D, P>. GEOZAVOD .

» M iz M E r A L i« Univerzitet u Beogradu
BEOGRAD, Ka.dođeva 48

Katedra ekonomske geologije

Posebno izdanje br. 4

V V

GEOLOGIJA LEŽIŠTA
NEMETALICNIH MINERALNIH
SIROVINA
Branimir Vakanjac
Beogra
d
1992.
 Univerzitet u Beogradu University ofBelgrade
Rudarsko-geobški fakultet Faculty of Mining and Geology
Katedra ekonomske geologije Chair ofEconomicGeology
Posebno izdanje br. 4 Spec. Vol 4

GEOLOGIJA LEŽIŠTA NEMETALICNIH MINERALNIH

SIROVINA

GEOLOGY OF THE NONMETALLICS MINERAL

DEPOSITS

Autor. Profidr Branimir Vakanjac

Recenzenti:
Prof.drMibljubPetković
Prof. drDejan Mtiovanović
• ■

Izdavač:
Katedra ekonomske geologije Rudarsko-geološkogfakulteta u Beogradu
Republički fond za geološka istraživanja

Publisher:
Chair ofEconomicgeology, FacuUy of Mining and Geology, University ofBelgrade
RepublicanFundfor Geological Expbrationy Belgrade

ISBN 86-80887-24-2

Kompjuterska obrada teksta: Tehnički urednik:

RadulaTošović,dipLini.geologije SlimakTibor,dipLinigeologije
StimakTibor,dipUnigealogije Tel 403-442

Beograd -
Belgrade 1992.
 III
SADRŽAJ
strana
1. UVOD U PROBLEMATIKU NMS........................................................................3
Opšti podaci, definicija....................................................................................3
Specifičnosti NMS...........................................................................................6
Rasprostranjenost NMS u zemljinoj kori....................................................... 8
Povezanost NMS sa industrijom.....................................................................9
Nomenklatura NMS......................................................................................10
Ekonomski značaj NMS................................................................................12
Razvoj sirovinske baze nemetala u Jugoslaviji ............................................13
Literatura.......................................................................................................18

2. KLASMKOVANJE NMS......................................................................................21
Geološko-ekonomske klasifikacije...............................................................21
Konvencionalna klasifikacija.........................................................................23
Industrijska klasifikacija................................................................................24
Genetske klasifikacije ...--------................................................................. 29
Klasifikacija Smirnova . . . . . . .............................................................31
Klasifikacija Belevceva_____.............................................______.........33
Klasifikacija Borzunova _____............................................................... 34
Klasifikacija Harbena i Bejtsai............................................................36
Klasifikacija kolektiva autora (Tatarinova i dr.)...................................37
Klasifikacija Romanoviča...................................................................... 38
Literatura..............................................______._____.....................------.. 43

3. UŠLOVI OBRAZOVANJA NMS (prema M. Kužvartu)........................................ 47

1. Magmatska ležišta.................................................................................47
2. Karbonatiti............................................................................................. 51
3. Pegmatiti................_____;......................................................................53
4. Albititska i grajzenska ležišta...............................................................57
5. Skaraovi i skarnoidi-----....................................................................... 59
6. Hidrotermalna ležišta..............................____________.....................59
7. Sublimati................................................................................................ 63
8. Ležišta raspadanja.................................................................................64
9. Sedimentna ležišta.................................................................................74
10. Dijagenetska ležišta...............................................................................78
11. Evaporiti . . . . . . _____..........................................................................87
12. Metamorfogena ležišta..........................._____.......................................92
Literatura...................................................................................................... 9 5

4. NOVE, NETRADICIONALNE I TEHNOGENE NMS ..,'.. . . . . . . . . . . . 101

Uvodne napomene...................................................................................... 101
Nove i netradicionalne NMS u svetu..................____................................ 101
IV

Faktori prelaza minerala ili stena bez ekonomskog

značaja u kategoriju industrijske sirovine..................................................106
1. Promene shvatanja o rasprostranjenosti minerala u prirodi. . . 108
2. Savremeno izučavanje fizičkih i fižičko-hemijskih
svojstava minerala.........................................................................109
3. Otkrivanje korisnih elemenata - primesa
u pojedinim mineralima............................................................... 110
4. Otkrivanje novih ekonomski značajnih minerala........................110
5. Razrada efektivnih tehnoloških šema novih sirovina.................110
6. Izučavanje novih geosfera ------..................................................111
Supstitucija i sinteza NMS..........................................................................111
1. Načini supstitucije mineralnih sirovina....................................... 112
2. Supstitucija i sinteza NMS u Jugoslaviji..................................... 114
Ležišta novih i netradicionalnih NMS . . . . . . . . . . . . . . _______.______ 114
1. Ležišta alkalnih kaolina . . . > . , . ............................................. 115
2. Ležišta bitumena i bituminoznih stena.......................................116
3. LežištabiSofita ._____. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' . . . . . . . . 1 1 9
4. Ležišta brucita................._____. . . . . . . . . . . ____________. . . 1 2 0
5. Ležišta davsonita i nahkolita ..------. . . . . . . . . . . . . _____...... 122
6. L e ž i š t a f e l d s p a t o i d a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 3
7. Ležišta glaukonita......................................................................... 123
8. Ležišta kriolita ........... . ...... . ............... . ............. . . . . ..............125
9. Ležišta malih fosfata .,______.................................................... 126
10. Ležišta maršalita ....... . ................................................................ 128
11. Ležišta olivina (dunita)................................................................ 129
12. Ležišta paligorskitskih glina......................................................... 130
13. Ležišta porcelanskog kamena .------..............................------.. 131
14. Ležišta prirodne sode _____. . . . . . . . ______.............................. 133
15. Ležišta sapropela...............------........................_____.................135
16. Ležišta serpentinita..................------........................................... 139
17. Ležišta sitnoljuspastog muskovita . . . . . . . . ------■....■---------- 140
18. Ležišta šungita (šungitonosnih škriljaca)..................................... 141
19. Ležiš ta topaza i dumorterita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
20. Ležiš ta tremolita . . . . . . . . . . . . . . . . . . _____.......................... 142
21. Ležišta treseta , , ' . ■ . * . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. . . . . . . . . . 143
22. Ležišta treset-vivijanita ....------. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 4 4
Nove i netradicionalne NMS u savremenoj poljoprivredi......................... 146
1. Bentoniti .... . . . . . . . - . ■ . . _____. . . . . . . . . _____* . - . . . ■ . . . . . 148
2. G l au ko ni t . . . . . . . . . . . . . . . . . . . _____. . . . . . . . . . . . . . . . 1 4 9
3. Karbonatne stene.............................................------................... 150
;
4. MaU fosfati.................................................................................... 150
5. PaligorsMtske gline . . . . . . . . . . ------..... .;■.......................... 150
6. Pepeli TEG................................................................................... 151
!
7. Perlit............................................................................................... 152
8. Sapropeli........................................................................................ 152
9. Siliciti (dijatomit, trepel) . . . . . . . . . ------................................153
.__________________________________________________________;______________V

10. Talk-magneziti.......................................................................... 154

11. Treset-vivijaniti........................................:............................... 154
12. Ultrakalijske magmatske stene................................................. 155
13. Vermikulit........................... ................................................... 156
14. Zeoliti....................................................................................... 157
Nove i netradicionalne NMS u Jugoslaviji.............................................. 159
Nove i netradicionalne NMS sa svetskog aspekta ........................159
Nove i netradicionalne NMS sa jugoslovenskog aspekta .............165
Nove NMS ...:_____.......................................................166
Netradicionalne NMS.......................................................170
Tehnogene NMS u svetu........................................................................ 1 72
Klasifikovanje tehnogenih NMS.............................................................175
Tehnogeni resursi mineralnih građevinskih materijala............................177
Osnovne vrste prirodnih i tehnogenih građevinskih
mineralnih sirovina........................................................................178
Sirovine za proizvodnju nemetaličnih
građevinskih materijala.....................................................183
Cementne sirovine............................................................ 184
Sirovine za proizvodnju materijala za zidanje zidova . . . . 185
Sirovine za proizvodnju lakih (poroznih) zapunitelja ... 186
Druge vrste mineralnih građevinskih materijala . •............187
Korištenje rudarsko-industrijskih otpadaka u svetu ...'..................188
Tehnogene NMS u Jugoslaviji................................................................191
Literatura................................................................................................193

5. JUGOSLOVENSKA LEŽIŠTA NMS .........................................................201

Ležišta NMS u eksploataciji....................................................................201
Perspektive u pogledu pronalaženja ležišta novih NMS.......................... 221
Nedovoljno istražene sirovine........................................................221
Nepoznate sirovine........................................................................ 239
Ocena perspektivnosti sirovinske baze nemetala............................243
Mineragenetska skica NMS Jugoslavije..................................................244
Alpijska provincija.........................................................................248
Dinarska provincija........................................................................ 248
Karpato-balkanska provincija........................................................250
Srpsko-makedonska masa.............................................................. 251
Zona kenozojske tektono-magmatske aktivizacije.........................252
Panonski basen.............................................................................. 253
Dakijski basen................................................................................254
Jadranski basen.............................................................................. 254
Produktivnost mineragenetskih epoha........................................... 255
Mineragenetske karakteristike NMS Srbije............................................. 256
Literatura................................................................................................264
VI

6. NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD U GEOLOGUI LEŽIŠTA NMS ............275

Pregled naučno-istraživačkog rada u svetu .............................................275
Mineragenetške, formacione i prognozne analize..........................275
O terminu metalogenija i mineragenija............................276
Osnovna terminologija............................................._____277
O principima izdvajanja geoloških i rudnih formacija ... 279
O rudonosnim geološkim formacijama; o povezanosti
geoloških i rudnih formacija.............................................283
Zadaci specijalne mineragenetške analize i prognoze ... 289
Zadaci lokalne prognoze..................................................295
Druge značajnije metode istraživanja............................................ 302
Međunarodna savetovanja.............................................................306
Publikacije i knjige..................................._____,._____. . . . . . . . 307
Pregled naučno-istraživačkog rada u Jugoslaviji.....................................308
Savetovanja ..........................................____.,................._____.. 309
Publikacije i studije.......................................................................310
Rezultati istraživanja i ispitivanja . . . . . . . _____. . . . . _______.. 312
Literatura.................................................:............................................. 315
B. Vakaniac ________________■_____________________;____________Predgovor

' . !■

■ . .. r;

PREDGOVOR
Materija uložena u ovoj knjizi ima dvostruku namenu. Prvo, ona predstavlja
sintezu danas veoma aktuelne i specifične problematike iz domena geologije ležišta
nemetaličnih mineralnih sirovina, kako u svetu tako i u nas. Sa tog aspekta ona sadrži
bitne mineragenetske, geološko-ekonomske i srodne pokazatelje, posebno u odnosu na
nove, netradicionalne i tehnogene sirovine. U vreme kada se istraživanju i korišćenju
brojnih i raznovrsnih nemetaličnih mineralnih sirovina i u nas, posebno u Srbiji, poklanja
sve veća pažnja ova knjiga ima naglašen značaj i, smatramo, predstavljaće veoma
koristan priručnik za širok krug geologa koji se bave istraživanjem nemetala, ali isto tako
i za stručnjake drugih profila, pre svega, rudarske inženjere, tehnologe, ekonomiste i
ekologe. Drugo, ona sadrži i gotovo sav osnovni materijal iz predmeta "Geneza i genetski
tipovi ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina", koji autor već niz godina predaje na
poslediplomskoj nastavi Smera za istraživanje ležišta mineralnih sirovina na Rudarsko-
geološkom fakultetu u Beogradu. Zato će se ova knjiga moći koristiti i kao udžbenik i
nezaobilazni priručnik za studije na rudarsko-geološkim fakultetima u nas, posebno na
poslediplomskoj nastavi
Materija u knjizi "Geologija ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina" - obuhvata
šesi osnovnih glava: (1) Uvod u problematiku nemetaličnih mineralnih sirovina; (2)
Klasifikovanje nemetaličnih mineralnih sirovina; (3) Uslovi obrazovanja ležišta
nemetaličnih mineralnih sirovina; (4) Nove, netradicionalne i tehnogene nemetalične
mineralne sirovine; (5) Jugoslovenska ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina; i (6)
Naučno-istraživački rad u geologiji ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina. Na kraju
svake glave data je iscrpna izvorna i najvažnija literatura.
Već pri letimičnom pregledu obima pojedinih glava ove knjige uočava se da je
najveći udeo teksta u njoj dat novim, netradicionalnim i tehnogenim nemetaličnim
mineralnim sirovinama u svetu i u nas. Takvo posvećivanje pažnje i isticanje ovih sirovina
je potpuno razumljivo, jer proizilazi iz njihove izuzetne aktuelnosti: porast potrošnje
mineralnih sirovina, posebno nemetaličnih, kao i suvremeni nivo razvoja nauke i tehnike,
ostvarili su danas uslove za rentabilno korišćenje mineralnih resursa koji se do nedavno
uopšte nisu uzimaliu razmatranje, ili su smatrani objektima relativno daleke perspektive.

-1-
Predgovor_____________________________________________________B.

Autor se najsrdačnije zahvaljuje svim kolegama čije je podatke i materijal koristio;

njihova imena su većinom data u popisu literatumih jedinica po pojedinim glavama ove
knjige. Takođe, zahvaljuje se i svim drugim kolegama čiji je nepublikovani doprinos u
geologiji ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina proširio i autorova saznanja i omogućio
mu da ih ugradi u tekst ove knjige. Autor se posebno zahvaljuje kolegama K Romić i R.
Kondžuloviću, koji su izradili crteže korišćene u ovoj knjizi, kao i R. Tošoviću na
kompjuterskoj obradi teksta.

Beograd,
.31. marta 1992. B.Vakanjac

-2-
B. Vakaniac______________________________'______Uvod u problematiku NMS

l
1. UVOD U PROBLEMATIKU NMS

OPŠTI PODACI, DEFINICIJA

Prilikom razmatranja NMS sa bilo kog aspekta treba uvek imati u vidu njihove
sledeće karakteristike:
- U domenu korisnih mineralnih sirovina grupa nemetala je najmlađa i tek od
nedavno uživa svoj sopstveni suverenitet;
- Grupa nemetala obuhvata znatno veći broj konkretnih mineralnih sirovina
od grupe metala;
- U svetskim razmerama, u industijski razvijenim zemljama, prema obimu
eksploatacije i ostvarenim ekonomskim efektima NMS znatno prevazilaze metalične;
- Naučno-tehničkl progres našeg vremena uslovio je da je danas dinamika
porasta proizvodnje nemetala znatno brža od proizvodnje metaličnih sirovina i u
mineralnoj ekonomiji industrijski razvijenih zemalja nemetalične sirovine imaju
danas vodeće mesto;
- Povezanost geološko-rudarskih, tehnoloških i ekonomskih faktora nije ni kod
jedne grupe prirodnih mineralnih bogatstava u tolikoj meri izražena kao kod NMS.
* * *

Velik broj korisnih mineralnih materija, koje nisu obuhvaćene kaustobio-

litima, hidromineralnim i metaličnim sirovinama, tradicionalno se nazivaju
nemetaličnim. Ležišta NMS obrazuju se u gotovo svim geološkim procesima, a same
sirovine veoma su raznovrsne po svojini fizičko-hemijskim i tehničkim svojstvima.
Prihvaćen iz hernije, termin "nemetal" je antipod "metalu", kratak je i za korišćenje
pogodan. Međutim, on je i veoma neprecizan, jer se široko primenjuje kako za
industrijske proizvode kao što su kreč, cement, staklo itd., tako i za određene prirodne
mineralne materije. Strogo posmatrano, sa naučne tačke gledišta, izdvajanje zasebnih
grupa metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina ima uslovni karakter - zato što
oštrih granica među njima, u stvari, nema.
Savremeno razgraničavanje metala i nemetala u fizičkoj herniji zasniva se na
veličini prvih jonizujućih potencijala atoma, tj. na energiji potrebnoj da se od atoma
otkine prvi valentni elektron. Prema ovoj jedinstvenoj naučnoj gradaciji materije, niz
hemijskih elemenata - arsen, antimon, telur i drugi - mogu se uvrstiti kako u metale
tako i u nemetale. Tradicionalni nemetali silicijum i bor - po istom kriterijumu mogu

1 NMS = nemetalične mineralne sirovine.

-3-
Uvod u problematiku NMS_______•______________________________B. Vakanjac_

se uvrstiti u metale, a živa - koja se odlikuje jasnim karakteristikama metala - u neme-

tale, pa ih tako treba i izučavati.
Industrijska ekspanzija i tehnička revolucija našeg doba uslovile su ogromnu
potrošnju mineralnih sirovina svih vrsta. Iz tog razloga danas je veoma teško i odrediti
koje sve sirovine treba uvrstiti u nemetalične. U literaturi se sve vize zapaža sklonost
pojedinih autora da, na primer, pirit i druge sulfide gvozda, hromit, a zatim neke
titanske, manganske, arsenske i druge tipične metalične rude uvršćuju i tretiraju u
okviru nemetala, jer se iz njih, u konkretnom slučaju, ne dobijaju njihovi metalični
elementi. Isto tako, do nedavno isključivo energetski izvori - ugalj i nafta, sada nalaze
sve širu primenu u hemijskoj industriji, dok se naftidi koriste kao elektroizolacioni i
građevinski materijali. Takode se, u poslednje vreme, niz metala (litij um, uran,
torijum) koriste kao izvori energije. S druge strane, isto se tako brojni retki i radioak-
tivni metali dobijaju iz nemetaličnih sirovina - iz pegmatita, soli, fosfata i drugih, dok
neke Mg-soli i dolomit predstavljaju izvor dobijanja metala magnezijuma.
■ . ■ ■ ■ . . ' ' ■ ■ ■ ■ .

Iz izloženog se vidi da je danas još uvek ostalo nerešeno pitanje po kojim

kriterijumima - strogo naučnim ili oblastima primene - treba vršiti grupisanje i
izučavanje mineralnih sirovina, posebno onih koje se tradicionalno nazivaju
metaličnim i nemetaličnim. U sklopu ovog problema veoma su instruktivni podaci
koje daje NA. Solodov (1985), jer oni, čini nam se, predstavljaju najispravniju osnovu
za bolje sistematizovanje i izučavanje ležišta mineralnih sirovina u budućnosti. U
okviru razmatranja sistematike retkih elemenata ovaj autor je predložio
"mineragenetsku klasifikaciju" svih hemijskih elemenata izMendeljejeve tabele (sl.l);
on je izdvojio sledeće osnovne grupe elemenata:
1. Inertni (plemeniti) gasovi - 6 elemenata koji zauzimaju nultu grupu u tabeli.
1.Nemetali -13 elemenata u desnom gornjem delu tabele: vodonik i halogenidi,
kiseonik, sumpor, azot, fosfor, ugljenik, silicijum i bor. To su tipični nemetalični
elementi, koji u prirodnim mineralima imaju ulogu ostataka kiselina sa ili bez
kiseonika.
3. HalkofUni (sulfurofilni) metali i metaloidni nemetali - 16 elemenata u
desnom delu tabele: bakar, cink, kadmijum, živa, galijum, indijum, talijum, ger-
manijum, kalaj, olovo, arsen, antimon, bizmut, selen, telur i (polonijum). Ova grupa
elemenata se može zvati i sulfurofilnim metalima pošto su za sve njih karakteristična
jedinjenja sa sumporom, kao i rasprostranjenost u sulfidnim rudnim ležištima.
Međutim, nisu svi elementi u ovoj grupi metali. Prema hemijskim svojstvima ger-
manijum, asren, antimon, bizmut, selen, telur pripadaju nemetalima, ali zbog fizičkih
svojstava (metalični sjaj, a kod većine njih elektroprovodljivost, toplotna
provodljivost, ponekad i kovnost) oni su veoma slični tipičnim metalima.

-4-
B. Vakaniac Uvod u problematiku NMS
 2 1 2
H He
\ *.O
IP
3 i 5 6 \ 7 i 9 IO
/
Li Be B C N 0 F Ne
14.0 11,0 10,1
>.o/ 'a« no
11 /l2 13 u IS 16 17 19
Na- "Mq At 4 6 Si P
s Cl Ar
23.0 24.1 24,» 2V 30.* 32.0 3S.3 3*,»
\
19 20 21 22 23 2t \2S 26 27\ 28 29 30 \ 32 33 3t 35 36
K Ca S_C Ti V Cr Mn Fe Co s \Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr
* ■ > . *
(0.1 O.S <7.I 5ft» 5<J 55.« SU \5«.7 M.5 *v 4*7 72.1 71.0 7* ,*

37 38 39 to ti
a*t2 t} U iS \ X6 t7 t8 t9 SO 5/ 52 53 Si
Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Aq Cd In Sn Sb Te J Xe
15.5 17.4 ii.i 12.* (tt> 101.1 101,1 104.4 107.* 111.4 114.1 111.7 ui,i 127.4 12*,* 131,3
n*
55 SS 57 72 73 75 76 77 78 79 80 81 82 83 8X 85 86
Cs 8a La Hf Ta W ■RB Os lr Pt Au Hq TI Pb Bi Po At Rn
111.1 117,1 ni,* I7§,S IH).* 143,* 1*0.1 I* 12 100.4 204.1 207.2 201.* (2 01) (11 0)
.'M' !**.» mi)
87 88 89 90 91 92 93 9t 95 95 97 98 99 100 101 102 103 104
Fr Ra Ac Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr Ku
(22l) f (22*1 (1171 111.0 (2111 211.0 (137) (144) (141) (147) (1*7) (1SI) (2i4) (237) (2iV (2S3) (137) (i*D
sa 59 SO 61 62 63 U 65 66 67 68 69 70 71
Lff
7 Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd rb Dy Ho Er Trn Yb Lu
KO. 1 KO.) f><5J ISO.J . 151.« I57.J u«.« I«« IS7.3 itt.s 173.0 174.1

SI 1. Mineragenetska klasifikacija elemenata iz tabele D.I. Mendeljejeva (AL4. Solodov

-1985); 1. inertni (plemeniti) gasovi, 2. nemetali, 3. halkofilni (sulfurofilni) metali i
metaloidninemetali, A.siderapMmetalU 5. litofilni (oksifilni) metali, 6. plemeniti metali,
7. radioaktivni elementi; retJa elementi su podvučeni
Siderofilni metali - 8 elemenata u sredini četvrtog reda tabele: skanđijum,
4.
titan, vanadijum, hrom, mangan, gvožđe, kobalt i nikl. Isključujući poslednja dva
metala, koji se često javljaju u sulfidnim bakarno-niklonosnim ležištima i hidroter-
malnim ležiStima petoelementne formacije, svi ostali mineragenetski jasno gravitiraju
ka gvozdu. U prirodnim uslovima metali ove grupe javljaju se kako u obliku sulfida,
tako i u obliku oksida ili i kiselina sa kiseonikom, a Sto odgovara njihovom mestu u
Mendeljejevoj tabeli - između dvaju glavnih grupa metala: halkofilnih i litofilnih.
Litofilni (oksifilni) metali - najbrojnija grupa od 35 elemenata koja zauzima
5.
čitavu levu stranu tabele. Svi ti elementi pojavljuju se u prirodi uglavnom u obliku soli
kiselina sa kiseonikom ili oksida. Izuzimajući molibden i renijum, prirodni sulfidi svih
drugih metala ove grupe su veoma retki, ili ih uopSte i nema. Za ovu grupu metala
ispravniji bi bio naziv "oksifilni" (analogno halkofilnim i siderofilnim - za koje se već
koristi naziv po elementima).

-5-
Uvod u problematiku NMS_____________________________________B. Vakamag

6.Plemeniti metali - 8 elemenata u samom centru tabele: platinoidi, zlato i

srebro, koji skoro da i ne obrazuju u prirodi jedinjenja sa kiseonikom i sumporom.
7. Radioaktivni elementi - elementi poslednjeg reda tabele.
8. Retki elementi ulaze u sastav tri osnovne grupe prikazane klasifikacije:
sulfurofilne - Cd, Ga, In, TI, Ge, Se, Te; siderofilne - Se, V; i oksifilne - Li, Rb, Gs, Be,
Sr, Y, lantanidi, Zr, Hf, Nb, Ta, Re. Među ovim elementima nalaze se nesumnjivi
nemetali, koji se odlikuju svojstvima poluprovodnika - na primer, germanijum (analog
silicijuma), selen i telur (analozi sumpora) - i kada se tretira čitava ova grupa pravilnije
je da se oni nazivaju elementima. Međutim, kada se razmatraju samo retki litofilni i
siderofilni elementi ne čini se greška ako se oni nazivaju metalima; prema tome "retki
elementi" i "retki metali" nisu sinonimi, a poslednji termin obuhvata samo deo (mada
većinski) retkih elemenata. Takođe, termin "rasejani" elementi (kadmijum, galijum,
talijum, indijum, germanijum, selen, telur, renijum) danas je postao potpuno
suviSnim, mada se često u naučnoj i tehničkoj literaturi susreću oba termina - retki i
rasejani - kao istovetni. Skoro svi retki elementi pojavljuju se u prirodi na dva osnovna
načina (izuzimajući samo neke malo rasprostranjene lantanide i aktinide), isto kao
crni, obojeni i plemeniti metali: u obliku sopstvenih minerala i kao rasejane kon
centracije (primese) u tuđim mineralima (i strogo posmatrano "rasejanim" elemen
tom može se nazvati samo onaj koji nema sopstvene minerale u prirodi). Međutim,
danas se mnogi retki, a i drugi, elementi (metali) već ekonomično dobijaju iz različitih
ruda u kojima su oni prisutni u rasejanom obliku (cezijum, litijum, stroncijum, tantal,
niobijum itd.) - zbog toga se oni ne mogu ubrajati u "rasejane", niti su oni zbog toga
postali "rasejanim" elementima.
■ * . * ■ * '

Nasleđena podela svih mineralnih sirovina na četiri velike grupe u svojoj

terminologiji uglavnom odražava i osnovne pravce njihovog korišćenja u privredi. Iz
tog razloga, bez obzira što se paralelno sa razvojem nauke, i tehnike mogućnosti
upotrebe mineralnih bogatstava šire a granice među njima postepeno brišu, potrebno
je saobraziti novonastalu situaciju sa tradicionalnim terminom. Dakle, nemetalične
mineralne sirovine su one prirodne mineralne materije čija se upotreba u privredi zasniva
na njihovim raznovrsnim jizičko-hemijsJam i tehničkim svojstvima, ali ne i zadobijanje
metala ili njihove primene kao prirodnih godiva.

SPECIFIČNOSTI NMS
Industrijsko osvajanje ležišta nemetala moguće je samo uz detaljno i brižljivo
izučavanje njihovih geoloških i tehničko-ekonomskih elemenata. Slični uslovi moraju
se ispunjavati i pri osvajanju ležišta metala. Ipak, izučavanje NMS karakterišu
dopunske složenosti koje se ogledaju u sledećim njihovim specifičnostima:
1. Prirodna svojstva bilo kog nemetala su prvorazredni pokazatelj mogućnosti
i širine njegovog industrijskog korišćenja. Talkovi, azbesti, gline i druge, jedne te iste

-6-
B. Vakanjac_____________________________________Uvod, u problematiku NMS

sirovine, iz genetski različitih tipova ležišta, imaju i različita svojstva, primenu i

ekonomsku vrednost. Identičnu ulogu korisnih svojstava sirovine u zavisnosti od
njenog porekla ne susrećemo kod metaličnih sirovina. Metali, olovo, bakar, gvožde,
ili bilo koji drugi, uvek se odlikuju postojanim, jednim te istim svojstvima, mada
njihove rude mogu imati različiti mineralni sastav i poticati iz genetski različitih tipova
ležišta.
2. Karakter primene velikog broja nemetala u industriji principijelno se raz
likuje od metaličnih sirovina. Kao što je poznato, gotovo svi metalični minerali se
razaraju u cilju izdvajanja i daljeg korišćenja samo jednog, bilo kog, njihovog sastav
nog dela. Nasuprot, za većinu nemetala karakteristično je korišćenje minerala ili
mineralnog agregata u celini. Dakle, mineralna individua, ili mineralni agregat, u
celini je nosilac korisnih svojstava, a ne samo neki njegov deo. Na taj način korisna
svojstva određuju kvalitet, širinu primene i cenu datoj nemetaličnoj sirovini.
3. Mogućnost korišćenja nemetaličnih sirovina u direktnoj je zavisnosti od
njihovih fizičko-hemijskih i tehničkih svojstava. Za razliku od metala, korisna svojstva
nemetala veoma su nepostojana i menjaju se kod pojedinih sirovina ne samo od ležišta
do ležišta, nego često i u domenu jednog te istog rudnog tela. Sastav i svojstva
nemetaličnih sirovina u velikoj se meri, zatim, odražavaju kako na tehnologiju njihove
prerade tako i na krajnje proizvode koji se od njih dobijaju. Ove osobenosti sastava
i svojstava uslovljavaju specijalizaciju konkretne nemetalične sirovine i ista se ogleda
u izdvajanju njenih preciznih sorti za strogo određene namene i proizvode.
4. Širina primene nemetaličnih sirovina diktirana je brojnošću i podudarnošću
većine, ili samo nekih, njihovih korisnih svojstava. Mnogi nemetali najrazličitije
geneze i hemijskog sastava, usled podudarnosti svojstva, uzajamno su zamenljivi i
mogu se upotrebiti u istoj industrijskoj grani. Nasuprot ovome, objedinjavanje više
korisni^ svojstava u jednoj sirovini omogućava njenu primenu u različitim in
dustrijskim granama.
5. Značajan deo nemetaličnih sirovina predstavljen je i široko rasprostranjenim
stenama. Korisna upotreba stenskih masa uslovljena je njihovim fizičko-mehaničkim
i tehnološkim svojstvima. Ukoliko ova svojstva nisu upoznata i utvrđena stenska masa
se ne može smatrati ležištem nemetala.
6. Dok je za ocenu jednog ležišta metala, pored rezervi, najvažniji faktor sadržaj
metala u rudi, kod nemetala najveći ekonomski značaj ima njihovo sortiranje prema
korisnim svojstvima, ponekad jednovremeno prema više njih. Ova osobenost
nemetaličnih sirovina primorava da se prilikom istraživanja i eksploatacije njihovih
odgovarajućih ležišta neprekidna pažnja obraća ne samo na mineralni i hemijski sastav
rude već i na njihova korisna svojstva. Pored toga pri oceni brojnih nemetala neopho
dno je poznavati i ponašanje sirovine u različitim konačnim proizvodima. Odnosno,
potrebno je ukazati na mogućnost realne primene konkretne sirovine prema njenim
utvrđenim specifičnim svojstvima.

-7-
Uvod u problematiku NMS B. Vakanrac
 Prikazane specifičnosti NMS jasno ističu tesnu povezanost geoloških, teh-
noloških i ekonomskih faktora i oni se moraju imati u vidu prilikom izučavanja ovih
prirodnih bogatstava i njihovog geološko-ekonomskog klasifikovanja.

RASPROSTRANJENOST NMS U ZEMLJINOJ KORI

NMS, za razliku od drugih čvrstih mineralnih sirovina, imaju najveće
rasprostranjenje u prirodi. Njihova Široka rasprostranjenost direktno je uslovljena
geohemijskim karakterom elemenata od kojih su izgrađeni. Ležišta NMS
predstavljena su ne samo sa određenim korisnim mineralima, nego i sa stenama
magmatskog, metamorfnog i sedimentnog porekla.
g r u p a
6 8
 3Li 4Be 9,01218 SB 9
6,94 1Q81 12,011 14,0067 994 iat9 98403
1 Na 24,3til 13AI 14 SI 15P
26,98154 28,0855
2 He 30
2žTi
479O 25 Mn as Z7C0 28 Ni
509415 5^9380 54,9380 55,84758,93 58,70
31 Ga 32G« 34Se 35Br
29CU 65.38
a 3 69,72 «oZr 72^9 790
44RU 45R46
4, N b
87,62
88,9 9X22 9 2^ 0 6 (98) 101,07102^0106,4
47Ag 1 49 In soSn 51 Sb 53 I
4sd 126,90^
4003 112,41 114,82 118,69
73 Ta
74 V.127 '60 5R e 76Os 77 Ir 78 Pt
»Ne S7-81 72Hf 183,85 186,207
75 18Q9471 190,2 195,09
5T 79 Au 137,33
soHg 81TI 82 Pb S3Bi
(209*) 85At 192,22
39.94J 207,2 (210)
200,59 204,37
89-103 4Unq
8 (261)
38 Kr 2260254
3/Rb
83,80 85,468

. 55CS
131,3013290«

aeRn
(223)
SL 2. Petrogeni i metalogeni elementi prema Vašingtonu; 57-81 - lantanidi; 89-103
-aktinidi
Sve hemijske elemente Vašington (H.S.Washington, 1920), je podelio na dve,
prema svojstvima, potpuno različite grupe: petrogene, raspoređene u gornjem delu
Mendeljejeve tabele, i metalogene, koji se nalaze ti donjem delu ove tabele (sl.2).
Razlike ovih dveju grupa elemenata ogledaju se u(sledećem:
Petrogeni elementi obrazuju jone sa 8-elektronskom spoljašnjom ljuskom i
konfiguracijom plemenitih gasova. Pri endogenim procesima oni, u većini slučajeva,
ne stvaraju izrazito povišene koncentracije u poređenju sa klarkovim vrednostima. Ti
elementi odlikuju se jako izraženom sposobnošću koncentrisanja pri egzogenim
procesima i formiraju velika ležišta soli, gipsa, krečnjaka, fosforita, glina i drugih
sirovina. U prirodi se susreću uglavnom u vidu silikata, karbonata, sulfata, fosfata,
oksida i retko se javljaju u samorodnom obliku (samo ugljenik i sumpor). Za minerale

-8-
B. Vakaniac_____________________________________Uvod u problematiku NMS

koji su izgrađeni od petrogenih elemenata karakteristične su niže singonije sa kristal-

nim rešetkama koje imaju čvrste veze. Petrogeni elementi izgrađuju osnovnu masu
stena i NMS u zemljinoj kori.
Metabgeni elementi obrazuju jone sa 18-elektronskom spoljašnjom ljuskom i
imaju visoke atomske mase. Oni se uglavnom koncentrišu pri endogenim procesima,
a pri egzogenim procesima se pretežno podvrgavaju rasejavanju (uz samo neznatno
nagomilavanje pojedinih elemenata u oksidacionoj zoni sulrTđnih rudnih tela tokom
površinskog raspadanja). Izuzetak predstavlja Fe, Mn i U koji stvaraju i pri egzogenim
procesima veće koncentracije. Metalogeni elementi susreću se u prirodi uglavnom u
vidu sulfida, jedinjenja sa antimonom i arsenom. Oksidna jedinjenja oni retko for-
miraju, izuzimajući samo Fe, Cr, Mn, U i Sn. Često se susreću u samorodnom obliku
- Au, Ag, Cu, Bi, Pt, Pd, Ir. Minerali koji su izgrađeni od metalogenih elemenata
kristališu u višim singonijama i sa kristalnim rešetkama koje imaju slabije veze.
Metalogeni elementi nalaze se u zemljinoj kori (uz retke izuzetke - Fe) u veoma malim
količinama i uglavnom izgrađuju rude metaličnih mineralnih sirovina.
Jedan deo elemenata koji se nalaze na granici između petrogene i metalogene
grupe (Fe, Mn, delimično S, Cr, Ni i dr.) imaju u prirodi dvostruku ulogu: s jedne
strane, oni učestvuju u građi minerala koji ulaze u sastav stenskih masa kao petrogeni
elementi, as druge strane, oni formiraju tipična jedinjenja teških metala kao
metalogeni elementi.
Velike razlike u svojstvima petrogenih i metalogenih elemenata uslovljavaju'i
njihovu različitu migracionu sposobnost i, sledstveno tome, različito njihovo
ponašanje pri geološkim procesima u zemljinoj kori, kao i suštinsku razliku između
ruda metaličnih i NMS.

