DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

TEHNIČKE NAUKE: GRAĐEVINARSTVO

SEMINARSKI RAD

Tema:

Trasa,plan puta,načini trasiranja i faktori koji utiču na trasiranje

Predmet: Saobraćajnice 2 Studenti: Ensar Numanovic 008005/16

Mentor: Doc. dr Nazim Manić Fatih Avdovic 008022/16

 UVOD

Trasiranje puta je faza u projektovanju u kojoj se uspostavljaju geometrijske zakonitosti sve tri
projekcije i jednoznačno definišu projektne linije u apsolutnom X, Y, Z sistemu.
Rešavanje trasa i plana puta predstavlja prvi problem na koji inženjeri nailaze kada su u pitanju
saobracajnice.Vođenje racuna o načinu trasiranja i faktorima koji utiču na trasiranje takođe je
jako bitan element.Prosečan čovek koji u modernom svetu svakodnevno koristi
saobraćajnice,kako gradske tako i vangradske,najčesce nije upoznat sa kompleksnošću ove
discipline,problemima uklapanja trase puta i okoline,težnjom inženjera za pronalaskom
najkraćeg puta od tacke A do tacke B koja pritom neće narusiti prirodnu sredinu,tokom koje ce
imati lagodno i bezbedno putovanje i ciji ce radovi biti izvedeni uz minimalni budžet.

TRASIRANJE

Pitanje pravilnog vođenja trase je izvanredno složeno i zahteva timski rad

projektanata,planera,ekonomista i geologa.Pre odredjivanja fizičkog polozaja trase neophodno je
prikupiti podatke o saobraćaju,namenama povrsina,rezultatima geoloskih
istrazivanja,fotogrametrijskim snimcima i ekonomskim parametrima koji će najviše uticati na
konacan izbor položaja trase.
Pod trasiranjem se podrazumeva pronalaženje najpovoljnijeg položaja i oblika puta na datom
terenu koji mora zadovoljiti razne faktore,ali i pre svega odrzati kvalitete
puta(stabilnost,ekonomicnost,bezbednost,estetika).
Izvodi se postepeno, u koracima, zavisno od faze izrade projektnedokumentacije, razmere
podloga i značaja putnog pravca.
Prvi korak : Geometrijsko i konstruktivno dimenzionisanje elemenata poprecnog profila, uz
detaljnu analizu svakog primenjenog elementa, kao i analizu mogućnosti etapne gradnje.
Drugi korak: Definisanje granicnih elemenata plana i profila sa stanovista vozno-dinamickih
konstruktivnih i estetskih zahteva (maksimalna dužina pravca, minimalni radijus
horizontalnekrivine, min parametar prelazne krivine, max podužni nagib, min radijusi
konveksnog i konkavnog zaobljenja, min vizure zaustavne i preticajne preglednosti).

Tehnički posmatrano, ovaj proces sadrži sledeće osnovne korake:

 utvrđivanje grube osovine,
 povlačenje nulte linije,
 geometrijsko definisanje projektne osovine i
 analitičku obradu trase.

2
 Gruba osovina

Slika 1
Analizom kritičnih mesta za prelazak preko prirodnih prepreka, uz primenu opštih principa za
vođenje trase, utvrđuju se pozicije tzv. fiksnih ili obaveznih tačaka(FT1 -FTn).Njihovim
spajanjem pravim linijama dobija se gruba osovina.
U ovoj fazi rada treba proveriti vrednost podužnog nagiba na svim odsecima grube osovine, pri
čemu bi procenjena vrednost trebalo da bude jedan stepen manja od maksimalne vrednosti
podužnog nagiba za datu kategoriju puta,tj.

