IZRADA ELEMENATA, SUŠENJE, ISKALUPLJIVANJE I ODRŽAVANJE KALUPA

(Moja iskustva)

ODRŽAVANJE: Posle svakog vađenja kocki, kalupe je neophodno prati SONOM

KISELINOM (kupuje se u svim radnjama mešovite robe, a koristi se u domaćinstvu).
Pakovana je u narandžastim, plastičnim bocama, a na njoj piše da je jačine od 18-
20%). Prilikom pranja kiselinom, poželjno je koristiti gumene rukavice, a kalupe prati
molerskom četkicom. Preći četkom preko svakog mesta gde se vide beli ostaci betona.
Najvažnije je oprati unutrašnjost kalupa, a to da li ćete prati kalupe sa strane i dno
kalupa, zavisi od Vas. Nakon što operete 20-ak komada, kalupe isprati pod mlazom
vode, da se kiselina ne bi osušila i kalup postao lepljiv. Istu kiselinu možete koristiti sve
dok se ne potroši (ne smeta što je zamućena i prljava). Nakon ispiranja vodom, kalupe
samo na sekundu potopiti u rastvor čiste vode i oplemenjivača za rublje BOHOR
(najmasniji i najbolji je plavi bohor, ali u nedostatku toga, može bilo koji drugi). Ja, na
10 litara vode stavljam oko 2,5 dcl. Bohora. Kalupi su spremni za nalivanje, bilo da su
mokri ili suvi. Kada slažete oprane kalupe, okrenite ih dnom prema gore, da bi se
ocedili i da ne bi u njih ulazila prašina i slično. Nema potrebe kalupe premazivati
naftom, motornim uljem, jestivim uljem i bilo čim drugim. Istina je da kocke mnogo
lakše ispadaju iz ovako namazanih kalupa, ali ćete u tom slučaju dobiti male rupice na
mestima koje ste premazali, jer je poznato da ulje i nafta vežu vazduh za sebe i
vibriranje kalupa neće doneti nikakav efekat, jer stvar i jeste u tome da se istera sav
vazduh iz betona, čime se dobija besprekorno glatka površina, a i čvršća struktura
betona. U te rupice ulazi voda, koja se zimi pretvara u led i „rupica“ više neće biti
„rupica“, već rupetina. Najbolji primer za to su naši putevi, gde se od male udarne rupe
na putu stvara rupčaga. 

NALIVANJE betonom.: Za smesu betona se koristi separisani kamen (agregat, frakcija) i

