Marko Dragičević - Kožа, čelik i grad

Библиотека
САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ
Књига 290
Марко Драгичевић
2
Кожа, челик и град
КОЖА, ЧЕЛИК И ГРАД

Приповетке
Београд, 2018
3
4
У памијерској диоцеји Јевреји су имали, на основу

декрета Арноа Дежана, памијерског инквизитора, право
да живе слободно; тај декрет од 2. марта 1298. године,
који забрањује житељима и цивилним властима да се оп-
ходе према Јеврејима „сувише строго и окрутно“, показу-
је само у коликој мери лични став и грађанска хра-
брост у тешким временима могу да измене судбину
коју кукавице сматрају неминовном и проглашавају
је фатумом или историјском нужношћу.
„Гробница за Бориса Давидовича“

Данило Киш
(1935-1989)
5
6
ДИЗАЊЕ ГВОЗДЕНЕ ЗАВЕСЕ
Ставите парче гвожђа у воду.

Оставите га да стоји пар дана и приметићете да
корозија почиње да нагриза површину. Уколико у воду
додате и мало соли, процес ће се убрзати и од чврстог и
ваљаног материјала ускоро ћете добити шкарт. Замените
сада пажљиво овај природан процес метафором у којој
вода представља слободу говора посољену здравим разу-
мом и схватићете да они морају начети гвожђе репресије
и притиска. У том тренутку биће вам јасан човек који
стоји испред воденог топа и трпи његов млаз и разумеће-
те људе који трче унаоколо и гађају возило и полицију
каменицама и кантама.
Раније тог дана, на улици видимо гомилу људи ко-
ја се окупила у близини хотела „Мажестик“. Недалеко од
њих постављен је кордон: испод пластичних маски и
шлемова не виде се очи униформисаних људи, већ само
лица демонстраната која се преливају у гримасама преко
искривљене пластике. Испред њихових стомака су шти-
тови - блокада је успостављена дуж целе линије између
„Југоекспорта“ и Културног центра крај биоскопа „Ја-
дран“, и са необичном дисциплином посматра људе који-
ма је забрањено да се окупе на тргу. Народ удара у тала-
сима у безличну униформисану масу. Притискајући по
различитим тачкама, људи слабе кордон негде код „Ру-
ског цара“ и у снажном налету га коначно и пробијају –
7
жандарми се раздвајају у два крила и отварају се као кар-

те које ширите у лепезу. Маса навире на трг као вода.
Заузмите места, даме и господо, представа је поче-
ла.
На Малешком брду града Београда, у Прокопач-
ком другом сокачету, један младић се буди у свом ни-
ском, невешто отесаном кревету од крушковог дрвета.
Његова соба је осенчена оловним мартовским сунцем: на
зидовима су постери британских панк група, на креденцу
нагомилани стрипови и грамофонске плоче, музичке ка-
сете разбацане су по поду, а полице су препуне књига.
Књиге су старе и раскупусане, са испуцалим корицама, и
делује као да су све прочитане по неколико пута. На по-
ду, на шареном турском тепиху, поред изношених фарме-
рица видимо црвену књижицу: „Les fleurs du mal“. Неки
стихови су подвучени: „…ја те волим као ноћи друго ли-
це, о посудо туге, о ти ћуталице…“ Младић је само
отворио очи, протрљао их, и одмах подигао ту књигу са
пода, почевши да је чита. Његовa мајка стоји на вратима,
посматрајући га заинтригирано. Он је не примећује, уду-
бљен у поезију. Закашљала се. Младић је и даље игнори-
ше. Жена одлучује да прибегне речима: „Ти не желиш
прво да се умијеш и доручкујеш?“ Младић је направио
паузу и погледао у њене седефасте очи. „Па ја се управо
умивам и доручкујем.“ одговорио је. Она га је гледала за-
чуђено, изненађена одговором, и пребацила тежину са
једне ноге на другу, показујући несигурност.
„Спремићу ти јаја са сланином.“ рекла је. „Ми-
слим да не би требало толико дуго да спаваш суботом.“
Младић и даље лежи, гледајући у књигу и дубоко
удише свеж ваздух. Његова мајка је отворила прозор, и
он сада размишља о томе да само у битним данима ва-
здух мирише тако нежно и дубоко, као река са које дола-
8
зи. Ваздух са собом доноси и звукове, јер улица увек има

нешто да каже, у свако доба дана и ноћи. Он воли ову му-
зику, ту себичност и ароганцију улице. Осим звука мото-
ра, комшијских гласова и закаснеле песме од прошле но-
ћи, улица је овог пута донела нешто ново. Донела је неку
енергију, неку снагу, један скривен тон који има неку ду-
бину, попут пулсирања. Тон који звучи као судбина која
зове.
Ушао је у кухињу и видео мајку како стоји изнад
тигања. Помислио је да постоје неки тренуци када реал-
ност треба схватити као поезију. Да се не треба трудити
око интерпретације, него само пустити да реалност прође
кроз жиле и тело, да се сједини са крвљу и ни случајно не
изађе на очи, да се не би допустила патетика. Само је
пратио њене покрете руком, брисање чела од зноја, по-
том је видео како баца погледа на сат и преврће храну на
тањир… Окренула се у намери да дозове сина и онда га
видела испред себе. Поклон који је јучерас добила за дан
жена, букет гербера, стајао је на столу између њих.
„Само будала је могла да стрпа дан жена у зимске
дане“ рекао је.
„И ја мислим. Пролеће би било прикладније. Али
можда су мислили да се породице зближавају у хладни-
јим данима.“
„За срећне породице не постоје хладни дани,“ до-
бацио је заједљиво.
Користећи водени топ, полиција покушава да рас-
тера људе. Групица грађана жели да се пробије до споме-
ника. Један од њих, са мегафоном, покушава да започне
говор, али га полиција прекида у томе. Први сузавац пада
код коња. Људи се растачу и осипају док дим куља око
споменикa. Налет демонстраната је жесток и полиција се
привремено повлачи са Трга. Један човек је скинуо ми-
9
траљез са оклопног транспортера, неко време махао њи-

ме као трофејем и развио српску заставу на куполи вози-
ла. Униформисани полицајци се реорганизују негде код
Дома Армије, у жељи да преузму већу контролу над си-
туацијом. Хиљаде грађана се окупља испред позоришта и
музеја. Ускоро се зачуо глас са балкона позоришта. Један
од демонстраната држи транспарент:
„SERBIA NEED FREEDOM“ (sic!).
„Србијо, нека Бог дâ да данас осване слобода и у
нашој отаџбини. Нећу да вам причам шта се све од јутрос
збило, сви смо се пробијали кроз исте обруче и показали
смо да нема обруча који данас нећемо сломити. Честитам
вам, јунаци!
Молим полицију да нам пусти ухапшене људе, од-
мах! Нека пусте људе одмах! Молим новинаре да јаве да,
уколико у телевизијском дневнику у три, или оном у че-
тири, не буде објављен деманти, и уколико ти људи који
су прозвани од вас, омражени ТВ уредници, другови ла-
жи, не поднесу оставке, ја ћу да кренем пред вама право
на Телевизију Београд! Да тих пет лажова и лопова по-
хватамо, да их изведемо из Телевизије, пред народ, и да
поднесу оставке пред вама. Ја не знам ни једну власт у
свету која је тројицу-четворицу новинара бранила војном
силом.
Ми не демонстрирамо против изборних резултата.
Ми само хоћемо да петорица уредника Телевизије Бео-
град поднесу оставке. Ја вам дајем реч да сам данас спре-
ман дати свој живот да ови захтеви буду испуњени. Да-
нас треба показати српско срце и српску издржљивост.
На жалост, другог нам пута нема... Јунаци, ја вас подсе-
ћам на речи патријарха наше свесрпске памети (?) влади-
ке (...): „Свак’ је рођен за по једном мријети, част и брука
живе довијека!“ Ако не падне Телевизија, ако они не под-
10
несу оставке, ако не објаве деманти, ми ћемо се обрукати

и ми морамо чекати по цену било чега, до пола четири,
односно до четири (?), да објаве деманти и поднесу
оставке... Ми чекамо неразумну власт, она је на потезу! “
Сели су за трошни сто који је толико претходних
дана видео њихове сиромашне и тихе оброке. Нису при-
чали о оцу који није био ту, само су јели и гледали се.
„Хоћеш ли ићи до града данас?“ питала га је.
„Да, треба да врадим другу неку касету, и хоћемо
да се прошетамо до центра…“
„Како је у школи?“
„Како би могло да буде? Наставници хоће да нас
науче неким стварима које ни сами не схватају, онда нам
дају оцене засноване на њиховом егу и погрешном тума-
чењу стварности и историје, и онда очекују да од нас
створе људе. Мени се то не допада и онда због тога доби-
јем слабу оцену.“
„Што ти не би једноставно говорио то што они
желе и задржао своје мишљење за себе?“
Говорници се смењују на балкону.
„Слободни и храбри грађани Београда, града чија
власт безуспешно покушава да спречи да будете слобод-
ни. Ја нисам члан ниједне политичке странке и придру-
жујем се у своје лично име вашем протесту против на-
силничке, комунистичке, антидемократске забране овога
збора на Тргу, који се већ дуго отима да не носи име не-
слободне републике и да се не зове, а ускоро ће се тако и
звати, Трг Слободе. У овом истом граду наши преци су
током целог деветнаестог века водили борбу све док у
Србији није сазрела најзрелија и најдрагоценија воћка
слободе, слободе штампе и обавештавања, а мала Србија
је на почетку овог века достигла све прве земље и пре-
стигла све друге земље своје савремености, својим поли-
11
тичким и демократским слободама. За педесет година ко-

мунистичке страховладе код нас је изникла накарада, на-
казно дрво неслободе и послушничке слугеранске штам-
пе. За последњих неколико година ви сте посекли многе
корене и откинули многе гране, али се то наказно дрво
још није осушило и још рађа своје наказне плодове. И све
док се са њега костреше и са њега не отпадну послушни-
ци, узурпација, цензура, слугеранство и лаж, ми ћемо то
дрво неслободе ломити, ломити и на крају поломити! “
Престао је да једе, шокиран њеним коментаром.
Спустио је виљушку на сто.
„Па зар то не би било лицемерно?“ упитао је.
„Било би. Али би такође било и врло корисно.“
„Ти хоћеш да ми кажеш да бити одрастао значи
бити прорачунато дволичан?“
„Не, хоћу да ти кажем да то значи бити мудар у
тренутку кад је то потребно.“
„Али ја не желим да будем неискрен.“
„Знам. И ти не можеш то да будеш. Али мораш да
се прилагодиш… Свету. Пошто се свет неће прилагодити
теби.“
Скочио је од стола као опарен.
„Браћо Срби и сестре Српкиње!
Овај дан ће вероватно прерасти у један од неписа-
них празника и ми данас доказујемо да Србија неће бити
произвођач својих непријатеља, као и да буде у потпуној
изолацији у данашњој демократској Европи. Овде је пра-
во, нетакнуто срце и док буде Срба и Српкиња биће још
једне (?) српске особине – правдољубивости и мудрости.
Ја вас овде кумим и позивам на трезвеност и разум у ин-
тересу Србије. Ми смо дошли на ивицу понора и ови че-
стити људи који слушају данас речи опозиционих првака
Србије нису довели ову земљу ту. Довели су је они који
12
су нам пола века говорили о братству и јединству, а ниг-

де братства и јединства. Данас ми хоћемо да урадимо
елементарне ствари, да своју децу поштедимо грађанског
рата. Хоћемо своју децу да заштитимо од безумља, хоће-
мо да сиђемо са руба памети и да будемо светосавскиму-
дри. Драги поклоници демократије! Докажимо да данас
људи другачијег мишљења треба да буду браћа Срби, да
су нам браћа и људи у плавим униформама и људи у ма-
слинастим униформама! Али упозоравамо да Србија не
сме да постане пелцер бољшевизма. Није српска демо-
кратија та која је довела до сукоба, већ они који су дошли
са Дедиња. Ја вас позивам на разум и присебност! Живе-
ла демократска, слободна Србија!“
Поглед му је лутао по поду, није знао како да пра-
вилно одреагује. Покупио је ранац са столице и излетео
напоље без речи. Кренуо је брзим кораком ка центру гра-
да. Људи су га гледало зачуђено, онако зајапуреног у ли-
цу и презнојаног усред хладног дана, како неуобичајено
хитро хода, све подижући колена увис, као да маршира.
У једном тренутку је и сам постао свестан тога, и нагло
се зауставио на улици, покушавајући да поврати контро-
лу над својим телом. Насмејао се, збуњен својом љут-
њом. Нема разлога да се жести на мајку. Па она му мисли
све најбоље, побогу. Мало се опустио и продужио даље
споријим кораком. Град му је деловао некако пусто. Про-
шао је тек понеки тихи аутомобил… Језива тишина је
лебдела у ваздуху предграђа. И даље је осећао титрање
неке неописиве енергије у стомаку. Као да је долазила не-
где из дубине Калемегдана и струјала кроз улице. На тре-
нутке му се чинило да чује гласове у ветру…
„Срећан вам празник и саборовање! (?)
Мислим да ћемо сигурно победити, јер режим ко-
ји узима себи за право да туче и гази свој народ није ре-
13
жим који ми можемо трпети. Ово што нам се сада дешава

и што ће вероватно они још предузети, није њихова побе-
да. Ми ћемо морати истерати уљезе који су нас дотерали
дотле да са улица тражимо демократију. Уљезе који нису
прихватили да у Парламенту од првог дана одлучујемо и
решавамо о судбини Србије. Неко је, наравно, изабрао
ред и закон, неко се, наравно, три пута оглушио да Теле-
визија преноси заседање Скупштине. Због тога треба да
знате шта тражимо и због чега хоћемо оружје за Србију
(?), да знате зашто тражимо државу. Надам се да руко-
водство Србије које је дошло на власт говорећи да нико
не сме да туче Србина, а сада они туку, да ће то руковод-
ство прихватити аргумент од 200 хиљада људи.“
Пријатељ га je чекаo код пијаце на Зеленом венцу.
Поздравили су се, изљубили по образима и разменили
музичке касете (уобичајени ритуал при сваком њиховом
сусрету).
„На данашњи дан је Београд коначно ослобођен
од Турака у Првом српском устанку.“
Направио је паузу.
„Данас је такође и светски дан педера.“
Закључали су погледе. Непријатна тишина је усле-
дила.
„Зато сам донео ову шаргарепу да ти је набијем у
дупе.“
„М’рш педерчино!“
Његов пријатељ се насмејао и почео да једе шарга-
репу.
„Шефе, који ти је враг?“
Полиција поново задаје ударац, али овог пута
много снажније и свирепије. Млаз воде је ошинуо по ме-
сту где је био центар скупа и покушава да га прошири по-
тискујући демонстранте са трга. Само један човек стоји
14
усамљен испред њега и не повија се под снагом воденог

млаза. Цика, вриска и поцепани капути, руке млатарају
по ваздуху, ноге траже заклон, док возило тумара по ас-
фалту. Човек се хвата рукама за металну мрежу на прозо-
ру возила, качи се за њу и остаје да виси, док га маестро
вози унаоколо. Човек пружа руку ка цеви из које прска
вода, покушава да је ухвати и поломи. Возач вешто прави
заокрет и отреса га са возила као вашку. Људи су зграну-
ти налетом полиције.
„Шта си мислио, да одемо прво до центра или до
паба?“
„Па јел' хоћеш прво да се бијеш или да пијеш?“
„На шта мислиш?“
„Па сећаш се да је данас онај скуп у центру који је
забрањен. Наводно се тамо већ у подне почело нешто до-
гађати. Изгледа да каснимо на журку.“
Оклопно возило се врти око своје осе и у пуној бр-
зини удара у семафор. Људи извлаче камене коцке из
плочника и гађају возило и жандарме који играју у изма-
глици сузавца као изобличене бубе са гас-маскама. Пен-
дреци ударају наслепо. Каменице ударају у штитове и
шлемове, глас са балкона виче и маса поново навире на
трг. Негде на плочнику, видимо унезверену жену у отр-
цаном капуту, док вода прска свуда око ње. Један дечак
се игра са ватрогасним апаратом који почиње да пушта
пену и прах: људи су се уплашено разбежали мислећи да
је бачен још неки гас осим сузавца. Младићи код киоска
сакупљају срећке „Инстант лутрије“, трафика је разваље-
на.
„Па добро, хајде прво да одемо до трга да видимо
шта се дешава.“
Људи им трче у сусрет. Унезверених лица, не сти-
жу да одговоре на њихова питања. Два младића се проби-
15
јају кроз гужву преко широког плочника који је окупан

мирисом воде и асфалта. Покушавају да схвате шта се до-
годило. Један од њих примећује одблесак на крову, тамо
је наиме специјалац са снајпером. На неким зградама зја-
пе отворена врата и зачудо, чак и отворени прозори. Виде
се разбијени излози „Инекса“ и Културног центра. Људи
трче унаоколо као изгубљени.
Црнокоса жена у црној хаљини плеше по улици.
Руке су јој обнажене и мокра је до голе коже, коса јој је
слепљена уз лице. Вода јој се цеди са хаљине.
„Јел’ ти њу видиш?“
„Видим је.“
„Ја не схватам како јој није хладно.“
„Да је питамо?“ одговорио је уз осмех.
„Чекај… Из неког разлога не желим да је преки-
нем у игри.“
„Ма дај, можда има нервни напад, треба да јој по-
могнемо бре.“
Младићи крећу у њеном правцу, али она их не
гледа и креће се, плешући, према Таковској улици. Сире-
не хитне помоћи завијају, редари трче у бунилу.
Преврнути тролејбус стоји на почетку Француске
улице, жардињере и контејнери су спојени тако да чине
импровизоване барикаде. Демонстранти покушавају да
сруше стуб са тролејбуском мрежом, жице варниче. Два
„стојадина“ испред позоришта су преврнута и изударана
металним штанглама. Један старац је навалио столицом
на оклопно возило. Народ покушава да се пробије ка
Скупштини и згради телевизије. Док седи на оклопном
транспортеру са гас-маском на глави, његов слуга схвата:
мора да их заустави у тој намери. Полиција се поново ор-
ганизује и у снажним налетима покушава да потисне гра-
ђане ка Калемегдану. Међутим, отпор који људи пружају
16
их запањује. Кроз подземне пролазе и забачене улице,

грађани успевају да процуре до Таковске улице. У међу-
времену, на Теразијама, ватрогасна возила су блокирала
пролаз то Телевизије. Каменице пљуште по њима, људи
машу летвама и урлају на жандарме. Пси су пуштени из
црног комбија, а један човек покушава да се отараси пса
који га је зубима зграбио за тур. Чује се оштар звук цепа-
ња тканине и човек, осрамоћен, покушава да се сакрије у
улазу неке зграде.
Код зграде Телевизије, број полиције и оклопних
транспортера се повећава из минута у минут. Полиција
није само замахивала пендрецима, него је и шутирала
случајне пролазнике. Претучен је дечак који се шетао са
псом, пребијена су два средовечна мушкарца. Онесве-
шћени су, у непознатом правцу, одвежени полицијским
комбијем. Неколико демонстраната покушава да се са-
крије у Цркви Светог (...), међутим, полицајци су их ба-
цали низ степенице цркве, пљували и пендречили. Грађа-
ни нису успели да се пробију до зграде Телевизије, и сада
се консолидују и групишу у Пионирском парку. Незадо-
вољство руље поприма огромне размере. Осећају се не
само превареним и изиграним, него и изгубљеним. Сада,
када упад у Телевизију није успео, нема више никаквог
плана. Остаје само реакција. Као што у таквим ситуација-
ма обично бива, одговор је много агресивнији када су се
циљеви већ изгубили и сукоб прешао у голу одбрану. По-
лиција и даље напада да би демонстранте растерала, а
истовремено стеже обруч око њих на кругу између Ста-
рог Двора, Београђанке, цркве и Скупштине. Осећајући
да се прстен око њих стеже, људи постају све нервознији.
„Мислим да ћемо морати да се повучемо према
пабу. Овима је изгледа наређено да нас потисну што да-
ље од Таковске.“
17
„Па да, неће да се људи дочепају ових уредника и

Телевизије. Хајде идемо кроз овај пролаз, ту је ближе.“
Наставили су трком преко до Пионирског парка и
спустили се до раскрснице улице Кнеза (…) и Маршала
(…) где су се одвијали жестоки окршаји. Полицијски
аутомобил је преврнут на кров и запаљен. Пламен у про-
пламсајима изједа метал. Други полицијски аутомобил је
разлупан и сударен са металним стубом. Људе обузимају
напади неконтролисаног беса. Осећају се као у клопци. У
небулозном урлању може да се разазна како младић и ње-
гов пријатељ почињу да вичу: „За мале паре сте се прода-
ли!“ Полиција је почела да се спушта низ улицу Кнеза
(…) и повлачи се према улици Адмирала (…) где је по-
стављена једна наврат-нанос склепана платформа од да-
сака и возила заштићена цирадама. Полицајци су се поре-
ђали на њој са оружјем у руци. Цеви су поређане у низу.
Главе које ћуте, ноздрве које трепере, усне које подрхта-
вају, зенице које се шире... Очи које циљају.
„Када дође време да те Бог прода, схватиш...“1
Утрнуло, тело пада на асфалт као џак брашна. Де-
монстранти се окупљају око несрећног младића и све ли-
чи на успорен снимак док га лупају по лицу покушавају-
ћи да га пробуде, док гa придижу држећи га испод пазу-
ха: и повлачење жандарма, и волшебна појава полицајца
који јаше на коњу, док се исти пропиње на задњим нога-
ма... Демонстранти су се разбеснели гледајући у тело ко-
је болничари уносе у кола хитне помоћи.
Руља потискује полицију према Београђанки. Гле-
дано из птичје перспективе, са врха зграде, делује као да
се плаве лоптице униформи врте у бубњу томболе, у отр-
1
„... да је и смрт слобода. “ Ови стихови су осванули следе-
ћег дана на зиду школе коју је упуцани младић похађао. Верује се да
их је написао пар недеља раније.
18
цаној и шареној одећи демонстраната. Један полицајац,

који је угледао како упуцаног младића одвози хитна по-
моћ, више не жели да се бори против њих, али сада се чи-
ни да је касно – маса је изгубила било какву координаци-
ју. Догуран је до ограде покрај фонтане, витла пиштољем
(није пуцао) изнад главе, јер више ни не схвата ко га шу-
тира и удара шипкама, хвата се за лим... Непознато лице
које стоји крај гараже на супротној страни улице од фон-
тане види како тело пада преко ограде са платоа. Шлем је
у међувремену спао са његове главе и полицајац удара
челом у бетон. Остао је на месту мртав. Чини се да се је-
дан човек нагнуо преко ограде и гледа да ли је жандарм
устао, затим као да даје знак том лицу крај гараже и њи-
хове сенке неприметно ишчезавају у жамору, док сунце
полако напушта сцену.
Вече пада на град.
Вече пада на мртве.
Ватрогасци покушавају да рашчисте лом са улица,
нервозни наредници по станицама куцају извештаје, си-
рене завијају, унезверене болничарке уздишу и лупкају
прстима по шприцевима, грађани задихано тумарају по
улицама, испред Скупштине, испред Телевизије и свуда у
центру тенкови долазе и вуку се по улицама као гусенице
по огриску јабуке... Погледајте, даме и господо, како се
љушти рђа са наше метафоре! Опазите како опиљци гво-
жђа круже док се боја метала меша са водом чинећи је
мутном и непрозирном. Док лешеви младића и полицајца
остају као још два ожиљка на унакаженом лицу Историје,
црвени месец открива боју завере која се надвила над
градом.
19
ЛАЛЕ И ДАДАИЗАМ
Зурење у танке црне сказаљке није могло да јој по-

стане досадно. Начин на који оне лагано клизе, док их се-
кундара подстиче у свом суптилном ритму, подсећа је на
то да је кретање времена осећај који је толико природан,
толико дубоко усађен у сваком човеку, да се она чуди
што читав свет понекад не застане да би зачуђено буљио
у часовнике. Као сада у очима жене, тако су се сказаљке
окретале и у мастиљавим очима девојчице, као и у хлад-
ним, плавим очима њених лутака које су седеле на днев-
ним и недељним новинама. Није морало да прође много
док се није пробудила њена жеља да разазна те знакове
на папиру, a ти знакови, та слова су јој касније открила
да штампарска преса има оштру инклинацију ка форми и
реду, док саме речи имају некакву тескобну, чак ђаволску
симболику – и то због мириса метала, који открива оно
што у новинама јасно може да се види, а то је чињеница
да је реч у штампаном облику добила свој врхунски израз
као оружје. Јер, реч је ту изливена од олова и предста-
вља...
Метак.
Изрешетан вестима, читалац не може остати рав-
нодушан, јер све ове контрадикције, наслови, језичке
смицалице и манипулације вешто око њега кроје и у свом
галиматијасу откривају лавиринт истина и лажи којима је
човек окружен. Непрекидно ишчитавање истих ју је до-
20
душе уверило у изазов који пружа позив новинара, изазов

достојан праведне особе. Међутим, чини се да је било не-
што више у томе осим обичне страсти за истином, стра-
сти која би требала да нађе конац који води из лавиринта.
Нешто што ни њој самој тада није постало јасно, већ је у
свом духу само назирала контуре овог осећања које је из-
вирало из њене интуиције. Девојчица је почела да поста-
вља банална, али искрена питања: „Зашто људи умиру?“,
„Зашто има толико несреће на свету?“ и на то су одрасли
углавном одговарали туробним и тешким ћутањем. Ста-
сала је у граду који је, преливен глазуром асфалта, забо-
равио калдрму. Године су прошле брзо: лепо детињство,
праћено пубертетом, затим младост са уобичајеним риту-
алом првих пољубаца, небројених прочитаних књига,
краћег бунтовничког периода, положених испита, испи-
саних свезака, студентским журкама и дипломирањем.
Након тога, време као да је успорило. Секундара је благо
ударала у жилама и неприметно се свела управо на онај
ритам за који је она и сматрала да је дубоко усађен у сва-
ком од нас и који се тек сада, док седи у овој канцелари-
јии гледа у часовник на зиду, изистински пробудио у њој
– био је то ритам Историје.
„Надам се да ме нисте дуго чекали? Извињавам се
што сам се задржао, састанак је потрајао због једног ко-
леге. Сада имате моју пуну пажњу, “ рече уредник закљу-
чавајући врата и подижући слушалицу коју је положио на
сто да би јој ставио до знања да неће примати позиве.
„У реду је.“
„Колико ја могу да видим овде, завршили сте фа-
култет у року и били сте један од бољих студената?“
„Тако је. Тамо где има страсти, има и успеха. Ода-
брала сам баш оно што волим и посветила се тој матери-
ји.“
21
„Реците ми, какво је било ваше искуство у „При-

вредном прегледу“?“
„Веома добро. Колеге су биле врло професионал-
не и много сам научила. Додуше, морам признати да ми
сама економија није толико занимљива колико неке дру-
ге области... Као политика, на пример.“
„Шта вас је конкретно привукло код овог занима-
ња?“
„Све врсте новинарства... Изнад свега истражи-
вачко новинарство. Сматрам да пружа прилику професи-
оналцу да сагледа целину догађаја и постави се изнад
њих. Такорећи, да успе критички да разложи ситуацију и
прикаже је јавности.“
„Када сте схватили да желите тиме да се бавите?“
„Тек у средњој школи. Разлог је био мој први са-
став из српског језика који се звао „Изем ти школу која
нема математику“.“
Смех.
„После сам ту примедбу разрадила у чланак за ко-
ји сам добила највише похвале. Право да вам кажем, кад
сам била мала више сам волела сликарство, музику и ба-
лет. Свирала сам клавир. Моја сестра је била та која је
желела да буде новинар. Међутим, цела зграда је желела
да чује баш моја извештавања о актуелним стварима. Би-
ло им је симпатично како дете то саопштава. У почетку је
било забавно, али временом сам увидела да њих заправо
интересује стварност виђена кроз призму моје наивности.
После неколико година, када сам ја почела да постављам
питања уместо њих и када сам све то схватила, покушала
сам да превазиђем ту наивност и дошла до помисли да
неправде на овом свету има више него што је допустиво.“
„И шта сте тада урадили?“
„Запалила сам прву цигарету.“
22
Смех.
„Колико година сте имали?“
„Чини ми се око осамнаест.“
„Па дуго вам је требало да схватите то око неправ-
де.“
„То значи да сам била исувише племенита да бих
такву помисао олако прихватила.“
„Да... Рекли сте да професионалац треба да сагле-
да целину догађаја и постави се изнад њих. Шта то зна-
чи? Шта је професионалац по вашем мишљењу?“
„Професионалац је човек који у новинарству трага
за истином...“
„Зар не мислите да је то помало очекивано? После
свега, сви ми трагамо за истином, чак и они који лажу. И
просечан новинар и професионалац трагају за истином.
Шта их раздваја?“
„Раздваја их критичко мишљење...“
„То сте већ рекли... И остали интелектуалци мо-
рају да покажу критичко мишљење. Шта их још разлику-
је? Па то не може ваљда бити све?“
„Разликује их осећај за меру... Као и добар укус
којим ће јавности приказати то што су сазнали. Разликују
их ерудиција и стил…“
Направила је паузу и осмехнула се.
„Укратко, разликује их оригиналност.“
Док је улазила у своју нову канцеларију, примети-
ла је рупе на површини стола невешто сакривене вели-
ким мапама са календаром које су требале да послуже
као радне подлоге. Тапете су биле старе, пожутеле од ду-
вана. Стари ормари, старе фасцикле. Свака редакција
лепше изгледа споља. Убрзо након што је почела са ра-
дом, послали су је на Космет. Kада је стигла у Приштину,
отишла је у једну посластичарницу где се срела са неко-
23
лико Албанаца. Они су јој објаснили да је Косово одлу-

чило да се прогласи републиком услед чега је Србија рас-
пустила извршно веће Косова. Неколико људи је преко
Радио Приштине покушало да емитује позив на устанак,
након чега је полиција упала у студио и прекинула про-
грам.
„Врло лако може да се деси да неко запуца.“ гово-
ри јој један старији Албанац.
Она стрпљиво пискара по бележници и гледа кроз
прозор: улица је подељена на српску и албанску страну.
Људи кришом бацају погледе једни на друге, све испод
рамена и оборе брзо очи на асфалт.
Преврнула је лист.
„Да ли ви мислите да је боље да се отцепите?
„Мени је свеједно. Додуше, чини ми се да већина
тако мисли. Албанаца, наравно. Увек ће бити напето ако
се то не деси... Зато стрепим од рата.“
Касније тог лета, на мору ју је затекла вест да су
Срби у Книну блокирали прилазе граду балванима и ме-
ханизацијом. Такође су организовали и ноћне страже.
Посетила је родну Чапљину где је видела како расту
страх и мржња. Након што је чула коментаре својих нека-
дашњих комшија, као и њихове псовке, схватила је да се
рат спрема. На јесен те године је коначно добила решење
о запослењу. Један дан пре тога је отишла на вечеру на
којој су причали о разним темама, избегавајући да споме-
ну нарастајуће тензије у земљи. Колико год да је била за-
довољна тиме што је добила сталан посао, осећала је зеб-
њу у костима. Ускоро је добила писмо од сестре које је
до ње стигло отворено. На печату је писало да је оштеће-
но у пошти. Сестра јој је писала о отуђеним Канађанима
и хладним данима. Помислила је да њена сестра не разу-
ме како су људи отуђени и у Србији. Добар живот је онај
24
у којем се не бринеш за домовину, када је и тамо добро.