ΔG= ≤maxG-1%

G-orijentacioni poduzni nagib

ΔH-razlika visina
ΔL-najkrace rastojanje izmedju dve tacke

Potrebno je oceniti teren između susednih fiksnih tačaka, što može usloviti izbor novih ili
pomoćnih fiksnih tačaka u slučaju da je prekoračena merodavna vrednost podužnog nagiba.Sa
drugom aproksimacijom grube osovine određeni su sektori sa uniformnim nagibom nivelete, pa
se dalji rad sastoji u razradi nulte linije po pojedinim odsecima. Uopsteno govoreci moraju se
ispuniti svi potrebni standardi u pogledu kategorije puta I standardi saobracaja,a sve to provuci
kroz parametar glavnog cilja puta.Glavni cilj puta predstavlja namenu te saobracajnice,koja se
najcesce ogleda tome koliko ce ona biti koriscena I naravno koja ce vozila prolaziti tim putem.Pa
na osnovu toga deo kolovoza gradske saobracajnice cesto otpada na biciklisticke trake,a na
mestima velikih uspona van grada cesto cemo naici na posebnu traku za spora vozila.
3
 Nulta linija

Nulta linija je putanja konstantnog nagiba koja spaja dve fiksne tacke ,povijajuci se po terenu bez
zamljanih radova. Izlomljeni poligon koji sluzi kao vodic za projektovanje skladnih
geometrijskih oblika. Na karti sa izohipsama odgovarajuće razmere, koja zavisi od nivoa
projekta (generalni, idejni ili glavni projekat) definišu se početna, završna tačka i njihov visinski
položaj.Ove dve tačke se spajaju pravom linijom i u njenoj blizini analizira topografija terena i
obavezne tačke. Najčešći slučaj je da početna i završna tačka ne mogu da se spoje
linijom istog nagiba (sedla i doline), te se problem mora rešavati po deonicama u zavisnosti od
obaveznih tačaka, na primer od A do C iod D do B.

Slika 2
Prvo se nađe visinska razlika između tačaka A i C, tj. ΔH1, a zatim između D i B, ΔH2 Očita se
rastojanje po pravoj od tačke A do E, tj. L1 i od E do B tj. L2i te vrednosti povećaju za 5 do 20%
(procenat razvijanja). Orijentacioni podužni nagibi po deonicama su:

Sledi provera da ΔG1i ΔG2nisu veći od merodavnog uspona usvojenog u prethodnim analizama.
Dužina koraka se sračunava prema formuli:

4
k=

k-duzina koraka
ΔG-orijentacioni poduzni nagib
E-ekvidistanca u metrima (vrednost 0,25)

Sa ovako sračunatom dužinom koraka, pomoću šestara se krene od tačke A i svaki put
‘’zakorači’’ na nižu ili višu izohipsu (zavisno da li se penjemo ili spuštamo), prema tački C. Ako
ne stignemo, odnosno ne prekoračimo pomoćnu tačku C, onda treba korigovati dužinu koraka
promenom L1 ili L2.
Povezivanjem svih tačaka na izohipsama koje su dobijene koračanjem, dobija se nulta linija.
Nulta linija prati terenske oblike i moze samo jednom seci istu izohipsu.
Koracanjem u oba smera dobijamo mikrokoridor.

Slika 3

5
Primer vodjenja nulte linije kod prelaska izrazene bocne doline:

Slika 4
Primer vodjenja nulte linije kod prelaska preko grebena:

Slika 5

6
Kod uskih rečnih dolina sa dosta sekundarnih pritoka, treba odustati od praćenja doline , ako to
ima za posledicu neprekidno zasecanje trase u isturene delove padine. Tada trebatrasu podići na
mirniji i stabilniji deo padine , ili na vododelnicu.

Slika 6

U širokoj rečnoj dolini trasu treba voditi uz ivicu padine , a ne uz rečno korito. Trasa se oslanja
na stabilnije tlo, omogućava se pristupačnost rečnim obalama i ne sprečava se razvoj doline.Na
prelasku rečnih dolina birati najuža mesta sa zdravim padinama i stabilnim hidrauličkim
režimom vodotoka. Mostovi podređeni trasi, mogu biti u horizontalnoj i vertikalnoj krivini,
izuzev kod plovnih reka.

Slika 7

Kod opruženih padina u brdovitom terenu trasa se void osunčanom stranom. Time se postiže
geotehničkastabilnost, oceđivanje i prosušivanje kolovoza i manji eksploatacioni troškovi.

