B) 1700 din; C) 1675 din; D) 1500 din.
2. Vrednost izraza
⎡⎛ 7 47 ⎞ ⎛ 6 17 ⎞ ⎤ 19
⎢⎜ 9 − 72 ⎟ ÷ 1,25 + ⎜ 7 − 28 ⎟ ÷ (0,358 − 0,108)⎥ ⋅ 1,6 − 25
⎣⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎦
je:
3
A) ; B) 1; C) 0,5; D) 2.
28
3. Dodirna tačka kruga upisanog u pravougli trougao deli jednu katetu na odsečke dužine
3 cm i 21 cm.Obim trougla je:
A) 62 cm; B) 56 cm; C) 58 cm; D) 60 cm.
4. Izraz
⎡⎛ ⎛ a + 1 ⎞ 2 ⎞ ⎛⎛ a −1⎞2 ⎞ ⎤ a 3 + 1 2a
⎢ ⎜⎜ ⎟ + 3⎟ ÷ ⎜ ⎜ ⎟ + 3 ⎟⎥ ÷ 3 −
⎢⎣⎜⎝ ⎝ a − 1 ⎠ ⎟ ⎜⎝ a +1⎠
⎠ ⎝
⎟⎥ a − 1 a − 1
⎠⎦
za svako a ∈ R za koje je definisan, jednak je izrazu:

a
A) a ; B) ; C) -1 ; D) 2a+3.
a +1
4x − 3
5. Skup svih rešenja nejednačine >3 je:
x−2
A) (- ∞ ,-3) ∪ (2,+∞) ; B) (- ∞ ,2) ∪ (7,+∞) ; C) (− 3,+∞) ; D) (2,+∞ ) .
6. Ako parabola definisana jednačinom y = ax 2 + bx + c prolazi kroz tačke A(-1,10),

B(1,0), C(3,6), tada je skup {a, b, c } jednak skupu:
A) {2,3,5} ; B) {− 5,1,2}; C) {3,4,5} ; D) {− 5,2,3} .
7. Broj rešenja jednačine x 2 + | x-1 | = 1 je:
A) 1; B) 2; C) 3; D) veći od 3.
8. Sve vrednosti parametra p za koje je razlika korena jednačine x 2 + px + 12 =0 jednaka 1

pripadaju intervalu:
A) (-12,-8); B) (-8,8); C) (8,11); D) (11,20).
9. Sva rešenja jednačine x + 2 + 3 − x =3 pripadaju intervalu:

A) (-2,3); B) (3,6); C) (6,10); D) (10,15).
10. Rešenje jednačine 2 ⋅ 3 x +1 − 4 ⋅ 3 x − 2 = 450 je u intervalu:
A) (0,5); B) (5,10); C) (10,15); D) (15,20).
11. Rešenje jednačine log 3 (x+1) + log 3 (x+3) = 1 je broj:

A) 3; B) 2; C) 1; D) 0.
(2 − i )(1 + i )
12. Ako je z = , tada je |z| (modul kompleksnog broja z):
3−i
3
A) 5; B) 14 ; C) 1; D) .
10
8
⎛ 1⎞
13. U binomnom razvoju ⎜ x + ⎟ član koji ne sadrži x je :
⎝ x⎠
A) drugi; B) trći; C) četvrti; D) peti.
14. Izraz
sin (α + β ) − sin β cos α
sin (α − β ) + sin β cos α
Za sve vrednosti α i β za koje je definisan, jednak je izrazu:
sin α cos β cos(α + β )
A) ; B) ; C) ; D) 1.
cos β sin α cos(α − β )
⎛ π⎞ 1
15. Broj rešenja jednačine sin ⎜ x − ⎟ = u intervalu [− 2π ,2π ] je:
⎝ 3⎠ 2
A) 4; B) 3; C) 2; D) 1.
16. Osnova piramide je jednakokraki trapez sa paralelnim stranicama a = 5 cm, b = 3 cm,

i krakom c = 7 cm.Podnožje visine piramide je u preseku dijagonala osnove, a veća bočna
ivica iznosi 10 cm.Zapremina piramide je:
40 3 3
A) 20 3cm 3 ; B) 56cm 3 ; C) 80cm 3 ; D) cm .
3
17. Ugao između pravih p: x - 3y + 5 = 0 i q: 2x – y – 3 =0 je:

A) 30° ; B) 45° ; C) 60° ; D) 90° .
18. Jednačine tangenti kruga k: x 2 + y 2 =5 koje su paralelne pravoj p: 2x – y + 1 = 0 su:

A) 2x – y ± 5 =0; B) 2x – y ± 6 =0 ; C) ; 2x – y ± 7 =0 D) . 2x – y ± 4 =0
19. Prvi član aritmetičke progresije je a 1 =2, a osmi a 8 =23.

A) 40; B) 43; C) 44; D) 52.
20. Četiri pozitivna broja čine geometrijsku progresiju. Ako je prvi veći od drugog za 36,
a treći od četvrtog za 4, njihov proizvod je:
A) 9554; B) 3668; C) 8244; D) 11664.

Rešenja 01.07.1998.
1. Iz (1,15x ) ⋅ 1,08 = 1863 nalazimo x = 1500. Odgovor: D.

2. Odgovor: B.
3. Dužina katete je x + 3,a hipotenuze x + 21.Primenom Pitagorine
teoreme nalazimo x = 4. Odgovor: B.
4. Odgovor: C.
5. Odgovor: A.
6. a = 2,b = -5,c = 3. Odgovor: D.
7. Rešenja su x1 = 0, x 2 = 1 . Odgovor: B.
8. Iz x1 − x 2 = 1 nalazimo p 2 − 48 = 1 ,pa je p = ±7. Odgovor: B.
9. Rešenja jednačine su x1 = −1, x 2 = 2 . Odgovor: A.
10. Rešenje jednačine je x1 = 4. Odgovor: A.
11. Uz uslov x > -1 jednačina je ekvivalentna jednačini (x + 1)(x + 3) = 3,
tako da je jedino rešenje date jednačine x1 = 0. Odgovor: D.
2 − i 1+ i 5⋅ 2
12. z = = = 1 . Odgovor: C.
3−i 10
8− k
13. Opšti član u razvoju datog binoma je Tk +1 = ⎛⎜ ⎞⎟ x k ⎛⎜ ⎞⎟ = ⎛⎜ ⎞⎟ x 2 k −8

8 1 8
⎝k ⎠ ⎝ x⎠ ⎝k⎠
i on neće sadržati x ako je 2k - 8 = 0,dakle T5 = ⎛⎜ ⎞⎟. Odgovor: D.
8
⎝4⎠
sin α cos β + cos α sin β − sin β cos α sin α cos β
14. = = 1 Odgovor: D.
sin α cos β − cos α sin β + sin β cos α sin α cos β
3π 5π π 7π
15. U intervalu [− 2π ,2π ] rešenja su: x1 = − , x 2 = − , x3 = , x 4 = .
2 6 2 6
Odgovor: A.
16. Visina osnove je h = 4 3cm ,a dijagonala d = 8cm je tačkom koja je
podnožje visine podeljena na duži od 5cm i 3cm.Visina piramide je
H = 5 3cm. Odgovor: C.
1
17. k p = , k q = 2, tgϕ = 1, ϕ = 45 o. Odgovor: B.
3
18. Odgovor: A.
19. d = 3, a15 = a1 + 14d = 44 . Odgovor: C.
20. Pomenuti brojevi su: 54,18,6,2. Odgovor: D.
_ Milos Stanic
04.09.1998.
1. Vrednost izraza
53 4 3 192 + 73 183 81
je:
3
12 24 + 6 375
3 3
4 31
A) 9 B) 15 6 12 C) D) 3
15 3
2. Vrednost izraza
⎛ a2 a3 ⎞ ⎛ a a2 ⎞
⎜⎜ − 2 ⎟
2 ⎟
÷ ⎜
⎜ − ⎟⎟
⎝ a + b a + 2ab + b ⎠ ⎝ a + b a − b
2 2
⎠
Za a = -2,5 i b = 0,5 je :
A) 1 B) -7,5 C) 1,25 D) 3,75
3. Sva rešenja jednačine 2 x − 3 − x + 1 + 2 = 0 nalaze se u intervalu:

A) (-3,0) B) (0,3) C) (3,7) D) (7,12).
2x + 3
4. Skup svih rešenja nejednačine > 3 je:
x −1
A) (- ∞ ,1) B) (1,6) C) (6,+ ∞ ) D) ( − ∞,1 ) ∪ (6,+∞)
5. Skup vrednosti parametra k, za koje je nejednačina

x 2 − 2(4k − 1)x + 15k 2 − 2k − 7 > 0
zadovoljena za svako x ∈ R je
A) (2,4) B) (4,9) C) (9,15) D) (15,21)
6. Ako su x1ix 2 rešenja jednačine 2 x 2 − x + 2 = 0 tada je x13 + x 23 :

11 7 13
A) - B) C) 1 D)
8 8 4
7. Ako su stranice trougla a = 25cm , b = 24cm , c = 7cm, tada je razlika poluprečnika

opisane i upisane kružnice:
A) 5cm B) 7,5cm C) 9.5cm D) 12cm
8. Broj rešenja jednačine 2 x 2 + 5 x + 1 = x − 1 je:

A) Jedno B) Dva C) Veći od dva D) Nula
9. Sva rešenja jednačine 2 ⋅ 3 x +1 + 2 ⋅ 3 2− x = 56 nalaze se u intervalu:

A) (-10,-3) B) (-3,3) C) (3,7) D) (7,12).
10. Rešenja jednačine

1 5
+ = 1 su oblika 10 p . Broj p pripada
log x − 6 log x + 2
intervalu: A) (-9,-5) B) (-5,0) C) (1,9) D) (9,12).
11. Ako je log 7 2 = a ,tada je log 1 28 :
2
2a + 1 a +1 4 4+a
A) - B) - C) D)
a 2a a a
⎛ π⎞ ⎛ π⎞ 2π
12. Vrednost izraza cos ⎜ a + ⎟tg ⎜ 2a − ⎟ za a = je:
⎝ 3⎠ ⎝ 6⎠ 3
3 3
A) - B) 0 C) 3 D)
3 3
13. Izraz cos( α + β )cos( α − β )-sin (α + β )sin (α − β ) identički je jednak izrazu:

A) cos 2α B) 1 C) cos α D) 1 + sin(2α − 2β )
x
14. Sva rešenja jednačine 2 sin 2 − cos x = 0 data su formulom:
2
π π π
A) x = − + 2kπ B) x = ± + 2kπ C) x = + 2kπ
3 3 3
π
D) x = ± + 2kπ (k ∈ Z )
4
15. Površina prave trostrane prizme je P = 1440cm 2 , a njena visina je H =
16cm.Osnovne ivice prizme odnose se kao 17:10:9.Zapremina prizme je:
A) 1152cm 3 B) 1928cm 3 C) 2304cm 2 D) 2658cm 3
16. Jednačina prave koja prolazi kroz presek pravih p : x + 2y – 3 = 0 i

q : 2x + 3y – 5 = 0 i paralelna je pravoj s : 3x – 2y + 1 = 0 glasi:
A) 3x – 2y – 2 = 0 B) -3x + 2y + 3 = 0 C)3x – 2y + 2 = 0
D) 3x – 2y – 1 = 0
2
17. Pozitivna vrednost parametra n za koju je prava y = x + n tangenta elipse
3
x2 y2
+ = 1 pripada intervalu:
36 26
A) (0,5) B) (5,9) C) (9,12) D) (12,16)
5
18. Zbir prvog i petog člana aritmetičke progresije je , a proizvod trećeg i četvrtog
3
65 119 191
. Zbir prvih sedamnaest članova je: A) B) C) 41,5 D) 53
72 3 6
19.Četvrti član geometrijske progresije veći je od drugog člana za 24,dok je zbir drugog i
trećeg člana jednak jednak 6.Zbir prvih pet članova te progresije je:
781
A) 135 B)157 C) D) 98
5
20. Realan deo kompleksnog broja z koji zadovoljava jednačinu

2 x(3 − 5i ) + z − 1 = −30 − 65i
je:
5
A) -1 B) 1 C) D) 3.
2
24.09.1998.
1. Vrednost izraza
1
−
⎛ ⎛ 4 ⎞ −2 3 3 ⎞ 2
⎜⎜ ⎟ + : ⎟
⎜⎝ 9 ⎠ 2 5 ⎟⎠
⎝
je:
11 4
A) ; B) ; C)0,36; D)0,6.
4 11
2. Vrednost izraza 2 sin 60 o + 2 cos 30 o − 3tg 30 o je:

A) 3 B) - 3 C) 2- 3 D)2 3 - 1
2− 3 3− 2
(( ) ( ))
1
3. Ako je a = i b= tada je a + a −1 − b + b −1 2 jednako:
2+ 3 3+ 2
A)1; B) 2; C) 2 3 ; D)3 2 .
4. Vrednost izraza
a b a−b
+ 2 +
ab + b 2
a + ab ab
Za a = 3 i b = 1,25 je:
2
A)2; B) 0,125; C) ; D)1,2.
3
5. Skup svih rešenja nejednačine 2( x + 2)( x − 3) > 0 je:

A) (− ∞,−2) U (3,+∞ ) ; B) (2,3) ; C) (− ∞,−2) ; D) (3,+∞) .
6. Rešenje jednačine log 3 (4 x + 9 ) = 4 pripada intervalu:

A) (− 5,5) ; B) (5,15) ; C) (15,25) ; D) (25,35) .
7. Grafik funkcije y = (4 − a )x 2 + (a + 5)x − (3a + 1) prolazi kroz tačku M (3,5) ako je:
A) a = 3; B) a = 9; C) a = -1; D) a = 5.
8. Brojevi x1 = 1 i x2 = 0,5 su rešenja kvadratne jednačine ax 2 − 3 x + c = 0 ako je:

A) a = 2, c = 1; B) a = 1, c = 2; C) a = 6, c = 3; D)
a = 3, c =6.
9. U kružnicu poluprečnika r = 4cm upisan je prevougaonik tako da mu je kraća stranica

jednaka poluprečniku kružnice. Površina dela kruga van pravougaonika je:
A) 4π 3 ; (
B) 16 π − 3 ; )
C) 4 π − 3 ; ( )
D) 16π 3 .
10. Jednačina 3x − 5 + 4 x = 16
D) Ima više od dva rešenja.
⎛ π⎞ 1 ⎡ π⎤
11. Broj rešenja jednačine sin ⎜ 3 x − ⎟ = u segmentu ⎢0, ⎥ je:
⎝ 2⎠ 2 ⎣ 2⎦
A) jedno; B) dva; C) tri; D) četiri.
12. Ugao izneđu pravih x -3y + 5 = 0 i 2x –y -3 = 0 je:

A) 30 o ; B) 32 o ; C) 45 o ; D) 60 o .