Међутим, није желела да лаже сестру. Написала јој је да
би више волела да оде на Марс, пошто сматра да тамо
има више услова за живот. Опет предизборне кампање,
опет обећања. Почела је да размишља о одласку у ино-
странство. Мука јој је било од прича о шпијунима и из-
дајницима. По редакцији су почели да јој спремају удају
и сваког дана да јој нуде нове кретене као младожење.
Упорно је објашњавала да не треба други да се мешају у
то, али узалуд: кретени су и даље нудили кретене. Те го-
дине је за рођендан (27. по реду) добила, између осталог,
једну књигу о Лондону и грану орхидеје. Уписала је шко-
лу цртања. За почетак је цртала угљеном и учила основне
ствари. Пар пејзажа је пробило лед за њен скривени тале-
нат. Додуше, када је почела да црта портрете, професор
ју је упозорио да човеку не треба да црта очи на челу.
У неверици je провела тај дан. Знала је да су у
центру организоване демонстрације, али није очекивала
да ће доћи до насиља. Шмркови, сузавац и пуцњава. Лу-
дило је експлодирало. Није веровала да ће тако нешто ви-
дети у свом граду. Увече, када су тенкови изашли на ули-
це, била је на ивици нервног слома. Није могла да схвати
како једно друштво може себи да дозволи тако нешто. Те
ноћи, у наступу беса, разбила је трпезаријску столицу.
Следећег дана, прошла је Тргом републике и виде-
ла како грађани остављају цвеће и пале свеће двојици по-
гинулих, једном демонстранту и једном полицајцу. Сада
је већ било јасно да је рат неизбежан. Режим је показао
своје право лице и када су скотови приметили да власт у
Србији неће тако лако пасти, злокобно су репетирали
своје пушке и припремили се за обрачун. Барикаде у
Книну постављене прошлог лета нису биле пропраћене
пуцњевима, али почетком тог кобног марта, у Пакрацу је
25
дошло до оружаног сукоба између хрватске полиције и

Југословенске Народне Армије. Међутим, по њеном ми-
шљењу, рат је почео кад је пала прва жртва.
Био је то крвав Ускрс на Плитвичким језерима.
Хрватска је послала неколико аутобуса својих по-
лицајаца да заузму власт у Кореници и над самим Пли-
твицама. Тромблонска бомба бачена на аутобус који је
стигао из Загреба није експлодирала. У наизменичној
размени ватре погинули су један српски и један хрватски
полицајац. Након што су рафали замрли, шуме и слапови
су равнодушно шуштали и реметили гробну тишину
Вражјег врта. Прошћанско, Цигиновац, Округљак вели-
ко, Галовац, Градинско, Козјак, Милановац. Светско на-
слеђе на листи УНЕСКО-а. Смарагдна језера потамнела
од крви. Војни хеликоптер је кружио изнад Коренице,
тенкови су били свуда унаоколо, као доказ да је ЈНА по-
кушала да доведе ситуацију под контролу.
Од 1. маја су почели сукоби у Боровом Селу. Гру-
па активиста ХДЗ-а, предвођена једним политичким еми-
грантом, пришла је насељеном месту и испалила три про-
јектила „амбруст“, али нико није погинуо. Прва цивилна
жртва био је Србин који се враћао са првомајског уранка,
а убио га је члан ХДЗ-ових паравојних формација. Заро-
бљавање двојице полицајаца МУП Републике Хрватске је
искоришћено као повод за упад у Борово Село наредног
дана. Полицајци су добили наредбу да пуцају на све што
се креће у селу. Прича се да је један од полицајаца, чија
је сестра била удата у том месту, одбио да изврши наред-
бу. Српске страже су, негде око поднева, виделе да је леш
тог човека избачен из аутобуса и огласиле су узбуну.
Њу су зауставили на улазу у Товарник и рекли јој
да се врати одакле је дошла. Исувише је опасно да би је
пустили, кажу. Не интересује их што је новинарка. У
26
сомборској болници, рањеници су јој објаснили да су хр-

ватски полицајци заузели амбуланту и држали таоце,
укључујући жене и децу. Преко Дунава их је чамцем пре-
везао један рибар. Хладан ветар и тихи таласи. Рибар ка-
же да је народ полудео од мржње. У центру Боровог Села
их је чекао тужан призор – изрешетана полицијска возила
и један од аутобуса којим су дошли полицајци, пробуше-
них гума и разбијеног прозора. У аутобусу је пронашла
изгажени картон који је правдао утрошак горива и мази-
ва, а у рубрици возач је неки шаљивџија записао: вампир.
Крв је свуда по зидовима Боровог Села. Хрвати су се
правдали да су српски терористи отворили ватру на њих
без разлога. Доласком ЈНА је обустављена ватра и напра-
вљена тампон зона између наоружаних српских цивила и
хрватске полиције.
Врео је јул у Тењи. Неко је опет убио неког. Јед-
ног од заробљеника у локалном биоскопу. Уби будала
човека. Севају очњаци, севају хеклери са пригушивачем.
Окршаји се настављају. Црепуље, Сарваши, Бијело брдо,
Палача, Ћелије... Пламен се шири око Осијека. Крвави
август у Даљу, топ удара ситан штеп и пушкомитраље-
сци режу сланину. Свињску и људску, наизменично. Горе
велика златна славонска поља у сред лета. Гори Барања,
гори Западни Срем. Горе плодна кукурузишта. Круже
ратне приче, круже оговарања, храни се бес. Мржња се
шири брже од пламена и улази у села око границе. Мр-
жња се храни из страха, страх се храни из неизвесности,
неизвесност се ствара из мржње... Све се врти у истој
спирали лудила. Крајем августа се више ни не зна број
мртвих. Почиње одлучујућа битка за Источну Славонију.
Вуковар.
Тенк насред пусте улице. Гусеница је пукла и ме-
тал се просуо по блату као огрлица која се осипа. Покло-
27
пац се отвара уз шкрипу и из њега излази војник. Прво

опрезно помаља главу, онда се вештим покретима, попут
орангутана, спушта на земљу. Недалеко одатле, камион
се зауставља уз бректање. Сада је касно, војник схвата да
је примећен. Мушкарац у мајици на бретеле, са тетова-
жом скакавца на рамену, сустиже га негде код цркве и
скаче на њега да би га узјашио. Чупа му косу и урла. Из-
нурен, младић посрће, а силеџија га, већ у току пада,
окреће ка себи и лупа му шамаре:
„Где су цистерне? Говори!“
Негде иза њих, у туробном сумраку, диже се изре-
шетани водоторањ. Његова сенка пада на град и пресеца
га на пола, према милости варљивог сунца. Нешто даље
од њега је напуштени силос са прозорима разбијеним у
ћошковима, при чему су рупе довољно велике да кроз
њих може да прође цев. Снајперско гнездо. Са друге
стране пољане, за оне који је неким чудом пређу, налази
се кукурузно поље са постављеним минама. Из стабљика
извирује крвава шака чија надланица додирује асфалт ло-
калног пута, са прстима окренутим ка небу.
Нема бега из града-леша.
Скот и даље ужива у скичању војника. Везује му
руке и вади нож. Док му десним коленом притиска врат,
почиње да му скида скалп. Након што је завршио, сипа
неку течност на огољену лобању и ставља на њу перику
коју је извадио из кожне торбе. Потом му скида пантало-
не, чупа пуну шаку стидних длака и пуцњем у потиљак
окончава пир и вриштање несрећног младића.
Опсада и борбе су трајали скоро три месеца, од ле-
та до касне јесени. Битка је завршена поразом Збора на-
родне гарде, великим разарањима и бројним ратним зло-
чинима. Српска страна је однела победу. Лажну победу,
како ће се касније испоставити. Када је она као новинар
28
стигла у Вуковар након сукоба, камиони и цистерне су

већ отишли. Град је био опљачкан и разрушен.
„Ако Вуковар већ нисмо могли припојити Србији,
пренећемо га тамо у деловима.“ рекао јој је један од пре-
живелих.
Чак и годину дана након што је град уништен, они
најпохлепнији су га прекопавали и тражили милионе не-
мачких марака за које се сматрало да су закопани негде
заједно са осталим ратним пленом. Безбројне армије лу-
дака са ужагреним очима, по дану, по ноћи, по ветру и по
киши су копале, копале и тражиле да још нешто исисају
из града-гроба. Копајући за парама, ископавали су мртве
људе у стању распадања. Док су трајале борбе у Вукова-
ру, започела је евакуација Срба из неких делова Славони-
је. Читава села из Пожешке котлине су била испражњена,
уз образложење да су цивили угрожени. Након евакуаци-
је, куће су им спаљене и опљачкане. Хрватској јавности
је предочено да су то урадили сами Срби, и то из беса и
жеље да ништа не падне у руке непријатељу. Опало је
славонско лишће и обојило пaсивне крајеве у смеђе и цр-
но. По јесењој омаглици вукле су се тракторске колоне.
Људи су се поздрављали са својим виноградима и воћња-
цима. Неки су немо љубили стабла. Опростили су се са
буковим шумама и храстовима, са Мушким Бунаром, са
Бијелом Стијеном и Славонским горјем, са јаворима, кле-
ном и јасеном, са старим гребеном Псуња. У сенци Папу-
ка, његових кршева и увала, његове изворске воде и ого-
љеног дрвећа, тетурају се бледе, тихе утваре. Соколине
стијене, Горњи врховац, Лапјак, Топлице, Невољаш...
Испод звезда и облака диже се Пожешки Сњежник. Ка-
ква звонка имена, каква радост мајчиног језика! Колона
бауља и гута сузе.
29
Тог дана се сетила свог разговора са владиком у

Пакрацу.
„Срби су добили царске повластице у Војној кра-
јини још пре више од три века, али данас то нико не спо-
миње,“ говорио је владика стрпљиво. Онда је извадио ре-
продукцију једне слике и показао јој: изливене лавље гла-
ве на престолу, орловске главе на грбу, главе анђела са
балдахинима, премудре главе великодостојника, погнута
глава поклоњеника који ишчекује и на крају, глава над
главама, царска глава која гледа са одобравањем.
STATUTA VALACHORUM, Регенсбург, 5. окто-
бар Лета Господњег 1630.
„Овај Влашки закон је допустио Србима да задрже
исте повластице које су имали у Османлијском царству.
Стиче се утисак да им је циљ био да они буду стављени
под надзор двора, уз остављање привидне аутономије,
док им је некадашња самоуправа знатно смањена. Народ
је само желео да остане на својој земљи.“ додао је влади-
ка и затим направио краћу паузу, током које је она запа-
лила цигарету.
„Вама је ваљда јасно зашто су Хрвати заузели по-
лицијску станицу?“ питала је тада гледајући га прониц-
љиво, благо сузивши очи. Владика је ћутао, гризао доњу
усну и завукао руке у мантију. Више није проговарао.
Она је стајала током његовог ћутања и стрпљиво чекала
да види шта ће се десити. Мештани су јој касније рекли
да је још дуго седео на истом месту након што је она оти-
шла, вртећи бројаницу у руци и мумлајући неку неразу-
мљиву молитву.
Завеса од кише застире нејасне облике у брдима.
Трактори лебде на црним облацима. Испод облака висе
куке на које је обешено месо, велике свеже буткице. Аве-
ти са црним плаштевима играју под грмљавином, на ли-
30
цима су им безизражајне бронзане маске. Авети је окру-

жују, гурајући главе ка њој, као да желе да ликују, поди-
жу руке у ваздух. Приносе руке ка главама и скидају ма-
ске да би открили још једну маску, овог пута искежену.
Скидају и њу и откривају – празнину, ништавило. Ватре
севају на ноћном своду, свијају се у пламени венац, спу-
штају се ка хоризонту и пале земљу урлајући у олуји...
Бадњи је дан у Книну.
Срби су прогласили аутономну област Книнску
Крајину у саставу Хрватске. Границе су дефинисане у пе-
тоуглу: Буковице, Цетинска Крајина, Лика, Дрнишка
Крајина и Завршје. Кажу да ће Крајину бранити крвљу и
образом. Уједињењем САО Книнске Крајине и САО Ис-
точна Славонија, Барања и Западни Срем, Срби су ство-
рили Републику Српску Крајину. Тврде да је стварање за-
себне територијалне целине била неминовна реакција на
заплашивање и терорисање српских цивила: узнемирава-
јући телефонски позиви, деца малтретирана у школама,
откази на послу, усташки графити. Један од Бенковчана
јој каже да је добио писмо следећег садржаја: „Nema Srba
kol’ko ima vrba, nema veze – može i na breze“.
Смех на улици одјекује: кажу да је стари опет по-
лудео. Осамдесетогодишњи Книњанин, чије порекло и
веру нико не зна, познат је као локална будала. Кажу да
сваки пут, када он почне да се смеје и пророкује, треба
очекивати крв. Старац је ставио палчеве испод пазуха и
дизао лактове горе и доле, имитирајући покрете кокошке
и правећи велике кораке дижући колена у ваздух. Затим
је поцепао своје хаљине и завртао браду у кике. Коначно
je пао на земљу и свој наступ завршио ваљајући се у пра-
шини, у епилептичном нападу.
На повратку из Книна су се зауставили да преноће
у Вишеграду. Негде око поноћи је изашла да се прошета,
31
без знања својих сапутника. Већ ју је нервирало што се

заштитнички односе према њој. Стигла је до ћуприје и
видела паркиран камион са маслинастом цирадом по ко-
јој се разлила месечева светлост као млеко. Људи су ис-
товарали неке сандуке из камиона и били врло бучни,
осетила је да бензин и зној заударају. Мушкарац који је
изашао из кабине је био у мајици на бретеле, иако је било
прилично хладно. Само на тренутак открио је раме на ко-
јем се видела тетоважа скакавца. Запалио је цигарету и
прошетао се по ћуприји, дошавши до места које народ зо-
ве капијом. Попео се на ограду и помокрио у Дрину. Он-
да је бацио опушак у реку и неко време гледао ка брдима.
Двоглед, који му је био на канапчету око врата, je при-
ближио очима и зверао по горју, као да чека неки сигнал.
Сишао је са капије и отишао до камиона. Дошао је са
осталима назад до средине ћуприје. Извадили су нешто
из једне торбе и почели да шутирају то по мосту. Личило
је на лопту – додавали су се и набацивали једно другом
тај објекат који се превртао у ваздуху. Гласно су се смеја-
ли и псовали када промаше. На месечевој светлости је ко-
начно препознала да тај објекат уопште није била лопта.
У питању је била људска глава.
Један од њих ју је коначно дочекао на ногу и шут-
нуо у Дрину.
Зачуо се пљусак и потом смех.
Пролеће је дочекала у Београду. Март деведесет и
друге је почео крвавом свадбом у Сарајеву. Гледала је на
телевизору како је један од припадника Зелених беретки
пуцао на младожењиног оца који је носио српску заставу
и убио га као пса на сред Башчаршије. Срби су побеснели
због убиства и дигли барикаде у граду. Паравојне форма-
ције из Србије упале су у Бијељину и заузелe је. Убијали
су цивиле и силовали жене. Шамац, Дервента и Оџак су
32
се дигли. Пламти Купрес, урла Горажде, крвари Сијеко-

вац, пали се долина Неретве. Април у Београду је био те-
жак. Један од тежих у њеном животу. Њен познаник је
искористио разговор са њом који је снимљен у Тењи (за
који су јој рекли да га снимају за интерне потребе) и пу-
стио га у програму Студија Б. Она је желела да га тужи,
али су јој саветовали да то не чини јер јој он одавно пре-
ти како ће је прогутати мрак. Рат је стигао до њене родне
Чапљине. Април деведесет и друге у Сарајеву је почео
демонстрацијама које су одржане након што су поста-
вљене барикаде на Грбавици и Врацама. Демонстранти
су се упутили ка мосту Врбања, а српски снајперисти су
пуцали из хотела „Holiday Inn” и убили две девојке. Сле-
дећег дана је бомбардована зграда парламента.
Трајао је медијски рат који је почео још када су
несавесни репортери извештавали о хрватској храни за
децу у коју су стављани жилети и која је потом продава-
на Србији, а наставили су се извештавањима о закланим
људима који су заправо били живи и здрави, али искори-
шћени да би се број људских жртава драстично повећао.
Било је неопходно пробудити мржњу међу цивилима да
би се добила логистичка подршка и ниједна од умешаних
страна није заостајала у лажима. ТВ станице су шириле
пропаганду да ће успостављање муслиманске државе до-
принети ширењу исламског фундаментализма у Европи.
У питању је било застрашивање које је требало да допри-
несе ширењу српског утицаја и постепеном преузимању
БиХ или барем њеног већег дела. Стратешки циљеви
Српске демократске странке су проглашени на седници
Скупштине српског народа у Бањој Луци. Обухватали су
раздвајање Срба од друге две националне заједнице, Хр-
вата и Бошњака, успостављање коридора између Сембе-
рије и Крајине ради интеграције Српске Крајине, Српске
33
БиХ и Србије, брисање Дрине као границе између срп-

ских држава, успостављање граница на Уни и Неретви,
поделу Сарајева на српски и бошњачки део и излаз Срп-
ске БиХ на море. Бошњаци су на ово реаговали објављу-
јући да српски терористи планирају успостављање Вели-
ке Србије.
Опет су његове јединице упале у једно село и по-
харале га. Као што је очекивала, информације о њему су
почеле забрињавајућом брзином да се повезују са оста-
лим догађајима. Јасно је било да је био повезан са људи-
ма из службе, и да је одрадио много убистава за њих по
свету. Побегао је из неколико европских затвора и стекао
репутацију. За све што би урадио у Београду се извлачио
јер је неко морао да га шаље назад на улице да би наста-
вио са чисткама. Овај рат је дошао као поручен, и његови
људи су виђани свуда по Славонији и Барањи, у Бијељи-
ни, код Брчког, у Ловасу, у Љубушком. Његови гардисти
су се појавили и у њеном родном крају.
„Ој Мостаре брате мио, одувек си српски био. ”
Један старији човек са ћулахом на глави и црним
јелеком је држао руке иза леђа и отворених уста гледао
правцу тог човека, прелазећи прстима преко бркова, по-
кушавајући да утврди да ли јевојник пијан или је у пита-
њу намерна провокација.
„Шта је било зелени, шта гледаш? Паметније би
ти било да продужиш.“
Руке су смирено замотавале цигарету. Усијана цев
се хладила испод стола.
Човек је само оборио поглед према калдрми и од-
шетао.
Лето деведесет и друге у Београду било је тужно.
Свуда избеглице, редови за храну и сиротиња. На улица-
ма посрнулог велеграда тумарају људи изгубљеног по-
34
гледа. Њу су оџепарили у аутобусу градског превоза:

украли су јој телефонски именик, возачку и саобраћајну
дозволу, повластицу... Рашчупана и ознојана је стајала
под јулским сунцем и гледала у асфалт који се усијао. Ра-
дио је извештавао о гранатирању Сарајева и кратко навео
процењени број жртава. Људи у башти кафића су ћутали
и играли карте. Она је објаснила конобару шта јој се до-
годило и добила од њега чашу хладне воде и телефон ко-
јим се послужила. Нема угља, нема нафте, нема уља, не-
ма шећера. Али има оружја. И хеликоптера који тутње
над Београдом. Како јавља њен колега, некадашњи допи-
сник „Новости“ из Херцеговине, Мостар је потпуно раз-
рушен. Села око њене родне Чапљине су спаљена и
опљачкана. На послу је почела да се појављује нека буда-
ла да јој прети. Седела је за столом са главом зароњеном
у десну шаку, док су прсти леве шаке држали цигарету
која је догоревала. Гледала је у свој акварел на којем је
насликала звоник и пар накривљених сеоских кућица.
Подигла је шестар и завртела га око Африке на
карти која је стајала на радном столу као подлога. Ше-
стар је направио шпагу и раширио се преко Атлантика
све до Чилеа. Сви ти предели остали су непосећени, дале-
ки, неистражени. На улици је видела жену са сином којег
је шетала, држећи га за руку. Дечак је био јако немиран,
покушавао је да разјури голубове. Угризла се за доњу
усну. Мајчински инстинкт се будио у њој. Желела је да
осети тај бол када се цепају препоне, те слатке муке доје-
ња, отекле груди и превијања. Али зашто одгајати дете у
оваквом хаосу? Дошло јој је да угаси цигарету у кожу –
само повлачење још једног дима могло је да угуши ври-
сак. Својој пријатељици која је отишла у Енглеску је пи-
сала о томе да вести из Херцеговине јављају да је Чапљи-
на постала злочиначки гето најокорелијих усташа које су
35
се отргле свакој контроли. Православну цркву су зарав-

нали булдожерима. Стари железнички мост је обрастао у
коров. Статуа краља који седи и држи мач немо је гледа-
ла разарања. У Билећи је купила две киле смокава и јела
их једну по једну, по њеним сопственим речима, „као да
једе камење“. Било је лепше у детињству, када су смокве
биле бесплатне: грануло би уморно августовско сунце
иза Леутара и открило сакривене жбунове у зеленилу.
Као у свом личном рају, девојчица би се наслађивала
скривеним плодовима и уживала у тајновитости свог но-
вог скровишта. Ове смокве данас су биле суве и тешке.
Бистра и хладна вода из Билећког језера није могла да
спере тај укус. Неколико месеци касније је у писму се-
стри записала једну од најболнијих реченица у свом жи-
воту: „Људи остају без разних ствари у животу, али не
знам да ли се тако често дешава да остану без завичаја.“
Један од њене (несвете) тројице заљубљених је те
вечери одлучио да је извуче из стана и провоза по граду у
свом таксију. Драмио је о себи (увек о себи), а касније и
махао пиштољем. Оптуживао ју је да је она крива за све
лоше у његовом животу. Једва је некако успела да га сми-
ри и пошаље код жене, а тада се други због тога разбе-
снео и читаву ноћ га тражио по Славији. Следећег дана је
у посету дошао трећи, а први је звао и рекао да долази, на
шта се овај покупио и отишао под изговором да не жели
да га сретне. Онда је следећег дана трећи опет дошао са
намером да гледа ТВ, па ју је други звао да дође јер се де-
шава нешто драматично и тако до бесвести, након чега је
она искључила телефон и легла да спава. Онда су је први
и други тражили по Београду, уплашени да је можда кид-
напована (чак су и звонили на њена врата, али она није
отворила), а трећи је био увређен позивом у глуво доба
36
ноћи и етикетом магарца која му је прилепљена од стране

другог, па је одбио да учествује у шаради.
Смучило јој се понашање људи у Београду. Најго-
ри су јој били они који су претили да ће се обрачунати са
„издајницима“ који неће да гину уместо њих. Нико није
улазио у свађе (тако је мудрије), нико се није драо на сав
глас: „Убијају децу у Сарајеву!“ (а која би била поента?),
нико се није обазирао на злочине (да не би и сам постао
жртва). Ћутање о злочинима је такође злочин. Улице су
биле пусте, пролазници ужурбани, сумњичави и подозри-
ви, а стварност туробна. Сматрала је да ће се Београду
осветити сва та апатија и незаинтересованост. Бомбе су
редовно падале по кафићима, рафали испаљивани у ми-
моходу, црна хроника се пунила из дана у дан. Зло је
ушло у људе. Само је сиротиња гледала својим питомим
очима и чекала. Казаљке су успориле, и онај ритам, који
је пре пар година деловао тако природно, сада је постао
раштимован. Време је изашло из такта. Тог јутра је напу-
нила торбу са новчаницама. Дуго је разгледала љубича-
сти лик дечака на новчаници од милион динара. Поново
се будила мајка у њој, као и нежност жене. Онда је згу-
жвала новчаницу и бацила је на гомилу са осталим. Цене
су дивљале. Купила је само хлеб у масној хартији и мле-
ко које није било обележено од стране произвођача. Про-
давачица је била нарочито нервозна, тресла је пепео ци-
гарете право у њену кесу. Њој није било до свађе, па је
прећутала.
Помислила је како и није лоше што је нестало
струје те вечери, јер јој се програм на телевизији згадио.
Међутим, када је провела сат времена под свећама, оти-
шла је да тражи батерије како би укључила транзистор.
Већ се привикла на то да слуша вести и тишина ју је из-
луђивала. Лутала је по мраку и ударала у намештај, пре-
37
вртала ствари и одећу, али батерије није успела да прона-

ђе. Онда је узела у руке неке новине и почела да их листа
под светлости свећа. Ушмркивала је олово које је бушило
мозак о непријатељима и вођама новог светског поретка
којима ћемо ми показати како свет треба да изгледa. По-
чела је поново да ровари по фијокама тражећи батерије и
случајно је пронашла усну хармонику. Хармоника је била
стара, са детаљима од слоноваче и изливеним удубљењи-
ма за прсте. Метал је био невероватно хладан, али га је
дувањем убрзо загрејала. Први звук ју је смирио и чудна
обамрлост јој је обузела тело. Свирала је химну „Хеј Сло-
вени“, некако неспретно, али је мелодија ипак могла да
се разазна. Села је на под и бесомучно свирала. Потом јој
се помутило пред очима.
Жена је заробљена у великој стакленој сфери, ми-
зансцен је мрачан. Пале се халогенке и шири мирис јода.
Свуда око стаклене замке су операциони столови са ле-
шевима, некима је ампутирана нога, некима рука, а неки-
ма је широм отворен грудни кош. На поду гигантског
хангара су разбацане крваве новчанице различитих валу-
та и апоена. Жена покушава да пронађе врата и излаз из
своје замке, али како она корача, сфера се окреће заједно
са њом, уз морбидно брујање и гребање стакла о плочи-
це. Размаци између столова су довољни да кугла може да
прође, али су постављени укриво и размештени су тако
да формирају лавиринт. Затворила је очи јер јој се згади-
ло црвљиво месо и ребра која штрче, те је наставила да
хода по осећају, гурајући у супротну страну сваки пут ка-
да удари у сто. После извесног времена је отворила очи:
призор је био исти, али овог пута, када је погледала ка
своду, видела је да је прекривен једноличним црно-белим
сатовима. Сваки од њих је показивао различито време и
сказаљке су стајале у месту. Онда је направила још пар
38
корака и учинило јој се да су се сказаљке помериле. Што

је брже ходала, сказаљке су се брже окретале, и убрзо се
нашла у делу који је пружао већи размак међу столовима
и дао јој простора да се залети. Трчала је ка отвору који
је личио на врата. Сказаљке су се вртоглаво вртеле и вар-
ничиле, коначно се одвајајући од својих осовина и заба-
дале се у лешеве, оштре металне сказаљке су падале по
кугли правећи рупе и напрслине и тада се кугла у великој
брзини приближила отвору (који је заправо био огледало)
разбијајући се у ситну срчу. Када се пробудила, видела је
да је већ свануло.
Рат у Босни је беснео. Телевизор у пустом стану
једне зграде је прекривен пиљевином. Иза телевизора је
чађав зид на којем је, великим, неправилним ћириличним
словима, усиреном крвљу исписана порука: „ПОТУРИ-
ЦА ГОРИ ОД ТУРЧИНА“. Граната се спуштала уз фијук.
На улици, на жену се стропоштала фасада и убила је. Чо-
век је трчао по улици као суманут. Трчао је и кривудао,
покушавајући да завара метак који га је стигао негде код
редакције „Ослобођења“. Ноћ је пребацила своју канџу
преко Трескавице. У облацима који су се спустили са Иг-
мана, град је дочекао своју двестодеведесету ноћ под оп-
садом. Док су страни медији извештавали о хуманитарној
катастрофи, Сарајево је још једном подигло своје уморне
очи-рефлекторе ка небу, да би затим, уз звуке сирена,
бесповратно потонуло у хладном загрљају превртљиве
курве Историје.
Колега је завршио излагање и ћутао, гледајући у
под као да тражи кључеве. Питао ју је шта мисли о тужби
коју је против ње поднео главни одбор СПС-а. Рекла му
је на то да се обрадовала писму које је добила од једног
читаоца у којем јој је рекао да „љуби њене златне руке
које се боре за откривање истине“. Због тога је била
39
спремна да истрпи ту тужбу, као и љубомору осталих из

редакције који су се љутили што је она тужена уместо
њих! Шта су они све писали, а нису тужени! А она, ето,
балавица, већ добила и награду за своје текстове и ту-
жбу... Није им било лако да то прогутају. Најтеже јој је
падало то што је понестајало критичког мишљења. Људи
су се делили на патриоте и издајнике, и било је јасно да
противник режима (па макар био у праву) мора постати
издајник. Овакав рецепт, иако плиткоуман, изврсно је
успевао.
Низак сто и црни зидови Студија Б. На столу су
чаше са соком од наранџе. Севају наочари саговорника.
Водитељка је пита:
„Како то да се не плашите?“
„Не знам како да вам то објасним, једноставно се
не плашим. Ја сам чула те приче и та нагађања, да неко
иза мене стоји... Јер ми смо сад у једној општој параноји
сви, тако да стално постоје те теорије да неко некоме не-
што даје, поготово у овом послу, да мени те податке до-
ставља полиција. Ја мислим да је мој потпис исувише
скуп да би га ја изнајмљивала тек тако било коме.“
„Са једне стране људи кажу да сте храбри, а са
друге стране он је опасан човек. Тако да имамо и ту дру-
гу варијанту: да обавештавате људе да се клоне, и да не
спомињу баш то име, осим ако нису у великој невољи.“
„Ја мислим да треба писати о томе да би на неки
начин неко пробио лед. Тако се лако формирају сад лико-
ви тих недодирљивих, знате... И ако нико то не уради,
нико не покуша... Ја се њега заиста не плашим, нити се
плашим било кога зато што ја имам заштиту самим тим
што сам то написала. Мени сад, када изађем из студија,
ако ми падне саксија на главу, овај, може то да се доведе
40
у везу са тим. Самим тим што је то јавно објављено, ја

имам заштиту.“
Наставили су разговор. Рекла је:
„Бојим се да ћемо се једног дана пробудити на ру-
шевинама свега тога и схватити... да је тај рат вођен уза-
луд.“
Те године је донела одлуку да више не иде на ра-
тиште.
Почела је да пише о дешавањима у Београду.
Функционисање машинерије је било јасно: плен је
био довлачен из Славоније и Босне и затим продаван на
кључним тачкама по Београду. Највише су ишли нафта и
цигарете. Подразумевало се да би ту требало да буде при-
сутна нечија протекцијa, пошто је тешко да тако сложена
организација, која се, по њеном мишљењу, раширила у
неколико кракова по подземљу, функционише без зашти-
те моћника. Ова заштита је била пружена од стране ко-
румпираних (и насилних) припадника тајних служби који
су били жељни новца. Онда би то значило, што вероватно
и јесте истина, да су они почели да се обрачунавају око
плена. Било је разумљиво да оволики број убистава по
месецу, њихов подмукао карактер, њихова бруталност и
мрачна природа произилазе из онога што је у кућу унето
заједно са блатом са ратишта: са неплаћеним дуговима и
личним анимозитетима. Чинило се да петља није развеза-
на, да се чвор умрсио само око једне тачке и да ће па-
жљиво повлачење једног краја канапчета довести до тога
да се све расплете. Све је водило ка њему. Пошто је доби-
ла број телефона, позвала га је и питала како коментари-
ше талас насиља који погађа добростојеће грађане.
„Ако те занима ко је следећи, напиши да си ти и
да сам ти ја то рекао.“
Након тога је слушалица спуштена.
41
Реакције испитаника су углавном биле сличне:

„Немој да чачкаш.“ или „Није добро распитивати се за то
убиство.“ или „Зашто гурати тако леп нос тамо где не
треба?“ Испостављало се да се не треба распитивати ни
за једно једино убиство. Нити за нечија нова скупа кола.
Нити за скупоцене виле и бунде. Али било би неподно-
шљиво ћутати и зато је писаћа машина тандркала као лу-
да. Текстови су се низали, низале су се и претње. Обрачу-
ни на улицама су постајали бескрупулозни. У Београду је
никла нова класа беспризорно богатих људи, што је било
још теже поднети због огромне беде која је погодила ве-
ћину људи. Баш пре неки дан, видела је жену из солитера
којој је из лонца испао качамак на степенице. Јадница га
је појела без паузе и са апетитом. После је опрала степе-
ник, ћутке и стрпљиво.
Пошто није могла испитивањем да стигне до свих
потребних сазнања, неке људе је почела да прати. Једног
из његове екипе је виђала свуда где би се у граду дешава-
ло насиље. Девојка је остала на ивичњаку сломљене ви-
лице из које су се цедили крв и сперма, гледала га је како
излази пијан из кафане и спушта се Булеваром револуци-
је бесан попут црвеног месеца, остали аутомобили су се
склањали када би препознали регистрацију на његовом
џипу, гледала је како заврће уво човеку за роштиљем, чо-
веку којег је први пут видела у тракторској колони код
Папука, то лице неће заборавити, исти израз је имало и
сада, док је трпело понижавање и рекетирање... После је
гледала курвиног сина како повраћа у хаустору, како се
тетура обневидео, како лежи на асфалту и покушава да
дође себи.
Ови људи су се понашали као да закон за њих не
важи. Посматрала је неке од њих како се истресају на јед-
ном младићу тако што су му прво ударали шамаре, а онда
42
се помокрили по њему док је лежао на земљи, и није јој

