ОРГАНИЗАЦИОНА ПСИХОЛОГИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА

Организација представља скуп индивидуа које се окупљају око извршења неког циља.
Организације могу бити различите по величини. Неке организације могу имати три до четири
члана, док неке имају хиљаде људи, често и расуте на различитим континентима. Организације
варирају и по структури. У случају репресивних организација један ауторитет доноси све одлуке и
комуникација је ограничена на то. Код мање репресивних организација односи су мање
хијерархијски организовани, па је и комуникација слободнија.

Организације такође имају формалну и неформалну структуру. Формална структура је

усмерена према потребама организације, продуктивности. Неформална организација је
орјентисана према људима и задовољењу психолошких и социјалних потреба. При том, свака
организација прави своју мрежу комуникације која прописује канале и путеве којима се поруке
крећу.

Многе организације имају за циљ новац и профит. Оне овај циљ остварују кроз низ
подциљева. Ако се треба зарадити, то се реализује кроз низ активности на различитим пољима и у
различитим секторима. И појединци имају свој циљ који реализују кроз различите подциљеве.
Уколико желе новац, ангажоваће се у извршавању задатака, ако желе социјалну подршку, трагаће
за ширим кругом пријатеља на послу.

ОРГАНИЗАЦИОНА КОМУНИКАЦИЈА

Организациона комуникација обухвата путеве и канале којима се поруке крећу кроз

организацију. Комуникација варира у зависности од величине организације. У малим
организацијама од три до четири члана комуникација је једноставна. Што величина организације
расте, то се и комуникација усложњава. У великим организацијама са више хиљада људи, она
постаје прилично компликована. Организациона комуникација прати организациону структуру.
Формална комуникација је усмерена на продуктивност и она је организационо санкциопнисана.
Неформална комуникација је усмерена на појединца и она је друштвено санкционисана. Оно што
се санкционише је непоштовање установљених правила и норми, било да су они формалне или
неформалне природе.

На организациону комуникацију утичу превасходно два фактора: Култура у којој се

комуникација одвија. Поруке које су ефективне у САДу, на пр., могу бити потпуно неефективне у
Јапану. Такође, домицилна култура ут5иче на комуникацију где год да се она одвија јер кеоз њу
људи рефлектују одлике своје културе. Стога је други значајан фактор успешне комуникације
схватање- разумевање конмуникације. Успешна комуникација захтева разумевање и сопствене,
али и културе друге преговарачке стране. Такође, стручни језик овде игра улогу јер свака струка
располаже њој иманентним језиком.

Врсте комуникације у организацији

Комуникација на горе односи се на поруке које се преносе са нижих хијерархијских нивоа према
вишим слојевима., на пр., када радници шаљу поруке менаџменту. Овај тип комуникације се
обично односи на: активности везане за посао; проблеме и нерешена питања везане за посао;
идеје за размену и сугестије; емоције према организацији, послу и другим радницима.. Овај тип
комуникације даје менаџменту неопходну повратну информацију о радном моралу и
потенцијалним изворима незадовољства запослених. Она одражава и степен осећаја
организаципоне припадности и пружа менаџменту могућност да добија нове идеје од запослених.

Овај тип комуникације носи и неке проблеме:

- Поруке које иду ка менаџменту често су поруке за које се очекује да менаџмент хоће да их
чује
- Запослени зазирз да пошаљу негативне поруке у страху да ће бити схваћени као „бунџије“
- Менаџмент показује тенденцију да негативне поруке од запослених не чује и не одговара
на њих јер је преокупиран продуктивношћу. Када се овакве поруке игноришу, запослени
схватају да нема ни сврхе слати их.
- Некада поруке уопште не стижу до менаџмента јер тзв. „чувари порука“ врше цензуру и
блокирају њихово кретање.
- Некада менаџмент, преокупиран слањем порука на доле губи капацитет за пријем порука
одоздо. Менаџери су више навикнути да буду извор информација него да слушају
- Физичка удаљеност менаџмента од запослених

Шта треба урадити?

- Успоставити систем без страха за комуникацију на горе. Многе организације имају кутије у
које запослени убацују анопнимно своја мишљења, замерке, сугестије итд.
- Награђивање коментара радника и одговарање на њих чиме се ставља до знања да су они
примљени и размотрени
- Елиминисањењ непотребних препрека које не дозвољавају да поруке иду на горе
- Установљавање погодних канала за комуникацију са менаџментом при чему је важно
усклађивање тих канала са културолошким одликама средине у којој организација
функционише

Комуникација на доле се односи на поруке које се шаљу са виших ка нижим

хијерархијским нивоима. Најочигледнији пример ове комуникације су наређења. Упоредо
са наређењима иду и пратећа објашњења, процедуре, саопштавање циљева итд.
 Менаџери су такође одговорни и за оцењивање радника и њихово мотивисање.
Примећено је да они запослени који су задовољнији послом имају бољу комуникацију са
менаџментом.
Проблеми комуникације на доле:
- Менаџмент и посао често говоре различитим језицима. Неки менаџери на знају како да
свој језик учине разумљивим запосленима тим пре што су они често образованији и имају
развијенији технички језик од запослених
- Неразликовање од стране менаџмента потребних од непотребних информација. Давање
премало информација спречава запослене да ефикасно радер, а давње превише
информација доводи до информационог пореоптерећења.
Комуникација на доле ће бити ефикаснија ако:
- Менаџмент користи речник који је запосленима познат и избегава технички жаргон који не
разуме свако
- Даје довољно информација за ефикасно функционисање, а не доводи до информационог
преоптерећења
- У случају комуницирања негативних порука менаџмент треба да буде пажљив како би
избегао повреду дубоких осећања или културолошкоих уведрења својим критицизмом.

