Јелена Вуић, 2012/0106, 01.

Значење лексеме “бисер” у Речнику САНУ

Речник САНУ спада у речник великог обима, тзв. тезаурус, који исцрпније показује
лексичке категорије, у коме се налази позамашан број речи једног језика и њиховог
значења. Први том речника објављен је 1959. год.; представља речник савременог српског
језика, који обухвата период Вука па све до данас. До данас је објављено 19 томова,
последњи објављен том 2014. год. и до сада је обрађено око 200.000 речи, а предвиђа се,
да ће до последњег тома, којих ће бити око 30, бити обрађено око пола милиона речи.

Лексема бисер има 4 значења, с тим што у оквиру тих значења налазе се и нека
подзначења тако у првом (примарном) значењу налазе се два , остала секундарна значења
као друго и четврто немају подзначења, док треће има 3 подзначења, која ћу приказати у
даљем тексту.

Уз одредницу (реч која се дефинише) налази се податак о граматичкој категорији, да је то

именица мушког рода, како она гласи у генитиву множине као и акценат у датом падежу,
а дефиниција одреднице је описна, после које следе и примери који се односе на дату
дефиницију, што би у речнику изгледало на следећи начин:

бѝсер м (ген. мн. бисера) 1. седефаста скупоцена зрнца,

обла или крушкаста, која се стварају у неким шкољкама
и служе као украс (ретко у значењу једног зрна);
исп. бесцен1, перла.- Бисер Мара по језеру брала
(НП Вук Ι, 201). Бисер ниже Бисер беговица
(НП Вук 6, 188). Сабрао... свећњаке златом оковане и
бисером украшене (Радон. Ј. 7, 60). Гужву бисера обесила
О врату (Ћор. С. 12, 174).

1
Из примера ове дефиниције изводим закључак, да је бисер конкретна појава, опипљив
предмет, који служи као украс: Сабрао... свећњаке златом оковане и бисером украшене
(Радон. Ј. 7, 60). тј. украшавање, као и: Гужву бисера обесила о врату (Ћор. С. 12, 174).
додајући при томе, служи у изради женског накита као што се и види у примерима.

Такође из ове дефиниције види се јасност лексеме, под тиме подразумевам да нису
потребна дубља, детаљнија значења и објашњавања лексеме, већ је тим примарним
значењем уобличено све оно што означава бисер, све његове особине, односно сва
значења, док су друга, секундарна значења управо и настала захваљујући примарним
значењем, из кога се могу развити нова значења, па и нове лексеме (које су дате даље у
речнику као нпр.: Бисера ж име, бисерасто, бисерац и др. ), управо из сема примарног
значења, што се да приметити у секундарним значењима и њиховим подзначењима, да је,
како сам ја запазила, једна од продуктивних сема, дакле када се семантички садржај
разложи на компоненте, онда једна од сема јесте боја односно седеф, и тако је управо та
боја бисера условила друга значења која наводи речник, наравно поред те семе постоје и
друге које ћу поменути у даљем тексту.

Као што сам већ указала, да у оквиру првог и трећег значења има два и три подзначења,
тако у овом првом наилазим на 1.) (како је обележено у речнику) подзначење са
квалификатором фиг. у значењу нешто лепо, драгоцено. Управо ово значење драгоцености
могу узети такође као једну од продуктивних сема, и то добијено радијалном полисемијом
чије примарно значење означава скупоценост, док овде значи драгоцену вредност али не
материјалну: пр.: За неке песме речено је да су “бисер” (Џонић У., Шапч. 13, XLIX).
Дакле, све оно што је нама вредно, нематеријално, оно што је јединствено, што за нас
представља највећу вредност попут бисера.

Споменувши доминантну сему- седефаста боја, управо од 2.) подзначења креће да

доминира и кроз даља значења и примера. Конкретно у 2.) подзначењу поред седефасте
боје јавља се и сема облика- обло, крушкасто, дефинише се као: у песничком казивању:
сузе, капљица зноја, капљице воде, зуби и др. Тако је овде значење попримило и облик и
боју: Ја видех сјајан бисер како је окитио његове дуге трепавице (Весел. 14, 248), Зовем
Анђу: “Дед’, сејо, да ти браћа види бисер.” Она искези зубиће (Весел. 8, 75). У осталим
значењима, настала радијалном полисемијом, наилазимо на разноврсне називе лексема из
агрономске, ботаничарске терминологије. Тако је у 2. значењу дат квалификатор агр. који
означава врсту белог грожђа; вино које је направљено од тог грожђа. У 3. значењу је
представљен квалификатор бот. са трима подзначењима односно са трима називима
биљака, а то су калина, ђурђевак и тамариска, тако су све три биљке ситне, обле,
беличасте што задовољава критеријум по коме сам већ напоменула доминантност сема.
Поред ових именица на крају је, после четвртог значења, дато још два квалификатора за
агр. у значењу врсте пенушавог вина- фрушкогорски бисер, врста стоног грожђа- чадски
бисер као и изр. ситан бисер- врста народног кола. Пређашњим излагањем, објашњавањем
значења лексеме бисер, последње, четврто значење је (у придевској служби у
полусложеницама)- како наводи речник, све оно до сада речено о значењима лексеме,
обједињено у примерима полусложеница попут: Бисер роса покапала | јоргован (Петр.
Мил. 1, 15)., Друга (песма) ти је светла, чиста | К’о из мора бисер-зрна (Поп. Мита 1,
120).

С обзиром да Речник САНУ треба богатије да опише значење речи, поред свих ових
значења лексеме, савремени српски језик, путем жаргонизма, познаје још једно значење,
које према свему судећи се није могло наћи у овом речнику из разлога времена у коме је
речник издат и време које није познавало то значење, али се сада може освежити речник,
значење лексеме, и додати још једно, које у жаргону означава лапсус или изречену
глупост2 , али такође може означавати и шалу, па и особину некога ко се шали, онда се за
њега каже да је бисер, имајући позитивну конотацију, да је та особа ведрог духа, уме да се
нашали, и да пријатно насмеје средину, друштво у коме се налази.

2
Андрић, Д. 1976. Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза. БИГЗ: Београд.