се чинило да види сумњу, ма ни трунку сумње и несигур-
ности у њиховим очима, а камоли грижу савести. Један
од насилника је узео добар залет и шутнуо младића у сто-
мак из све снаге од чега је овај испљунуо крваву кашу.
Потом се појавио један црн ауто са затамњеним стаклима
и они би се разбежали, а само њихов главешина би остао.
Човек је изашао из црног аутомобила и преузео свежањ
новчаница од тог крмка и предао му нешто (она је све по-
сматрала са једног прозора оближње зграде). То што му
је предао је личило на писмо. Човек је ставио писмо у
џеп и онда почео да сервира информације. Задовољан ра-
портом, човек из аутомобила је само прекорачио преко
онесвешћеног младића и сео за волан, да би потом одје-
здио низ Булевар ослобођења, нестајући у црвеним све-
тлима и звуцима града.
Црне рукавице покушавају да задаве птицу. Птица
се отима, лети унаоколо и отвара кљун као да покушава
да испусти цвркут. Рукавице је хватају за реп и трескају о
зид. Птица је сада мртва, препарирана. Остављена је на
хауби њеног аутомобила, изврнута на леђа, са врпцом ве-
заном око ножица. Црне рукавице бирају број. Када се
попела у стан примила је телефонски позив.
Тежак, назални глас је закмечао:
„Проћи ћеш као тај фазан ако не престанеш да пи-
шеш.“
Од те ноћи је почела да спава са упаљеним све-
тлом.
Од анонимних телефонских позива, најгори су би-
ли они у којима особа са друге стране није ништа говори-
ла, већ само ћутала и дисала. Дисање је било тешко, хра-
паво, као да је нос те особе запушен, а грло изгребано ду-
ванским димом, те би се некад окончавало кашљањем и
43
храктањем шлајма. Понекад би се уместо речи чула музи-

ка: реквијем или оргуље. Није јој било јасно значење та-
квих позива. Уредник јој је саопштио да ће текст о војво-
ди морати да буде избачен из новог броја. Жалећи са на
своју напаћену кичму, тражила је од њега да јој достави
списак тема о којима не треба писати. Изразила је жаље-
ње због тога што он кичму нема, па ни не зна како је кад
иста боли.
Такође, упозорена је да јој прислушкују телефон
да би сазнали од кога добија информације. Један од ње-
них колега је добио батине у „Мажестику“. Мотив није
био познат, само се нагађало, али ипак је мислила да је
све део спровођења насиља над новинарима и увођење
атмосфере страха, па је одлучила да га узме у заштиту,
све и да је заслужио тај ударац (био је само један, али на-
водно веома снажан и прецизан – изуо га је из ципела) .
Зима је те године дошла раније. Великани српске истори-
је су се ређали на обезвређеним новчаницама. У банкама
није било кеша и њен комшија јој каже да је он платио
њен рачун и тражи да му она плати у готовини након што
јој је попунио чек. Телевизија је преносила да производ-
ња расте у Југославији (ономе што је од ње остало), не-
мачка економија пропада, свуда у свету побеђују соција-
листи (?), нема градског превоза, јер опозиција ровари по
ГСП-у и томе сличне глупости којима је испирала главе
људима. Зло је сузило круг људи до којих јој је стало.
Остали су само сестра, родитељи, једна пријатељица и
љубавник. Можда је код свих тако, али су ова зла време-
на очистила заблуде из главе и свела је на један мали за-
једнички именилац љубави. Уосталом, шта то значи – зла
времена? Која су то времена добра? Зар смо толико се-
бични да су нам добра само она времена у којима ми лич-
но не испаштамо? Ако погледамо цео свет, можемо да за-
44
кључимо да су сва времена зла. Само су нека гора од дру-

гих. И у некима, можда, боље заваравамо себе.
Следеће недеље је добила снажан шамар од своје
редакције. Ставили су његову слику на насловну страну
„Дуге“. У последњем часу су променили насловну стра-
ну, кад је број већ био одштампан. Његову слику! Нико
не би писао за тај број да су знали. Навукли су их врло
покварено и није знала шта да уради. Било јој је жао што
су сви тако наивно и примитивно насели на туђе интере-
се. Све те независности и заставе су биле бесмислене. На
крају, све се свело само на једну ствар – новац. Голи ма-
теријални интерес једне манипулаторске, погане, пер-
фидне групе људи. Само да нисмо насели, а насели смо.
Прогутали смо удицу мржње и сада је касно. Сматрала је
да су нарочито опасни они који су тврдили да немају ни-
какве везе са тим. Али сви сносе одговорност. Исто је ва-
жило и за Немачку тридесетих година: касно је било тек
када су се врата тамнице залупила.
Страх је ушао у свет. Чак и њен љубавник јој је
признао да се он ње плаши! Он ње!
„Па зашто?“ питала је.
„Не знам. Знам само да ти не треба да се плашиш
било чега.“
Није знала да ли да га удари или да га пољуби.
Повукла га је за уво и рекла:
„Ово овде некад уме да те превари.“
Рашириле су му се зенице.
„Ја нисам принцеза, разумеш?“
„Ниси. Ти си моја шизика.“
„Као у песми?“
„Не као у песми. Као у лошој причи.“
„Тако је. Знаш да не волим патетику.“
Извукао јој је новчић из уха.
45
„А не волим ни јефтине трикове.“

„Није јефтин – ово је новчић од пет марака. Данас
је то много.“
Осмех.
„Јефтин је к’о та твоја колоњска вода.“
„Па зашто ми се онда уносиш у лице?“
„Зато што не могу без твог смрада.“
„Ни ја без твог осмеха.“
Пољубац.
Нова 1994. година је почела неочекиваним обртом
догађаја. Прво је смењен уредник њених новина. Није де-
таљно образложено зашто је то учињено, али је свима би-
ло јасно да ствари иду нежељеним током. Једино што их
је донекле утешило је било увођење новог динара што је
вратило бар нешто стабилности у животе људи. Упркос
томе, њена каријера је почела да буде систематски уни-
штавана нечијим плановима. Плата више није ни важна,
ако човек не може да ужива у послу којим се бави. Тра-
чак светлости се појавио у новом човеку у њеном животу
и његовом неодољивом шарму. Зрачио је самопоуздањем
и храброшћу. Тај пут у Бијељину је био један од најлеп-
ших у њеном животу – знала је тог човека од раније, али
је тек сад спознала дубину његових осећања. Ипак, про-
блем је био у томе што је био ожењен. Надала се да она
није само пролазна фаза у кризи једног брака. Колпортер
на улици јој је рекао да се лист слабије продаје, што њу
није много изненадило. Лист је био у расулу. Свако је
узео своје парче колача и мудро се повукао са ветромети-
не. Бивши уредник је добио стан да би отишао без речи.
Само она се побунила, и двојица колега су је узели на
зуб. Знала је да је испала наивна, али јој није било криво
због тога. Посао је морао да се обави до краја, па макар и
да сваки пут заспи за радним столом.
46
Велики црни кран. И на њему звезда. На сваки од

пет кракова звезде набијена је по једна људска глава. На
челима су урезани различити грбови, свако је добио свој.
Звезда се споро окреће у смеру казаљке на сату, а гради-
лиште које окружује кран је затворено и окружено сивим
гранатираним зградама. Чује се само подмукло хујање
ветра. Понор за темељ је веома дубок и мрачан, толико да
му се дно уопште ни не види, а жена стоји на танком бе-
тонском стубу који је усамљен у амбису. Испод њених
ногу су цртице постављене у круг као на сунчаном сату.
Звезда се спушта са крана, висећи на каблу и почиње да
кружи око ње. Њише се и покушава да је погоди, али она
се измакне сваки пут и избегне је. Из града допиру све-
тлосни сигнали: три пута, па два бљеска, па четири и
опет два. Звезда са окрвављеним главама иде према њој и
она скаче на њу и не пушта је. Кабл се витла око крана и
покушава да је отресе. Повлачи је горе и затим се спушта
у рупу и тоне, тоне, тоне... Онда се зачуо само звук пуца-
ња кабла и главе су једногласно проговориле промуклим,
тешким гласом:
„Време је.“
Следећег јутра је пошла на службени пут. Аутобус
је улазио у Нови Пазар. Загледала се у далека брда и раз-
мишљала о томе како ју је пријатељица погодила бидер-
мајером у главу пре пар недеља на венчању. Беле ружице
са шлајером... И мирис младости. Униформисана лица су
стајала наоружана уз зграде државних институција. Било
је врло мало света на улицама, а они које је видела су де-
ловали узрујано и товарили су неку робу у гепеке ауто-
мобила: ситни шверцери. Један од полицајаца ју је саче-
као на станици. Рекао јој је да разговор могу да заврше,
чим су га почели. Саветовао јој је да се одмах врати на-
траг у Београд.
47
„Да ли је он био овде?“

„Био је. Пре недељу дана.“
„Јесте ли га испитивали?“
„Не смемо ми њега да испитујемо.“
„Па не може он ваљда да буде јачи од полиције...“
„Може. Види, ми имамо поуздане информације да
они...“
Након што је довршио реченицу, помислила је да
је ово најнечаснији рат у историји. Вратила се у Београд
са зујањем у ушима. Добила је неке документе и пар сни-
мљених касета. Имала је осећај да је остатак посла одра-
дила по навици, као машина, будући да се њен познаник
определио да јој ипак исприча причу о ономе што се до-
годило. Али, ако се то објави, читав режим би могао да се
уруши. Не може сад да се стане. Не сад, кад је довде до-
терала. Али како они уопште могу да пристану на то? Зар
им није доста новца од нафте и цигарета? Изгледа да мр-
жња и похлепа немају границе. Управо зато ни храброст
не сме да има границе. На повратку у стан је купила бу-
кет црвених и жутих лала. Цвећара је одавала утисак да је
још увек остало нешто што не смрди на несрећу и смрт,
иако је много њих куповало цвеће за гробље. Још мртвих
са ратишта. Сат у цвећари је био покварен, секундара је
куцкала у месту. Показивао је дванаест часова и двадесет
минута. „Што не поправите овај сат?“ питала је продава-
чицу. „Не знам... Ваљда нам више није важно колико има
сати.“ Остала је без коментара. Попела се у стан и чим је
ушла, телефон је кратко зазвонио звуком који се чује ка-
да неко превлачи пендрек преко решетака. Звоно је било
истрошено.
Брзо је подигла слушалицу.
„Ја сам.“
„Еј... Како си?“
48
„Мало прехлађено, али подношљиво. Ти?“

„Нерасположена сам... Треба да пишем о нечем
јако важном, али се плашим да то више неће имати ко да
чита. Чини ми се да је и ово што сам до сада написала би-
ло... Не знам да ли да кажем бесмислено, али не могу да
се отмем утиску да сам траћила време...“
„Свако ко ради исправну ствар понекад сумња у
себе. Поготово зато што тако много људи ради погрешне
ствари, па онда делује као да су они у праву. Немој да по-
сустајеш. Ево, ја ти обећавам да ћу читати све твоје буду-
ће текстове.“
„Ти и нико више, “ одговорила је уз осмех.
„Па нисам ја било ко.“
„Ниси. Чим читаш моје текстове.“
„О чему се ради уопште?“
„Не бих преко телефона.“
„Не верујем да може бити толико страшно. О чему
си све писала до сада...“
„Види, ти не разумеш, они им продају оружје...“
„Ко продаје? Коме?“
„Није важно.“ рекла је док су јој се тресле шаке.
Искапила је виски из чаше док је лед звецкао. Покретом
руке је почистила све са стола у отворену фијоку и залу-
пила је.
„Хоћеш да дођем да будем са тобом?“
„Нема потребе. Смирићу се.“
„Није поента да се смирујеш лековима...“
„Него у чему је поента? ! У чему је поента свега
овога?!!“
Он је ћутао. Није знао шта да јој каже.
„Јел’ могу да те оставим саму вечерас?“
„Можеш... Немој да се бринеш за мене. Само...
Мени не треба ничија помоћ. Свако је човек за себе.“
49
„Не желим ја да ти помогнем, “ одговорио је, пазе-

ћи да је не увреди, „само ти предлажем да ти правим дру-
штво. Можда кроз пар сати и престанем да ти идем на
живце.“
Насмејала се нервозно. Разумела је његову добро-
намерност. Уверила га је да не треба да се брине за њу,
тиме лажно тешећи и саму себе. То вече је текло уз нела-
году. Телевизор је приказивао сцене из масакра на пијаци
Маркале. Ухватила ју је несвестица. Звецкање: звец, звец.
Човек преврће руком по џепу, облизује се и нервозним
покретом леве руке брише зној са чела. Вади десну руку
из џепа, шака је затворена. Прошапутао је: „Само силос
Србина спашава.“ Док су заробљеници ћутали, по дрве-
ном столу је просуо пуну шаку кликера који су неко вре-
ме нереално скакутали по површини астала. Месец упада
кроз кров, заробљеници кидају ланце, зубима кидају зли-
ковца, потом лају једни на друге, светлост се приближа-
ва, то је воз, кров тунела експлодира и кроз њега на воз у
покрету пада армија женских лутака које се даве гаћица-
ма, копају једне другима очи, фазани и фарови аутомоби-
ла са оближњег аутопута круже, окрећу се са очима мр-
твих, круже као светови и сфере и спајају се, кроз убрза-
но дисање и задах зноја, у ужареном угљеничном влакну
њене сијалице. Пробудило ју је крцкање, посумњала је да
је у питању миш. Следећи звук је био мало гласнији, као
тетурање чиније и потом строваљивање исте на под. Сва
буновна је отишла до дневне собе у папучама. Након што
је покушала да упали светло, плес је започео. Витлање
рукама, окретање, трзање, хватање за ручку, затим пра-
сак, пламен…пламичак дима и коначно: мрак.
Следећег дана су је пронашли мртву поред ишчу-
паног лустера, разнетих груди и просутог срца. Сто је
био прекривен крвавим латицама црвених и жутих лала.
50
Полиција је обавестила дежурног истражног суди-

ју да је реч о самоубиству.
Опело на њеној сахрани одржала су два право-
славна свештеника.
51
ЈЕДАН ХЕЛИЈУМСКИ БАЛОН БОЈЕ

ЦИМЕТА
Пуцкетање винила и нежни слалом виолине.

Преплављени зимским сунцем.
Симфонија је наједном загрмела са грамофона.
Након што се игла заглавила у четвртом такту другог ста-
ва, човек ју је подигао и оставио у усправном положају.
У том кратком предаху, у ком се укочила дисциплинова-
на тишина паузе, могао је да осети како га, испод раску-
пусане фризуре, поглед композитора фиксира са картона
плоче која је стајала на комоди, усправљена као портрет.
Успореним покретима је трљао очи и своје необријане о-
бразе. Одраз у огледалу није више био исти човек, то није
више било оно лепо лице са нежним цртама, већ нека
особа са борама и подочњацима који су се утиснули из-
над образа као печати. Није могао да препозна себе са-
мог. Прво је седео на кревету, онда је навукао панталоне,
потом се вратио у лежећи положај и гледао кроз прозор.
Његов таст је ушао у собу, лица насапуњаног до
пола. Имао је на себи панталоне са трегерима и носио је
црну зделицу за бријање напуњену топлом водом. Сео је
на столицу преко које је била пресамићена одећа. Наста-
вио је да утрљава пену на лице.
„Пристижу аутобуси из провинције. Сад су јавили
на радију. Кажу да је Булевар закрчен.“ рекао је спушта-
јући зделу на сто.
52
Човек је и даље гледао кроз стакло. Један врабац

је скакутао на крову суседне зграде. Застао је и гледао у
правцу његовог прозора. Потом је мало кљуцкао, завртео
главом и одлетео у правцу центра.
„Нема шта, мора се на улице,“ одговорио је човек.
„Не знам колико ти је то паметно...“
„Не могу више да ћутим!“ продрао се.
Његов таст, изненађен реакцијом, зауставио је
бритву на средини образа и разрогачио очи.
„Покрао је изборе! Не могу више да ћутим!“
„Ја не знам да ли је теби јасно шта он покушава да
уради?“ рекао је његов таст, „Ако се ови што су дошли
аутобусима окупе у центру, а ваша траса се судари са њи-
ма, може доћи до сукоба ширих размера...“
„Ми се одавно налазимо у сукобу са свима...“
„Он неће презати ни од чега, исувише је гладан
власти. Велики је то скот.“ додао је његов таст, уздахнув-
ши.
Већ деценијама уназад, грађанске породице су у
дневним собама држале старинске ормаре са наслеђем
прошлости. Оно је углавном обухватало сребрни есцајг,
украсно посуђе, ретке фигурице (у овом случају једну ру-
жичасту керамичку балерину која је била заустављена у
четвртој руској позицији), и породичне фотографије из
неколико генерација. Ако бисмо прошли кроз њих, виде-
ли бисмо да корени породице сежу до првих црно-белих
фотографија снимљених у Београду у другој половини
19. века, са људима на чијим лицима се виде понос и за-
довољство уз благу црту охолости, док су фотографије са
почетка 20. века већ имале неке смерније, кроткије људе
који су више деловали забринуто и на којима су жућка-
сти преливи сепије осликавали надолазећи усуд, и нарав-
но, људе из црвених година који су деловали необично
53
срећно и освежено, као да су тек пристигли са летовања.

Коначно, фотографије овог колена, које сад живи у овом
стану, су стајале издвојене, на креденцу, а не иза стакла
ормара, где је била архивирана прошлост. Та лица сада
не изгледају као у то доба када су фотографије настале.
Док је његов таст лупкао бријачем по унутрашњо-
сти посуде и правио још један потез преко лица, он је
отишао до кухиње, где је његова супруга превртала опра-
не порцуланске тањире са цветним декорацијама, још је-
дан од реквизита београдске грађанске породице. На сто-
лу су стајале поређане кутије са лековима за смирење,
углавном испражњене. Узео је једну кутију лекова за
свог оца, а син му се пришуњао иза рамена и почео да га
вуче за ногавицу, након чега се он сагнуo. Дечак га је за-
грлио и узверао се на њега, а он је почео да шета по соби
док је дечак висио на њему, изазивајући смех укућана. Ју-
наков таст је почео да голица малог по ребрима покуша-
вајући да га натера да сиђе, а овај се само смејао и није
пуштао оца. Потом је приметио да овај иза леђа у рукама
држи нешто и из радозналости се откачио и провукао му
се кроз ноге док је јунак пребацио кутијицу испред себе и
натерао га да направи један круг око њега.
Жена им је пришла и рекла дечаку да иде код ње-
не мајке. Ухватила је мужа за руку и одвела га до прозо-
ра, кроз који се, у даљини и измаглици, видео велики
неонски знак: „БЕОБАНКА“. Гледала га је право у очи.
Неки супружници се споразумевају погледима, само ти
погледи нису исти као погледи између родитеља и дете-
та. У тим погледима има више узајамног изазова, него
инстинкта. А сваки поглед у оквиру породице је поглед
који брине за децу. Он је схватио да га она пита да ли ће
још дуго моћи овако и да ли би требали да иду из земље.
Пред женом је имао више самопоуздања него пред мај-
54
ком, али је бацио поглед кроз прозор и тиме јој рекао да

је тог дана улица важнија. Онда је поново погледао у њу
и потом у под. Стиснула му је руке и дубље се загледала
у његове очи. Усне су покушавале да се развуку у
осмех… Отргао се из њеног стиска. Замолио ју је да саче-
ка другу прилику да би завршили разговор о томе. Рекао
је да се нешто свакако мора урадити и да ће све бити у
реду. Поздравио се са њеним родитељима и пољубио си-
на.
Када је закорачио на ходник, излазећи из стана,
угледао је мушкарца средњих година како стоји насло-
њен на излизани гелендер. Мушкарац се тргнуо и зака-
шљао, покушавајући да заклони пиштољ који је, само на
тренутак, могао да примети испод његовог пазуха. Закоп-
чао је своју кожну јакну и прешао руком преко косе. Гле-
дали су се неко време закрвављеним очима и потом раз-
двојили поглед као да им је непријатно. Наш јунак је оти-
шао пешке низ степенице док су му кораци одзвањали у
холу зграде. У градском превозу, који је био пуст, само је
завукао главу у крзнену поставу капута и ћутао. Разми-
шљао је о свом животу – да ли треба отићи за иностран-
ство, како скупити довољно новца, како преломити пси-
хички и емотивно... Није имао одговоре. Знао је само да,
чак и ако оде, његови родитељи морају остати. Њени мо-
рају остати.
Неко мора остати, јер не могу сви да оду.
Дуж Булевара су били паркирани аутобуси који су
довезли раднике и пензионере из унутрашњости. Неки
возачи су лењо пушили и читали новине. Један је мењао
гуму, други је резао хлеб и паприку... Видела се нервоза
на њиховим лицима. Група људи са летвама је протрчала
поред њега. Онда је приметио да су се придружили вели-
кој колони која се кретала ка центру. Погледом је испра-
55
тио следећи репертоар: старијег човека са шеширом, у са-

коу и џемперу из којег извире бела крагна, oн диже пла-
кат „ИДЕМО ДАЉЕ...“, потом старац са шубаром и ду-
гачким капутом диже руке увис и пева, „НЕДАМО СР-
БИЈУ” (sic!), крезуба жена са кратком косом у црном ка-
путу пљеска рукама и скандира, „БАДАВА НОСИТЕ НЕ-
МАЧКЕ ЗАСТАВЕ, НИ ЊИМА НЕ ТРЕБАЈУ НЕРАД-
НИЦИ“, старица са неукусном фризуром, у црвеном џем-
перу, склапа руке у знак молитве и крсти се, прво левом,
па десном руком, потом пљује на асфалт, „ИМАТЕ ПИ-
ШТАЉКЕ, ДАЋЕМО ВАМ ЦУЦЛЕ!“, средовечни човек
сакрива пиштољ испод капута и пажљиво гледа око себе,
затим пали цигарету, „ИЗДАЈНИЦИ, НАПОЉЕ!“, групи-
ца са летвама поново искрсава, „ЗАР СТУДЕНТИ ДЕ-
ЗЕРТЕРИ ДА РУШЕ НАШ БЕОГРАД?“, неколико средо-
вечних жена доконо зевају поред бандере и трачаре, „ЈА-
ЈА СУ, ИЗГЛЕДА, ИЗ РАЈА ИЗАШЛА“, један од људи
из масе се домунђава са полицијом, чини се да им нешто
објашњава, показује ка попречним улицама, „НЕЋЕМО
ВИШЕ ДА ХРАНИМО ЛАЖНЕ СТУДЕНТЕ!!“, старији
човек са кокардом седи на ивичњаку и пуши последњу
цигарету из паклице коју гужва и баца, „ДОМАЋИН
СЛАВИ СЛАВУ КОД КУЋЕ, А БЕСКУЋНИК НА УЛИ-
ЦИ.“ Maса замиче ка Теразијама носећи његове слике.
Прикључио се колони студената и грађана која је
пролазила улицом (...).
Из транзистора допире звук саксофона: младић у
плавом капуту лежи на асфалту, док његова колегиница
кредом исцртава облик његовог тела на улици као да обе-
лежава место злочина, „ПРАВА РЕЧ: ПРОМЕНА“ мла-
дић са црним прслуком и беџевима носи наочаре за сунце
и транспарент, „ОВО СУ НЕПРАВЕДНО НАМЕТНУТЕ
И НИЧИМ ИЗАЗВАНЕ ШЕТЊЕ“, девојка у елегантном
56
смеђем капуту са крзном и дугом косом која је повезана

траком од сомота, „art ACADEMY“, „ISTORIJA UMET-
NOSTI“, „АРХЕОЛОЗИ“, на снегу испред кордона поли-
ције са зеленим панцирима и шлемовима пролази колона
студената који носе индексе дижући их руком у ваздух,
„БОЈ СЕ ОВНА, БОЈ СЕ ГОВНА, А КАД ЋЕШ ЖИВЈЕ-
ТИ?“, младић у црној перјаној јакни са ранцем и девојка
у зеленој јакни са љубичастом шалом се љубе, „ДОЋИ
ЋЕ ЗИМА, ПРАВИЋЕМО СНЕШКА, БИЋЕ И СРБИЈА
СЛОБОДНА К’О ЧЕШКА“, девојка са риђом косом и на-
очарама за сунце носи на глави жути картончић у облику
грома на којем пише „РТС“ са једне и „RTS“ са друге
стране, изгледа као да јој је гром прошао кроз главу, у
устима јој је жута звиждаљка и осмех јој је на лицу, сту-
денти пишу своја имена црним маркером по једном хели-
јумском балону боје цимета, балон мења руке, „ИМА
НЕШТО СРПСКО У ДРЖАВИ ДАНСКОЈ“, младић у бе-
лој јакни и фармеркама са црном капом и жена у капуту
од грубог платна и смеђим качкетом играју валцер ис-
пред кордона полиције, „ВАШЕ МЕСТО ЈЕ УЗ НАС –
НА УЛИЦИ ЈЕ ТОПЛИЈЕ. ЗБОГ СРЦА.“, младић у пла-
вом капуту са жутим шалом удара бумерангом у канту и
дува у звиждаљку, „КРИК БЕСНОГ ПИЛЕТА“, жена у
крзненој бунди пружа детету кесицу са желе бомбонама,
„НИКАДА НЕ ПРОПУШТАМО ПРИЛИКУ ДА СЕ ПРО-
ШЕТАМО КАО ЉУДИ“, младић у црној јакни и девојка
са љубичастим шалом се и даље љубе, „ЗЕЛЕНИ ЗУБ
НИЈЕ ГРУБ! СТОМАТОЛОЗИ“, девојка са плавим очима
и плавом капом узима јаје и баца га на кордон, „КАРНЕ-
ВАЛ НА КОЈЕМ САМО МИ НИСМО ИМАЛИ МАСКЕ“
и испред свих велики транспарент:
„БЕОГРАД ЈЕ СВЕТ“
„Ја мислим да би требао да поништи изборе.“
57
„Шта има да поништава, изгубио је! Мора да при-

зна пораз у градовима!“
„Тешко ће он то урадити, врло добро зна да је то
увод у коначан пораз. Ако испусти градове, испустиће
ускоро и целу земљу.“
„Шта се сада дешава на Теразијама?“
„Окупили су се ови што су дошли аутобусима.
Има сигурно неколико хиљада људи. нешто скандира-
ју...“
„...да, рекли су му да га воле!“
Смех.
„Одговорио им је да воли и он њих.“
Гласнији смех.
Убрзо се шири вест о човеку који је у подне упу-
цан у главу негде у центру града. Смех је утрнуо. У гу-
жви настаје комешање, колона застаје негде код зграде у
улици (...) . Види се сенка жене у црној хаљини која изла-
зи из зграде и почиње да игра по улици, док кроз један од
прозора излећу исписани листови хартије. Спуштају се
на улицу као паперје, клизећи лагано у ваздуху. Људи их
подижу и са њих читају стихове на енглеском, руском,
српском, немачком, италијанском, чешком, шпанском,
мађарском, пољском, јидишу, кинеском, хинду, францу-
ском, шведском, финском, јапанском и арапском језику.
Хартија се спушта поред фасада и смирује на асфалту.
Хелијумски балон ишаран именима студената и
грађана је додат једном дечаку који седи на очевим раме-
нима и гледа јунака у очи. Гледа га упорно и одлучно,
погледом у којем се види нека врста ишчекивања. Када је
дечак трепнуо и пустио балон из руке, наш јунак је осе-
тио туп бол у врату. Светлост је утрнула и хладан бетон
му се припио уз лице. Неколико секунди касније, група
људи га је вукла за ноге и провлачила кроз жардињере.
58
Јунак се ухватио за једну од њих, заривајући прсте у

хладну, суву земљу. Ударац у корен шаке је био толико
јак да се jасно чуло како је крцнула кост. Палице се зари-
вају у бутине, ударају по ребрима, палице се дижу и спу-
штају као механизам паклене машине са искеженим че-
љустима и крвавим униформама. Jедан од њих га чупа за
косу и успева да откине прамен на којем се клате комади-
ћи гримизне коже.
Пет лица и четири пендрека: букет ужаса Човека и
Грађанина.
Упркос наредбама које стижу из главе, мишићи и
кости не могу да се покрену. Осећа како га убацују у во-
зило и чује бректање мотора. Након неколико минута се
заустављају и избацују га из возила. Пљувачка се слива
са образа – неко из комбија није могао да сузбије презир.
Дошао је себи сат времена касније и гледао у сумрак. Не-
помично и усамљено, тело лежи у бледој измаглици и до-
чекује паљење уличних сијалица. У даљини се отеже звук
сирена и звиждаљки. Једним, још увек неповређеним
оком, човек посматра светла неона и једва видљиву, са-
бласну силуету хелијумског балона боје цимета. Балон се
клати пијано, тешко и дуго, ношен ћудима нечујних ве-
трова, и клизи ка бледој патини храма. Негде близу купо-
ле, расплинуо се нежно попут звезде и тихо нестао.
Један београдски лист је објавио да је узрок смрти
непознатог алкохоличара био престанак рада срца.
Огорчени тим саопштењем, салонски интелекту-
алци су цитирали „Прољећа...“ једног писца.
59
КОЖА, ЧЕЛИК И ГРАД
Добијање челика се своди на рафинацију гвожђа

добијеног у високој пећи и додавању феролегура. Расто-
пљено гвожђе се прерађује у челике у три поступка:
1. претапањем у електропећи
2. пламеним поступком
3. у конвертору.
Слично томе, три су поступка којима можете гво-
жђе репресије претворити у челик тоталитарног режима.
Да бисмо удовољили метафори, даме и господо, кренуће-
мо редом.
***
Замислимо, на пример, један уџбеник из реторике.