A) (− 5,5) ; B) (5,15) ; C) (15,25) ; D) (25,35) .

A) 284cm 2 ; B) 348cm 2 ; C) 360cm 2 ; D) 336cm 2 .
15. Osnova prave pravilne šestostrane piramide upisana je u osnovu valjka, a njen vrh
leži u centru gornje osnove valjka. Ako je visina piramide H = 60cm, a njena zapremina
V = 12 3cm 3 , površina valjka je:
A) 24cm 2 ; B) 32πcm 2 ; C) 24πcm 2 ; D) 48πcm 2 .
16. Rešenje jednačine log 12 x − log 2 x + log 3 x = log 8 x + log 9 + log 12 je u intervalu:
A) (0,1) ; B) (1,2) ; C) (2,3) ; D) (3,4) .
17. Sistem jednačina x 2 + y = 9, x 2 y = 20

D) Ima četiri rešenja.
18. Skup svih rešenja jednačine x 2 − 5 x + 10 = 8 − 2 x je:

A) {3,6}; B) {3}; C) {− 6,3}; D) {2,6} .
19. Dužina tetive elipse x 2 + 2 y 2 = 18 koja polovi ugao iumeđu koordinatnih osa je:
A) 2 3 ; B) 4 3 ; C)9; D)12.
20. Ako je u aritmetičkoj progresiji prvi član a1 = 16 , a zbir prvih devet članova S 9 = 0
tada je zbir prvih 19 članova S19 :
A) -380; B) 84; C)106; D)-264.
07.03.2000.
1. Vrednost promenljive x za koju je tačna proporcija
4 2
6 : 15 + 0.8
= 25 5
x
je:
0.016 : 0.12 + 0.7 1.2 : 0.375 − 0.2
1
A)3; B)0.2; C)0.3; D)
3
2. Izraz
x2 y2 x2 + y2
+ −
xy + y 2 x 2 + xy xy
(x,y ≠ 0, x ≠ − y ) identički je jednak izrazu:
x+ y
A) ; B) -1; C) 0; D) –xy.
xy
3. Jednačina 2 x + 1 − 3 x − 2 − 1 = 0 ima:
A) jedno rešenje; B) dva rešenja; C) tri rešenja; D) beskonačno mnogo
rešenja
4. Vrednost parametra a za koju je jedan koren jednačine

x 2 + (2a − 1)x + a 2 + 2 = 0
dva puta veci od drugog pripada intervalu
A) (-6,-2); B) (-2,2); C) 2,6); D) (6,10).
3
5. Skup svih rešenja nejednačine < 1 je:
x−2
A) (− ∞,2) ∪ (5,+∞) ; B) (5,+∞ ) ; C) (2,5) ; D) (2,+∞ ) .
6. Ako 12 radnika,radeći 5 dana,zarade 12500 dinara,15 radnika za 6 dana zaradi:

A) 16350din; B) 21750din; C) 18750din; D) 15450din.
7. Data je jednačina x 2 + 8 = 2 x + 1 . Tačan je iskaz:

A) jednačina ima jedno pozitivno i jedno negativno rešenje; B) jednačina ima
Samo jedno rešenje,i to negativno; C) jednačina ima samo jedno rešenje,i to
Pozitivno; D) jednačina nema rešenja.
8. Rešenje jednačine
x +1 1− 4 x
2 = 0 .5
2 7
je u intervalu:
A) (-4,0); B) (0,4); C) (4,8); D) (8,12).
9. Rešenje jednačine log 3 (log 2 (log 5 x)) = 0 je u intervalu:

A) (0,8); B) (8,16); C) (16,24); D) (24,32).
2 sin x − sin 2 x
10. Izraz ( x ≠ kπ , k ∈ Z ) identički je jednak izrazu:
2 sin x + sin 2 x
x
A) tg 2 ; B) tg x; C) tg 2x; D) 1.
2

π
11. Ako je tg α = -2 i < α < π , tada sin α i cos α iznose redom:
2
2 1 2 1 2 1 1 2
A) - ,- ; B) ,− ; C) − , ; D) ,− .
5 5 5 5 5 5 5 5
12. Ako se broj stranica konveksnog n-tougla poveća zy 7,broj dijagonala mu se

Poveća za 119. Broj n iznosi:
A) 12; B) 13; C) 14; D) 15.
13. Oko kruga poluprečnika r = 6cm opisan je jednokraki trapez čija je dužina kraka
c = 15cm. Površina trapeza je:
A) 360cm 2 ; B) 240 cm 2 ; C) 180 cm 2 ; D) 150 cm 2 .
14. Površina pravog valjka je P = 8πcm 2 ,a visina mu je za 1cm kraća od prečnika

osnove.Zapremina valjka je:
40 80
A) πcm 3 ; B) πcm 3 ; C) 3πcm 3 ; D) 5πcm 3 .
9 27
15. Tačka simetrična tački A(1,3) u odnosu na pravu koja je određena tačkama
B(8,2) i C(-4,-7) je:
A) A 1 (7,-5); B) A 1 (7,-4); C) A 1 (5,-4); D) A 1 (8,-4).
12
⎛ 1⎞
16. U razvoju stepena binoma ⎜ x 3 + ⎟ , x ne sadrži:
⎝ x⎠
A) peti član; B) sedmi član; C) deseti član; D) jedanaesti član.
17. Treći član aritmetičkog niza je 10,a deveti 19. Zbir prvih 20 članova je:
A) 395; B) 425; C) 440; D) 520.
18. Ako je zbir prvih jedanaest članova geometrijske progresije S 11 = 6141,

A količnik q = 2,prvi član a 1 je:
A) 7; B) 5; C) 3; D) 1.
−1− i 3 −1+ i 3
19. Ako su dati kompleksni brojevi z1 = i z2 = ,
2 2
3 3
tada z1 + z 2 iznosi:
A) 1 + i 3 ; B) 3 − 3i ; C) 2i; D) 2.
20. Jednačina tangente parabole P: y = x + 2 x + 2 koja je paralelna pravoj
2
p: y = 2x – 1 glasi:
3
A) y = 2x + 2; B) y = 2x+1; C) y = 2x; D) y = 2 x + .
2
Svi zadaci se boduju sa 3 poena.

Rešenja 07.03.2000.
1. Odgovor: D.
2. Odgovor: B.
3. Rešenja su: x1 = 1, x 2 = 7. Odgovor: B.
4. Parametar a zadovoljava relaciju a 2 + 8a + 16 = 0 .Rešenje a1 = −4 pripada
intervalu (-6,-2). Odgovor: A.
5. Odgovor: A.
6. Odgovor: C.
7. Jedino rešenje jednačine x1 = 1 . Odgovor: C.
8. Rešenje jednačine je x1 = 9. Odgovor: D.
9. Rešenje jednačine je x1 = 25. Odgovor: D.
10. Odgovor: A.
11. Odgovor: B.
12 Odgovor: D.
13. Odgovor: C.
14. Odgovor: B.
15. Odgovor: A.
16. Odgovor: C.
17. a1 = 7, d = 3 2 . Odgovor: B.
18. Odgovor: C.
19. z1 3 = z 2 3 = 1. Odgovor: D.
20. Odgovor: A.
_ Milos Stanic
04.09.2000.
3 1 1 1
3 : 7 − 5,25 : 10 + : 2
1.Vrednost izraza 4 2 2 3 je:
⎛ 3 8 2 ⎞ 1 1
⎜ 2 ⋅ −1: ⎟ :1 − : 2
⎝ 4 11 3⎠ 2 2
1 1
A) 0; B) ; C) 2; D) .
2 6
2.Vrednost izraza
⎛ 1 1 6b ⎞ b(2a + b )
⎜ − + 2 2 ⎟
: 2
⎝ a − 3b a + 3b a − 9b ⎠ a − 9b
2
Za a = 0,003 i b = 5,994 je:

A) 3; B) 2; C) 2,6; D) 1.
3.Vrednost izraza:
7 + 48 + 28 − 10 3 je:
A) 7; B) 35 − 7 3 ; C)14 D)3 7 .
4.Zbir kvadrata svi rešenja jednačine x + 4 − x − 3 = x je:

A)41; B)50; C) 59; D) 99.
5.Ako su x1 i x 2 rešenja kvadratne jednačine 2 x 2 − 3 x + 4 = 0 , tada izraz

2 x12 + 3 x1 x 2 + 2 x 22
iznosi:
x1 x 22 + x12 x 2
9 5 2
A) 1; B) ; C) ; D) .
4 6 3
6.Skup svih vrednosti parametra k za koje je nejednačina (k + 4)x 2 − 2kx + 2k − 6 < 0

zadovoljena za x ∈ R je:
A) (− ∞,−4) ; B) (− ∞,−6) ; C) (− 6,−4) ; D) (− 4,+∞ ) .
7. Ako je polinom P4 ( x ) = x 4 + 6 x 3 − 8 x 2 + ax + b deljiv polinomom

P2 ( x ) = ( x − 1)(x − 2) tada je a – b jednako:
A) -67; B)67; C)33; D) 1.
4x + 9
8. Skup svih rešenja nejednačine ≤ 2 je:
3− x
⎛ 1⎤ ⎛ 1⎤ ⎡ 1 ⎞
A) ⎜ − ∞,− ⎥ ; B) ⎜ − ∞,− ⎥ U (3,+∞ ) ; C) ⎢− ,3 ⎟ ; D) (3,+∞) .
⎝ 2⎦ ⎝ 2⎦ ⎣ 2 ⎠
9. Broj rešenja sistema jednačina x 2 + y 2 = 29, xy = 10 je:

A)4; B)3; C) 2; D) 1.
10. Jednačina 3 x + 4 + x − 4 = 2 x :
A) nema rešenja; B)ima tačno jedno rešenje; C)ima tačno dva rešenja;
D)ima više od dva rešenja.
11. Sava rešenja jednačine 5 x −1 + 5.0,2 x − 2 = 26 pripadaju intervalu:

A) (− 3,0) ; B) (0,4) ; C) (1 / 2,5 / 2) ; D) (2,5) .
12. Vrednost izraza log 3 8 ⋅ log 2 9 je:

A) 4; B)5; C)6; D) 8.
13. Rešenje jednačine log 3 (2 + log 3 ( x + 3)) = 0 pripada intervalu :

A) (− 3,−1) ; B) (− 1,1) ; C) (1,3) ; D) (3,5) .
1 π
14. Ako je sin α = i 0 < α < , tada je tg 2α :
3 2
4 2 2 2 3 2 4 2
A) − ; B) ; C) ; D) .
7 7 8 7
⎛ π⎞
15. Broj nula funkcije y = 2 sin ⎜ 2 x − ⎟ u intervalu (0,2π ) je:
⎝ 4⎠
A) 2; B)3; C)4; D) veći od 4.
16.Dužine poluprečnika opisanog i upisanog kruga pravouglog trougla su redom r = 3cm

i R = 12,5cm Zbir dužina stranica trougla je :
A) 36 cm; B)48 cm; C)54 cm; D)56 cm.
17. Ako se dužina poluprečnika lopte poveća za 3cm, njena zapremina se poveća za 252πcm 3 .
Površina lopte se poveća za:
18. Jednačina kruga koji prolazi kroz tačke A(8,2) i B(2,4) , a centar mu se na lazi na
pravoj p : 8 x + 3 y − 15 = 0 je:
A) ( x − 4 ) + y 2 = 20 ; B) (x − 5) + ( y − 3) = 10 ; C (x − 2 ) + ( y + 6 ) = 100 ;
2 2 2 2 2
D) (x − 3) + ( y + 3) = 50 .
2 2
7
⎛ 1 ⎞
19. Jedan član u razvoju stepena binoma ⎜⎜ + x ⎟⎟ je oblika Cx 2 tada C iznosi:
3 2
⎝ x ⎠
A)35; B)21; C) 7; D) 1.
20. Razlika između vrednosti lokalnog maksimuma i lokalnog minimuma funkcije

y = x 3 − 6 x 2 + 9 x + 3 je:
A)1; B)2; C) 3; D) 4.