7
 Slika 8
U ravničarskim predelima se preporučuje vođenje trase na plitkom n a s i p u v i s i n e 1 d o 2 m .
Time se postiže bolja preglednost puta, jednostavnijeodvodnjavanje kolovoza, smanjuje se
uticaj podzemnih voda,minimalno je zavejavanje u zimskim uslovima i put se dobro uklapa u
pejzaž.
Voditi put dalje od objekta koji zagađuje prirodnu sredinu (cementare, kamenolomi...) ili
kojima put remeti prirodnu sredinu (škole, bolnice, rekreativni centri...).
Osim navedenih principa, stalno imati na umu činjenicu da s t a b i l n o s t p u t a d i r e k t n o
z a v i s i o d e f i k a s n o s t i s i s t e m a z a prihvatanje površinskih i podzemnih voda.

8
Geometrijsko definisanje projektne osovine:

Najjednostavniji način trasiranja osovine puta je sa pravcima i kružnim krivinama uz pomoć

tangentnog poligona. To je veoma blisko klasičnom postupku i u savremenom trasiranju se
koristi samo na situacionim podlogama razmere 1 : 10.000 do 1 : 25.000.
Ovde se aproksimacija nulte linije vrši isključivo kružnim krivinama (uz pomoć šablona), pa se
zatim one povezuju tangentnim pravcima.Kod uklapanja kružnih krivina (Ri ³ min R), potrebno
je da aproksimacija nulte linije bude ostvarena tako da ona ravnomerno oscilira oko izabranog
kružnog luka. Time se postiže ujednačen bilans zemljanih radova(usek - nasip). Na karti se zatim
definišu temena poligona trase, čime se formira tangentni poligon i grafički utvrđuje položaj
elementarnih tačaka koje označavaju početak i kraj krivine (PKi, KKi).Ovde se mora voditi
računa da se obezbedi dovoljna dužina međupravaca (100 – 250 m) za smeštaj budućih prelaznih
krivina, kao i da prelomni uglovi (ξ) to omoguće.
Posle ovih provera, pristupa se grafičkom stacioniranju osovine na
hektometarskom rastojanju, čime se otvara pristup za ispitivanje trase u vertikalnoj projekciji.

Analitička obrada trase

Vezni i prelomni uglovi:

β= -

=180 - ili = -

9
 Slika 5

Na osnovu sračunatih dužina između temena i prelomnih uglova,određuju se:

- dužine tangenti kružnih lukova (bez prelaznica),
- međupravci,
- prelazne krivine,
- elementi krivina sa prelaznicama, (tangente, usvojene prelazne
krivine i kružni lukovi),
- stacionaža,
- podužni nagibi,
- radijusi vertikalnih krivina,
- vitoperenje,
- položaj i veličina objekata (propusti, mostovi i tuneli).
Kao rezultat ovog proračuna dobijaju se situacioni plan, podužni i poprečni profili.

10
 Slika 6

Situacioni plan puta u razmeri R=1:10000

11
 Slika 7

NAČINI TRASIRANJA

Osnovni postupak u trasiranju(nacin trasiranja),tj odredjivanju polozaja osovine puta je

,,vizuelni-na licu mesta'',kada se kompletno trasiranje izvodi na terenu.On se primenjuje za malo
opterecene puteve,kratke deonice i parkove.Prvo se ističu temena,koja definisu glavne pravce
pruzanja trase,a zatim umecu krivine imajuci u vidu vozila koja ce koristiti
saobracajnicu.Veritkalna osovina u ovom slučaju prati teren.U ovakvim "projektima" ocigledno
je da polozaj osovine ne utiče mnogo na troskove gradjenja ili odrzavanja.
Medjutim,kod opterecenijih puteva gde se projektanti susrecu sa nizom ograničenja u pogledu
veličine radijusa,daljine preglednosti,poduznim nagibima,količinama radova itd. treba ici na
najbolje resenje.Pomocna sredstva za izbor najboljeg resenja su topografske karte srednje
velicine ( R= 1:1000 do R= 1:5000) i računar.