Постављен је на клупу пространог амфитеатра. Власник
тог уџбеника, витак, кржљав студент високог чела и тала-
састе косе га прелистава и осећа на рамену додир нечијих
прстију. Окреће се и види младића са искривљеним усти-
ма и харизматичним сјајем у очима. Они започињу разго-
вор о аутору поменуте књиге (у питању је вероватно грч-
ки аутор, из методолошко-педагошких разлога се прво
почиње са њима, па се затим прелази на остале). Разговор
се захуктава, интересовања се поклапају, дијалог се на-
60
ставља у ходнику и затим у кафетерији и завршава дого-

вором о поновном виђању.
***
„Хитно на Трг Републике. Ево повређени су... и
преузми команду тамо... ево пробили су кордон тамо...“
„Пробили су кордон и дошли су на Трг... и са
флашама и са свим су нас гађали...“
„Предузмите мере да се потисну...“
„351, дај топ одмах водени да иде на Трг.“
„Водени топ са твог подручја одмах на Трг.“
„Ако можеш још снага, јер пробили су нам кор-
дон, а има и повређених.“
„Добићеш још снага... и други водени топ... не-
мојте употребљавати хемијска средства без одобрења...“
„Дај твој водени топ хитно на Трг Републике!“
„Нека се пошаље овде сва слободна техника.“
„Нареди употребу сузавца... од стране Мораве 1,
али прво нареди да милиционери ставе гас-маске... и
употреба физичке снаге... дозвољене гумене палице овде
на Тргу...“
„Авала 601, је ли ти скинут пушкомитраљез са
транспортера?“
„Сад ћемо да проверимо...“
„Дај види је ли отприлике да је скинут!“
„Скинут је он доле... и он је добио своје... и то је
у реду...“
***
Пријатељства настају из различитих разлога. Не-
кад настају из интереса, и то су „глумљена“ пријатељ-
ства. Тaква треба избегавати и треба их сећи у корену.
Некад је то последица вишегодишњег дружења (из шко-
61
ле, из комшилука, са факултета), које се претвори у нави-

ку једне особе према другој. Некад је то инстинктивни
осећај привржености који се претвори у оданост квалите-
тима другог човека и који се гради на поверењу. Онај мо-
менат у којем се осетимо пријатно у присуству те особе,
када осетимо ту варницу међусобног разумевања, ваљда
тада настаје пријатељство. Пријатељ нас привуче зато
што нам је сличан. По укусу: можда воли исту музику,
исте филмове, исте књиге... По темпераменту или стра-
сти, често по интелекту. По томе што сматрамо да је по-
себан, исто колико и ми сами, и самим тим је достојан да
нам буде пријатељ. Питање је: када је то прави пријатељ?
О томе је он размишљао када је упознао његову девојку.
„Како има мале руке“, помислио је када се руковао са
њом. Приметио је да се лепо уклапају, и чинило му се да
са њима може седети сатима на платоу испред факултета.
Та сталоженост коју је њихова љубав одавала је споља
била само привид, као што је он приметио касније. При-
вид који је сакривао њихове амбиције и њихову манипу-
латорску природу. Био је то једини случај у којем је он,
годинама касније, посматрао како манипулатор успева да
доминира над другим манипулатором.
***
„Не полемисати него је наређена употреба хемиј-
ских средстава и једном употребите то.“
„Употребили смо четири-пет пута...“
„Морава 416, потребно је да упутите једну групу
милиционара од Авале 361 овамо према Кнеза (...) 103.
Идем са хемијским средствима... допуна...“
„Иза зграде Скупштине Србије те чека инспектор
(...) и он има задатак да носи та хемијска средства тамо
где треба.“
62
„Ја се налазим на Зеленом венцу. Велики је прити-

сак грађана изгледа из правца Новог Београда... да ли
оно што је требало тамо бити... затим доста младих иде
десном страном Масарикове према Зеленом венцу... тре-
ба то спречавати и милиционари упозоравају да ће бити
велики притисак на Трг.“
„Немојте дозволити да људи иду `вамо према ста-
ром делу Београда.“
„По договору... нико не иде тамо, јер је велики
притисак.“
„Ја мислим да употреба хемијских средстава, су-
завца, овде не вреди, јер дува такав ветар да то одмах од-
несе... може да се расипају та средства... немају ефекта.
Једина помоћ су водени топови и шмркови.“
„И коњица.“
„Тачно, и коњица.“
***
Да ли је могуће да је тај младић заиста тако кротке
и питоме природе? Чинило му се да је до сада веома до-
бро успевао да прочита људе: да сними тај тренутак када
се искривe уста од зависти, када злокобно севне око или
када неко прогута кнедлу јер му није драго због његовог
успеха. Сматрао је да је тај осећај усавршио и довео до
непогрешивости. Код њега није приметио ништа од тих
ствари. Е сад, или је одлично одглумио све то или је заи-
ста племенит. Умео је да буде врло убедљив, не само са
њим, него и у друштву. Интересантно му је било када је
гледао како је добио опкладу у којој је у две различите
просторије убедио два различита студента у потпуно су-
протне ставове! Касније их је довео у трећу и попут ме-
дијатора посредовао у проналажењу компромиса, наводе-
ћи их да помире мишљења.
63
***
„Држе га у складишту.“
„Разнесите складиште.“
„Па можемо, али ствар је у томе што су они поста-
вили камионе који носе хуманитарну помоћ у складишту
да би...“
„Разнесите и камионе.“
„Али у близини је улица којом често пролазе ци-
вили и зима је...“
„Боли ме курац! Разнесите зграду, разнесите скла-
диште, све разнесите у три пичке материне!“
***
Чинило му се да је захвалан за ту помоћ око првог
запослења. Уосталом, увек је било тешко доћи до посла.
Њему се чинило да се младић лепо снашао на новом рад-
ном месту. Свима се допао, и као врло харизматичан и
шармантан човек, освојио је целу фабрику напречац. Рад-
ници су радије ишли код њега да се посаветују него код
било кога другог. Мада је на ситницама могло да се види
да није баш у свему као други људи. Начин на који је
предмете на столу гурао према саговорнику, па онда по-
стављао своје личне ствари, као да заузима простор, онда
то како је офарбао канцеларију у једну боју, па тражио да
се околни кабинети обоје у ту исту нијансу, па чак и то
како је увек терао саговорника да му каже колико има са-
ти да би га подсвесно подсећао да је његово време драго-
ценије, све то му је говорило да је у питању човек који
разуме моћ. Када је, неколико година касније, он постао
генерални директор тог предузећа, могао је само да га по-
хвали за његово стрпљење.
64
***
Слепо нахођене пахуље добијају привидан смисао
у кретању када се смире на земљи стварајући гримизни
покров. Сакривено у равнодушном сребру зиме, помаља-
јући се стидљиво из укочених мртвих очију, иње се пре-
сијава на окрутном јануарском ваздуху. У тишини, у цр-
но-белом мозаику, флекице се спуштају варљивом брзи-
ном, плутају као мртве рибе у језеру, лелујају и лебде у
етру, спуштају се застрашујуће споро, тако да се, у крај-
њем случају, не може разазнати шта пада спорије:
снег или пепео.
***
„Са БОВ-ом сам дошао пред Републичку скуп-
2
штину. Је ли треба да дођем на Трг Републике?“

„Дај повежи се са Авалом 33-01 и да дођеш код
Дома ЈНА... Онда истовремено он одоздо, а ми ћемо одо-
здо са... и са хемијским средствима само док овај...“
„Ја долазим иза Дома ЈНА са БОВ-ом...“
„Управо тако.“
„Мала грешка... није тај него БОВ...“
„`Ајд` узми коњицу, дођи овде према Тргу Репу-
блике са десне стране, али полако иди са коњицом.“
„Ове пунктове које држите у... нема никаквог
ефекта. Нема грађана уопште... да ли је боље да се то
људство пребаци на Трг или где је потребније?“
„Ево управо хоћу да ти јавим да све снаге које
имаш на том делу усмериш овамо код споменика... од-
мах...“
„Дођи са возилом овде у Таковску улицу.“
„Разумео.“
2
БОВ – Борбено оклопно возило.
65
„Дођи испред објекта са стране па га распореди на

оба објекта...“
„Јесам испред објекта.“
„Добро, сад распореди их.“
***
Иако је било тешко изаћи на крај са противуречно-
стима које су настале у социјалистичком друштву и само-
управљању, њему се чинило да је то достојан изазов за
вештог и интелигентног директора. Међутим, када су те-
шке полуге политике већ почеле да шкрипе, постало је ја-
сно да ће бити неизводљиво доћи до циља поред свих
препрека које је овај систем створио. Слабљење у инте-
грацији привреде због пада ефикасности и продуктивно-
сти предузећа, натурализација економије, емиграција от-
пуштених квалификованих радника који су били вишко-
ви у гломазним системима, високопарност новог Устава
који суштински ништа није успео да промени (у сваком
случају не на боље!), незаинтересованост централистич-
ки оријентисаних уштогљених белих оковратника са ка-
рираним сакоима и неукусном комбинацијом каишева и
ципела, дакле, незаинтересованост тих партијских гмазо-
ва за економску реформу која би у потпуности извукла
најбоље из свега што је досадашња индустријализација
учинила, довела је чак и његову сопствену мајку до тога
да му каже: „Сине, немој се тиме бавити кад видиш да ти
не иде. Врати се ономе што знаш да радиш.“ Заиста, овај
непослушни слон тромог бирократизованог самоуправног
социјализма (sic!) је имао снаге да се отима ономе ко њи-
ме управља, али не и довољно енергије да пође ка правом
путу.
66
***
Медитерански цреп и бели камен. Византијски кр-
стови и млетачки симболи. Крилати лав са мачем и књи-
гом. Ватра, дим изнад чамаца у заливу као лења пијавица.
Гранате и дрека. Разапети Страдун и Појана Лужа. Зиди-
не тврђава у сенци залазећег сунца: Ловријенац, Минче-
та, палача Спонза, ренесанса и готика. Куле и куполе.
Цркве у мермеру.
Запаљени кровови Дубровника.
Бесмислено.
***
Било је у тој игри разних подлости: неко је обја-
вио текст у једним словеначким омладинским новинама о
трагичној судбини њихових родитеља – не само његовог
штићеника, него и његове супруге. Како су његови отац и
мати починили самоубиство, те како се његов отац развео
зато што није био комуниста, него верник и проповедник.
Починио је самоубиство јер је наводно један његов уче-
ник, којем је дао слабу оцену, убио себе... Није могао да
живи са грижом савести. Обукао је своје свечано одело
са венчања и пуцао себи у главу. Крв је била свуда по по-
родичним сликама. Следећег дана је самоубиство почи-
нио и његов ујак у Даниловграду, а узрок томе није био
познат. Његова тетка је такође пронађена мртва у кади, и
није било сигурно да ли је починила самоубиство. Мајка
је одгајала њега и брата са својом бедном платом док и
сама није дигла руку на себе: обесила се у Пожаревцу
1974. године. Увек је жалио свог штићеника због овакве
судбине. Али сад је доживео да он њега оптужује да сум-
ња да стоји иза тог текста! Да је то наручено као провока-
ција! Приликом његовог предлагања на садашње место,
67
изрекао је неке резерве према њему и он је то тешко при-

мио. Сада, кад је то ушло у спрегу са овим новостима, за
њега је постало немогуће да прикрије своју озлојеђеност.
***
Дужности органа безбедности не обухватају ко-
рекцију артиљеријске ватре, већ је то обично задатак (ис-
турених) посматрача артиљерије (најчешће официра ар-
тиљерије) или старешина борбених јединица (командири
вода или чете пешадијских или оклопних јединица) и ру-
тински се изводи за време војних дејстава па стога није
потребна да буде забележена у Ратном дневнику нити о
томе треба да буде обавештен главнокомандујући војним
операцијама. (...) „У томе је највећа заслуга добровољаца.
Мада мени неки приписују како ја шурујем са па-
равојним формацијама. То нису паравојне формације, то
су људи који су дошли добровољно да се боре за српски
народ… и ми опколимо село, он улети, оно што неће да
се преда, побије, идемо даље.“
***
Како је време пролазило, постајало је све јасније
да његов штићеник врло добро разуме како функциони-
ше власт. Додуше, у свему му је пружао подршку, па је
претпоставио да су ти повремени опортунистички излети
у реторици заправо само вешти заокрети којима хоће да
завара њихове заједничке противнике. Нажалост, као и
многи од нас, и он је опасност у почетку правдао и раци-
онализовао. Додуше, пред њим је његов сарадник и заме-
ник био врло љубазан и добронамеран, прикривајући сво-
је праве намере. Тада су почели немири на Косову. Када
је чуо да је рекао да нико не сме да их бије, јасно му је
било да је као посредник иступио из своје улоге. Помера-
68
њем сунца идеологије, велика, морбидна сенка овог чове-

ка је почела да се помаља преко целог хоризонта поли-
тичког позоришта. Његов штићеник инсистирао je на јед-
ној од седница Председништва у септембру да причају о
њиховом другом сараднику.
Карте су већ биле на столу.
***
„Како процењујете, могу ли се растерати употре-
бом сузавца?“
„Јавља се „Стрела 107“, очекује се појачање.“
„Око петсто специјалаца ће ући кроз улаз са друге
стране. Треба у Скупштини да заузму све спратове и бло-
кирају све излазе. Пре интервенције треба растерати оку-
пљене на улици.“
„Наређење о хапшењу сте добили. Морате макси-
мално бити опрезни.“
„Хоћу још једном да проверим.“
„Хапсимо само њега.“
„За сада. Ако неко пружа отпор, треба га неутра-
лисати.“
„Пренеси то „Стрели 167“.“
„Тамо је тридесет наших у цивилу.“
„Јесу ли новинари изоловани у оној просторији?“
„Да, треба ли вам њихов број?“
„Погледај, па дођи и ти овде...“
***
Одређени извори говоре да је драње коже од дав-
нина било заступљено као казна. Према предању, древни
Асирци би свргнутог владара који је злоупотребио власт
живог одрали насред градског трга у Дамаску, пуштајући
га да вришти. Након што би му гласне жице попуцале,
69
чуло би се само тихо роптање умирућег човека. Црвена,

унакажена гомила меса, која би неко време након извр-
шења казне остала у животу, би још увек издисала на
плочнику, а за то време су слуге закуцавале одрану кожу
на зидине града да би непријатељ могао да види шта се
догодило.
***
На новој седници Председништва Југославије је
питао зашто су сви они ту, зашто нису тамо где се орга-
низују те демонстрације, зашто уместо тога прате њега?
Један од гмазова је седео на столу, трљао руке и ликовао,
питајући: „А сад, а сад, шта ћемо сад?“ Ту је већ осетио
да се све нагомилало у њему, и бесмислена оговарања, и
трачеви, и лажирана писма, интриге и сплеткарења... Из-
драо се на свог партијског колегу. Један од његових људи
му каже да је добро што је то урадио, али га упозорава да
ће, ако се ситуација не рашчисти, све ово њему да се оби-
је о главу. Касније, након што је сазвао руководство Ре-
публике, он опет истиче да је улица домаћи терен само за
националисте и да власт не треба бранити силом. Изнена-
ђује га упадица његовог штићеника: „Зашто се ти толико
бојиш улице и народа?“ Одговорио је да се не плаши на-
рода, већ оних који са тим народом могу да манипулишу.
Међутим, у СУП-у се овај разговор наставио, јер га је
шеф Државне безбедности запиткивао на исти начин, као
да покушава да ишчачка нешто. Он га је прекинуо да не
би ушао у дубљу расправу, пошто даље препирање о не-
задовољству народа очигледно није имало смисла. Тада
је у њему почела да се рађа озбиљна забринутост.
***
„Овде „Дрина 504“. Трг је, колико видим, пун...“
70
„Треба растерати окупљене. Јесу ли наши људи

распоређени?“
„Нека „921“ пренесе да сва три водена топа треба
максимално приближити Тргу.“
„Главни удар муњевито извршити из правца Дома
ЈНА и онога тамо Пословног центра. Терати грађанство
са Трга у околне улице.“
„Имамо мегафоне. Треба ли упозоравати на рази-
лазак?“
„Треба у исто време бацити сузавац и покренути
коњичку јединицу. Нека наше људство иде иза водених
топова.“
„Чекамо пријем. „Морава 502“, да ли се чујемо?“
„“812“ пита, очекујемо ли отпор?“
„Штаб је проценио да нам треба око пола сата.“
„Обавестите ви доле све патроле да се прво баца
сузавац. Командири, проверите још једном да ли су вам
људи подесили маске. Немојте после да буде проблема.“
„Јавља се „Стрела 21-45“ са раскрснице Браће (...)
и Француске.“
„Да ли су и ови из Новог Сада и Зрењанина спрем-
ни? Да ли демонстранти праве неке изгреде?“
„За сада је све релативно мирно. Скандирају, али
нема ексцеса.“
„Употребите сва средства која вам стоје на распо-
лагању.“
*******
Слика приказује свеца који седи на облаку, полу-
наг, док му препоне обавија тога, десном руком држи
нож и извија главу према горе, његова густа брада се спу-
шта до груди, док лева рука стрпљиво држи опуштени
костим, спарушену гомилу са изобличеном маском која
71
је некад била лице, са опуштеним рукавима где су биле

руке, са опуштеним панталонама где су биле ноге, њего-
ва лева рука, даме и господо, држи одрану кожу уметни-
ка!
*
„...држао ауто-отпаде, умешан у организоване кра-
ђе моторних возила. Заседа, више починилаца, аутомат-
ско оружје.“
**
„Освојили су, редом: Превлаку, Груду, Чилипе,
Звековицу и Цавтат. Хрватске снаге су потиснуте у прав-
цу дубровачке Жупе. Падом Осојника прешли су на Мо-
кошницу и заузели је са осталим местима дубровачке Ри-
јеке и дошли до места Сустјепан на улазу у град, где су
хрватске снаге одбиле напад и утврдиле се.“
„Погинули?“
„Још није познато. Процене су да их је око стоти-
нак до сада. Први је погинуо неки песник...“
„Јебе ми се за песника. Шта су Хрвати испланира-
ли?“
„(...) Утврдиће се на потезу између Сустјепана,
Нунцијате, Јадранског туристичког пута, тврђаве Импе-
ријал и хотела Белведере. Минобацаче ће распоредити у
кампу Солитудо на Бабином куку и парку Градац. Глисе-
рима ће допремати храну, наоружање и лекове.“
„Треба гранатирати и даље. Треба их гранатирати
до бесвести. Ако их ту одсечемо после ћемо имати много
мање проблема и главобоља.“
„И уже градско језгро?“
„Обавезно. Али касније.“
72
************
Није одмах могло бити јасно шта се тачно спрема.
Ова говоркања испод пазуха, погледи брзо скренути у
страну, мрштења и шапутања су указивала да се нешто
закувава. Његов сарадник је био у праву када је предлог
за решавање проблема на Косову назвао „олако обећаном
брзином“. Зашто се сад подигла толика халабука, зашто
је било потребно причати о људима и стављати их на та-
пет? Могло је смирено и хладне главе да се дебатује о не-
сугласицама, о том Меморандуму САНУ, могао се тра-
жити компромис. Он је написао писмо у којем је, између
осталог, изискивао да се хитно сазове седница у којој ће
се расправити о свему и предупредити несагледиве по-
следице по јединство Савеза комуниста. Његов штићеник
је већ био у паници: оклембешени образи, разрогачене
очи које се цакле, доња усна која се криви наниже... Али
тада је прибегао вештом маневру – утрчао је пред члано-
ве Председништва са тим писмом драмећи: „Догодила се
једна веома опака ствар!“ и почео да плаши све присутне
опасностима од диверзије и велеиздаје. Ова морбидна
предигра се окончала победом његовог штићеника – по-
бедио је на маргини, са резултатом гласања 10:9, и остало
је нејасно колико је претњи и обећања остало иза тог јед-
ног гласа који је однео превагу. Један од правих пријате-
ља га је упозорио: „Кроз шест месеци, забиће ти нож у
леђа!“ Онда се приближио крај тог врелог септембра и
његов коначни епилог. Чин политичке егзекуције је био
оркестриран, ножеви наоштрени, трубе припремљене, гр-
ла одморна и истренирана за урлање, спремљени су пру-
теви за шибање, дланови за шамарање... Отров се прели-
вао у стакленим чашама.
73
**************
„Да ли се ова новинарка смирила?“
„Па онако. Изгледа да је повезала Вуковар са
оним што се продаје код нас. Мада ја мислим да она није
једна од оних... Обичних. Ако ме разумеш...“
„Не, на шта тачно мислиш?“
„Па хоћу да кажем да... Види, сећам се када су
убили једног пекара из Боровог Села. Тада сам из поузда-
них извора чуо да је она плакала за њим као да јој је род
најрођенији. То ме је мало узнемирило.“
******
„Колико је заиста било људи?“
„Па ови наши су пренели да је било пар десетина
хиљада случајних пролазника...“
„Не дави, знам шта су наши пренели. Колико их је
заиста било?“
„Вероватно око три стотине хиљада.“
***********************************
„Лепо сам им рекао да не праве логоре, није нам
то потребно. Колико камиона су нам спремили овог пута
код границе.“
„Десетак. Сматрају да заслужују три камиона...“
„О, па њему расту апетити. Како је он мислио то
да оправда?“
„Па управо о томе се ради, каже да ће обуздавати
своје да чине мање злочина уколико добије више плена.“
„Уф што ме је уплашио... Шта се то мене тиче?“
74
********
„... легитимисали људе на тргу у Требињу и про-
нашли једног муслимана. Почели су да га киње и туку и
он му је прискочио у помоћ, иако је био војник Републи-
ке Српске.“
„И ови га убише?“
„Да. Не знамо да ли су хтели да га убију. Свакако
су га крвнички претукли.“
„Зашто су хтели да убију муслимана? Да ли их је
коштао?“
„Не. Хтели су да га убију само зато што је мусли-
ман. Један од њих је алкохоличар, то знам, а ови остали
су просто будале... И онда је овај реаговао, ваљда није
могао да ћути.“
***********************
Стуб дима се подиже на Хум, ручердама грли Га-
лац и Орловац, належе на Микуљачу. Пламти Ћеловина,
горе минарети. Експлодира спрат Гимназије, унезверена
девојчица мокри на калдрми. Очи пуне суза гледају Ку-
јунџилук како гори. Дим се вуче по улицама Старог гра-
да, завлачи прсте у прозоре, у врата, откопчава људима
кошуље, завлачи им се у груди, дим боји Неретву, сиво
голубије грло. Стуб дима се диже преко Жовнице, бљује
гареж и плази се по крововима. Пепео пада по партизан-
ском гробљу, пламен дивља по Житомислићу, дим гута
цркву Свете девице…
Запаљени кровови Мостара.
75
********
Када су га тог дана, пре сабора у Тршићу, дочека-
ла два лица испред куће и рекли му да су ту да га чувају,
схватио је да ће бити у кућном притвору. Није више било
смисла позивати на одмереност. Дочекали су га као гоми-
ла варвара, додуше обучени у своја троделна одела, упа-
рађени као за свечани пријем, али у њиховим очима је
могао да види како севају бес и мржња. Сама седница је,
према његовим сопственим речима, „у неким тренуцима
личила на козачку скупштину“. Није се знало ко је гла-
снији – лако им је било сад да се деру, када су тако дека-
дентни и пуног стомака. Уштиркане крагне нису разуме-
вале поенту цивилизованог дискурса, ту чињеницу да
стрпљење и промишљеност да саслушаш другу страну
умеју да буду подједнако важни као и оно што сам имаш
да кажеш. Једног од накострешених је упитао: „Шта ти
би, ко те натера да прочиташ онакву оптужницу, и то
против човека кога си до јуче хвалио?“ „Остави ме, до-
шло ми је да извршим самоубиство.“ гласио је одговор.
Касније му је у сали дотурено писамце: два човека из ДБ-
а су обавила са њим информативни разговор, јер је твр-
дио да његовог штићеника треба ликвидирати! Бахатост,
безобзирност, дволичност. Гњиде су и даље пуштале глас
из својих дубоких грла. Цвилео је микрофон, ударале су
шаке по дрвету. „Видећемо сад ко је већи Србин!“ Од-
лучне пароле, чврсте фразе, ставови без компромиса. У
току седнице неко му је дотурио извод из књиге „Mein
Kampf”: „Психа широких маса је приступачна само оно-
ме што је јако и бескомпромисно. Ко год жели да овлада
масама мора знати за кључ помоћу којег се отварају
врата њихових срца. Тај кључ није објективност, која је
беживотан став, већ одлучна воља са потпором силе где
76
год је то потребно. Само сталним понављањем успеће

једна мисао да се утисне у памћење гомиле. Чим је једна
тачка помакнута из сфере догматске сигурности, ди-
скусија неће једноставно довести до нове и боље форму-
лације, већ може лако да доведе до бескрајних дебата и
опште конфузије... У примитивној једноставности сво-
га ума лакше ће масе постати жртве велике лажи него
мале. Што је најважније, никад не оклевај, никад не
ублажуј оно што си рекао, никада не попуштај другој
страни ни за један милиметар, сликај све своје контра-
сте црним и белим бојама. Када види бескомпромисан
напад на противника, народ мора у свако доба узети то
као доказ да је право на страни агресора. Једино осваја-
ње улице, а не ножеви, отрови или пиштољи, може очи-
стити наше путеве. Ми морамо марксизму дати на зна-
ње да је народни социјализам будући господар улице и да
ће тим начином постати и господар државе. Поседова-
ње улице је кључ за поседовање власти у држави. То је
наша парола.“
**
„“Морави 800“. Само да вас обавестим да је хели-
коптер „81-04“ полетео пре неколико минута“.
„Наш хеликоптер?!“
„Нека се јавља одозго на десети канал.“
„Нека се јавља докле су улице пуне и нека проце-
њује, отприлике, број људи.“
„Треба да ступимо у контакт са „Моравом 7“, па
му јави, испред Скупштине Србије је група грађана, око
четири хиљаде.“
„Добро, лети изнад Телевизије Београд и реци ми
колико их тамо има.“
„Испред Телевизије Београд нема људи.“
77
„У Таковској има, провери тамо.“

„Јављају да има доста хеликоптера у региону Бео-
града. Обратите пажњу пошто летите на релативно истој
висини.“
„У реду, бићемо опрезни.“
„Реците „Морави 7“ да овде у Институту за без-
бедност нема никаквих сниматеља који треба да снимају
из ваздуха.“
„Дај молим те, нека ти на целом простору код
Скупштине, код Телевизије, „Политике“... Нека ти да,
колико ту има људи, па ми пренеси.“
„Испред „Политике“ и Телевизије нема никога,
испред Скупштине је три-четири хиљаде људи.“
***********
Сада кад су се извештаји и хартије смирили, када
су се охладили микрофони и камере и када су у јавности
смирено примљене последице тог бала вампира, знао је
да се његова процена од самог почетка заснивала на по-
грешној механици у покретачким силама историје – ко-
мунизам и национализам су били непомирљиви, али су
морали да се сукобе и припреме терен за самоуништење.
Њихов сарадник и дугогодишњи пријатељ, тадашњи
председник београдске партијске организације, је смењен
на тој седници, и сада је он остао сам, окружен свим тим
лицемерима, досадашњим „пријатељима“ и „колегама“.
Схватио је да је објективно одговоран за то што је тим
људима омогућио, макар и из најбољих намера, да се до-
чепају власти. Иако су они инсистирали на томе да се
„догодио народ“, он је знао да се заправо догодила глу-
пост. Глупост која ће, и то ће се временом видети, уне-
срећити више од двадесет и четири милиона људи. Ова
острашћеност која је настала у јавности је протурена као
78
љубав према сопственом народу. Нажалост, он је знао да

се насиљем не може решити сукоб. Покушао је да то об-
јасни људима, али то је било немогуће, јер се већина већ
повела за његовим штићеником. Он је помислио да је то
само привремени феномен, или да та стечена популар-
ност може да му пружи прилику да преузме иницијативу
и на исправан начин извуче земљу из проблема. Али по-
чели су да се помаљају други мотиви. Тог дана када су се
руковали, тог дана након седнице, и он је видео у њего-
вим очима то задовољство. Дуго је то сакривао у себи,
као неки притајени ривалитет, вероватно чекајући прави
тренутак. Као да је погледом желео да му каже: „Ипак
сам те победио.“ Треба пружити руку другом човеку и
остати господин у сваком од наших пораза.
************************
Поступак прераде путем коришћења електричне
пећи подразумева добијање челика термичком рафинаци-
јом. Помоћу кисеоника, нечистоће (читај: они који мисле
супротно од њега) се отклањају у виду шљаке. Оно што
остане од непријатеља у физичком и интелектуалном
смислу се баца на ђубриште историје. Потом следи елек-
тролитичка рафинација: две електроде (анода и катода),
анода од сировог метала (читај: криминалци са улице), а
катода од чистог метала (читај: послушници из институ-
ција и миљеници власти). Обе су уроњене у раствор елек-
тролита (обе стране интересује новац – заједнички име-
нитељ) . Када се повежу у струјно коло, анода се раствара
у електролиту. Сва нечистоћа прелази у раствор, а чист
метал креће да се таложи на катоду.
*******
„Кнеле?“
79
„Пронађен мртав у соби београдског хотела „Ха-

јат“. Упад, пиштољ малог калибра са пригушивачем, је-
дан починилац.“
***
Стуб дима врлуда кроз улице, прети прстима, ли-
же се са ватром. Елегантно обавијa зидине: Царева џами-
ја, Саборна црква, дим кривуда и извија се око торња, Ка-
тедрала, Синагога. Башчаршија разваљена. Латинска ћу-
прија прекривена шутем и ђубретом. Миљацка са вуче
под оловним небом. Гранате и дрека. Музички павиљон
прекривен снегом и пепелом. Ханови и безистани. Турбе-
та и конаци.
Запаљени кровови Сарајева.
*************
Видео је све њихове праве мотиве кроз њихову
дволичност, кроз те њихове „добронамерне“ молбе да
остане у Председништву да се не би изазвала политичка
криза у земљи. Било му је јасно да желе тихо да га исти-
сну. Стварали су атмосферу погрома. Иако је имао саста-
нак са штабом „бирократске антиреволуције“ како је он
то сам назвао, иако су га уверили да треба нешто уради-
ти, он је напоменуо да ништа не може да каже у јавности,
а сада му се још и приговара што ћути. Своје писмо, које
је дигло толику панику у јавности је послао Танјугу у на-
мери да оно буде објављено, али то се уопште није дого-
дило. Своју смену са места председника Председништва
Србије је дочекао након многих наговарања да поднесе
оставку. Његова ћерка га је убеђивала да то не чини, него
да он примора њих да га смене. Ако буде попустио, твр-
дила је, само ће их подржати у ономе што раде, и јавност
80
ће можда поверовати да они јесу у праву, и да је он сам

био против државних интереса. Целе ноћи су причали о
томе, и он је одлучио да истраје. Сменили су га у децем-
бру. Изашао је у хладну ноћ потпуно сам, у мантилу који
је већ висио на њему истрошен од ношења по улицама
града и у службеним возилима, излизаних рукава и без
појаса који је неко тог дана извукао кад он није гледао,
вероватно због несигурности коју ће у њему изазвати то
што не може да стегне мантил око себе. Са неком мелан-
холијом у очима је гледао преко Теразија: ветар је поди-
зао његов мантил и превртао листове новинске хартије,
улична расвета је правила кругове светлости као у noir
филмовима, пар аутомобила је прошло споро као у по-
смртној поворци.
Никада у животу није толико осетио самоћу.
*
„Какав је исход данас?“
„Изгледа да ће морати да их аболира. Лепо је било
замишљено, али су странци баш притисли да га ослобо-
димо. Иначе, један полицајац је погинуо на демонстраци-
јама.“
„Шта се догодило?“
„Не знамо, само се срушио и око њега је почела да
се шири локва крви.“
„Да ли је неко пуцао на демонстранте?“
„Нека жена у црној хаљини је играла на улици.
Свима је то било чудно, вероватно и оном који је пуцао.
Појавила се након што је тај полицајац погинуо.“
***************************************
„Француз?“
81
„Убијен код Меркатора. Заседа, један починилац,

аутомат са пригушивачем.“
„Бизнисмен?“
„Убијен испред своје канцеларије на Дедињу. За-
седа, два починиоца, револвер великог калибра.“
***************
Када су довезли тело његове ћерке, у почетку уоп-
ште није могао да устане из фотеље, а камоли да оде да је
види. Само је гледао кроз прозор, питајући се како је то
могло да се догоди, иако је био уверен да је она одличан
возач. Још када је пре пар година одвезла онај аутобус до
аеродрома да странци не би закаснили на састанак, што је
свима било симпатично, он је био уверен да промишље-
ној девојци са неколико година искуства у вожњи није
могао да се деси неки велики пропуст... Најгора ствар у
човековом животу је када мора да сахрани сопствено де-
те. То је горе и од смрти. Јер, шта је смрт? Морбидна пра-
знина... Чекић који удари у груди када чујеш вест о смр-
ти детета преко телефона је снажан, али тај тренутак када
се ковчег спушта у земљу, тај тренутак... Тај тренутак.
То је моменат стварне спознаје бола. Све до тада, то је
можда била грешка, можда ружан сан, и можда, само мо-
жда, она ће се поново појавити иза дрвета, смејући се као
блесава, као да игра жмурке.
*************************
„Онда је поново наредио гранатирање Сарајева и
гласно се смејао. Мислим да се отео контроли. У неким
тренуцима ми се чини да је полудео.“
„Па колико он намерава да траје опсада?“
82
„Изгледа да мисли да ће гранатирањем убрзати

пад града. Мада ја мислим да неће, отпор локалног ста-
новништва је невероватан.“
„Ко је срушио стари мост у Мостару?“
„Нисмо сигурни. Информације су доста непоузда-
не. Логистичка подршка је била потребна свима. Неко из
хрватских снага је прокоментарисао да су тог дана биле
страшне кише...“
*****
„А ова је опет писала о ономе о чему не треба.“
„Та куја много лаје! Треба јој запушити уста!“
„Хоће да објави текст о томе како смо продавали
оружје Балијама.“
„Хииии... Мајку јој јебем! Мајку јој крваву јееебе-
еем! ! ! Ликвидација. Ликвидација! Моментално! Унајми
неког са улице. Нека изгледа као самоубиство!“
***********************
„Нису могли да открију одакле цуре информације.
Сумњали су да је у питању неко од угледних интелектуа-
лаца, неко у кога не би посумњали. Онда су бацили око
на оног професора медицинског факултета...“
„И шта су урадили?“
„Ухапсили су га у по ноћи и одвели на Кошево.
Тамо су га испитивали и један од њих је изгубио стрпље-
ње. Убили су га насред стадиона, под укљученим рефлек-
торима.“
****************
„Битно је још нагласити да је цјело време с њима
била у друштву једна жена која их је наговорила да, наго-
варала да ме они оду силоват, да ће ми она онда одрезат
83
гениталије а онда нек ме они у дворишту тамо закољу. У

кући се појавио човјек који је, ја га се сјећам као дан-да-
нас главна карактеристика по којег га се сјећам имао је
замотану љеву руку и знам да је био виши од мене и он је
“Белгији” у једном тренутку рекао што то радиш, он се,
ја се не могу сада сјетити, углавном тај човјек се затекао
на вратима дошао је у ту просторију и почео се свађат с
„Белгијом” зашто то ради. Немој то радит, зашто то ра-
диш, који ти је, да не кажем шта и на то му је “Белгија”,
ја употребљавам надимке које сам тад чуо од њих.
Можда тај човјек се никад више није представио “Белги-
ја” можда никад ни прије није био “Белгија”. Ја упо-
требљавам надимке које сам тада чуо. И тад је “Белгија”
њему рекао вели ти ако не можеш вели, ако не желиш
гледат, не мораш бити овдје. Тај човјек је изашао и још је
и даље настављена та тортура, тучење, сећам се да сам
овога, рекао сам им ја знам да ћете ви мене убит реко три
дана нисам пио ни јео ништа ово како је та предаја и ја ћу
употребити загребачки “сленг” и та фрка цјела била,
људи дајте имам једну жељу испуните ми је па онда нека
буде што буде, рекао жедан сам и гладан сам дајте ми
само воде да се напијем. И тад наравно нисам добио ни
воде ни ништа, кроз то неко време таман у тренутку кад
су се спремали негде мене извести вани ја опет говорим
тај човјек је отишао. Значи то је некакво раздобље 15-так
минута се догађа. Знам могу се сјетити да је то некакво
краће време јер није било пуно времена и пошто сам оно
у тим тренуцима, вјероватно ћете ме многи од вас
схватити кад више немаш никакве могућности једино оно
што ти остане размишљање о богу да ће ти можда бог
помоћ. Сјећам се ја сам онда у тим тренуцима само
размишљао оно као некакав клинац који је одгојен у
некаквој вјери реко “(...) помози ми сада да издржим
84
муке како си их ти издржао” јер сам видео да је то озбиљ-