POVEZANOST NMS SA INDUSTRIJOM

NMS i mnogobrojni proizvodi dobijeni od njih tesno su povezani sa različitom
industrijskom proizvodnjom. Proizvodnja, ili prerada, nekog konkretnog nemetala
nije moguća bez primene drugih varijeteta ovih sirovina. Isto su tako i mnoge tipične
industrijske grane metala nezamislive bez NMS. Tako, na primer, 15 % vrednosti svih
sirovina koje troše železare otpada na nemetale - to su topitelji i vatrostalni materijali:
krečnjak, dolomit, magnezit, fluorit, vatrostalne gline, dinas peščari i kvarciti, grafit,
kvarcni pesak i drugi.
U industriji nafte, u nepotpun spisak korišćenih nemetaličnih sirovina, obavez-
no ulazi: barit, bentonitske gline, kvarcni pesak, fluorit, samorodni sumpor, soli itd.
Građevinarstvo troši u ogromnim količinama prirodne kamene materijale u
izdrobljenom ili obrađenom obliku, sirovine za cement, opekarske proizvode itd. A
godišnja svetska proizvodnja kamena, peska i šljunka jedanaka je po količini godišnjoj
proizvodnji uglja i svih ruda metala.

-9-
Uyod u problematiku NMS_________________. _____________________B.

Samorodni sumpor, soli i krečnjaci predstavljaju osnovne sirovine za hemijsku

industriju. A savremena poljoprivreda sve vize zavisi od primene fosfata, nitrata i
kalijumovih soli.
Gline, feldspati, talk i kvarcni pesak predstavljaju osnovu keramičke i stak-
larske industrije, dok se mnogi drugi minerali i stene koriste za proizvodnju abraziva,
različitih izolatora, filtera, punila itd. Savremenoj industrijskoj proizvodnji danas je
neophodan minimum od oko 45 različitih NMS.
Prva prerada nemetaličnih sirovina, u većini slučajeva, nema karakter me-
talurškog procesa. Nemetali se upotrebljavaju ili neposredno u svom prirodnom
obliku, podvrgnuti samo prostoj mehaničkoj obradi (azbesti, abrazivi, građevinski
kamen itd.), ili je njihova primena moguća tek posle hemijske (soli, fosfati, fluorit itd.)
i termičke (perlit, cementni lapord, vermikulit itd.) prerade.
Danas, NMS nisu jeftine - kako se to još uvek smatra, niti se mogu direktno
koristiti bez ikakve pripreme. Za njihovo obogaćivanje primenjuju se raznovrsne
tehnologije, od prostog pranja, drobljenja i rasejavanja na frakcije po krupnoći zrna,
do složenih metoda vazdušne separacije i flotacije.
Prilikom razmatranja pripreme NMS mora se imati u vidu činjenica da se
mehanički primešane štetne primese i komponente mogu relativno lako odstraniti
tokom procesa oplemenjivanja. Međutim, hemijski vezane primese ne mogu se udalj iti
iz sirovine bez razrašavanja molekularne građe minerala. A pošto pojedini nemetali
u celini predstavljaju korisnu sirovinu, veličine tih štetnih primesa u odnosu na
zahteve industrije moraju se tačno poznavati i, prema tome, unapred oceniti da li je
to uopšte korisna sirovina ili ne. Jer, na primer, kvarcni peskovi sa sadržajem oksida
gvožđa preko 0,01 %, pa ma kako bio visok sadržaj silicije, ne mogu predstavljati
sirovinu za proizvodnju bezbojnog stakla.
Iz izloženog se vidi koliko je veliki i raznovrstan dijapazon upotrebe ne-
metaličnih sirovina u industriji. On je uslovljen različitim i brojnim korisnim
svojstvima nemetala. Pošto karakter svojstava nemetaličnih sirovina određuje način i
obim njihove upotrebe u industriji, mora se dobro poznavati kako mogućnost tako i
širina korišćenja bilo koje sirovine, znatno bolje nego što je to slučaj kod metala.

NOMENKLATURA NMS
U mineralnoj ekonomiji industrijski razvijenih zemalja postojano se javljaju
sledeće NMS:
1. Al-silikati: 2. Alumi:
- andaluzit - alunit
- disten - stipse
- silimanit

-10-
B, Vakaniac Uvod u problematiku NMS
 3. Azbesti: 24. Liskuni:
- amfibolski - flogopit
- hrizotilski - muskovit
4. Barit i viterit 25. Magnezit
5. Borni minerali 26. Pijezooptički kristali:
6. Brom - optički fluorit
7. Cementni laporci - optički kalcit
8. Dijamant - pijezooptički kvare i dr.
9. Drago, poludrago i 27. Pirofilit
ukrasno kamenje 28. Prirodni mineralni pigmenti:
10. Feldspati - mumije
11. Fluorit -okeri
12.Fosfati: - sijene
- apatit - umbre i dr.
- fosforiti 29. Pucolani:
13.Gips i anhidrit - opalit (opalska breča)
14.Gline: - vitroklastični tuf (tras)
- bentoniti - vulkanski pepeo (pucolan)
- ekspandirajuće 30. Samorodni sumpor
-kaolini 31. Siliciti:
- keramičke - dijatomit
- opekarske -opoka
- pligorskitske - trepel i dr.
- vatrostalne i dr. 32. Soli:
15. Građevinski kamen: - kamena so
- arhitektonsko - građevinski - natrijumove, kalijumove i
tehnički magnezijumove soli
16.Grafit - morska so
17.Granati 33. Stene za forsterit (dunit)
18.Jod 34. Stene za keramiku i staklo
19.Karbonatne stene: 35. Stene za petrolurgiju
- dolomiti 36. Stroncijanit i celestin
- krečnjaci 37. Šljunak i pesak
-kreda 38. Talk i talkni kamen
20.Korund i šmirgla 39. Vermikulit
21.Krovni školjci 40.Volastonit
22.Kvarcni pesak 41. Vulkanska stakla:
23.Kvarcne sirovine: - perlit
- kvare - plovućac
- kvarciti - vulkanska šljaka i dr.
- kvarcni peščar 42. Zeoliti
- sileksidr.
 U časopisu "Industrial Minerals", a zatim i u mnogim drugim stručnim
publikacijama na engleskom i ruskom jeziku, u okviru NMS razmatraju se još" isledeće
sirovine: 1. antimonski minerali, 2. arsenska jedinjenja, 3. berilijumovi minerali (beril,
bertrandit, fenakit i dr.), 4. boksit (i glinica), 5. cirkon, 6. hromit, 7. litijumovi minerali
(lepidolit, petalit, spodumen i dr.), 8. manganski minerali (Mn-oksidi), 9. minerali

-11-
Uvod u problematiku NMS B. Vakaniac
retkih zemalja (bastnezit, ksenotim, monacit i dr.), 10. nitrati ("čilska" Salitra), 11.
pirit (i dr. sulfidi gvozda), 12. titanski minerali (ilmenit, leukoksen, rutil), 13. selenska
jedinjenja.

EKONOMSKI ZNAČAJ NMS

I pored toga što su u istoriji čovečanstva NMS bile prve prirodne materije koje
je čovek počeo koristiti, najveći broj njih sve do početka ovog stoleća nije privlačio
njegovu pažnju. Između dva svetska rata, a naročito za vreme i posle drugog svetskog
rata, dolazi, međutim, do bitnih izmena u odnosu na ove sirovine - one postaju sve
značajnije i neophodnije savremenoj industriji i načinu života ljudi. Nagli razvoj
industrije i tehnike u tom periodu, a, zatim, široke mogućnosti hemijskih metoda
pripreme i prerade sirovina, intenzivni porast građevinarstva, posebno urbanističkog,
saobraćajnog i industrijskog, velika potražnja veslačkih đubriva od strane poljopriv-
rede itd., doprinelo je da nemetalične sirovine zauzmu danas vodeće mesto među
prirodnim mineralnim bogatstvima.
U industrijski razvijenim zemljama, u pogledu obima eksploatacije i količina
dobijene rude, NMS znatno prevazilaze metalične. U SAD i drugim industrijski
razvijenim zemljama, prema ukupnoj godišnjoj vrednosti proizvodnje, nemetalične
sirovine se nalaze na drugom mestu, iza mineralnih goriva. A u odnosu na metalične
sirovine, ukupna godišnja vrednost proizvodnje nemetala ne samo da je skoro tri puta
veća, nego pokazuje i tendenciju znatno bržeg porasta (si. 3).

1976.1977. 1978. 1979. 1980.1981. 1982.1983.1984 1985.1986.1987.1988god.

SL 3. Vrednost nemetaličnih i metaličnih mineralnih sirovina u SAD u periodu 1976-1988.

godina.

2 Podaci: Mining Annual Review, 1977-1989.

-12-
B. Vakaniac ___________________Uvod u problematiku NMS

RAZVOJ SIROVINSKE BAZE NEMETALA U JUGOSLAVIJI

Eksploatacija i korišćenje pojedinih NMS vršena je na teritoriji Jugoslavije još
u davnoj prošlosti, ali je njihova značajnija proizvodnja i potrošnja započeta tek
krajem prošlog i početkom ovog veka.
Krajem prošlog i početkom ovoga veka najveću pažnju privlačili su građevinski
materijali. Eksploatisani su: građevinski kamen, šljunak i pesak, opekarske i
keramičke gline, krovni škriljci, cementni laporci, krečnjaci za pečenje kreča, gips,
litografski kamen i kameni žrvnjevi za vodenice.
U periodu između dva svetska rata započeta je eksploatacija i primena niza
novih NMS: barita, bentonita, feldspata, azbesta, kaolina, keramičkih i vatrostalnih
glina, kvarcnih sirovina, magnezita, staklarskih i livačkih peskova. Na bazi ovih
sirovina niču i prvi prerađivački kapaciteti u zemlji i oni predstavljaju začetak domaće
industrije nemetala.
U periodu posle drugog svetskog rata dolazi do intenzivnog industrijskog
razvoja Jugoslavije, a s tim u vezi i do velikog povećanja proizvodnje nemetaličnih
sirovina i građevinskih materijala. Sistematskom prospekcijom i istraživanjima
neprekidno se povećava fond rezervi sirovina koje su bile u eksploataciji, a pronađen
je i niz ležišta potpuno novih nemetala. To je omogućilo rekonstrukciju postojećih i
izgradnju mnogih novih prerađivačkih kapaciteta sa potpuno novim asortimanom
proizvoda: veštačka đubriva i brojni drugi proizvodi hemijske industrije, raznovrsna
keramika i staklo, kiseli, samotni i bazični vatrostalni materijali, azbestni i azbestno-
cementni proizvodi, različiti elektro-, termo- i zvučno-izolacioni materijali, adsorben-
ti i punila, topitelji itd., kao i mnogobrojni savremeni građevinski materijali.
Ekonomski efekti proizvodnje i prerade nemetala u Jugoslaviji (kako zbirni,
tako i parcijalni za nemetale s.str. i građevinske materijale) u periodu 1958-1988.
godina prikazani su na slici 4, a na slici 5 ilustrovan je udeo proizvodnje i prerade
nemetala (takođe zbirni i parcijalni za nemetale s.str. i građevinske materijale) u
ukupnom društvenom proizvodu Jugoslavije u tom istom periodu.
Iz dijagrama na slici 4 vidi se da je u protekle tri decenije porast ekonomskih
efekata grupacije nemetala u Jugoslaviji bio uglavnom kontinualan, a zatim, da su u
strukturi tih efekata građevinski materijali vodeći, jer u njima učestvuju sa 2/3 vred-
nosti. Iz dijagrama na slici 5 vidi se, međutim, stvarni ekonomski značaj grupacije
nemetala u privrednom razvoju zemlje tokom protekle tri decenije - tj. vidi se da u
vrednosti ukupnog društvenog proizvoda zemlje grupacija nemetala učestvuje danas
sa samo tri procenta (odnosno nemetali s.str. sa 1 %, a građevinski materijali sa 2 %).
Ovakva situacija jasno ukazuje da se i pored veoma povoljnih prirodnih uslova
nemetali u proteklom periodu još nisu adekvatno afirmisali i da u privrednom razvoju
Jugoslavije još nemaju ono mesto koje im objektivno pripada.

-13-
Uvod u problematiku NM$ B. Vakanjac
11000

9ooo

7ooo
J

5000
3 / /

3000
} C ■aM*

* « > U
n ^
1000 - **
— \
*
0
1958. 1968. 1978. 198a
Sl.4. Ekonomski efekti jugoslovenske proizvodnje i prerade nemetala (1) i
građevinskih materijala (2) u periodu 1958-1988. godina (u cenama iz 1972. god. -1
USA $ = 17 din.)3; (3) nemetali + građevinski materijalu
1988.
 Sl.5. Udeo proizvodnje i prerade nemetala (1) i građevinskih materijala (2) u ukupnm
društvenom proizvodu Jugoslavije u periodu 1958-1988. godina (u cenama iz 1972.
god. -1 USA $ = 17din.) ; (3) nemetali + građevinski materijali.

3 Statistički godišnjaci SFR Jugoslavije za god. 1984 - 1989. Savezni zavod za statistiku,
Beograd.

-14-
B, Vakaniac Uvod u prqb\en]atiku NMS
 Posebnu karakterisku dosadašnjeg razvoja nemetala u Jugoslaviji predstavlja
znatno brži razvoj prerađivačkih kapaciteta, nejčešće sa uvezenim tehnološkim recep-
turama, u odnosu na proizvodnju i pripremu ovih sirovina. Zaostajanje proizvodnje i
pripreme domaćih NMS, neusklađenost između rudničkih i prerađivačkih kapaciteta,
kao i odsustvo koordinacije između proizvođača i potrošača ovih sirovina uslovljava
neprekidni uvoz mnogih nemetala, kao i stalni deficit u odnosu na njihov izvoz iz
zemlje.
* * *

Prema proizvodnoj aktivnosti i stepenu istraženosti danas se u Jugoslaviji mogu

izdvojiti dve osnovne grupe NMS: I. sirovine u eksploataciji (stalnoj, povremenoj i u
pripremi za eksploataciju - tj. detaljno istražena ležišta nemetala) i II. sirovine van
eksploatacije: a) nedovoljno istražene pojave nemetala i b) nepoznate nemetalične
sirovine).
NMS u stalnoj eksploataciji pripadaju:
- barit, - liskuni (muskovit),
- beli boksiti, - magnezit,
- bentoniti, - opekarske gline,
- cementni laporci, - perlit,
- dolomiti, - pirofilit,
- ekspandirajuće gline, - prirodni mineralni pigmenti,
- feldspati, - pucolani,
- gips i anhidrit, - sileks,
- hrizotil-azbest, - stene za petrolurgiju,
- kamena so, - stene za staklo i keramiku,
-kaolini, - šljunak i pesak,
- keramičke i vatrostalne gline - talk i talkni kamen,
- krečnjaci, - tehnički građevinski kamen,
-kreda, - ukrasni (arhitektonsko -
- kvarcni pesak, građevinski) kamen,
- kvarcne sirovine, - zeoliti.
NMS u povremenoj eksploataciji pripadaju:
- dijatomit, -krovni škriljci,
- grafit, -stene za forsterit.
Istraženim ležištima nemetala pripadaju:
-fluorit, - fosfati
-volastonit. (metafosforiti),
Nedovoljno istraženim pojavama nemetala pripadaju:
- Al-silikati (andaluzit i disten), - granati,
- alunit, - jod,
- apatit, - pijezooptički kvare,
-borati, - plovućac,
- brom, - samorodni sumpor,
- drago, poludrago i ukrasno kamenje, - vermikulit.
-15-
Uvod u problematiku NMS RVakaniac
Nepoznatim NMS pripadaju:
- amfibol-azbesti,
- dijamant,
- flogopit,
- kalijumove i magnezijumove
soli,
- korund i šmirgla,
- optički fluorit,
- optički kalcit,
- stroncijanit i celestin,
- vulkanski pepeo (pucolan),
- vulkanska šljaka.
 Navedene nemetalične sirovine sistematizovane su u tabeli 1.
Tabela 1: Pregled NMS u Jugoslaviji1)
I. Sirovine u eksploataciji (stalnoj, povremenoj i u II. Sirovine van eksploatacije
pripremi za eksploataciju) a) nedovoljno istražene b) nepoznate sirovine
sirovine
l.Barit 2O.Kvarcnipesak 2. Beli 1. Al-silikati (disten i 13. Amfibol-azbesti
boksit 21. Kvarcne sirovine 3. Bentoniti andaluzit) 14. Dijamant 2. Alunit
22. Liskuni (muskovit) 4. Cementni Japord 15. Flogopit 3. Apatit 16.
23. Magnezit 5. D ij atomit ' 24. Kalijumove i ma-4. Borati
Opekarske gline 6. Dolomit 25. Perlit gnezijumove soli 5. Brom 17.
7. Ekspandirajući gline 26.Pirofilit 8. Feldspati Korund i šmirgla ' 6. Drago, poludrago i 18.
27. Prirodni mineralni 9. Fluorit ' Optički fluorit ukrasno kamenje 19. Optički
pigmenti 28.Pucolani lO.Fosfati 3) kalcit 7. Granati 20. Stroncijanit i
29.Sileks (metafosforit) 30. Stene za celestir 8. Jod 21. Vulkanski
forsterit 11. Gips i anhidrit (dunit) ' 12. pepeo 9. Pijezooptički kvare (pucolan)
Grafit ' 31. Stene za keramiku lO.Plovućac 22. Vulkanska Šljaka 11.
13.Hrizotil-Azbest i staklo 13. Samorodni sumpor ' 12.Vermikulit
Opekarske gline 32. Stene za petrolurgiju
l4.Kamena so 33. Šljunak i pesak 15.
Kaolini 34. Talk i talkni kamen
L6.Keramičke i 35. Tehnički građevinski
vatrostalne gline kamen 17.Krečnjak
36.Ukrasni (arhitek-18. Kreda
tonski) građevinski 19. Krovni škriljac2'
kamen 37.Volastonir) 38. Zeoliti

1) Pojave mineraloškog značaja nisu tretirane;

2) Sirovine u povremenoj eksploataciji;
3) Istražene sirovine u pripremi za eksploataciju;
4) U proizvodnji H2SO4 i za dobijanje drugih jedinjenja sumpora uspešno se zamenjuje pintom i
drugim sulfidima gvozda;
5) Uspešno se zamenjuje boksitom kao polaznom sirovinom za dobijanje sintetičkog korunda.

-16-
B. Vakgnjac______________________________________ Uvod u problematiku NMS

U tabeli 1 obuhvaćeno je ukupno 60 različitih varijeteta NMS. To su klasične

sirovine sa tradicionalnom primenom i značajnim rasprostranjenjem u prirodi. Sav-
remena masovna industrijska proizvodnja bez njih ne bi mogla opstati. U ovoj tabeli
nema nekih redih sirovina koje su važne samo za pojedine zemlje sveta (brucit, čilska
salitra, glaukonit, kriolit, prirodna soda, tremolit i dr.), a, zatim, ni ruda nekih metala
(Al, Sb, Be, Cr, Li, Mn, Ti, Zr i dr.), kao ni treseta i čvrstih bitumija, koji se, takođe,
koriste i kao nemetalične. sirovine.
Iz tebele 1 se vidi da se danas u Jugoslaviji nalazi u više ili manje uspešnoj
eksploataciji, ili i u pripremi za eksploataciju, ukupno 38 različitih NMS. U zemlji,
takođe, postoje realni prirodni preduslovi za industrijsko osvajanje još 12 novih
nemetala, dok je samo 10 ovih sirovina nepoznato.
U mineralnoj ekonomiji Jugoslavije ovih 38 aktuelnih NMS imaju danas,
međutim, veoma različitu ulogu i značaj. Pored sirovina koje se samo povremeno
eksploatišu (dijatomit, grafit, krovni škriljac i stene za forsterit) i onih koje su tek u
fazi pripreme za eksploataciju (fluorit, fosfati i volastonit), posebno niskim stepenom
ekonomske valorizacije odlikuju se još i sleđeće sirovine (mada svaka od njih ima
potpuno zadovoljavajuću sirovinsku bazu): ekspandirajuće gline, hrizotil-azbest,
kamena so, kaolin, liskuni (muskovit), prirodni mineralni pigmenti, stene za staklo i
keramiku, talk i talkni kamen i zeoliti.
Dakle, od 38 raspoloživih varijeteta NMS jugoslovenska industrija u optimal-
noj meri danas koristi sledeće 22 sirovine: (1) barit, (2) beli boksit, (3) bentonit, (4)
cementni laporac, (5) dolomit, (6) feldspate, (7) gips i anhidrit, (8) keramičke i
vatrostalne gline, (9) krečnjak, (10) kreda, (11) kvarcni pesak, (12) kvarcne sirovine,
(13) magnezit, (14) opekarske gline, (15) perlit, (16) pirofilit, (17) pucolane, (18)
sileks, (19) stene za petrolurgiju, (20) šljunak i pesak, (21) tehnički građevinski kamen
i (22) ukrasni (arhitektonski) građevinski kamen. Proizvodnja ovih NMS uglavnom
pokriva potrebe domaće industrije. Neophodne količine ostalih nemetala se u celini
uvoze, ili se uvozom dopunjava nedovoljna proizvodnja kod pojedinih domaćih
sirovina.
Sa geološkog aspekta današnji dostignuti nivo sirovinske baze nemetala Jugos-
lavije, pored svog generalno pozitivnog trenda razvoja, karakteriše se i sledećim:
- Značajan broj poznatih NMS je još uvek nedovoljno geološki istražen, teh
nološki izučen i ekonomski valorizovan; osvojena i dostignuta proizvodnja pojedinih
nemetala daleko zaostaje po obimu i asortimanu u odnosu na svoju raspoloživu
sirovinsku bazu.
- Rudnički proizvodni kapaciteti većinom su malih razmera, a sirovine se
otkopavaju i primarno prerađuju sa visokim gubicima što dovodi do ubrzanog
iscrpljivanja istražene i za eksploataciju pripremljene sirovinske baze.
- Potrošači nemetala ne koriste u optimalnoj meri raspoložive domaće sirovine,
već uvoze i onejtoje bi se mogle dobiti u zemlji, ili supstituisati drugim rasprostran-
jenijim sirovinama.

-17-
Uvod u problematiku NMS__________________________________ B. Vakanjgc_

- Često nije poštovan princip da se tehnologija mora maksimalno prilagođavati

raspoloživoj domaćoj sirovinskoj bazi; to je uslovilo pojavu licencnih tehnologija i
uvoza u zemlju "kritičnih" sirovina za te tehnologije.

LITERATURA
AIME, (1960), INDUSTRIAL MINERALS AND ROCKS, 3rd ed. - American
Institute of Mining, Metallurgical and Petroleum Engineers, New York, 934 p.
Bates, R.L,. (1960), GEOLOGY OF THE INDUSTRIAL ROCKS AND
MINERALS.- Harper and Brothers, New York, 441 p.
Dybkov, V.F. i dr., (1969), KURS MESTOROŽDENIJ NEMETALLIČESKIH
POLEZNYHISKOPAEMYH.- Nedra, Moskva, 472 s.
Janković, S., Vakanjac, B., (1969), LEŽIŠTA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA- Građevinska knjiga, Beograd, 247 s.
Lađo, B.R., Myers, W.M., (1951), NONMETALLIC MINERALS.- McGraw-Hill
Book Company, Inc., N.York, Toronto, London, 605 p.
Merenkov, B.J., Muratov, M.V., (1942), NEMETALLIČESKIE POLEZNYE IS-
KOPAEMYE.- Gosgeolizdat, Moskva-Sverdlovsk, 327 s.
Oelsner, O., Kruger, E., (1957), LAGERSTATTEN DER STEINE UND ERDEN.-
Bergakademie Freiberg. Fernstudium, Freiberg, 304 s.
Smirnov, V.I., (1982), GEOLOGIJA POLEZNYH ISKOPAEMYH.- Nedra,
Moskva, 669 s.
Solodov, N.A, (1985), MINERAGENUA REDKOMETALJNYH FORMACIJ.-
Nedra, Moskva, 225 s.
Sydney, J.J., Margery, G.J., (1961), MINERALS FOR THE SHEMICAL AND AL-
LIED INDUSTRIES.- Chapman and Hali, London, 788 p.
Tatarinov, P.M. i dr., (1934-35), KURS NERUDNYH MESTOROŽDENIJ. Čast I
(600 s.) i II (335 s.).- ONTI-NKTP. Moskva - Leningrad - Novosibirsk.
Tatarinov, P.M. i dr., (1975), KURS MESTOROŽDENIJ TVERDYH POLEZNYH
ISKOPAEMYH.- Nedra, Leningrad, 631 s.
Vakanjac, B., (1969), NEMETALIČNE SIROVINE U MINERALNOJ
EKONOMICI SFRJ.- Rud. geol. i metalur. (Tehnika) god.XX, br.6, Beograd,
s. 817-823.
Vakanjac, B., (1974), STANJE I PERSPEKTIVA RAZVOJA NEMETALIČNIH
MINERALNIH SIROVINA U JUGOSLAVIJI.- Rud., geol. i metalur. (Teh-
nika), god.XXV, br.l> Beograd, s. 19-30.

-18-
B. Vakanjac_____________________________________Uvod u problematiku NMS

Vakanjac, B., Simić, V. i dr., (1975), GEOLOŠKA TERMINOLOGIJA I

NOMENKLATURA Kuj. VI: ležišta metala i nemetala.- Zavod za reg.geol. i
paleon. Rud.-geol.fak., Beograd, 158 s.
Vakanjac, B., (1982), GEOLOGIJA LEŽIŠTA NEMETALIČNIH SIROVINA I
MINERALNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA- U knj.: Rudarstvo Jugos-
lavije - posebna publikacija 11-og svetskog rudarskog kongresa.- NIRO Priv-
redni vjesnik, Zagreb, s. 91-109.
Vakanjac, B., (1985), PREGLED NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U
JUGOSLAVIJI.- Rud., geol. i metalur. (Tehnika), god.XXXVI, br. 10,
Beograd, s. 1460-1467.
Washington, H.S., (1920), THE CHEMISTRY OF THE EARTHS CRUST.- J.
Frankl. Inst. CXC, p. 757-815; Ann.Rept.Smiths.Inst., p. 269-319;
J.Wash.Acad.Sci., (1921., XI, No. 17, p.420 (Abstract).

-19-
B. Vakaniac________________________•__________________KJasifikovanie NMS

2. KLASIFIKOVANJE NMS
Granica koja danas razdvaja geologiju mineralnih sirovina od ekonomike je
neodređena. Međutim, ni kod jedne grupe prirodnih mineralnih bogatstava nije tako
neodređena kao što je to slučaj kod nemetala. Iz tog razloga, bilo koja racionalna
klasifikacija nemetala trebala bi razumno da odražava kako geološke (genetske i
paragenetske), tako i ekonomske (industrijske) njihove elemente i karakteristike.
Međutim, usled velike raznovrsnosti ovih sirovina kao i širokih mogućnosti primene
u mnogim granama privrede njihovo geološko-ekonomsko klasifikovanje predstavlja
veoma složen zadatak. Iz tih razloga, jedna racionalna i od svih prihvaćena, geološko-
ekonomska klasifikacija nemetala jos uvek odsustvuje.
NMS najčešće se grupišu prema svojoj primeni u industriji. Pri tome pojedini
autori izdvajaju veoma različiti broj osnovnih industrijskih grupa i podgrupa sirovina.
Treba, medjutim, istaći da klasifikovanje nemetala prema principu primene ima niz
suštinskih nedostataka. Takvo grupisanje dovodi, s jedne strane, do toga da se jedna
ista sirovina pojavljuje u različitim grupama, a s druge strane, sirovine potpuno
različite po svom sastavu, svojstvima i karakteru prerade objedinjene su u istoj grupi.
Usled toga je, kako ranije tako i u poslednje vreme, učinjen niz pokušaja detaljnijih
razrada klasifikacija nemetala, kako u zavisnosti od oblasti njihove praktične primene,
tako i prema njihovim mineraloško-petrografskim karakteristikama, a tek potom i
prema sferama korišćenja, karakteru korisnih svojstava i načina prerade.
Danas su u primeni sledeće klasifikacije NMS: 1. geološko-ekonomska (koja
obuhvata sledeće najvažnije sistematizacije: a)Tatarinova i njegovih sledbenika,
b)Bejtsa i njegovih sledbenika i c) Jermakova i njegovih sledbenika); 2. konvencional-
na - prema alfabetskom redu pojedinih sirovina i proizvoda dobijenih od njih; 3.
industrijska - prema oblastima primene u privredi; i 4. genetska - prema geološkim i
fizičko-hemijskim uslovima obrazovanja.
Nezamenljivu naučnu osnovu za izvodjenjeprognoznih, prospekcijskih i istraž-
nih radova na pojedinim vrstama mineralnih sirovina predstavlja danas i razrađivanje
njihovih geološko-formacionih i geološko-ekonomskih (industrijskih) klasifikacija.
Formaciona analiza omogućava kako izdvajanje i definisanje rudnih, rudonosnih i
jalovih formacija tako i izradu specijalne geološko-formacione klasfikacije ležišta
pojedinih mineralnih sirovina. Geološko-ekonomske klasifikacije treba, sa svoje
strane, da sadrže sve neophodne podatke o ekonomskom značaju pojedinih tipova
ležišta mineralne sirovine, kao i njihovu povezanost sa prirodnim paragenetskim
asocijacijama stena - sa formacijama.

GEOLOŠKO-EKONOMSKE KLASIFIKACIJE
P. M. Tatarinov (1934-35) izdvojio je među nemetalima samo dve osnovne
grupe: 1. ležišta mineralnih sirovina i 2. ležišta mineralnih građevinskih materijala.
Godine 1969. on je sa svojim koautorima, zatim, razlikovao: 1. industrijske sirovine,

-21-
Klasifikovarge NMS__________________________________________B. Vakanfac

2. hemijske sirovine i 3. mineralne građevinske materijale i sirovine za njihovu

proizvodnju. Kolektiv autora sa Lenjingradskog rudarskog instituta (učenici i sarad-
nici Tatarinova) u svom udžbeniku: "Industrijski tipovi ležišta nemetaličnih mineral-
nih sirovina" (1985) takodje izdvajaju, slično ranijim klasifikacijama, tri osnovne
grupe ležišta: 1. industrijske sirovine, 2. hemijske i agronomske sirovine i 3. građe-
vinske materijale i sirovine za njihovu proizvodnju,
R. L. Bejts (R.L. Bates, 1959) je na osnovu nekoliko kriterijuma, pre svega
ekonomskih, podelio sve NMS na dve osnovne grupe: 1. industrijski minerali i 2.
industrijske stene. Dalju podelu, unutar svake grupe, on je izvršio na genetskim
principima. M. Kužvart u svojoj knjizi "Industrijski minerali i stene" (1984), izdvaja,
slično Bejtsu, sledeće grupe: 1. ležišta industrijskih minerala i 2. ležišta industrijskih
stena, ali i grupu 3- ležišta građevinskih materijala. Unutar ovih glavnih grupa autor
pojedine nemetale svrstava prema alfabetskom redu, a kod svake pojedinačne sirovine
prikazuje njene genetske tipove ležišta.
N.P. Jermakov (N.P. Ermakov, 1961) u okviru četiri osnovne grupe mineralnih
sirovina (metali, nemetali, kaustobioliti i hidromineralne sirovine) izdvaja 5 razreda
ležišta (1. elementi, 2. kristali, 3. amorfne materije i mineralni agregati, 4. stene i 5.
tečnosti i gasovi), a zatim tipove i varijetete sirovina prema glavnoj oblasti njihove
primene u privredi. I.F. Romanovič (1963,1975) publikuje svoju varijantu Jermako-
vljevih razreda ležišta, i to: 1. elementi, 2. minerali i 3. stene, sa više podrazreda u
zavisnosti od hemijskog sastava, svojstava i primene pojedinih sirovina. B. Vakanjac
(1969) na osnovu tri kriterijuma (1. koji deo ili stanje prirodne mineralne materije
predstavlja korisnu sirovinu, 2. koja prirodna svojstva mineralne materije je čine
korisnom sirovinom i 3. kakav karakter prerade trpi mineralna metrija da bi se mogla
iskoristiti u privredi) izdvaja četiri podgrupe ležišta NMS: 1. elemenata (hemijskih
jedinjenja), 2. kristala (mineralnih individua), 3. minerala (monomineralnih agregata)
i 4. stena. Osnovne karakteristike ovih podgrupa NMS su sledeće:
- U prvoj podrgupi ležišta nemetala korisnu sirovinu- predstavlja samo deo
mineralne materije - element ili njegovo hemijsko jedinjenje (1). Pretežno hemijska
svojstva mineralne materije omogućavaju njenu primenu (2). Mineralna materija trpi
uglavnom hemijsku preradu da bi se mogla korisno upotrebiti u privredi (3).
- U ležištima druge podgrupe nemetala korisnu sirovinu predstavljaju kristalne
individue (1). Fizička svojstva kristala omogućavaju njihovu primenu (2). Mineralna
materija se upotrebljava u svom prirodnom stanju, trpeći jedino mehaničku obradu
(3).
- U trećoj podgrupi ležišta nemetala korisnu sirovinu predstavljaju minerali i
njihovi monomineralni agregati u celini (1). Fizičko-hemijska svojstva mineralne
materije uslovljavaju oblast njene primene (2). Mineralna materija podvrgava se
uglavnom termičkoj preradi da bi se mogla korisno upotrebiti u industriji, rede se ona
koristi u svom prirodnom stanju, posle mehaničke obrade ili obogaćenja (3).

