Сада се ти момци могу именовати - не сви, наравно, само прва двојица.

Први пут у историји контролисани скок преко Шварцмановог прага обавио je

руски баблонаут Јулиј Кропоткин. Са заостатком од месец дана иза њега
стартовао je Сергеј Тимашук. Избачена тежина другог лансирања незнатно се
разликовала од прве - отприлике за шестсто милиона долара (разуме се, на
финансијском хоризонту ове звезде су се појавиле под потпуно другачијим
именима).
Током читавог експеримента баблонаути су водили живот богатих
Сибираца - летели су изнад континената у „боинзима” уређенима попут
двораца, пили ретка вина, пловили јахтама, коцкали се у казину, преносили
генетски код најнежнијим бићима која се продају тако скупо да то већ личи
на
љубав - речју, себи нису ништа ускраћивали. Све то време контролни систем
je
бележио сигнале који су долазили из електрода уграђених у њихов мозак, и
пребацивао их у компјутерски центар ФСБ у Москви где су их пажљиво
проучавали.
Када ce експедиција у Фридманов простор примакла крају, рачуни
баблонаута су били затворени и почела je операција њиховог враћања у
људски
универзум. Јулиј Кропоткин успео je да после неколико дана успешно слети
на
Домодједово а судбина Сергеја Тимашука била je трагична.
Већ приликом слетања на Шереметјево-2, он je пао у дубоку кому у
авиону „Global Express XRS” који je завршавао последњи лет пријављен на
његово име. Људи који су га дочекали помислили су да je само превише
попио -
али ни сутрадан ce стање баблонаута није поправило. Он практично више
није
контактирао с околином, непрекидно je понављао једну исту тајанствену
реченицу: „Месец je сунце за сиромашне!” (Научници су сматрали да je реч о
некаквим непознатим визуелним ефектима који ce могу приметити после
преласка Шварцмановог прага - попут деформисања облика небеских тела на
малом растојању од црне рупе). Сергеја Тимашука до краја нису успели да
врате
у нормалан живот. Али висока цена плаћена за јединствене научне податке
није
била узалудна.
Први пут у историји успели су да фотографишу Фридманов простор,
користећи две међусобно апсолутно независне сонде, што je у потпуности
искључило могућност грешке. Захваљујући овом пробоју без преседана
научници су добили другу експерименталну потврду теорије Поташинског.
Подсетићемо, из