на прича. У том тренутку долази у ту исту просторију
враћа се тај човјек, тај човјек са замотаном руком и с
њим долази човјек у одори, чини ми се да је шарена одо-
ра, а био ми је специфичан по двије ствари. Сећам се до-
бро да је носио беретку чини ми се плаву са звјездом
петокраком и ја не знам да ли су оптужени ту не бих хтео
човјека увредити али то је једна карактеристика по којој
сам га запамтио да је мало у криж гледао. Углавном ту је
почела једна велика свађа. Сјећам се њега сам првог за-
памтио по надимку јер су га почели тако звати. То је био
човјек под надимком “Кина” који се почео свађати с
њима, сјећам се да је “Белгији” говорио који ти је враг не
можеш вели руке крварит. Сјећам се да је рекао ти си
млад човјек, шта то радиш и прошао је кроз просторију с
друге стране стола и примио ме за руку и он ме вукао
према ван а тај “Белгија” ме вукао на своју страну. И
углавном, овога ту је избила једна свађа међу њима, ме-
ђутим, “Кина”, Кинез није опће хтео одступити извео ме
ван и на двориште а уз њега цјело време је био тај човјек
са замотаном руком. Ја ћу сад употребит његов надимак
да цјело време не говорим човјек са замотаном руком јер
сам после сазнао после се он мени представио како му је
надимак. Рекао је он мени име и презиме, али сам ја то
само запамтио надимак, нисам могао име и презиме за-
памтити.“
***
Стуб дима се спушта на Илицу, завлачи прсте у
трамвајске шине. Градец гори, Каптол гори, Свети криж
гори, Житњак се дими. Богородица са спојеним рукамана
чађавом олтару. Свећњаци без пламена и небо без обла-
ка. Прште Бански двори и прозори казалишта. Дим пре-
85
ваљује своју стомачину преко Сљеменице, гута Тре-

шњевку и Чрномерец. Поглед слуђених пролазника лута
по крвавим рељефима. Ракете, дрека, експлозије. Сенка
пламена бесни над каноничким куријама и готским кипо-
вима.
Запаљени кровови Загреба.
********
„Дадиља?“
„Убијен на Топличином венцу. Један починилац,
аутоматско оружје.“
**********************
„Пазите на оно њихово ватрогасно возило да не
оде горе. Полупаће га...“
„Обратите пажњу, горе је употреба ватреног
оружја!“
„Кордон милиције употребљава ватрено оружје
према маси. Ко је то наредио?“
„Кордон милиције пуца у масу из улице Кнеза
(...)“
„Погођено је неколико младића код „Лондона“.“
„Зашто је пуцано, када нико није био у опасности?
Где су сада милиционери који су пуцали?“
„Повукли су се доле, низ Кнеза (...)“
„Какво је стање код тебе?“
„Дошло је до пуцњаве. Има погинулих и повређе-
них.“
„Добро, ево иде појачање.“
„Не знам какво је стање код „Лондона“. Сачекај
ме горе, долазим.“
86
„Нећете моћи проћи поред „Лондона“, велика је

гужва. Они гађају каменицама. Немојте боље пролазити.“
„Добро, сачекајте ме у тој улици.“
„Зовите хитну помоћ!“
„Хитна помоћ обавештена, долази.“
„Како је дошло до примене ватре?“
„Одавде са прозора зграде на раскрсници код
„Лондона“ све се добро видело. Пуцали су са удаљености
од педесетак метара, рекло би се насумице. Можда их је
захватила паника. Нико их није нападао.“
„Примљено, јавићу вам се.“
**************
„Време смрти?“
„16: 08“
„Место?“
„Угао улице Кнеза (...) и улице Српских владара.“
„Садржај џепова?“
„Једна музичка касета The Pogues, чланска карта
библиотеке града Београда, свежањ кључева са приве-
ском БИП, улазница за утакмицу Партизана...“
*****************************
„Изоловао си ме од свих и свега, рачунајући и на
моје, теби добро познате, људске особине. У три и по го-
дине згуснуо си и испробао све најцрње и најгоре из оног
времена на које се, иначе, на речима, радо и силовито об-
рушаваш. Варао си или уништавао људе, организације,
покрете, државу... Преварени и уништени постају твоје
уклето огледало. Притискао ме је, такође, у азилу ћута-
ња, осећај одговорности што сам те сам довео до пред са-
ма своја леђа, а у њих си дуго гледао. Само је требало да
ти и нож дам. А и њега сам ти дао. Ти ни часа ниси ча-
87
сио. Поновио си, не само у овој ствари, лошу страну срп-

ске историје, мислећи, можда потцењивачки, да ми Срби
друге историје и немамо. Понекад ми се чини да ти Срби-
ју разумеш и волиш само сa њене тамне стране. У твојим
новинама убрзо после Осме седнице, прочитах „да ми и
семе у корену треба сатрти!“ Осећаш ли, бар данас, сву
тежину такве „политичке кампање“, коју си бирократски
отмено назвао „диференцијацијом“? Тада сам те, када су
те зле речи и зли налози одлазили на јавну сцену, послед-
њи пут телефоном позвао. У бесу, а ваљда и страху, више
не знам шта сам ти у слушалицу изгрмео. Знам да си у
своју одбрану једино говорио да то раде други и да је
штампа слободна. И знам да ни у далеким назнакама ни-
си поменуо могућност да се лажи могу демантовати, а
зле речи и зли налози назвати правим именом. Па, шта ме
је онда навело да ти се баш сада обратим? Крв! Опет
смрт! Крв је пала на београдским улицама да се више ни-
када и ничим не опере. Пала је 9. марта у часу када ово
писмо започињем... Доста нам је твоје антисрпске поли-
тике! Ти не знаш ни ко су Срби, ни шта је Србија! Зато
отиђи. Повуци се сам, самовољно, као што си и све друго
чинио! Твоја оставка ће бити прихваћена као чин човека
који је, на крају, ипак схватио своју праву шансу. Дубока
захвалност народа на оставци спасиће те социјалног и
моралног линча, каквом сте ти и твоји пажеви изложили
своје претходнике. Драма је велика и када је јунак мали,
величину драме не одређује величина јунака. Одиграј и
последњи чин! И кад поднесеш оставку, што би брзо мо-
рао да учиниш, људи ће сумњати у њу, плашиће се да се
не преобрати у неки нови паклени налог, навикнути да
свака твоја реч од данас већ сутра не значи ништа или
значи нешто друго. Једино неопозивом оставком можеш
уверити своје суграђане и читав свет да ниси желео да од
88
Косова створиш балкански апартхејд, од Југославије ру-

шевину, а од Србије напуштену мученицу. Искористи
прилику да власт бар вратиш регуларно. Повлачећи се
без одступнице, одлазећи заувек, вратићеш се, можда,
ономе од кога се неће плашити нико сем тебе... Не знам
шта си све хтео сем голе власти, али сам одувек знао да
то што ти хоћеш, Србија, кад је слободна и своја, неће.“
закључио је у последњем писму које му је послао.
****************
„Радите ли тамо доле?“
„Радимо, радимо. Успјели смо их ухватити још не-
колико, пиштољем или минама.“
„Све их побијте!“
„Све иде према плану.“
„Нити један не смије остати жив!“
„Све иде према плану. Све.“
„Тако треба, шефе. Турци нас вјеројатно слушају.
Нека слушају, мајку им јебем.“
****
„Наравно да не вреди када је пала цела Крајина!
200. 000 људи бежи ка граници!“
„Немој да размишљаш о томе. Нису важни ти љу-
ди, важни су циљеви.“
„Можда теби нису важни, пизда ти материна! Мо-
ја мајка је међу њима!“
„Буди захвалан Богу што је жива. Ако ти се не до-
пада све ово, знаш и сам како изгледа када се успроти-
виш...“
89
************
„Инспектор?“
„Убијен испред улаза своје куће. Заседа, један по-
чинилац, аутомат са пригушивачем. Лепа сачекуша.“
**
„Убијен испред Меркатора на Новом Београду. За-
седа, један починилац, аутомат са пригушивачем. Са пан-
дурима је тако најбоље.“
*****
„Батица?“
„Убијен на Новом Београду. Заседа, један почини-
лац, аутоматско оружје.“
***********************
Новинар је ставио диктафон на сто и извадио бе-
лежницу. Питао га је да ли може да поставља питања о
свему што га интересује. Сматрао је да је то питање суви-
шно... „Ћутање о злочину је такође злочин.“ рекао му је.
Посматрао је стари сат са кожном наруквицом на његовој
руци и размишљао о томе како би можда било боље да се
у животу бавио неким другим стварима. Сада, када је јав-
ност већ очекивала да чује његово мишљење о свему, од-
лучио је да не треба ћутати. Рекао је да сматра да је тај
човек губитник и да је изгубио све битке које је повео, а
наставиће да губи и у будућности. Сматрао је да се срп-
ски национални романтизам изопачио у шовинизам и фа-
шизам. Народ је унесрећен и циљ сваке политике је изне-
верен. Ако постоји нешто што сад треба да се уради, то је
да тај човек оде из наших живота. Новинар је климао гла-
вом. Рекао му је да у том човеку више не може да препо-
90
зна некадашњег присног пријатеља и вишегодишњег са-

радника. Чак је и цитирао једног психолога: „такав тип
човека је стално гоњен нарцисоидном потребом за само-
величањем, потребом да буде на врху, покретан је мега-
ломанским циљевима и самоглорификацијом, а ту сна-
жну потребу непрекидно разгорева дубоко потиснуто
самопотцењивање и самопрезрење. Свесно или несвесно,
таква личност се поноси кад може од сваког другог на-
правити крпу или будалу, а својом ароганцијом и прези-
рањем других, поготово кад други то прихватају, учвр-
шћује своје, иначе дубоко угрожено самопоштовање и
свој начети понос. За то време, таква особа то прикри-
ва док не дочека прилику за одмазду.“
*************
„Мајор?“
„Убијен испред хотела Метропол. Заседа, један
починилац, аутомат са пригушивачем. Практикују дис-
крецију код пандура и бивших колега. Театралност чува-
ју за ове мамлазе са улице.“
******
„Жућа?“
„Коначно су га скењали. На Коњарнику. Заседа,
један починилац, аутоматско оружје. Кажу да је било
спектакуларно: мозак и зуби на све стране.“
*********
„Не чујем те, молим те понови...“
„... да се струја искључи...“
„Е па добро... он је препознао нас и одмах је збри-
сао и затворио врата и ушао унутра. Не он него ови њего-
ве присталице глумци...“
91
„Шта он прича... видите нешто прича... види да

ли можеш да чујеш!“
„Хоћете ли скоро бити са људством и техником да
дејствујемо?“
„Из (...) улице ако може једна интервентна једини-
ца од педесет људи са било ког пункта одмах би ми била
потребна...“
„Долази сто људи са Савског венца...“
„Крените једновремено!“
„Можемо ли да кренемо?“
„Крените!“
„Ухватите га и доведите одмах у станицу...“
„Председништво Србије је угрожено...“
„Немамо довољно људи... са двадесет људи не
могу ништа да урадим...“
„Чим стигне појачање из 70-52...“
„Боље нека иде 70-43...“
„Онда нека иде 70-49...“
***
Пламени (кисели и базни) поступак за прераду у
челик као сировине користи сирово гвожђе (читај: голу и
сирову примену власти) помешано са старим гвожђем
(читај: архаичним и застарелим идејама) . Однос може да
буде такав да количина сировог гвожђа варира у опсегу
50-80%, што значи да се треба више ослонити на насилну
принуду да би се застареле идеје вештачки одржавале у
животу. Врела атмосфера се ствара помоћу медија, а у
овом поступку критичан је процес дезоксидације (читај:
процес уклањања критичког мишљења) .
92
********
Тек сада, у светлу новинаревих питања је могао да
разазна сенке и обрисе намера које је његов штићеник
имао од самог почетка, а то је када му је рекао да треба
да позове такозваног „оца српске нације“ да им се при-
дружи, и све то гуркајући га лактом и говорећи му у ухо:
„Тек тада ћеш да постанеш прави вођа.“ Он му је тада
нервозно одговорио да им никаква подршка не треба од
њега и да се савез са националистима и тикве посађене са
ђаволом у принципу своде на исто. Тек сада је схватао да
је његов штићеник заправо њега тестирао. Да га је под-
стицао да уради оно што ће он сам касније урадити: да
подигне на ноге српске националисте.
***
„Какве су последице?“
„Има доста повређених. Нисмо постигли жељени
исход. Једном су пуцали у главу, изгледа да ће остати ин-
валид. Један је умро од батина.“
„Ко је тај?“
„Неки незапослени човек, раније је био туристич-
ки водич. Направили смо да изгледа као да је алкос којег
је ударила срчка. Средили смо то са овима из болнице.
Новине су исто тако пренеле.“
„Наше?“
„Јок, њихове. Па наравно наше.“
„Је ли имао деце?“
„Ти то мене зајебаваш?“
****************************
„Пријатељ са Звездаре?“
93
„Изрешетан са пријатељицом код Клуба књижев-

ника. Заседа, два починиоца, аутоматско оружје.“
*************
Свој разговор са новинарем је завршио, између
осталог, говорећи о томе како сада верује да је његов не-
кадашњи штићеник имао везе са погибијом његове стари-
је ћерке. Покушавали су то да сакрију од сина и млађе
ћерке, али син је некако схватио све што се догодило, јед-
ним делом кроз новине, а једним делом и неформално, од
другова у школи. Он је то крио од њих, а они од њега.
Деца умеју да буду веома интуитивна, прокоментарисао
је. Једног дана, осми разред је добио састав са темом:
„Осма седница“. Његова млађа ћеркаje написала: „Ја сам
се много обрадовала Осмој седници, јер се после Осме
седнице тата вратио кући.“
***
„Треф?“
„Убијен испред „Сава“ Центра. Заседа, један по-
чинилац, пиштољ.“
***************
Тешко је држати функцију директора банке и бити
равнодушан према ономе што се дешава. Видео је да ће
се рат продужити докле год не дође до потпуног расула.
Знао је и да треба подићи глас, али се увек чинило да још
увек није добра прилика. Сваке године су организоване
демонстрације. Како је могуће да има толико незадовољ-
них, и опет ништа не може да се уради? Понекад је стр-
пљење храброст. Неко би рекао да је то заправо морално
покриће за кукавичлук – али би у овом случају залетање
представљало непромишљеност. Пружио је подршку
94
свим демонстрацијама, али је и даље чекао прави моме-

нат. Прави тренутак наступа када столица почне да се
љуља. Одвратан је осећај уљуљкивања у комфору када
знаш да велики број људи пати.
***
„Министар?“
„Ресторан „Mamma mia“. Упад, један починилац,
аутомат са пригушивачем.“
************
„Други мајор?“
„Убијен испред своје дискотеке „Риц“. Заседа,
снајперска пушка.“
*****************************
Решење о смењивању нa месту директора банке је
стигло у виду одлуке Савезне владе Савезне Републике
Југославије. То је требало и очекивати. Чим је приметио
покушаје његовог враћања у политику, одлучио је да му
избије средства за живот из руку. Много је лакше обрачу-
навати се са голоруким непријатељем. Изненадило га је
колико је био перфидан. Сачекао је да прође студентски
протест и онда га је сменио. Та банка је била једина коп-
ча између садашње и некадашње Југославије – управо
расправа о расподели њене имовине је требала симболич-
но да покаже ко је издајник. Гледао је како у њој прима
организације и људе који нису наклоњени режиму и тада
ништа није урадио, већ је чекао нешто што ће привући
већу пажњу јавности. И онда га је сменио.
95
******
„Скупи то људство ту на једном месту... кад на-
редба каже да се може интервенисати...“
„Ту је људство, колега, ту је...“
„Јеси ли код платоа, код цркве?“
„Возило дефинитивно није за употребу. Никакве
маневарске способности код њега више не постоје. Има
ли друго са посадом или ми реците шта даље да ради-
мо...“
„Дај пошаљи ово возило са амфибијом и да узме
ово 33-01 и да дође на овај задатак поново.“
„Авала 366... да ли си чуо?“
„Чуо вас али никога више.“
„Шта сереш овде... дај молим те употреби једном
та хемијска средства тамо на Тргу Републике.“
„Па употребио сам их још пре петнаест минута.
Ево и сад употребљавам.“
„Употреби тамо баш код самог споменика. Ја-
сно...“
************************************************
„Кундак?“
„Убијен испред компаније „Беопетрол“. У пуцња-
ви је рањен и његов службеник. Заседа, два починиоца,
пиштољ.“
***********************
„Кладионичар?“
„Убијен док је излазио из једног београдског ка-
фића. Заседа, два починиоца, изрешетан рафалима из ка-
лашњикова.“
96
**********
„Гангстер?“
„Убијен у кафићу „Колосеум“ на Дедињу. Један
починилац, аутоматско оружје.“
*********************
„Начелник?“
„Убијен код Спортског центра „Кошутњак“. Саче-
куша, два метка у главу и четири у леђа из снајперске пу-
шке.“
*
Светла на ноћном небу.
Светла.
На ноћном небу.
Звук сирена.
Небројене серије рафала испаљених ка авионима.
Експлозије.
Много експлозија.
Небо које гори.
Мостови са људима.
Експлозије.
Куполе храма и грађанске куће.
Кошаркашки терени и запишани улази у зграде.
Асфалти мирис гуме. Цркве у барокном стилу.
Запаљени кровови града Београда.
**
„Мислимо да је успео да провали како мрежа
функционише. Изгледа да је повезао и малог са целом
причом и планира то да објави.“
97
„У маму му јебем... Ништа, рокнућемо га сад,

ионако је ванредно стање. Најбоље би било да то уради-
мо пред Ускрс, тада ће вероватно да се опусти.“
*******
„Како на шта мислим? ! Константно праћење!
Константан надзор! То значи: не испуштајте га из вида! !
! Шта није јасно? !“
„Добро, немојте да вичете...“
„Немој да ми сереш! Морамо константно да знамо
где је или ћемо сви да најебемо!“
*
„Ћуран?“
„Одрађен. Заседа, два починиоца, пиштољ.“
*****
„Погодили су зграду телевизије. Погинуло је ше-
снаест људи.“
„Важно је само да окренемо целокупну јавност
против агресора.“
„Али овде су невини људи погинули...“
„У сваком рату има невиних жртава.“
*************
„Има неколико хиљада мртвих Шиптара.“
„Ако, и они су нас убијали, маму им јебем.“
„Шта сад да радимо са свим овим лешевима?“
„Попакујте их у хладњаче и закопајте у Батајни-
ци.“
*******
„Полицијски пуковник?“
98
„Убијен испред своје зграде. Јутарња сачекуша на

паркингу, избушили су га хеклерима нека двојица. После
су га оверили у главу и побегли колима.“
*******************
„Изгледа да смо успели да их посвађамо. Њихова
обезбеђења су се међусобно потукла. Насели су на дезин-
формације и ове наше глинене голубове.“
„Ето, изгледа да нису баш толико паметни...“
*****
„Како је прошло данас?“
„Слично као и јуче. Мислим да је данас мање гра-
ђана изашло на демонстрације.“
„Па да, уплашили су се остали од батина. Добро је
да смо их потиснули до Железничке и ка Лондону јуче,
мислим да би стигли до Дедиња да нисмо интервениса-
ли.“
„Данас су кренули ка Палати федерације, полици-
ја их је сачекала са новобеоградске стране када су прела-
зили Бранков мост. Батине су добили и лидери овог Саве-
за за промене. Разбили су камеру у налету, повређено је
око двадесетак људи. Чак су упали и у околне кафане и
почели да млате људе који су тамо седели.“
*******************
Код конверторског поступка гвожђе (са отпацима)
се убацује у конвертор бачвастог облика, који је изнутра
обложен одговарајућом ватросталном облогом. Непо-
средно пре почетка реакције са кисеоником се додаје то-
питељ (рецимо: печени креч) који помаже издвајању тро-
ске (читај: непожељних елемената) на површини расто-
пљеног челика. Поступак добијања челика у конвертору
99
захтева да се обрати пажња на тренутак када се у конвер-

тор спушта цев са ваздухом. Продукти оксидације одлазе
у троску или ваздух (тј. бивају присилно дисквалифико-
вани у друштву). Пред изливање челицима се додају ман-
ган (присмотра), силицијум (послушна бирократија) и
алуминијум (војна присила) као дезоксидатори.
**************************************
„Шта се догодило?“
„Ђубре је још увек живо! Излетели су са аутопута
и преврнули се неколико пута, а он је и даље жив!“
„Па како?“
„Не знам... Не знам! Мајку му јебем, ова четвори-
ца су изгледа мртви, али само је он пацов испузао... Не
могу да верујем. Не могу да верујем!“
*****
„Кик-боксер?“
„Убијен у центру града. Аутоматски пиштољ
„шкорпион“, нападачи су се зауставили поред њега у во-
зилу када је стао на семафору. Осамнаест хитаца.“
****************
„Шеф?“
„Убијен у холу хотела „Интерконтинентал“. Упад,
више починилаца, пиштољи. Искрварио је жени на рука-
ма.“
*****
„Министар одбране?“
„Убијен у ресторану фудбалског клуба „Рад“.
Упад, један починилац, аутоматско оружје. Добри стари
калаш. Један од убица је узвикнуо: „Е то ти је због...“ и
100
рафали су заглушили остатак реченице. Глава, врат, срце,

плућа. Преминуо је на ВМА.“
************************************************
„Довезао се колима до своје зграде и на паркингу
је приметио сачекушу, али тада су већ отворили паљбу.
Дао је гас до даске. Слетео је у јарак поред пута и почео
да бежи након што је изашао из возила, али су га стигли
и оверили хицем у главу.“
****
„Лајави?“
„Убијен испред киоска код хотела „Србија“ док је
куповао цигарете. Заседа, један починилац, пиштољ.“
********************
„Ћанда?“
„Убијен кад се враћао са сахране Лајавог. Пуцали
су када се укључио на аутопут Београд-Загреб код фабри-
ке Грмеч. Заседа, два починиоца, аутоматско оружје.“
******
Тих дана је почео да добија анонимна писма. Сва-
ко од њих је говорило да смрт његове ћерке није био не-
срећан случај, наводећи чак и конкретне узроке и разлоге
који су довели до њене погибије, полако откривајући
мрачну тајну. Страшно је када човеку неко копа по рани
која не може да зацели. Сакривао је ова писма од укућа-
на, спавао са њима, као и са старим писмима своје мртве
ћерке, онима које му је писала, али их никад није посла-
ла. Она су у себи носила сву дечију љубав према родите-
љу, ону љубав која није могла да се изговори у лице, да
101
не би прешла у патетику. Стискао је та писма својим ста-

рачким шакама и љубио их.
************************
„Генерални директор?“
„Убијен испред своје куће. Заседа, један почини-
лац, пиштољ.“
***********
„Сколе?“
„Убијен на Видиковцу. Јурњава аутомобилима,
два починиоца, аутоматско оружје.“
******
„Издат је налог за праћење. Мета се тренутно на-
лази у Будви.“
„Па шта чекате?“
„Чекамо погодан тренутак.“
„Хоћу да га оверите. Немојте само да му обријете
зулуфе.“
„Немаш бриге, момци су професионалци.“
******
„Ето, сад имаш проблем! Зашто је он остао жив!“
„Па нисмо очекивали да ће имати толико среће...“
„Срећа није фактор који се разматра! Ти ниси све-
стан колико је ово битно! Он мора бре да умре!“
**********************************************
„Хоће ли неко да преузме ова хемијска средства?“
„Реци тамо код ЈНА да предају хемијска средства
Авали 33-01...“
„Никога нема овде, а ја чекам... тражим...“
102
„Чекај... сачекај... пичке...“

„Ја чекам код базе. Немам чиме да возим горе...“
„Рекао сам да узмеш марицу и нек те превезу ма-
рицом... узми хемијска средства и преузми команду ти у
амфибији...“
„Посада БОВ је код Дома ЈНА стационирана... до-
ђи да се договоримо...“
„Узми једну марицу нек’ те пребаци јер ту је ста-
ционирана једна амфибија... дођи одмах и да се то једин-
ствено делује одмах...“
„Ево крећем...“
***************
Већ ко зна коју ноћ доживљавао је исти сан: она га
дозива са свог гроба који као да није њен гроб, јер она је
још увек жива и вапи за оцем да би јој некако помогао да
врати плочу на раку, плочу која је увек од стиропора, да
дохвати и врати јој све што јој неки непознати развлаче и
разносе унаоколо. Али, све чега се он домаши, па чак и
тај стиропор, претешко је за његове шаке. Штавише, саме
његове руке постају толико тешке и немоћне да није у
стању да загрли ћерку. Болно је свестан да би морао
спречити разграђивање и распадање гробног места, али
узалуд. Узалуд она запомаже и дозива оца у помоћ. Њу
раскрчују неки невидљиви људи као хладан ветар са сто-
тину руку. Гурају је оцу у загрљај, премда недостижну...
*******
„Кога сад?“
„Маторог.“
„Па зашто? Рекао је да се неће кандидовати.“
„За сваки случај. А и да ови остали имају матери-
јала за размишљање.“
103
„Не могу... Не могу! Доста ми је. Хоћу напоље!“

„Нема напоље! Нема напоље пичка ти материна!
Знао си то кад си почео! Немој сад да ми се правиш бле-
сав, јер ћеш проћи као и остали! Говно једно!“
*
Напали су га са леђа, савладали и убацили у ком-
би. Око главе су му обмотали новинску хартију и облепи-
ли је селотејпом. Чак и ако би је скинули, он не би могао
да зна где иду. Чини се да је хартија ту више из њиховог
кукавичлука, вероватно зато што би им било тешко да га
погледају у очи. После пар сати вожње, зауставили су се
нагло, уз гласну шкрипу кочница. Уследило је лупање
вратима и гуркање међу људима који су га подигли и из-
бацили из возила. Упркос томе што су му руке биле веза-
не иза леђа, успео је да се дочека на ноге и неколико се-
кунди се тетурао унаоколо бесциљно попут обезглављене
кокошке. Држали су га испод мишке и одвели до ископа-
не рупе где су га грубим ударцем оборили на колена, на
хладну, влажну земљу. Све му је треперило у стомаку,
гушило га је олово новинске хартије које се помешало са
знојем, гушила га је прашина са пута који води из села и
деца на бицикловима, мирис скуване супе, дневници и
невешто написани стихови(стидљиво згужвани и баче-
ни), њена хаљина са кринолинама, професор са дебелим
наочарама који му пружа руку, радници у комбинезони-
ма и машине које брекћу, урлајући смотуљак који неће да
отвори очи, старија ћерка која шара темперама по школ-
ском блоку за цртање, син који држи у руци црево од веш
машине и показује прстом на каду, млађа ћерка мусава од
шлага и чоколаде, шампањац у високим чашама које зво-
не, оркестар који се не зауставља у свирци, и она која се
пренемаже у црној хаљини тражећи изгубљену минђушу.
104
Покрет којим јој скида бретелу са рамена...

Метак је био бржи од мисли.
Његов нестанак изазвао је пометњу међу опозици-
оним интелектуалцима.
105
СПУШТАЊЕ ДИМНЕ ЗАВЕСЕ
Признао је да на то није обраћао пажњу на слика-

ма и снимцима. Тек касније, када је први пут стајао ис-
пред ње, када је пришао том пиједесталу, приметио је то
о чему су причали остали људи у трајекту који је водио
до острва, остављајући споро у црној води бели траг пе-
не. Веровао је да то није приметио онај чиновник библио-
теке који је планирао да је разнесе са својим саучесници-
ма, као ни њихов друг из Монтреала, који им је добавио
експлозив и који се касније обесио у затворској ћелији
кожним бичем, или је бар тако пренела штампа. Веровао
је да то нису приметили ни ирански студенти који су се
везали ланцима за њену круну, спуштајући преко њеног
лица транспаренте „ДОЛЕ СА ШАХОМ“ и „ОСЛОБО-
ДИТЕ НАШИХ 18“, а вероватно то нису приметили ни
Порториканци који су развили своју заставу преко њеног
чела тражећи независност. Једини за које је веровао да су
то имали у виду, док је слушао анегдоте на самом острву,
били су хипици који су послали писмо управнику здања,
у којем су му ставили до знања да су спремили ниске од
ћилибара дугачке неколико десетина метара, које су хте-
ли да јој обавију око врата. На том месту, где се мирис
патине меша са мирисом океана, је угледао да она не сто-
ји у месту, него да иступа једном ногом која вири испод
тоге, и њена бакља баца светлост на Атлантик, док се
окрутне сенке априлске вечери спуштају на Њујорк и ње-
106
гови солитери ћуте са поштовањем. На плочи стоји нат-

пис, и он га рецитује наизуст:
“Not like the brazen giant of Greek fame,
With conquering limbs astride from land to land;
Here at our sea-washed, sunset gates shall stand
A mighty woman with a torch, whose flame
Is the imprisoned lightning, and her name
Mother of Exiles. From her beacon-hand
Glows worldwide welcome; her mild eyes command
The air-bridged harbor that twin cities frame.
“Keep, ancient lands, your storied pomp!” cries she
With silent lips. "Give me your tired, your poor,
Your huddled masses yearning to breathe free,
The wretched refuse of your teeming shore.
Send these, the homeless, tempest-tost to me,
I lift my lamp beside the golden door!”
Поред те ноге која иступа су поломљени ланци,
симбол окончаног ропства. Као узор за лице је уметнику
послужило лице његове мајке. Седам шиљака из њене
круне представља седам мора, седам континената света.
Видео је и уље на платну које приказује откривање ста-
туе, америчке и француске заставе, поморску регату и
многобројне чамце око острва, као и беле облаке дима од
запаљених слављеничких бакљи. Тадашњи амерички
председник је на свечаности посвећења статуе у свом
обраћању јавности рекао: „... stream of light shall pierce
the darkness of ignorance and man's oppression until Liberty
enlightens the world.“ Када је приметио ту њену истурену
ногу, у свести му је севнула још једна таква нога која ис-
корачује. Нога босе жене испод које су лешеви, око које
су револуционари, и у њеној руци је барјак са заставом.
Та жена, обнажених, белих груди са ружичастим брада-
вицама, још једна је визија уметника…
107
Људи поред камиона га пажљиво слушају, насло-

њени на транспаренте.
Тежак је дан у Београду. Ту, под црвеним октобар-
ским небом, заглавиле су се колоне возила свуда на ули-
цама града. Заглавиле су се руке на сиренама, запели су
гласови у грлима, и свуда, свуда у граду се осећа мирис
побуне. Наборана је кожа на челима. Подигнуте су обрве.
У ваздуху трепери ишчекивање. Људи пролазе између
аутомобила са транспарентима, вичу и псују мајку. Неки
певају песме. Неки дувају у трубе. Неки стоје и ћуте. Ту
код чесме, близу зграде савезног МУП-а, група грађана
разговара о будућности. Нехотице, као гурнута руком
провиђења, Грађанка3 пада на асфалт под точкове багера:
секундара на великом сату у Гриничу се помера унапред,
плесна група има наступ испред Бакингемске палате, мо-
стови Лондона пркосе зубу времена, јата галебова лете
изнад белих литица Довера, вода хучи у фонтанама Ма-
дрида, изгубљени дечак збуњено гледа упрегнуте лавове
и жену која седи у кочији, хортензије миришу код Три-
јумфалне капије у Паризу, под поподневним сенкама, ал-
жирска џамија, кашбах, купола, сунце које пржи, Сахара
незахвална према месечевим менама, насилне сцене у пу-
стињи Тенере, Туарези се цењкају на пијаци међу зидови-
ма Агадеза, избија туча, лети перје, одјекује пушкарање,
вриште камиле, хипнотишуће шуштање Ову водопада и
ластавице које излећу из беличасте магле, зелена висора-
ван Мамбила са чобаном који се немарно одмара у хладу
3
Околности нису разјашњене, можда се само спотакла. Ва-
жно је то што је изашла на улице. Зато што је Жена и Грађанка. Ве-
лика слова не користим без разлога – користим их зато што сматрам
да би неке речи требале да се пишу великим словима, иако се то ина-
че не ради у нашем језику. Прича коју читате је споменик за ту Гра-
ђанку, пошто је спомен-плоча са њеним именом украдена са места
погибије.
108
једног дрвета, кожне торбице, амајлије, накит и улични