-22-
B. Vakanjoc Klasifikovanje NMS
 - U ležištima četvrte podgrupe nemetala korisnu sirovinu predstavljaju same
stenske mase (1). Mogućnost korisne upotrebe stena u zavisnosti je od njihovih fizi-
čko-mehaničkih i tehnoloških svojstava (2). Stene se upotrebljavaju u svom
prirodnom stanju, posle mehaničke obrade ili termičke prerade (3).
Klasifikacija ležišta NMS B. Vakanjca data je u tabeli 2. U ovoj klasifikaciji
ukupan broj navedenih sirovina ograničen je na 44 osnovna nemetala bez kojih
savremena industrija ne.može opstati. V.M. Borzunov (1969, 1982) izdvaja dve
osnovne grupe nemetaličnih sirovina: 1. minerali i 2. stene. On, zatim, u zavisnosti
od načina pojavljivanja sirovina i stanja u kom se one koriste, razlikuje u okviru
osnovnih grupa, slično Jermakovu, vize razreda (minerali: samorodni elementi,
kristali, minerali i mineralni agregati; stene: one koje se koriste u prirodnom stanju
ili posle mehaničke obrade i one koje zahtevaju termičku ili hemijsku preradu).
Dalju podelu unutar svakog razreda ovaj autor vrši prema primeni sirovine u
privredi.
Tabela 2: Dopunjena klasifikacija NMS B. Vakanjca (1969)
I. Ležišta elemenata II. Ležišta kristala III. Ležišta minerala IV. Ležišta stena

1. arsen 11. azbesti 18. Al-silikati 30. cementni laporci

2. bor 12. dijamant 19. alunit i alumi 31. gline
3. brom 13. drago, poludrago i 20. barit 32. građevinski kamen
4. fluor ukrasno kamenje 21. feldspati 33. karbonatne stene
5. fosfor 14. granati 22. gips i anhidrit 34. krovni škriljci
6. jod 15. korund i šmirgla 23. grafit 35. kvarcni pesak
7. selen 16. liskuni 24. magnezit 36. kvarcne sirovine
8. soli Na, K i Mg 17. pijezooptički kristali 25. pirofilit 38. prirodni mineralni
9. stroncijum 26. talk i talkni kamen pigmenti
lO.sumpor 27. vermikulit 39. siliciti
28. volastonit 40. stene za forsterit
29. zeoliti 41. stene za keramiku i
staklo
42. stene za petrolur-
43. šljunak i pesak
44. vulkanska stakla

KONVENCIONALNA KLASIFIKACIJA
Grupisanje NMS po abecednom redu naročito je rasprostranjeno u
anglosaksonskoj stručnoj literaturi. U ovim spiskovima figuriŠe od 40 do preko 130
nemetala. Njihov broj zavisi od sklonosti autora da vrši objedinjavanje u grupe ili,
nasuprot, da izdvaja bliske varijetete. Pošto su NMS svrstane po abecednom redu,
ovakva lista pruža dobre mogućnosti za brzo snalaženje. Nesumnjivo je da je ovakav
način tretiranja nemetala koristan, ali on ne može predstavljati osnovu za njihovo
geološko izučavanje. Pored toga u spiskovima se nalaze i veoma različite kategorije
sirovina, kao što su:

-23-
KlasiHkovanie NMS__________________________________________B. Vakanjac.

- minerali: azbest, barit itd.,

- stene: gline, fosfati itd.,
- grupe stena: lomljen kamen, kamene kocke itd.,
- industrijski proizvodi: cement, kreč itd.,
- kompleksne grupe: abrazivi, vatrostalni materijali itd.
Logično, potpuno je neracionalno, a i nemoguće, izučavati geologiju raznorod-
nih grupa stena, industrijskih proizvoda, ili meSovitih veštačkih materija. Odsustvo
geološkog rasuđivanja naročito je očigledno u takvim grupama sirovina kao što su, na
primer, abrazivi, koji obuhvataju minerale (dijamant, granat i dr.), stene (peščar,
plovućac i dr.) i industrijske proizvode (silicijum-karbid, glinica i dr.).
U konvencionalnim spiskovima, zatim, nema pojedinih sirovina pod njihovim
imenom. Na primer, da bi se dobili podaci o krečnjaku treba pregledati: cement,
drobljen kamen, obrađen kamen, kreč, a u slučaju opširnijih spiskova - još i litografski
kamen, kredu itd.

INDUSTRIJSKA KLASIFIKACIJA
Industrijska klasifikacija NMS izvršena je prema osnovnim granama privrede
koje ih koriste. Ova klasifikacija je opravdana i korisna naročito sa stanovišta
uzajamne zamenljivosti pojedinih sirovina i neophodnosti uzimanja u obzir
ekonomsko-tehničkih faktora prilikom izučavanja ležišta nemetala. Industrijska
klasifikacija zasniva se isključivo na prirodnim svojstvima sirovina, koja i uslovljavaju
njihovu primenu u jednoj ili drugoj industrijskoj grani. Pri tome, broj izdvajanih
industrijskih grupa sirovina najčešće varira od 4 do 10,
Za industrijsko-tehnološke svrhe ovakvo klasifikovanje je veoma korisno,
međutim, za izučavanje geologije ležišta NMS je nepogodno i glomazno-usled pona-
vljanja jednih te istih sirovina u različitim privrednim grupacijama.
Na osnovi kriterijuma o primeni u privredi predlaže se sledeća industrijska
klasifikacija NMS:
1. METALURŠKE SIROVINE
l.Topitelji:
-krečnjak, dolomit, fluorit, feldspat, kvare, gips i dr.
2. Sirovine za vatrostalne materijale:
-magnezit, dolomit, dunit, vatrostalne gline, kvarciti, Al-silikati, grafit, pirofilit
idr.
3. Livačke sirovine:
-kvarcni pesak, grafit, gline i dr.

-24-
B. Vakanjac__________________________________________Klasifikovanie NMS

II. TEHNIČKO-JUVELIRSKE SIROVINE

1. Tehnički kristali:
-dijamant, granat, rubin i dr.
2. Pijezooptički krista li:
-pijezooptički kvare, islandski kalcit, optički fluorit, optički gips i dr.
3~Abrazivi:
-dijamant, korund, granati, kvare, plovućac, feldspat i dr.
4. Izolatori:
- a)dielektrici: liskuni, hrizotil-azbest, Al-silikati i dr.;
- b)toplotni: grafit, azbest, vermikulit, perlit i dr.;
- c)zvučni: vermikulit, perlit, dijatomit, azbesti i dr.;
- d)hemijski: amfibol-azbesti, andeziti, felziti, kvarciti i dr.
5.Petrolurške sirovine:
-dijabazi, bazalti, andezitbazalti i dr.
6. Drago kamenje:
- a) I reda: dijamant, smaragd (beril), rubin i plavi safir (korund) i dr.;
-b) IIreda: aleksandrit (hrizoberil), plemenitižadeit (piroksen),safir (korund),
plemeniti crni opal i dr.;
-c) III reda: demantoid (granat), plemeniti spinel, plemeniti beli i vatreni opal,
akvamarin (beril), topaz, rodolit (granat), mesečev kamen (adular), crveni turmalin i
dr.;
-d) IV reda: plavi, zeleni, ružičasti i polihromni turmalin, plemeniti spodumen,
cirkon, beril, tirkiz, hrizolit (olivin), ametist (kvare), hrizopras (kalcedon), citrin
(kvare), pirop i almandin (granat) i dr.
7. Poludrago kamenje:
- a) I reda: čađavac (kvare), hematit, ćilibar, gorski kristal (kvare), žadeit
(piroksen), nefrit (amfibol), lazurit, malahit, avanturin (kvare) i dr.;
- b) II reda: ahat, kalcedon, kaholong (opal), amazonit (feldspat), rodonit,
ružičasti kvare, irizirajući obsidijan, obični opal, labrador i dr.
8. Ukrasno kamenje:
-rožnaci, pisani granit, drveni opal (silifikovano drvo), mermerni oniks, listve-
nit, obsidijan, selenit (gips), fluorit, agamatolit (pirofilit), kremen, obojeni mermer i
dr.

-25-
Klasifikovanie NMS_____________________;_____________________B. Vakanjac

III. HEMIJSKO-AGRONOMSKE SIROVINE

1. Hemijske sirovine:
-soli, samorodni sumpor, karbonatne stene, pirit, gips i anhidrit, barit, fluoril,
alumi, stroncijanit i celestin i dr.
2. Punila:
-dijatomit, kreda, kaolin, dolomit, bentonit, azbesti, volastonit, talk, pirot'ilii,
liskuni, barit, kalcit, gips, krovni škriljac i dr.
3. Prirodni pigmenti:
-mumije, okeri, sijene, umbre i dr.
4. Agronomske sirovine:
-fosfati, kalijumove soli, borati, kreda, krečnjaci i dr.

IV. KERAMIČKO-STAKLARSKE SIROVINE

1. Keramičke sirovine:
-kaolin, vatrostalne gline, teškotopljive i lakotopljive gline, bentonitske gline,
feldspati, kvare, kvarcni pesak, kvarcit, marsalit, talk, pirofilit, volastonit, dolomit,
magnezit, kreda, krečnjak, pegmatit, granitoidne stene, nefelinsijenit i dr.
2. Staklarske sirovine:
-kvarcni pesak, krečnjak, kreda, dolomit, pegmatit, kaolin, prirodna soda,
mirabilit, nefelin, nefelinsijenit, trahiti, bazalti, andeziti i dr.

V. SIROVINE ZA GRAĐEVINARSTVO
1. Tehnički građevinski kamen:
- a) za zidanje: lomljen i obrađen kamen od različitih magmatskih, metamorf-
nih i sedimentnih stena pogodnih fizičko-mehaničkih svojstava;
- b) za krovove: krovni školjci;
- c) za puteve: šljunak i pesak, lomljen, drobljen i tesan kamen od različith
magmatskih, metamorfnih i sedimentnih stena;
- d) za temelje i nasipe: lomljen kamen od različitih magmatskih, metamorfnih
i sedimentnih stena.
2 Arhitektonsko-građevinski kamen:
- a) za oblaganje enterijera i eksterijera: različite monolitne magmatske,
metamorfne i sedimentne stene pogodnih fizičko-mehaničkih i dekorativnih
svojstava;

-26-
B. Vakanjac__________________________________________Klasifikovanje NMS

- b) skulptorski kamen: različite monolitne magmatske, metamorfnc i

sedimentne stene zahtevanih dekorativnih svojstava.
3. Opekarske sirovine:
- gline, ilovača, lesna ilovača, les, lapori, pesak i dr.
4. Cementne sirovine:
- laporac, krečnjak, kreda, gline, glinoviti škriljci, gips i dr.
5. Hidraulični dodaci:
- tuf (tras), vulkanski pepeo (pucolan), dijatomit, trepel, plovućac, opaliti i dr.
6. Sirovine za vezujuće materijale:
- krečnjaci, laporci, gips, anhidrit, gline i dr.
7. Zapunitelji betona i asfalta:
- pesak i šljunak, keramzitske gline, drobljen kamen (tucanik) od različitih
magmatskih, metamorfnih i sedimentnih stena, ekspandirani perlit i vermikulit i dr.
I pored sve svoje glomaznosti i složenosti smatramo da predloženo industrijsko
grupisanje NMS može poslužiti kao osnova za razradu; podrobnih parcijalnih
klasifikacija. U tim klasifikacijama pojedine mineralne sirovine se mogu povezati sa
svojim ekonomskim (industrijskim) tipovima rude. Na ovom mestu to nije moguće
učiniti iz više razloga. Najvažniji razlog je što bi se, u celini posmatrano, pojavilo više
stotina naziva ekonomskih tipova ruda, te bi njihovo kontinualno i zajedničko
navođenje postalo neracionalno.
U knjizi "Nemetalične mineralne sirovine SSSR" (1984) kolektiv autora je
predložio jednu novu varijantu industrijske klasifikacije ovih sirovina. Za njenu
osnovu oni su uzeli: karakter prirodnih tvorevina, način i stepen njihove tehnološke
prerade u industrijske proizvode, i to nezavisno od toga da li su to minerali, njihovi
agregati ili stene, kristalaste, kriptokristalaste ili amorfne materije. U saglasnosti sa
tim svi minerali i stene, koji se tretiraju kao NMS, podeljene su na dve serije: prirodni
kameni materijali (N.1.0.0.) i prirodne mineralne sirovine (N.2.O.O.).
Osnovnu vrednost serije "prirodni kameni materijali" - minerali i stene
-predstavljaju njihova fizička svojstva (čvrstoća, optička, dekorativna, električna,
toplotna itd.). Ove sirovine koriste se obično u svom prirodnom stanju posle proste
mehaničke obrade (rezanje, cepanje, brušenje, poliranje, drobljenje, prosejavanje
itd.). U seriju "prirodne mineralne sirovine" uvršteni su oni minerali i stene čija se
osnovna praktična vrednost zasniva na njihovom hemijskom sastavu. Oni služe za
dobijanje industrijskih proizvoda, ili pak za izdvajanje iz njih pojedinih korisnih
komponenti putem termičke (topljenje, pečenje) ili hemijske (razlaganje) prerade
(odgovarajuće termohemijske i hemijske mineralne sirovine), uz potpuno menjanje
njihovih prirodnih svojstava i sastava.

-27-
Klusifikovanje NMS__________________________________________B. Vakanjaji

Svaka od ovih serija podeljena je prema karakteru tehnološke prerade i potro-

šača na dve grupe. U seriji kameni materijali (N.1.0.0.) izdvojena je: grupa tehničkih
kamenih materijala (N.l.1.0.) i grupa građevinskih kamenih materijala (N.I.2.O.). U
seriji mineralne sirovine izdvojena je: grupa termohemijskih sirovina (N.2.1.0.) i gru pa
hemijskih sirovina (N.2.2.O.). U svakoj od ovih grupa izdvojene su u zavisnosti od sfera
praktične primene podgrupe minerala i stena - NMS. Ova industrijska klasifikacija je
sledeća:
Grupa N.l.1.0. Tehnički kameni materijali (kamenje):
Podgrupa N.l.1.1. Dragoceno kamenje: dijamant, andezin (avanturin), beril
(akvamarin, heliodor, smaragd), tirkiz, hematit, granati (almandin, demantoid,
grosular, pirop, uvarovit), humit (klinohumit), diopsid (hromdiopsid), dioptas, disten
(kijanit), kvare (ametist, heliotrop, gorski kristal, sapfirin, citrin), korund (rubin,
safir), olivin (hrizolit), opal (plemeniti, kahalong), sanidin, turmalin (rubelit), kal-
cedon (ahat, oniks, serdolik, hrizopras), hrizoberil (aleksandrit), cirkon (hiacint),
spinel (plemeniti).
Podgurpa N. 1.1.2. Ukrasno (obojeno) kamenje: a) minerali - adular, anhidrit,
amazonit, danburit, rodusit, selenit i drugi; b) mineralni agregati i stene - agamatolit,
žadeit, ksonotlit, labradorit, lazurit, listvenit, malahit, nefrit, obsidijan, porfiri,
rodonit, serpofit, skapolit, kalcedon (ahat, oniks, plazma, serdolik), čaroit, ćilibar,
TOžnaci.
Podgrupa N.l.1.3. Pijezooptički materijali: gips, halit, kalcit (islandski kalcit),
kvare, turmalin, fluorit.
Podgrupa N.l.1.4. Abrazivni materijali: a) minerali - dijamant (bort, karbona-
do), granati, kvare, korund, feldspati, jarozit, i drugi; b) stene - konglomerati i peščari
za žrvnjeve, šmirgle, novakulit, brusni i polirajući kvarciti, škriljci i drugi.
Podgrupa N.l.1.5. Izolacioni materijali i punila: a) minerali - azbesti, barit,
viterit, grafit, magnezit, pirofilit, feldspati, liskuni, talk i drugi; b) stene - gline
(bentonitske, kaolinske,paligorskitske), dijatomit, kreda, opoka, talkni kamen, trepel
i drugi.
Podgrupa N.l.1.6. Termičko-, kiselinsko- ibazično-otporno kamenje: andeziti,
bazalti, dijabazi, kvarciti, talkni kamen, trahiti, felziti i drugi.
Podgrupa N.l.1.7. Kaluparski materijali: gline (bentonitske, vatrostalne, teško-
topljive), kaolin, kvarcni pesak i drugi.
Podgrupa N.l.1.8. Filtracioni materijali, sorbenti, katalizatori, aktivni mineral-
ni dodaci: gline (bentonitske i paligorskitske), dijatomit (opoka), plovućac, kvarcni
pesak, spongiliti, tras, trepel, tufovi i drugi.
Grupa N. 1.2.0. Građevinski kameni materijali:
Podgrupa N.l.2.1. Kamen za oblaganje (arhitektonsko-građevinski kameri):
amfiboliti, gabro, gips, graniti, granodioriti, dijabazi, dioriti, dolomiti, krečnjaci,

-28-
B. Vakanjac________________________'__________________Klasiffkovanic NMS

kvarciti, labradoriti, mermeri, peridotiti, porfiriti, serpentiniti, sijeniti, tešeniti, traver-

tini.
Podgrupa N.l.2.2. Sečeni kamen (za zidove): porozni krečnjaci i dolomiti,
opoke, peščari, travertini, tufovi.
Podgrupa N.l.2.3. Lomljen i tesan kamen za temelje, hidrotehničke objekte,
kamene kocke i ivičnjake: bazalti, gabro, graniti, dijabazi, dioriti, dolomiti, krečnjaci,
peščari.
Podgrupa N.l.2.4. Drobljeni kameni materijal (zapunitelji betona): čvrste i
tvrde stene, drobina, šljunak, pesak, plovućac, tufovi.
Grupa N.2.1.0. Termohemijske sirovine:
Podgrupa N.2.1.1. Topitelji: a) minerali - kvare, nefelin, feldspat, fluorit; b)
stene - krečnjaci, dolomiti, nefelinsijeniti.
Podgrupa N.2.1.2. vatrostalne, keramičke i staldarske sirovine i sirovine za
silikatne proizvode: a) minerali - andaluzit, brucit, volastonit, dijaspor, disten,
dolomit, kvare, magnezit, olivin, talk, fluorit, forsterit; b) stene - vatrostalne gline,
krečnjaci, kaolini, kvarciti, kreda, nefelinsijeniti, kvarcni pesak i peščari, pegmatiti,
talkni kamen.
Podgrupa N.2.1.3. Cementne sirovine: gline, gips, krečnjaci, kreda, laporci.
Podgrupa N.2.1.4. Sirovine za veštačke porozne zapunitelje (keramzit, perlit i
dr.): argiliti, vulkanska stakla, gline, glinovitkškriljci, šungiti.
Podgrupa N.2.1.5. Sirovine za kameno livarstvo (petrolurgijske sirovine):
bazalti, dijabazi, dioriti, dolomiti, krečnjaci, sijeniti, škriljci.
Grupa N.2.2.0. Hemijske sirovine:
Podgrupa N.2.2.1. Agrohemijske sirovine (sirovine za mineralna đubriva i
meliorante): a) minerali - apatit, gips, glaukonit, datolit i drugi; b) stene - dolomiti,
krečnjaci i bigar, kalijumove soli, kreda, salitra, fosforiti i drugi.
Podgrupa N.2.2.2. Prave hemijske sirovine: a) minerali - alunit, arsenopirit,
barit, borati i borosilikati, viterit, gips, pirit, realgar, sumpor, fluorit, celestin; b) stene
- dolomiti, krečnjaci, magnezit, mineralne soli.
Podgrupa N.2.2.3. Mineralni pigmenti: a) minerali - barit i viterit, vivijanit,
volkonskoit, glaukonit i drugi; b) stene - kreda, mumije, okeri, umbre i druge.

GENETSKE KLASIFIKACIJE
Ležišta mineralnih sirovina obrazuju se u procesu diferencijacije mineralne
materije prilikom njenog kruženja u endogenom i egzogenom ciklusu stvaranja
stenskih masa i geoloških struktura zemljine kore. U saglasnosti sa ovim, a na osnovu

-29-
geoloških i fizičko-hemijskih uslova obrazovanja ležišta mineralnih sirovina, razrađen
je niz njihovih genetskih klasifikacija. U nauci o ležištima mineralnih sirovina
genetske klasifikacije imaju najveći značaj, pored toga, one pružaju i najrealniju
pomoć u geološko-istražnoj praksi.
U genetskim klasifikacijama sva ležišta mineralnih sirovina podeljena su na
serije ili redove, serije na grupe, grupe na podgrupe ili razrede, ponekad i na podraz-
rede. Razredi i podrazredi mogu se, sa svoje strane, podeliti prema mineralnom
sastavu na formacije mineralnih sirovina (rudne formacije). Podela na rudne for-
macije obično se vrši u domenu pojedinih vrsta mineralnih sirovina.
Rudnu formaciju, prema većini geologa, sačinjavaju ležišta mineralnih sirovina
istog ili sličnog mineralnog, odnosno stenskog, sastava koja su obrazovana u bliskim
geološkim i fizičko-hemijskim uslovima, nezavisno od starosti orudnjavanja. For-
macioni tip ležišta predstavlja podvrstu rudne formacije i svojim nazivom ističe tip
orudnjenja i njegovu povezanost sa rudnom formacijom.
Određenim formacijama sterta (geološkim formacijama) svojstvene su
odgovarajuće grupe i tipovi ležišta mineralnih sirovina. Formacijom se, zato, naziva
kompleks paragenetski povezanih stena i s njima asociranih ležišta mineralnih
sirovina, uslovljenih zajedničkim poreklom u određenim strukturno-facijalnim
geološkim uslovima.
Rudonosne formacije su geološke formacije perspektivne u pogledu određenih
tipova ležišta mineralnih sirovina. U svom pojmu rudonosna formacija uvek sadrži
potencijalnost u pogledu pronalaženja jednih ili drugih ruda.
Među formacijama (geološkim, rudonosnim i rudnim) razlikuju se dve osnovne
grupe: 1) apstraktne (formacioni tipovi) kod kojih su paragenetski odnosi, em-
pirijskim putem, već dobro upoznati i 2) konkretne formacije.
Pošto ležišta iz grupe nemetala predstavljaju sastavni deo nauke o ležištima
mineralnih sirovina prirodno bi bilo pretpostaviti da se bilo koja genetska klasifikacija
primenjena u toj naučnoj disciplini može odnositi i na njih. To, međutim, nije slučaj,
jer su genetske klasifikacije uglavnom razrađene za grupu metaličnih sirovina, a kada
ih treba primeniti na nemetale, susrećemo se sa njihovom nedovoljnom informativ-
nošću i sa nizom teškoća. U tim klasifikacijama stenske mase se, po pravilu, ne
razmatraju kao mineralne sirovine, već samo kao okolne stene - sredina u kojoj se
neko orudnjenje metaličnih mineralnih sirovina nalazi.
Ležišta NMS su veoma raznovrsna i sa tog aspekta su znatno bogatija od ležišta
metala. Niz genetskih tipova ležišta koji su karakteristični za nemetale kod metaličnih
sirovina je nepoznat. To su, na primer, pirometamorfna (prirodno sinterovane stene,
usled podzemnih požara ugljeva, pogodne kao klinker za proizvodnju cementa),
integraciono-metamorfna (krokidolit i amozit-azbesta, talka i dr. obrazovana in-
tegracijom komponenti iz okolnih stena), tektogena i tektono-hidrotermalna
(hrizotil-azbesta u ultramafitima, grafita u metamorfitima i dr.), eksplozivno-mag-
matska (plovućca, vulkanske šljake, ignimbrita, tufova i dr.), biogena i biohemijska

-30-
B. Vakaniac_____________________________________________Klasifi kovanje NMS

(guana, krede, samorodnog sumpora i dr.) itd. Geneza mnogih ležišta NMS (mag-
nezita, Salitre i dr.) je, zatim, još uvek problematična i predmet diskusija.
I.F. Romanovič (1986) je u svom udžbeniku: "Ležišta nemetaličnih mineralnih
sirovina", upravo zbog toga što je geneza niza ležišta NMS još uvek nedovoljno jasna,
prvi izvršio izdvajanje ekonomski značajnih tipova ležišta ne na genetskoj nego na
formacionoj osnovi. Autor je pri tome za vodeća obeležja formacije uzimao sledeće
njene karakteristike: hemijski i mineralni sastav sirovina (vodeći korisni minerali,
njihovi količinski odnosi, prateći minerali, vodeći elementi-primese), paragenetsku
asocijaciju minerala, tipičnu geološku situaciju (sastav okolnih stena, okolorudne
izmene i dr.), tehnološke i strukturno-teksturne osobenosti sirovina, a zatim, razmere
orudnjenja, oblik rudnih tela i zakonitosti razmeštaja orudnjenja.
* * *

S obzirom na činjenicu da ne postoji jedna racionalna i od svih priznata

genetska klasifikacija NMS, a da je još uvek nejasna i geneza pojedinih konkretnih
sirovina, izdvajanje njihovih ekonomski značajnih tipova ležišta trebalo bi vršiti na
formacionoj osnovi. U sistematizovanom hijerarhijskom poretku rudna fomarcija je
prva i ujedno najvažnija klasifikaciona jedinica. Izdvajanje pojedinih rudnih formacija
vrši se u okviru konkretne mineralne sirovine (npr. za muskovit sledeće rudne for-
macije: sitnoljuspastog muskovita - iz granitoida i mikašista, feldspat-muskovitska,
muskovita i retkih metala i dr.; za magnezit: kriptokristalstih žičnih magnezita - u
ultramafitima, kriptokristalastih mrežastih magnezita - u ultramafitima, kriptokris-
talastih detritičnih magnezita - u bazi neogenih jezerskih sedimenata i dr.).

KLASIFIKACIJA SMIRNOVA
U tabeli 3 prikazana je genetska klasifikacija ležišta mineralnih sirovina iz
poslednjeg udžbenika V.I. Smirnova (1989), priznatog svetskog autoriteta u nauci o
ležištima mineralnih sirovina, koja, takođe, u pojedinim svojim segmentima ne
zadovoljava grupu nemetala.
Sa aspekta ležišta NMS najznačajnije primedbe odnose se na endogenu seriju
ove genetske klasifikacije:
1. Segregacionom razredu pripadaju ležišta dijamanata i impregnacione kon
centracije ljuspastog grafita, a histeromagmatskom apatitsko-magnetitska i apatit-
nefelinska ležišta. Međutim, čitav niz značajnih ležišta nemetala iz podgrupe
intruzivnih i efuzivnih magmatskih stena uopšte nije došao do izražaja kod grupe
magmatskih ležišta.
2. Kod pegmatitske grupe, prema današnjem stepenu poznavanja njihovog
obrazovanja, moraju se razlikovati dva varijeteta pegmatita - magmatogeni i metamor-
fogeni.

-31-
Klasifikovanje NMS B.
Vokaniac
Tabela 3: Genetska klasifikacija ležišta mineralnih sirovina V.I. Smimova (1989)
Serija Grupa Razred Podrazred

Magmatogena Magma tska Likvaciona Ranomagmatska -

(endogena) (segregaciona) Kasnomagmatska
(histeromagmatska)
Karbonatitska Magmatska -
Metasomatska
Kombinovana
Pegmatitska Prosti pegmatiti Prekristalisali -
pegmatiti Metasomatski zamenjeni
pegmatiti Desilifikovani pegmatiti

Albitit- Albititska • -
grajzenska Grajzenska
Skarnovska Kalcijskih skamova
Magnezijskih skamova
Silikatnih skamova
Hidrotermalna Plutonogena Vulkanogena Amagmatogena -
(teletennalna, stratiformna)

Piritska Hidrotermalno-metasomatska -
Hidrotennalno-sedimentna
Kombinovana
Sedimentnogena Raspadanja Ostataka _
(egzogena) Infiltraciona
Nanosna Eluvijalna Obalskih nanosa
Deluvijalna Korita Dolina
Proluvijalna Delti Terasa
Aluvijalna

Litoralna Jezerska
Morska
Okeanska
Glacijalna Morenska
Fluvioglacijalna
Sedimentna Mehanička •
Hemijska
Biohemijska
Vulkanogena
Metamorfogena Metamorfisana Regionalno-metamorfisana -
Kontaktno-metamorfisana
Metamorfna - -

-32-
B. Vpkanjac__________________________________________Klasifikovanje NMS

3. Dostignuti naučni nivo genetike hidrotermalnih ležišta zahteva da se kod

njih, umesto klasičnog magmatogenog modela omdnjavanja, razmatra uloga naj
manje pet koncepcija sa učešćem: magmatskih, metamorfnih, podzemnih, atmos
ferskih i morskih voda. Iz tog razloga termin "hidrotermalna ležišta" i nema genetski
smisao, već samo označava da je konkretno ležište obrazovano uz pomoć toplih
vodenih rastvora, a da može biti, u zavisnosti od porekla rastvora, juvenilno,
plutonsko-hidrotermalno, metamorfogeno-hidrotermalno itd.
4. Piritska (ekshalaciona) grupa je gotovo u celini razrađena samo za ležišta
metaličnih mineralnih sirovina. Itd.

KLASIFIKACIJA BELEVCEVA
J.N. Belevcev (1972), prilikom razmatranja genetske klasifikacije endogenih
ležišta mineralnih sirovina, ističe da mnoga od tih ležišta imaju poligeno poreklo i da
pri njihovom obrazovanju učestvuju različiti izvori rudne materije, čiji su uslovi
koncentrisanja, takođe, različiti. Iz tih razloga se i uobičajeni principi genetskog
klasifikovanja ležišta mineralnih sirovina ne mogu smatrati zadovoljavajućim. Najveći
nedostatak tih klasifikacija ogleda se u netačnom tumačenju geneze brojnih ležišta,
jer se ono ne zasniva na izvorima rudne materije i uslovima njenog migriranja i
koncentrisanja.
Prema Belevcevu endogena ležišta imaju dva osnovna izvora rudne materije:
simatični (zone ispod zemljine kore) i sialični (stene zemljine kore). Ti izvori određuju
i glavne genetske tipove endogenih ležišta, a načini ekstrakcije i prenosa rudne
materije definišu njihove razrede. Osnovni načini ekstrakcije i prenosa rudne materije
su: (1) za simatične izvore - bazaltoidne magme i rudonosni fluidi; (2) za sialične izvore
- a) dinamotermalni metamorfizam, b) ultrametamorfizam i c) filtracija hemijski
aktivnih rastvora različitog porekla (juvenilnog, metamorfogenog, vulkanogenog,
vadoznog i mešovitog) kroz stenske mase. Podrazrede endogenih ležišta određuju
uslovi omdnjavanja. Podrazredi endogenih ležišta mogu se podeliti dalje na genetske
grupe, koje su defmisane konkretnim strukturno-litološkim uslovima razmeštaja i
morfologijom rudnih tela (tabela 4).
Simatični, ili juvenilni, genetski tip obuhvata ležišta koja se obrazuju na račun
rudne materije čiji je izvor zona ispod zemljine kore; ovom tipu pripadaju genetski
razredi magmatskih i endohidrogenih ležišta. Sialični, ili zemljine kore, genetski tip
povezan je sa rudnom materijom čiji je izvor sama zemljina kora; on obuhvata
genetske razrede metamorfnih i ultrametamormih ležišta. Poligeni, ili mešoviti,
genetski tip karakterističan je za ona ležišta čiji su izvori mdne materije stene zemljine
kore i zone ispod nje; njemu pripadaju tri genetska razreda ležišta - hidrotermalna
postgranitizaciona, vulkanogeno-hidrotermalna i teletermalna.
Iako \zBelevcev svoju klasifikaciju razradio za endogena ležišta metala, ona je
značajna i za NMS, jer znatno bolje i informativnije od dmgih genetskih klasifikacija
objašnjava uslove obrazovanja i njihovih brojnih ležišta.