Rešenja 04.09.2000.
1. Odgovor: C.
2. Odgovor: B.
3. Odgovor: A.
4. Rešenja jednačine su x1 = −7, x 2 = −1, x3 = 7. Odgovor: D.
5. Odgovor: C.
6. Odgovor: B.
7. a = -33,b = 34. Odgovor: A.
8. Odgovor: B.
9. Rešenja sistema su: (5,2), (2,5), (-2,-5), (-5,-2). Odgovor: A.
10. Jedino rešenje je x1 = 4 . Odgovor: B.
11. Rešenja jednačine su x1 = 1, x 2 = 3. Odgovor: B.
12. Odgovor: C.
13. Rešenje jednačine je x1 = − 8 3 . Odgovor: A.
2 2 sin α 2 2tgα 4 2
14. cos α = , tgα = = , tg 2α = = . Odgovor: D.
3 cos α 4 1 − tg α
2
7
π 5π 9π 13π
15.Nule funkcije u intervalu (0,2π ) su x1 = , x 2 = , x3 = , x 4 = .
8 8 8 8
Odgovor: C.
16. Kako je a + b = 2(R + r) i c = 2R, to je a + b + c =2(2R + r) = 56cm.
Odgovor: D.
17. Odgovor: C.
18. Simetrala duži AB je s : 3x – y – 12 = 0,a centar kruga je presečna tačka
pravih s i p : S(3,-3). Odgovor: D.
19. Odgovor: A.
20. Izvod ove funkcije je y = 3x 2 − 12 x + 9. Funkcija ima lokalni maksimum
y max = y (−1) = 7 i lokalni minimum y min = y (3) = 3. Odgovor: D.
_ Milos Stanic
07.2002.
1. Vrednost brojevnog izraza

⎛ 1⎞ ⎛ 3 ⎞ 3
⎜ 26,7 − 13 ⎟ ÷ ⎜1,88 + 2 ⎟ + 22 ⋅
⎝ 5⎠ ⎝ 25 ⎠ 5,5
je:
A) 12; B) 15,375; C) 18; D) 20.
3 4 7
2. Vrednost brojevnog izraza + + je:
2 +1 2+2 2 +3
A) 3 2 ; B) 4; C) 6- 2 ; D) 2 2 + 1 .
( ) (
−1
3. Izraz a −1 + b −1 ÷ b −1 − a −1 )
(a, b ≠ 0, a ≠ b) identički je jednak izrazu:
−1
a−b a+b
A) ; B) 1; C) a 2 b 2 ; D) .
a+b a−b
4. Jednačina | 2x + 1 | + | x – 1 | = 2 – x ima :
A) samo jedno rešenje; B) tačno dva rešenja; C) tačno tri rešenja; D) beskonačno
mnogo rešenja.
1
5. Broj celobrojnih rešenja nejednačine <-1 je:
2x − 3
A) 0; B) 2; C) 3; D) ∞ .
6. Dužine stranice trougla su 10 cm, 12 cm i 18 cm, a dužina obima njemu sličnog trougla
je 50 cm.Najduža stranica drugog trougla iznosi:
A) 20 cm; B) 22,5 cm; C) 24 cm; D) 25,5 cm.
7. Cena neke robe prvo je povećana za 30%, pa je onda smanjena za 20%.

Tako dobijena cena je:
A) ista kao početna; B) veća za 10% od početne; C) veća za 4% od početne;

D) manja za 2% od početne.
8. Vrednost realnog parametra m za koju rešenja x 1 i x 2 kvadratne jednačine

x 2 −5 x + m − 4 =0 zadovoljavaju jednakost x12 +x 22 =13 je:
A) 3; B) 5; C) 9; D) 10.
9. Skup svih vrednosti parametra k za koje je kvadratni trinom x 2 − (k − 2 )x + k − 3

pozitivan za svako x ∈ R je:
A) ∅ ; B) (-2,4); C) (4,8); D) (8,12).

10. Jednačina x 2 + 5 x − 3 = x + 1 ima:
A) jedno pozitivno i jedno negativno rešenje; B) samo jedno pozitivno rešenje;

C) dva pozitivna rešenja; D) samo jedno negativno rešenje.
( x +1)
11. Zbir kvadrata svih rešenja jednačine 4 = 2 x x
je:
1 5
A) 5; B) ; C) ; D) 25.
2 4
12. Ako je log 6 2 = k tada je log 6 9 jednak:

A) 4,5k; B) 3k - 2; C) 2( 1-k ); D) 2-k.
13.Rešenje jednačine log 16 x + log 4 x + log 2 x =14 nalazi se u intervalu:

A) (50,100); B) (100,200); C) (200,300); D) (300,400).
1
14. Vrednost izraza 4cos 1500° − je:
sin 1470°
A) 2; B) 2 3 ; C) 1; D) 0.
+ cos x =1 u intervalu [0,2π ] je:

x
15. Broj rešenja jednačine sin
2
A) 1; B) 2; C) 3; D) 4.
16. Bočna ivica pravilne četvorostrane piramide ima dužinu 6 cm i zaklapa ugao 45° sa
ravni ose.Zapremin piramide je:
40 2
A) 36 2cm 3 ; B) 45 cm 3 ; C) 27 2cm 3 ; D) cm 3 .
3
17. Tačka prave p: 3x + 2y -18 = 0 koja je jednako udaljena od tačaka A(-1.2) i B(3.-2)
je:
8
A) P(3;4,5); B) P(4;3); C) P(2;6); D) P( ;5).
3
18. Ako je prava t: y = 2x + n tangenta kruga k: x 2 + y 2 =5, tada je n jednako:

A) ± 3 ; B) ± 4 ; C) ± 5 ; D) ± 6 .
2002
⎛1+ i ⎞
19. Vvrednost izraza ⎜ ⎟ (i je imaginarna jedinica) je:
⎝1− i ⎠
A) i; B) 1+i; C) 1; D) -1.

20. Razlika najveće i najmanje vrednosti funkcije y = x 3 − 4 x 2 + 4 x + 3 na segmentu

[− 1.3] je:
32
A) ; B) 3; C) 9; D) 12.
27

Rešenja 07.2002.
1. B
2. B
3. A
4. x1 = −1, x 2 = 0. Odgovor: B.
5. x ∈ (1,3 2 ) . Odgovor: A.
6. B
7. C
8. D
9. B
4
10. x1 = . Odgovor: B.
3
1
11. x1 = − , x 2 = 1. Odgovor: C.
2
12. Odgovor: C.
13. x1 = 256 . Odgovor: C.
1
14. 4 cos 60 o − = 0. Odgovor: D.
sin 30 o
π 5π
15. x1 = 0, x 2 = , x3 = , x 4 = 2π . Odgovor: D.
3 3
16. A
17. B
18. C
19. D
2
20. Lokalni minimum funkcije je za x = 2,a lokalni maksimum za x =
3
2 137
Medjutim,kako je f(-1) = -6, f(3) = 6, f(2) = 3, f( ) = , najveću
3 27
i najmanju vrednost na segmentu [− 1,3] data funkcija dostiže u
krajevima segmenta. f(3) – f(-1) = 12.
Odgovor: D.
_ Milos Stanic
05.09.2005.
1 1
1. Vrednost izraza (4,25 − 2 ⋅ 3,2) : (3,75 : 0,4 − 7 ) je:
2 2
15
A) − 1 ; B) ; C) − 2 ; D) 4 .
4
a b a−b
2. Vrednost izraza + 2 + za a = 3,75 i b = 1,25 je:
ab + b 2
a + ab ab
2
A) 2 ; B) 0,125 ; C) ; D) 1,2 .
3
3. Sva rešenja jednačine 2 x − 3 − x + 1 + 2 = 0 nalaze se u intervalu:
A) (-3,0) ; B) (0,3) C) (3,7) D) (7,12) .
x −1
x +1
A) ( −1,+∞ ) ; B) ( −∞ ,−1) ∪ (1,+∞ ) C) (1,+∞ ) ; D) (-1,1) .
5. Ako 12 radnika, radeći 5 dana, zarade 12500 dinara, 15 radnika za 6 dana zaradi:
A) 16350 din. B) 21750 din. C) 18750 din. D) 15450 din.
6. Cena proizvoda povećana je za 12%, a zatim nova cena još za 5% i sada iznosi 940,8 dinara.
Prvobitna cena iznosila je:
A) 800 din. B) 826 din. C) 765 din. D) 786 din.
7. Vrednost parametra p za koju za rešenja x1 i x 2 kvadratne jednačine

1 1 9
x 2 + px + 9 = 0 važi relacija + = pripada intervalu:
x1 x 2 10
A) (-20,20) ; B) (-12,-4) ; C) (-4,4) ; D) (4,12) .
8. Broj rešenja jednačine 2 x − 7 = x − 21 je:
A) 0 ; B) 1 ; C) 2 ; D) Veći od dva.
9. Rešenje jednačine log 3 (5 + 4 log 3 ( x − 1)) = 2 je u intervalu:
A) (3,5) ; B) (5,7) ; C) (7,9) ; D) (9,11) .
A) (0,5) ; B) (5,10) ; C) (10,15) ; D) (15,20) .

5
11. Ako je sin α = i 0 < α < 90 o , tada je tgα :
13
12 5 3
A) 1 ; B) ; C) ; D) .
13 12 2
π 1 ⎡ π⎤
12. Broj rešenja jednačine sin(3 x − ) = u segmentu ⎢0, ⎥ je:
2 2 ⎣ 2⎦
A) 1 ; B) 2 ; C) 3 ; D) 4 .
A) 284 cm 2 ; B) 348 cm 2 ; C) 360 cm 2 ; D) 336 cm 2 .
14. Osnovna ivica pravilne četvorostrane piramide je a = 18cm , a visina bočne strane je 3 cm duža
od visine piramide. Površina piramide je:
A) 726 cm 2 ; B) 638 cm 2 ; C) 996 cm 2 ; D) 864 cm 2 .
15. Jednačina prave koja prolazi kroz tačku A(3,2) i normalna je na pravoj
p : x − 2 y + 5 = 0 je:
A) 2 x − y − 4 = 0 ; B) 2 x + y − 8 = 0 ; C) x + 2 y − 7 = 0 ; D) x − 2 y + 1 = 0 .
16. Jednačina kruga čiji je centar u koordinatnom početku, a prolazi kroz tačku M(4,3) je:
A) x 2 + y 2 = 25 ; B) x 2 + y 2 = 7 ; C) x 2 + y 2 = 16 ; D) x 2 + y 2 = 9 .
17. Prvi član aritmetičke progresije je a1 = 2 , a peti a5 = 14 . Zbir prvih deset članova je:
A) 160 ; B) 145; C) 150 ; D) 155 .
18. Prvi član geometrijske progresije s pozitivnim članovima je a1 = 2 , a peti a5 = 162 . Zbir prvih
deset članova je:
A) 59048 ; B) 45828 ; C) 36348 ; D) 60218 .
19. Ako je z = 3 + 2i , gde je i imaginarna jedinica, tada je z 2 − 2iz − 9 − 6i jednako:
A) 0 ; B) − 2i ; C) 5 − 6i ; D) 18 .
1
20. U razvoju od ( x 3 + )12 x ne sadrži:
x
A) peti član ; B) sedmi član ; C) deseti član ; D) jedanaesti član .
06.09.2006
3 1 1
3 : 7 − 5,25 : 10
1.Vrednost izraza 3 2 2 je:
3 8 2 1 1
(2 ⋅ − 1 : ) : 1 − : 2
4 11 3 2 2
3
A)0; B) 1 ; C) ; D) 2 ;
2
2.Vrednost izraza 3 + 2 2 − 3 − 2 2 je :
A) 2 ; B) 2 ; C) 4 2 D) 3 ;
ax + bx − ay − by
3. Skraćivanjem razlomka (a + b ≠ 0, x + y ≠ 0 ) dobijamo razlomak
ax + ay + bx + by
a x x− y a+b
A) B) C) D)
b y x+ y a−b
4.Broj rešenja jednačine x + 1 = x − 2 je:

A) 0 ; B) 1 ; C) 2 D)Beskonačno mnogo
5.Bruto težina neke robe je 250 kg, a tara je 7 %. Neto težina je:
A) 228 kg ; B)230,5 kg ; C)232,5 kg D)235 kg ;
6.Vrednost realnog parametra a za koju jednačina (2a − 5) x 2 − 2(a − 1) x + 3 = 0

ima jednaka rešenja (tj. dvostruko resenje) je:
A) 1 ; B) 2 ; C) 3 ; D) 4 ;
7.Vrednost realnog parametra k, za koju rešenja x1 i x2 jednačine

1 1
kx 2 − (3k + 2) x + 7 = 0 važi jednakost + = 8 pripada intervalu:
x1 x 2
A)(-20, -10) ; B) (-10, 0) ; C) (0, 10) ; D) (10, 20) .
x −1
x +1
A) ( −1,+∞ ) B) ( −∞,−1) ∪ (1,+∞ ) ; C) (1,+∞ ) D) (1,+1) .
9. Sva rešenja jednačine x + 2 + 3 − x = 3 pripadaju intervalu:
A)(-2, 2) B)(3, 6) C) (6, 10) D) (10, 15)
10. Rešenja jednačine 2 ⋅ 3 x +1 − 4 ⋅ 3 x − 2 = 450 je u intervalu:

A) (0, 5) B) (5, 10) C) (10, 15) D) (15, 20).