хаос у Јаундеу, саобраћајни шпиц у Дуали, катедрала у
Малабоу, атмосфера одише свечаним духом, ближи се
дан независности, црнопути радници се одмарају лежећи
на балама памука у Либревилу, лење сирене бродова их
успављују, заставе лепршају на бродовима, два жуто-пла-
ва папагаја се нежним летом јуре негде у Конгу око Ма-
тадија и смирују на једној грани трљајући кљунове, цр-
нац и белкиња се љубе испред тврђаве Сао Мигуел у Лу-
анди на јаком сунцу, тврђава блешти својом белином, два
пријатеља се смеју код статуе кудуа у Виндхуку, један од
њих је ухватио оног другог за раме, младићи скачу у воду
код Рта добре наде, таласи су бучнији од ветра, чамци се
љуљушкају у водама код Кејптауна, гомила разнобојних
једрилица на обали Порт Елизабета, плава, жута, бела, зе-
лена једра зову, племе у Лесотоу игра свадбени плес,
струји саобраћај у Јоханесбургу, пумпа срце града, шири
се смог, крдо антилопа претрчава мочварни плићак код
Пакаланеа у Габорону, ружичасти фламингоси се освежа-
вају на Кариба језеру, црни дечак врти чигру испред спо-
меника борцима за слободу Замбије, статуа приказује
црнца који кида ланце, један прст Лусаке показује ка не-
бу, живахан је дан на пијаци у Буџумбури, преврнуо се
чамац са два дечака на језеру, зебре се играју на златним
пропланцима Акагере, грабљивци вребају из жбуња, је-
дан просјак вади пуну најлонску кесу из контејнера у
Кампали, диме се вековна ђубришта, бескрајна поља
Африке, немо плачу црне очи, окрећу се елисе ветрењача
у Бангуију, дува ветар, песак заслепљује, пустиња ћути у
мртвом срцу континента, племенска делегација улази у
Нђамену на свечано обученим кобилама са кићанкама,
џипови пролазе поред црне планине у Либији, номади се
освежавају код римског маузолеја у Гирзи, каравани про-
109
лазе поред Триполија, жене млате ћилиме на балконима

Суса, имам зове на молитву у Тунису, улични свирач
свира мандолину крај катедрале у Палерму, рибља пијаца
у Катанији је крцата људима, мешају се мирис зноја, ри-
бе, морског ваздуха и дима, једрењаци на Тиренском мо-
ру, смеју се мурали Каљарија, клате се палме у Сасарију,
заљубљени парови се сликају испред Фонтане ди Треви у
Риму, сунчева светлост се прелама у млазовима воде и
ствара дугине боје, кранови и шарени контејнери у Ђено-
ви, сенке падају на Миланску катедралу и свет испред
ње, жичара са раздраганим људима код Сент Морица, ла-
вине се спуштају негде у Алпима у нежној тишини, лабу-
дови се купају на Циришком језеру уз класичну компози-
цију која допире из једног ресторана, стражаре средњеве-
ковни замкови на обали Рајне, свеже обрани виногради
уздишу у Прованси и Бретањи, цепа се памучни трачак
облака изнад њих, оркестар пролази испред провинциј-
ског суда у Брижу, усамљени светионици стоје на обала-
ма Северног мора, лупају таласи, завија ветар, споменик
онима који се нису вратили са мора у Урку, бране, наси-
пи, празни холови катедрала и и усамљени олтари са тр-
њем на Његовој глави, крв му се слива низ чело, звоњава
са кула које звоне две хиљаде година, цркве и пасивни
крајеви у Данској, бледа измаглица над заливом, бледи
људи и бледе жеље, погледи уперени ка северу, мирис
бундеве и ђумбира, језера се одмарају на поподневном
сунцу, статуа у Риги: жена која држи три звезде изнад
главе и стоји у месту, бршљани се премишљају по зиди-
нама тврђава, северни ветар бесни по четинарима, црни
коњи трче у касу по висоравнима Смаланда, борове шуме
и сунчеви зраци који секу њихове крошње негде око Лу-
блина, миришу свеже покошена поља код зидина Крако-
ва, осамљени зидови Освјенћима, високи димњаци и цр-
110
вена цигла, статуа у Будимпешти: жена која држи палмин

лист изнад главе и стоји у месту (?), усамљено дрво са го-
лим крошњама негде у Карпатима, олујно небо је изнад
њега, ловци се одмарају негде крај Тисе, један од њих
скида шешир са пером црвендаћа, потеже гутљај из чуту-
ре са ракијом, усијане пушке су ослонили на стабла, на
обали Црног мора су кости и лобања бика са роговима,
около је спаљена трава, јахте јуре и разбијају таласе, чо-
век стоји на балкону светионика загледан у даљину, диме
се јесење њиве у Драгинову, ознојани сељаци машу вели-
ким шеширима, вика се разбија о зидове цркве, прстена-
сти мозаик са цветовима на своду џамије, људи су погну-
ти у тихој молитви, напољу се чује само ветар, манастири
на врховима наранџастих стена, манастири на жутим оба-
лама мора, манастири у голим горама, манастири иза цр-
них зидова, монаси који ћуте и стрпљиво листају књижи-
це, сандале су им прашњаве, образи упали, браде до поја-
са, пламенови свећа трепере у кадионицама, изнад је Ње-
гова слика са смиреним очима и спојеним палцем и дома-
лим прстом, људи причају под белим стубовима Акропо-
ља, дечак дува у љубичасту фрулу, две жене се смеју и
хладе свиленим лепезама са рељефима Атине, младић и
девојка се ваљају у маслињаку под зидовима древне ру-
шевине, гробље са споменицима између којих је раширен
веш који се суши, људи се помаљају из гробница, споме-
ник ослобођења Кипрана у Никозији, жена искорачује и
показује једним кажипрстом ка небу, испод ње су статуе
бораца за слободу, у далекој равници Анадолије је напу-
штена зарђала цистерна са графитима, чини се да је каби-
на разваљена, статуа сирене прекривена патином негде
на Кардамили, црни бродићи у белом Босфору, људи ка-
че марамице са жељама на зид код манастира у којем је
умрла Богородица, жене плачу на зидовима Јерихона, пе-
111
сме и звона Јерусалима, крвави храмови на Западној оба-

ли, пламене усне Тел Авива, пламене очи Хеброна, одје-
кују пуцњеви међу црвеним стенама, стиже музика из Да-
маска, зурле, даире и жице, допире непознат глас, траг
анђела на једном дрвету и голубије перје на напуштеним
бетонским бункерима, бела глава замишљеног човека
уклесана у стени изнад маузолеја, видимо како је лице
ослонио на прсте једне руке, миришу Божији кедрови, са-
обраћајни шпиц у Бејруту, четири жене седе поред једног
бутика у кафићу и гласно се смеју, једна од њих вади фо-
то-апарат из зелене торбице, ветрови се вијају по Меди-
терану, Асуанска брана на јарком сунцу, фараони свеча-
но озбиљни, бродови трубе у част, пада водостај Нила,
испливавају мртве укочене сребрнкасте и зелене рибе ко-
је се пресијавају на египатском сунцу, жена у црвеној
одори шета магарца негде у Судану, око статуе британ-
ског хероја у Картуму се играју деца, једна камила у Ери-
треји гура младунче покушавајући да га натера да хода,
људи аплаудирају након што је мала камила проходала,
једна жена у сафари одећи фотографише стену Божји
прст у Етиопији код Гондара, група људи у шареној оде-
ћи са тракторима и натовареним магарцем негде код Мо-
гадиша, јато емуа претрчава савану, из прикрајка их по-
сматра црноухи felis caracal, пустињска мачка, коју кроз
нишан посматра ловац, којег заузврат снимају камерма-
ни, племе у црвеној ношњи плеше надомак Најробија, ре-
сторан на стени код Занзибара, човек се најео и гледа
кроз прозор, пераје ајкуле се помаља из воде, нема купа-
ња данас, један гепард смирено седи и посматра врх Ки-
лиманџара, контемплирајући о томе како снег одудара од
спржене траве у равници, слонови посматрају чамац са
уморним рибарима на језеру Малави, баобаб на средини
локалног пута од црвене земље, изнад њега пролази ави-
112
он који слеће негде близу дрвећа наранџе код Харареа,

сиротињска црква у Свазиленду, поређане лобање носо-
рога, ловокрадице пију пиво у хладовини, жена продаје
разнобојне капе на пијаци у Мапуту, зарђала олупина
брода, експлозија у даљини, црни дечак црта кругове у
песку на обали мора, Махафали гробница на југу Мадага-
скара, на њој су осликани хеликоптер, коњаник, бицикли-
ста, старац, аутобус, дубље у острву на једном дрвету ви-
димо лемура како посматра троме корњаче на земљи,
оклоп им је јако леп: помешане су жута, сива и црна боја
са неким примесама плаве, дебели баобаб и висока секво-
ја, мотоциклисти чекају на полазак, пресијавају се кациге
на поподневном сунцу, човек у рукама држи огромну ри-
бу коју је упецао и баца је натраг у воду, она је праћнула
репом у знак захвалности, старији брачни пар покушава
да спаси свој брак у хладу једне палме на Сејшелима, ве-
трови бесне у Арапском мору, у Аденском заливу један
пиратски брод зауставља лађу, пуцњaвa, експлозија, сиг-
нална ракета, бели дим, равнодушни шумови таласа,
плен ће наћи свој пут до Џибутија, поглед на Аден са
замка Сирâ, у даљини видимо танкере и нафтне платфор-
ме, ознојани радници су у мајицама на бретеле, замашће-
ни уљем и добро расположени, зуби су им блиставо бели,
гримизне пешчане дине избраздане као узорана поља и
бели џипови који миле по њима попут буба, султанова
палата и полунаге лепотице, мирис мускатног орашчића,
неколико корњача и делфина се игра у Оманском заливу,
асфалтне траке и саобраћајни знаци са арапским писмом,
два човека се препиру на бензинској пумпи, беспризорно
богати људи се сунчају на обали Абу Дабија, једна жена
се маже кокосовим млеком, дијамантски телефони и
остале бљувотине, сиротиња се за то време моли у зеле-
но-белој џамији, високе зграде и ниска очекивања, беле
113
куполе и месечеви српови, огроман гуштер се одмара на

стенама Лусаила, минарети, орикс, пустиња, минарети,
камиле, куполе, рушевине, песак, остаци разнетог воза у
пустињи на прузи Хеџаз, стубови и анђео у Петри, сми-
ривање у ружичастом камену, туристи неуморно фото-
графишу, водич им прича о свили, Арапима, зачинима,
Римљанима, новцу, Феничанима, робљу, Грцима, споме-
ник са бисером у Манами је окружен возилима, возачи
трубе и нервознији су од возача у Београду, код водотор-
њева у Кувајт ситију деца котрљају пластичне колутове
са штаповима, прашњави пси трче за њима, позлаћени и
сребрнкасти чајници поређани по земљи на подлози ма-
слинасте боје, једна жена прекривена фереџом их одме-
рава погледом, тврђава у реконструкцији са скелама, мо-
дел авиона на металном стубу, остаци разореног тенка у
пустињи, поља маслачка надомак Тикрита, вијугаве сте-
пенице Самаре, брачни пар се фотографише код сивог
замка у Киркуку, муж носи жуте траперице, жена је нер-
возна, коса јој је рашчупана, споменик у Багдаду, на бе-
лом широком камену позирају патином прекривени ко-
њи, војници, даме, господа и фабрички радници у разли-
читим позама, подигнуте руке, растегнуте мишице, корак
унапред, стани у месту, салто унатраг, уметник је добио
одрешене руке, цистерне и шлепери у пустињи доведеној
до усијања, Ес Сафа поље прекривено охлађеном лавом,
негде код Алепа човек се поиграва са пустињским псом
луталицом, припитомио га је и учи га триковима, лаки
облаци изнад језера Ван Голу, два старија мушкарца седе
на обали брода и присећају се своје младости, један од
њих подиже руке и покушава да опише стражњицу своје
прве девојке смејући се, видимо сиромашне кућице кроз
крошње четинара, човек снажно удара секиром и цепа
дрва, наранџасти шатор у подножју црне планине мести-
114
мично прекривене снегом, момак и девојка су у њему

гласнији од ветра (!), ластавице прелећу Црно море и
умиру падајући у Севастопољу: златне куполе и споме-
ник генералу, крошња једног дрвета у близини прекриве-
на је ђубретом, трофејима технологије и цивилизације,
клате се пластичне боце и кесе, штрче на гранама картон-
ске чаше, њишу се лименке, црно-бело-жути мозаик који
приказује разигране спортисте, црвена табла са сликом
човека са брковима и дискретном брадицом, високим че-
лом, нежно дрво брезе у Новоалександровки, далековод у
Червона Пољани који полази од бране на Дњепру, вода је
ужасно бучна, четири дечака хипнотисано гледају како
кликер дуууууууууууууууго пада и нестаје у запенуша-
ним слаповима бујице, бели стуб и споменик са позлатом
у центру Кијева вили или богињи или слободи, жена др-
жи позлаћени венац између раширених руку, очи јој ода-
ју мешавину феминизма и неопаганизма, село Хутар код
Светлогорска, дрвени крстови су обучени у народну но-
шњу, велика статуа мислиоца у Минску, човек седи и
размишља испред њега, плави бицикли је паркирао поред
себе, споменик градском хероју, и велика неонска слова
на крову једне зграде: ПОДВИГ НАРОДА БЕСМЕРТЕН,
људи се спуштају падобранима на једну пољану код Ор-
ше, нага жена се купа у језеру окруженом смарагдним че-
тинарима код Десногорска, воз на прузи пролази предво-
ђен плавом локомотивом, жене стављају венац са жутим
и ружичастим цвећем на бели споменик партизанима,
приказана су три борца са пушкама, са црним натписом
на постољу 1941-1945, брадати калуђери смирено разго-
варају и у рукама врте бројанице исред манастира Прео-
бражења, манастир је беле боје са црним византијским
куполама, фасада му је оштећена, али лепа, у Новгороду
видимо споменик хиљадугодишњици Русије са скулпту-
115
рама: са царевима, свецима, мајкама, ратницима и радни-

цима испод једног анђела са крстом, испред тог спомени-
ка два дечака се играју са картама, један је управо побе-
дио и безазлено се смеје откривајући неправилно израсле
беле зубе, мушкарац и жена се препиру испред цркве
Васкрснућа, чини се да он хоће да јој плати за услуге, али
обара цену, девојка исклесана у граниту у природној ве-
личини стоји са рукама иза леђа и једном ногом иступа
негде у предграђу Санкт Петерсбурга, деца се играју око
зарђалих остатака совјетског авиона код Романовке, мај-
ка једног од дечака их зове на ужину, споменик црвеним
трибунима у Москви, шарене куполе, високе куле и зве-
зде на њима, споменик Памятник событиям 1905 године
– жена са подигнутом заставом иступа једном ногом, чо-
век се одмара у кајаку на једном од језера на граници са
Финском, напуштени логор на Соловецки острвима, ам-
бар на дрвету још увек носи трагове крви, дрвени крст на
обали мора у заливу Орлов, само ветар и две птице на не-
бу, остаци спаљеног троточкаша у разрушеним остацима
куће и разбацаним циглама, рибњак од суза у Волгогра-
ду, иза њега је величанствени споменик жене са подигну-
тим мачем која иступа једном ногом и показује другом
руком ка отаџбини, група младића се фотографише ис-
пред ње, храм Светог Тројства са позлаћеним куполама и
белим зидовима у Ростову на Дону, младић и девојка се-
де на клупи испред њега и љубе се, на једној обали Црног
мора видимо кружни знак са три жута морска коњића, на
њему пише Приморская Набережная Ейск 1999, два чове-
ка скачу у воду са Судјукски светионика код Новоросиј-
ска, један црвено-бели авион полеће са аеродрома у Ге-
ленджику, водопади, равнице, шуме, изгубљени потоци,
безбројна језера од сафира, заборављена села, зелене го-
ре, врлети, увале, мутне реке, храмови, гробља, штале,
116
колхозница и колхозник са снопом жита, цркве, поља,

брезе и липе, ветар завија по степи, џамија у Грозном,
тенк на црвеном постољу, извајана скулптура коња у сте-
ни на врху једне планине, авион слеће у Тбилиси, испред
Самеба катедрале један студент пискара по свесци, му-
шкарац и жена у близини се љубе испод беле заставе са
црвеним крстом, на путу Рустави-Јандара испред огром-
не статуе човека који се рве са биком пролази пастир и
води овце чије руно је упрљано блатом, усамљена клупа
и разваљена чесма у пољу маслачака, крдо свиња се хра-
ни на депонији, младић и девојка на мотору улазе у Јере-
ван, девојка носи бели шал од свиле који се вијори на ве-
тру, обоје имају црвене кациге, велика статуа мајке Јер-
меније прекривена је патином, жена једном руком држи
мач за дршку, а другом за сечиво, испред ногу јој је штит
и нејасно је да ли јој ноге стоје у месту, планина Арарат
се диже у позадини и испуњава читав хоризонт, њен врх
је током целе године прекривен снегом, бели камионет
пролази испред куле Товуз, испред велике џамије у Бакуу
мушкарац у смеђем плишаном сакоу вади папире из та-
шне, нека деца трчкарају око једне жене у зеленој хаљи-
ни, изгледа да су на екскурзији, на једној нафтној плат-
форми на Каспијском мору је избила свађа између радни-
ка, један од њих баца жути шлем у море, бале сена насла-
гане на једном пољу код Ардабила, лисица лежи на стени
и са висоравни гледана поље црвених булки, преко поља
одјекује нечији узвик: „Гул-е-Лалах“4, слика преко целог
зида посвећена иранској револуцији и иранској војсци,
младић црне косе са црвеним повезом око главе и митра-
љезом у руци, човек са белом брадом, интелигентним по-
гледом и наочарима са црним оквиром носи црни турбан
на глави, дечак стоји са главом и длановима подигнутим
4
Симбол жртве и љубави у Урду књижевности.
117
ка небу, позлаћене и плаве куполе и минарети, статуе

персијских ратника уклесане у стени, статуа жене у тра-
диционалној одећи номада како искорачује са једном но-
гом негде у Абадеху, метеоролошки балон прелеће изнад
шпица једне планине, кружни ток са саобраћајним уде-
сом, два мушкарца се свађају, један од њих вади секиру
из гепека, на тргу Басиј младић шапуће девојци љубавне
стихове, жена просипа жито испред храма, камионет са
везаним бициклом у задњем делу прелази границу, возач
маше руком кроз прозор, у једном зеленом пољу човек са
белим ранцем и белим качкетом нешто тражи по земљи,
испред маузолеја са белим куполама разговарају два
старца у памучним туникама, залазак сунца иза Башхади
џамије: небо боје кајсије и ружичасти плочници, куполе
осветљене жутим светлом, испред школе негде у Кашми-
ру деца стоје у реду, залазак сунца изнад ледене планине,
дечаци се играју око остатака једног тенка у Панџшир до-
лини недалеко од Кабула, код Баглана три жене прекри-
вене плавим мантијама и плавим фереџама шетају покрај
прашњавог пута, хеликоптер прелеће изнад Кандахара,
деца на улици показују ка њему, човек тера магарца по-
ред минарета Џам, магарац се загледао у једну биљку са
љубичастим цветовима и њушка је, ветар дивља по по-
љима мака, код рушевина Мерва три човека закопавају
нешто, гледају око себе да би видели да ли неко долази,
дечак вози бицикл преко црног песка Каракума, девојчи-
ца љуби дечака у образ испред Музеја хлеба у Ашгабату,
дечак се заруменео у лицу и побегао, споменик поред пу-
та у Берекету, младић и девојка се сликају поред њега,
испред тврђаве демона у Капланкир резервату две жене
су импресиониране и деле утиске, две камиле се немо
гледају у пустињи код Катакургана, перон на железнич-
кој станици код Јангијера и на њему путнички бицикл са
118
пуном опремом и кацигом, младић поред њега пије воду,

прилично је презнојан, изгледа да је дуго возио, неколико
младића се купа у фонтани у Ташкенту, четири мушкарца
се договарају о нечему испред зграде на којој стоји вели-
ки плави неонски знак: VOKZAL, деца се играју испред
Палате пријатељства народа, један човек је убијен у Јуну-
сабад округу, лежи на бетону укочен и исцепаних фарме-
рица, на рукама су му видљиве рупице од игле, један пла-
нинар са црним ранцем у сумраку пешачи по просторима
Карамазара, испред споменика „Памятник на Централь-
ной площади“ који приказује два коњаника у пуној рат-
ној опреми на коњима, испред тог споменика дакле, два
мушкарца су се први пут пољубила (у уста), један од њих
се окреће покушавајући да види да ли их је неко приме-
тио, нервозно се чеше по бради, једна породица са три
сина и ћерком седи код апстрактне скулптуре камиле у
Астани, причају о томе како је први син проговорио
управо на том месту, две девојке се свађају код пирамиде
и фонтане, једна од њих чупа ову другу за косу и демон-
стративно одлази након што ју је гурнула, споменик
„Прошлая эпоха“ приказује жену са подигнутом руком
која иступа једном ногом, плави трактор са црном тен-
ковском гусеницом стоји на белом постољу недалеко од
Боровскоја, језера са младом трском и локвањима, назад
у Русију, један соко лети преко сметова и снегова, преко
бреза и четинара, преко цркава и храмова, преко право-
славних крстова, преко брежуљака и викендица, преко
напуштених стећака и споменика са ћирилицом, изнад
једног пустог каменолома, јахача на коњима у огромној
степи, изнад Јекатеринбурга и Перма, и слећемо близу
белог стуба који означава границу Европе и Азије, изме-
ђу четинара на руском северу пратимо пурпурни плашт
залазећег сунца изнад Сибирске тајге и чипкане одразе
119
испреплетаних сенки које се сламају на равници и кро-

шњама, фино ткање сенки од хиљаду облика који се спа-
јају у посмртном покрову и нестају иза хоризонта попут
привиђења у сабласној тишини, ждралови у ниском лету
даме и господо, аласи на језерима смирено чекају ноћни
риболов, неки од њих крпе мреже, неки пуше и разгова-
рају, дубоко и потмуло пуцање леда негде у беспућима
Арктика, стеже се прстен арктичког појаса као срце жене
која умире, теретњак је изгубљен у леду и труби сире-
ном, група истраживача фотографише окружење у близи-
ни леденог брега, један поларни медвед се уноси у лице
моржевима и провоцира их, неколико ирваса вуче санке
код Пељатке, потом се заустављају и човек им даје нешто
да пију, мрак је изнад Сибира и изгубљене метеоролошке
станице у селу Кузмовка, све је мање људи, само тама и
кристално бело и смарагдно зелено, снег и шуме, пуста
пруга која води до Краснојарска, један мушкарац на пар-
кингу испред зграде излази из џипа и извлачи пушке, га-
се се светла на улици, човек збуњено гледа око себе, не-
далеко од тог града је скулптура писца у снегу виђена
очима пијанца који лежи у јарку, статуа држи кишобран
хоризонтално провучен кроз руке иза леђа, лице лекара
има бркове, брадицу и наочаре, у Новосибирску група
младића се свађа на градском тргу, један од њих потеже
нож, другом су севнуле очи у мраку, усамљени аутомо-
бил прешао је границу са Казахстаном и зауставио се ис-
пред једне цркве са црвеном фасадном циглом и позлаће-
ним куполама, две девојке разговарају испред водоторња
који подсећа на средњевековну кулу, иза дрвене катедра-
ле Успења старац додирује дечака и говори му да треба
да буде стрпљив, бели мурал на ружичастом зиду у Би-
шкеку приказује војнике са бајонетима како јуришају, иза
леђа им је петокрака звезда, код маузолеја у Узгену један
120
старац намешта ланац на бициклу, тешко му иде јер је

мрачно, покушава да га ужљеби и сав се умастио, у наци-
оналном парку Памирски шапућу ледници, неки страх са-
мује у њима, вода се нежно слива у тмини низ пролаз Ки-
зилкула, поглед на осветљени Душанбе у ноћи, панорама
са шестог спрата зграде Таџикматлубот, мушкарац и же-
на су се задржали на том спрату и гасе светло, мала пу-
стињска лисица се приближава једном шатору близу Ку-
лоба, човек у маскирној униформи појављује се у долини
код Гилгита и брише нож од крви у окриљу сумрака, кр-
до јакова посматра лавину у планини Каракорум, живо-
тиње гледају хипнотисано како маса снега брише све
пред собом, рашириле су им се зенице и престали су да
жваћу, плануо је ноћни пожар у долини Нубра, одсјај
пламена се меша са звезданим прахом и ствара привид
волшебне светлости која се спушта са неба и непослушно
се увија изнад четинара, монаси се у тишини моле у јед-
ном од храмова у Кашмиру, ветар је у агонији у планина-
ма и долинама Химачала, мучне су вечерње молитве за
сиротињу Пенџаба, тешко је заспати од глади, али сан је
једина пауза од мука, ужурбан је ноћни живот на улица-
ма Амбале, Пенчкура и Сахаранпура, узбуђене очи мла-
дих и црвени и жути лампиони на прозорима, бела статуа
божанства са подигнутом шаком и затвореним очима, у
другој руци држи трозубац, око врата има перле и змију,
један бескућник је уснио под ногама ове огромне статуе,
макро у црним кожним панталонама шамара проститутку
у ружичастој сукњи у Морадабаду, пролазници не обра-
ћају пажњу, испред белих зидина железничке станице у
Рампуру разговарају мушкарци са белим капицама и же-
не у тиркизним одорама, стигао је последњи воз за тај
дан, упаљене су свеће и неонска светла Делхија и Утар
Прадеша, статуа краља који спашава отетог принца у по-
121
тери са коњима, цакле се очи сиротиње, богати мљацкају

и бришу браде свиленим салветама, један пијани човек у
Њу Делхију из све снаге удара главом у гонг код Смрити-
ја, људи у близини су се пренули од звука који се распли-
нуо у тмини, брадати махараџа на престолу са огрлицама
око врата, сабљом у једној и класјем у другој руци, иза
њега се лепрша црвена заставица, испред споменика се
играју деца, мајке их терају да иду на спавање, мушкарац
и жена на мотоциклу јуре аутопутем ка Бангалору, светла
аутопута и фарови, видимо их из птичје перспективе како
јуре и вијугају између аутомобила, аутомобили иду поред
воза, воз иде ка вијадукту, вијадукт иде ка води, преко
воде је мост, иза моста је хоризонт, иза хоризонта искрса-
ва Рамантхапурам, иза њега мореуз, па Шри Ланка, прво
видимо светионик, па чамце, храмове, статуе божанстава,
градове, биљке са невероватним бојама, поглед са мора
на осветљене солитере и зграде Коломба, једно пераје ки-
та се праћнуло у водама Лакадивског мора, дебела ајкула
гледа у ноћне купаче покрај обала Малдива, гомила пија-
них голих младића скаче у воду са мола, албатрос са сте-
не доконо посматра бродове у ноћи, пингвини се гегају
на ледницима Антарктика, неколико људи у дежурним
станицама Јужног Пола испијеним очима буље у зид и
ређају шоље од кафе, пуцају глечери у љубичастој полар-
ној ноћи, бесни олуја у водама Бенгалског залива, крцати
су кафићи и ресторани у Калкути, гримизни слонови ћуте
на води, шарене статуе божанстава дочекују цвеће, људи
се купају у водоскоцима, бескућници се ваљају по улица-
ма, крвав је месец над мочварама Бангладеша, вртоглаво
високо растиње, скромни мостови, господарске куће, си-
ротињске уџерице, реке и заливи, Наогаон, Џамалпур,
Нетрокона, сиротиња, сиротиња, глад лебди изнад света
као бледа светлост која не умире, шест рода диже кљуно-
122
ве увис и стоје у кругу испред једне зграде у центру Даке,

џамије и храмови, рикше и колица, усамљене куле у но-
ћи, на језерима вребају рибокрадице, човек је прогутао
шаку куваног пиринча коју је чувао скоро целог дана, он
стрпљиво чека улов, руке су му поцрнеле и огрубеле од
рада и тешког живота, црвени и жути кровови Непала,
будистички монаси у немој молитви, врте се позлаћени
точкови са симболима, ветар носи мантије и искидану
одећу преко клисура, ветар се поиграва као дете, развла-
чи облаке који подсећају на пену за бријање, маже их по
планинама, потом их брије до голих стена, шета се ноћна
поворка покрај једног манастира у Катмандуу, људи носе
шарено цвеће, мрмљају неразумљиве речи, видимо дебе-
љушкастог човека са доброћудним изразом лица и само-
задовољним осмехом који седи у пози лотоса, док у истој
пози, окренут ка статуи, седи мршав човек обријане главе
утонуо у мисли као звезда у космос, мисао се расплињава
као звездана прашина изнад колоне људи и натоварених
магараца која се пење уз Хималаје иближи се једној ко-
либи са упаљеним светлима, дижемо се са ковитлацем у
вртоглаве висине и прелазимо на кинеске знакове, ветар
нас испраћа и за нама шапће Shantih, shantih, shantih, и
коначно му замире глас у светој тишини Монт Евереста и
светлуцавих звезда, спуштамо се полако са глечерима
низ Тибетанску висораван, тишина је толико пријатна да
желимо да се истопимо са ледом, вода се топи и претвара
у водопад који хучи, пливамо у језерима Манасаровар,
Силинг, Гурудонгмар, почасна гарда испред палате града
Тимпуа, монаси бдију у својим ћелијама, милују камен
рукама, на пет хиљада метара висине у планинском про-
лазу Ми-ла видимо шарене заставице молитве, бела, пла-
ва и жута боја, негде код језера је силуета жене која се
указује у дрвету, очи су јој затворене и глава јој је окре-
123
нута ка небесима, далеко у долини непозната животиња-

трчи ка северу, један тибетански мастиф дрема испред
манастира, на кратко се буди и осматра околину, ослика-
ни ћилими, осликани зидови, божанства са више руку,
девет разнобојних лица нежног саосећања и милосрђа,
све околности проистичу из узајамних узрока условље-
них моментом намере, свака судбина и срећа који се до-
годе било коме проистичу из његове сопствене претходне
жеље, ветар завија изнад језера, планина, снегова, расти-
ња, ветар се разбија о простор, јури ка космосу, поред ка-
мина видимо жену која лежи на одраном крзну са тетова-
жом женске дарампале, жена спушта перо и милује се по
тетоважи, буди љубавника голицајући га врхом пера по
ноздрвама, једнолична зграда у кинеском граду и празан
трг испред ње, два младића чекају неког испод полукру-
жног улаза у Кумтаг пустињу, пролаз је исклесан у каме-
ну, шарена зграда са стаклима уместо зидова и ружича-
стим кинеским знаковима на врху, медведи шетају преко
равнице, камени стубић покрај пута са ознаком 2999, па-
годе и уснуло класје, Дунхуанг Могао, димњаци и фабри-
ке које незаустављиво раде, трећа смена и загарављена
лица, крваве рукавице плавих оковратника, црвене секун-
де у вечности, уморне очи немо гледају у котао са црве-
но-златним пламеном, чекић и срп, раширене руке Ган-
шуа, мотоциклиста постиже максималну брзину на Кине-
ском зиду, на једном месту излеће са зида и прави колут
у ваздуху, чворновато дрво и плитак гроб негде у пусти-
њи Гоби, експедициони камп са џиповима и запаљеном
ватрицом, два мушкарца на коњима се тркају до Шарге,
антилопе беже од њих, диже се прашина у мраку, много
је света испред будистичког храма у Улан Батору, плави
камионет јурца Авенијом мира, шапућу сиромашна пред-
грађа Монголије својим испуцалим уснама, стубови за
124
молитву и смирени пашњаци јужно од Улан-Удеа, паро-