Латерална комуникација се односи на размену порука између запослених који су на

истом хијерархијском нивоу. Овакве поруке се крећу између различитих одељења
организације или једнаких хијерархијских нивоа различитих организација. Она служи
координацији различитих активности у организацији или између организација. Оваква
комуникација олакшава размену проблема, метода, мишљења и помаже организацији да
неке проблеме реши, а да неке избегне. Она, такође, гради радни морал и степен
задовољства послом.
Неки проблеми латералне комуникације:
- Специјализовани језици које поједини делови организације развијају. Припадници једне
струке имају своје термине које не разуме свако, а такође, и различити правци у оквиру
једне струке користе своју терминологију
- Тенденција запослених у организацијама да виде своју област као најважнију за успех
компаније. Овакав став спречава да се увиди значај рада других, а тиме и размену идеја. С
друге стране, компшлексност задатака у модерном пословању је таква да они често
захтевају тимски рад.
- Компетитивност у организацији често спречава да латерална комуникација буде фер уз
стварну размену знања идеја и ресурса.

Стога треба знати да:

- Лична специјалност има властити технички жаргон који треба објаснити другима
- Видимо компшлетну организациону слику и важност појединих подручја у љој
- Балансирати потребе организације које су засноване на кооперацији и система који
награђује такмичење. У многим случајевима кооперација не наноси индивидуалну штету.
 Неформална- грожђаста комуникација не следи формалну организациону структуру као
што то чине претходни облици комуникације. Ова комуникација напредује дуж формалне
организације, али има властити живот и тиче се пре запослених и њихових социјалних
потреба него организације. Она повећава стање стабилности и тиме даје кредибилитет
организацији.
Грожђаста комуникација расте како расте величине организације и што је
активнији формални комуникациони систем, то је активнији и неформални. Грожђаста
комуникација се највише користи кад: постоје велики проблеми или велике промене у
организацији; јавља се нова информација јер нико не жели да пртепричава старо; када се
одвија лицем у лице. Грожђаста комуникација је најактивнија непосредно након догађаја
о коме се комуницира и најлакше се активира када се новости тичу интимности,
пријатељства и друштва. Иако је саставни део сваке организације, ова комуникација се не
дешава тако често као што се мисли јер њој не погодује стабилна и сигурна клима. Оно што
је развија јесу двосмислености и тајне организације. Ипак, ову комуникацију одликује и
висока тачност- скоро 75-95% грожђастих порука су, бар у основи, тачне иако се детаљи
често и пропуштају.
Проблеми грожђасте комуникације:
- Тешко је открити оригинални извор поруке јер она толико кружи да јој се не може
поуздано ући у траг. Због тога је тешко открити и истинитост или неистинитост поруке
- Пролазећи кроз велики број корисника, ове поруке се искривљују што замагљује верност
информације
- Ова комуникација може имати и негативан морални аспект јер често процури пре него што
је постављен оправдан основ или дато логично објашњење. На пр., може кренути
информација да ће одељење бити смањено за пет људи, да се то схвати као најава
отпуштања, а да, уствари, петоро људи иде у пензију.

Препоруке:
- Важно је разумети улогу грожђасте комуникације у организацији. Неки менаџери је виде
као непријатност, али она, у ствари, одражава потребу људи да брину о организацији,
разговарају о њој и о послу као о важном животном интересу. Она је идеални медијум за
социјалну комуникацију што запослене држи у кохезији
- Иако је генерално тачна, ова комуникација може бити и искривљена, те је треба третирати
као пробну- могуће, али не и неопходно истиниту
- На било којој позицији у организацији, ову комуникацију треба слушати јер нас она може
увести у догађаје који ће утицати на будућност организације.

Информационо преоптерећење

Са данашњим развојем технологије, информационо преоптерећење постаје велики

проблем. Информације се тако брзо стварају и шире кроз организацију да често заборављамо да
оне треба и да се прераде и употребе на користан начин. Технологија је ширење информација
учинила брзим и јефтиним, али нам сад треба технологија да их исто тако брзо читамо и
користимо. Још један извор преоптерећења је и тај што менаџери често пре растурају
информације о проблему него што га решавају. Информационо преоптерећење абсорбује много
времена на свим нивоима хијерархије и тиме умањује време за извршење задатака. Са друге
стране, код запослених се ствара забуна о томе које информације треба користити одмах, које
могу да се одложе, а које су непотребне.