to jedinica, dvojka i trojka: u odnosu 2:1:2 (dve mere jedinice – jedna mera dvojke –
dve mere trojke). Mera može biti i lopata, ali bi bilo poželjno da to bude kofa, zbog
tačnijeg merenja. Na tu meru ide jedna trećina cementa (dakle, odnos kamena i
cementa je 3:1). Poželjno je koristiti cement R-42,5 (beočinski ima zelenu etiketu i na
vreći piše „PROFI“, a za druge proizvodjače cementa, nisam siguran, ali je oznaka 42,5
ista u celom svetu). Ovaj cement je neznatno skuplji od običnog, ali skraćuje vreme
sušenja (brzovezujući) i mislim da je nešto belji od običnog. VAŽNO: Ne upotrebljavati
„vruć“ cement, tj., cement koji nije „odležao“ najmanje 7 dana (jednom sam koristio
taze cement, pa sam bacio 140 kvadrata gotovih elemenata i upropastio isto toliko
kalupa). Prvo sam naveo koji materijal se koristi PO PRAVILU, ali, iz desetogodišnjeg
iskustva ću reći da, umesto frakcije, solidan posao odradjuje i najobičniji rečni šljunak
(drinski, moravski...). Najbitnije je da je šljunak čist, bez školjki, zemlje,
ilovače...Odnos šljunka i cementa je takodje 3:1. Osetno je jeftinije koristiti šljunak, ,
ali, ponavljam, po pravilu ide frakcija!!!. Bez obzira šta od kamena koristite, sledeća
važna stvar je da beton mora biti dobro izmešan i mora biti ŠTO GUŠĆI. Dovoljno gust,
da prilikom sipanja u kalupe, napravi breg, a ne da se razliva po kalupu. Zatim sledi
vibriranje kalupa (da bi se izbacio vazduh iz betona). Za tu svrhu se koristi vibro – sto,
ali samo kod onih koji se bave ovim poslom i rade sa nekoliko hiljada kalupa. Za
sopstvene potrebe, vibriranje se može isto tako kvalitetno odraditi na više načina.
Preneću Vam iskustva mojih dosadašnjih kupaca (a bilo ih je preko 100) kako su se oni
snalazili. Najprostije je pune kalupe podizati 7-8 cm od tla i puštati ih da padaju na
zemlju, tj. „treskati“ ih o zemlju nekoliko puta i to je to. Sledeći način je da postavite
dasku na dve prazne gajbe, po dužini daske na oba kraja prikucati neke letvice
(graničnike), poredjati pune kalupe po dasci, a zatim nekim čvrstim predmetom udarati
ispod daske, tako da kalupi odskaču od daske. Sledeći način je da postavite neku ploču
na spoljašnje gume od automobila, na ploču staviti kalupe i „šutirati“ gumu... Možda
izgleda malo smešno, ali sve funkcioniše, bar po priči ljudi koji su kupovali kalupe od
mene.
Kod samog vibriranja je vrlo bitno da ne preterate sa vibriranjem. Pogrešno je mišljenje
da je bolje duže vibrirati. Vibriranje se vrši do trenutka kada se po obodu napunjenog
kalupa pojave mehurići i vrlo malo vode. Prilikom dužeg vibriranja, po površini će početi
da izbija cementno mleko, a to već nije dobro, jer beton na dnu ostaje „postan“, tj.,
ostaje bez dovoljno cementa, a to znači da nećete dobiti glatku površinu.
SUŠENJE: Kalupe nalivene betonom je neophodno dobro obložiti sa svih strana
najlonom (najlonskom folijom). Dakle, prekriti kalupe najlonom, a najlon malo
„podvući“ ispod punih kalupa, tako da ulazi što manje vazduha spolja. Kalupi moraju da
se“potpapare“, kako bi mogli sami sebe zalivati. Bilo da se lije staza, ploča, temelj...,
beton traži vodu, tj. traži povremeno polivanje. Beton u ovim kalupima se ne poliva, jer
koristi vodu iz sebe, na taj način što beton iz kalupa isparava, najlonska folija
zaustavlja vlagu i vraća je nazad u kalupe. Kalupe čuvati i sušiti van dometa sunca (u
hladu, a najbolje u zatvorenom prostoru) Već posle sat-dva se može primetiti kako se
sa unutrašnje strane najlona stvaraju kondenzovane kapljice vode u obliku suze i
vraćaju se natrag u kalupe. Kalupe sušiti od 24 – 48 sati u zavisnosti od spoljašnje
temperature. Kada noći pređu preko 23 stepena celzijusova, kalupi su spremni za
vadjenje već posle 24 sata. U svakom slučaju, prvo probati vaditi kocke iz 1-2 kalupa,
pa ako ide – povaditi sve, a ako se kocka „krnji“ po uglovima, ostaviti još par sati.

VAĐENJE gotovih elemenata: Nalivene i osušene kalupe izneti na sunce i okrenuti ih

dnom prema gore (beton ka dole), tek toliko da plastika malo omekša i „otpusti“. Zimi
se za ove svrhe koristi vruća voda u koju se potapaju kalupi da ne bi bili kruti.
Napunjen kalup blago „razvući“ dlanovima – pritiskanjem istovremeno na dve suprotne
strane kalupa, toliko da se beton odlepi od bočnih strana kalupa. Zatim, kalup uspraviti
„na nos“ („na kant“) tako što ćete palčevima obe ruke držati dno plastike, a ostalim
prstima obe ruke pridržavati betonski element. Blagim lupkanjem kalupa o tlo, puštajte
da prvo malo ispada jedna strana betonskog elementa, ali ne dopustite da odmah
ispadne jedna cela polovina, jer će se oštetiti uglovi. Dakle, pustiti da jedna strana
ispada malo pre druge (donje) strane uspravljenog kalupa.

IZRADA FASADNOG KAMENA: Za izradu imitacije fasadnog kamena, postupak je u

potpunosti isti, s tim što je sastav betona drugačiji. Zbog manje debljine fasadnog
kamena u odnosu na ostale elemente, koristi se samo jedinica i dvojka u odnosu pola –
pola. Mora se pojačati i smesa betona, tako što se na 2,5 mere frakcije stavlja jedna
mera cementa. (dakle: 2,5 : 1). Zbog manje debljine elemenata, fasadni kamen se brže
suši, tako da se po toplom vremenu može vaditi već nakon 12-15 sati sušenja pod
najlonskom folijom. Pokušajte da umesto frakcije koristite prosejan rečni šljunak, kroz
klasično zidarsko sito (od vojničkog kreveta i slično). Meni je uspevalo. Vredi pokušati,
jer je šljunak jeftiniji od frakcije i lakše se nabavlja.
Ponovo dolazimo do pranja kalupa i tako u krug.