-33-
Klasifikovanje NMS B. Vakaniac
Tabela 4: Genetska klasifikacija endogenih ležišta J.N. Belevceva (1972)
Genetski tipovi Genetski razredi ležišta Genetski podrazredi ležišta
ležišta

A. Simatični ili I. Magmatska, povezana sa 1. Segregaciona (ranomagmatska)

juvenilni ultrabazičnim i bazičnim stenama 2. Likvaciona 3.
Histeromagmatska
(kasnomagmatska)
II. Endohidrogena, povezana sa 4. Hidrogene zone dubinskih razloma
podizanjem fluida iz zone ispod 5. Hidrogene tektono-metasomatske
zemljine kore zone
B. Sialični, ili III. Metamorfna, povezana sa regionalnim 6. Metamorfisana
zemljine kore dinamotermalnim meta-morfizmom 7. Metamorfna

IV. Ultrametamorfna, povezana sa 8. Magmatska, povezana sa poligenim

granitizacijom stena zemljine kore granitoidnim plutonima u stenama
zemljine kore 9. Pegmatitska 10.
Plutonitsko-hidrotermalna

C. Poligeni V. Teletermalna 11. Dubinska teletermalna 12.

(mešoviti) Blizupovršinska teletermalna
VI. Hidrotermalna 13. Hidrotermalna tektono-metaso-
-postgranitizaciona matskih zona
VII. Vulkanogeno-hidrotermalna 14. Dubinska vulkanska
15. Subvulkanska 16.
Vulkanska

KLASIFIKACIJA BORZUNOVA
V.M. Borzunov (1969,1982) u svojim knjigama: "Ležišta nemetaličnih mineral-
nih sirovina, njihovo istraživanje i industrijska ocena" daje svoju genetsku klasifikaciju
(tabela 5). Autor pri tome ističe da upravo genetske klasifikacije ležišta nemetaličnih
sirovina predstavljaju i naučno-teorijsku osnovu na kojoj treba da se zasniva proces
njihovog geološkog istraživanja.
Tabela 5: Genetska klasifikacija ležišta NMS V.M. Borzunova (1982)
Grupa

Kate- Raz- Ti Ležišta Osnovne nemetalične Moguće prateće

gorija red p mineralne sirovine metalične mineralne
sirovine

|1 2 3 4 5 6 7
A ENDOGENA
I Magmatska
1 Genetski povezana sa Graniti, granodioriti, Gvožde
kiselim i srednje kiselim kvarcdioriti, perliti, apatit
stenama

-34-
B. Vakciniac Klasifikovanie NMS
1 2 3 4 5 6 7

A o Genetski povezana sa Gabrovi, noriti, 'Han, vanadijum, bakar,

>azičnim stenama anortoziti, dijabazi i dr. ikl, kobalt, platina,
;vožđe
3 Genetski povezana sa Duniti, peridotiti, piro- 'latina, hrom, bakar,
ultrabazičnim stenama kseniti, dijamant, hrizolit, etke zemlje
pirit
4 Genetski povezana sa Sijeniti, apatit, nefelin, Gvožđe
alkalnim stenama grafit, sfen
I Pegmatitska
1 Genetski povezana sa r
eldspat, kvare, muskovit, ^etke zemlje, torijum
jranitskim kompleksima pijezokvarc, optički fluo- uran, vanadijum, litijum
rit, turmalin, beril, topaz
2 Genetski povezana sa Korund, smaragd Retke zemlje
bazičnim i ultrabazičnim
stenama
3 Genetski povezana sa Feldspat, vermikulit, *etke zemlje, tantal, nio-
sijenitima i alkalnim smaragd, safir bijum, cerijum, hafnijum
stenama
III 'ostmagmatska
1 Kontaktno-metasomatska Grafit, apatit, azbest, talk, Gvožde, volfram, kalaj,
skarnovska) jor, nefrit, hrizolit molibden, bakar
2 rlidrotermalna
a Visokotemperatuma (obi- Grafit, flogopit, smaragd, Zlato, arsen, kalaj,
čno povezana sa kiselim topaz, beril, korund (?), volfram, molibden, cink,
intruzivnim stenama) silimanit (?), disten (?) olovo, bakar, gvožde
b Srednjotemperaturna Azbest, talk, magnezit, Olovo, cink, bakar, moli-
(obično povezana sa in- gorski kristal, fluorit, jden, kalaj, zlato, srebro,
truzivnim stenama razli- barit, malahit (?) uran, kobalt, gvožde
čitog sastava - od kiselih
do ultrabazičnih)
c Niskotemperaturna(pove- Islandski kalcit, ahat, flu- živa,antimon,zlato,telur,
zanost sa intruzivnim ste- orit, barit, gips, ametist, selen,bakar,srebro, arsen,
nama obično odsustvuje) tirkiz (?) mangan, olovo, cink
3 Vulkanogena (obrazovana Sumpor, bor živa, arsen
u oblastima savremenog
vulkanskog dejstva)
B EGZOGENA
I Sedimentna
1 Morska
a Platformna Teškotopljive i lakotoplji-
ve gline, pesak, fosforiti,
mineralne soli, gips, anhi-
drit, krečnjaci, dolomiti,
kreda
b Geosinklinalna Dolomiti, krečnjaci, fos-
foriti
Klasifikovanje NMS B.
 1 2 3 4 5 6 7

B I 2 Kontinentalna
a Aluvijalna
b Jezersko-močvarna
c Lednička
d Eolska
II R a s p a d a nj a
1 Ostataka
a Eluvijalno-deluvijal na
b Kore raspadanja
2 InBltraciona
C METAMORFOGENA
I Metamorfna
II Metamorfisana
Peskovi, šljunkovi, Zlato, platina, kalaj,
lakotopljive gline, volfram, titan
dijamant, korund, granati
Vatrostalne i teškoto-
pljive gline, peskovi
Peskovi, šljunak
Peskovi
Peskovi, barit, korund, Zlato, titan, platina,
hrizolit, granati kalaj, hrom
Gline, kaolini, fosforiti, Aluminijum, gvožde
gips, anhidrit, tirkiz (?),
hrizopras, malahit (?)
Barit, fosforiti, gips, bor, Gvožđe, mangan, bakar,
magnezitjSamorodni sum- vanadijum, uran
por
Krovni škriljci, mermeri,
grafit, šmirgla, disten, si-
limanit, andaluzit
Apatit Gvožde, magman, zlato

KLASIFIKACIJA HARBENAIBEJTSA
P. W. Harben i HL. Bates u svojoj knjizi "Geologv of the Nonmetallics" (1984)
koristili su sledeću genetsku klasifikaciju NMS:
Magmatske:
- intruzivne (olivin, hromit, nefelinsijenit, granit);
- pegmatitske i hidrotermalne (feldspati, liskuni, kristalni kvare, minerali
litijuma, minerali berilijuma, fluorit);
- ekstruzivne (bazalt i srodne stene, plovućac i vulkanska šljaka, perlit).
Sedimentne:
- klastične (pesak i šljunak, peščar, gline, minerali titana i cirkonijuma,
minerali retkih zemalja, dijamant);
- biogene (krečnjaci i dolomiti, dijatomit, fosfatne stene, sumpor);
- hemijske (barit, soli, natrijum karbonati, natrijum sulfati, nahkolit i
davsonit, gips, minerali kalijuma, borati, celestin, nitrati, brom, jod).
Površinskih alteracija (vermikulit, minerali mangana, boksit, oksidi gvožđa,
trepel i novakulit, zeoliti).
Metamorfne (mermeri, škriljci, azbesti, talk, magnezit i magnezija, grafit,
korund i šmirgla, granati, volastonit, silimanitski minerali, pirofilit).

-36-
B. Vakaniac__________________________________________Klasifikovanie NMS

KLASIFIKACIJA KOLEKTIVA AUTORA

Kolektiv autora sa Lenjingradskog rudarskog instituta u svom udžbeniku "In-
dustrijski tipovi ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina" (1985) ističu da je jedna od
karakterističnih crta endogene geneze nemetala direktan uticaj sastava okolnih stena
na sastav ekonomski značajnih minerala koji se formiraju. Ta činjenica ukazuje da
prilikom njihovog obrazovanja vodeću ulogu imaju izohemijske reakcije, koje se vrše
bez privođenja glavnih rudnih komponenti iz magmatskih ognjišta, uz učestvovanje
postmagmatskih ili metamorfnih rastvora. Takvi uslovi stvaranja karakteristični su,
na primer, za ležišta talka, azbesta, magnezita, pijezokvarca, zeolita i mnogih drugih
nemetaličnih sirovina. Zato se morao izdvojiti poseban genetski tip ležišta - hidroter-
malno-metamorfni, koji je poznat i među metaličnim sirovinama, ali je kod nemetala
znatno šire rasprostranjen. Pored toga, u genetsku klasifikaciju, uvedeni su i drugi novi
genetski tipovi ležišta: rudonosnih rasola, biogeno-infiltracioni itd. U tom udžbeniku
korišćena je sledeća genetska klasifikacija ležišta NMS (to je, u stvari, genetska
klasifikacija PM. Tatarinova i koautora iz 1975. god., koja je dopunjena na osnovu
genetske klasifikacije V.L Smimova iz 1982. god):
A. Endogena ležišta
I. Magmatska ležišta (građevinski kamen predstavljen magmatskim stenama
-graniti, bazalti, dijabazi, labradoriti, vulkanski tufovi, perlit itd): 1.
ranomagmatska (dijamant); 2. kasnomagmatska (grafit, apatit); 3. likvaciona
(sulfidni sumpor).
IL Pegmatitska ležišta (feldspati, muskovit, kvare, dragoceno i ukrasno
kamenje, korund i šmirgla, optički fluorit).
III. Karbonatitska ležišta (apatit, flogopit, vermikulit, karbonatne stene, hri-
zolit).
IV. Postmagmatska ležišta: 1. albitit-grajzenska (dragoceno kamenje); 2. kon-
taktno-metasomatska i skarnovska (hrizotil-azbest, flogopit, plemeniti spinel i dr.); 3,
hidrotermalna velikih i umerenih dubina - visoko-, srednjo- i nisko-temperaturna: a)
postintruzivna abisalna (plutonogena) i hipoabisalna povezana sa malim intruzijama
(flogopit, apatit, fluorit i dr.), b) hidrotermalno-metamorfna (hrizotil- i amflbol-az-
besti, talk i talkni kamen, magnezit, gorski kristal), c) stratiformna i teletermalna -
amagmatska (fluorit, barit i dr.); 4. vulkanogeno-hidrotermalna malih dubina i
blizupovršinska - visoko-, srednjo- i nisko-temperaturna: a) submarinska eugeosin-
klinalna - piritska (pirit, barit), b) subaeralna postorogena i ekshalaciona (fluorit,
barit, zeoliti, ahat, alunit, islandski kalcit, sumpor, borati); 5. vulkanogeno - (eksha-
laciono-) sedimentna: a) submarinska (barit, verovatno neki fosforiti), b) subaeralna
kratersko-jezerska (prirodna soda, borati, zeoliti, sumpor).
B. Egzogena ležišta
I. Ležišta kore raspadanja: 1. klastogena - eluvijalni i deluvijalni nanosi (dija-
mant, grafit, barit, dragoceno kamenje, talk, pesak, maršalit); 2. ostataka: a) glinovite,
kaolinske i lateritske kore raspadanja (gline, kaolini, boksiti), b) gvozdeni šeširi

-37-
Klasifikovanje NMS__________________________________________B. Vakaniag.

(borati, barit, malahit, azurit), c) infiltraciona i biogeno-infiltraciona (fosforiti, barit,

magnezit, borati, gips, sumpor).
II. Sedimentna ležišta: 1. mehanička sedimentna ležišta: a) aluvijalni, priobal-
no-morski, morski, jezerski, fluvioglacijalni, eolski nanosi (peskovi, šljunkovi,
dijamant) i vezane stene (peščari, graveliti, konglomerati), b) pretaloženi sedimenti
finodisperznih produkata raspadanja (gline, kaolini, bentoniti, magnezit); 2. hemijska
sedimentna ležišta: a) iz koloidnih rastvora (boksiti, mineralni pigmenti i dr.), b) iz
pravih rastvora (mineralne soli, borati, krečnjaci, dolomiti, laporci); 3. biohemijska ili
biogena (krečnjaci, fosforiti, dijatomit, trepel, opoka, sumpor).
C. Metamorfogena ležišta
I. Metamorfisana ležišta (apatit).
II. Metamorfna ležišta (andaluzit, silimanit, disten, mermeri, kvarciti, grafit,
dragoceno kamenje, gnajsevi, krovni škriljci i dr.).
D. Tehnogene koncentracije (ležišta)
Jalovišta rudnika, separacija i metalurških zavoda.
* * *

Primedba: Neka pegmatitska, skarnovska i hidrotermalna ležišta prema uslo-

vima svog obrazovanja mogu se svrstati i u metamorfogena ležišta.

KLASIFIKACIJA ROMANOVIČA
I.F. Romanovič]c 1977. godine publikovao svoju genetsku klasifikaciju ležišta
NMS i to u vidu tabelarnog pregleda i tekstualnog objašnjenja. Godine 1985. autor je
ponovo objavio tu klasifikaciju uz znatne izmene i dopune, ali samo u vidu tekstualnog
prikaza, da bi je 1986. godine u svojoj knjizi u celini i tabelarno prikazao.
Romanovič u svojim klasifikacijama razlikuje prirodni i tehnogeni sistem
(napominjući mogućnosti izdvajanja i trećeg - prirodno-tehnogenog sistema), u ok-
viru kojih izdvaja serije, grupe, podgrupe, razrede i podrazrede ležišta. U prirodnom
sistemu on je izdvojio endogenu, egzogenu i egzogeno-endogenu seriju ležišta, a u
tehnogenom sistemu seriju stihijskih ležišta i seriju ležišta određenog cilja. Autor
ističe da se predložena genetska klasifikacija ležišta zasniva na sledećim osnovnim
principima: 1. ulozi čoveka pri stvaranju ležišta (tehnogeni i prirodni objekti), 2.
karakteru procesa u odnosu na Zemlju u celini (egzogeni, endogeni), 3. karakteru
sredine obrazovanja mineralnih sirovina (vazdušna, podzemnih voda, površinskih
voda, rastopa itd.), 4. stepenu prenosa korisnih komponenti pri formiranju ležišta, 5.
ulozi magmatizma i njegovog karaktera, 6. ulozi tektonike, 7. fizičko-hemijskim
uslovima (temperatura, pritisak, hemizam sredine i dr.), 8. stepenu evolucije
mineralne materije, kako u procesu litogeneze tako i pri metamorfizmu, 9. specifičnos-
tima diferencijacije i integracije materije, 10. teleskopiranju procesa obrazovanja
ležišta.

-38-
B. Vakaniac Klasifikovanie NMS
 Egzogeno-endogenu seriju ležišta Romanovič je izdvojio umesto klasične
metamorfogene i podvrgao je kritici ustaljenu praksu izdvajanja ove poslednje serije.
Prema autoru, u metamorfogenu seriju uvršćuje se, s jedne strane, ležišta koja su
formirana tokom dve etape (u endogenoj i metamorfogenoj), a s druge, višeetapna
povezana kako sa endogenim tako i sa egzogenim procesima. Takva nepreciznost pri
izdvajanju serija dovodi do toga da se u jednoj od njih nalaze u celini endogena (ali
metamorfisana) ležišta, ali i egzogena sa endogenim preobražajem na etapi
metamorfizma. U slučaju autorove varijante izdvojenih serija primarno endogena, a,
zatim, metamorfisana ležišta uvršćuju se u prvu (endogenu) seriju, a ležišta formirana
tokom dve etape (egzogene i endogene) u poslednju: egzogeno-endogenu seriju.
Posebno mesto autor daje tehnogenom sistemu ležišta, koja se formiraju u procesu
delatnosti čoveka, tj. tehnogeneze. Ova ležišta za sada imaju mali ekonomski značaj,
no ona će, bez sumnje, biti veoma važna u budućnosti. U okviru tehnogenog sistema
izdvojene su dve serije: 1. stihijska ležišta, koja nisu specijalno stvorena od strane
čoveka (ona se formiraju pri eksploataciji, preradi i iskorišćavanju prirodnih sirovina
- različita jalovišta i drugi neminovni nusproizvodi industrije) i 2. ležišta određenog
cilja, koja su svesno stvorena od strane čoveka (putem površinskih i podzemnih
eksplozija, podzemnih požara i drugim termičkim postupcima, dejstvom hemijskih
reagenasa, stvaranjem geohemijskih barijera itd.).
Na kraju, interesantni su generalni stavovi i zaključci Romanoviča u pogledu
genetskih klasifikacija ležišta: Prvo, on navodi reci Visockog (B.V. Vysockij - 1971.,
s. 287) da je "svaka klasifikacija siromašnija od realnih odnosa u prirodi i da se one
moraju menjati sa razvojem nauke"; Drugo, da je privremeni karakter klasifikacija
uslovljen time što je istina relativna i da one samo odražavaju naša poimanja
međusobnih odnosa prirodnih objekata na određenom nivou razvoja saznanja; Treće,
pošto su mnoge specifičnosti stvaranja ležišta mineralnih sirovina još uvek nejasne,
predložene klasifikacije zbog toga, najverovatnije, i nisu genetske, već su to samo
klasifikacije naših predstava o uslovima obrazovanja njihovih ležišta.
U tabeli 6 prikazana je genetska klasifikacija ležišta NMS I.F. Romanoviča
iz 1986. godine. Njen je osnovni cilj, kako ističe autor, dopuna nedovoljne
informativnosti postojećih klasifikacija datih u udžbenicima, naročito u odnosu na
ležišta nemetala.
Tabela 6: Genetska klasifikacija ležišta NMS I.F. Romanoviča (1986)
Grupa Podgrupa Razred Podrazred Vrsta Primeri sirovina

1 2 3 4 5 6
PRIRODNI SISTEM
Endogena serija
Magmatska Intruzivna Egzopluto- Hemijska Diopsid, volastonit,
nogena (skarnovi enstatit
magmatskog
stadijuma)
Mehanička Kristalasti grafit
Endopluto- Kristalizaciona Magmatske intru-
nogena zivne stene za gra-
đevinski kamen,
petrolurgiju i dr.

-39-
Klasifikovanje NMS B. Vakaninc
 1 2 3 4 | 5 6

Magmatska ntruzivna indopluto- )iferenciona Likvaciona umpor, selen i dr.

ogena lano-magmal- afir. hromit, nele-n,
ka apatit i dr.
Casno-magma- Matina, titan
ska
ifuzivna Vulkanske lave livova Oksiti 'erlit, obsidijan
Jltramafiti umpor
)ajkova Perlit
ikstruzivna Oksiti Movućać
iksplozivna Mafiti Vulkanska šljaka
Magmatsko- 'egmatitska Malih dubina 'ijezokvarc, topaz
postmagmat- Srednjih dubina T
eldspati, muskovit,
ska jerilijum
Carbonatitska rfagmatska Olivinit, nefelin,
flogopit, barit, fluo-
vletasomatska rit, fosfor
Post- Albitit-»raj Albititska Criolit, berilijum
magmatska zenska Grajzenska Fluorit, berilijum
Skarnovska Rakijskih Jor, volastonit, gra-
kamova fit, apatit, granat
Magnezijskih Bor, ukrasni kamen
skarnova
Skarnovsko- ^luorit, berilijum
grajzenska
iidrotermalna Plutonogena 3arit, sumpor,
selen, talk
Vulkanogena Sumpor, selen, arsen,
barit, porcelan-ski
kamen, islandski
kalcit, korund, an-
daluzit, bentoniti,
kaolini i dr.
Metamorfna Amobilna Ograničeno di- Pegmatita Feldspati, muskovit
ferencirana
Nediferencirana Grafit, disten, sili-
manit
Mobilna Hidrotermalna Barit
Tektonogeno- Fluorit
hidrotermalna
Ograničeno Diferencirana Tektonogeno- Malih dubina Gorski kristal,
mobilna hidrotennalna hrizotil-azbest
Tektonogena Velikih dubina Hromit
Umerenih Grafit
dubina

-40-
B. Vakaniac Klgsifikovanie NMS
 1 2 3 4 5 6

Metamorfna Ograničeno Integraciona [Contaktno-me- Malih dubina Talk

mobilna tasomatska Velikih dubina Diopsid, flogopit
Zapreminske [Crokidolit i amozit
integracije azbest
Postmagmat- Gorski kristal
ski-meta-
morfna
Egzogena serija
Aero- Atmosfera Ciseonik, azot,
basenska Zemlje nertni gasovi
Raspadanja Mehaničkog Dolomitsko brašno,
egzogenih aspadanja esak
tvorevina ■femijskog Ostaci Umereno "osforiti, raspa-
raspadanja aspadanje dnuti ugljevi
ntenzivno Gips i bor u kepro-
raspadanje cu, okeri
nfiltracije Ograničenog Bor
jrenosa
Umerenog Memeniti opali
>renosa Australija), fosfo-
riti
Vodenih Okeanskih i Calijum, magnezi-
basena morskih voda um, natrijum, hlor
Lagunska Sulfat natrijuma,
magnezijum, litijum,
Jezerskih i natrijum hlorid, voda
rečnih voda za industriju
Sedimentna Taloži Okeanski i Dijatomejski i gli-
morski noviti muljevi
Jezerski Dijatomejski, glino-
viti i sapropelski
muljevi, soli
Površinski Guano
Sedimentnih Mehanička Rečna, jezerska, Pesak, šljunkovito-
stena jezersko-moč- peskovite mešavi-ne,
varna, morska, sugline, nanosi sa
lednička, fluvio- dijamantom, ko-
glacijalna, rundom, granatom,
eolska, deluvi- silimanitom i dr.
jalna, proluvi-
jalna
Hemijska Sedimentna Gips, kamena so,
krečnjaci, dolomiti
Dijagenetska Fosforiti, stron-
cijum, barjum
Biohemijska Morska, jezer- Primarna Treset, treset-vivija-
ska, močvarna nit,fosforit,dolomit.
pirit,dijatomit, irc-pel,
opoka, spongilit

-41-
Klasifikovanie NMS B. Vakaniac
 1 2 3 4 5 6
Sedimentna Sedimentnih Biohemijska Morska, jezer- Pretaložena Fosforiti
stena ska, močvarna
Podzemnih Podzemnih Mineralizovane vo-
voda i gas- voda de sa K, Mg, Br, J,
no-naftna B, NaCl i dr.
Filtraciona Hemogena Površinska Bigar, travertin
Blizu površinska Salitra
Biogena Površinska Pećinski fosforiti
Blizupovršinska Sumpor,
(aposulfatni)
Gasna i naftna Gasna Sumpor, helijum
Naftna Sumpor
Kosmička Vltavit, lansdeleit
udarna
Pirometa- Podzemnih Gilež (prirodno
morfna požara pečena glina)
Egzogeno-endogena serija
Raspadanje Mehaničko Nanosi Aluvijalni Dijamant, gorski
endogenih raspadanje deluvijalni kristal, drago ka-
koncentracija »roluvijalni menje, granati
Coluvijalni Lazurit
kemijsko Nediferencirana Vermikulit, grafit,
raspadanje raspadnuti dijabaz
Diferencirana Ostataka Kaolin, halojzitska
gUna, boksit, fosfor
Infiltracija Kriptokristalasti
magnezit
PretaloŽene Kratkog Sekundarni kaolin,
kore transporta halojzitska glina,
raspadanja feldspati, magnezit,
endogenih okeri
stena Dugog Paligorskitske i
transporta sepiolitske gline

Metamorfi- Postojana Fosforiti

sanih ležišta Transformaci- Grafit, korund,
ona šmirgla
Vulkanoge- Jednoetapna Površinska Plovućac, tuf, vul-
no-sedimen- piroklastična kanska šljaka.pepeo
tna Vulkanogeno- Kraterska jezera Sumpor, trona i dr.
jezerska sodni minerali.
Jezera u blizini Jezerske soli Bor, kalijum, litijum
vulkana Jezerski Bor, sodni minerali
sedimenti
Vulkanogeno- Barit, sulfidni sum-
morska por (H2SO4)
Polietapna Mehanički Plovućac
pretaložena

-42-
B. Vakaniac Klasifikovani
e
 1 2 3 4 5 6

Vulkanoge- Polietapna Hemijski Bentonitske gline,

no-sedimen- preobražena zeoliti
tna
TEHNOGENI SISTEM
Stihijska serija
Mehanička Rudnička Amfibol-azbesti
(fizička) jalovišta (antifolit i režikit)
Jalovišta Barit, kaolin
PMS
Termička Metalurške šljake,
leteći pepeo
Hemijska Površinska ?

Podzemna ?

Serija određenog cilja

Mehanička Termička .?
(fizička) Eksplozivna ?
Hemijska Površinska 7
Podzemna ?
Fizičko- ?
hemijska
Biohemijska ?
PRIRODNO - TEHNOGENI SISTEM

LITERATURA
AJME, (1960), INDUSTRIAL MINERALS AND ROCKS. American Institute of
Mining, Metallurgical and Petroleum Engineers, New York, 934 p. Bates, R.L.,
(1969), CLASSIFICATION OFTHE NONMETALLIC. Econ.Geol., vol.
54, No. 2, p. 248-254. Belevcev, J.N. i dr., (1972), SOVREMENNYE
PROBLEMY ENDOGENNOGO
RUDOOBRAZOVANIJA Naukova Dumka, Kiev, 229 s. Borzunov, V.M.,
(1969), MESTOROŽDENUA NERUDNYIH POLEZNYH ISKO-
PAEMYIH IH RAZVEDKA I PROMYŠLENNAJA OCENKA. Nedra,
Moskva, 335 s. Borzunov, V.M., (1982), RAZVEDKA I PROMYŠLENNAJA
OCENKA MESTO-
ROŽDENIJ NERUDNYH POLEZNYH ISKOPAEMYH. Nedra, Moskva,
309 s. Ermakov, N.P., (1961), OPYT KLASSIFIKACII MINERALJNOGO
SYRJA. U
knj., Žiznj zemli. MGU, No. 1, Moskva. Grubić, A, Vakanjac, B.,
Antonijević, I., (1974), GEOLOŠKE FORMACIJE 1
FORMACIONO-METALOGENETSKA ANALIZA Zbornik radova Rud.-
geol.-metalur.fak., sv. 17, Beograd, s. 31-54. Harben, P.W., Bates, R.L., (1984),
GEOLOGY OFTHE NONMETALLICS. Metal
Bulletin Inc., Nevv York - Worcester Park, 392 p. Kolektiv autora, (1984),
NEMETALLIČESKIE POLEZNYEISKOPAEMYE SSSR.
Nedra, Moskva, 407 s. D„ p. GEO2AVOD
» N U. M ET A L ! «
_
43 BEOGRAD, Karcđcfđava 48
Klasifikovanie NMS ___________________________________B. Vakaninc

Kolektiv autora, (1984), NEMETALLIČESKIE POLEZNYE ISKOPAEMVE

SSSR. Nedra, Moskva, 407 s.
Kolektiv autora, (1985), PROMYŠLENNYE TIPY MESTOROŽDENIJ
NEMETALLIČESKIHPOLEZNYH ISKOP AEMYH. Nedra, Moskva, 286 s.
Kužvart, M., (1984), INDUSTRIAL MINERALS AND ROCKS (DEVELOP-
MENTS IN ECONOMIC GEOLOGY, 18). Elsevier, Amsterdam-Oxford-
New York-Tokyo, 454 p.
Ladoo, R.B., Myers, W.M., (1951), NONMETALLIC MINERALS, McGravv-Hill
Book Companv, Inc., N.York, Toronto, London, 605 p.
Romanovič, I.F., (1963), OPYT KLASSIFIKACII MESTOROŽDENIJ POLEZ-
NYHISKOPAEMYH PO PRINCIPU ISPOUZOVANIJA V PROMIŠLEN-
NOSTI. Izv.VUZov, ser.Geologija i razvedka, No. 5, s. 18-23.
Romanovič, I.F., (1975), VOPROSY KLASSIFIKACII MESTOROŽDENIJ
POLEZNYH ISKOPAEMYH I VYDOV MINERAUNOGO SYRJA PO
PRIZNAKU ISPOUZOVANUA V PROMYŠLENNOSTI. FAN Uzbek.
SSR, Taškent.
Romanovič, I.F., (1977), VOPROSY GENETIČESKOJ KLASSIFIKACII MES-
TOROŽDENIJ NEMETALLIČESKIH POLEZNYH ISKOPAEMYH. U
knj., Geologija, poiski i razvedka nemdnyh poleznyh iskopaemyh. Mežvuzovsij
sbornik, vyp. 3, Leningrad, s. 10-19.
Romanovič, I.F, (1985), GENETIČESKAJA KLASSIFIKACIJA NEMETAL-
LIČESKIH POLEZNYH ISKOPAEMYH. Summary 1 - World Congress on
Nonmetallic Mineralas, Belgrade, p. 73-83.
Romanovič, I.F., (1986), MESTOROžDENIJA NEMETALLIČESKIH POLEZNYH
ISKOPAEMYH. Nedra, Moskva, 366 s.
Smirnov, V.I., (1982), GEOLOGIJA POLEZNYH ISKOP AEMYH. Nedra, Moskva,
669 s.
Smirnov, V.I., (1989), GEOLOGIJA POLEZNYH ISKOP AEMYH. Nedra, Moskva,
326 s.
Tatarinov, P.M. i dr., (1934-35), KURS NERUDNYH MESTOROŽDENIJ. Čast I
(600 s.) i II (335 s.). ONTI-NKTP, Moskva-Leningrad-Novosibirsk.
Tatarinov, P.M. i dr., (1969), KURS MESTOROŽDENIJ NEMETALLIČESKIH
POLEZNYH ISKOPAEMYH. Nedra, Moskva, 472 s.
Tatarinov, P.M. i dr., (1975), KURS MESTOROŽDENIJ NEMETALLIČESKIH
POLEZNYH ISKOP AEMYH. Nedra, Leningrad, 631 s.
Vakanjac, B., (1969), O KLASIFIKACIJI NEMETALIČNEH MINERALNIH
SIROVINA. Vesnik Zavoda za geol. i geof.istraživanja, knj. XXVII, ser. A,
Beograd, s. 377-389.

-44-
B. Vakanjac____________________________________;______Klasifikovanje NMS

Vakanjac, B., Milovanović, D., (1972), NEKI ASPEKTI GEOLOŠKO-

EKONOMSKE OCENE LEŽ ŠTA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA U SAVREMENIM USLOVIMA. Zbornik radova Rud.-geol.-
metalur.fak., sv. 14, Beograd, s. 141-165.
Vakanjac, B., Milovanović, D., (1973), GENETSKI, PARAGENETSKI I IN-
DUSTRIJSKI TIPOVI LEŽIŠTA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA U JUGOSLAVIJI. Zbornik radova Rud.-geol.-metalur.fak., sv.
15, Beograd, s. 9-24.
Vakanjac, B., (1980), O GEOLOŠKO.-EKONOMSKOM KLASIFIKOVANJU
NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA. Zbornik radova Rud.-geol.-
fak., sv. 22, Beograd, s. 127-140.
Vvsockij, B., (1971), KLASSIFIKACUA FORM DVIŽENIJA MATERII I NAUK.
SISTEMA METODOV V GEOLOGU. Sbornik: Puti poznanija Zemli.
Nauka, Moskva, s. 284-306.

-45-
B. Vakaniac_____________________________________Us lovi obrazovanja NMS

3. USLOVT OBRAZOVANJA NMS

Ova glava (2. Origin of industrial minerals and rocks) preuzeta je i prevedena
iz knjige M Kužvarta "Industrial minerals and Rocks"(1984) uz njegovo odobrenje1;
jedino je izmenjen redosled pojedinih poglavlja i dodato je poglavlje albititskih i
grajzenskih ležišta. U ovoj glavi, za razliku od svih drugih tekstova o genezi ležišta
mineralnih sirovina, autor je posebnu pažnju posvetio uslovima obrazovanja NMS;
tekst je pisan razumljivim stručnim jezikom, a činjenice su potkrepljene brojnim
primerima; takođe je navedena i sva relevantna stručna literatura. Sve to čini ovaj tekst
nezamenljivim stručnim štivom i u predviđenoj interdisciplinarnosti (za specijaliste
drugih obrazovanih profila) poslediplomskih studija na Smeru za istraživanje ležišta
mineralnih sirovina Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

1. MAGMATSKA LEŽIŠTA
Procesi kristalizacije i diferencijacije bazaltske ili granitske magme dovode do
obrazovanja svih tipova magmatskih stena i svih magmatogenih (magmatskih, kar-
bonatitskih, pegmatitskih, albitit-grajzenskih, kontaktno-metasomatskih, hidroter-
malnih i sublimacionih) ležišta. Zakonitosti ispoljenih magmatskih procesa u prirodi
dobro objašnjava teorija nove globalne tektonike (tektonike ploča).
Bazaltska magma, koja je bogata sa Fe2O3, FeO, MgO i CaO, formira se ispod
zemljine kore (na dubini 30-40 km) diferencijacijom dijapirskog materijala omotača
- pirolita (tako nazvanog prema glavnim komponentama: piroksenu i olivinu).
Pirolitski dijapiri se izdižu iz gornjeg sloja omotača (sa dubina 300-80 km) za koga je
karakteristično opadanje brzine seizmičkih talasa. Zbog toga se smatra da se mes-
timično ovaj sloj nalazi u stanju delimičnog anateksisa (B.F. Windley, 1977). Bazaltska
magma podiže se ka površini Zemlje u riftnim dolinama srednjookeanskih grebena,
što dovodi do stvaranja nove okeanske kore. Pri tome se ploče okeanske litosfere kreću
i međusobno razilaze ustranu od srednjookeanskih grebena. Divergentno kretanje se
smenjuje sa konvergentnim zonama subdukcije duž kojih se okeanske ploče podvlače
jedna pod drugu, ili pod periferiju kontinentalne ploče (u uslovima aktivnog kontinen
-talnog oboda). Zona subdukcije duž koje okeanska kora ponire u gornji omotač ne
predstavlja područje njenog iščezavanja- U zoni subdukcije i van nje materija kore i
omotača se topi, a stvorene magme, u slučaju konvergencije okeanske i kontinentalne

1 Iz Praga, 25. avgusta 1984. godine, M. Kužvart mi je poslao pismo sledeće sadržine:"Ja Vam
šaljem moju knjigu na strogu recenziju i za razmenu za buduće drugo izdanje Vaše knjige.
Ako ie to Vaše izdanje završeno sa manje od 20 %, predlažem yam da koristite moj tekst,
na bilo kakav način tekst prilagodite, ukoričite i dopunite primerima jugoslovenskih ležišta i
na taj način pripremite za štampanje u Jugoslaviji knjigu: B. Vakaniac, M. Kužvart: "Ležišta
nemetaličnih mineralnih sirovina". Ako Vi već imate preko 20 % teksta drugog izdanja, tada
koristite moju knjigu kao bijo koju drugu literaturu, uz navođenje njenog naziva samo u
spisku literature. S poštovanjem M. Kužvart".