11. Logaritam broja 729 za osnovu 3 je:

A) 9 ; B) 12 ; C)15 ; D) 18 ;
12. Rešenje jednačine log 1 ( x − 1) = 2 pripada intervalu:

3
⎛ 11 ⎞ ⎛ 8⎞ ⎛ 10 ⎞ ⎛ 13 ⎞
A) ⎜1, ⎟ ; B) ; ⎜ 2, ⎟ C) ⎜ 3, ⎟ ; D) ⎜ 4, ⎟ .
⎝ 9⎠ ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠
5 π
13. Ako je cos α = i 0 < α < tada je tgα :
13 2
13 13 12 5
A) ; B) ; C) ; D) .
5 12 5 12
14. Broj rešenja jednačine 2 sin x = 1 u intervalu [− 2π ,2π ] je:

A) 1 ; B) 2 ; C) 3 ; D) 4 ;

A) 105cm 2 ; B) 96cm 2 ; C) 24 7cm 2 ; D) 84cm 2 .
16. Ako se dužina poluprečnika lopte poveća za 3cm, njena zapremina se poveća za
252πcm 3 . Površina lopte se poveća za:
17. Ako je prava p : y = kx + n prolazi kroz tačku A (2 , 4 ) i normalna je na pravoj

q : 2 x + 3 y − 4 = 0 tada je:
2 16 3 2 8 2
A) k = − , n = ; B) k = − , n = 7 ; C) k = , n = ; D) k = , n = 1 .
3 3 2 3 3 3
18. Jednačina tangente kružnice k : x 2 + y 2 = 13 u tački A (2 , 3 ) glasi:

A) 2 x − 3 y + 7 = 0 ; B) 2 x + 3 y − 13 = 0 ; C) 3 x + 2 y − 12 = 0 ; D) 3 x − 2 y = 0 .
19. Zbir prva tri člana aritmetičke progresije je 15, a zbir sledeća tri 42. zbir prvih 11
članova je:
A) 169 ; B) 177 ; C) 187 ; D) 191 ;
20. Ako je z = 1 + i , tada je z 4 :

A) 1 − i ; B) − 2 + 2i ; C) 4i ; D) − 4 ;

Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet
Kvalifikacioni ispit iz Matematike, 30. jun 2008.
⎡ 1 ⎤
⎢ (2,5 − 0,6 ) ⋅ 2 3 1⎥
1.Vrednost izraza ⎢ + 1 ⎥ : 2,5 + 0,33 je:
⎢ (5,5 − 1,7 ) : 3 8⎥
⎣⎢ 70 ⎦⎥
A) 0,5 B) 0,2 C) 0,4 D) 0,8
⎡⎛ 1 1 ⎞ a3 − b3 ⎤ ⎡ a 2 + b 2 ⎤
2. Za a, b ≠ 0 izraz ⎢⎜ 2 + 2 ⎟ ⋅ 2 ⎥:⎢ + 1⎥ identički je jednak izrazu
⎣⎝ a b ⎠ a + b 2 ⎦ ⎣ ab ⎦
a−b a+b
A) B) a − b C) D) 0
ab ab
x +1 x + 8
3.Skup svih rešenja nejednačine < je:
x−3 x+ 4
A) prazan skup B) (- ∞ ,-4) ∪ (3,+ ∞ ) C) (-8,-4) D) (-4,3)
4. Vrednosti parametra m za koje je jedno od rešenja kvadratne jednačine

x 2 − 2(3m − 2 )x + 4 − m 2 = 0 jednako nuli pripadaju intervalu:
A) (-7,-3) B) (-3,3) C) (3,7) D) (7,11)
5. Broj rešenja jednačine x 2 + | x-1 | = 1 je:

A) 1 B) 2 C) 3 D) veći od 3
6. Stranice trougla ABC su 10 cm, 12 cm i 18 cm, a njemu sličan trougao A1B1C1 ima obim jednak
50 cm. Najkraća stranica trougla A1B1C1 iznosi:
A) 11,5 cm B) 12 cm C) 12,5 cm D) 15 cm.
7. Broj rešenja jednačine x + 2 − x − 2 = 2 je:

A) 1 B) 2 C) 3 D) beskonačno mnogo
8. Ako se cena artikla najpre poveća za 30% a onda smanji za 20% konačna cena artikla u odnosu
na početnu cenu je:
A) veća za 2% B) veća za 4% C) veća za 10% D) manja za 2%
9. Rešenje jednačine 2 x −1 − 2 x −3 = 3 x − 2 − 3 x −3 je u intervalu:

A) (-5,-2) B) (-2,1) C) (1,5) D) (5,10)
10. Ako je log 5 2 = a , tada je log 1 20 :

2
2a + 1 a −1 4−a 4+a
A) - B) - C) D)
a 2a a a
3z + 1
11. Za z = 1-i vrednost izraza je:
z2 − 2
1 1 1 1
A) (1-3i) B) (3i-1) C) (1-7i) D) (7i-1)
2 2 4 4
3 π
12. Ako je tg α = − i ako je < α < π , tada je sin α jednak:
4 2
4 3 9 3
A) - B) - C) D)
5 5 16 5
1 − 2 sin 2 α ⎛ π ⎞
13. Izraz ⎜ α ≠ − + kπ , k ∈ Z ⎟ identički je jednak izrazu:
1 + sin 2α ⎝ 4 ⎠
tgα − 1 1 + tgα 1 − tgα
A) B) C) D) 1
tgα + 1 1 − tgα 1 + tgα
14. Ako su površine osnova pravilne četvorostrane zarubljene piramide 50cm2 i 8cm2, a površina
dijagonalnog preseka je 28cm2, onda je zapremina piramide:
232 312 2
A) cm3 B) 104cm3 C) 312cm3 D) cm3
3 2
⎛ π⎞
15. Broj rešenja jednačine cos ⎜ 3 x − ⎟ = 1 u intervalu [0,2π ] je:
⎝ 4⎠
A) 3 B) 4 C) 6 D) 8
16. Poluprečnik lopte opisane oko pravilne četvorostrane prizme čija je visina H=2cm a osnovna
ivica a=4cm je:
A) 4cm B) 2,5cm C) 3cm D) 3,5cm
17. Jednačina prave q koja sadrži tačku A(1,2) i normalna je na datu pravu p : 2x +3y - 1 = 0 je:
A) 3x +2y – 7 = 0 B) 2x + 3y – 8 = 0 C) 2x - 3y +4 = 0 D) 3x – 2y +1 = 0.
18. Jednačina elipse koja dodiruje pravu x+ 4y – 10 = 0 u tački M(2,y) je:

A) x2+ 4y2 = 20 B) 4x2+ y2 = 20 C) x2+ 2y2 = 12 D) 2x2+ y2 = 12
19. Treći član aritmetičkog niza je 14 a osmi član je 29. Koliko članova ovog niza treba sabrati da
bi se dobio zbir 294?
A) 14 B) 12 C) 16 D) 10
20. Prvi član geometrijskog niza je 3 a šesti član je 96. Zbir prvih deset članova je:
A) 3080 B) 6160 C) 3069 D) 1023
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet
Kvalifikacioni ispit iz Matematike, 4. septembar 2008.
2 7 2 1 7
11 : − 2 ⋅ 1 −
1.Vrednost izraza 3 2 5 24 18 je:
4 ⎛1 9 2⎞ 1 8 1
−⎜ + :5 ⎟⋅ + :5
9 ⎝ 3 10 5 ⎠ 3 9 3
1 1
A) B) 1 C) 2 D)
2 3
2. Vrednost izraza 2 sin 60 0 + 2 cos 30 0 − 3tg30 0 je:
A) 3 B) − 3 C) 2 − 3 D) 2 3 − 1
⎡ (a + b )2 − 4ab (a − b )2 + 4ab a + b ⎤ a + b
3. Za a ≠ b , b ≠ 0, b ≠ 1, izraz ⎢ + : ⎥⋅ identički je jednak
⎣ a −b
2 2
ab + b 2 − a − b b − 1 ⎦ 2b
izrazu:
a−b a
A) B) a − b C) D) 0
ab b
2x + 3
4.Skup svih rešenja nejednačine > 3 je:
x −1
A) (- ∞ ,-1) B) (6,+ ∞ ) C) (- ∞ ,-1) ∪ (6,+ ∞ ) D) (1,6)
5. Vrednosi parametra m za koju kvadratna jednačina (2m − 5)x 2 − 2(m − 1)x + 3 = 0 ima jednaka
rešenja (tj. dvostruko rešenje) je:
A) 4 B) 3 C) 2 D) 1
6. Jednačina x − 1 + 2 x = 5 :
A) Nema rešenja B) Ima jedno rešenje C) Ima tačno 2 rešenja D) Ima više od 2 rešenja
7. Površina trougla čije su stranice a = 13cm , b = 14cm i c = 15cm je:

A) 105cm 2 B) 96cm 2 C) 84cm 2 D) 24 7cm 2
8. Cena artikla je najpre poveća za 12% a zatim je nova cena povećana za još 5% i sada iznosi 9408
din. Početna cena artikla bila je:
A) 7600 din B) 8000 din C) 8204 din D) 8400 din
x +1
2 x−2
9. Rešenje jednačine 100 ⋅ 10 = 1000 9
je:
19 9 1
A) B) C) 5 D)
9 19 5
10. Rešenje jednačine log 3 (3 x + 6) = 4 je u intervalu:

A) (0,10) B) (10,20) C) (20,30) D) (30,40)

z−z
11. Za z = 1 + i vrednost izraza je:
1+ z ⋅ z
2 3 3 4
A) i B) i C) i D) i
3 2 4 3
3 3π
12. Ako je sin α = − i ako je π < α < , tada je sin 2α jednak:
5 2
24 9 9 24
A) − B) C) − D)
25 25 25 25
1 + cos 2α 1 + cos 4α
13. Za sve vrednosti α za koje je definisan, izraz ⋅ identički je jednak izrazu:
cos 2α sin 4α
A) 2cos α B) ctg α C) tg α D) 2sin α
= 1 u intervalu [0, π ] je:

x
14. Broj rešenja jednačine 2 sin
2
A) 1 B) 2 C) 3 D) 4
15. Ako je površina dijagonalnog preseka pravilne četvorostrane prizme PD = 96 2cm 2 a njena
visina H = 12cm onda je površina prizme jednaka:
A) 486 2cm 2 B) 512cm 2 C) 520cm 2 D) 564cm 2
16. Zapremina pravilnog tetraedra upisanog u sferu poluprečnika R = 1cm je:

1 3 3 8 27 3 3
A) cm 3 B) cm C) cm 3 D) cm
6 2 8 9 3 64
17. Prava p koja sadrži tačku A(3,5) i dodiruje krug x 2 + y 2 − 2 x − 3 y = 0 seče y-osu u tački:
A) (0,2) B) (0,3) C) (0,4) D) (0,5)
18. Površina kvadrata koji je upisan u elipsu 9 x 2 + 16 y 2 = 144 je:

24 12 144 576
A) B) C) D)
10 5 25 25
19. Prvi član aritmetičkog niza je 2 a osmi član je 23. Petnaesti član ovog niza je:
A) 40 B) 43 C) 44 D) 52
20. Zbir prvog i četvrtog člana rastućeg geometrijskog niza je 35, a zbir njegovog drugog i trećeg
člana je 30. Peti član tog niza je:
81 63 125
A) B) C) 39 D)
2 2 3
Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет
Квалификациони испит из Математике, 27. јун 2009.
⎡⎛ 4⎞ 1 ⎤
⎢ ⎜ 2,7 − 5 ⎟ ⋅ 2 3 1⎥
1. Вредност израза ⎢ ⎝ ⎠ + 1 ⎥ : 2,5 + 0,53 је:
⎢ ⎛⎜ 5 1 − 1,4 ⎞⎟ : 3 8⎥
⎢⎣ ⎝ 5 ⎠ 70 ⎥⎦
1 1
А) Б) 1 В) 2 Г)
2 3
−2
2. Вредност израза (0,5) ⋅ 16 + 2 ⋅ (5) ⋅ (0,02)