TONIRANJE BETONSKIH ELEMENATA:

Za bojenje betonskih vibro elemenata se koristi isključivo OKSIDNA BOJA u prahu. Boja
se sipa direktno u mešalicu sa ostalom smesom za nalivanje kalupa. Preporučljivi odno
je 3% boje u odnosu na cement (100 kg. cementa/ tri kilograma boje). Betonski
elementi u boji, koji se prave sa ovom srazmerom su, po pravilu, pastelnih nijansi.
Dakle, ovom srazmerom nikada ne možete dobiti mat boju, već onu nežnu, pastelnu
nijansu. Mat boja se vidi samo kada je popločana površina mokra od kiše ili polivanja
vodom. Ukoliko želite, možete dobiti i tamniju nijansu, ali sa većim procentom boje. To
nije preporučljivo iz sledećeg razloga: Ako znamo da je definicija betona – VODA-
CEMENT I ŠLJUNAK, podrazumeva se da, sve što dodate u njega, to više nije beton.
Primera radi, ako sipate vodu u vino, to više nije vino, nego bevanda ili špricer, u
zavisnosti da li dodajete običnu ili gaziranu vodu. Tri procenta boje u prahu na 100 kg.
cementa nije posebno osetno, ali, naglašavam, ne preporučuje se više. Ukoliko bojite
elementa tanje od 4 cm., tu nema više nikakve razlike u odnosu na nalivanje, sušenje i
vađenje gotovih proizvoda. Ukoliko se nalivaju deblji elementi, tada se radi dvoslojni
beton. To bi značilo da je dovoljno naliti jedan sloj od 2-3 cm. betona u boji., zatim
protresti kalup toliko da prekrije celu površinu dna kalupa, pa zatim preko toga sipati
običan beton bez boje do vrha kalupa. Pored toga što ćete uštedeti duplo na rashodima
za boju, dobićete i to da vam je donji deo elementa od čistog betona, a to je vrlo bitno,
jer je on direktno u dodiru sa podlogom koju popločavate. Uostalom, kada se pločice
poređaju, vidljiv je samo gornji sloj popločane površine, što i jeste cilj.
Oksidna boja za behaton se, za sada, ne proizvodi u Srbiji (bar ja nemam takva
saznanja). Na našem tržištu su u ponudi boje iz Češke i Nemačke (Bayer). Prodaju se
samo pakovanja od 25 kg. Zbog velikog interesovanja kupaca mojih kalupa, ja kupujem
boju na vreće i razmeravam na kilograme samo za svoje kupce. Zarade na tome
nemam, ali želim da izađem u susret svima sa kojima saradjujem.

DODAVANJE ADITIVA:

Budući da ima više proizvođača aditiva za behaton, različit je i odnos u kojem se aditiv
meša sa vodom. Taj odnos se kreće u rasponu od 0,5 % – 2 % prema težini cementa.
Znači na 100 kg. cementa ide od pola kilograma do dva kilograma aditiva. Iako je aditiv
u tečnom stanju, namerno govorim u kilogramima, jer zbog specifične težine nije isto
kilogram i litar aditiva. I to zavisi od proizvođača do proizvođača. Po pravilu, aditiv se
meša sa vodom, koja se sipa u mešalicu, ili se sipa direktno u mešalicu (nerazblažen)..
Sada ću samo preneti tekst jedne reklame čemu aditiv služi.
. To je tečnost koja plastificira, homogenizuje i daje vodonepropusnost betonu. Beton
se lakše razliva i povećana mu je athezija, a takodje sprečena je mogućnost
pojavljivanja mikro pukotina, tako da je savršen za izradu behaton ploča. Kako
materijal ubrzava vezivanje betona, samim tim ćemo ubrzati i proces proizvodnje ploča.
Posle jednog dana čvrstoća betona je tri puta ubrzana. Radna temperatura je 10-250C,
kako okoline tako i podloge. Potrošnja aditiva je 0,5 - 2 % na količinu cementa, u
zavisnosti od proizođača. Ja, ponekad, nabavim hiperplastifikator, uvozni, pa ga
razmeravam na manje količine za potrebe svojih kupaca kalupa. U prodavnici nema
manjeg pakovanja od 25 kg., a to je previše ako pravite behaton za svoje potrebe.
Potrošnja je oko 0,75 kg. Na 100 kg. cementa. (otprilike jedan čep od dezodoransa na
mešalicu, tj, nešto više od jednog decilitra). Ukoliko ste zainteresovani za aditiv,
pozovite me da vidite da li ga imam trenutno.

Puno sreće u radu !