1.

ПОЈАМ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА

Да би се у потпуности сагледала једна таква негативна друштвена појава, каква је
насиље против службеног лица (и изложили неки модалитети заштите) од пресудног је
значаја, у овом случају сам „статус“ лица које представља објект насиља (односно чијој се
заштити тежи). Неопходно је зато првенствено одредити сам појам службеног лица.
Одређење појма имало би за циљ, да идентификује која лица заправо имају статус
службеног у вршењу својих послова. То би омогућило да се у даљем контексту укаже на
њихово место и значај у сложеној организацији као што је државна, те и потреби за њиховом
што ефикаснијом заштитом.

Службено лице је лице које стално или повремено врши неку службену дужност у
државним органима или организацијама које врше јавна овлашћења. Поред овог општег
појма службеног лица, овај термин може имати различито значење у појединим гранама
права, а нарочито у појединим законима и другим прописима. У таквим случајевима обично
се у самом закону или пропису дефинише која се лица сматрају службеним.

У Кривичном законику Републике Србије, посебно се одређује појам службеног лица

за потребе оних кривичних дела код којих је својство службеног лица конститутивни или
квалификативни елемент кривичног дела. То су највећим делом кривична дела против
службене дужности и кривична дела против слобода и права човека и грађанина. Међутим,
и она код којих се службено лице, непосредно или посредно појављује у својству објекта
заштите, као што су кривична дела против државних органа. Тако нпр., у глави XII –
Значење израза, према члану 112., тачка 3. службеним лицем у смислу овог Законика има
се сматрати:1
1. лице које у државном органу врши службене дужности;
2. изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне
самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или
службене функције у тим органима;

1
Кривични законик ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009,
121/2012, 104/2013 и 108/2014).
 3. лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних
овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или
правних лица или о јавном интересу;
4. службеним лицем сматра се и лице којем је фактички поверено вршење појединих
службених дужности или послова;
5. војно лице.

Службеним лицем се могу сматрати и одређена службена лица иностране државе.

Истим чланом, тачка 4., одређен је и појам страног службеног лица, односно околности под
којима такво препознаје законодавство Републике Србије. „Страним службеним лицем
сматра се лице које је члан законодавног, извршног или судског органа стране државе, јавни
функционер или службеник међународне организације и њених органа, судија и други
функционер међународног суда.”2

2
Бошковић, М. (2011), Право привредних преступа и прекршајно право, Нови Сад, стр. 55.