FAKTORI KOJI UTIČU NA TRASIRANJE

12
Sa planerskog aspekta dva osnovna faktora koja utiču na trasiranje su:
-odnos trase prema naseljima
-odnos trase prema prirodnoj sredini

Odnos trase prema naseljima

Da bi put mogao u potpunosti da odgovori svojoj nameni, treba težiti da se poklope linije želja
saobraćajnih tokova i trase puta.
U okviru određenih nivoa usluge težiti što manjim promenama nivelete i horizontalnih krivina.
Izbegavati nagle promene u preglednosti, posebno blizu ukrštaja.
U blizini naselja uvek proći obodnim zonama, na odstojanju koje će biti u saglasnosti sa
njihovim urbanističkim planovima razvoja.Lokalni putevi služe za povezivanje naselja koja
predstavljaju glavne izvore i ciljeve putovanja, pa zato prolaze kroz sva naseljena mesta.
 Regionalni putevi služe saobraćaju većeg dometa (do 60 km), obilaze manja mesta seoskog
tipa, tangiraju veća naselja a prolaze kroz gradove sa više od 20.000 stanovnika. Na regionalne
puteve se vezuje mreža lokalnih puteva, a oni sami se vezuju za mrežu magistralnih puteva.
 Magistralni putevi čine osnovu državne putne mreže. Na njima je dominantan saobraćaj
velikog dometa, pa zato oni treba da obilaze sva naselja i gradove do 20.000 stanovnika,
tangiraju gradove srednje veličine (20.000 do 50.000 stanovnika), a direktno prolaze kroz
gradove sa više od 50.000 stanovnika, koji imaju značaj regionalnih centara.
 Autoputevi obavezno obilaze sva naseljena mesta. Opravdanje za prolazak kroz gradsko tkivo
postoji samo kod velikih gradova (više od 500.000 stanovnika) gde 75% saobraćaja sa autoputa
ima svoj cilj.

Slika 7

13
 Odnos trase prema prirodnoj okolini

Prilikom izgradnje novog puta koristiti što je moguće više položaj postojećih starih puteva zbog
troškova eksproprijacije, građenja i održavanja.
Uvek ići radije ivicama nego kroz sredinu, da bi se izbeglo građenje poprečnih komunikacija.
Kod trasa koje prate široke rečne doline, normalan položaj trase je uz ivicu padine - na taj način
se trasa oslanja na stabilnije tlo i omogućava se pristupačnost rečnim obalama, ne sprečavajući
razvoj doline i šire korišćenje reke.
Ne presecati, već obilaziti postojeće ambijentalne celine kao što su šumski kompleksi, zemljišta
visoke agrikulturne vrednosti, prirodni rezervati, izvorišta voda, lovišta, istorijski kompleksi i sl.

Kod uskih rečnih dolina sa dosta sekundarnih pritoka, treba odustati od praćenja doline, ako to
ima za posledicu neprekidno zasecanje trase u isturene delove padine.Tada treba trasu podići na
mirniji i stabilniji deo padine, ili na vododelnicu.

Put ne sme da bude veštačka prepreka koja remeti ustaljeni mikroklimat.

Tako na primer u uskim dolinama je bolje rešenje vijadukt nego nasip.

Slika 8

14
 Slika 9

Izbegavati dugačke pravce koji ostavljaju monoton utisak deluju zamarajuće. Krutost prave linije
može se ublažiti velikim radijusom krivine (u krivini se mnogo lakše ceni i brzina vozila koje
dolazi iz suprotnog pravca).
Treba izbegavati kratke međupravce između istosmernih krivina.
Kratka krivina sa kratkim tangentama između pravih linija deluje optički kao prelom. Ovo se
može izbeći primenom većeg radijusa koji u principu treba da je što veći što je manja promena
pravca.
Izbeći velike razlike u poluprečnicima uzastopnih krivina koje
utiču bitno na brzinu vožnje.

Za uspostavljanje skladnog odnosa između puta i prirodne sredine treba slijediti principe:

- ne narušavati postojeće ambijentalne cjeline: kompaktni šumski kompleksi, voćnjaci,

vinogradi, maslinjaci, prirodni rezervati, izvorišta, istorijske cjeline.