воз на станици Хилок 5934 км, црно-зелена локомотива и
вагони покривени цирадама, бисерно бели лед Бајкалског
језера и уснули четинари, шарене куполе Богојављенског
сабора у Иркутску и Храм спаса нерукотворнога образа,
златно-бели споменик у долини Барагхан, човек сам у
мраку међу стенама пали црвену сигналну лампу и гледа
у небо толико крцато звездама да изгледа да је небо бело,
а звезде црне, између два дрвета разапета је одрана кожа
животиње и остављена да се суши преко ноћи, видимо-
брод у водама Лене, базу Остров Котелењ на минус педе-
сет степени, фамилију птармигана која се гега на стенама
код мора Лаптев и малу лисицу сребрнкастог крзна која
их посматра из прикрајка, појављује се aurora borealis
изнад Источног Сибирског мора, милују се зелене руке
светлости у поларној ноћи, дрвене цркве и руски крстови,
руски гробови, напуштени и сабласни градови, задимље-
ни контејнери, дом творчества, четинари и брвнаре, би-
стри потоци и језера, залутале животиње тумарају по гра-
ници, кинески знакови на дрвету, једноличне зграде-ку-
тије исте висине и боје, исти досадни кровови, исти га-
реж и дим из рупа које бљују по периферијама, исте зага-
ђене реке са цркнутим рибама, споменик коњу у касу и
ратницима са петокраком звездом, истрошени радници
без споменика, прерија и ветрењаче са турбинама, плави-
оковратници у баракама плачу од умора, тврђаве, тржни
центри, плава стакла, црвени фењери, испред споменика
земљотресу у Тангшану група девојака и младића се за-
бавља, девојке држе неке књиге у рукама, ратна морнари-
ца у луци Бохаи, хладна светлост на хладним цевима,
ратник на црном коњу са црвеном траком, далеководи,
фабрике, самлевени угаљ, троши се нафта, тандрчу мото-
ри, врте се точкови напретка, сагорева се бензин, грме
125
улице Мијуна, Хуаироуа, Пингуа, Шуњиа, Чангпинга,

Вангџинга, Хаидиана, грми цела метропола, таксисти су
напети, проститутке нервозне, статуе лавова, змајева и
бораца за револуцију, црвени неонски симболи, психоло-
шки и космички утицај Оријента на стил вишеспратних
пагода и златне куполе Пекинга, трансцеденција и нежна
опсена беле дагобе у Храму врховног просветљења, ло-
тус, конус и парaнирвана, расплинуће у белом камену,
видимо степенице које воде у недоглед, бурна је ноћ у
кинеским кошницама, осветљене рекламе и доконе жене
на балконима, солитери на обали језера у гримизним и
плавим светлима, храмови, мостови, бране, турбине, во-
зови, Гуангжи и бела пагода, Гуангжоу и бели солитер,
Гуангдонг и бели страх, рушевине на обалама мора, ша-
рени штандови и бели споменик владарској породици,
отац држи штит и показује десном руком у страну, мајка
носи нешто у рукама, дечак стоји поред штита, иза њих
стоји човек са брковима и брадицом који делује као да је
саветник владара, куполе и змајеви, осветљени кровови
Ханоја, Нгујен Дуа, Ђан Бата, Трунг Лиета, палме, хра-
мови и мрачна катедрала у стилу касне готике, џунгла
дише пуним плућима, прошла је сезона монсуна, тихо ка-
пље вода у пећини Сон Дунга, кречњак еродира, вода се
стрпљиво бори за своје место, очи љубавника посматрају
волшебне сталактите, муж и жена се свађају у Пан Тиету,
расправа о уштеђевини је кулминирала, она га полива
врелом водом и гушчијим перјем, он урла и вади нож из
фијоке, статуа доброћудног пуначког човека у наранџа-
стој одори у предграђима Хо Ши Мина, кукасти крст у
правилном положају му је изнад главе, мирис пилетине,
сирћета и сусама из једног ресторана у граду Вунг Тау,
мирис рузмарина и морске соли, мирис ноћи, лењо се ву-
че Меконг и сањиви лађари на њему маштају о другом
126
животу, шарени олтар на улазу у парк, краљевска палата

и маховином обрасли храмови Пном Пена, лице сакриве-
но у стаблу дрвета код Кронг Стуенг Саена, испред сим-
бола Батамбанга спава један бескућник на љубичастој
простирци, покрај главе му је чинија са леблебијама, сло-
нови дремају у Сием Реапу, мала статуа дечака, иза ње је
равница која води ка пропланцима Бури Рама, храм гри-
мизне боје у храму Суриму, испред њега је сто са сунцо-
браном, црвени месец изнад позлаћених споменика Кара-
сина, огромна статуа црвеног човека са главом слона у
народној ношњи Тајланда који лешкари, беле пагоде и
жмиркава светла Бангкока, испред морбидне статуе са
мачем и лицем звери се у тајности љубе две девојке, хра-
мови, солитери, вртови за медитацију, вртови за помире-
ње лудачке брзине живота са тежњом источњака за сми-
ривањем, језерца са локвањима и миришљаво дрвеће,
Кампхаенг Пхет, Утарадит, Лампанг, Су Тхеп, сталожено
лице божанства, треперење свећа око злата, немирне сен-
ке на рукама божанства, сигнална светла авиона који ле-
ти ка Вијентијену, гробље мученика, грациозне статуе
Дансвана, бизон на планинама Кенг Тунга, златно-црвена
китњаста пагода, ајурведа на палубама уснулих бродова,
стихови у мочварама, цркотина испод висећег моста, цр-
ква Светог срца, мали ноћни ноктурно у светилиштима
Рангуна, глинена грнчарија и сплавови од бамбуса, зма-
јев храм и усамљено дрво на једном од острва у архипе-
лагу Андаманског мора, палмини листови и опуштена ле-
жаљка у мастиљавој ноћи Тајландског залива, разнобојна
лица божанства са једним телом и више руку, ситна киша
у Малака теснацу, неонски знакови у ноћи, злато и мина-
рети, лифтови који иду горе-доле у бљештавим солитери-
ма Куала Лумпура и бљештавим солитерима Сингапура,
бела скулптура морског коњића са лављом главом који
127
бљује пенушаву воду, авиони слећу на писте означене

црвеним светлима, људи се љубе и грле на аеродрому,
ботаничке баште и пешчани спрудови Суматре, месец са
запетим луком, стрела светлости се забија у месечев срп
на врху Црвене џамије, паркирани мотори у блату код
Пасар Сингкута, младић и девојка се грле, око њих су ма-
гла и месечина на обалама Јаве, бродови и силоси Дерма-
га, поглед на ноћ у Џакарти са зграде Плаза Семанги, ви-
соки солитери и ниско дрвеће, Лубанг Буаја, метални јед-
ноглави орао са раширеним крилима и статуама бораца,
храмови на Дијенг висоравни, скулптура човека у белој
одори са турбаном на црном коњу који се пропиње, по-
злаћена статуа краља који стоји са копљем у десној руци,
зарђале антене и труло растиње, шуште таласи мора, на-
пуштене уџерице и чамци на мрачној обали Папуе Нове
Гвинеје, црна вода и зрна корала као из завичаја трешње,
фосили и олупина авиона у пустињи, црни зид са белим
сликама у црвеној прерији, окрећу се велики сателитски
тањири са антенама који ослушкују дубине космоса, мре-
жасти нос сателита пркосно гледа у звезде, знак приказу-
је плаво једро са црвеним јастогом, јата емуа у пустињи
трче пред облаком прашине који најављује надолазећу
олују, шине подрхтавају, шљунак пршти, звони метал,
труби сирена, пролази ноћни Пацифик Експрес, идемо за
њим преко пустиња Аустралије, Нуларбор, Витјира, Ан-
дамука и најдужи аутобус на свету са сликама диносау-
руса, пружни прелаз Нерин Нерин, језде бели и црвени
камиони цестама, велика је пустиња, дугачак је пут, је-
дрилице у луци Јаринга, два младића и две девојке ис-
пловљавају у непознатом правцу, уснули светионик и
будне четврти Мелбурна, храстови и галебови Морнинг-
тона и Хејстингса, усамљени докови Француског острва
и Западне луке, уснули папагаји Тасманије, абориџински
128
цртежи рептила и кенгура на црној стени, мост и беле

шкољке оперске куће у Сиднеју, један брачни пар је за-
спао на клупи у близини, муж у џепу држи руку, а у руци
стиснуту фотографију њихове крезубе деце, пераје кита
се преврће у водама Тасманског мора, долине, ауто-путе-
ви и национални паркови Аустралије, зарђали брод насу-
кан у једном заливу, сто за пикник обрастао маховином,
тужне ломаче Тарија у ноћи, бели светионик на северном
гребену надомак Рокхемптона, златни рудници Батавиа и
зарђала парна машина у зеленилу, опраштамо се са пе-
шчаним спрудом на рту Јорк, ружичасти кану на обали
Нове Британије, покисли албатроси у слепој ноћи на оба-
лама Нове Ирске, острва са необичним корњачама, чуд-
ним биљем и растињем, Малаита, Саво, Нова Џорџија,
Гуадалканал, Утупуа и вулкан Тинакула који спава у но-
ћи, архипелаг Микронезије израња из океана, пратимо
острва до Филипина, бела катедрала и три листа детели-
не, крст са кругом у средини, џамија са позлаћеним купо-
лама у Рагајану, потонуло гробље у водама Бохолског
мора, споменик искрцавању америчких војника у Палоу,
плантаже и палме, заливи и геотермални извори, Дарам,
Катбалоган, измаглица боје путера изнад Македа залива,
беле стене острва Тикао, град Масбаде се пресијава у но-
ћи, две муле спавају код Милагроса, знак изнад пута
„UNISAN, QUEZON”, древне и модерне цркве код плаве
Лагуне, огромна бела статуа са раширеним рукама код
манастира Тарлак, вијугава речица и грандиозни висећи
мост у националном парку Балбалан, чудесне варијације
морског растиња на острвима Бабујан, сребрнкаста Mon-
tipora foliosa и зеленкасто-црвенкастo-ружичаста Galaxea
fascicularis, храмови Тајвана, знак поред пута са златним
кинеским симболима, статуа јелена и кошуте са младун-
цима, Јучи, Нанту, Хуалиен, гримизне капије и мермерни
129
стубови Шилина и Кеелунга, подводне рушевине код

острва Јонагуни, колоније Acropola abrolhosensis у плића-
цима, корали као драго камење код острва Мијакојима,
Окинерабу, Јорошима, Какерома, Амами, уснули носачи
авиона у Источном кинеском мору, брзи возови и статуе
самураја, Златни павиљон и вртови наранџе и јасмина,
нежни јорговани Нагасакија, шинто храмови и бели чар-
шави, блиставе луке и осветљени аеродроми, храмови
Хирошиме и трешњин цвет, вртови Хјогоа, стаклени со-
литери Осаке и ружичаста неонска светлост јапанских
знакова, небеско дрво и мост дуге у Токију, огромна цр-
вена маска са дугачким носем и белим обрвама, брковима
и брадом, подморница на кратко израња негде надомак
Фуџисаве, статуа самураја у пламену, две планине пре-
кривене снегом као женске груди шлагом, ветропаркови
код Ношире, статуа рибе наспрам статуе људских руку
које су спремне да се боре, расади шитаки печурака, лам-
пиони и павиљони, троугао са стрелицама на рту Соја,
пратимо галебове преко Јапанског мора и ноћни поглед
на мост Геога осветљен белом светлошћу, бљештава љу-
бичаста, жута и наранџаста светла солитера у Сеулу, ви-
југава змија коју кроз путеве и улице формирају светла
аутомобила, змија се убрзава и излази из фокуса како
пролази ноћ, две жене се у базару расправљају, продава-
чица једе пилетину са сусамом, оштар мирис допире до
ноздрва, меша се са мирисом кожних торби, видимо ра-
зличита јела поређана у лонцима и шерпама, кувар пре-
врће пиринач у воку, чује се вика особља које отвара зад-
ња врата кухиње у која улазимо из уличице у којој су
улични продавци, свуда је пара од обареног поврћа, ше-
ћерна глазура и чоколада, миришу лимун и пачетина, сви
гости имају подочњаке и нервозни су, Сеул пулсира сво-
јим моторима и стомацима, човек се баца са солитера у
130
океан светлости и град га гута као кап кише, чујемо сире-

не и видимо хитну помоћ, ватрогасна кола са ротационим
светлима, један човек у оделу са црвеном краватом и нао-
чарима истрчава из зграде са извештајем у рукама и мах-
нито урла, спомиње цену злата и нафте, тонемо у ноћ, ра-
сте притисак, прелазимо у дубљу таму, све је мање улич-
не расвете, посматрано из свемира кроз снимак сателита,
у овој земљи је мрак док остале земље око ње бљеште, у
концентрационим логорима се чује роптање, једна жена
пева успаванку детету које није са њом, камион истовара
лешеве, једноличне сиве зграде окружују један гигантски
споменик мртвом владару са неукусном фризуром који се
левом руком подбочио а десном показује ка будућности
која ће бити вероватно још гора, слика приказује радосне
сељаке са трактором и заставама који иду на уранак, неки
човек плаче у близини, видимо зграду пирамидалног об-
лика у измаглици, идемо на север, ка Владивостоку, лука
је крцата бродовима који бесомучно трубе, димњаци бе-
сомучно бљују црне траке дима, пратимо снегове и вију-
гави Амур даље ка северу све до Охотског мора, пратимо
зов ледника и арктичке ноћи преко мореуза до Аљаске,
потом изненадно скрећемо на југ ка Пацифику и зарања-
мо у највеће дубине света, прво видимо ледене санте и
ситне седефасте рибице које пливају у својим јатима у
хармонији, чини се да праве плесне фигуре и потом фор-
мирају знак питања, на леђима гигантског плавог китато-
немо дијагонално назад ка Јапану, одатле још дубље у
поноре најдубљег рова на свету где нас дочекују прити-
сак од којег пуцају уши, непрозирна тама и апсолутна ти-
шина, да би се потом уз замишљено испуштање ваздуха у
балончићима и једва чујно брботање вратили ка неистра-
женим пространствима океана, лутамо кроз смарагдне и
златне корале који лелујају и хипнотишу око посматрача,
131
видимо чекићаре и сабљарке, сипе и раже, химере и дрх-

туље, медузе неонских боја, ануре и сребрнасте инћуне,
китове усане и китове зубане, баракуде и црвено-беле
кловновске рибице, хоботнице, лигње и наутилусе, дел-
фине, морске ђаволе и морске гргече, видимо читав гали-
матијас морског света у величанственом подморском
концерту, који се врти у спирали и открива месечину која
се пробија кроз плаветнило Пацифика, искрцавамо се код
Хонолулуа, голф терени, национални паркови, плаже и
спарушени венци од увелог тропског цвећа, потом прати-
мо пусти океан натраг до Аљаске, ледници и фјордови,
усамљени вук сребрнкасте длаке који гледа у месец, до-
мороци покушавају да упецају неку рибу да би преживе-
ли, један лос гледа ка сазвежђу Великог медведа, тешко
му је да поднесе глад, рибе пливају узводно, лос гура њу-
шку у реку и пушта капљице да се нежно спуштају на
влати траве, бела поларна сова се сакрила у снегу изнад
иглоа, уловљене и очишћене рибе шире пријатан мирис
хладећи се на леду, жена одврће вентил појачавајући гре-
јање, вук се шуња око тотема са чудном маском и стату-
ом орла, живо мече извирује из кутије у којој је плишани
меда, сањиви људи сажаљиво гледају и мазе га по глави,
прелазимо на канадске висоравни Јукона, животиње се
буде у резерватима и око језера Великог медведа, један
бизон њуши свежу траву и хладну влагу севера, на једној
стени видимо нечији заборављени качкет, прелазимо пре-
ко језера Великог роба, идемо путем 35 ка југу и искљу-
чујемо се код Фервјуа да би кренули путем Бритиш Ко-
лумбије, поред пута видимо један ранч са разиграним ко-
њима, запањује нас лепота природе, језера и паркова, ко-
ра дрвећа је гостопримљива према свим инсектима, у шу-
мама све буја од живота који се буди, пролазимо кроз за-
штићена подручја и места названа по принчевима, идемо
132
даље ка југу путем 97, потом се искључујемо на путу за

Ванкувер, на периферији је један стакленик око којег су
поређане бундеве, зора изнад јаворовог листа, подиже се
сунце на мокре кровове Сијетла, на панораму са свемир-
ске игле се спушта баршунасти сјај боје рузмарина, про-
ћелави човек у црном оделу са црвеном краватом отвара
улични апарат са дневном штампом, узима само један
примерак као цивилизовано биће, сунчани сат окружен
цвећем на једном гробљу, статуе бициклиста у покрету,
колеџи и женске спаваонице, један младић излази кроз
прозор без панталона, бели шлаг планине Рејниер која се
уздиже изнад целог хоризонта, језера и водопади, напу-
штене колибе у шумама, бели Капитол у Салему са пио-
ниром на врху, два мушкарца се договарају о нечему ис-
пред зграде, потоци и национални паркови, угашени вул-
кани и питома лица, пут 84 прелази у Ајдахо, возачи су
нервозни, панорама се пружа преко Бојзија са клупе на
којој се буди један наркоман, потом видимо кањон Црне
магије и музеј кромпира, онда преко пустиње прелазимо
у Неваду, јутро у Лас Вегасу дочекује своје порочне и
своју шаку племенитих, коцкари и курве се свађају, види-
мо кичасте палате и накарадне зграде, сенка облака и хо-
тел Мираж, чудесне формације стена, природа се машто-
вито поиграла са крајоликом, видимо зелени знак на ко-
јем пише ЕXTRATERRESTRIAL HIGHWAY и видимо
белу слику НЛО-а, потом преко Долине смрти прелазимо
у Калифорнију, планине, пустиња и пруга која нас води
до места по називу Еурека и до једне велике резиденције
која изгледа сабласно иако је јутро, на једном дрвету је
окачено црвено цвеће као посвета прецима убијеним у
прошлом столећу, шкољке боје кречњака поређане у об-
лику срца на обали Сономе, пенаста магла око Голден
Гејт моста, два мушкарца се држе за руке и иду на посао
133
у Сан Франциску, девојка на ролерима искаче из једног

трамваја у покрету ризикујући да пролети кроз прометну
раскрсницу и успева у томе, али је на тротоару налетела
на човека који је носио гајбице са зеленом салатом, ка-
сније су причали деци да су се тако упознали, једна срна
изгубљено лута по жутом лишћу Саратоге, свежи сакри-
вени товари наркотика постављених у главе дечјих лут-
кица се испоручују у лукама Тихуане и Сан Дијега, један
мушкарац који глуми бескућника надзире испоруке и по-
руком пејџера јавља својим надређенима да све тече по
плану, људи плешу на ранчу Тета де ла Индија, обучени
су у белу и жуту ношњу, чују се латино и афрички рит-
мови, видимо Гранд Кањон, Монтезума замак и палеозо-
итске формације стена, кањон са таласастим стенама и
реку Колорадо, један човек усамљено весла низ њу, поку-
шава да отпева неку оперску арију, птице га зачуђено по-
сматрају, замак Товреа и напуштени паркинзи Феникса у
рано јутро, Рајска долина и Северна планина, варљива из-
маглица и предграђа која се буде, прелазимо на степе и
саване Соноре, Лагуна дел Наинари, Остимури, Гуереро
и величанствени излазак сунца изнад Ђаволовог сандука
(Cajón de diablo), видимо безимене градове Мексика и
безимене жртве нарко-картела разасуте по пропланцима
и закопане покрај мутних канала, катедрале и мочваре
Синалое, пецароши са одећом наранџасте боје и сплавари
у Дурангу, два мушкарца обучена и маскирана као Инди-
јанци стоје на улазу реконструкције града Еблем Тореса,
са ниским кућама, салунима, банком, полицијским стани-
цом и заставом Мексика, раскошни фењери и тропски ба-
рок Закатекаса, панорама црвено-жутог Гуанахуатоа, у
Најариту видимо споменик два човека на коленима окре-
нутих једно другом тако да им је тело несразмерно вели-
ко у односу на ноге, савијени су у леђима док клече и из-
134
међу њих је плоча која представља порекло Астека и њи-

хов рад у пољу, за огњиштем, њихове ритуале и митоло-
гију, статуа морског коњица и дечака на његовим леђима
у Халиску са погледом на море где је момак управо за-
просио девојку, бициклисти, јутарњи шетачи и фонтане у
Гуадалахареу, Тамазула де Гордиано, кристална језера и
кристалне лобање, прекопана и разроварена археолошка
налазишта, жена креће на пијацу у Ла Пиједаду, носи ду-
гачку жуту хаљину која открива облине које се могу ви-
дети само на најтајнијим местима света, има очи црне као
дубине свемира и дугу разбарушену црну косу која мири-
ше на јасмин и осмех вештице (ај мамита! ), младићи се
окрећу за њом, али је она толико лепа да не смеју ни да
добацују, само се блажено осмехују, катедрале Гуанахуа-
тоа, катедрале Мићоакана, катедрале Халиска и Колиме и
распевани хорови на јутрењу, Чапултепек замак у Мекси-
ко ситију, ресторан Елаго на води, фонтана са статуама-
два којота и два мушкарца у оделима који се договарају
око нечега, облакодер са истуреним троуглом на два
спрата негде у средини (архитекти је досадио традицио-
нални приступ), PALACIO DE BELLAS ARTES и скулп-
туре и стубови, фудбалски стадиони и катедрале Тлалпа-
на, Куернаваке, Гуерера, Оаксаке и Веракруза, фонтана у
Пуеблу „Fuentedelos Frailes”, рекламе, продавнице, банке
и фотокопирнице, светилиште поред паркинга, палме и
антене, напуштене пирамиде древних народа, споменик
радницима код бране Чикоасен, шарене куће Копаинале,
још једна симпатична пирамидица у Паленкеу, археоло-
шко налазиште код Јаксчилана, пристаниште са жутим
стубићем за бродове и птицом која одлеће у непознатом
правцу, сиве рушевине Кампечеа, пирамида Маја поред
жуте зграде на Јукатану, зелено језеро у пећини Ченоте,
пензионери се брчкају у њему, одмаралиште поред мора
135
са погледом на ниско растиње и облаке који личе на слат-

кише од белог слеза, луксузна одмаралишта у Канкуну,
жути и црвени падобранци се спуштају на обалу, пирами-
да у Чичен Итци преплављена туристима у шареној оде-
ћи, рушевине у Тулуму, ознојани грађани Белизеа и нер-
возна деца на улицама, неумесно обучени амерички тури-
сти се фотографишу, беле лађе и бели светионици, види-
мо забрињавајуће оштар контраст сиротиње и богатства
на улицама и у предграђима Белизе Ситија, прелепе шу-
ме Белизеа, статуе са забринутим лицима на катедрали
Антигуа у Гватемали, рушевине Јаксчилана, љута лица
богова у жутом камену, велики крст и панорама града,
плаво гробље у Зунилу на једном прелепом пропланку,
велики теретњак и натпис “LPG“, зоолошки врт и рекла-
ма “PEPSI”, генерал на коњу који подиже војничку капу
у знак поздрава, Чичикастенанго и градови са комплико-
ваним именима, шарена гробља и шарене капије, бела цр-
ква у Метапану, луна-парк и деца на коњићима, катедра-
ле и палате и људи на плочницима Сан Салвадора, спо-
меник револуцији са сликом нагог човека са раширеним
рукама и ногама и главом забаченом унатраг, тотеми и
уметнички рељефи у Хондурасу, камена крезуба глава
неког поглавице или божанства, поређани топови у музе-
ју Форталеза, катедрала и крвави плочници Тегусигалпе,
крстови и уџерице Ел Параиса, шарени сунцобрани и си-
ротиња, статуа црвене шаке са испруженим кажипрстом
који показује ка небу у Хутикалпи, вулкан Масаја и један
бели комби који мили по њему као ситна бела буба, ори-
јентална пијаца у Манагви и доброћудне дебељуце са ше-
ширима, терени за голф, луксузни хотели и сиротиња,
статуа човека који левом руком подиже митраљез и у де-
сној руци држи секиру, џамија и катедрала, Лос Роблес и
Лас Колинас, језеро Никарагва и вулкан Концепцион,
136
вулкани и водопади Коста Рике, кровови Либерије и

Фортуне, Иглесиа де ла Агониа и златни хоризонти, спо-
меник сиромашном војнику који у десној руци држи пу-
шку са бајонетом и у левој руци бакљу, позоришта и опе-
ра у Сан Хозеу, графит на зиду који приказује сељаке ко-
ји воде волове упрегнуте у кола, плава црква и тропско
растиње, Plaza dela Democracia, екстравагантна гробља и
зарђали железнички мостови, витражи са свецима, моли-
твене клупе и фигура која носи свој крст са јутарњим све-
тлом које пада са стропова таман толико да видимо че-
стице прашине како лелујају толико споро да делују не-
стварно и хипнотишу свештенике и часне сестре на првој
проповеди тог дана, Creoen Dios, Padretodopoderoso, cre-
adordel Cieloydela Tierra, видимо људе како се окупљају
са чежњом и тугом у очима, послушно гутају своје вино
и причешћују се, la comumión de los Santos en el perdon de
los pecados, жена у зеленој блузи јеца и брише се свиле-
ном марамицом, мушкарци држе главе у рукама или се
тихо крсте, la resurrección de los muertos y la vida eterna,
ветар прати пругу ка мору, ветар прати бродове на путу
ка Панами, видимо плажу звездане рибе, катедрала
Есплендор, палме и јахте, сипине кости на сувом песку,
уџерице и још сиротиње, Лес Таблас, Лос Сантос, бела
статуа са раширеним рукама у Колону, пусти мотели и
хостели, човек једе из конзерве на улици, солитери и гро-
мови, мост који спаја две Америке, архипелаг бисера и
национални паркови, прелазак у Јужну Америку преко
густих прашума и бистрих водопада, пад у зелена језера
Колумбије, комерцијални центар Картагене, терминал са
контејнерима за транспорт, бели солитери, велика скулп-
тура дебелог човека са малим пенисом у Меделину, иза
њега је статуа коња, около шетају људи, досадне градске
четврти Букараманге, наге девице са мачевима на улица-
137
ма Боготе, жене хране голубове на платоу испред кате-

драле, возови са насликаним ламама и црквама, фонтане,
катедрале и бисте Квитоа, неименовани споменици у веч-
ности, имена урезана у дрвећу по прашумама, статуа наге
жене са цвећем у рукама, бициклиста на изазовним бре-
жуљцима, споменик са шест торзоа који се боре за Еква-
дор, још седам торзоа који се договарају о будућностии
једна статуа мушкарца који се буса у прса, Cusco, vi-
staaérea, поглед на Перу из птичје перспективе, снежне
планине и облаци који лебде нереално ниско, чак негде у
подножју тих планина, споменик Ovalo Grau, ратници за-
устављени у покрету, прамичак дима над палмама, на зи-
ду је насликан човек у плавом оделу на травњаку испред
града Чимботе, скулптуре даме и господе у фонтани, крст
на врху брда, базилика и уточиште, Плаза Дос де Мајо са
анђелом на врху стуба, шеталиште хероја, голубови и пси
се купају у фонтани испред катедрале у Арекипи, бродо-
ви у жабокречини, иза је град на брежуљцима, ламе пљу-
ју неког човека у пословном оделу, преко језера Титикака
прелазимо у Боливију, пругасти кактуси и катедрале, кр-
стови и сиротиња, “DOMUS DEI ET PORTA COELI”, из-
гладнела стока на оскудним пашњацима, залутале прили-
ке се тетурају на хоризонту, Нуестра Сењора де Ла Паз,
споменик са анђелом и славним људима са натписом
УНИОН, шарене куће и између њих окачене црвене и зе-
лене заставице, поређане су плаве кесе са ђубретом по
тротоару, Његова статуа беле боје са раширеним рукама
у близини Кочабамбе, храмови измишљеним и (не)забо-
рављеним божанствима, хиљаде и хиљаде кактуса, на-
родна ковница новца са оклембешеном маском искеже-
ног лика који око чела има винову лозу, мостови, каште-
ли и зелене долине, дуга после олује изнад Тарије, херој
са сабљом на коњу који се пропиње, папа са раширеним
138
рукама, бели прамичак дима изнад сивог шљунка на вул-

кану, музеј песника, стамбени блокови Валпараиса и за-
мршене улице Мирадора, група младих седи на плажи
Лагуна Верде, један младић међу њима свира шпанску
гитару, продавнице сувенира се отварају на једном види-
ковцу, импресивни храм Маипу и жена у црном која вуче
неку торбу са намирницама, Вале Невадо и човек који се
спушта сноубордом низ падину, неокласицизам и пост-
модерна архитектура у Сантјаго де Чилеу, кристални со-
литер и Пуенте Алто, уморне ламе и досадни виногради,
Лонгави, Парал, Консепцион, Био Био, Колипули и шаре-
на језера, дрвеће које граби ка облацима и бесмислено де-
бели скакавци, вулкан Виљарика, хрватски дом у Чилеу,
шаховница и знак „Salón de té Split cafeteria”, водопади и
авети у прашумама, један човек грли стабло дрвета, остр-
ва Чатам, Хановер, Контрерас, стеновита обала са напу-
штеним тврђавама, усамљени људи у каменолому, тето-
важе по брдима, косилица је обележила своје симболе,
магија пустињских боја, статуа у облику шаке испружене
ка небу, споменик гордом морепловцу са трубом у руци
који је постављен ногама на топ са статуама у подножју –
дивљак, Индијанац и морска сирена га чувају, са натпи-
сима „Patagonia“ и „Tiera del Fiego“, Пунта Аренас и Па-
тагониа Пионера, дебељко у белим панталонама фотогра-
фише знаменитости, Фолкландска острва, патке на обала-
ма и неинспиративни пејзажи, униформисани људи не-
што фотографишу у једном заливу, међусобно се домун-
ђавају и препиру, гомила пингвина се одмара на једној
стени, сваки је заузео другачију позу, враћамо се на кон-
тинент преко мореуза, видимо натпис који каже: “USHU-
AIA fin del mundo” са цртежом кућа у подножју две пла-
нине, у даљини видимо брод са натовареним шареним
контејнерима, сахат кула и статуа остарелог генерала на
139
коњу, катедрала Alta Gracia са часним сестрама у тихој

молитви, рушевине и заборављена божанства, модерне
зграде и модерни мостови, гомила људи жури на посао,
видимо кожу, челик и град по имену Буенос Аирес, ми-
рис вина и сањиви љубавници, бели солитери и жути кра-
нови, црна предграђа и црвене авеније, у језеру је споме-
ник у облику цвета који се отвара, велелепна зграда у Ро-
зариу, натпис каже „Jockey club”, величанствен шарени
мурал у центру са раздраганим Аргентинцима који се
смеју животу и пролазности, морском обалом стижемо до
Монтевидеа испред једне палме изе које видимо плаву
зграду начичкану спољашњим јединицама клима уређаја,
у близини је статуа националног хероја Уругваја на коњу,
потом Плаза Виргилио и необична статуа која личи на
сирену која умире у агонији, или су можда два морска ко-
њица окренута леђима један другом, у сваком случају је
статуа довољна да се човек замисли, сиви блокови Пунта
Каретаса, потом предграђа, воћњаци и ливаде, нешто да-
ље рафинерија и тешка индустрија, велики театар пред
којим се фотографише група младих, широки и простра-
ни плочници са палмама, црвени трагови, уморни људи,
са аеродрома Треинта и Трес полеће авион који нас преко
језера Ринкон дел Бонете, преко тужних села и пустих
пампаса, преко успаваних мушкараца на ламама, преко
аргентинских градића са песничким именима (Resisten-
cia, Apostoles, Reconquista), слећемо у Парагвај, пешчане
и камените плаже на језерима, статуа светитеља са кр-
стом постављена на велики бели троножац, бициклисти
се одмарају поред оронулог стадиона са шпанским речи-
ма на огради, ресторан са натписом „PARADA 181”, беле
палате Асунсиона „FIDES ET PATRIA”, жуте палате
Асунсиона и солитери у облацима смога, споменик са че-
тири крака који се спајају и статуом мушкарца у поднож-
140
ју, директно изнад њега, на врху споменика је статуа же-