-47-
Uslovi obrazovanja NMS B. Vakaniac
ploče, uslovljavaju plutonsko-vulkansku aktivnost na obodu kontinenta. Ako konver-
giraju dve kontinentalne ploče tada nastaju magmatske stene koje formiraju ostrvski
luk. Vulkanske tvorevine na ostrvskim lukovima i aktivnim kontinentalnim obodima
predstavljene su kalkoalkalnim stenama; tu preovlađuju andeziti ili daciti i rioliti.
Kalkoalkalna magma bogata sa SiO2, K2O, Na2O, CaO i drugim litofilnim elemen-
tima (K, Rb, Ba, Sr, U, Th, Zr i dr.) i retkim zemljama generiše se (A.E. Ringwood,
1974) putem višestruke diferencijacije produkata delimičnog topljenja poniniće
okeanske litosfere (uključujući i njen sedimentni pokrivač) na dubinama preko 100
do 150 km. Konvergencija litosfernih ploča može dovesti do sudara kontinenata, ili
kontinenata sa ostrvskim lukovima. Zbog toga dolazi do povećanja debljine kontinen-
talne kore, a to, zatim, uslovljava delimično topljenje stena kore (J.F. Dewey, KS.
Burke-1973). Parcijalni anateksis kalkoalkalnih magmata (od diorita do kvarcdiorita),
koji preovlađuje u donjem sloju kontinentalne kore, daje rastope sa sastavom analog-
nim granitima, koji su često bogati sa alkalijama (uglavnom kalijumom), kao i anor-
tozitski ostatak (T.H. Green,
1969). Stvaranje i pojavlji-
vanje alkalne magme po-
dubina u km vezano je sa dubokim
50 100 150
1800 disjunktivnim strukturama
riftnog tipa (npr. isto-
1400 čnoafrički rift).
NMS magmatske
geneze (dijamant, grafit,

Jf
(
0 1000 korund, forsterit, apatit,
3
+■ različite magmatske stene)
>
< obrazuju se kristalizacijom u
Q
toku različitih stadijuma
f//
i
_
4 600 - konsolidacije magmi. Rana
>'? magmatska ležišta dija-
manata i grafita imaju zajed-
nički izvor ugljenika ili
200
i njegovih jedinjenja u un-
utrašnjosti Zemlje; verovat-
no se ugljenik na dubini
10 30 izdvaja iz karbidnih jedin-
5
pri ti sak u 0 jenja. Koji će se od ova dva
minerala formirati zavisi u
prvom redu od pritiska, jer
visok pritisak uslovljava
5/. 6. Uslovi P-T stabilnosti grafita i dijamanta; povećanje koordinacionog
šrajurom je istaknuto polje stvaranja dijamanta (RH. br03a 0>roJa susednih ato-
ma
Mitchell,LH.Crocket-1971). )> specifične mase i
tvrdine: grafit (koordina-
cioni broj 3, specifična masa

-48-
ff. Vakanjac_____________________________;_________Uslovi obrazovanja NMS

2,2, tvrdina 1-2) -* dijamant (koordinacioni broj 4, specifična masa 3,47-3,56, tvrdina
10).
U gornjem omotaču (na dubinama preko 100 km) ugljenik kristališe kao
dijamant, zajedno sa olivinom, diopsidom i piropom, i to kao komponenta kimberlita.
Sudeći prema sastavu inkluzija dijamant kristališe u sredini bogatijoj sa H2O, CO2,
CO, H2, N2 i CH4, na temperaturi od 1200 °C i pritisku od 5 GPa (=50 kbar) - slika
6.
Dijamanti se obrazuju pri veoma visokom parcijalnom pritisku kiseonika i
visokom parcijalnom pritisku sumpora (o tome svedoče inkluzije pirotina u njima).
Veliki značaj ima i prisustvo H2 , koji potpomaže stvaranje dijamanta ili grafita (u
zavisnosti od P-T uslova) redukcijom CO2 ili CO:
CO2 + 2H2 ^ C + 2H2O;
CO + H2 .^ C + H 2 O;
CO2 ^ C + O2.
Vodonik je mogao da se obrazuje putem sledećih reakcija (A. Cavinato 1964.,
s. 628):
3CH4 + CO2 + 2H2O -> 8H2 + 4CO (na 800° C);
CO2 + H2O -* H2 + CO2.
Teorijski dijamant bi mogao biti produkt sledeće reakcije:
CO2 + CH4 ^ 2C + 2H2O.
Hemijski sastav sredine stvaranja dijamanta odgovara onom pri delimičnom
topljenju i degazaciji granat-flogopitskog peridotita (kimberlita) gornjeg omotača,
kada se i oslobađaju gore razmatrani volatili. Klice kristala dijamanta formiraju se na
dubinama od oko 150 km, a rast kristala se prekida tek posle podizanja magme do baze
litosfere na dubini od oko 100 km. Fluidizacija dovodi zatim do porasta pritiska gasne
faze i do formiranja diatenne koju zapunjava dijamantonosna kimberlitska magma.
Ovaj proces kao i očvršćavanje magme vrši se postupno u zasebnim cevastim telima.
Time se objašnjavaju razlike u kvalitetu i količinama dijamanata čak i u vrlo bliskim
diatennama. (R.H.MUchell, J.H. Crocket -1971).
Dijamant je petrogeni akcesorni mineral kimberlita (sadržaj 0,5 karata = 0,1 g
na 1 m3); on je neravnomerno raspoređen u masi stene i zbog toga se njegova primarna
ležišta ne mogu svrstati u segregacioni tip. Kimberlitske dijamantonosne cevi
probijaju prekambrijske štitove u zonama tektonske aktivizacije; te zone odlikuju se
lokalnim uzvišenjima i depresijama povezanim sa dubokim razlomima. Štitovi su bili
aktivirani u različitim vremenskim periodima: australijski u gornjem paleozoiku, a
sibirski, afrički i kanadski u donjem mezozoiku. Dijamantonosni kimberliti poznati
su i na brazilskom i indijskom štitu. Većina dijamantonosnih kimberlita je postlijaske
starosti (V.I. Smirnov, 1965); najveći njihov broj je gornjokredne starosti (prema
Danzonu iz: G.S. Kennedy, B.E. Nordlie -1968). Kimberliti su najčešće porfirske stene
koje sadrže odlomke stena koje probijaju (amfibolite, gnajseve i ultrabazite sličnog
sastava i geneze - duniti, granatski peridotiti, eklogiti, grikvaiti i stariji kimberliti). O

-49-
listovi obrazovanja NMS_________________________________________B, Vakanjcic

mogućnosti postojanja dijamantonosnih kimberlita svedoči prisustvo olivina, piropa,

pikroilmenita i hromdiopsida, a ponekad i gorseisita (Brazilija) u aluvijalnim
sedimentima.
Grafit se, u poređenju sa dijamantom, formira pri nižim temperaturama i
pritiscima (v. fazni dijagram na sl.6). Magmatska ležišta grafita obrazuju se u mag-
mama različitog sastava (od kiselih i alkalnih do ultrabazičnih) na račun CO ili CO2
juvenilnog porekla, ili oslobođenih prilikom disocijacije karbonatnih ksenolita, ili i
na račun organskog ugljenika koji vodi poreklo iz okolnih stena. Na temperaturama
ispod 650 °C i u prisustvu vodonika CO i CO2 se redukuju u ugljenik, koji, zatim,
kristališe u vidu ljuspastog grafita (CO +H2 ^ C + H2O; CO + 2H2 ^ C + 2H2O).
Na višim temperaturama ove reakcije se vrše s desna u levo (PM. Tatarinov, 1969). U
intruzivnim stenama grafit se javlja u vidu impregnacija, gnezda, štokova i žica.
U nefelinsijenitima, koji zbog asimiliranja okolnih stena sadrže više AI2O3 od
one količine koju može vezati nefelin, ponekad kristalise korund. Međutim, ovaj
mineral se retko kad dobija iz sijenita; mnogo češće ležišta korunda se obrazuju u
pegmatitima koji su povezani sa nefelinsijenitskom magmom obogaćenom sa AI2O3
(R. Krajewski, K Smulikowski -1964).
Forsterit (Mg-olivin) koncentrtše se putem segregacije u toku diferencijacije
ultrabazične magme. Olivinske stene (duniti ili peridotiti) takođe mogu biti podignute
u vidu tektonskih plasa iz gornjeg omotača duž dubokih razloma.
Dijamant, grafit, korund i forsterit kristališu i koncentrišu se u toku ranog
magmatskog stadijuma. Mineralne sirovine kasnog magmatskog stadijuma - apatit sa
magnetitom ili nefelinom, kristališu ili iz alkalnog ostatka magme, ili na mestu njenog
odvajanja od matične magme putem diferencijacije, ili, najčešće, posle intrudiranja
kiselog ili alkalnog diferencijata duž periferije matične magme (npr. apatit + magnetit
- ležište Kirunavara u Švedskoj; apatit + nefelin - Hibinsko ležište na Kolskom
poluostrvu u SSSR).
Apatit-magnetitska i apatit-nefelinska ležišta povezana su sa formacijom alkal-
nih stena platformi, ili, rede, sa alkalnim diferencijatima bazične magme ranog
geosinklinalnog stadijuma (apatit + magnetit - Lebjažinskoje ležište na Uralu, SSSR).
Žična i sočivasta apatitonosna tela obično se javljaju na kontaktu različitih tipova
alkalnih stena, koje su se formirale na sličan način putem diferencijacije alkalne
magme na dubini.
Kasnijim magmatskim stenama (sa mineralima koji sadrže hidroksilnu grupu)
pripadaju graniti, bazalti, dijabazi, labradoriti, tufovi, plovućac, perlit i nefelinsijeniti
koji se uglavnom koriste kao građevinski kamen i kao keramička sirovina.
Plutonske stene izgrađuju velike intruzivne masive (batoliti, štokovi,plutoni).
Ove stene se formiraju na velikim dubinama, polagano se hlade i odlikuju se holok-
ristalastom strukturom. Granit je plutonska stena bogata sa kvarcom i feldspatom.
Zbog svoje čvrstine, trajnosti i lepe boje (sive, ružičaste, crvene) granit predstavlja
važan tehnički i arhitektonsko-građevinski kamen. Labradorit u toku svoje kris-

-50-
B. Vakaniac________________________\______________Udovi obrazovanja NMS

talizacije zadobija lep irizirajući sjaj. Nefelinsijenit je, takode, plutonska stena koja se
uglavnom sastoji od ortoklasa ili mikroklina (obično pertitskog), nefelina i femskih
minerala. On je izvor alkalija, a zbog odsustva kvarca predstavlja pogodni matični
supstrat za obrazovanje laterita bogatog aluminijom.
Vulkanske stene se javljaju u vidu slivova lava ili naslaga piroklastita. One brzo
očvršćavaju, imaju afanitsku strukturu i sadrže više ili manje stakla. Mehuri gasa, koji
nastaju prilikom izdvajanja volatila, često dovode do formiranja jako poroznih stena.
Polagano hlađenje u intratelurskom stadijumu dovodi u ovim stenama do stvaranja
krupnih kristala koji se rasejavaju u lavi i uključuju u afanitski osnovni matriks tokom
efuzije. Bazalt je tamnosiva do crna i tvrda stena koja se koristi za dobijanje tucanika
i mineralne vate. Neke vrste dijabaza (dolerit) sa ofitskom strukturom predstavljaju
dobar materijal za spomenike. Plovućac se obrazuje usled masovnog formiranja
mehurova (vezikula) u tečnoj lavi zbog oslobađanja rastvorenih gasova do i tokom
njenog očvršćavanja. Velika poroznost plovućca ušlovljava njegova izvanredna toplot-
na izlolaciona svojstva. Perlit je prirodno vulkansko staklo sa brojnim sferičnim i
lučnim prslinama stvorenim kontrakcijom u toku hlađenja lave i sadrži 2-5 % H2O.
Termičkom obradom perlit naglo ekspandira i formira se veštački plovućac. Tuf je
litificirani vulkanski pepeo i uglavnom je izgrađen od fragmenata kristala i vulkanskog
stakla. Tuf se koristi u građevinarstvu kao laki zapunitelj betona, ili predstavlja matični
supstrat za obrazovanje bentonita.

2. KARBONATITI
Karbonatiti su stene koje se sastoje od karbonata kalcijuma ili magnezijuma i
koje prema svom obliku, položaju i strukturi izgrađuju intruzivna tela. Njihovo
stvaranje objašnjava se na različite načine: aktivnošću vulkanskih gasova, prekris-
talizacijom karbonatnih ksenolita u magmatskim stenama, hidrotermalnim dejstvom
i diferencijacijom magme izuzetno bogate karbonatima. Većina geologa danas
podržava poslednju hipotezu, koju dokazuju i izlivi vulkana Oldovingo Lengai (Tan-
zanija) sa karbonatitskom lavom. Smatra se da karbonatiti predstavljaju krajnji
produkt diferencijacije alkalne mafitske (nefelinske) ili ultramafitske (kimberlitske)
magme. Na povezanost karbonatita sa kimberlitima ukazuje, takode, jedinični nalaz
delimično korodovanog dijamanta u karbonatitu Alno (prema von Eckermanu, iz R.H.
Mitchell, J.H. Crocket -1971). Eksperimentalni podaci ukazuju da karbonatitska
magma može egzistirati na temperaturama 638-450 °C i pritiscima od 100-1 GPa.
Kristalizacija karbonatita ispod 100 °C se prekida.
Karbonatiti sadrže niz NMS: apatit, fluorit, flogopit, vermikulit, kao i metalične
sirovine: Nb, Ta, TR, Th i druge. Karbonatiti imaju veliki značaj za rešavanje tek-
tonskih problema, pošto se oni formiraju na platformama duž velikih razloma, a za
njih se, takode, povezuje i geneza kimberlita. Karbonatiti omogućavaju da se prosledi
smena magmatskih procesa sa hidrotermalnim, kao i ponašanje CO2 u vulkanskoj
aktivnosti (E.V. Heinrich, 1967). Što se tiče povezanosti karbonatita sa kimberlitima,

-51-
Uslovi obrazovanja NMS______________________________________B, Vakanjac

treba istaći da je frakciona kristalizacija magme alkalnog peridotita (=kimberlita) u

laboratorijskim uslovima dala rezidualnu karbonatitsku tečnu fazu bogatu sa kal-
cijumom. Geneza karbonatita je veoma specifična i u čitavom svetu poznato je samo
320 karbonatitiskih tela koja zauzimaju površinu od svega 500 km2.
Karbonatiti se formiraju prilikom diferencijacije miaskitske (sa H2O i CO2), a
ne agpaltske (sa F, Cl, H2O) magme. Stene miaskitskog tipa (uključujući i kar-
bonatite) prodiru kroz zemljinu koru u vidu vertikalnih tela, dok agpaiti grade složene
intruzije u obliku nagomilanih zdela (Poluostrvo Kola, SSSR; južni Grenland).
Alkalne stene i s njima udruženi karbonatiti probijaju stare štitove, naročito duž dugih
riftnih dolina i dubokih razloma koji se pružaju sve do gornjeg omotača (npr.
istočnoafrički rift, apatitonosni karbonatiti Sukulu Hills - Uganda; Palabora u
Južnoafričkoj Republici; u sličnim uslovima karbonatiti se javljaju u SSSR, Kanadi i
Indiji).
Za obrazovanje karbonatita potrebni su dugi periodi tektonske stabilnosti
zemljine kore da bi se na jednom mestu u gornjem omotaču mogla prikupiti dovoljna
količina juvenilnog CO2. To, s jedne strane, primorava materiju omotača da se
utiskuje u koru pod eksplozivnim pritiskom, a s druge strane, da CO2 uđe u sastav
karbonatita na završnom stadijumu diferencijacije. Uslovi dugotrajne tektonske
stabilnosti zemljine kore najbolje su ispoljeni na štitovima.
Karbonatiti se formiraju na različitim dubinama. Poznata su plutonska,
hipoabisalna, subvulkanska i vulkanska tela (vulkan Karimasi u istočnoafričkom riftu
- ekstruzivni karbonatiti sa ksenolitima intruzivnih karbonatita; vulkan Oldovingo
Lengai u Tanzaniji - lave sa Ca-Na-K karbonatima, pepeo od Na2CO3). Kupasti
koncentrični oblici karbonatitskih intruzija i njihovih ultrabazično-alkalnih okolnih
stena, koji su na planu predstavljeni koncentričnim pojasevima različitih stena, nisu
obavezni - kako se to ranije pretpostavljalo. Takva građa verovatno je tipična samo za
srednje duboke intruzije. U centralnom delu obično je smešten karbonatit, a ka
periferiji intruziva smenjuju ih ultrabazično-alkalne stene i felzitske alkalne stene.
Ponekad je ispoljen suprotan redosled - tada karbonatiti izgrađuju periferne delove
složene kupaste intruzije (npr. masiv Konder, Aldan - SSSR, izgrađen od karbonatita
sa flogopitom).
Na kontaktu plitkih karbonatitskih tela okolne feldspatske stene podvrgnute
su fenitizaciji (alkalna metasomatoza). Saglasno intenzitetu procesa metasomatoze
okolni feniti (sekundarni alkalni sijeniti) obrazovali su se u toku tri stadijuma:
1. Kalijska metasomatoza (stvaranje ortoklazita, sanidinita i pertozita);
2. Stvaranje albita i ribekita;
3. Stvaranje tipičnog fenita (egirin, K-feldspat).
Karbonatitski minerali kristališu sledećim redosledom: kalcit sa Sr i Ba i
ponekad sa lamelama dolomita (stena se tada naziva sjovit - sčvit), dolomit (stena se
tada naziva rauhaugit), ankerit, siderit, rodohrozit, TR-karbonati. Odnos 87Sr: 86Sr u
karbonatitima je niži nego u karbonatnim sedimentima, ali je identičan onom u

-52-
B. Vakaniac Uslovi obrazovanja NMS
alkalnim magma tima. Niži odnos 180:16O, kao i 13C: 12C, takođe svedoče o njihovom
juvenilnom poreklu. U šupljinama minerala nekih karbonatita i pratećih alkalnih
stena utvrđeni su metan i drugi viši ugljovodonici.

3. PEGMATITI
Kontinuirana kristalizacija po hemizmu različitih magmi dovodi do obrazovan-
ja pegmatita. Jednovremeno sa opadanjem temperature i kristalizacijom
odgovarajućih petrogenih minerala (koji su u ranom magmatskom stadijumu bez
volatila, a u kasnom sadrže samo hidroksilnu grupu), ostatak magmatskog rastopa sve
se vize obogaćuje sa lakoisparljivim komponentama (si. 7). To dovodi do povećanja
unutrašnjeg pritiska u magmi do nekog maksimuma, pri kome kristališu pegmatitski
minerali. Pritisak lakoisparljivih komponenti u magmi uzrok je, zatim, i obrazovanja
kasnomagmatskih uzlaznih hidrotermamih rastvora.
1000 a b
°c

J 2
S^ 3
/ . -----------------4 _
50

pritisak-
100% 100°to
A B
kom ponente
 SI 7. Dijagram zavisnosti između: a) temperature i koncentracije lakoisparljive
komponente A (na pr, vode) i teškoisparljive komponente B (silikata) u magmi;
sadržaj isparljivih komponenti se povećava zbog kristalizacije magme usled snižavan
-ja temperature; b) temperature i unutrašnjeg pritiska isparljive komponente (prema
Niggliu, iz P. Routhier -1963); 1 - ortomagmatski stadijum; 2 -pegmatit-pneuma-
tolitski stadijum; 3 - hidrotermalni stadijum; 4 - solfatarni stadijum.
Pegmatiti imaju približno isti sastav kao i matične intruzivne stene; oni se
odlikuju manjim dimenzijama, žičnim i gnezdastim oblicima svojih tela, neravnomer-
nom veličinom zrna i prisustvom veoma krupnih kristala pojedinih minerala. Peg-
matiti ponekad imaju zonalnu građu, kao i metasomatsko zamenjivanje starijih
minerala mladim.
Granitski pegmatiti počinju da kristališu na 800-700 °C, kada se, saglasno A£.
Fersmanu {1940), oko pegmatitske žice formira sitnozrni aplit u vidu oivičenja širine

- 5 3-
usiovi oorazovanja NMS______________________________________B. Vnkanjaci

nekoliko centimetara. Grafički pegmatit, koji je u neposrednom susedstvu sa ovim

oivičenjem i koji izgrađuje zonu širine nekoliko desetina centimetara i sa veličinom
zrna do 1 cm, ka centru žice prelazi u blokovski pegmatiti u kome kristali mikroklina
imaju prečnik preko 1 m (kristal prečnika 6 m nađen je u ležištu Groton, New
Hampshire - USA). Blokovski pegmatit kristališe na 700-600 °C. Pegmatiti koji su
izgrađeni uglavnom od kvarca i K-feldspata predstavljaju proste tvorevine. Pri padu
temperature do 500 °C kristalnu minerali koji sadrže lakoisparljive komponente
(H2O, F, B), tj, turmalin, muskovit, beril, topaz, i drugi. Na temperaturi 500-400 °C
ranije stvorene minerale, naročito K-feldspat blokovske zone, metasomatski zamen-
juju albit, muskovit, Li-liskun, spodumen, minerali retkih metala; na taj način for-
miraju se kompleksni pegmatiti. Metasomatski pegmatiti ne nastaju uvek; na nižim
temperaturama stvara se asocijacija hidrotermalnih minerala. U tom stadijumu
obrazuju se poslednje komponente pegmatita - kvarcna jezgra u centralnom delu žice.
Shema razvoja pegmatita u vremenu data je u tabeli 7; ona se zasniva na zavisnosti
između tipa pegmatita i dubine na kojoj se on formira.
U drugoj shemi stadijumi razvoja pegmatita izdvajaju se saglasno ulozi alkalnih
metala u procesu obrazovanja pegmatita (A. Ginzburg, 1955); u stadijumu primarne
kristalizacije (uglavnom identičnom stadijumu stvaranja prostih pegmatita po
Fersmanu) Na i K se pojavljuju u I fazi (grafički pegmatiti), K u II fazi (blokovski
pegmatit sa muskovitom i berilom), Li u III fazi (veoma bliskoj kristalizaciji
blokovskog pegmatita). U metasomatskom stadijumu ispoljena je sledeća sukcesija:
(IV) - Na; (V) - K, Rb; (VI) - K, Li, Rb, Cs (sa Cs-berilom).
Potpuna zonalnost ne mora biti uvek ispoljena u pegmatitima. Prema KA.
Vlasovu (1951) zonalnost pegmatita zavisi od stadijuma diferencijacije matične
magme u trenutku izdvajanja pegmatitske intruzije. Ukoliko se pegmatitski rastop
kasnije izdvoji, utoliko je on bogatiji volatilima i bolje je izražena diferencijacija i
zonalnost pegmatitskih žica, kao i pegmatitski procesi.
Hibridni pegmatiti obrazuju se u onim slučajevima kada se njihovi obodni
delovi kontaminiraju mineralima sa sadržajem Fe, Mg i drugih elemenata iz okolnih
stena sa drugačijim hemijskim sastavom (npr. bazične stene); tako se stvaraju biotit,
kordijerit, diopsid ili granat. Nasuprot, stene siromašne silicijom (npr. ultrabaziti)
uslovljavaju desilifikaciju pegmatita; usled deficita SiO2 u pegmatitu kristališe
korund. Prisustvo stena sa visokim sadržajem Al (npr. granulita) dovodi do obrazovan-
ja korunda, silimanita, andaluzita i hrizoberila. Privođenje SiO2 iz pegmatita u ser-
pentinite omogućava formiranje zeolita, karbonata i minerala glina (npr. vermikulita)
na kontaktima ovih stena.
Postoje sledeće hipoteze obrazovanja pegmatita:
1. Hipoteza magmatske diferencijacije koju su razvilL4.£. Fersman (1940), KA.
Vlasov (1951), NA. Solodov (1959) i koju danas prihvataju mnogi geolozi, mada su
oni ranije podržavali ili (2) magmatsko-metasomatsku hipotezu Johnsona, Camerona,
Schallera, Landesa i Hessa, ili (3) hipotezu Koržinskog, Zavarickog, Uspenskog i
Nikitina da su pegmatiti proizvod hidrotermalno-metasomatskih procesa.

-54-
 Tabela 7: Klasifikacije kompleksnih pegmatita prema sastavu i dubini obrazovnja (AGinzburg, G.Rodionov - 1960., modifikovano)

Ul
Tip pegamtita Feldspat*) Drugi korisni minerali Dubina Uslovi obrazovanja i okolne stene
obrazovanja

1 2 3 4 5

1. Pegmatiti sa retkim K (pretežno M) Ortit, moconit, titano- Jako velika Granulitska facija; aljaskitski graniti,
zemljama +A tantalo-niobati (8 km) biotit-granatski gnajsevi, silimanitski
gnajsevi, diopsidne stene

2. Liskunonosni pegmatiti K (pretežno M) Muskovit, uraninit + Velika (6 - Amfibolitska facija (staurolit-distenska

+A muskovit, monacit + 8 km) subfacija); biotitski graniti, migmatiti;
muskovit biotitski, biotit-distenski i muskovit-
3. Pegmatiti sa retkim

staurolitski gnajsevi; kvarciti, amfiboliti,

mermeri
metalima

a) Beril-muskovitski K (pretežno M) Beril Srednja (4 - Hornblenda-komitska facija (kor-dijerit-

+A 6 km) antofilitska subfacija); biotitski i
muskovit-biotitski graniti, muskovit-
b) Albititski A Spodumen, beril, andaluzitski i biotit-kvarcni škriljci,
tantalit, kasiterit amfiboliti, krečnjaci
c) Pegmatiti sa dragim K +A Topaz - beril, lepidolit
kamenjem (sa turmalinom)
4. Kristalonosni pegmatiti

K = kalijski feldspat, M = mikroklin, A = albit i albit-oligoklas.

Uslovi obrazovanja NMS B. Vakaniac
 2. Magmatsko-metasomatska hipoteza zasniva se na strukturnim osobenos-
tima pegmatita koji se obrazuju u toku dva stadijuma. Prosti pegmatiti sa zonalnom
gradom kristališu iz magmatskog rastopa u prvom stadijumu; u drugom,
metasomatskom, stadijumu primarni minerali se zamenjuju retkim mineralima iz
uzlaznih pneumatolitsko-hidrotermalnih rastvora. Ova dva stadijuma nisu uvek ispol-
jena u pegmatitskim telima; ponekad se obrazuje samo prosti pegmatit.
3. Hidrotermalno-metasomatska hipoteza pretpostavlja egzistiranje vrelih
gasno-tečnih rezidualnih rastvora (ali ne iz rezidualnog rastopa magme) koji dovode
de prekristalizacije magmatskih stena (granita, aplita itd.) u kriptokristalaste peg-
matite; prema mineralnom sastavu ovi pegmatiti se ne razlikuju od matičnih stena.
Dopunske porcije rastvora uslovljavaju albitizaciju kalijskih feldspata i metasomatsku
zamenu pegmatitskih minerala mineralima retkih elemenata. Ova hipoteza uzima u
obzir ograničenu rastvorljivost isparljivih komponenti magme.
Svaka od ovih hipoteza ima jake ali i slabe strane; na primer, zonalnost
pegmatita najbolje objašnjava magmatska hipoteza. Ove tri hipoteze obrazovanja
pegmatita upoređene su međusobno u tabeli 8.
Pegmatitske žice većinom imaju sočivast oblik, a pegmatitski štokovi i lakoliti
retko se javljaju. Debljina žica i sočiva pegmatita varira od nekoliko centimetara do
nekoliko stotina metara; njihova dužina iznosi od nekoliko metara do više hiljada
metara. Prema centralnom delu žice učešće plagioklasa obično opada, a mikroklin-
pertita raste (Sprus Pajn, Severna Karolina - SAD). Pegmatiti se skoro nikad ne
javljaju u vidu usamljenih žica ili štokova; oni većinom formiraju pegmatitska polja i
provincije.
Tabela 8: Hipoteze obrazovanja pegmatita (V.L Smirnov, 1976)
Hipoteza Učešće rezi- Uloga metaso- Izvor metaso- Sistem Rastvorljivost
dualnog matskih pro- matoze isparljivih
rastopa cesa komponenti u
magmi
Magmatska Vodeće Sekundarna U samom Potpuno Neograničena
pegmatitu zatvoren
Magmatsko- Veliko na I sta- Značajna Dubinski Otvoren na I Ne razmatra
metasomatska dijumu stadijumu; se
zatvoren na II
stadijumu
Hidrotermal- Ne razmatra Odlučujuća Dubinski Potpuno otvo- Ograničena
no - metaso- se ren
matska (po
Nikitinu)

-56-
B. Vakaniac______________________;____________________________Uslovi obrazovanja NMS

4. ALBITITSKAIGRAJZENSKA LEŽIŠTA
Albitite i grajzene objedinjuje zajedničko poreklo, lokalizacija i izvor rudonos-
nih komonenti. U klasičnom slučaju oni su povezani sa apikalnim delovima kiselih i
alkalnih hipobaisalnih intruzija podvrgnutih posmagmatskoj alkalnoj metasomatozi.
Usled natrijske metasomatoze apikalni delovi granitskih kupola i njihovih apofiza se
albitiziraju, a višak kalijuma, migrira i vezuje se u grajzenima, koji se formiraju na
granici albitiziranih granita i njihovih okolnih stena, posebno intenzivno u blizini
krovine intruziva. Sa stvaranjem albitita primetno se povećava koncentracija natrije,
a pri formiranju grajzena kalije. Uz to vrši se i rafinacija stene od elemenata-primesa
metala i akumuliranje njihovog jednog dela u albititima, a drugog dela u grajzenima.
Tipomorfni elementi albitita su Zr, Nb i Th, a grajzena Be, Li, Sn i W.
Jedinstveni proces stvaranja albitita i grajzena ne dovodi uvek i do njihovog
jednovremenog i zajedničkog pojavljivanja. Prvo, formiranje razmatranih produkata
postmagmatskog alkalnog preobražavanja većinom počinje sa kalijskom metasoma-
tozom, koja se ogleda u mikroklinizaciji, a zatim, pri inverziji procesa, razvija se
natrijska metasomatoza koja dovodi do albitizacije stena. U onim slučajevima kada
se izmene ograničavaju samo na kalijsku metasomatozu, albititi se ne formiraju, a
pojavljuju se samo kalijski feldspatski metasomatiti koje lokalno prate grajzeni.
Drugo, razmatrani metasomatiti povezani su sa preobražavanjem serije stena u koju
ulaze normalni graniti, graniti sa povišenom alkalnošću, alkalni graniti i alkalne
magmatske stene. Idući od normalnih granita ka sve alkalnijim stenama relativni obim
albitizacije raste, a grajzenizacije opada. Zbog toga se u prirodi češće javljaju albititska
ležišta bez grajzena i grajzenska ležišta bez albitita, nego zajednička asocijacija albitita
i grajzena (V.I. Smirnov, 1989).
Formiranje albitit-grajzenskih ležišta vršeno je pod dejstvom hemijski agresiv-
nih postmagmatskih hidrotermalnih rastvora na masu iskristalisale intruzivne stene.
Saglasno A. Beusu (1967) početna kalijska metasomatoza, fiksirana mikrok-
linizacijom, lokalizovana je pretežno u jezgru magmatskog masiva u uslovima
povišenog pritiska. Inverzijom procesa aktivira se natrijska metasomatoza; ona dovodi
do rane albitizacije uglavnom u perifernim delovima magmatskog masiva u uslovima
smanjenog pritiska. Ovaj progresivni deo procesa obavljao se na fonu uzlaznih kiselih
rastvora, pri tome se jaka baza (kalijum) smenjivala sa slabijom (natrijum). Maksimal-
nu kiselost rastvori su zadobijali pri njihovom prelazu iz nadkritičnog u hidro termalno
stanje, u stadijumu grajzenizacije, zbog pojave slobodnih kiselih anjona (usled dis-
ocijacije nestabilnih acidnih kompleksa pri pojavi tečne faze vode). Zatim, posle
prelaza rastvora iz jednog u drugo stanje (koje odgovara stadijumu grajzenizacije),
otpočet je regresivni deo procesa, koji se vrši u suprotnom pravcu na fonu smanjivanja
kiselosti rastvora usled koncentrisanja alkalija u njemu; to je bilo propraćeno slabom
i kasnom mikroklinizacijom i albitizacijom. Na taj način, početni stadij umi procesa
proticali su pod dejstvom nadkritičnih rastvora, postepeno, zbog snižavanja tempera-
ture, oni su prelazili u visokotemperaturne hidroterme zasićene mineralizatorima.

-57-
Uslovi obrazovanja NMS______________________________________B. Vakanjac

Temperaturni režim obrazovanjaalbititskih i grajzenskih ležišta bio bi, u

Celzijusovim stepenima, sledeći (I.N. Gvorov, 1960; G.N. Šćerba, 1967):
-mikroklinizacija 650 - 580,
-albitizacija 550 - 400,
-grajzenizacija silikatnih stena 450 - 300,
-prateće kvarcne žice 450 - 250,
-grajzenizacija karbonatnih stena 400 - 250,
-prateće fluoritske žice 250 - 220.
Dubinu obrazovanja grajzena u Kazahstanu (SSSR) G.N. Šćerba (1973)
odredio je od 5-4 do 1,5-1 km, a pritisak u periodu grajzenizacije od 130-110 do 10-7
MPa.
Albitit-grajzenska ležišta mogu se, dakle, jasno podeliti na dva razreda: albi-
titska i grajzenska ležišta.
Albititska ležišta javljaju se u vidu štokova - masa metasomatski preobraženih
kupola i apofiza matičnih intruzivnih stena, koje dostižu površinu od nekoliko km2, a
dubinski interval prostiranja iznosi im do nekoliko stotina metara, rede do 600 m, pa
i više. Albitit je leukokratna stena, u kojoj se na fonu sitnozrne osnovne albitske mase
javljaju porfirski kristali kvarca i mikroklina, pločice liskuna ili alkalnog amfibola,
rede i piroksena. U ležištima je često prisutna vertikalna zonalnost, koja se kod
normalnih granita ispoljava u razvoju sledećih zona (odozdo-naviše): 1. biotitski
granit, 2. dvoliskunski granit, 3. albitizirani granit, 4. albitit, 5. grajzen. Mineralni
sastav albitita bitno zavisi od sastava ishodnih stena i vidno se menja sa njihovom
odgovarajućom alkalnošću. Pored albita (Na-feldspata) iz albititskih ležišta dobijaju
se niobijum, cirkonijum, torijum, litijum, berilijum, retke zemlje i drugi elementi.
Tipična grajzenska ležišta izgrađena su od agregata liskuna (muskovit, biotit,
cinvaldit) i kvarca sa primesama turmalina, topaza, fluorita i rudnih minerala
(kasiterit, volframit, beril, molibdenit, Li-liskuni). Najveći deo grajzena formiranje u
apikalnim deloviraa matičnih granitskih masiva i u njihovim neposrednim krovinskim
alumosilikatnim stenama; rede se oni formiraju i među bazičnim i karbonatnim
krovinskim stenama. Zbog toga se grajzeni formirani u različitim stenama odlikuju
zonalnom građom i specifičnim nizom svojih mineralnih facija. Grajzeni se stvaraju
kakp u aktivnim magmatskim stenama (endograjzen) tako i u njihovim krovinskim
stenama (egzograjzen). Grajzenska ležišta imaju oblikštokova - formiranih pri masov-
noj metasomatozi, zatim štokverka i žica. U ovim ležištima često se javljaju bogate i
obično kompleksne rude, ali su rezerve njihove retko kad od većeg značaja. Iz
grajzenskih ležišta dobijaju se kalaj, volfram, litijum, berilijum, molibden, fluorit,
hrizoberil, smaragd i druge sirovine.

-58-
B. Vakaniac______________________________________Uslovi obrazovanja NMS

5. SKARNOVII SKARNOIDI
Na kontaktu plutonskih i okolnih stena toplota intruzije i hidrotermalni
rastvori dovode do obrazovanja kontaktno-metasomatskih (skarnovskih) ležišta
berila, minerala bora, volastonita, pirita, apatita, grafita, azbesta i talka.
Intruzije zagrevaju stene krovine na rastojanju od oko 200 m do temperature
od 600 °C u toku nekoliko desetina hiljada godina. Zbog toga se glinci preobražavaju
u komite, peščari u kvarcite, a krečnjaci u mermere. Isparljive komponente magme
dovode do formiranja kontaktno-metasomatskih ležišta na malim dubinama (300
-2.500 m ispod zemljine površine - prema podacima različitih autora), gde je
litostatički pritisak manji od pritiska volatila.
Smatra se da se kontaktno-metasomatska ležišta obrazuju u temperaturnom
intervali 800-50 °C. Lokalizacija takvih ležišta kontrolisana je tektonskim defor-
macijama na kontaktu intruzija i okolnih stena. Rudna tela najčešće imaju nepravilni
oblik, a njihova ukupna dužina ne prelazi jednu desetinu obima intruzije.
Saglasno infiltraciono-difuznoj teoriji D.S. Koržinskog(1955) obrazovanje kon-
taktno-metasomatskih ležišta povezano je sa bimetasomatozom. Pod dejstvom
toplote i hidrotermalnih rastvora komponente intruzije i okolnih stena prelaze u
rastvor. Reakcija razmene između rastvora i minerala vrši se sa obe strane kontakta,
a novostvoreni minerali sadrže u sebi kako komponente intruzivne tako i okolne stene.
Ukoliko se razmena komponenti ne vrši i u zonu kontakta ne privode materije
- tada se formiraju tzv. skarnoidi (D.S. Koržinskij, 1955), kao što su, na primer,
volastonitski skarnoidi. Ove stene prekristalisavaju samo pod dejstvom toplote in-
truzije.