Slika 10

Ekonomija i pomocne discipline u trasiranju

15
Pomocne discipline koje pomazu u trasiranju puteva su svakako geologija,hidrologija I disciplina
nad svim disciplinama,ekonomika.
Geologija se smatra jednom od najstarijih nauka,a bavi se proučavanjem Zemlje, njenog
nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture.Kada se mogucnost koriscenja
predlozene trase dovede u pitanje,prvi u pomoc priskacu geolozi,koji svojim istrazivanjem daju
na uvid specifikacije terena,njegov sastav,homogenost,nosivost I upotrebljivost.Kod mesta
velikih useka osiguravanje trase od obrusavanja brda ili klizenja drobine niz isto jako je bitan
detalj,kao I naravno pravilan odabir materijala za nasip,a sve to radi se uz pomoc stucnjaka
geologije.
Kada su u pitanju padavine(sneg,kisa),razne prirodne nepogode pracene olujama,svrsi sluzi
druga pomocna disciplina,a to je hidrologija. Hidrologija je nauka o vodi I njenim fizičkim
svojstvima i pojavljivanju u prirodi. Voda je jako bitan faktor,jer kao tecnost kojom smo okruzeni
I koja je najzastupljenija od svih tecnosti,najcesce dolazi u kontakt sa nasom trasom,odnosno
putem.Voda moze izazvati velike problem,svojim pritiskom,iznenadnim bujicama sa nanosima
otpadnog materijala ili jednostavno poplavama.Za sve ovo I jos mnoge druge stvari,kao sto su na
primer dimenzionisanje I pravilno smestanje kanala za odvodnjavanje obraticemo se
hidrolozima.Fuzijom ove dve discipline dobijamo jednu jedinstvenu disciplinu,hidrogeologiju,a
bavi se podzemnim vodama.
Ekonomika, kao drustvena nauka,proučava ekonomske sisteme, tj. konstituciju i funkcionisanje
tih sistema, iako danas postoje mnoge naučne discipline koje se bave konstitucijom i/ili
funkcionisanjem ekonomskih sistema.Kao sto smo vec rekli pri izradi trase uzecemo u obzir
razne faktore,od odnosa prema naseljima i prirodnoj sredini,istrazivanja
geologa,hidrologa,hidrogeologa,razne fotogrametrijske snimke,nameni povrsina itd,ali uvek na
kraju moramo podvuci crtu I izracunati da li se nesto isplati graditi.Stoga,ekonomika I uopste
efikasnost investicije,odnos ulozenog novca I ukupnog dobra koji donosi put u najvecoj meri
odredice polozaj trase.

16
 LITERATURA

 Docent dr Matić Bojan(dipl. gradj. Inž.),"Trasiranje i obeležavanje

puteva;Metodologija projektovanja puteva";Arhitektonsko-gradjevinski
fakultet Banja Luka,predavanje.
 Docent dr Drasković Danislav(dipl. gradj.Inž.), "Tehnika trasiranja
puteva";Panevropski univerzitet Aperion;predavanje

 Prof. dr Aleksandar Cvetanović (dipl. gradj. Inž.), .), “Osnovi puteva”; Javno
preduzeće ,,Putevi Srbije’’.

 Prof. dr Aleksandar Cvetanović (dipl. gradj. Inž.), Borivoje Banić (dipl. gradj.
Inž.), “Osnove saobraćanica”; Javno preduzeće ,,Putevi Srbije’’.

Sadrzaj
UVOD...........................................................................................................................................................2

TRASIRANJE.................................................................................................................................................3

Gruba osovina..........................................................................................................................................3

17
 Nulta linija...............................................................................................................................................4

Geometrijsko definisanje projektne osovine:..........................................................................................6

Analitička obrada trase............................................................................................................................6

NAČINI TRASIRANJA.....................................................................................................................................8

FAKTORI KOJI UTIČU NA TRASIRANJE...........................................................................................................8

Odnos trase prema naseljima..................................................................................................................8

Odnos trase prema prirodnoj okolini.......................................................................................................9

Ekonomija i pomocne discipline u trasiranju.............................................................................................10

LITERATURA...............................................................................................................................................12

18