−8 −2 −3 −6 −3 ⎛1⎞
+⎜ ⎟ ⋅ ( 81)
4
−2
је
⎝ 3⎠
1 1
А) 3 Б) 0 В) Г)
2 3
2 −1
⎛ b2 + c2 − a 2 ⎞ ⎛ 1 ⎞ ⎛1− 1 ⎞
3. За a, b, c ≠ 0, b + c ≠ 0, a + b + c ≠ 0 израз ⎜⎜1 + ⎟⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜⎜ 1a b +1 c ⎟⎟
⎝ 2bc ⎠ ⎝a+b+c⎠ ⎝ a + b+c ⎠
идентички је једнак изразу:
1 1
А) a − b + c Б) abc В) Г)
2bc a+b+c
4. Вредност израза tg600 − 2 sin 600 + 4 cos 300 je:
А) 2 3 Б) 3 В) 2 Г) 0
1 − 2 sin 2 α
5. За све вредности α за које је дефинисан, израз ⋅ (1+tg α ) идентички је
1 + sin 2α
једнак изразу:
A) 2cos α Б) 1-ctg α В) 1-tg α Г) 2sin α
6. Ако је ctg α = , онда је :
1 4 5 7
A) Б) В) Г)
2 3 7 5
x −1
7. Скуп свих решења неједначине > 1 je:
x +1
A) (− ∞,−1) Б) (− ∞,−1) ∪ (1,+∞ ) В) (1,+∞ ) Г) (− 1,1)
8. Вредности параметра m за које је разлика корена једначине x 2 + mx + 12 =0
једнака 1 припадају интервалу:
A) (− ∞,−21) Б) (− 9,9 ) В) (9,+∞ ) Г) (− 21,−9 )
9. Једначина (x − 1)( x + 1) = x − 1 :
A) Има 1 решење Б) Има 2 решења В) Има 3 решења Г) Нема решења
x +1 x−2
10. Решење једначине 6 ⋅ 3 = 1350 + 12 ⋅ 3 припада интервалу:
A) (− 1,5) Б) (− 5,−1) В) (5,9) Г) (− 9,−5)
11. Jednačina 3x + 4 = 2 x − x − 4 :
⎛ π⎞
12. Број решења једначине sin ⎜ 2 x − ⎟ = 0 у интервалу (0,2π ) je:
⎝ 4⎠
A) 1 Б) 2 В) 4 Г) Више од 4
13. Решење једначине log 2 (log3 (4 x − 5)) = 0 припада интервалу:
A) (− 3,0 ) Б) (3,6 ) В) (6,9 ) Г) (0,3)
1− i
14. Модуо z комплексног броја који је једнак z = је:
(3 − i )(i − 2)
1 1
A) Б) 2 В) 5 Г)
5 2
15. Симетрала дужи која спаја тачке M (2,5) и N (4,1) је права:
A) x − 2 y + 3 = 0 Б) 2 y − x + 3 = 0 В) x − 2 y − 3 = 0 Г) 2 x − y + 3 = 0
16. Тангенте круга x 2 + y 2 = 5 паралелне са правом 4 x − 2 y + 5 = 0 су праве
A) 2 x − y ± 5 = 0 Б) x − 2 y ± 5 = 0 В) 2 x − y ± 7 = 0 Г) x − 2 y ± 7 = 0
17. Површина правилне четворостране пирамиде чија је основица a = 18cm док је
висина пирамиде за 3cm краћа од висине бочне стране једнака је:
A) 324cm 2 Б) 648cm 2 В) 432cm 2 Г) 864cm 2
18. Цена неког производа је најпре снижена за 20%, а затим је нова цена снижена за
15%, а затим је и цена добијена овим снижењем поново снижена за 10%. Цена
добијена после ова три снижења мања од почетне цене производа за
A) 45% Б) 38,8% В) 33,4% Г) 31%
19. Ако је други члан аритметичког низа 7 а пети је 22, онда је збир првих 10
чланова низа
A) 227 Б) 292 В) 245 Г) 198
20. Ако је први члан растућег геометријског низа 1 а збир трећег и петог члана је
272, онда је шести члан низа
A) 768 Б) 1024 В) 512 Г) 256
Квалификациони испит из Математике, 3. септембар 2009.
3 1 ⎛ 1 ⎞
2 : 1,1 + 3 ⎜ 2 + 4,5 ⎟ ⋅ 0,375
1. Вредност израза 4 3 :5−⎝ 6 ⎠ је:
1 7 1
2,5 − 0,4 ⋅ 3 2,75 − 1
3 2
А) 2 Б) 1 В) 5 Г) 3
1
⎧⎡ 3 ⎤
−5 ⎫4
2. Вредност израза ⎪⎨⎢3−1 ⋅ ⎛⎜ ⎞⎟ ⎥ : 6 − 2 ⎪⎬ је:
⎪⎩⎣⎢ ⎝ 4 ⎠ ⎦⎥ ⎪⎭
3 8 5 8
А) Б) В) Г)
7 9 2 3
⎡ 1 1 1 ⎤ 2a 2 1
3. За a ≠ b , a ≠ 0, a ≠ −1 израз ⎢ − : 2⎥
: 2 2− 2 идентички је једнак
⎢⎣ a + b (b − a ) (a − b ) ⎥⎦ a − b
3
a +a
изразу:
1 1 1 1
А) Б) В) Г)
a +1 a+b a−b a +12
2 2 3π
4. Ако је cos α =− и π <α < , онда је sin 2α једнак:
3 2
4 2 2 2 2 2 4 2
A) − Б) − В) Г)
9 9 9 9
1 + sin 2α − cos 2α
5. За све вредности α за које је дефинисан, израз идентички је
1 + sin 2α + cos 2α
једнак изразу:
A) 2cos α Б) 1-ctg α В) tg α Г) 2sin α
3x
6. Скуп свих решења неједначине ≥1 je:
x −1
A) ⎛⎜ − ,1⎤⎥ Б) ⎛⎜ − ∞,− ⎤⎥ В) ⎛⎜ − ∞,− ⎤⎥ ∪ (1,+∞ )

1 1 1
Г) (1,+∞ )
⎝ 2 ⎦ ⎝ 2⎦ ⎝ 2⎦
x−2
7. Скуп свих решења неједначине 2
≥2 je:
x − 3x + 2
A) ⎡⎢ ,1⎞⎟ Б) ⎛⎜ − ∞, ⎤⎥ В) ⎛⎜ − ∞, ⎤⎥ ∪ (1,+∞ )
1 1 1
Г) (1,+∞ )
⎣2 ⎠ ⎝ 2⎦ ⎝ 2⎦
8. Вредности параметра p за које су оба корена једначине x 2 − ( p + 2)x + p + 5 = 0

негативна припадају интервалу:
A) (− ∞,−5) Б) (− 5,−4] В) (− 4,5) Г) (5,+∞ )
9. Једначина x 2 + 2 x − 3 − x = x 2

10. Производ квадрата решења једначине 4 x − 6 ⋅ 2 x + 8 = 0 једнак је:
A) 0 Б) 2 В) 4 Г) 5
11. Збир квадрата решења једначине x x + x + 1 = 3x је:
A) 9 + 6 2 Б) 17 + 6 2 В) 9 − 4 2 Г) 18 + 12 2
2 +1 1
12. Ако су α и β оштри углови такви да је tgα= и tgβ= тада је разлика тих
2 −1 2
углова α-β једнака:
π π π π
A) Б) В) Г)
8 4 6 3
13. Ако је log 3 2 = a онда је log 2 18 једнак:
a+2 a +1 a
A) Б) В) Г) a + 1
a a a −1
14. Ако је z комплексан број онда једначина z = z 2 :
A) Има 1 решење Б) Има 2 решења В) Има 3 решења Г) Има 4 решења
15. Ако је у кружницу полупречника r = 4cm уписан правоугаоник тако да му је
краћа страница једнака полупречнику кружнице онда је површина дела круга ван
правоуганика једнака:
A) 16π 3 Б) 4(π − 3 ) В) 16(π − 3 ) Г) 4π 3
16. Површина троугла чије су странице a = 26cm, b = 28cm, c = 30cm је:
A) 348cm 2 Б) 336cm 2 В) 284cm 2 Г) 360cm 2
17. Ако права купа има запремину 128πcm3 , а њена висина и изводница се односе
као 3:5, онда је површина те купе једнака:
A) 121πcm 2 Б) 144πcm 2 В) 96πcm 2 Г) 128πcm 2
18. Број x представља 40% броја y. Колико процената бројa x представља број y?
A) 250% Б) 60% В) 225% Г) 125%
19. Ако је други члан аритметичког низа 5 а шести је 17, онда је збир првих 10
чланова низа:
A) 160 Б) 165 В) 150 Г) 155
20. Ако је први члан растућег геометријског низа 1 а збир прва три члана једнак 31,
онда је четврти члан низа:
A) 100 Б) 50 В) 125 Г) 150
⎛ 1 ⎞ ⎛ 1⎞
1. Вредност израза ⎜ 4,25 − 2 ⋅ 3,2 ⎟ : ⎜ 3,75 : 0,4 − 7 ⎟ je:
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠
15
A) -1 Б) В) -2 Г) 4
4
12 3
2. Вредност израза − je:
3− 5 2+ 5
A) 5 Б) 10 В) 2 5 Г) 15
⎛ 4ab ⎞ ⎛ a 2ab ⎞
⎟ (a, b ∈ R, a ≠ b ) идентички је једнак изразу:
b
3. Израз ⎜ a + b − ⎟:⎜ + − 2
⎝ a + b ⎠ ⎝ a + b a − b a − b2 ⎠
a2 + b2 a2 + b2
A) a – b Б) a 2 − b 2 В) Г)
a+b a −b
4. Број решења једначине 2 x + 1 + x − 4 − 6 = 0 je:
A) 1 Б) 2 В) 3 Г) више од 3
5. Број решења једначине x 2 + x − 1 = 1 je:
A) 1 Б) 2 В) 3 Г) више од 3
6. Скуп свих вредности параметра m за које је квадратни трином 2x 2 - (2m + 1)x + m + 2

позитиван за свако x ∈ R je
⎛ 3 5⎞
A) ⎜ − , ⎟ Б) (-3,-1) В) (-1,1) Г) (3,5)
⎝ 2 2⎠
7. Цена производа је повећана за 15%, а затим та нова цена за још 8%, тако да сада износи 1863
динара. Почетна цена производа је:
A) 1750 din Б) 1700 din В) 1675 din Г) 1500 din

3
8. Скуп сви решења неједначине < 1 je:
x−2
A) (2,+∞ ) Б) (5,+∞ ) В) (2,5) Г) (− ∞,2 ) ∪ (5,+∞ )
9. Сва решења једначине x + 2 + 3 − x =3 припадају интервалу:
A) [-2,3] Б) [3,6] В) [6,10] Г) [10,15]
10. Решење једначине log 3 (x+1) + log 3 (x+3) = 1 је број:
A) 3 Б) 2 В) 1 Г) 0
11. Решење једначине 2 ⋅3x+2 + 27 ⋅3x-2=189 je у интервалу:
A) (-5,-2) Б) (-2,1) В) (1,4) Г) (4,10)
1 + sin 2α ⎛ π π ⎞
12. Израз ⎜ α ≠ + k , k ∈ Z ⎟ идентички је једнак изразу:
cos 2α ⎝ 4 2 ⎠
⎛π ⎞ ⎛ π⎞
A) tg ⎜ − α ⎟ Б) 1 + tg2 α В) cos α Г) tg ⎜ α + ⎟
⎝4 ⎠ ⎝ 4⎠
13. Ако је tg α = , онда је :
1 3 4 5
A) Б) В) Г)
2 4 5 7
14. Површина троугла чије су странице a = 15cm, b = 14cm, c = 13cm je:
A) 105cm 2 Б) 96cm 2 В) 24 7cm 2 Г) 84cm 2
15. Основна ивица правилне шестостране призме је a = 3m, а дијагонала бочне стране d = 6m.
Запремина призме је:
A) 40,5m 3 Б) 243m 3 В) 121,5m 3 Г) 342,5m 3
16. Дата је кружница k: x 2 + y 2 = 5 и тачка A(2,1) на кружници k. Једначина тангенте кружнице k

која пролази кроз тачку A гласи:
A) 2x – y – 3 = 0 Б) x + 2y - 4 = 0 В) x + 3y - 5 = 0 Г) 2x + y - 5 = 0
17. Једначина праве q која пролази кроз тачку A(3,2) и нормална је на правој p : x – 2y + 5 = 0 je:
A) 2x – y – 4 = 0 Б) 2x + y – 8 = 0 В) x + 2y – 7 = 0 Г) x – 2y +1 = 0
18. Први члан аритметичке прогресије је a1 = 2 , а пети a5 = 14 . Збир првих десет чланова S10 je:
A) 160 Б) 145 В) 150 Г) 155
19. Четири позитивна броја чине геометријску прогресију. Ако је први већи од другог за 36, а
трећи од четвртог за 4, њихов производ је:
A) 9554 Б) 3668 В) 8244 Г) 11664
20. Ако је z=3+2i, тада je z 2 -2iz–9-6i једнако:
A) -2i Б) 0 В) 5-6i Г) 18
3 1 1 1
3 : 7  5, 25 : 10  : 2
1. Вредност израза 4 2 2 3 je:
 3 8 2  1 1
 2  1:  :1  : 2
 4 11 3 2 2
1 1
A) 0 Б) В) 2 Г)
2 6
2. Вредност израза
5 
3  50 5  24  je:
75  5 2
A) 2 3 Б) 5 6 В) 1 Г) 3 2 -2 3
x2 y2 x2  y2
3. Израз   (x,y  0, x   y ) идентички је једнак изразу:
xy  y 2 x 2  xy xy
x y
A) Б) -1 В) 0 Г) –xy.
xy
ax  bx  ay  by
4. Скраћивањем разломка (a  b  0, x  y  0 ) добијамо разломак:
ax  ay  bx  by
a x x y ab
A) Б) В) Г)
b y x y ab
x 1
5. Скуп свих решења неједначине  1 je:
x 1
A) (1,) Б) (,1)  (1,) В) (1,) Г) (-1,1)
6. Број решења система једначина x 2  y  9, x 2 y  20 је

А) 1 Б) 2 В) 3 Г) 4
7. Ако за решења x1 и x2 квадратне једначине 2 x 2  kx  3  0 важи x1 x 22  x12 x 2  6 , тада је:
A) k = 8 Б) k = - 8 В) k = 12 Г) k = 18
8. График функције y  4  a x 2  a  5x  3a  1 пролази кроз тачку M 3,5 ако је:
A) a = 3 Б) a = 9 В) a = -1 Г) a = 5
9. Број решења једначине 2 x  1  x  1  2  x је:
A) 1 Б) 2 В) 3 Г) више од 3
10. Збир свих решења једначине 2 x 2  x  3  x  1 је:

A) -1 Б) 2 В) 3 Г) 5
11. Решење једначине 2  3 x 1  4  3 x  2  450 је у интервалу:
A) (-5,0) Б) (0,5) В) (5,10) Г) (10,15)
12. Решење једначине log 3 (log 3 (2 x  5))  0 је:
A) 3 Б) 4 В) 5 Г) 6
9
13. Ако је tg  = и 0 <  < 90 0 , тада је sin  :
40
9 3 1 3
A) Б) В) Г)
41 41 41 40
 