6. HroROTERMALNA LEŽIŠTA
Hidrotermalni rastvori stvaraju se na različite načine:
1. Oni mogu imati juvenilno poreklo, tj. obrazuju se pri diferencijaciji kisele i
srednjokisele magme u zemljinoj kori u skladu sa reakcionim nizom Bovena (Bovven),
ili bazične i bez kiseonika magme ispod zemljine kore saglasno principu Fenera
(Fenner). U poslednjem slučaju postepeno se formiraju sve bazičniji diferencijati. U
blizini zemljine površine iz 1 km granitske magme oslobađa se do 0,2 km3 vode, dok
se iz bazaltoidne magme u. dubini oslobađa znatno manja njena količina.
2. Hidrotermalni rastvori stvaraju se, takođe, procesima ultrametamorfizma,
koji dovode do oslobađanja OH iz minerala na malim dubinama pri intenzivnom
regionalnom metamorfizmu pod dejstvom visokih temperatura i pritisaka (sadržaj
vode obično ne prelazi 1-2 % mase stene). Metamorfne vode se nalaze na čelu fronta
metamorfizma i dovode do hidrotermalnih promena ili garnitizacije stena.

-59-
Uglovi obrazovanja NMS______________________________________B. Vakamac

3. Hidrotermalni rastvori se obrazuju pri dehidrataciji subdukovanih frag

menata litosfernih ploča.
4. Hidrotermalni rastvori nastaju kao rezultat oslobađanja, migriranja i kon-
centrisanja pornih voda sedimentnih stena pri dijagenezi i epimetamorfizmu; porne
vode mogu sačinjavati do 30 % mase stene.
5. Hidrotermalni rastvori formiraju se, takođe, kao rezultat infiltriranja atmos
ferskih (vadoznih) voda i njihovim cirkulisanjem u dubini.
Korisni elementi u hidrotermalnim rastvorima potiču iz: (1) magme, ili okolnih
matičnih stena iz kojih su intenzivno izluženi; (2) ili iz dubine, ili rede (3) iz plićih niže
temperaturnih zona (lateralno-sekreciona hipoteza); u poslednjem slučaju rude se
stvaraju od komponenti okolnih stena.
Obogaćivanje hidro termalnih rastvora sa elementima izluženim iz stena na
dubini je svakako moguće, ali deponovanje njihovo u okolnim ispucalimstenama malo
je verovatno. Poznate su žice sa različitim rudnim mineralima u jednom kompleksu
stena i, nasuprot, egzistiranje jedne žice koja preseca nekoliko tipova stena bez bilo
kakvih izmena svog mineralnog sastava, Sto opovrgava generalnu valjanost ove teorij e.
Analogna interpretacija data je i u hipotezi Šnajderhena (SchneiderhOhn) o
regenerisanim ležištima. Ova hipoteza dopušta obrazovanje ležišta na nekoj velikoj
teritoriji tokom jednog orogenog stadijuma; u Evroaziji, na primer, samo u hercinskoj
orogenezi. Tokom kasnijih orogenih stadijuma hidrotermalni rastvori rastvaraju
minerale i prenose ih iz dubina u pliće strukturne nivoe, gde se oni ponovo deponuju.
Ova hipoteza je primenljiva samo kod pojedinačnih slučajeva, ali njenu opštu val-
janost opovrgavaju, na primer, različiti odnosi stabilnih izotopa u mineralima iz
različitih strukturnih nivoa.
Teorija magmatske geneze hidrotermalnih ležišta zasniva se na postepenom
obogaćivanju diferencijata sa lakoisparljivim sastojcima (uglavnom sa S, Cl, F, B) i
metalima koji nisu ušli u kristalnu rešetku petrogenih minerala* kao i na genetskim
(hemijskim), prostornim i vremenskim odnosima između hidrotermalnih ležišta i
susednih magmatita. Ležišta NMS ispoljavaju, isto kao i metalična, zonalni raspored
minerala oko matične intruzije (npr. kvare - fluorit - barit).
Vodu i korisne komponente hidrotermalni rastvori uzimaju u različitim od-
nosima iz različitih izvora - ispod kore, iz magmatskog, metamorfnog, dijagenetskog
i atmosferskog izvora. Uticaj meteornih voda na obrazovanje hidrotermalnih rastvora
(što se do nedavno poricalo) dokazano je, na primer, pronalaskom organske materije
(aminokiselina i nitrida) u W51sendorfu (kod Regensburga, SRN) u svetio- do tam-
notrakastim fluoritima, koje tamo nazivaju smrdljivim špatom (Stinkspathen).
Mobilizacija i migracija OH tokom metamorfizma kakav je, na primer, onaj na
kontaktu filosilikatnih kristalastih škriljaca (tj. sa mineralima koji sadrže OH) i
ultrabazita dokazuje serpentinizaciju poslednjih (Z. Pouba, 1971). A kristalasti
škriljci, osiromašeni sa OH zbog serpentinizacije ultrabazita, zadobili su karakter
granulita.

-60-
B. Vakaniac Uslovi obrazovanja NMS
 Hidrotermalni rastvori predstavljaju koloidne, prave, ili, najverovatnije,
kompleksne jonske i molekularne rastvore. Posle raspada lakorastvorljivih kompleksa
(npr.tiosulfata) uslaborastvorljivejonedolazi do njihovog deponovanja.Premeštanje
i razlaganje kompleksa, kao i deponovanje minerala predstavlja rezultat izmena Eh,
pH ili parcijalnog pritiska CO2. Elementi se prenose pretežno u vidu hlorida, bikar-
bonata ili sulfata. U dubini rastvori su uglavnomkiseli, kasnije oni postaju alkalni.
Korisne komponente deponuju se iz hidrotermalnih rastvora prema redosledu
koji je određen rastvorljivošću minerala i opadanjem temperature i pritiska. Hipoter-
malna ležišta se obrazuju u temperaturnom intervalu 500-300 °C i na dubini 4-1 km;
mezotermalna ležišta na 300-200 °C i dubini oko 2 km, a epitermalna ležišta na 200-50
°C i dubini oko 1 km. Temperatura stvaranja hidrotermalnih minerala (tabela 9)
Tabela 9. Geološki termometri (V.LSmimov, 1965)
Temperatura, °C Mineral Karakter procesa

1.890 Forsterit Tačka topljenja

1.713 Kristobalit Tačka topljenja
1.600 Silimanit -*■ mulit + SiO2 Temperatura raspada
1.470 Tridimit -* kristobalit Temperatura faznog prelaza
1.400 Andaluzit -* mulit + SiO2 Temperatura raspada
1.200 Silimanit -* mulit + SiO2 Temperatura raspada
1.100 Tremolit, albit Temperatura topljenja

950 Kalcit -*■ CO2 + CaO (O,l MPa) Temperatura disocijacije

870 a-kvarc -* tridimit Temperatura faznog prelaza

685 Pirit -* pirotin + S (0,1 MPa) Disocijacija

573 a-kvarc -*/J-kvarc Temperatura faznog prelaza

481 Liskun Iščezavanje pleohroničnih

oreola

450 Markasit -»■ pirit Temperatura faznog prelaza

410 Aragonit -»■ kaldt Temperatura faznog prelaza

400-500 Obrazovanje Ca-silikata -
300 Čađavac Gubljenje boje

268 Karnalit Preobražaj u silvin

265 Boracit rombični -♦ teseralni Temperatura faznog prelaza

175 Fluorit Gubljenje boje

130 Getit Temperatura topljenja

119 Samorodni sumpor Temperatura topljenja

može se približno odrediti prema sledećim parametrima: temperature topljenja, koja

definiše gornju graničnu temperaturu stvaranja; temperature disocijacije karbonata i
sulfida (ona raste sa porastom pritiska); polimorfne transformacije minerala (npr.

-61-
Uslovi obrazovanja NMS______________________________________B, Vakaniac

a-kvarc -» /?-kvarc -> tridimit -* kristobalit); raspada čvrstih rastvora; temperature

prekristalizacije;mineralne parageneze (npr. u sistemu Al2O3-SiO2-H2O kaolinil
iščezava na temperaturi preko 400 °C, montmorilonit na 430 °C, a pirofilit i dijaspor
se stvaraju iznad 300 °C - pri čemu poslednji nestaje na 430 °C, kada se obrazuju
silimanit, andaluzit i disten); promene fizičkih svojstava minerala (npr. obezbojavanje
fluorita na 175 C°); habitusa kristala (npr. berila, apatita, kvarca, kalcita, fluorita
-N.P. Ermakov, 1950); temperature hidrotermalne sinteze.
Uticaj temperature i pH na genezu nekih hidrotermalnih minerala može se
izučavati na osnovi tempertura homogenizacije gasno-tečnih inkluzija matičnih
rastvora u porama minerala (tj. prema temperaturi na kojoj gasni mehurić iščezava, a
gas se rastvara u fluidu); temperatura dekripitacije mineralnog praha (tj. temperature
raspucavanja fragmenata izazvanog pritiskom gasne i tečne faze zarobljenih u
mineralu); sadržaja pratećih elemenata u mineralu (npr. raspodele albitske kom-
ponente između K-feldspata i plagioklasa - /. Ingerson, 1959); odnosa izotopa 16O :
O (npr. za razlikovanje dijagenetskih i hidrotermalnih dolomita).
Iz hidrotermalnih rastvora minerali se deponuju kao rezultat: 1. reakcija
razmene između rastvora i okolnih stena, ili između rastvora i podzemnih voda; 2.
promene vrednosti pH ili Eh; 3. pada temperature; 4. filtracionog efekta u
polupropustljivim stenama; 5. adsorpcije, apsorpcije i hemijske sorpcije; 6. promene
pritiska.
Redosled deponovanja minerala, koji određuje temperatura, često je narušen
zbog, na primer, uticaja lokalnog (relativnog) gradijenta pritiska (tj. naglog pada
pritiska pri obrazovanju rudnih žica u sistemima pukotina povezanim sa razlomima
koji komuniciraju sa zemljinom površinom - S.N. Ivanov, 1970). Ovaj proces se,
takođe, može prekinuti kada se hidrotermalni rastvori izlivaju na dnu mora (minerali
se deponuju tada u hladnoj alkalnoj morskoj vodi, koja neutrališe vrele kisele
rudonosne rastvore), ili pri prolazu rastvora kroz hemijski aktivne stene (npr. kar-
bonatne) koje uslovljavaju deponovanje komponenti iz rastvora na većoj dubini od
one koja odgovara rastvorljivosti minerala, temperaturi i pritisku. Ako hidrotermalni
rastvori izbegnu sve te zamke, tada se minerali deponuju u singenetskim porama i
intersticijama površina slojevitosti, u malim šupljinama efuzivnih stena, ili u
epigenetskim šupljinama nastalih rastvaranjem (npr. solvatnom apozicijom - V.
Hanuš, 1963), a, takođe, promenama zapremine stena i minerala pri njihovoj prekris
-talizaciji (npr. gips -> anhidrit; arsenopirit -> skorodit). Hidrotermalni minerali često
se deponuju u šupljinama tektonskog porekla, na primer, u skrivenim šupljinama
između nabranih slojeva, u brečiziranim i ispucalim stenama, ili u rasednim defor-
macijama.
Metasomatska ležišta obrazuju se zamenjivanjem petrogenih minerala (npr.
karbonata, piroklastita) mineralima koji se deponuju iz rastvora (npr. fluoritom).
Metasomatski karakter ležišta raspoznaje se na osnovi sledećih oznaka: 1. nepravil-
nom obliku; 2. prisustvu relikata neizmenjenih stena, čiji se teksturni elementi pro-
dužavaju u okolne stene; 3. prisustvu reliktnih minerala primarnih stena; 4.

-62-
B. Vakanjac______________________________________Uslovi obrazovanja

kopiranjem strukturnih elemenata primarne stene od strane metasomatskog tela; 5.

odsustvom druza, četkastih i ćelijastih struktura. Količina minerala u pojedinim
metasomatskim zonama određuje se prema Gibsovom (Gibbs) pravilu faza. Pok-
retljivost Ca i SiO2 raste sa opadanjem temperature, zato su kalcit i kvare poslednji
metasomatski minerali. Pri selektivnoj metasomatozi neki slojevi stenskog kompleksa
u odnosu na druge imaju prednost, verovatno zbog topomineralnih efekata, ili veće
poroznosti pojedinih nivoa, ili zbog nepropustljivosti slojeva u povlati minera-
lizovanog horizonta. U saglasnosti sa mineralnim sastavom metasomatita razlikuje se
alkalna metasomatoza (albitizacija: plagioklas + biotit -* muskovit + sericit),
silicijska metasomatoza (kornit, sekundarni kvarcit, džasperoidi i si. stene), argilitska
metasomatoza (dikit nastaje u kiselim, a montmorilonit u alkalnim sredinama),
karbonatna metasomatoza (Ca, Mg, Mn, Fe) i magnezijska metasomatoza (obrazova-
nje hrizotila i masivnog magnezita u ultrabazitima, a kasnije, takođe, u krečnjacima i
dolomitima).
Najčešće promene kod okolnih stena hidrotermalnih NMS predstavljene su
sericitizacijom, hloritizačijom, kaolinizacijom, silifikacijom, dolomitizacijom,
listvenitizacijom (preobražaj ultrabazita u karbonate Ca, Mg i Fe, talk i kvare),
talkitizacijom, alunitizacijom, fluoritizacijom, baritizacijom i piritizacijom.
Savremeni hidrotermalni rastvori koji izvini na površini Zemlje deponuju u
dovodnim kanalima i šupljinama okolnih stena jedinjenja Pb, Zn, Cu, Mo, As i drugih
metala (Kamčatka, Kurilska ostrva - SSSR), silicijske mase sa sulfidima Hg, Sb, As,
Cu i Pb (Steamboat Spring, Nevada - SAD), minerale Cu, Pb, Zn, Sb, Hg, As, Au, Ag
i drugih metala (Island, Novi Zeland). U okolini termalnih izvora sa temperaturom
44-58 °C u tri depresije na dnu Crvenog mora deponuje se mulj koji sadrži halkopirit,
sfalerit, pirit, barit i anhidrit.
Među hidrotermalnim NMS visokotemperaturnim pripadaju apatit, flogopit i
grafit; srednjotemperaturnim - barit, viterit, islandski kalcit, magnezit, dolomit, talk i
azbesti; niskotemperaturnim - vermikulit i kaolinit (koji u drugim ležištima
predstavljaju produkte kore raspadanja). Kvare, pirit i fluorit kristališu u širokom
temperaturnom intervalu, i to kvare na relativno višoj, a druga dva minerala uglavnom
na srednjoj temperaturi.

7. SUBLIMATI
Samorodni sumpor i sasolin deponuje se iz fumarola (vodena para, CO2, SO2,
N2, H3BO3) i solfatara (vodena para, H2S, SO2, CO2) u područjima sa aktivnim ili
nedavno ugašenim vulkanizmom.
Sumpor se privodi ka površini Zemlje u vidu H2S, SO2 i S2 (gasovi); on se,
zatim, na zidovima vulkanskih kanala i kratera deponuje, i to ili putem kristalizacije
neposredno iz gasova, ili kao rezultat reakcije: 2H2S + SO2 = 2H2O + 3S i 2H2S +
O2 = 2H2O + 2S + 527,5 kJ. U oba ova slučaja višak H2S štiti novostvoreni sumpor

-63-
Uslovi obrazovanja NMS B.Vakanjac

od atmosferskog kiseonika i, sledstveno, od oksidacije. Vulkanske stene se često

metasomatski prerađuju pod dejstvom hidrotermalnih rastvora koji sadrže H2S i S1O2
u gasnom stanju. Ako ovi hidrotermalni rastvori izviru na dnu kraterskih jezera tada
će se formirati solfatarno-sedimentna ležišta samorodnog sumpora. Sumporni slivovi
("sumporne lave") iz vulkana nastaju usled topljenja sumpora sublimacionog ili
solfatarno-sedimentnog porekla iz tufova pod dejstvom vrelih vulkanskih gasova (npr.
vulkan Siretoko-Iosan na ostrvu Hokaido u Japanu).
Sasolin zajedno sa boratima amonijuma (larderelit i amonijum-borit)
depbnuju se iz fumarola i sofiona, pri tome 1 kg gasno-tečne faze poslednjih sadrži
0,3-0,5 g H3BO3.

8. LEŽIŠTA RASPADANJA
Procesi raspadanja su zajednički rezultat klimatskih, geomorfoloških i
hidroloških agenasa, tektonskih uslova i sastava matičnih stena. Svi se ti faktori mogu
svesti na efekat brzine infiltriranja i hemizma podzemnih voda u odnosu na hemizam
matičnih stena.
Raspadanje je za čovečanstvo najvažniji geološki proces, jer on obezbeđuje
privođenje mineralnih hranljivih materija u zemljište, a doprinosi i obrazovanju uglja
i nafte. Procesi raspadanja uslovljavaju, takođe, stvaranje kaolina, laterita, boksita,
magnezita, fosfata, nekih metaličnih (Ni, Mn, U) i niza sedimentnih ležišta. Migracija
pojedinih metala u koru raspadanja iznad ležišta omogućava izvođenje
metalometrijske prospekcije.
Raspadanje je složeni proces fizičkih i hemijskih izmena stenskih masa; one su
stvorene uglavnom na visokim temperaturama i pritiscima i sada se moraju
prilagođavati novim uslovima koji vladaju na zemljinoj površini. Stene, kao kom-
ponente litosfere, teže ka termodinamičkoj ravnoteži u novim fizičko-hemijskim
uslovima atmosfere, hidrosfere i, naročito, biosfere. Produkti osnovnih procesa
raspadanja - hidrolize (reakcija izmene komponenti stene sa vodom), oksidacije
(dejstvo O2, Fe3+, Mn4+, S6', S ), karbonatizacije i hidratacije - uglavnom su minerali
glina, oksidi i hidroksidi Fe, minerali boksita, rede karbonati (npr. siderit u kaolinskim
profilima kore raspadanja) i hidratisani minerali (npr. gips iz anhidrita). Na kontak-
tima minerala sa primarnom elektroprovodljivošću sekundarne izmene mogu se
obavljati čak i u redukcionim uslovima usled razlika u njihovim električnim poten-
cijalim (npr. raspadanje pirita na kontaktu sa grafitom).
Petrogeni minerali magmatskih stena raspadaju se uglavnom istim redosledom
kako su stvarani, tj. prema Bovenovoj (Bov/en) shemi (olivin i anortit kao prvi, a K-
feldspat, muskovit i kvare kao poslednji), u saglasnosti sa smanjivanjem energetskih
veza katjon - kiseonik. Mineralni sastav magmatskih stena kontroliše ne samo inten-
zitet raspadanja, nego i sastav njegovih produkata: nontronit se stvara u ultramfitima,
a kaolinit ili montmorilonit u kiselim magmatima; crveni "kaolin" nastaje na račun

-64-
B. Vakaniac Us lovi obrazovanja NMS
stena bogatih gvožđem, a beli kaolin po leukokratnim stenama (leukokratni graniti,
apliti, pegmatiti, arkoze).
Reakcije raspadanja vrše se na granici čvrste i tečne faze. Glavni izvor vode je
kiša. Zbog atmosferskog CO2 kišnica je slabo kisela (pH = 5,7 , a u vulkanskim
područjima i manje od 4).
Usled hidratacije i hidrolize petrogenih silikata, vrednost pH podzemnih voda
ima tendenciju porasta (pH abrazije ortoklasa je 8, bazičnih plagioklasa 10, a olivina
11). Porast alkalnosti podzemnih voda otežava njihovu filtraciju i obrazovanje CO2
pri raspadanju organske materije. U okolini korena biljaka javljaju se visoke kon-
centracije H+.
Oksidaciono-redukcioni potencijal (Eh) ima veliki uticaj na migracionu
sposobnost jona u hipergenim uslovima. Njegova veličina zavisi od prisustva O2 i
organske materije. Nivo podzemne vode predstavlja granicu između oksidacione i
redukcione sredine. Višak organske materije u zoni aeracije iznad nivoa podzemne
vode, takođe, može privremeno na pojedinim mestima stvoriti redukcione uslove;
vrednost Eh se, zatim, menja i u toku godine.
Raspadanje stena na površini Zemlje vršeno je i u prošlim geološkim periodima
i tada su stvorene debele (do 100 m i više) stare kore raspadanja.
 Brzina izluživan-
ja jona pri raspadanju
9 -TiO 2 iFelOHd
zavisi od pH (si. 8), Eh
(utiče uglavnom na po-

I
- / AI2O3 našanje Fe i Ti, koji su u

1'
oksidacionoj sredini

'
o AI2O3 Ca(OH)2 stabilni), odnosa pH/Eh
> 5
(si. 9), stepena vezivan-

1 ja K-jona od strane
r4 —-< CaC04
o V > minerala glina, reakcije
2. FelOH L SiO2
sa organskom materi-
3
™2
\
—— .-------\
T?(OH)2\
y \
\ jom i jonskog poten-
i i
\i i \x i V i i i \
cijala elemenata (si. 10).

3 4 5 7 Generalno, al-
8 9 10 11 12 13
p kalne zemlje su migra-
H bilnije od alkalija; Ca je
pokretljiviji od Mg, a
SI. 8. Rastvorljivost oksida i hidroksida u zavisnosti od
Na od K (koji ulazi u
veličine pH u sistemu (F.C. Longhnan, 1969).
međuslojne prostore
novostvorenih minerala glina); Fe i Al su slabo pokretni elementi.
Najvažniji proces raspadanja je reakcija cirkulišućih podzemnih voda sa
mineralima matičnih stena; ako rastvor zadobije isti sastav kao mineral koji je
-65-
Uslovi obrazovanja B. Vakanfac
rastvoren, on se naziva kongruentnim (npr. pri rastvaranju halita). Pri in-
kongruentnom rastvaranju sastav rastvora se razlikuje od minerala koji se rastava ra
(npr. pri rastvaranju kaolinita obrazuje se rastvor sa višim odnosom Si/Al od onog u
ishodnom kaolinitu, a zaostala čvrsta faza obogaćuje se sa Al, što dovodi do formiranja

7, 8,0
0 1 " s a I In I t e t >200°^
hemati t kalcit

hematit gips
1 imonl t
1 lm on i t anhidriI
o k s i d i Mn
silicija oksidi Mn
0,1 \VN h a l l t dol

t a in o z i t om it
1 t d.
i a m oz i t
kelcit
fosfori! foi f o r 1 t
silicija

0,0
U
Sv.
G r a n i c a £ organ s ke m a t e r i j e (Eh*O)
kalcit samozlt

X org ens ka f o s f o r It

a ma te r i | a si l i c l j «
«_ hemat i t
limonlt "illlnll«! > 200%«
>~
00 glaukonlt gips
š am oz i t N.
f treset c 8 i d er i t X \ ok sl di Mn anhid ri t
(0 glaukonit u hallt
> rodohroilt I dolomit
Eh a
(0 organska materija 8 organi ka mat« r i-i»
1 11 ci j a
- f o s f o r i t (0
kalcit primarne
jak

kale i t\fi
koncentracije organska >
09 urana c materija
sl d er i t
>u
4> rodohrozl t " s a 1 i n 1 t « t > 200°(x
fosfor i t g ip s
(0 gl aukonl t
[—-^i/?*/—*^——^ U
anhi d r i t
ha l i t
• ■ao organ ska
m a t e r i j.a
3 . ~^*^^^^^ ^* ^^**
organska materija
—■^^_^^
C
BJ
dolom 1 t

t re set f o s f o r It O
piri t p i r 1 t
silicija
kalcit
organska
»al i ni t a t >200°/<x>
•0,3 rodohrozit • mate r i j a
labandin
kalcit primarne pirit 0IPS o an
koncentraci|e hidrlt r
fo sf o r i t
urana a l a ba n d ln (?) ha1it
primarni sulfidi organska mat«.
n1ri1
p I ri i
teikih metala

SL 9. Obrazovanje najčešćih egzogenih mineralnih asocijacija u zavisnosti odpHi Eh

sredine (W.C. Krumbein, R.M. Garrels -1952).
hidroksida Al). Hemizam rastvora sada kontroliše ravnotežno stanje između njega i
novostvorene čvrste faze, a ne, kao u kongruentnom slučaju, rastvorljivost minerala.

-66-
B. Vakaniac Uslovi obrazovanja
NMS

U procesu raspadanja rastvaranje različitih oblika SiO2 daje kongruentni

rastvor, saglasno jednačini: SiO2 + 2H2O ^ H4S1O4. Razlika u rastvorljivosti opala
(1) i kvarca (2) proizilazi iz razlike konstantni ravnoteže (na 25 °C), koje su izračunate
iz te jednačine: (1) 2,0 x IO"3 i (2) 1,7 x IO"4. Rastvaranje amfoternog AI2O3 takođe
daje kongruentni rastvor sa Al(OH)^, A1(OH)2+, Al2(OH)!+ i A1(OH)4~ koji se
mogu polimerizovati. Rastvorljivost aluminijuma jako raste u organskim kiselinama.
WA. Huang i W.D. Keller. (1972) utvrdili su da koncentracija Al prilikom rastvaranja
boksita iz Arkanzasa (SAD) u čistoj vodi iznosi 0,03 ppm, a 70-85 ppm u prisustvu

Kl ima V l a ž na U m e re na Tro ps ka
tro pska
OBALA SLONO- FRANCUSKA NOVA KALEO-
Rejon VE KOSTI DONIJA
Stene graniti graniti ultramafiti
10000- -
- O Ba I

3000 - 0 Ca

+. 2000- OCa
0 Mg 0 K
V) O 1 O Zn O Na
000-i O Sr
* ■ . - O Na 0 Sr
OSi O Cu
!

O K,Mn O Ca
0 Sr
0 Ni
^ 300- O Ba O Mg —
0) 200- 0 Cu O O Cu -
Co.Cr
.* 100- Q Sn O Li O O Pb O Mg
b Co O
ov K,R -
O Ga,V,Pb O Ti
O Ba.Cr O Si
O. 50-
40- O Fe O Al
OTi O Fe
co 20 - O Mn -
— O Mn
ta .* 0 Ni 2 Cr
10- -
w : O Ti Co :

5 -
4- -
3- O Fe
2- O Al -

!_ OAI

SL 10. Relativna pokretljivost elemenata pri raspadanju stena u umerenoj i tropskoj

klimi (prema Tardyu i Trescasesu, iz KH. Wolf-1975).

-67-
Uslovi obrazovanja NMS B. Vakanja^

organskih kiselina. Bez obzira na ovu činjenicu, aluminijum zaostaje u kori raspadnu-
tih stena pošto kompleksni anjoni OH", POi~* i SiO4~ uslovljavaju deponovanje
njegovih organo-kompleksa.
Silikati se rastvaraju inkongruentno. Nezasićene valence jona na površini
kristala alumosilikata dovode do stvaranja negativnog naelektrisanja. U vodenoj
sredini to naelektrisanje se uravnotežava pozitivnim nabojem polarizovanih molekula
vode, koji prema rastvoru okreću svoje negativno naelektrisane strane, privlačeći tako
druge molekule. Na taj način, na granici čvrste i tečne faze, formira se sloj uređenih
molekula vode; građa toga sloja je slična sa strukturom leda. Neki atomi kiseonika iz
kristalne rešetke u grupi Si - O - Si zamenjeni su hidroksilima iz rastvora, pošto je veza
Si - OH - Si termodinamički stabilnija od veze Si - O - Si.
Nadalje, veza O - H formira hidratisani sloj kristalne rešetke, zbog reakcije jona
vodonika (koji imaju mali precnik i visok električni naboj) sa jonima kiseonika. Usled
toga slabi veza između kiseonika i alkalija i počinje hidroliza. Taj proces dovodi do
skraćivanja alumosilikatne rešetke, pošto oslobađanje alkalija i zemnoalkalija zajedno
sa formiranjem veze Si - OH (hidroksilnih tetraedara) primorava aluminijum da pređe
iz tetraedarske koordinacije (u alumosilikatima) u oktaedarsku - koja je tipična za
minerale glina. Opštajednačina hidrolize silikata je: MSiAlOn + H+ + (OH)" ^ M+
+ OH' + /Si(OH)o-4/ + /A1(OH)6/S (A), ili (M, H) A^SiAl'On (B) + A1(OH)3; gde
su: (A) - relikti silikatne rešetke, (B) - mineral glina ili zeolita, M - katjon metala, Al
između Si i O zamenjuje Si u tetraedarskoj koordinaciji, eksponenti o i t - oktaedarska
i tetraedarska koordinacija.
U procesu kaolinizacije razlaganje feldspata se vrši prema jednačini: 2NaAl-
Si3Os + 2CO2 + IIH2O = Al2Si2O5(OH)4 = 2Na+ + 2HCO3 + 4H4SiO4.
Važna uloga koju ima brzina infiltracije podzemnih voda, kroz profil kore
raspadanja na karakter minerala koji se stvara, proizilazi iz sledećih jednačina:
1. Velika brzina infiltracije vode:
H+ + 2NaAlSi3Os (albit) + 9H2O -* A1(OH)3 (gibsit) + Na + + 3H4SiO4 x
voda;
2. Mala brzina infiltracije vode uz porast koncentracije H4SiO4:
2H+ + 2NaAlSi3O8 (albit) + H2O -* Al2Si2Os(OH)4 (kaolinit) + 2Na +; ili
pri dejstvu CO2 na K-feldspat: 4KAlSi3Os + 22H2O + 4CO2 = 4K+ + Al2Si2O5
(OH)4 + 8H4SiO4 +4HCOJ
3. Veoma mala brzina infiltracije vode (alkalije ne migriraju):
Mg2"1" + 3NaAlSi3O8 + 4H2O -* 2Nao)5Ali,5Mgo,5Si40io(OH)2 (montmori-
lonit) + 2Na+ + H4SiO4Xvoda.
Prilikom raspadanja pod dejstvom atmosferilija autigeni (novostvoreni)
minerali nastaju iz pravih ili koloidnih rastvora koji sadrže produkte razlaganja

-68-
 Vakaniac ______________ Uslovi obrazovanja NMS

alumosilikata. Amorfni alofan obrazuje loptaste koncentracije, koje starenjem

zadobijaju uređenu strukturu. Pri niskom odnosu Al/Si i visokim vrednostima pH
stvaraju se troslojni silikati (npr. ilit); u suprotnim uslovima formira se dvoslojni
kaolinit uz prisustvo kristalizacionih klica sa strukturom gibsita. Preduslov za
stvaranje kaolinita su niska koncentracija K+, visoki stepen izluživanja Ca2+, Mg2+, K+,
Fe (većinom nastalog redukcijom Fe 3+ organskom materijom), delimično SiO2 i
prisustvo H+ (pH = 4-5), CO2 i Eh+. Ovi uslovi ispoljeni su u područjima gde
atmosferske padavine preovlađuju nad isparavanjem (oko 1.000 mm godišnje) i gde
reljef i struktura matičnih stena potpomažu cirkulaciju podzemnih voda. Montmori-
lonit nastaje kada Mg2+, Ca2+, Fe2 i Na+ preovlađuju nad K+, kada SiO2 ima više od
AI2O3 i kada isparavanje prevazilazi nad padavinama, uz slabo izluživanje koje
obezbeđuje alkalnu sredinu. Montmorilonit se obrazuje uglavnom na račun silikatnih
stena koje imaju veliku specifičnu površinu (vulkanski pepeli). Visoki sadržaji Mg2"1",
Ca2+, K+ i H+, kao i niski odnos Al/Si, su neophodni za obrazovanje ilita. Ovakvi
uslovi egzistiraju u sredinama sa umerenom količinom padavina i srednjom brzinom
infiltracije podzemnih voda.
Na kraju, treba istaći uticaj geoloških faktora, pošto oni kontrolišu brzinu
filtracije i hemizam podzemnih voda, čije je dejstvo na stene različitog sastava upravo
razmotreno. Ovi faktori obuhvataju klimu, geomorfologiju (koja utiče na hidrogeo-
loški režim) i tektonske uslove (koji kontrolišu eroziju).
Klimatski uslovi, tj. količina padavina i temperatura, određuju karakter
vegetacije. U aridnoj klimi rastvorljive komponente se akumuliraju, a male količine
organske materije se lako oksidišu, dok je nivo podzemne vode duboko ispod površine
terena. Isparavanje vode ovde prevazilazi padavine, a podzemne vode cirkulišu
polagano, pa zato fizičko raspadanje (insolacija, kristalizacija soli i si.) preovlađuje
nad hemijskim. U alkalnim sredinama (pH = 7,5-9,5) akumulira se Si, ponekad uvidu
silicijskih kora, koje se nazivaju silkret (analogni lateritu i kaličeu), i obrazuje se
montmorilonit, ilit, vermikulit, hlorit i minerali sa mešano-slojevitom strukturom.
U humidnim područjima, gde padavine preovlađuju nad isparavanjem, visoki
nivo podzemnih voda uslovljava brzo odnošenje rastvorenih materija u pretežno
redukcionoj (ispod nivoa podzemnih voda) i kiseloj (pH = 3,5-6,5) sredini. Kod
procesa alitizacije (si. 11), prilikom smenjivanja sušnih i kišnih godišnjih doba (uz
istovremeno variranje pH preko 7 - što potpomaže odstranjivanje SiO2, i ispod 7 - što
uslovljava transport Fe3* u lateritsku koru) u područjima savana obrazuje se gibsit ili
bemit i oksidi gvozda. U domenu kore raspadanja prvo se stvara hidrogetit, koji se
zatim dehidratiše u getit; ukoliko erozija raskrije gvožđeviti horizont zemljišta getit
prelazi u hematit, i on tada postaje površinska lateritska kora. U tropskim džunglama
ili u humidnim skoro večno zelenim šumama kaolinizacija, zbog neprekidnog
odnošenja alkalija, zemnoalkalija, Fe2+ i dela SiO2, dovodi u stalno kiselom pH do
stvaranja kaolinita ili halojzita i hidratisanih oksida gvozda. Za formiranje kaolinskog
ili lateritskog profila kore raspadanja u humidnim područjima odlučujući značaj ima
hidrodinamički režim; on sa svoje strane odražava raspodelu padavina u toku godine
i geomorfološke karakteristike područja. Na slikama 12, 13 i 14 - ilustrovana je

-69-
Uslovi obrazovanja NMS

zavisnost mineralnog sastava produkata raspadanja od klime (uglavnom od tempera-

ture). Ta korelacija pokazuje da karakter produkata raspadanja zavisi od njihovog
mesta u profilu: procesi kaolinizadje ispoljeni su na značajnoj dubini lateritskog
profila, a sericitizacija se vrši na još većim dubinama. Sa tog aspekta kaolin predstavlja
jedan nedovršen laterit, koji je krajnji član u nizu produkata raspadanja u uslovima
zemljine površine.
 0
\ /

\
1 _\

bsit
2

VA
E ^_bemi
«f
3
c

5 u «

r
1_ r-

6 aolinit
kva
SL 11. Mineralni sastav kore raspadanja na glinovitim škriljcima; ležište Weipa u
Australiji (L.R Grubb,1971).
 Srednja godišnja količina SL IZ Zavisnost obrazovanja
padavina,cm 0 25
50 75 100 150 200 minerala glina u sedimentima i
zemljištu od klime (prema
Bušinskom, iz M. Kužvart
-1965b; modifikovano); 1 -
zona gipsnih i sonih
sedimenata (solončak); 2 -
zona karbonat-nogzemljišta
bez soli (solonec); 3 - zona
sedimenata sa hidrolis-
kunima, montmorilonitom i
bejdelitom (černozjom i pod-
zol); 4 - zona kaolinitskih glina
(mrko zemljište); 5 - zona
kaolinitskih glina i boksita
(tera-rosa i laterit); k • centar
stvaranja kaolina.
-70-
B. Vakaniac Uslovi obrazovanja NMS
 t ro pska
šumska zona
> 3000 mm

zemljište potupusti-
300O
t a j g e i podzo- nja i pust-
c 2700 la inja
b
2100
«' 1800 isparenja
c 1500
- 1200 .....
% 900 •S
600
« 300

zona m i g r i r a n j a s vi h
kom p onent i
 zona i n t e n z i v n o g migri-
ranja svih komponenti

SI. 13. Klimatske zone i izdvojeni tipovi kora raspadanja (N.M. Strahov, 1962); 1
-sveza stena; 2 - zona detritusa, hemijski malo izmenjena; 3 - hidroliskun-
montmorilonit-bejdelitska zona; 4 - kaolinitska zona; 5 - okeri, AI2O3; 6 - laterit,
AI2O3.
KvifC Mufhovll Vermikulit Montmorllonil Kaolinit Gibsit
—«-KalljtM

(•llapat
N.mj.kl
K.lci|$ki
f«ld«(UI

Kvare Vermlkullt Montmorf Ion it Kaolinit Gibsit

Muskovlt —-
K a l i j»kl

t«ld*p«(
Nstrijskf
fflldcpat

Kvi r c UuCkovil Vermikulrt Montmor ifonit Kaolinit Gibsit

—w Kalijski

teld*p«l ;
Njirijcki 1
ftldtpai 1
(«tdtp'«t \

5/. 14. Zavisnost mineralnog sastava ostataka raspadanja granita od klimatskih

uslova (Y. Tardy, 1969); a - semiaridna klima; b - semihumidna klima; c - humidna
klima.