Препоруке:

- Размислите пре него што шаљете поруку о томе коме је шаљете, не морају свио све да
знају
- Искористите информације које вам долазе и онда их одбаците
- Ослободите се различитих копија, задржите само оригинал
- Сумирајте потребни материјал, направите закључак и одбаците остало
- Направите селекцију између материјала који треба да задржите и оног који само заузима
место.

Моћ слишања

Када је о слушању реч, постоји разлика између чути некога и слушати. Она је важна
јер циљ пословне комуникације јесте и да се пренесе то што смо чули ономе коме треба.
Зато људи који поседују моћ слушања, у пословном свету, постају и сами имаоци моћи.
Постоје моћни и мање моћни слушаоци. Моћни слушаоци слушају активно,
концентришу се на оно што је речено. Мање моћни слушаоци слушају пасивно, мислећи на
нешто друго. Моћни слушаоци одговарају визуелно, покретима слагања, фацијалном
експресијом, . Одговарање са превише или премало реакција указује на слабију моћ
слушања. Премало говори са на слушамо, а превише да не слушамо критички. Моћни
слушаоци више фокусирају очни контакт. У комуникацији, нормалан очни контакт је
интермитентан- гледањер у очи говорника,, скретање погледа, па опет у почи говорника. У
комуникацији у малим групама, контакт очију је обично чешћи. Играње косом, оловком и
сл. указује да смо пре усмерени на себе него на говорника.
Моћни слушаоци избегавају да ометају говорника у конверзацији јер је неометање
главно правило у бизнис комуникацији које моћни људи следе, а мање моћни не. Моћни
слушаоци, такође, праве повремено белешке. Прављење премало белешки говори о
незаинтересованости док прављењер превише белешки говори да слушалац не прави
разлику између битног и небитног.
НЕВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА

Невербална комуникација или говор тела испољављ се кроз различите исказе без речи.
Тело може да се посматра изоловано или у простору. Када га посматрамо изоловано, онда оно
првенствено говори о психолошким и културолошким особинама комуникатора. Када га
посматрамо у простору, као део социјалне средине, онда нам оно говори о социо-психолошкој и
културолошкој реакцији комуникатора на околину. Невербална комуникација се најчешће
манифестује кроз: телесне покрете, телесне додире, физичко растојање, невербално обележје
говора и изглед.

Многа истраживања говоре о томе да је невербална комуникација важнија од вербалне.

Приликом презентације у четири ока, у утиску који остављамо учествују: речи са 7.10% утиска, боја
гласа са 20-30% утиска и говор тела са 60-80% утиска. Приликом формирања првог утиска
доминантни утицај имају израз лица, поглед, покрет и положај тела. Невербалном комуникацијом
откривамо да ли је неко активан или пасиван, објективан или субјективан, креативан или
монотон, стваран или лажан, доминантан, равноправан или подчињен итд. Зависно од тога
колико смо свесни коју поруку пружамо, невербална комуникација може бити свесна, несвесна
или манипулативна. Када имамо свесно контролисане покрете говоримо о свесној невербалној
комуникацији9. Када су покрети несвесни и условљени као реакција на саговорника, имамо
несвесну невербалну комуникацију. Мани+пулативна комуникација се плански увежбава како би
се покрети, мимика и гестикулација показали природнима. Она се углавном користи у тешким
преговарачким процесима и има за циљ да створи погрешну слику о мотивима код слушаоца.

Невербалне исказе не треба тумачити изоловано, већ као скупове исказа, у склопу осталих
гестова. На пр., чешкање по глави се може изоловано схватити као знак неповерења или
незаинтересованости, али можда саговорник има перут или се презнојава. Невербалне исказе
треба тумачити и у склопу са вербалним исказима. Говор тела говори више од речи и уколико се
он не поклапа са вербалним исказом, онда вербални исказ није искрен. Неко може зевати док
разговара са нама, а кад га питамо да ли му је досадно, рећи да није. Овде постоји несагласје.
Тумачење невербалних исказа треба бити у складу са целокупним контекстом. Ако видимо неког
да седи у парку згурен и са склопљенима рукама, можемо помислити да је дефанзиван и повучен,
а да је узрок уствари хладно време. Али, ако неко тако седи у топлој просторији, онда то има
психолошко значење. Најзад, невербалне исказе старијих људи је тежће читати него код младих,
што због већег искуства, што због ослабљеног тонуса мишића.

Често оно што називамо интуицијом, уствари значи прочитану невербалну комуникацију
Када кажемо да осећамо да нас неко лаже, уствари опажамо да се његова невербална
комуникација не слаже са речима које изговара. При том, истраживања показују да су жене
способније за читање невербалних сигнала, те се често каже да оне имају бољу интуицију. Ово се
углавном повезује са тим да жене , услед тога што са својом децом, у првим годинама,
доминантно комуницирају невербално, стичу више искуства у тумачењу овакве комуникације.