14. Број решења једначине sin  3 x   = -1 у интервалу  2 ,2  je:
 4
A) 2 Б) 4 В) 6 Г) 8
15. Дужина хипотенузине висине у правоуглом троуглу је hc  12cm . Подножје те висине дели
хипотенузу на два дела од којих је један дужине p  8cm . Површина троугла је:
A) 144cm 2 Б) 180cm 2 В) 156cm 2 Г) 160cm 2

16. Површина омотача ваљка описаног око лопте површине P  12cm 2 је:
A) 18cm 2 Б) 12cm 2 В) 15cm 2 Г) 9cm 2
17. Основна ивица правилне четворостране пирамиде је a  18cm , а висина бочне стране је 3 cm
дужа од висине пирамиде. Површина пирамиде је:
A) 726 cm 2 Б) 638 cm 2 В) 996 cm 2 Г) 864 cm 2
18. Једначине тангенти кружнице k: x 2  y 2  5 које су паралелне правој p: 2 x  y  1  0 су:
A) 2x – y ± 4 = 0 Б) 2x - y ± 6 = 0 В) 2x - y ± 7 = 0 Г) 2x - y ± 5= 0
19. Први члан аритметичке прогресије је a 1 = 3 а дванаести a 12 = 47. Колико првих чланова треба
сабрати да би се добио збир 820?
A) 18 Б) 30 В) 22 Г) 20
20. Први члан геометријске прогресије са позитивним члановима је a1  2 , а пети a5  162 .
Збир првих десет чланова је:
A) 59048 Б) 45828 В) 36348 Г) 60218
 7 47   6 17  
1. Вредност израза     1,25      0,358  0,108  1,6 
19
je:
 9 72   7 28   25
3
A) Б) 1 В) 0,5 Г) 2
28
8 2
2. Вредност израза  je:
3 5 2 5
A) 5 Б) 10 В) 2 5 Г) 1

3. Израз a 1  b 1   b
1 1
 a 1  a, b  0, a  b идентички је једнак изразу:
1
ab ab
A) Б) 1 В) a 2 b 2 Г) .
ab ab
4. Број решења једначине x  1  2 x  5 је:

A) 1 Б) 2 В) 3 Г) више од 3
5. Скуп свих решења неједначине 2 x  x  1  2 у скупу реалних бројева је:
A)  ,1 Б)  , В)  ,1 Г) празан скуп
6. Све вредности параметра p, за које за решења x 1 i x 2 једначине x 2 -px+6=0 важи релација x 1 -

x 2 = 1, припадају скупу:
A) (-10,-4) Б) (-6,6) В) (4,10) Г) (-4,4)
7. Ако се цена артикла најпре повећа за 30% а онда смањи за 20% коначна цена артикла у
односу на почетну цену је:
А) већа за 2% Б) већа за 4% В) већа за 10% Г) мања за 2%
4x  3
8. Скуп свих решења неједначине >3 је:
x2
А) (-  ,-3)  2, Б) (-  ,2)  7, В)  3, Г) 2,
9. Број решења једначине 7  x  x  1 је:

A) 1 Б) 2 В) 3 Г) више од 3
10. Решење једначине log 2 3x  7  5 je:

17 32
A) 4 Б) В) Г) 13
3 3
x 1
11. Збир квадрата свих решења једначине 4 x = 2 x је:
1 5
А) 5 Б) В) Г) 25
2 4
sin      sin    
12. Израз идентички је једнак изразу:
cos     cos   
sin 
A) tg 2 Б) tg В) Г) tg    
cos 
1 
13. Ако је sin   и 0    , тада је tg 2 :
3 2
4 2 2 2 3 2 4 2
A)  Б) В) Г)
7 7 8 7
14. Једна катета правоуглог троугла дужа је од друге катете за 10cm, а краћа од хипотенузе за
10cm. Дужина хипотенузе припада интервалу :
A) (0,20) Б) (20,40) В) (40,60) Г) (60,80)
15. Површина правог ваљка је P = 8cm 2 , а висина му је за 1cm краћа од пречника основе.
Запремина ваљка је:
40 80
А) cm 3 Б) cm 3 В) 3cm 3 Г) 5cm 3
9 27
x2 y2
16. Једначина тангентне елипсе   1 која пролази кроз тачку А(2,3) гласи:
16 12
А) x+ 2y – 8 = 0 Б) x – 2y + 4 = 0 В) 2x + y – 7 = 0 Г) 2x – y – 1 = 0
17. Једначина праве која пролази кроз тачке A 1,1 и B1,4 гласи:
A) x – y + 2 = 0 Б) 2x - 3y + 5 = 0 В) 3x – 2y + 5 = 0 Г) 3x + 2y - 5 = 0
18. Пети члан аритметичке прогресије је a 5 =16 , а једенаести a 11 =31. Збир првих 17 чланова S 17
je :
A) 372,5 Б) 368 В) 455,5 Г) 442
19. Први члан геометријске прогресије је a1=3 а шести члан је a6=96. Збир првих десет чланова
S10 је:
А) 3080 Б) 6160 В) 3069 Г) 1023
20. Ако је z  1  i , тада је z 4 :

A) 1  i Б)  2  2i В) 4i Г)  4
1
−2 −2 −
 1   1   1 1  2
1. Вредност израза   +   −  +  je:
2+ 3 2− 3 2+ 3 2− 3
A) 12 (
Б) 2 + 3 )2
В) 14 3 Г) 13,5
 1  3 3
2. Вредност израза  26,7 − 13  ÷ 1,88 + 2  + 22 ⋅ je:
 5  25  5,5
A) 12 Б) 15,375 В) 18 Г) 20
3. Скраћивањем разломка
(a 2
− ab ⋅ a 2 b + ab 2 )( )
(ab ≠ 0, a ≠ b) добија се разломак:
ab 2 a 2 + ab ( )
b a−b a+b a−b
A) Б) В) Г)
a a+b b b
2x + 3
4. Скуп свих решења неједначине > 3 je:
x −1
A) (- ∞ ,1) Б) (1,6) В) ( − ∞,1 ) ∪ (6,+∞ ) Г) (6,+ ∞ )
5. Вредности параметра p за које је разлика корена једначине x 2 + px + 12 =0 једнака 1 припадају

интервалу
A) (− ∞,−21) Б) (− 21,−9) В) (− 9,9 ) Г) (9,+∞ )
6. Збир квадрата решења једначине 3 x + 2 − x = 10 je:

A) 20 Б)25 В) 17 Г) 13
7. Број решења једначине 2 x + 1 − 3 x − 2 − 1 = 0 је:

A) 1 Б) 2 В) 3 Г) више од 3
8. Сва решења једначине 7 x + 2 = x + 14 налазе се у интервалу:

A) (5,15) Б) (15,25) В) (25,35) Г) (35,45)
x +1 1− 4 x
9. Решење једначине 2 2
= 0.5 7
је у интервалу:
A) (-4,0) Б) (0,4) В) (4,8) Г) (8,12)
10. Решење једначине log 3 (4 x + 9 ) = 4 припада интервалу:

A) (− 5,5) Б) (5,15) В) (15,25) Г) (25,35)
sin (α + β ) − sin β cos α
11. За све вредности α и β за које је дефинисан, израз једнак је изразу:
sin (α − β ) + sin β cos α
sin α cos β cos(α + β )
A) Б) В) Г) 1
cos β sin α cos(α − β )
x
12. Број решења једначине 2 sin = 1 у интервалу [0, π ] je:
2
A) 1 Б) 2 В) 3 Г) 4
13. Додирна тачка круга уписаног у правоугли троугао дели једну катету на одсечке дужине 3
cm и 21 cm. Обим троугла је:
A) 62 cm Б) 56 cm В) 58 cm Г) 60 cm
14. Основа праве правилне шестостране пирамиде уписана је у основу ваљка, а њен врх лежи у
центру горње основе ваљка. Ако је висина пирамиде H = 6 cm, a njena zapremina V = 12 3cm 3 ,
површина ваљка је:
A) 24cm 2 Б) 32πcm 2 В) 24πcm 2 Г) 48πcm 2
2 x2 y2
15 Позитивна вредност параметра n за коју је права y = x + n тангента елипсе + =1
3 36 20
припада интервалу:
A) (0,5) Б) (5,9) В) (9,12) Г) (12,16)
16 Ако права p : y = kx + n пролази кроз тачку A (2 , 4 ) и нормална је на правој

q : 2 x + 3 y − 4 = 0 тада је:
2 16 3 3 2 8
A) k = − , n = Б) k = − , n = 7 В) k = , n = 1 Г) k = , n =
3 3 2 2 3 3
17. Цена производа повећана је за 12%, а затим нова цена још за 5% и сада износи 940,8 динара.
Првобитна цена износила је:
A) 800 дин Б) 826 дин В) 765 дин Г) 786 дин
18. Ако је други члан аритметичке прогресије a2 = 8 , а пети a5 = 23 , онда је збир првих десет
чланова прогресије S10 једнак:
A) 260 Б) 245 В)250 Г)255
19. Први члан геометријске прогресије a1 = 5 а количник је q = 3 . Колико првих чланова треба
сабрати да би се добио збир 16400:
A) 8 Б) 10 В)12 Г)14
20. Ако је z = 3 + 2i , где је i имагинарна јединица, тада је z 2 − 2iz − 9 − 6i једнако:

A) 0 Б ) − 2i В) 5 − 6i Г) 18
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА УПИС НА САОБРАЋАЈНИ
ФАКУЛТЕТ 26.6.2009.
Шифра задатка 8271
1. Ако су AC = 15 cm и BC = 20 cm катете правоуглог троугла ABC , онда је висина која

одговара хипотенузи AB :
А) 11 cm ; Ц ) 10 cm ; Е ) 12 cm ; Г ) 13 cm ; И ) 9 cm ; Н ) Не знам.
2. Роба је поскупела за 25% . Да би њена цена била иста као пре поскупљења, роба би
требало да појефтини за:
А) 20% ; Ц ) 30% ; Е ) 25% ; Г ) 15% ; И ) 22% ; Н ) Не знам.
1/ 3
 − 2  1  2  2  −1 
3. Вредност израза 2 −   ⋅    је:
  2   3  
1 1
А) 1; Ц ) − 1; Е) ; Г) − ; И) 0 ; Н ) Не знам.
2 2
a 4 − b 4 2a 2 b − 2ab 2
4. Ако је a = 3.2148 и b = 4.2852 , онда израз − има вредност:
a 2 − b2 b−a
А) 56.25 ; Ц ) 2.42 ; Е) 0 ; Г ) 6.25 ; И ) − 2.25 ; Н ) Не знам.
5. Вредност израза 2 ⋅ sin 240 0 − 2 ⋅ cos 135 0 + 3 ⋅ ctg 60 0 је:

А) − 3 ; Ц) 0 ; Е) − 2 ; Г) 3 ; И) 2; Н ) Не знам.
2
6. Ако је f ( x + 5) = ( x − 5) , онда је f (3) једнако:
А) 4 ; Ц) 9; Е) 0 ; Г ) 49 ; И ) 25 ; Н ) Не знам.
7. Ако је остатак при дељењу полинома x 4 − 2 x 3 + x 2 + ax + b полиномом x 2 + x − 6

једнак 3 x + 1 , онда је 2a + b :
А) 2 ; Ц) 3; Е) 4 ; Г) 0 ; И) 6 ; Н ) Не знам.
8. Вредност израза log1 / 8 log( 6

)
2 − 2 log1 / 6 3 је:
1 1 1
А) 3 ; Ц) − ; Е) − ; Г) 2 ; И) ; Н ) Не знам.
3 2 3
9. Вредност израза
(1 + i )2009 ( i је имагинарна јединица ) је:
(1 − i )2009
А) 1 + i ; Ц) −i ; Е ) 1; Г) 1− i ; И) i ; Н ) Не знам.
10. Израз cos 4 x + sin 4 x идентички је једнак изразу:

1 1 1 1
А) 1; Ц ) 1 + sin 2 2 x ; Е ) 1 − sin 2 2 x ; Г ) 1 − cos 2 2 x ; И ) 1 + cos 2 2 x ; Н ) Не знам.
2 2 2 2
11. Дате су тачке M (3, 4) и N ( 1, 2) . Једначина симетрале дужи MN је:
А) x − y + 1 = 0 ; Ц ) 2 y − 2x + 1 = 0 ; Е) 2x + 2 y + 1 = 0 ;
Г) x + y −1 = 0 ; И) x + y − 5 = 0 ; Н ) Не знам.
x 2 − 2 x − 10
12. Скуп свих решења неједначине ≤ 1 је:
x 2 − x − 12
А) (− 3, 2) U (4, + ∞ ) ; Ц ) [2, + ∞) ; Е ) (− 3, 2] U (4, + ∞ ) ;
Г ) (− ∞, 2] U (4, + ∞ ) ; И ) (− ∞, 2] ; Н ) Не знам.
13. У прав ваљак полупречника основе 2 m и висине 3m уписана је правилна

шестострана призма, тако да основе призме припадају основама ваљка. Запремина те
призме је:
А) 9m 3 ; Ц ) 15m 3 ; Е ) 24m 3 ; Г ) 18m 3 ; И ) 12m 3 ; Н ) Не знам.
14. Збир квадрата свих реалних решења једначине x 2 − x − 2 − 4 = 0 је:

А) 10 ; Ц ) 13 ; Е ) 14 ; Г ) 15 ; И ) 16 ; Н ) Не знам
 3 
15. Скуп свих решења неједначине log 1 / 4  x 2 + x  ≥ 1 је: .
 4 
 1  1  3  1
А) (− 1, 4] ; Ц ) − 1,  ; Е )  0,  ; Г ) − 1, −  U  0,  ; И ) [− 1, 0) ; Н ) Не знам.
 4  4  4   4
16. Збир свих решења једначине cos x − 2 sin 2 x + 1 = 0 , x ∈ [ 0 , 2π ] је:

5π 7π
А) 5π ; Ц ) 4π ; Е ) 3π ; Г) ; И) ; Н ) Не знам.
2 2
17. Природних бројева m , за које су решења квадратне једначине mx 2 + 5 x + m − 5 = 0

реална и супротног знака, има:
А) 8 ; Ц) 4; Е) 0 ; Г) 2 ; И) 6 ; Н ) Не знам.
18. Збир свих међусобно различитих реалних решења једначине

2 2
x + 2 x −1 x + 2 x −1
 3 + 8  +  3 − 8  = 6 је:
   
А) 2 ; Ц) 0 ; Е) − 4 ; Г ) 1; И) − 3; Н ) Не знам.
19. Петицу из математике има 7 ученика од којих треба саставити екипу за такмичење.
Ако се екипа састоји од 4 ученика, онда таквих различитих екипа може бити:
А) 18 ; Ц ) 210 ; Е ) 35 ; Г ) 840 ; И ) 12 ; Н ) Не знам.
20. Целих бројева x за које важи неједнакост x + 1 > 5 − x има:

А) 4 ; Ц ) 1; Е) 3 ; Г) 5; И) 2 ; Н ) Не знам.
PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE ZA UPIS NA SAOBRAĆAJNI
FAKULTET 28.6.2010.
Šifra zadatka 8561
1/ 3
 1  1 
−2
 1   
−3
1. Vrednost izraza 3−1 − ⋅   +  −    je:

 3  2   3   
А) 1; Ц ) −2 ; Е ) − 1; Г) 0 ; И) 2 ; Н ) Ne znam.
2. Ako je f ( x + 2 ) = x − 3 , onda je f ( x − 2 ) jednako:

А) 0 ; Ц) x −7; Е) x + 7 ; Г) x +3; И) 5; Н ) Ne znam.
3. Ako su AC = 12 m i BC = 16 m katete pravouglog trougla ABC , onda je hipotenuza AB :

А) 20 m ; Ц ) 26 m ; Е ) 22 m ; Г ) 24 m ; И ) 18 m ; Н ) Ne znam.
4. Vrednost izraza 3 2 ⋅ sin 450 − 2 ⋅ cos 450 + ctg ( −450 ) je:

А) 0 ; Ц) − 2 ; Е ) −1 ; Г ) 1; И) 2 ; Н ) Ne znam.
a 4 − b 4 a 3 − a 2b + ab 2 − b3
5. Ako je a = 5 i b = 1 , onda izraz 3 ⋅ 2 − ima vrednost:
a + b2 b−a
А) 6 ; Ц) − 2 ; Е) 0 ; Г ) 98 ; И ) 24 ; Н ) Ne znam.
6. Roba je u toku godine dva puta poskupela za po 10% . Njena cena na kraju godine veća je
od cene na početku godine za:
А) 20% ; Ц ) 21% ; Е ) 25% ; Г ) 15% ; И ) 22% ; Н ) Ne znam.
5π 5π
7. Vrednost izraza sin 4 − cos 4 jednaka je:
6 6
3 1 1 3
А) ; Ц) − ; Е ) 1; Г) ; И) − ; Н ) Ne znam.
2 2 2 2
8. Vrednost izraza log 6 ( log 4 2 − log 8 2 ) je:

А) −1 ; Ц) 3; Е) 2 ; Г) 0 ; И ) 1; Н ) Ne znam.
9. Ako je ostatak pri deljenju polinoma x 4 + 2 x 3 + x 2 + ax + b polinomom x 2 + x + 1 jednak

2 x + 3 , onda je 2a + b :
А) 2 ; Ц) 4 ; Е) 6 ; Г ) −2 ; И) 0 ; Н ) Ne znam.
(1 − i )
2010
10. Vrednost izraza ( i je imaginarna jedinica ) je:

(1 + i )
2010
А) i ; Ц ) 1− i ; Е ) −1 ; Г) − i ; И ) 1; Н ) Ne znam.
_____________ MilosdStanic
ddddul7d milos;chane-gmail;com
11. Zbir kvadrata svih realnih rešenja jednačine 4 x + 43− x = 20 je:
А) 20 ; Ц) 0 ; Е ) 21 ; Г ) 1; И) 5; Н ) Ne znam.
12. Jednačina prave koja sadrži tačku B(3, 4 ) , a koja je paralelna pravoj 2 x − 4 y + 3 = 0 glasi:
А) 4 x − 2 y + 4 = 0 ; Ц ) 2x − 4 y + 5 = 0 ; Е) x − y + 1 = 0 ;
Г) x − 2y + 5 = 0; И) x + y −7 = 0 ; Н ) Ne znam.
13. Zbir svih realnih rešenja jednačine x 2 + 2 x + 2 x − 1 − 3 = 0 je:

А) 0 ; Ц ) −4 ; Е ) 1; Г ) −2 ; И) 2 ; Н ) Ne znam.
14. Zapremina pravilne šestostrane piramide visine 3 cm i osnovne ivice 2 cm je:

А) 12cm3 ; Ц ) 1cm3 ; Е ) 6cm3 ; Г ) 2 3cm3 ; И ) 9cm3 ; Н ) Ne znam.
15. Broj rešenja jednačine ( sin x ) ⋅ ( 3 − 3sin x − cos 2 x ) = 0 za x ∈ [ 0, 2π ] je:

А) 1 ; Ц) 3; Е) 4 ; Г) 2 ; И) 5; Н ) Ne znam.
16. Skup svih rešenja nejednačine log1/ 8 x 3 > 2 je:

 1  1
А) ( 0, + ∞ ) ; Ц ) ( 0, 2 ) ; Е )  −∞,  ; Г )  0,  ; И ) ( 0, 8) ; Н ) Ne znam.
 4  4
3x 2 + 7 x + 4
17. Skup svih rešenja nejednačine ≤ 2 je:
x2 + 4x + 3
А) [ −1, + ∞ ) ; Ц ) ( −3, − 1) ; Е ) ( −∞, − 3] U ( 2, + ∞ ) ;
Г ) ( −3, − 1) U ( −1, 2] ; И ) ( −3, 2] ; Н ) Ne znam.
18. Celih brojeva m , za koje su rešenja kvadratne jednačine mx 2 + 8 x + m − 6 = 0 realna,

meñusobno različita i istog znaka (oba su pozitivna, ili su oba negativna), ima:
А) 2 ; Ц) 6 ; Е) 8 ; Г) 3; И) 5; Н ) Ne znam.
19. Celih brojeva x za koje važi nejednakost x + 4 < x + 6 ima:

А) 3 ; Ц) 4 ; Е) 7 ; Г) 6 ; И) 5; Н ) Ne znam.
20. Od 20 učenika jednog razreda treba sastaviti ekipu za takmičenje koja se sastoji od 2
učenika. Takvih različitih ekipa može biti:
А) 260 ; Ц ) 132 ; Е ) 124 ; Г ) 840 ; И ) 190 ; Н ) Ne znam.
1. Jеднакокраки троугао ABC има основицу AB = 10 cm и краке AC = BC = 13 cm .

Његова површина је:
А) 30 cm 2 ; Ц ) 40 cm 2 ; Е ) 60 cm 2 ; Г ) 50 cm 2 ; И ) 70 cm 2 ; Н ) Не знам.
2. Ако је f ( x ) = x 2 + 3 x + 5 , онда је f ( x − 1) једнако:

А) x 2 ; Ц ) x 2 + 1; Е) x 2 + x + 3 ; Г ) x2 + x ; И ) 12 ; Н ) Не знам.
3. Роба је у току године два пута поскупела прво за 20% , а затим за 25% . Њена цена на
крају године већа је од цене на почетку године за:
А) 40% ; Ц ) 50% ; Е ) 48% ; Г ) 45% ; И ) 55% ; Н ) Не знам.
1/ 2
  4  11
 
( )
4. Вредност израза 2 + 2 3 − 1  6 +  : 
3 3 
је:
А) 0 ; Ц ) 1; Е) 3 ; Г) 5; И) 4 ; Н ) Не знам.
(− 3)2 − 3 (− 3)3
5. Вредност израза је:
5 (− 3)5
А) 0 ; Ц ) 1; Е) − 2 ; Г ) − 1; И) 2 ; Н ) Не знам.
4 4
a −b
6. Ако је a = 1.7312 и b = 0.2688 , онда израз + 2ab(a + b ) има вредност:
a −b
А) 4 ; Ц ) 5.27 ; Е) 8 ; Г ) 1.2 ; И) 2 ; Н ) Не знам.
i 2011 + i 2008
7. Вредност израза ( i је имагинарна јединица ) је:
i 2008 + i 2005
А) 1; Ц) − i ; Е) i ; Г ) −1; И) 0 ; Н ) Не знам.
π π π
8. Вредност израза sin 2 + cos 2 + cos једнака је:
6 3 3
А) 1; Ц ) 1.5 ; Е ) 0.5 ; Г ) − 0.5 ; И ) − 1; Н ) Не знам.
9. Ако је log 2 3 = a , онда је log 2 48 једнак:

А) 4a ; Ц) 4; Е ) 4a + 4 ; Г ) a + 1; И) a + 4 ; Н ) Не знам.
10. Ако је остатак при дељењу полинома x 3 + 3 x 2 + ax + b полиномом x 2 − x − 2 једнак

5 x − 4 , онда је a − b једнако:
А) 11; Ц) 8; Е ) 13 ; Г) 4 ; И) 6 ; Н ) Не знам.
_ Milos Stanic
11. Збир квадрата свих решења једначине 3 x + 3 + x = 3 је:
А) 10 ; Ц) 4 ; Е) 9 ; Г) 5; И) 2 ; Н ) Не знам.
( )
12. Скуп свих решења неједначине log1 / 3 x 2 − 4 ≥ log1 / 3 (3 x ) је:
А) [4, + ∞) ; Ц ) (0, 4] ; Е ) (− ∞, − 2 ) U (2, + ∞ ) ; Г ) (2, 4]; И ) (− 1, 4] ; Н ) Не знам.
13. Једначина кружнице којој припада тачка M (3, 4 ) , а чији је центар тачка N ( 1, 2 )
гласи:
А) (x − 1)2 + ( y + 2 )2 = 40 ; Ц) y + x −7 = 0; Е ) (x + 1)2 + ( y − 2 )2 = 5 ;
Г ) (x − 1)2 + ( y − 2 )2 = 8 ; И ) x 2 + y 2 = 25 ; Н ) Не знам.
14. Основа праве призме је правоугаоник чије су странице 6m и 8m . Висина призме је

једнака дијагонали основе. Запремина те призме је:
А) 640m 3 ; Ц ) 80m 3 ; Е ) 106m 3 ; Г ) 480m 3 ; И ) 400m 3 ; Н ) Не знам.
15. Број решења једначине tg 2 x + 4tgx + 3 = 0 на интервалу [0, 2π ] је:

А) 4 ; Ц ) 1; Е) 5 ; Г) 3; И) 0 ; Н ) Не знам.
16. Природних бројева m , за које квадратна једначина mx 2 + 5 x + m − 7 = 0 има два

реална решења супротног знака, има:
А) 0 ; Ц) 6 ; Е) 3 ; Г) 5; И ) 1; Н ) Не знам.
2x 2 + 2x − 3
17. Скуп свих решења неједначине ≥ 3 је:
x2 − x +1
А) [2, 3] ; Ц ) (2, 3) ; Е ) (− ∞, 2] U (3, + ∞ ) ;
Г ) (− ∞, + ∞ ) ; И ) (− ∞, 2] U [3, + ∞ ) ; Н ) Не знам.
18. Целих бројева x за које важи неједнакост x + 4 > 16 − x 2 има:

А) 3 ; Ц) 7; Е) 4 ; Г) 9; И) 5; Н ) Не знам.
2 2
( )
19. Збир свих реалних решења једначине 2 + 3 x + 4 x +1+ 2 − 3 x + 4 x +1= 4 је: ( )
А) 4 ; Ц) −8; Е ) 12 ; Г) − 5; И) 9; Н ) Не знам.
20. Троцифрених природних бројева дељивих са 5 , чије су све цифре различите и

припадају скупу { 0, 2, 4, 6, 8 }, има:
А) 12 ; Ц) 9; Е ) 28 ; Г ) 60 ; И ) 100 ; Н ) Не знам.
a 2b  ab 2  a 2 b 2 
1. Ако је J  ab     , a  1.75 , b  1.25 , тада је J једнако:
a 2  b 2  b a 
37 1
А) 9 ; Ц ) 1; Е) 4 ; Г) ; И) ; Н ) Не знам.
8 4
2. Производ свих реалних решења једначине 3 x  12  x једнак је:
А)  12 ; Ц )  18 ; Е)  6 ; Г) 3; И) 6 ; Н ) Не знам.
2  i 2013
3. Комплексан број једнак је:
1 i
А) 1  i ; Ц ) 1 i ; Е ) 1  i ; Г ) 1  i ; И) i ; Н ) Не знам.
4. Дате су функције f1x   x , f 2 x   x 2 и f3  x    x  2 . Тачан је исказ:

А) f1  f 2  f3  f1 ; Ц) f1  f 2  f3 ; Е ) f3  f1  f 2 ;
Г ) f1  f 2  f3 ; И) f1  f 2  f3 ; Н ) Не знам.
5. Ако је log 2 3  a , тада је log 6 4 једнако:

1 2 11
А)  21  a  ; Ц) ; Е) ; Г) ; ; Н ) Не знам.
И)
1  2a 1 a 21  a 
2a
V
6. Ако је лопта запремине V1 уписана у коцку запремине V2 , тада је 1 једнако:
V2
 2   
А) ; Ц) ; Е) ; Г) ; И) ; Н ) Не знам.
8 9 6 4 3
7. Дати су полиноми Px   x 4  2 x3  5x 2  x  7 и Qx   x 2  x  2 . Ако је Rx   ax  b
остатак делења полинома Px  са полиномом Qx  , тада је 2b  a једнако:
А) 11 ; Ц) 5; Е) 1; Г) 9; И) 7 ; Н ) Не знам.
8. Из тачке A3, 4 постављена је нормала n на праву p : 4 x  2 y  1  0 . Ако се праве p

и n секу у тачки S x0 , y0  , тада је x0  y0 једнако:
5 38 39
А) ; Ц) 7 ; Е) ; Г) ; И) 9 ; Н ) Не знам.
2 9 2
9. Нека је an аритметички низ, a 1 4 . Ако је збир првих пет чланова тог низа 90 , тада је
a 15 једнако:
А) 100 ; Ц ) 108 ; Е ) 102 ; Г ) 106 ; И ) 104 ; Н ) Не знам.
10. Шестоцифрених бројева дељивих са 2, код којих су све цифре различите, направљених
од цифара 0 , 1, 2 , 3, 4 , 5 има:
А) 120 ; Ц ) 360 ; Е ) 288 ; Г ) 216 ; И ) 312 ; Н ) Не знам.
_ Milos Stanic
265 .milos chane@gmil.com
1 1
11. Ако су x1 и x2 решења једначине x 2  10 3 x  6 3  0, тада је  једнако:
x1 x2
3 5 3 3 5
А)  ; Ц)  ; Е) ; Г) ; И) ; Н ) Не знам.
5 3 6 5 3
12. Производ свих решења једначине 3x  1  6  x  5 једнак је:

15 45 75
А) ; Ц) 5; Е) ; Г) ; И ) 20 ; Н ) Не знам.
4 2 4
5  3 3
13. Ако је sin   ,     , cos    ,     , тада је cos     једнако:
13 2 5 2
56 16 56 36 16
А) ; Ц)  ; Е)  ; Г) ; И) ; Н ) Не знам.
65 65 65 65 65

14. У троуглу су странице b  3 3 и c  6 , а најмањи угао   . Ако је трећа страница
6
a  b , тада је a једнако:
5 3
А) 2 3 ; Ц) 2 ; Е) ; Г) ; И) 3 ; Н ) Не знам.
2 2
15. Број различитих решења једначине 1  sin 2x  2 sin x  cos 2x на интервалу 0, 3  је:
А) 6 ; Ц) 3; Е) 4 ; Г) 2 ; И) 5; Н ) Не знам.
3x  16
16. Целих бројева који припадају скупу решења неједначине  1 има:
 x 2  11x  28
А) 2 ; Ц) 5; Е) 3 ; Г) 4 ; И ) бесконачно много; Н ) Не знам.
x 2 3 x  4
x 2 3 x 1
17. Збир свих решења једначине 2    17 једнак је:
2
А) 3 ; Ц ) 15 ; Е) 6 ; Г ) 12 ; И) 9; Н ) Не знам.
18. Број свих решења једначине log3 x  1  log3 3x  1  log3 5x  4  2 log3 x  2 је:
А) 0 ; Ц) 3; Е) 1 ; Г) 2 ; И ) већи од 3; Н ) Не знам.
4
19. Неједначина m  1x 2  2mx   0 , m  1, m  R задовољена је за свако x  R , ако и
m 1
само ако m припада интервалу:
А)  1, 2 ; Ц )   , 1 ; Е )   ,  2 ; Г )   2 , 1 ; И )  2 ,   ; Н ) Не знам.
20. Ако је x , y  , x , y  R, 0  x  y , решење система једначина x 2  y 2  51, xy  12 ,

тада је y  x3 једнако:
А)  3 ; Ц) 2 3 ; Е) 1; Г )  1; И) 3 ; Н ) Не знам.
_ Milos Stanic
266 .milos chane@gmil.com
KLASIFIKACIONI ISPIT IZ MATEMATIKE NA
ŠUMARSKOM FAKULTETU
I GRUPA 29. JUNI 2010.
1. Ako su x i y realni brojevi za koje važi 0 ≤ x ≤ 4 i y < 12, koja od sledećih vrednosti ne
može biti vrednost proizvoda xy ?
A) – 2 ; B) 0 ; C) 6 ; D) 24 ; E) 48 .
2. Ako je D dužina dijagonale kocke, tada je njena površina jednaka:

1 2 1 2
A) 2 D2 ; B) D ; C) D ; D) 6D2 ; E) 4D2 .
3 2
3
3. Vrednost izraza 0,000064 jednaka je :
A) 0,004 ; B) 0,008 ; C) 0,02 ; D) 0,04 ; E) 0,2 .
4. Osnovica jednakokrakog trougla iznosi 2 cm. Težišne duži koje su povučene na krake
seku se pod pravim uglom. Površina tog trougla u cm2 iznosi:
A) 1,5 ; B) 2,5 ; C) 2 ; D) 3,5 ; E) 4 .
5. Rastojanje tačke A(1, –1) od prave x + 2y – 4 = 0, iznosi:
A) 2 ; B) 3 ; C) 3 ; D) 4 ; E) 5.
1
6. Ako je x(2x + 1) = 0 i (x + )(2x – 3) = 0, tada je x jednako:
2
1 1 3
A) ; B) – ; C) – 3 ; D) 0 ; E) .
2 2 2
7. Date su funkcije f(x) = 1 – x i g(x) = 2 – x . Tada je izraz f(g(x)) – g(f(x)) jednak:

A) 0 ; B) – x ; C) x ; D) – 2 ; E) 2 .
1 1 sin   sin(  2 )
8. Ako je tg  = i tg  = – , tada je izraz jednak:
2 3 cos  cos(  2 )
1 1 1
A) ; B) ; C) 1 ; D) 2 ; E) .
7 6 5
9. Jednačina log2 (1 – x) = log2 (x – 3) :
A) nema rešenja ; B) ima beskonačno mnogo rešenja ; C) x = 3 je jedinstveno rešenje ;
D) x = 1 je jedinstveno rešenje ; E) zadovoljena je za x = 2 .
10. Teme parabole y = x 2 – 8x + m = 0 biće na x - osi ako je m jednako:

A) 16 ; B) – 4 ; C) 4 ; D) 6 3 ; E) 9 .

Rešenja zadataka iz MATEMATIKE I GRUPA
1. Tačan odgovor je pod E

Kako je x ≤ 4, a y < 12, proizvod xy ne može biti jednak 48.
2. Tačan odgovor je pod A

Površina kocke je
P = 6a2 ,
gde je a dužina ivice kocke. Veza izmedu dijagonale kocke D i ivice kocke a je data
formulom
D
a= √
3
pa je
³ D ´2 6D2
P =6 √ = = 2D2 .
3 3
3. Tačan odgovor
√ je pod E
Kako je 3 0, 000064 = 0.04, imamo da je
qp p
3
0, 000064 = 0, 04 = 0, 2.

Formula za površinu trougla je
aha
P = ,
2
√
gde je a = 2, a ha je visina trougla koja odgovara osnovici a. Potrebno je izračunati
visinu trougla ha koja je ujedno i težišna duž. Trougao ABC je jednakokraki, sa
osnovicom AB. Težišne duži povučene na krakove se seku pod pravim uglom u tački
T. Težišna duž trougla ha je CM i prolazi√kroz tačku T. Trougao √ ABT predstavlja
polovinu kvadrata čija dijagonala iznosi 2 pa je dužina T M = 22 . Kako√ težište
T deli težišnu duž u odnosu 2:1 težišna duž CM, odnosno visina ha iznosi 3 2 2 pa je
površina trougla 1,5.
5. Tačan odgovor je pod E

Neka je ax + by + c = 0 duž. Odstojanje tačke sa koordinatama (x0 , y0 ) od date
duži je
|ax0 + by0 + c|
d= √ .
a 2 + b2
Dakle,
|1 · 1 + 2 · (−1) + (−4)| 5 √
d= √ = √ = 5.
12 + 22 5
6. Tačan odgovor je pod B
Rešenja jednačine x(2x + 1) = 0 su x = 0 i/ili x = − 12 .
Rešenja jednačine (x + 12 )(2x − 3) su x = − 12 i/ili x = 32 .
Dakle, x = − 12 .
7. Tačan odgovor je pod D
Imamo f (g(x)) = 1 − g(x) = 1 − (2 − x) = x − 1 i g(f (x)) = 2 − f (x) = 2 − (1 − x) =
1 + x pa je
f (g(x)) − g(f (x)) = x − 1 − (1 + x) = −2.
8. Tačan odgovor je pod C

Primenom formule za zbir 2 sinusa i zbir 2 kosinusa dobijamo
sin α + sin(α − 2β) 2 sin(α − β) cos β

= = tg(α − β).
cos α + cos(α − 2β) 2 cos(α − β) cos β
Primenom formule za tg(α − β) dobijamo

1
tg α − tg β 2
− (− 13 )
= = 1.
1 + tg α tg β 1 + 12 (− 13 )

Jednakost
log2 (1 − x) = log2 (x − 3)
je zadovoljena ako
1−x=x−3
dakle, x = 2, ali jednačina nema rešenje jer je logb x definisann za x > 0.

Kvadratna jednačina ax2 + bx + c treba da ima jednu nulu, a to je zadovoljeno kada
b2 − 4ac = 0.
Dakle, 64 − 4m = 0 za m = 16.
Na ovom mestu. kandidat upisuje prezime, IME RODITELJA KOJE JE NAPISAO NA PRIJAVNOM LISTU i ime
Prezime, ime jednog roditelja, ime

Prilikom prijavlj ivanj a kandidati ce
na potvrdi o prijavi na Konkurs dobiti
broj koji se upisuje u ova -| polja
Broj prijave
Na svakom formularu sazadacima
nalazi se sifra zadatka koja se prepisuje
u ova s polja
Sifra zadatka
Itedni broj
zadatlca Odgovor j e:
1 A © c D E N
2 A B © D E N
* 3 ® B c D E N
o
o
-
Is 4 A B c D E ®
P-i z/i
*
-
s
5 A B c D © N
Qj
,"
j~
6 A B c
© E N
o ci
T3 7 A B c D E N
Cj
rvn y
8 A B c D E N
O 1/3
9 (A> B © D E N
u
> T3
cfl t -
o
10 A
© c & E N
£ A B c D E
C/3
11 N
Tj '
£ £
1> 12 A 0 c D E N
T3 g
13 A B © D E N
N 14 A B c X E N
© A © c D E N
16 A B c E N
17 n/ A B c D © N
18 A © c D E N
19 A B c E ©
20 A 3sr c D E N

ZBIRKA ZADATAKA (Za Prijemni Ispit Na Razne Fakultete) 2013 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZBIRKA ZADATAKA (Za Prijemni Ispit Na Razne Fakultete) 2013 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Stepenovanje i korenovanje (www.meskrusevac.edu.rs/milos/index.

1. Izračunavanje vrednosti brojevnih izraza

a. Izrazi bez korenovanja

1. ETF MF FiF FH 2002

4. 2008 ETF FiF

5. 2008 ETF FiF

_____________ Milos Stanic

10. 2005 ETF FiF FH

11. 2003 ETF FiF FH

12. TMF 2002

_____________ Milos Stanic

15. 2007 ETF FiF

18. 2006 ETF FiF

20. EkF 2002

22. EkF 2003

_____________ Milos Stanic

) :  5 + 12 6 + 5 − 2 6  je:

1c) izrazi sa racionalnim stepenovima

28. 2008 FON

29. ETF, MF, FiF, FH

30. 2009. FON

_____________ Milos Stanic

31. 2007 FON

32. TMF 2000

34. 2005 FON

35. FON 2001

37. MaF 2001

38. 2009. ETF

2a) Uprošćavanje racionalnih algebarskih izraza

39. TMF 2000

40. 2006 FON

41. 2007 FON

42. EkF 2001

43. MaF 2002

45. TMF 2003

_____________ Milos Stanic

46. TMF 2002

51. FON SF 2002

54. 2009. FON

_____________ Milos Stanic

56. ETF MF FiF FH 2001

2b) Uprošćavanje izraza sa kvadratnim korenom

58. 2008 FON

59. 2005 FON

60. 2003 FON

A) 1,05 B) 1 C) 0,05 D) 1,1 E) 0,0525

62. MaF 2002

63. FON 2000

64. 2003 ETF FiF FH

65. FON 2001

2c) Uprošćavanje izraza sa racionalnim steprnovima

67. TMF 2001

68. 2009. ETF

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na

_____________ Milos Stanic

11. EkF 2001

12. FON SF 2002

13. EkF 2003

15. TMF 2002

17. TMF 2003

19. 2007. FON

20. EkF 2002

21. 2008. ETF