-71-
Uslovi obrazovanja NMS B. Vakaniac
 Vegetaciji pripada mnogostruka uloga u procesima površinskog raspadanja.
Pre svega ona utiče na migriranje površinskih i podzemnih voda; stvarajući kiselu
sredinu u blizini korena biljaka ona potpomaže raspadanje, a prodiranje korenja do
jedne te iste dubine utiče na Eh sredine. Razlaganjem ostataka biljaka nastaje humus
(brzo razlaganje celuloze uslovljava obogaćivanje ostataka ligninom, a pri njihovoj
depolimerizaciji zbog oksidacije dolazi do stvaranja humusnih kiselina). S jedne
strane, humus pozitivno utiče na mobilnost komponenti oslobođenih prilikom
raspadanja, ali, s druge strane, on sorpcijom može i da ih veže za sebe. Krajnji produkt
razlaganja humusa je CO2, koji snižava pH podzemnih voda. Zavisnost stvaranja i
razlaganja humusa od srednje godišnje temperature ilustrovana je na slici 15.
10 maksimal
ne

temperatu
re u
tropima
15 20 25 30 35 40 45 50 55
C
 SL 15. Zavisnost stvarnja, razaranja i akumutiranja biljne mase u tropskim
područjima od drenaznih uslova; u vlažnim šumama, u uslovima jakog izluživanja,
organska materija se raspada istom brzinom kojom se i stvara; u savanama, u
uslovima slabe drenaže, organska materija se sačuva i dugo utiče na procese
raspadanja (M. Gordon et al, 1958).
Geomorfološki uslovi utiču na odnos voda koje infiltriraju ka površinskom toku
i na brzinu njihovog protoka kroz stenske mase (u brdovitim područjima sa prašu-
mama, gde je ispoljen lateralni transport produkata raspadanja; vrši se kaolinitizacija,
dok u ravnicama sa savanama dolazi do lateritizacije).
Planinski reljef olakšava procese izluživanja, međutim, raspadnuti materijal ne
može se ovde akumulirati, jer se on zbog erozije i denudacije neprekidno odnosi. U
ravnicama i nizijama skuplja se voda koja sadrži produkte raspadanja, posebno
alkalije; ovde raste pH i obrazuju se montmoriloniti (crna zemljišta tropskih nizija).
Tektonski pokreti, takođe, doprinose razvoju kora raspadanja: ispucalost,
kataklaziranje, milonitizacija i filonitizacija omogućavaju da agensi raspadanja prodru
do većih dubina i na taj način olakšaju formiranje kore raspadanja - koja često pripada
linearno-izduženom tipu. Pored toga, sericit milonita i filonita, zbog svog ljuspastog
habitusa, ima veliku površinu koja je pogodnija za reakcije sa agensima raspadanja
nego neraspadnuti feldspat. Tektonsko izdizanje blokova pokrivenih sa korom
raspadanja ima negativno dejstvo, jer se taj materijal lako podvrgava eroziji. U
spuštenim blokovima kora raspadanja se može očuvati pod pokrovom mlađih
sedimentnih ili vulkanskih stena.

-72-
B. Vakanjac Uslovi obrazovanja NMS

Periodi dugotrajne tektonske stabilnosti, bez transgresija i regresija, pogodni

su za razvoj moćnih kora raspadanja; međutim, male promene nivoa erozione baze,
uslovljene tektonskim pokretima, potpomažu napredovanju raspadanja u dubinu.
Debljina kore raspadanja direktno je proporcionalna dužini vremena raspadanja;
srednja brzina raspadanja iznosi 10 -100 m za milion godina. Brzina raspadanja može
se tačno odrediti na primeru bazalta Havajskih ostrva; laterit je ovde obrazovan na
najstarijim bazaltima u severozapadnom delu arhipelaga, dok je na najmlađim bazal-
tima u jugoistočnom njegovom delu formirano samo mrko zemljište (si. 16). Razvoj
horizonata i podhorizonata u profilu kore raspadanja u zavisnosti od vremena,
geomorfoloških ciklusa i klime prikazan je na slici 17.
 Fe-Mg K a o I ini t

Materijal
I
t
izlužen
iz zemljišta

O, .

C3

—t—f—
\
minera li
Staklo Zeofiti
Bazaltske lave I tufovi
Feldspati
Sastav Izmene sastava -»-
zemljišta u razli-
čitim rejonima
5/. 16. Razvoj profila kore raspadanja u zavisnosti od vremena (D. Canol, J.C.
Hathway -1963).

-73-
Uslovi obrazovanja B. Vakaniac
 Klima tropska
hladna umerena subt
PovrSina šum« savane
ropska
mlada reliktna
raspa poćet. razvijena relikt. lateri tski
danja prelaznf razvijeni I II III IV
Stadijum
Podstad.
 junutarzortalni beli
•kaolini po stenama
ibezgvoždja

Shematski
profil kore
raspadanja

Vreme
SI 17. Uticaj klime (toplotne i hemijske energije) i geomorfologije (kmetske energije
podzemnih i površinskih voda) na razvoj kore raspadanja (M. Kužvart, 1968); 1
-matične stene; 2 - zona dezintegrisanih matičnih stena; 3 - zona hidroliskuna; 4 - zona
crvenog rezidualnog raspadnutog materijala (zona kaolinita i hidratisanih Fe-ok-
sida); posle odnašanja gvozda formira se zona belog kaolina, ponekad sa reliktima
zone 4 u bazi; 5 -pegavi horizont (zona kaolinita i hidratisanih oksida Fe iAl); 6
-lateritska kora (zona oksida Fe i Al); I-V - podstadijumi razvoja tropske kore
raspadanja: I -podstadijum homogenogcrvenogrezidualnogmaterijala raspadanja,
II -podstadijumpočetka koncentrisanja minerala Fe u horizontu B, III - podstadijum
konkrecija minerala Fe u horizontu B, IV - podstadijum permeabilne lateritske kore
u horizontu B, V - podstadijum impermeabilne površinske lateritske kore.

9.SEDIMENTNA LEŽIŠTA
Produkti površinskog raspadanja raspoređuju se pod dejstvom vetra, vode, leda
i gravitacije; ovi agensi obezbeđuju i prenos raspadnutog materijala.
Vazdušni transport ima važnu ulogu u aridnim područjima i, posebno, u
pogledu prenosa vulkanskog pepela na velika rastojanja. Godine 1947. pepeo iz
vulkana Hekla na Islandu bio je transportovan u zavisnosti od veličine čestica na
rastojanje od 3.800 km (veličine 0,006 mm), 820 km (0,03 mm) i 283 km (0,07 mm).
Vulkanska komponenta u sedimentima potpomaže stvaranje montmorilonita i razvoj
algi dijatomeja. Zrna peska veća od 1 mm prenose se vetrom po površini dina putem
saltacije; zbog takvog transporta ova zrna imaju matiranu površinu. Vetar sa brzinom
6,7-8,7 m/sek nosi zrna sa prečnikom od 0,25 mm, a onaj sa brzinom 9,8-11,4 m/sek
zrna sa prečnikom od 0,5 mm.

-74-
B. Vakanjac Uslovi obrazovanja NMS
 Transport ledom ispoljen je u prirodi znatno rede i vrši se veoma polagano:
alpijski dolinski glečeri kreću se sa brzinom 30-150 m/god., dok himalajski glečeri
dostižu i brzine 700-1.300 m/god. Materijal koji prenose lednici nije sortiran po
krupnoći.
 Najveći deo raspadnutog
<
N
I
4 _ o materijala prenosi se do mesta
)
9 deponovanja vodom u vidu zasićenih
c I ili nezasićenih rastvora, koloidnih
'—Z rastvora, mehaničkih disperznih sis-
Z tema (suspenzija), ili putem saltacije
(O—
co i kotrljanja po dnu vodenih tokova
— c
o> N
> (si. 18). Klastični materijal koga
prenose reke diferencira se zavisno
n od brzine toka vode (si. 19). Za pok-
N

Koloidni retanje zrna potrebna je veća brzina

rastvori vode od one za njegovo transpor-
tovanje. U toku selektivnog prenosa
Mehaničke
suspenzije zrna se diferenciraju i akumuliraju
S^< zavisno od svoje veličine, oblika i gus-
Valjanje tine. Ivice zrna se zaobljavaju, a
po dnu
veličina im se zbog habanja smanjuje.
f///S/S
1
Stepen zaobljenosti valutaka
je utoliko viši ukoliko je on pretrpeo
duži transport. Na rastojanju većem
SI. 18. Oblici prenosa osnovnih komponenti od 5 km od mesta pokretanja valuci
sedimenata u rekama (N.M. Strahov, 1962); 1 homogene stene zadobijaju loptast, a
-glinovite čestice; 2 -pesak i fragmenti stena; 3 škriljave stene elipsoidalan oblik.
-druge komponente. Transport stenskih i mineralnih frag-
menata u vodenim basenima vrši se
talasima, koji na otvorenom moru dostižu velike dubine (do 50-70 m). Ako talasi
udaraju u obalu pod kosim uglom oni tada prenose klastični materijal brzinom od oko
1 km/dan; ovaj materijal prenosi se u vidu suspenzije.
U specifičnim uslovima sedimentacije, na primer, pri frakcionoj sedimentaciji
(R.L. Bates, 1972), obrazuju se veoma čisti peščari, karbonati, dijatomiti, soli, trona
(Na2CO3 x NaHCO3 x 2H2O) i kaolinitske gline. Peskovi plaža duž obala
miogeosinklinala, koje su dugo vreme bile stabilne, mogu usled sortiranja sadržavati
do 98 % SiO2 ; to je, na primer, slučaj sa donjosilurskim peščarima Tuskarora u
Apalačima (SAD), koji, pri svojoj debljini od oko 130 m, pokrivaju teritoriju površine
više stotina km2. Srednjoordovički peščari St. Peter na istoku centralnog dela SAD
prosečno sadrže 97 % SiO2, pri svojoj stalnoj debljini od 25 m na površini od 500.000
km2.

-75-
Uslovi obrazovanja NMS B. Vakaninc
 Krečnjaci sa 98 %
CaCO3, takođe, nisu izu-
zetak (Columbus, Ohajo,
1000
SAD - srednji devon; Kone-
prusi, Ćehoslovačka - donji
devon). Dolomiti se često
javljaju u unutrašnjim de-
lovima sprudova; naslage
dolomita u ležištu Thorn-
ton, južno od Čikaga, sadrže
98,87 % karbonata, imaju
debljinu do 50 m i zauzi-
maju površinu prečnika 1, 6
km. Veoma čiste karbona-
tne stene stvorene su na ra-
o ooo o_ odo o nu)
2 88S 8 čun životnih procesa
Qqooo o"od organizama, koji su uzimali
o ooo Ve l i č i n a čestica, mm
SI. 19. Erozija, transporti sedimentacija čestica u zavis- ^ i M S iz morske vode u
nosti od njihove veUčine i brzine toka vode (prema "Slovima sličnim sa onim
ko i
Hjulstrčmu, izl Verhoogen etal, 1970); A - kriva na]- J egzistiraju danas na
manje brzine toka vode pri kojoj se eroduju sedimenti Bahamskim ostrvima; tj. u
određeneveličinezrnajB-krivabrzinetokavodepnkojoj PlitkoJ\ čist0J * topioj
morsko vodi
se deponuju sedimenti određene veličine zrna; šrafirano J daleko od
polje -položaj krive Apremapodacima različitih autora, peneplenizovanog kopna.
Na slici 20 prikazan je
doprinos pojedinih grupa morskih organizama u stvaranju karbonata tokom geološke
istorije Zemlje; a na slici 21 ilustrovana je povezanost formiranja karbonata i drugih
mineralnih tvorevina sa sedimentnim facijama.
Kamena so često izgrađuje ogromne naslage (u gornjem siluru države Nju-
Jorka, Ohaja i Mičigena u SAD njena masa iznosi 12.000 km 3, a u gornjem permu
zapadnog Teksasa i Novog Meksika u SAD 40.000 km3) sa vrlo malo (2-3 %) primesa
- uglavnom minerali glina i anhidrit. Naslage anhidrita (zajedno sa gipsom), takođe,
imaju ogromne razmere (u permskim sedimentima SAD 8.000 km 3). Primese
glinovitih škriljaca i dolomitičnih krečnjaka u anhidrit-gipsnim sočivima iznose
najviše do 5 %. Uzroci stvaranja tako velikih koncentracija evaporita razmatraju se u
11. poglavlju ove glave.
Za stvaranje velikih naslaga dijatomita neophodan je stalan prinos silicije,
verovatno u vidu vulkanskog pepela, kao i dovoljna količina nitrata i fosfata za bujan
razvoj ovih algi. Nitrati i fosfati predstavljaju postojane komponente u ciklusima živog
sveta i nije potreban naročito veliki njihov prinos, međutim, silicija se neprekidno
vezuje u ljušturama dijatomeja i zato je potreban njen stalan prinos. Najveća svetska
ležišta dijatomita poznata su u miocenskoj formaciji Monterej i pliocenskoj formaciji
Siskvok u blizini Lampoka (planine Sanat-Ines u Kaliforniji, SAD). Naslage

-76-
B. Vakanjac Uslovi obrazovanja NMS

dijatomita imaju ovde debljinu od 420 m, a sadržaj Si(>2 u pojedinim slojevima iznosi
100 %; dakle, prinos terigenog materijala u ovim sedimentacionim basenima bio je
minimalan.

. 200

-300

-400

■500

SI. 20. Stratigrafska uloga organizama koji stvaraju kalcitski (C) i aragonitski (A)
skelet (prema Lowenstamu, izG.V. Chilingar'etaL, 1967).

Mineral Facija
R D L LZ P PM DM

s i deri t ^■■■■■■■■■ —

SiO 2 1
* ^ I • ■ n

pir i t

a nk er i t
i

-----
! ' . ■
^
— _______
---------- I
k a l e it
i ^
SI. 21. Obrazovanje minerala u različitim sedimentnim facijama (prema Brovkovu,
iz G. V. Chilingar et al, 1967); R - rečno korito; D - delta; L - laguna; LZ - laguna sa
zalivom; S - nagib između lagune i plitkog mora; PM - plitko more; DM - duboko
more.

-11-
usiovi obrazovanja NMS______________________________________B. Vakanjac

Najveće ležište trone na svetu nalazi se u eocenskoj formaciji Grin-River u

jezeru Gošuti (Gosiute Lake), u Vajomingu - SAD; ovde se 75 x IO9 tona trone javlja
u 40 slojeva i zauzima površinu od 7.000 km 2. Takve džinovske koncentracije
natrijuma ne mogu se objasniti samo njegovim prinosom iz kore raspadanja susednih
granita; verovatno jedan deo natrijuma potiče iz vulkanskog stakla, kao i iz termalnih
izvora koji su ovde bili aktivni u toku eocena.
Velike rezerve i visok kvalitet kaolinitskih glina (kaolina) u gornjokrednoj
formaciji Taskaluza (Tuscaloosa Formation) u Južnoj Karolini (SAD) teško se može
objasniti samo pretaložavanjem i prepiranjem kaolinisanog kvarc-feldspatskog
materijala sa niskih aluvijalnih kupa u presušena rečna korita. Poznato je da se ovde
javljaju krupnozrni kososlojeviti fluvijalni peskovi, koji ukazuju na brzu sedimen-
taciju u nemirnim uslovima. Prema jednoj od hipoteza, ova ležišta kaolina su nastala
od vulkanskog pepela koji je donesen vetrom sa obala Meksičkog zaliva i iz područja
donjeg toka Misisipija; vulkanski pepeo je deponovan u dolinama i lagunama gde je,
prvo, preobražen u montmorilonit, a zatim, u kaolinit. Sa ovih pozicija objašnjava se
značajna debljina (do 13 m) i prostiranje (do 1,6 km u prečniku) kaolinskih sočiva,
kao i nizak sadržaj primesa (svega 6 % fragmenata kvarca i liskuna). Priroda je u ovom
slučaju stvorila bolji frakcionisani i šlemovani kaolin od onog koji se dobija u sav-
remenim hidrociklonima ili u taložnim basenima (zetlicki standardni kaolin Ia iz
Karlovih Vari u Čehoslovačkoj sadrži oko 90 % kaolinita).
Slične, izuzetno čiste, koncentracije mineralnih sirovina poznate su i u nanos-
nim ležištima, naročito u nanosima plaža - dijamant, monacit, silimanit, disten,
andaluzit, granati i korund. Bogati nanosi plaža formiraju se samo tamo gde se
peneplenizovane matične kristalastestene, u kojima su ovi minerali akcesorni sastojci,
podvrgavaju intenzivnom tropskom raspadanju. Ubrzo posle izdizanja kopna erozija
oslobađa stabilne akcesorije i one se rekama prenose na obalu mora; ovde se, usled
dejstva talasa, teški minerali koncentrišu na relativno malim područjima (npr. u
Brazilu, Sijera-Leoni, državi Karela u Indiji). Prilikom tonjenja kopna formiraju se
lateralni peščani grebeni, koji su obično Obogaćeni sa teškim mineralim (tzv. "crni
peskovi"). Ovde dejstvuju prirodne "gravitacione mašine za obogaćivanje", koje rade
na principu Arhimedovog zakona uz korišćenje korita za ispiranje.

10. DUAGENETSKA LEŽIŠTA

Obrazovanje sedimentnih ležišta NMS, kao i svih drugih sedimentnih stena,
kontrolišu prostorni i vremenski faktori. Prostorni faktori određuju tip sedimenta, a
njegovi osnovni parametri su: rastojanje od obale, morfologija morskog dna i
geohemijske barijere (si. 22). Vremenski faktor je od posebnog značaja kada
dijageneza protiče u promenljivim uslovima.

-78-
B. Vakaniac Uslovi obrazovanja NMS
 Dijageneza (prelaz
nevezanog sedimenta u
čvrstu stenu, koji obuhvata
sve procese između sedi-
mentacije i metamorfizma)2
predstavlja u stvari reago-
vanje sedimenta na fizičko-
hemijske uslove sredine
taloženja (pH, Eh, pritisak,
temperatura, koncentracija
anjona i katjona - tabela 10,
si. 23 i 24).
Tokom dijageneze u
morskoj sredini vrše se
sledeći procesi: halmiroliza,
oksidacija ili redukcija,
hidratacija ili dehidratacija,
SI. 22. Zonalnost formiranja neominerala u savremenim pojave prirodne hromato-
i starim morima (prema Strahovit, iz G. Larsen, G.V. grafije, dolomitizacija, de-
Chilingar - 1967); A - zona zamućenja finozrnog dolomitizacija, silifikacija,
materijala; B - oblast strujanja cirkularnog tipa; C-D fosfatizacija i sideritizacija
-površinska zona talasanja i strujanja pod dejstvom (G. Larsen, G.V. Chilingar
vetra; E - zona veoma slabog morskog strujanja; 1 -1967).
-peskovi; 2 - alevroliti; 3 - peliti; 4 - CaCOi (ooliti); 5 a) Halmiroliza ("po-
-biogeni i hemogeni taloži CaCOs; 6 - dijagenetski dvodno raspadanje", t j .
CaCO?, (bakterijski); 7 - različiti tipovi dijagenetskog reakcija između sedimenta i
dolomita; 8 - FeiO?,, oksidi Mn iAhO% 9 - leptohloriti; morske vode) dovodi do
10 - glaukonit; 11 - karbonati Fe i Mn (u muljevima bez obrazovanja glaukonita,
CaCO?, ili sa njegovim niskim sadržajem); 12- sulfidi Fe, filipsita i minerala glina.
Mn (Cu itd) u muljevima sa visokim sadržajem CaCOj; Glaukonit se stvara na
13 - SiO2 biogenogporekla; 14 -primarni i dijagenetski dubinama 15-150 m od
fosforiti; 15 - minerali koji se deponuju neposredno iz minerala glina, liskuna i
morske vode; 16 -dijagenetski minerali; 17 - delimično feldspata polaganom hidra-
primarni, delimično dijagenetski minerali tacijom i razmenom katjona
pri pH oko 8. Filipsit (Ca-K
2 U ovako širokom smislu tretira se dijageneza u zapadnoj, anglosaksonskoj, literaturi; drugi,
uglavnom ruski, litolozi ograničavaju dijagenezu na prve momente preobražaja sedimenata,
tj. prelaz u sedimentnu stenu, izdvajajući, zatim, kasnije preobražaje same stene u zasebne
stadijume: katageneze i metageneze (ili rani metamorfizam); tj. izdvaja se rana i kasna
dijageneza. Još 1922. goĆLmeAJE.Fersman, u cilju definisanja procesa i stadijuma litogeneze,
uveo je u geohemiju sledeće termine: singeneza - obrazovanje sedimenata, dijageneza
-izmena sedimenata, katageneza - menjanje sedimentne stene sve do njenog dubokog
preobražaja: metamorfoze ili hipergeneze.

- 79 -
Tabela 10: Stadijumi (faze) dijageneze (prema Ferbridžu - Fairbridge, iz G.Larsen, G.V.Chilingar-1967)

I
Stadijum dijageneze PH Eh Dubina Procesi Trajanje u Tipomorfni autigeni
(m) godinama minerali
N

Sindijageneza (singenetska dijage-

2

Promenljiv
3

Oksidacioni; na stadi-
4

1 - 10 0
5

Obrazovanje novih
6

1.000 - 10s Dit

7

Č*>
I
neza; singeneza u ruskoj literaturi, jumu rane dijageneze minerala Filipsit R
stadijum rane dijageneze u engleskoj redukcioni Psilomelan Č
literaturi) Piroluzit Č

Anadijageneza (hipogena autigeneza, Alkalni Redukcioni 1 -10.000 Sabijanje, cementacija na 1.000 - IO8 Kolo£an Č
filmorfna faza; katageneža u ruskoj račun deponovanja iz Hematit Č
literaturi, stadijum kasne dijageneze u amagmatskih rastvora, Hidromagnezit R
engelskoj literaturi) efekti prirodne hroma- Kaolinit Č
tografije Limonit Č
Magnezit R 1
Natron R

Epidijageneza (hipergena epigenetska Kiseli Oksidacioni 1-3.000 Posle izdizanja, pre raspa- 1.000 - IO9 Anhidrit Č
autigeneza, epigeneza u ruskoj litera- danja ili epimetamorfizma Brukit R
turi) Cerusit R
Grinalit R
Strbncijanit R
Turmalin R
Cirkon R

B. Vakaniac
*) Č - česti, R - retki.
Uslovi obrazovanja NMS B. Vakaniac
zeolit) je komponenta crvenih muljeva u Tihom okeanu; smatra se da on nastaje od
palagonita (bazaltskog stakla), prolazeći krozstadijum montmorilonita. U sedimentu
se javljaju dve vrste minerala glina: preneseni sa kopna (blagovremeno pogrebeni, npr.
u depresijama i zato su izbegli dejstvo morske vode) i autigeni. Hit se postojano javlja
u morskim sedimentima; on se može obrazovati od montmorilonita ili kaolinita. U
sedimentima srednjih geografskih širina Atlantika i Pacifika ilit preovlađuje nad
montmorilonitom i kaolinitom, i to sa odnosom 8:1:1 (u tropskoj zoni Atlantika odnos
ovih minerala je 1:1:1).

kiša >H 7

•zcraka voda
(PH5-7)
pH 8 meteorska
voda
Zona (pH7-8)

p mešane slane vod«

konatne vode
kretanje

SL 23. Idealizirani profil gornjeg dela zerhljine kore, koji

Umiruje tri faze dijageneze; uporediti sa tabelom (prema
Fairbridgeu, iz G. Larsen, G.V. Chilingar -1967).
Montmorilonit se
lako preobražava u ilit
ukoliko je prekriven nas-
lagama velike debljine.
Montmorilonit predstavlja
produkt raspadanja fem-
skih minerala i vulkanskog
pepela i često se stvara u
močvarama i lagunama u
semiaridnim uslovima.
Montmorilonit se javlja
zajedno sa dolomitom, dok
ilit prati krečnjake. Kao-
linit je u morskim sedimen-
tima alotigen i, izgleda, da
se u morskoj sredini preo-
bražava u ilit.
b) Oksidacija i redukcija.
Morski baseni se
snabdevaju kiseonikom putem morskih struja, koje stvaraju oksidacione uslove na
4+
dnu (to dokazuju crvene abisalne gline i dubokovodne manganske konkrecije
sa Mri
 2+
nastalim oksidacijom Mn ).
c) Hidratacija i dehidratacija. Kada se zapremina morske vode usled isparavan-
ja smanji za preko 50 % tada će se iz rastvora deponovati gips (CaSO4 x 2H2O). Pod
opterećenjem stenskih masa debljine 450 m gips prelazi u anhidrit (CaSO4), zbog
dehidratacije, uz jednovremeno smanjivanje prvobitne zapremine (100-metarski sloj
gipsa daje 62-metarski sloj ahidrita). Anhidrit se može deponovati i neposredno iz
morske vode, ako ona sadrži mnogo soli, posebno NaCl, kao i pri povišenoj
temperaturi. Hidratacija anhidrita vrši se obično u uslovima epidijageneze
(epigeneze3'4).

Epigeneza - termin slobodne primene za sve sekundarne izmene sedimentnih stena,

uključujući i mineralne sirovine; ove izmene vrše se posle završene dijageneze, kako zbog

-81-
B. Vakaniac Us lovi obrazovanja NMS
 dehid ratac i j a h i d r a t i s a n i h
m i n e r a l a i rekr i s t a l i z a c i j a

stvaranje
novih mine-
ra la
intenzitet aktivnosti bakterija i n j i h o v i h
fermenata redistribucija m a t e r i j e u
s e d i m e n t i m a uz s t v a r a n j e ^ 1 cementa i
konkrecija

,^, konsol idaci ja sedimenata

\ ( l i t if i k a c i ja )
 SL 24. Stadijumi dijageneze sedimenata (NM. Strahov i dr., 1954, iz G. Larsen, G. V.
Chilingar -1967); I - stadijum oksidacije; II - stadijum redukcije sulfata; III - stadijum
degasifikacije sedimenata i početka njihove prekristaUzacije; IV - stadijum
dehidratacije, prekristalizacije i litifikacije.
Silicijski gel dehidratiše se u procesu anadijageneze (tj. kada je sediment
duboko pogreben) uz obrazovanje opala, kalcedona ili kvarca. U morske basene
silicija se prinosi rekama i vetrom iz pustinja, a ima je, takođe, u vulkanskom pepelu
i u organizmima kao što su radiolarije, dijatomeje, spongije i u spikulama holoturija.
Godišnji prinos silicije u m3 morske vode iznosi 0,23 mg. Rastvorljivost amorfne
silicije iznosi 100-140 ppm i povećava se sa porastom temperature; kvare je znatno
slabije rastvorljiv (7-14 ppm). Danas se silicijski gel deponuje na morskom dnu samo
u malim količinama; u prošlosti sedimentacija silicije bila je, međutim, znatno inten-
zivnija, posebno u periodima orogeneze i vulkanizma (obrazovanje rožnaca).
U periodima dugotrajne stabilnosti nivoa erozione baze (biostatički periodi
prema//. Erhartu, 1956) i intenzivnog površinskog raspadanja (uglavnom lateritskog)

povećanja dubine do početka metamorfizma (progresivna epigeneza), tako i prilikom

lzdizanja, koje smenjuje tonjenje, do početka nipergeneze (regresivna epigeneza); Slovar po
geologu nefti i gaza. Nedra,Xeningrad, 1988, str. 664.
Epigeneza - preobražaj ili procesi koji se vrše pri niskim pritiscima i temperaturama
sedimentnih stena posle njihove litifikacije (ona ne obuhvata površinske izmene raspadanjem
ili metamorfizam). na pr. postsedimentaciona dolomitizacija; termin "epigeneza je
oi™\,aiont pojmu kasna dijageneza" (late diagenesis); u sovjetskoj literaturi u pojam
"epigeneza'' uključuju se izmene koje se vrše posle diiageneze (u ograničenom značenju tog
termina); sinonimi: metageneza, metadijageneza, katageneza; Tolkovvj slovar angliskih
geologičeskih terminov (Glossary of geology l,a-f), U.-Mir, Moskva, 1977, str. 486.