не која шири руке, мурал са сликама Постања света, сле-
дећи авион слеће на пропланку код Порто Алегреа у Бра-
зилу, бродови пристижу из Рио Грандеа, знојави лучки
радници, оригинални мостови и слике у боји на катедра-
ли, девица и краљеви, беле скулптуре ослободиоца са уз-
дигнутим рукама, монументални стадион са плавим седи-
штима после кише, модел каравеле са крстовима на је-
дрима у градићу Пасо Фундо, азурна лагуна сакривена са
два стеновита острвцета, неки човек извлачи сандуке са
оружјем на плажу, онда лука пуна лађи и једрилица, жута
зграда са натписом “MERCADO MODELO”, прљави со-
литери, кула са сахатом и скулптурама битних личности,
„Мuseu de Inconfidencia”, фонтана са статуом Амазонца у
чамцу и две куле у позадини, “Monumentoaos Bandeiran-
tes”, човек на коњу предводи колону која носи једног ра-
њеника, мост са великим стубом и кабловима, ботаничка
башта и спомен кућа имигрантима, солитери Рио де Жа-
неира, слана вода и глава шећера, хеликоптер који снима
залив, Његова статуа која грли град са брда, жичара се
спушта и даје леп поглед на Копакабану, црква у Бело
Хоризонтеу са фантастичним плаво-белим муралима све-
ца и његовог живота, један мотоциклиста изводи врато-
ломије испред општинске куће, катедрала у Бразилији са
висећима статуама анђела, плаво-беле зграде и црвени
шљунак, жута статуа у Салвадору са три човека у игри
који се држе за руке, један од њих је посрнуо, један пар
разговора на клупи поред, девојка жели да раскине са
њим, у граду Аракаху споменик наслаганим књигама на
које млад човек покушава да се попне и освоји знање док
га на врху чека старији човек са заставом, на клупи је
статуа девојке која показује ка њима, пространа плажа са
неколико купача, зарђали знак за опасност од ајкула која
141
је већа од просечне, пливате на сопствену одговорност,

Јагуарана, Форталеза, Императриз, Ново Репартименто,
улазимо у прашуме Амазона, дечак се полива по глави из
пластичне флаше на којој пише „Coca Cola”, градови у
мочварама, Јурути, Паринтинс, Итакоатиара, плаве жабе,
црвене птице, шарене змије, папагаји са ћубом у бојама
Бразила, наге жене у реци гурају неко дебло, намргођени
мравојед их посматра из прикрајка, племе Амазонаца се
слика испред земунице, црни чупави мајмунчић са шоки-
раним изразом лица гледа како пиране прождиру леши-
ну, висећи мост преко прашуме са изгубљеним, збуње-
ним човеком који делује као залутали туриста, нека де-
војчица се игра поред цветова чудних боја, један од цве-
това се отвара и прождире инсекта и након тога пушта
звук који личи на подригивање, бромелијаде које скупља-
ју кишницу и бубе, жабе, паукови и једна шкорпија су
цимери у њој, тропске лијане и поглед у вртоглаве виси-
не дрвећа кроз које се провлаче сунчеви зраци, човек сто-
ји поред једног дрвета и изгледа минијатурно у односу на
корен, пузавице су задавиле једно дрво, џунгла је претеће
тиха, из птичје перспективе видимо људе који су се оку-
пили да би формирали слику човека који држи лук и
стрелу са поруком „SALVEA AMAZONIA”, црква Фран-
цуске Гвајане у којој доминирају цветни мотиви на зидо-
вима и таваници на којој је слика распећа са поруком
„CONSUM MATUM EST”, градићи на рекама са раштр-
каним кућицама, статуа три човека који изнад глава држе
пирамиду са сликама неких лица, џамија у Суринаму са
четири минарета, хинду храм и катедрала два апостола у
Парамарибоу, прелазимо у Гвајану уз заглушујућу буку
водопада, у Џорџтауну видимо црвено-белу кулу са са-
том изнад пијаце “STABROEK”, плаво-бели храм и чове-
ка који иде до свог плавог комбија, група туриста се фо-
142
тографише у пећини националног парка Канаима, без-

бројни водопади различитих висина, бели хеликоптер са
фотографима прелеће изнад клисуре, тржни центар у
Гвајана Ситију, мост Пуенте Оринокиа, Торе Есте најви-
ша кула Каракаса са панорамом града, тржни центар који
се гради у славу миленијума, две девојке испред њега се
препиру, обе носе по две кесе пуне гардеробе, криминал-
ци се одмарају на острвима Аруба и Курасао, необично
лепа футуристичка катедрала у граду Барквизимето, парк
са статуом још једног хероја на коњу, сиротиња и једри-
лице Пуерто ла Круза, црвене плаже и плави заливи Три-
нидада и Тобага, ниске куле са централном банком у гра-
ду Порт оф Спејн, лете папири и канцеларијски матери-
јал, у току је жестока свађа у једној од канцеларија, пре-
пиру се о кризи у Аргентини, ботаничке баште и зооло-
шки врт, велики бели брод чека у луци Скарбороу, на ње-
му је натпис „DELPHIN VOYAGER NASAU”, костур
чамца на плажи у Гренади, поглед на град са сахат кулом
и утврђењем у зеленом пастишу, Барбадос и Гренадини,
перверзне плаже и перверзни људи, моторни чамци,
срећно острво и острво јединства, величанствена библио-
тека и црква Светог срца на Мартинику, зарђали сатни
механизам са зупчаницима у једној напуштеној тврђави
(цркви? ), храм Божјег имена на Гвадалупеу, вулкан који
се дими, рибе упетљане у рибарску мрежу и човек који
их извлачи из плаветнила, цркве и окрутни гребени, брда
и стадиони, седефни и азурни заливи Ангуиле, свети крст
и залив слане реке, крцате обале Девичанских острва, на
зиду је слика људи у летњој ношњи који свирају и играју,
национални паркови Пуерто Рика са водопадима, пећина-
ма и изненађеним туристима, на свим тврђавама по три
заставе, леп поглед на уџерице, хацијенде, палме и инду-
стријска постројења са црвено-белим димњацима и зар-
143
ђалим резервоарима, споменик великом морепловцу који

показује руком ка хоризонту Доминиканске Републике,
Његова статуа са раширеним рукама (врло чест мотив у
Латинској Америци), звоници и стубови са крстовима,
хотел Алегрија и нерасположени туристи који чекају на
киши, велике зелене статуе гориле и слона у парку међу
палмама, цитадела на врху брда у Хаитију, једрењаци и
пешчане обале, парк са статуом исклесаном у белом ка-
мену, окачени веш који се суши на терасама, слика бра-
датог човека са беретком, „para saber de verdad lo que es
sentirse cubano, tienes que haber nacido en Cuba, tienes que
haber vivido en Cuba”, једнолична предграђа и солитер
који штрчи међу њима, статуа витеза са штитом и ко-
пљем на коњу којег обуздава његов верни пратилац, на-
смејани тамнопути младићи и девојке који играју, Лас
Тунас, Пуерто Падре, Камагвеј, Нуевитас, Санкти Спири-
тус, мост и река са жабокречином, статуа опата који др-
жи крст и другом руком грли дечака испред белог Капи-
тола, запљуснуте обале Хаване и мамурни музичари који
дочекују јутро под настрешницама, беле лежаљке Баха-
ма, Насау, Фрипорт, Велики и Мали Абако, кристални
солитери Мајамија, порочни људи и унезверени инспек-
тори, слика очију са носом на зиду, висока бела презбите-
ријанска црква са шареним витражима, статуа човека ко-
ји држи сат изнад рамена у Орланду, обрезаном зеленом
живицом исписане речи „HE IS RISEN”, слика девојчице
у Тампи која се слика са статуом мале сирене која има
плаву косу и зелено пераје, постројени бродићи у луци
Пенсаколе, дрвеће наранџе, статуа генерала на коњу ис-
пред цркве, црнци који певају, момак и девојка се љубе
на мостићу у градском парку Њу Орлеанса, видимо црно
поштанско сандуче са бројем 25203, питома предграђа
Батон Ружа, џиновски хидрант у бојама далматинца у Бо-
144
монту, џиновске каубојске чизме, статуа пуме у Хјустону

која препада пролазнике, храмови и челичане, кућице и
фонтане на ободима Форт Ворта, велики забавни точак са
кабинама у луна-парку Даласа има натпис „TEXAS
STAR”, продавница препуна екстравагантних и неуку-
сних кристалних лустера, Одеса у Тексасу (стварно има,
али је неупоредиво досаднија од праве Одесе), гомила
бајкера улази у Ел Пасо, чини се да се спрема неки окр-
шај, потом одлазе ка северу, на стенама видимо гомилу
петроглифа, гомила шарених ваздушних балона изнад
града, скрећемо лево код Албукеркија и пролазимо кроз
Галуп, долазимо до резервата Навахо и Хопи Индијанаца,
фигурице необичних божанстава, слике белих вукова и
корњача које свирају фруле, шамани улазе у транс, лупа-
ју у бубањ и мумлају неке неразговетне песме, статуа ан-
ђела на згради Капитола у Фениксу, Аризона, зграде,
палме, црвена пустиња и кањони, црвене стене са таласа-
стим шарама, национални парк Зион, скупштина са ше-
стокраком звездом и оргуљама у Солт Лејк Ситију, та-
бернакл у центру града са велелепном архитектуром, зе-
лено место које је парк наслеђа, планина са трезором у
којем су депоновани подаци о свим људима који су живе-
ли, планетаријум, гејзир и скулптуре диносауруса, ђаво-
лова кула, неонски знак који приказује каубоја на коњу и
натпис „MILLION DOLLAR COWBOY BAR”, долине,
водопади, гејзири, вулкани и чудеса парка Јелоустоун,
група туриста се слика код једног топлог извора, Монта-
на држава блага и једна волујска глава поред спаљеног
дебла, негде у даљини видимо дим изнад шума који се
подиже на планинске врхове, велика статуа краве музаре
у Северној Дакоти, опатија Успења са две куле на којима
су крстови, планина у Јужној Дакоти са четири лица мр-
твих председника, Сијукс водопади са прелепим слапови-
145
ма, Мисури тихо тече, маштовит споменик аутомобилима

укопаним у земљу и поређаним у круг у држави Небраска
(Carhenge – слично као Stonehenge), велика зграда са по-
руком „THE SALVATION OF THE STATE IS WATCH-
FULNESS OF THE CITIZEN”, статуа војника из грађан-
ског рата и статуа Индијанца изнад мртвог бизона пред
великом зградом са позлаћеном куполом, натпис „IND-
EPENDENCE PASS CONTINENTAL DIVIDE” и призори
висећег језера, слика војника који ослобађају Канзас, ве-
лика статуа поглавице који чува равницу, црква Плимут,
прљаве ниске куће са дегутантним рекламама и неонским
знаковима „OPEN”, национални споменик жртвама теро-
ристичког напада у Оклахоми, камена зграда прве уједи-
њене методистичке цркве, Литл Рок, Хот Спрингс, Пајн
Блаф и Штутгарт, недостатак оригиналних тополошких
одредница у Арканзасу, плиткост потрошачког друштва,
пароброд на Мисисипију са бучним радио апаратом, је-
дан од људи на палуби пуши дебелу цигару и смешка се
док преврће неки новац у џепу, запуштена средња школа,
музеј америчких урођеника са статуом бизона и ослика-
ном вигвамом, трактори и каравани аутомобила на путе-
вима, идилично уређена јапанска башта у Спрингфилду у
Мисурију, катедрала са статуама светаца који држе руке
у различитим позама, “WORLD’S LARGEST TRUCK
STOP IOWA”, анђео са подигнутим мачем и Богородица
поред крста у гроту искупљења, осликана стена са руком
која се рукује са куком осакаћеног човека и порука “Salu-
te America’s Heroes”, солитери и мостови Минеаполиса,
статуа веселог зеленог џина, дечак га гледа отворених
уста и разрогачених очију, бели вук осликан на једној ви-
сокој згради у Манитоби, галебови се буде на доковима,
сахат кула са гаргојлима испред плавог солитера у То-
ронту, источни блок и јаворов лист, Садбери и Алгонкин,
146
велелепна зграда библиотеке Парламента у Отави, споме-

ник жртвама са војницима и гневним анђелима и ратним
годинама, жути радио који је пецарош оставио у плавој
столици у плићаку језера, гребен у једном заливу, у њему
је мали пролаз за изгубљене лађе, модерна архитектура
Монтреала, жути кранови, пословни људи и градске
скитнице, досадна предграђа и ужурбане мајке које иду
на посао након што су децу оставиле у школи, бродови са
више спратова у луци, у позадини је замак са смеђим зи-
довима и зеленим кровом, рушевине и зарђали мостови,
усамљени заливи и опасне обале Њуфаундленда и Лабра-
дора, бела зграда са црвеним кровом у Новој Скотији са
натписом “LUNENBURG ACADEMY”, јавне баште са
велелепном капијом, огромна статуа јастога у Њу Брун-
свику, катедрала са позлаћеном статуом свеца у граду
Квебеку, смарагдна језера и црвено лишће, ботаничке ба-
ште са маштовитим куполама, више малих мостова преко
једног канала у подножју замка ушушканог у шумарку у
Отави, језера Онтарио, Ери, Хурон, Супериор и Мичиген,
бели стубови и извајани рељефи државног Капитола у
Висконсину, бела зграда која личи на једрењак је музеј
уметности у Милвокију, српска православна црква у Чи-
кагу, споменик кошаркашу који закуцава лопту из залета
док противник немоћно подиже руку, солитери и старији
људи који шетају псе, башта богова у дивљини Илиноја,
статуа Супермена са плаштом, Његова слика у кубани-
стичком муралу, испод Њега су пророци и краљеви, још
ниже испод њих су туристи који шетају око базена у ко-
јем се види одраз слике са високог зида, споменик мајци
која забринуто пита капетана за свога сина, изнад је нат-
пис „TO INDIANA’S SILENT VICTORS”, плави прозори
на пирамидама, човек испод дрвета сазнања са јагњетом
и две дивље животиње које покушава да припитоми, ма-
147
мутова пећина и колеџ са именом једне светице, Парте-

нон са рељефима грчких јунака и јунакиња у Тенесију,
музеј са одећом, гитаром и реквизитима краља рокенро-
ла, грађевина са стубовима окренута наопачке – са кро-
вом ка темељу и натписом „WONDERWORKS”, колиба
са водопадом, капела свих светих, реклама са флашама
пива, разнобојним чизмама и натпис „LOVELESS MO-
TEL”, наслеђе и дом председника и бели леопард, парки-
ране приколице и неприметна пропаст Запада, брод са ис-
такнутим топовима у Алабами, статуе двоје младих љу-
ди, један показује у будућност док је други скептичан,
натпис на згради каже „ALABAMA UNIVERSITY”, ста-
туа рудара који ликује над својим радом, споменик људ-
ским правима са дечаком и псом, споменик браћи твор-
цима авиона, судница и шериф у Тускалузи, стаклене
зграде у Атланти као доказ брисања граница и измицања
приватности, државне зграде и постројени маринци у
граду Колумбија, фонтана пет тачака, Салем без вешти-
ца, велики диск оригиналног (луцкастог? ) уметника са
оркестром који свира и људима који га фотографишу, са-
бласне Луреј пећине, музеј аеронаутике са спејс шатлови-
ма, споменик борцима погинулим у Кореји, Атлантик
Сити и његови развратници, неукусно обрађени историј-
ски мотиви – коцкарнице Таџ Махал и палата из старог
Рима, проститутке доколичарке спавају у преподневним
часовима, натпис испред зграде „GLENECHO PARK”,
поморска академија Сједињених Држава, саобраћајнице и
докови Балтимора, уморне убице се сакривају у једном
хаустору, натпис каже „DOLLES saltwater taffy”, гојазни
људи се шетају наоколо, ужурбане улице Филаделфије,
коцкарнице и мост песника, усијане челичане Питсбурга,
ознојени плави и бели оковратници заробљени у свету
рада, свету репродукције, синдикализма, профита, рацио-
148
нализације, продуктивности, економичности и осталих

пумпајућих механизама напретка и назадовања, Бафало,
Рочестер, Амстердам, Итака и Сиракуза на једном месту
у држави Њујорк, статуа шареног коња и натпис „Alliance
Bank Stadium”, питоме авеније и мирна предграђа Монт-
пељеа, државна кућа са златном куполом, црвени тепих,
златни лустери, црвене столице и слика првог америчког
председника, зарђали воз и уметност на гробљу, планина
Катахдин и горска језера, светионици и гребени, жена
спава у висећој лежаљци разапетој између два четинара,
споменик Берлинском зиду у Портланду са графитима
чекића и српа и америчке и совјетске заставе и натписом
„FORGET NOT
THE TYRANNY OF
THIS WALL
HORRID PLACE.
NOR THE LOVE
OF FREEDOM THAT
MADE IT FALL –
LAID WASTE”,
острво јелена, Њу Бостон, Њу Лондон, Њубери и Њу Ип-
свич, све ново у Њу Хемпширу, јавна башта у Бостону са
чамцем-лабудом и паровима који се шетају, небодери и
бродови који долазе из Ирске, споменик рибару са кор-
милом у Глостеру са натписом „THEY THAT GO DOWN
TO THE SEA IN SHIPS”, меморијална библиотека уни-
верзитета у Конектикату и симболи, рељефи и слике ми-
това и мудрости на њеним зидовима, споменик светој зе-
мљи, саобраћајне петље у Хартфорду, руска православна
црква у Ватерберију, стадијум Јенкија у Бронксу, рекла-
ме и резултати, докони лемури у зоолошком врту, прела-
зимо мост у Бруклину и у даљини видимо две куле Свет-
ског трговинског центра, гужва је на Петој авенији, око
149
Бродвеј Авеније су нервозни таксисти, пумпа срце града

у Доњем Менхетну, високи притисак и високи улози на
Вол Стриту, млади се забављају испод неонских реклама
Парк Авеније, солитери око Централ Парка чекају на
бранч, туристи се сликају у замку Белведере, буди се
Мидтаун Вест, буде се четврти Квинса и Бруклина, људи
стоје у реду нестрпљиви да се укрцају на бродић који ће
их одвести до ње, до њеног скута прекривеног патином,
до подигнуте бакље која чека имигранте, до њеног сми-
реног и одлучног лица које гледа у будућност и осветља-
ва свет који је остао иза нас, док се секундара у Гриничу
спрема за нови откуцај – и тада, грађани пажљиво поди-
жу крвави леш жене изнад којег се, попут врата болесног
чудовишта, уздиже жута кашика багера. Кашика покуша-
ва да заграби мало сунца, кашика салутира статуама које
гледају са кровова. Коначно се спушта и откида време од
година које су га прождрале. Својим спуштањем кроз ва-
здух, пресецајући невидљиву нит усуда, кашика багера се
поклања пред мртвима. Као у грчкој трагедији, грађани у
колони односе тело мртве жене и полажу га на клупу. Је-
дан од људи јој прелази шаком преко лица и склапа јој
очи. За то време, у центру града, драма се приближава
крају. Лете димне бомбе, лети сузавац, по улици се вуче
багер излепљен постерима „НАРОД СЕ ПИТА“, човек на
багеру маше српском заставом, зелени комби са знаком
“BOSS” у доњем десном углу шоферског стакла, са друге
стране је залепљен натпис који каже „ШТРАЈК“, поли-
цајци са маскирним униформама и плавим шлемовима
одбијају напад, дижу пластичне штитове, једна средовеч-
на жена излази из аутобуса и цепа неки плакат, пена јој је
ударила на уста, лепрша се бела застава на којој пише
„НЕЗАВИСНОСТ“, полицијска возила су преврнута и за-
паљена, настаје комешање, полиција се меша са грађани-
150
ма, неки људи се пењу на дрвеће и дувају у пиштаљке,

неки разбијају прозоре Скупштине каменицама, људи пе-
вају и играју по улицама, један човек маше заставом аме-
ричке конфедерације (?), младић и девојка навлаче маји-
це преко носа јер их гуши смрад дима, један старац ка-
шље и урла: „Јебаћемо ти мајку!“, разуларена гомила по-
кушава да разбије излоге једног бутика у центру, неки
човек их спречава у томе, „ЖАЛИ СЕ ТАТИ“, један чо-
век носи кожну фотељу коју је наслонио себи на главу,
свуда у ваздуху лете папирићи и конфете, спуштају се на
асфалт нестварном спорошћу која омамљује, добро по-
знати стуб црног дима се довукао и сада се диже изнад
портика, ризалита, троуганих тимпанона, пиластра и ба-
лустрада велелепне грађевине, гута куполе, мушкарац са
закрвављеним очима је око главе обмотао црни папир...
„ГОТОВ ЈЕ“. Грађани су развалили врата Скупштине и
навиру у вестибил преко црвеног тепиха и пролазе поред
статуа цара, краља, вожда и кнеза и улећу у просторије
Парламента: прво видимо белу линију преко плаве повр-
шине која спаја обале, чини се да је у питању брана, али
би могла да буде и вешта апстракција, затим предео у
подножју Авале и ведар дан, прозаичност доминира, за-
тим пар са дететом, боје су нешто замућене и позадина је
нејасна, вероватно у намери да се подигне драмска тензи-
ја, потом средњевековни приказ Београда, куле и кровови
у византијском стилу, светло које пада као да су се капије
неба отвориле и још пар нејасних детаља, затим дрвећа са
сврачјим гнездима и рибарима, небо и вода су исте боје,
актери су црни, онда поглед на Хвар, медитеранску пито-
мост и на обалу са разнобојним кућицама, потом „Косид-
ба на Сухој“, чини се да је само памучна белина кошуља
коју носе сељаци нежнија од пасторалности предела, по-
тези кичицом делују импресивно и остављају ведар ути-
151
сак док се социјална компонента осећа у ваздуху, онда

кроз прљаве прсте механичара видимо црвенкасте и пла-
ве облаке на барама, следеће платно је „Кадињача“, без-
изражајна лица и знакови у круговима око њих су истин-
ски дочарали трагедију масакра који се догодио, мртва
природа са капом, шкољком, стаклом и сликарским при-
бором, па опет мртва природа, али са воћем, лубеницом и
флашом, рани радови, па „Кујунџилук у Мостару“, од
блештаве белине светлости призор је скоро нејасан, по-
том „Предграђе Београда“, зеленило и природа, помало
досадни, онда композиција са гомилом апстрактних мо-
тива, затим рибарски залив, чамци су неуобичајено вели-
ки у односу на кућицу у позадини, онда зимска идила са
сеоцетом у подножју снегом завејаног брежуљка, па
„Млинчићи“, пар кућица у непознатом пределу дубоке,
скровите природе, онда маестрална слика са коњима који
се пропињу и нејасним контурама испод њих који подсе-
ћају на људе, у позадини је црвенило-пожар, а репови и
гриве се преплићу тако да није јасно да ли су то пламено-
ви или гује, ово платно, даме и господо, као доказ да ло-
пови имају укуса, потом слика села, са пар тужних људи
и једним усамљеним стаблом, онда платно „У славу (...)“
види се да је у питању прозор и око њега звездано небо,
потом пастелни приказ Дубровника, медитеранска архи-
тектура је мистификована плавичастим и смарагдним бо-
јама, затим Београд са Савом, тегљачи се лењо вуку по-
крај Калемегдана, након тога платно „Сушак“ – мае-
стрални приказ индустријализације, димњаци бљују га-
реж и дим, бродови и возови чекају да буду утоварени,
спајање неба и воде у перспективи је фантастично, јер се
не види где се завршава море, а где почињу небеса, онда
„Јеврејска улица у Сомбору“, боје акварела су у себи по-
мутиле меланхолију двадесетог века, „Зелена снага II“,
152
јер Зелени зуб није груб, „Свршетак лета“ и изгладнеле,

мршаве фигуре које тумарају на ободу неког насеља,
“Приморски предео“ у којем је неколико кућа и усамље-
но дрво испред њих, облици изгледају као да их је слика-
ла пијана особа (или је то можда био жељени ефекат),
„Свети Стефан“, беж, азур, местимични rouge и жад, пре-
цизна композиција и осећај за колорит, „Мртва природа“
са мртвим листом, мртвом јабуком и мртвом посудом за
сос, „Мотив са Купе“ где човек прати неку жену, град у
позадини је равнодушан према томе, затим тоскански
пејзаж са кућицама од НН аутора, онда „Мотив из при-
морског градића“ са усамљеном особом која стоји на
градском тргу, у позадини су црква и планина, „Катедра-
ла у Дубровнику“ са фратром испред улазних врата и пар
случајних пролазника, „Кућа у Јатаган мали“ са два ста-
бла и окућницом, опет„Предграђе Београда“, онда „Кућа
у винограду“ страсни експресионистички колорит са еле-
ментима фовизма, онда „Хварске међе“ и паклени отоци,
нежна експресија и префињен осећај за прелазе и тексту-
ру, онда платно „Из ужичког краја“, можда је и лопов
одатле, након тога „Мотив из Загорја“ велики број људи
у народној ношњи који играју у поселу са разапетим ша-
трама, један хармоникаш је легао покрај дрвета и одмара
се, онда „Мртва природа са фигурином“, чини се да је у
питању жена са тогом, мртвим цвећем и мртвим воћем,
потом слика „Ноћ“, месец као црвен траг воска на небу, и
геометријски прецизно исцртан крајолик испод њега, он-
да опет „Мртва природа“, уметник усмртио природу, по-
том „Цвеће“, то је платно које подсећа на неки неуспе-
шан колаж, слика „Са Сутјеске“ на којој нема боја, само
главе ратника исцртане потресним потезима оловком на
жутом папиру, па „Топчидер“ и једва видљив трамвај ко-
ји се назире кроз крошње дрвећа, затим „Мотив из Бео-
153
града“, на крошњама су ружичасти пупољци, на улици су

људи који се шетају или седе, након тога „Глава мушкар-
ца“ са носем црвеним као паприка и великим црним бр-
ковима, према погледу у очима рекли бисмо да је имао
тежак живот, онда „Београд са Саве“, затим слика „Свад-
ба у Кани“ (копија фреске), младожења пружа нож, млада
додирује врх оштрице, потом платно „Будва“ са неон-
ским бојама и флуоресцентним ефектима, град је у даљи-
ни, преко залива и још неколико слика које људи износе
из запаљене зграде, док дим куља кроз прозоре.
Младић на једној од зелених купола подиже срп-
ску заставу са грбом. На платоу испред Скупштине, до-
бошар бунца, ходајући механички, вртећи главом, да би
се затим зауставио на тренутак и ућутао, укипљен. Убрзо
га је пренуо мирис дима и звук труба, и наставио je да се
тетура и лупа по добошу, као навијена лутка. Кнежева
патина је данас поново окована сивилом гаса. Да није те
патине, даме и господо, не би било ни ових тешких и по-
црнелих сељачких руку, које су ломиле мотике под сво-
јим грудима, не би било напудерисаних шака староград-
ских дама, не би било остављене летине по пољима, не
би било части, не би било снаге. Не би било ове младе
жене у црној хаљини, која се, неприметна, провлачи међу
њима. Не мрзите је, кћери јерусалимске, што јој коса ми-
рише на цветове дрвета тамариска, што су јој јагодице-
сунцем опаљене, што су јој очи као у византијских цари-
ца, што су јој ноге попут јата римских гусака и што су јој
груди набујале попут атинског пролећа. Погледајте како
се врти у пируетама око барикада и хитрим покретом по-
диже барјак са црном заставом на којој се, у белом кругу,
лепрша стиснута песница жртве. У даљини се чује звук
намештаја који се разбија о бетон, одјекују трубе и пуц-
њеви. Искључите звукове, даме и господо. Искључите их,
154
више нам нису потребни. Смирите светла до неутешног

црвенила октобарског сунца на издисају. Посматрајте ка-
ко се, поред хиљада и хиљада људи који машу заставама,
перјаница дима спушта на улицу. Спушта се са елеганци-
јом коју поседује само суза. Жена у хаљини црној попут
шатора кидарских, предаје барјак човеку до себе, и диже
главу ка небу. Пепео и јесење сенке јој падају по лицу и
по затвореним очима. Пушта своју дугу црну косу да јој
се у слаповима сручи преко леђа, да би се потом, дрска и
неухватљива попут песме, поново изгубила, негде у На-
роду.
Писано у Београду и Бечу,
2011–2017.
155
156
САДРЖАЈ
Дизање гвоздене завесе ..........................................................7

Лале и дадаизам ....................................................................20
Један хелијумски балон боје цимета ..................................52
Кожа, челик и град ...............................................................60
Спуштање димне завесе .....................................................106
157
158
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Марко Драгичевић рођен је 1987. године у Бео-

граду. Основну школу завршио је у Новом Бечеју, а
средњу школу у Старом Бечеју. На Економском факул-
тету у Београду је дипломирао са дипломом мастер
студија, након чега одлази у иностранство. Живи и ради
у Бечу.
Осим писања, у слободно време се бави превође-
њем поезије и прозе.
Говори енглески и немачки, а служи се француским
и мађарским језиком.
159
КОЖА, ЧЕЛИК И ГРАД : ПРИПОВЕТКЕ
1. издање
Издавач:
„Алма“, Београд
Главни уредник:
Ђорђе Оташевић
Корице:
Весна Денчић
Штампа:
„Пресинг“, Младеновац
За штампарију:
Предраг Милојевић
Тираж:
100
ISBN:
978-86-7974-636-8
160
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
821.161-41(436)-32
ДРАГИЧЕВИЋ, Марко
Кожа, челик и град : Приповетке / Марко Дра-
гичевић. – 1. изд. – Београд : Алма, 2018 (Младеновац
: Пресинг). – 160 стр. ; 21 цм. – (Библиотека Савреме-
на књижевност / Алма ; књ. 290)
Тираж: 100. – Белешка о писцу: стр. 159–160.
ISBN 978-86-7974-636-8
COBISS.SR–ID 270467084
161

Marko Dragičević - Kožа, čelik i grad

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marko Dragičević - Kožа, čelik i grad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Библиотека

КОЖА, ЧЕЛИК И ГРАД

У памијерској диоцеји Јевреји су имали, на основу

„Гробница за Бориса Давидовича“

ДИЗАЊЕ ГВОЗДЕНЕ ЗАВЕСЕ

Ставите парче гвожђа у воду.

жандарми се раздвајају у два крила и отварају се као кар-

зи. Ваздух са собом доноси и звукове, јер улица увек има

траљез са оклопног транспортера, неко време махао њи-

несу оставке, ако не објаве деманти, ми ћемо се обрукати

тичким и демократским слободама. За педесет година ко-

су нам пола века говорили о братству и јединству, а ниг-

жим који ми можемо трпети. Ово што нам се сада дешава

усамљен испред њега и не повија се под снагом воденог

јају кроз гужву преко широког плочника који је окупан

их запањује. Кроз подземне пролазе и забачене улице,

„Па да, неће да се људи дочепају ових уредника и

цаној и шареној одећи демонстраната. Један полицајац,

Зурење у танке црне сказаљке није могло да јој по-

душе уверило у изазов који пружа позив новинара, изазов

„Реците ми, какво је било ваше искуство у „При-

лико Албанаца. Они су јој објаснили да је Косово одлу-

у којем се не бринеш за домовину, када је и тамо добро.

дошло до оружаног сукоба између хрватске полиције и

сомборској болници, рањеници су јој објаснили да су хр-

пац се отвара уз шкрипу и из њега излази војник. Прво

стигла у Вуковар након сукоба, камиони и цистерне су

Тог дана се сетила свог разговора са владиком у

цима су им безизражајне бронзане маске. Авети је окру-

без знања својих сапутника. Већ ју је нервирало што се

се дигли. Пламти Купрес, урла Горажде, крвари Сијеко-

БиХ и Србије, брисање Дрине као границе између срп-

гледа. Њу су оџепарили у аутобусу градског превоза:

се отргле свакој контроли. Православну цркву су зарав-

ноћи и етикетом магарца која му је прилепљена од стране

вртала ствари и одећу, али батерије није успела да прона-

корака и учинило јој се да су се сказаљке помериле. Што

спремна да истрпи ту тужбу, као и љубомору осталих из

у везу са тим. Самим тим што је то јавно објављено, ја

Реакције испитаника су углавном биле сличне:

се помокрили по њему док је лежао на земљи, и није јој

храктањем шлајма. Понекад би се уместо речи чула музи-

кључимо да су сва времена зла. Само су нека гора од дру-

„А не волим ни јефтине трикове.“

Велики црни кран. И на њему звезда. На сваки од

„Да ли је он био овде?“

„Мало прехлађено, али подношљиво. Ти?“

„Не желим ја да ти помогнем, “ одговорио је, пазе-

Полиција је обавестила дежурног истражног суди-

ЈЕДАН ХЕЛИЈУМСКИ БАЛОН БОЈЕ

Пуцкетање винила и нежни слалом виолине.

Човек је и даље гледао кроз стакло. Један врабац

срећно и освежено, као да су тек пристигли са летовања.

ком, али је бацио поглед кроз прозор и тиме јој рекао да

тио следећи репертоар: старијег човека са шеширом, у са-

смеђем капуту са крзном и дугом косом која је повезана

„Шта има да поништава, изгубио је! Мора да при-

Јунак се ухватио за једну од њих, заривајући прсте у

КОЖА, ЧЕЛИК И ГРАД

Добијање челика се своди на рафинацију гвожђа

Замислимо, на пример, један уџбеник из реторике.

ставља у ходнику и затим у кафетерији и завршава дого-

ле, из комшилука, са факултета), које се претвори у нави-

„Ја се налазим на Зеленом венцу. Велики је прити-