-82-
Uslovi obrazovanja NMS___________________________ B. Vakanjac.

prinos SiO2 (i CaO) u reke i jezera bio je veći nego u periodima oscilacija; u ovim
periodima pretežno se snižavao nivo erozione baze, što je uslovilo razaranje kore
raspadanja i preovlađivanje detritusa nad silicijskim gelom ("reksistaza" prema Er-
hartu). Akumuliranje silicijskog gela poznato je, na primer, u ordovičkim sedimentima
Poljske (kalcedonski otisci talasanja).
Procesi dehidratacije silicijskog gela i stvaranja opala vrše se u toku nekoliko
stotina hiljada godina, a prekristalizacija opala u kalcedon, kao i kalcedona u kvare,
traje, verovatno, još duže. Na primer, u oligocenskom "cementnom kvarcitu" u
području Most (Čehoslovačka) primarni cementni silicijski gel, koji je najverovatnije
oslobođen tokom kaolinizacije kristalastih škriljaca, u potpunosti je prekristalisao u
sitnozrni kvarcni mozaik. Kasnije, silicijski gel je iz ovih kvarcita izlužen alkalnim
rastvorima; ovi rastvori su lokalno ponirali iz povlatnih miocenskih bazaltskih tufova,
koji su raspadanjem preobraženi u bentonite. Na kraju, ovaj gel je prekristalisao u
kalcedon (zapune u šupljinama izluživanja kvarcita) ili je ostao sačuvan u vidu tankih
opalskih opni oko zrna kvarca (M. Kužvart, 1965a).
Peskovi koje izgrađuju fragmenti korala i ljuštura molusaka relativno brzo
podležu dijagenezi; rastresita stena u toku samo jedne godine može postati čvrsta.
Autigeni feldspat obrazuje se tokom anadijagenetskog stadijuma iz ilita zbog
gubitka AI2O3 i dehidratacije:
K2O x 2AI2O3 x 6SiO2 x 2H2O =£ K2O x AI2O3 x 6SiO2 + H2O + AI2O3.
Ortoklas i albit mogu nastati od minerala glina i klastičnog feldspata (npr. u
mezozojskini krečnjacima Slovačke - M. Mišik, 1963). Albit se može, takođe,
obrazovati i od montmorilonita. Ove reakcije su suprotne od hidrolize - kada se
feldspati preobražavaju u minerale glina. Slično feldspatima, u sedimentnim stenama
autigeni mogu biti rutil, brukit, anatas, sfen, turmalin i cirkon, koji se obično formiraju
u endogenim uslovima pri visokim temperaturama.
d) Prirodna hromatografija objašnjava pojavu postepene i selektivne ad-
sorpcije rastvorenih komponenti u pornim vodama iz sedimenata (poglavito reliktnih
morskih voda) u toku anadijagenze, a u zavisnosti od stepena njihovog podizanja pod
pritiskom povlatnih stena različitog petrografskog sastava. Ovo objašnjenje se zasniva
na principu hromatografije - savremene analitičke metode, koja koristi separaciju
obojenih materija u frakcionom stubu; montmorilonit uzima Ca, Mg, Na i K.
e) Dolomitizatija se obavlja u sva tri stadijuma dijageneze. Sindijagenetski
primarni dolomit nastaje hemijskom sedimentacijom u alkalnoj (jezero Balhaš -
SSSR, pH >8) i redukcionoj sredini; u početku, verovatno, deponuju se zajedno kalcit
i magnezit, ili hidromagnezit, možda, u smeši sa brucitom. Ovi minerali postepeno
prekristalisavaju u dolomit, koji je sposoban da Mg-komponentu dostavlja za kasniju
metasomatsku dolomitizaciju. Deponovanje dolomita obavlja se u sledećim uslovima:
1. Kada je morska voda zasićena sa CaSO4:
2CaCO3 + MgSO4 -♦ MgCO3 + CaSO4,

-83-
B. Vakanjac______________________________________Uslovi obrazovanja §

uz nisku koncentraciju MgSO4 reakcija se produžava:

CaCO3 + MgCOs = CaCO3xMgCO3;

2. Pri većoj koncentraciji MgSO4:

Ca(HCO3)2 + MgSO4 ^ CaSO4 + Mg(OH)2

hidratacija hidroliza
4 4
CaSO4x2H2O XMg(OH)2 x YMgCO3 x ZH2O
(osnovni Mg-karbonat
sličan hidromagnezitu);
3. Pri većoj koncentraciji MgSCU i povećanom parcijalnom pritisku CO2:
2Ca(HCO3)2.+ MgSO4 ■♦ CaMg(CO3)2 + CaSO4x2H2O + 2CO2;
4. Pri niskoj koncentraciji MgSCH:
Ca(HCO3)2 -* CaCO3 + H2O + CO2 (dolomit se ne stvara);
5. Pri povećanom pritisku, temperaturi i parcijalnom pritisku CO2:
2MgCO3 + MgCb (uprošćeni sastav morske vode) ^ CaMg(CO3)2 + CaCh.
Većina velikih ležišta primarnih dolomita obrazovana je prema shemi pod
točkom 5 u prekambriji i donjem paleozoiku kada je u atmosferi Zemlje bilo puno
CO2. Izostajanje dolomita u mlađim sedimentima objašnjava se bujnim razvojem
zelenili biljaka koje troše CO2 u karbonu, a zatim neprekidnim smanjivanjem količina
CO2 u atmosferi, kao i njeno obogaćivanje sa kiseonikom.
Dolomiti se često stvaraju zajedno sa gipsom (Persijski zaliv, južni deo
Kaspijskog mora), zato što tačka preseka krivih rastvorljivosti kalcita i magnezita
(koja označava zajedničko deponovanje dve komponente iz rastvora) leži blizu tačke
zasićenja rastvora sa CaSCU.
Sindijagenetski sekundarni dolomit je metasomatska tvorevina. U prvom
stadijumu njegovog formiranja Mg se javlja u neuređenoj rešetki tzv. "Mg-kalcita".
Magnezijum ulazi u kalcit posredstvom akumuliranja od strane invertebrata i posebno
krečnjačkih algi. U rešetki metastabilnog kalcita nalazi se oko 25-35 % MgCO3 ; u
sredini zasićenoj sa Mg24* ovaj kalcit u toku 1.000 -10.000 godina preobražava se u
dolomit* koji, na primer, formira idiomorfne romboedre u krečnjačkim algama.
Dolomitsku metasomatozu potpomaže pritisak (dolomitizacija na koralnom atolu
Funafuti verovatno je vršena pri pritisku od 2 MPa). Kristali dolomita konstatovani
su i u okviru abisalnih sedimenata. Međutim koralski krečnjaci na stabilnom šelfu
(npr. Veliki barijerni sprud Australije), čija je baza izložena pritisku od 0,7 MPa, nisu
dolomitisani. Ipak, pritisak nije jedini faktor dolomitizacije (o tome svedoči veoma
slaba dolomitizacija koralskih krečnjaka na ostrvima Bikini i Enivetok, koji su bili
podvrgnuti udarnom pritisku usled eksplozija atomskih bombi).
Anadijagenetski dolomiti obrazuju se uglavnom pod dejstvom konatne morske
vode sačuvane u porama sedimenata koji se konsoliduju. Dejstvo ove vodebiće utoliko
intenzivnije ukoliko se sadržaj soli (uglavnom soli Mg) povećava zbog sononosnih

-84-
Uglovi obrazovanja NMS_____________ B. Vakanjac

naslaga u blizini sedimenta, ili zbog slane lagune oivičene barijernim ritom.
Dolomitizacija krečnjaka propraćena je smanjivanjem njihove zapremine za oko 12
%, a to dovodi do formiranja pukotina i raseda. Ova razlamanja praćena su
dolomitizacijom u vertikalnom i lateralnom pravcu, slično razgranatoj jelki.
Epidijagenetski dolomit obrazuje se u bazi zemljišnog profila pod dejstvom
descedentnih voda obogaćenih sa Mg; na taj način formirane su diskordantne
dolomitske kore (npr. iznad devonskih krečnjaka i dolomita u planinama Eifela u
SRN). Ovakve tvorevine su slične ferikretu (gvožđevite kore) koji se stvara na ranom
stadijumu razvoja crvene zemlje ("laterita") u okviru tropskog zemljišnog profila, ili
silkreta u pustinjskom zemljištu.
f) Dedolomitizacija je metasomatsko zamenjivanjedolomita kalcitom, ili selek
tivno izluživanje Mg(X>3 iz dolomita. Ovaj proces dovodi, s jedne strane, do
obrazovanja rastresitog kalcitskog peska, a s druge strane, do formiranja epidija-
genetskog dolomita u susedstvu. Na mestima gde se slojevi dolomita smenjuju sa
slojevima gipsa, dolomit postaje ispucan i rastvara se: CaMg(CO3)2 + CaSO4x 2H2O
^ 2CaCO3 + MgSO4 + 2H2O. Kalcitizacija (dedolomitizacija) javlja se u Severnim
krečnjačkim Alpima i u planinama Jure u Francuskoj. Uz prisustvo MgSO4 u rasolima
vrši se sledeća reakcija:
CaMg(CO3)2 + MgSO4 =£ CaSO4 (anhidrit) + 2Mg<X>3.
U permo-trijskim evaporitima Engleske kristali anhidrita korodiraju dolomit.
g) Silifikacija je moguća na sobnoj temperaturi samo pri pH >9, pošto silicijski
gel posle dehidratacije u sindijagenetskom i ranom anadijagenetskom stadijumu
postaje veoma stabilan. Na 25 °C i pri pH 9,8 SiO2 je u ravnoteži sa Ca<X>3. U tim
uslovima površina kvarcnih zrna biva slabo nagrizena, zatim se ona izlužuju i zamen-
juju karbonatima (ukoliko ih ima u rastvoru), kao, na primer, prilikom metasomatske
zamene rožnaca karbonatima. Pri pH<9 ova reakcija ima suprotan smer.
Rastvorljivost silicije se povećava sa porastom temperature, dok se rastvorljivost
kalcita smanjuje. U epidijagenetskom stadijumu pH se stabilizuje, tako da kalcit ostaje
i dalje slabo rastvorljiv, dok je silicija potpuno stabilna. Zbog toga se, u uslovima
dugotrajnog tektonskog mirovanja i tropske klime, krečnjaci epidijagenetski zame-
njuju silicijskim gelom koji nastaje u procesu lateritizacije (to je, npr. slučaj na
afričkom, australijskom, indijskom i brazilskom štitu). Silicijski gel, koga vadozne
vode prenose do dubine od nekoliko stotina metara, dovodi do silifikacije krečnjaka,
koji tada prelaze čak u kvarcite. Silifikacija dovodi, takođe, do stvaranja silkreta
(silicijskog sloja unutar profila kore raspadanja u pustinjama južne Afrike, severne
Sahare, u Australiji i dr. područjima) i do zamenjivanja karbonatnih peskova, rede i
gipseva, opalom ili kalcedonom. U grauvakama desilirikacija dovodi do zamenjivanja
kvarcita novostvorenim ilitom. Isti taj proces je odgovoran i za formiranje stiliolita;
oni ne nastaju zbog rastvaranja pod pritiskom, već zbog rastvaranja kvarca - na primer,
u peščarima i kvarcitima od strane alkalnih rastvora sa sadržajem K2CO3, koji se
oslobađaju usled dejstva CO2 na minerale glina u cementnoj masi stene, posebno na

-85-
B. Vakanjac______________________________________Uslovi obrazovanja NMS

montmorilonit i ilit (razmena Ca i Mg iz rastvora sa K). Na taj način, silicija prelazi u

rastvor, ali se u neposrednoj blizini, u uslovima kisele sredine sa sadržajem CO2, i
deponuje u vidu cementa. U zoni rastvaranja kvarcna zrna, zbog opterećenja povlatnih
naslaga, međusobno srašćuju formirajući tipični suturni kontakt.
h) Fosfatizaciji se podvrgavaju krečnjaci u epidijagenetskom stadij umu. U
morskoj vodi se nalazi oko 0,07 mg/l fosfora. Povećanje ovako niskih koncentracija
fosfora povezano je sa lokalnim procesom metabolizma organizama. Fosforitske
konkrecije, često udružene sa glaukonitom i koprolitima, formirale su se u toku
geološke istorije Zemlje u morima za vreme prostranih transgresija (kambrija, perm,
gornja jura, donja kreda, tercijar), kada su kontinente oivičavali široki šelfovi; na ovim
šelfovima rasle su zelene alge koje su upijale kalcijum i fosfor iz uzlaznih hladnih
morskih struja (apveling). U užim i plitkovodnijim zonama basena koji su tonuli (npr.
geosinklinalni baseni podvrgnuti tektonskom dejstvu) fosforiti obrazuju slojeve crne
boje sa piritom, što ukazuje na redukcione uslove tokom sindijagenetskog stadijuma.
U anadijagenetskom stadijumu pirit se često oksidiše i stvara se gips.
U kvartarnim koralskim krečnjacima (izgrađenim uglavnom od metastabilnog
aragonita), na mestima gde ih prekrivaju naslage guana debljine do nekoliko metara,
skeleti korala podvrgavaju se epidijagenetskoj infiltracionoj metasomatozi; pod
dejstvom fosforne kiseline oni se zamenjuju kolofanom (Ca3P2O8 x H2O) ili dalitom
(Ca6(PO4)4 x CaCO3 x 0,5 H2O). Na sličan se način ispod guana slepih miševa u
krečnjačkim pećinama stvara brušit (CaH(PO4) x 2H2O).
Na vulkanskim ostrvima (Navasa, zapadna Indija), ili na aridnim obalama
(severni Čile) reakcija fosforne kiseline sa produktima raspadanja silikatnih stena
dovodi do obrazovanja vivijanita (Fe3P2O8 x 8H2O) ili vavelita (4A1PO4X 2A1(OH)3
x 9H2O).
i) Sideritizacija. Siderit se stvara samo u močvarama i sličnim malim vodenim
basenima. Trovalentno gvožđe prenosi se rekama i zatim se redukuje u dvovalentni
oblik. Odstranjivanje CO2 iz sredine deponovanja putem fotosinteze izaziva dis-
ocijaciju bikarbonatnog jona, a time i neposredno deponovanje siderita iz rastvora.
Zbog toga siderit (ili pelosiderit) često prati ležišta uglja.
Siderit se, ipak, češće stvara u procesu sindijageneze metasomatozom morskih,
naročito poroznih oolitskih i organogenih krečnjaka, koji su ponekad izgrađeni od
aragonita. U tropskim područjima, gde površinski tokovi prinose jedinjenja gvožđa
nastala pri lateritizaciji, hidrosoli Fe2O3 se talože blizu obale. Morske sedimentne
rude gvožđa obrazovane su uglavnom u periodima velikih transgresija (orđovicijum,
silur, jura, donja kreda). U siderit-hematit-šamozitskim rudama siderit je većinom
dijagenetsko-metasomatskog porekla. Prema jednoj od hipoteza trakaste rude
gvožđa, koje su izgrađene od proslojaka Fe2O3 (deponovanih u letnjem, vlažnom
periodu) i SiO2 (deponovanih u zimskom, suvom periodu), obrazovane su samo u
prekambriji, kada je morska voda imala nizak salinitet.

-86-
Uslovi obrazovanja NMS ______________________■___________B. Vakaniac

j) Prelaz od dijageneze ka metamorfizmu (na primeru glinovitih stena).

Povećanje stepena konsolidacije sedimenata povezano je sa opadanjem sadržaja H2O,
CO2 i Fe2O3 i porastom sadržaja Na2O i FeO. Prelazni dijagenetsko-epimetamorfni
stadijum, koji se naziva i filomorfnim stadijumom anhizone, često se odlikuje kris-
talizacijom autigenih liskuna, orijentisanih upravno na površine slojevitosti; ovaj
proces se vrši pri temperaturi od oko 300 °C. U slučajevima kada je primarna glina
siromašna sa K, a bogata sa Al (npr. kaolinitska glina), iznad 400 °C, tj. u uslovima
facije zelenih Škriljaca, stvara se pirofilit. Na rani metamorfni stadijum (zeolitska
facija) ukazuje prisustvo laumontita, koji se u nemetamorfisanim stenama ne javlja.
Dijageneza se završava kada sve pore sedimenta budu zatvorene zbog fizičkih ili
hemijskih procesa.

11. EVAPORIH
Ležišta evaporita su stvarana i stvaraju se priikom isparavanja slanih voda u
toploj i aridnoj klimi. Sa tog aspekta sve hipoteze obrazovanja evaporita mođusobno
su slične, međutim, one se i razlikuju u pogledu karaktera sredine i razmera tog
procesa (KJ. Hstt, 1972). Lajel (Ch. Lyell, 1865) je smatrao da se evaporiti deponuju
ili u izolovanom jezeru, ili u laguni povezanoj sa okeanom. Ova neodređenost uslovila
je pedesetogodišnji spor između jezerske hipoteze Valtera (J. Waither, 1903) i hipoteze
grebena Okseniusa (C. Ochsenius, 1877). Prema KJ. Hsil (1972) ovu poslednju
hipotezu zastupao je još 1847. H. Miller i 1855. J Bischof.
Okseniusova hipoteza objašnjava veliku debljinu evaporitskih naslaga (Štas-
furt - SRN, 490 m) njihovom sedimentacijom u laguni, koja je odvojena od mora
peščanom barijerom, a kroz moreuz se periodično sveza morska voda uliva u nju. Kao
specifičan primer deponovanjasoli u laguni Oksenius i drugi istraživači isticali su zaliv
Kaspijskog mora Kara-Bogaz-Gol (SSSR). U vreme kada je Oksenius izneo svoju
hipotezu ovaj zaliv je imao površinu od 18.000 km2 i dubinu manju od 13 m; nivo vode
u njemu bio je 10-50 cm ispod nivoa mora zbog isparavanja, a deponovao se samo gips.
U uslovima postepenog opadanja nivoa Kaspijskog mora zbog isparavanja, tek u 1939.
godini počelo je taloženje kamene soli, u 1944. godini astrahanita (Na2Mg(SO4)2 x
4H2O), u toku zime 1944-1945. godine epsomita i mirabilita, pred 1952. godinu
glauberita i u 1955. godini karnalita. Na taj način, Kara-Bogaz-Gol, skoro 90 godina
posle toga kako ga je Oksenius naveo, postao je očigledan primer sedimentacije
evaporita u laguni. Godine 1954. površina zaliva smanjila se na 8.000 km2, maksimalna
dubina vode iznosila je 3,1 m, a visina peščane barijere bila je 5-6 m iznad nivoa mora.
Morska voda je priticala u zaliv kanalom širokim 10,5 km, brzinom od 25-44 m/min.
Nivo vode u zalivu nalazio se tada 3 m ispod nivoa mora i godišnji priliv vode iznosio
je 9,3 km3. Kara-Bogaz-Gol nije laguna, već intrakontinetalno slano jezero, slično
Mrtvom moru koje se snabdeva vodom iz drugog kontinentalnog jezera. U lagunama,
međutim, vrši se normalna morska sedimentacija klastičnog materijala.

-87-
B. Vakaniac__________________________.____________Uslovi obrazovanja NMS

Odsustvo fosila u ležištima evaporita Valterfe objašnjavao sedimentacijom soli

u plitkim kontinentalnim basenima tipa plaja5, sa ravnim muljevitim dnom i bez
organskog sveta. Naslage soli ponekad sadrže ostatke kopnenih životinja i biljaka
(ptica, njihovih jaja i perja, žaba, kornjača, krokodila, larve leptira i vilinih konjica,
iglice, listove i plodove drveća). Činjenica da se u Kara-Bogaz-Golu javlja mnogo
raspadnutih riba potkrepljuje Valterovu hipotezu o postanku evaporita u pustinjskim
jezerskim basenima. Većina savremenih laguna ne sadrži jako slanu vodu, niti ima
veliku dubinu, kao što je to pretpostavljao Oksenius. Nasuprot, one su bogate ribom
i u toku oseke voda iz njih ističe u more. Poznata su samo dva slučaja kada se taloženje
soli vrši prema shemi Okseniusa u dubokoj laguni sa rasolom, koja je od mora odvojena
peščanom barijerom: na obali ostrva Starbuk i Džarvis u Polineziji u tropskom
području Pacifika.
Hipoteza izolovanih sedimentnih basena, ili modifikovana barijeraa hipoteza,
korišćena je za objašnjenje obrazovanja monomineralnih ležišta soli (E.B. Branson,
1915). Ova hipoteza zasniva se na eksperimentima Usiglia (J. Usiglio, 1849) sa vodom
Sredozemnog mora, gustine 1,02558, saliniteta 38,45 % i temperature 12,5 °C. Sa
smanjivanjem zapremine vode pri isparavanju, gustina i salinitet su porasli i minerali
su se deponovali redom od najmanje do najviše rastvorljivih. Slika 25 pokazuje da se
kalcit i hematit počinju da deponuju pri redukovanju zapremine vode na 533 %
(gustina vode 1,0506), gips na 19 % (gustina 1,1304), nalit na 9,5 % (gustina 1,2080),
a soli magnezijuma na svega 1,6 % (gustina oko 13).
Na temperaturi od 25 °C minerali se iz morske vode deponuju sledećim redom:
kalcit, dolomit, hematit, gips (u sebkama6 - sublitoralnim aridnim ravnicama i u
jezerima sa evaporitima u uslovima visokog saliniteta i temperaturom preko 34 °C
obrazuje se anhidrit), halit, astrahanit, epsomit, kainit, heksahidrit, silvin, kizerit,
karnalit, bišofit i borati. Prema hipotezi Okseniusa naročito je značajno da se, pored
gipsa i anhidrita koji su uobičajene komponente evaporita, moraju deponovati i druge
soli. Da bi resio ovaj problem Branson (E.B. Branson, 1915) je predložio hipotezu
izolovanih sedimentnih basena, po kojoj se u bilo kom basenu deponuje samo jedan
mineral iz rasola, u kome ostale komponente imaju nisku koncentraciju. Ove kom-
ponente talože se, zatim, postupno u drugim sedimentnim basenima u koje migriraju
matični rasoli. Sličan proces se koristi pri veštačkom frakcionom dobijanju soli putem

Plaja (eng.plava) - termin koji se koristi na JZ SAD za zaravnjeno, bezvodno i bez vegetacij e
zemljište, izgracieno od tankih slojeva gline, alevrita ili peska; predstavlja dno male izolovane
depresije u pustinji, u kojoj se posle kiše skuplja voda, a posle isparavanja zaostaje talog
rastvorenih soli; termin se često koristi za označavanje plaja-jezera, malog privremenog
jezera u sušnom ili polusušnom području, koje se formira u plaji u toku kišne sezone, a letom
presušuje; efemerno jezero, koje posle isparavanja vode obrazuje plaju.
Sebka (arap. sabkha) - povremena slana jezera formirana u pustinjskim depresijama Severne
Afrike; u sušno vreme godine sebka presušuje i pretvara se u slatinu (slanaču, slano
zemljište); ravničarski zaslanjeni delovi koji se povremeno plave vodom; na Arabijskom
poluostrvu označava zaslanjene ili solju prekrivene ravnice, kakve se javljaju duž obala
Persijskog zaliva.
Us lovi obrazovanja NMS B. Vakaniac
isparavanja u priobalskim morskim solanama. Međutim, ova shema je i suviše nateg -
nuta i teško da se u većim razmerama može u prirodi ostvariti. Sedimentacija ovog
tipa u veoma ograničenoj meri dešava se u Mrtvom moru i u jezeru Balhaš (SSSR).
Danas se u Mrtvom moru talože aragonit i gips (u jezeru Balhaš karbonati), a u malim
lagunama duž zapadne njegove obale druge soli; u lagunama odvojenim od jezera
Balhaš deponuju se sulfati i hloridi.
Pored toga, sastav morske vode ne odgovara sastavu evaporitskih ležišta.
Debljina pojedinih soli, istaloženih iz morske vode duboke 1.500 m (tabela 11),
takode, ne odgovara njihovim stvarnim debljinama u poznatim ležištima soli. U
poređenju sa sastavom morske vode fosilni evaporiti sadrže znatno više CaSO4 i manje
soli Mg i K.
 Sastav
morske vode O b l a s t k r i s t a l i z a c i j e sol i Obli k
u procesu zgusnjavanja morsk e i zdvajanja
vode

u vidu č v r s t i h
rastvora Jijprida
(počevodhahta
silvin
karnalit
b išof it
sedimentni bor,
borati Mg

:apremina
L
k r i s t a l is a l i h čvrst ih
soli
gust ina zgušnja 1.0 13 1.4
-vanja morske gipsno- j 3
vode_________
anhidr i tska t/J
ro
■-

Ikarbonatna halitska c ,
zone nj
SI. 25. Redosled deponovanja soli iz morske vode u toku smanjivanja njene zapremine
i zgusnjavanja zbog isparavanja (prema Valjašku, iz N.M. Strahov, 1962).

Sve to ukazuje da su se evaporitske naslage formirale u drugačijim prilikama

od onih koje odgovaraju sastavu vode savremenih mora.

-89-
B. Vakanjac Uslovi obrazovanja NMS

Tabela 11: Sadržaj soli u morskoj vodi i evaporitima (prema Schmalzu, iz K.J. Hsil,
1972)
Soli U jednom litru U evaporitima Debljina soli (m)
3 3
morske vode, cm (prosečno), cm deponovane iz
morske vode
duboke 1.500 m
MgCl2 1,48 0,02 2,20
KC1 0,43 0,23 0,65
MgSO4 0,94 0,30 1,41
CaSO4 0,59 4,29 0,89
NaCl 12,87 10,89 19,31
CaCO3 0,06 1,04 0,18
+CaMg(CO3)2

Hipoteza obrazovanja ležišta soli u uslovima savremenih slanih jezera (salina7

i sebki) zasniva se na sastavu soli deponovanih u njima (uz preovlađivanje halita i
anhidrita nad dolomitom i K-solima) i brzini njihove sedimentacije (od nekoliko do
15 cm/god.). Međutim, velika ležišta soli nisu se mogla formirati u salinama i sebkama.
Savremeni sedimenti sebki u Omanu (Persijski zaliv), prema mineralnom sastavu i
postupnosti deponovanja minerala, slični su sa ordovičkim, silurskim, gornjokar-
bonskim (pensilvanskim) i jurskim evaporitima SAD.
Deponovanje evaporita u prostranim sedimentnim basenima objašnjava hipo-
teza njihovog taloženja u plitkovodnim uslovima dubokovodnih morskih basena koji
isušuju. Ova hipoteza zasniva se na činjenici da se najveća ležišta evaporita uvek
javljaju u depresijama. Na sedimentaciju u plitkom moru ukazuje prisustvo ostataka
plitkovodnih organizama. Proslojci crnih glinaca euksinskog porekla, a, takode,
trakasta slojevitost soli (smenjivanje slojića: halit-anhidrit +-karbonat; halit-silvin;
anhidrit-karbonati) ukazuju na intermitentnu (isprekidanu) sedimentaciju u
dubokovodnom moru. S druge strane, brzina deponovanja (npr. 100 mm godišnje u
cehštajnu SRN, pri ukupnoj debljini soli od 1.195 m) mnogo je veća nego što bi
odgovaralo brzini pretpostavljenog tonjenja dna basena (npr. 0,1 mm/god, u
geosinklinalama). Iz ovoga proizilazi da su velike debljine slojeva soli, deponovane na
dnu prostranih morskih basena, posledica obnavljanog isušivanja mora, a ne tonjenja
njegovog dna.
Rezultati izvršenih ispitivanja u Meksičkom zalivu i Sredozemnom moru jako
su uticali na shvatanje procesa obrazovanja evaporitskih ležišta. Halit, gips, anhidrit

7 Salina (eng. salina) - basen sa slanom vodom, na primer, slano jezerce i jezero, slani izvor,
presušena plaja sa visokom koncentracijom soli; ležište soli, sona naslaga (mesto na kome je
stvoreno ili je otkriveno ležište soli).

-90-
Uslovi obrazovanja NMS______________________________________B. Vakanjac

i dolomit, koji su utvrđeni bušenjem ispod dna Sredozemnog mora (W.B.F. Ryan et al,
1973), imaju gornjomiocensku starost, kao i ležišta soli duž njegove obale.
Gornjomiocenske su starosti i evaporitska ležišta u Čehoslovačkoj, gips u rejonu
Opava i halit u istočnoj Slovačkoj; ranije su svi ovi evaporiti tretirani kao lagunske
tvorevine. Hstt i drugi autori (u: W.B.F. Ryan et al, 1973) tretiraju ih kao izdignute
fragmente jedne ogromne naslage koja je prekrivala dno Sredozemnog mora, pošto
je ono usahnulo u gornjem miocenu, kada su bile prekinute veze sa Atlanskim
okeanom. Tada su se u tim prostorima stvorile pustinje i soli su se taložile u basenima
tipa plaja, u sebkama i slanim jezerima. Nivo Sredozemnog mora opao je tada za 3.000
m ispod nivoa Svetskog okeana. Slična situacija, ali u manjim razmerama, ispoljena
je danas kod Mrtvog mora, čiji je nivo 394 m ispod nivoa Svetskog okeana i na čijem
dnu se talože evaporili. Proslojci gipsa i halita sa pelaškom faunom u
gornjomiocenskim sedimentima Sredozemnog mora ukazuju na obnavljanje krat-
kotrajnih veza sa Atlantikom. Ovi sedimenti svuda imaju oštre kontakte sa podinskim
evaporitima. Oni u svojoj bazi mestimično sadrže evaporitsku breču koja je nastala
razaranjem evaporitskog sloja snažnim vodenim tokom; u gibraltarskom moreuzu
ovaj tok ima karakter vodopada sa količinom vode koja stotinu puta prevazilazi onu
kod Viktorija vodopada na reci Zambezi. Višekratno potapanje dna Sredozemnog
mora slanom okeanskom vodom objašnjava veliku debljinu naslaga evaporita. Da je
Sredozemno more samo jednom presušilo sloj halita bio bi tanji od 20 m, pri srednjoj
dubini mora od 1,500 m (v. tabelu 11). Stromatoliti i algalni sedimenti, koji se mogu
obrazovati samo u tropskim ili subtropskim zonama na nivou mora, dokazuju da je
deponovanje evaporita vršeno iz plitke vode ili u subaeralnim uslovima. Anhidrit
sredozemnomorskih evaporita taložio se pri relativno visokoj temperaturi, analogno
savremenom anhidritu u sebkama i salinama. U evaporitima su vidljivi tragovi talasanja,
pukotina isušivanja i eolska kosa slojevitost. Dubina stvaranja halita može se
izračunati iz promene sadržaja broma u njemu; sadržaj broma raste sa postepenim
obogaćivanjem rezidualnog rasola zbog kristalizacije halita, a to se vrši brže u plitkim
vodama nego u dubokom morskom basenu. Sračunate dubine su uvek male (npr. halit
u devonskoj formaciji Prairie u SAD formiran je na dubini od 62 cm).
Snižavanje nivoa erozione baze, izazvano isušivanjem Sredozemnog mora,
dokazuju duboko usečene rečne doline, zapunjene aluvijalnim šljunkom i pokrivene
donjopliocenskim morskim sedimentima u istočnoj Španiji (Ebro), južnoj Francuskoj
(Rona), Libiji, Egiptu (gornjomiocenski kanjon Nila u Asuanskim granitima imao je
dubinu od 1.500 m), Siriji i drugim mediteranskim zemljama. Podmorski kanjoni
mogu se pratiti kroz Balearski basen (zapadni deo Sredozemnog mora) na dubinama
od 2.000 m ispod današnjeg nivoa mora.
Hipoteza isparavanja dubokovodnih basena objašnjava, takođe, i postupnost
deponovanja pojedinih minerala soli: karbonati i sulfati kalcijuma, pošto su najmanje
rastvorljivi, deponovali su se na šelfu duž periferije basena kada je on još bio pokriven
morskom vodom. Rezidualni rastvor-rasol, obogaćen hloridima natrijuma i kalijuma
i drugim kalijumovim solima, zapunjavao je centralni deo basena. Posle isušivanja
basena halit se taložio bliže njegovom obodu, a soli kalijuma u njegovom centralnom
O
B. Vakanjac_____________.,_____________,____________Uslovi obrazovanja jfi

delu. Slične pojave su ispoljene i u sonim ležištima tipa plaja, kod kojih pojedine zone
ukazuju na postepeno snižavanje nivoa jezera zbog isparavanja vode.
Analogno obrazovanju gornjomiocenskih evaporita oko ostataka geo-
sinklinale Tetis (Sredozemnog mora), može se objasniti i razvoj srednjodevonskih
evaporitskih ležišta zapadne Kanade (sa solima kalijuma u centralnom delu basena
južnog Saskačevana), gornjocehStajnska ležišta u Nemačkoj (sa krečnjacima i an-
hidritom po periferiji i solima kalijuma u centralnom delu oko Štasfurta) i silurske
formacije salina u SAD, u kojoj se so i gips javljaju zajedno sa pustinjskim sedimentima
tipa crvenih stena.
U zaključku može se istaći da se obrazovanje evaporitskih ležišta na zadovo-
ljavajući način može objasniti hipotezom grebena Okseniusa, Valterovom hipotezom
pustinjskih plaja, ili hipotezom obrazovanja sebki i salina. Stvaranje velikih ležišta
evaporita dobro objašnjava i&S-ova hipoteza isušivanja dubokovodnih basena, koja
proizilazi iz hipoteze nastanka evaporita u sebkama i hipoteze pustinjskih plaja
Valtera - koje, u suštini, predstavljaju kontinentalne sebke.

12. METAMORFOGENA LEŽIŠTA

Metamorfizam predstavlja mineralno i strukturno prilagodavanje čvrstih stena
novonastalim fizičkim i hemijskim uslovima, van domena raspadanja i dijageneze (FJ.
Turner, 1968). Progresivni metamorfizam prvo dovodi do prekristalizacije, a naknadni
metasomatski procesi do formiranja sve dubljih mineralnih facija, da bi se završio
delimičnim anateksisom i palingenezom (granitizacijom).
Mertamorfizam se vrši (CA. Lamey, 1966) na pritiscima od 20 do skoro 1.000
MPa (obično između 200 i 800 MPa) i na temperaturi 200 -1.000 °C (obično između
300 i 750 °C). Prema drugim podacima (VJ. Smirnov, 1965) epimetamorfizam počinje
dezintegracijom kristalne rešetke kaolinita na 450-500 °C, mezometamorfizam
destrukcijom hlorita na 600 °C, a katametamorfizam razaranjem kristalne rešetke
muskovita na 700-750 °C i završava se iščezavanjem hiperstena na 900-950 °C.
Pri kontaktnoj metamorfozi promene stena u blizini neke intruzije izazvane su
povišenom temperaturom, a pri regionalnoj metamorfozi još i povišenim pritiskom
(litostatički pritisak i stres). U takvim uslovima dolazi do značajnog prenosa materije
- tzv. metamorfhom metasomatozom (npr. stvaranje granatsko-piroksenske stene na
kontaktu krečnjaka i granita, ili talkita pri regionalnom metamorfizmu peridotita).
Za procese metamorfizma od prvostepenog značaja je prisustvo vode, bez
obzira da lije to juvenilna voda, porna voda iz još neizmenjenih stena, ili voda minerala
koji sadrže H2O i OH. Voda pri tome migrira iz oblasti visokog u oblast niskog
metamorfizma. Voda, ili tačnije vodena para, na temperaturi iznad kritične (preko
374 °C) stvara visoki pritisak i snižava temperaturu metamorfnih procesa, ubrzava i

-92-
Uslovi obrazovanja NMS__________________,_______ B. Vakp.mac

olakšava njihovo proticanje 8. Voda deluje kao visoko aktivni rastvarač koji
omogućava selektivni prenos odeređenih materija i njihovo koncentrisanje u
ležištima; na primer, na temperaturi vodene pare preko 650 °C bituminozne kom-
ponente sedimenata migriraju u vidu CO2 i posle reakcije sa H2 one se ponovo
deponuju u vidu slojeva grafita.
Metamorfogena ležišta podeljena su, slično metamormim procesima, na kon-
taktno-metamorfisana i regionalno-metamorfisana. Posebnu grupu sačinjavaju
metamorfna ležišta, kod kojih su korisne komponente prekristalisale tokom
metamorfizma, ali su prethodno bile koncentrisane usled migracije (neka ležišta
grafita - v. napred). Međutim, autometamorfizam magmatskih stena pod dejstvom
rezidualnih rastvora, izmene u blizini endogenih ležišta i dejstvo podzemnih voda
(izluživanje i cementacija) obično se ne uključuju u metamorfizam. Dislokacioni
metamorfizam i diaftoreza nisu od značaja za obrazovanje ležišta mineralnih sirovina.
Ležišta sumpora potpuno nestaju u toku metamorfizma. U primarnim
bituminoznim sedimentima ležišta graflta se stvaraju njihovom kontaktnom ili
regionalnom metamorfozom u toku koje amorfni ugljenik iz slojeva uglja i bituminoz-
nih glinaca prekristalisava u grafit Aluminijom bogati minerali laterita i kaolina u
sedimentima (nastalih njihovim prepiranjem - boksiti, kaolinitske gline) prekris-
talisavaju u korund, andaluzit, silimanit i disten. Fosforiti se preobražavaju u
apatitonosne stene. NMS koje sadrže fluor i bor, verovatno, tokom metamorfoze
migriraju i mogu formirati regenerisana ležišta (prema Šnajderhenu). Minerali koji
sadrže OH i H2O gube ove komponente. Ostale nemetalične sirovine samo prekris-
talisavaju. U toku ultrametamorfizma korisne i isparljive komponente,posebno voda,
mobilišu se još pre stadijuma delimičnog anateksisa, ili palingeneze stena. Korisne
komponente migriraju ispred metamorfnog fronta i formiraju, na primer, ležišta talka,
talknog kamena i antofUita, koja se ne mogu razlikovati od hidrotermalnih ležišta
postojećim metodama. Sterihiost palingenih granita uslovljena je time što stene gube
svoje korisne komponente tokom ultrametamorfizma i palingeneze.
Stene i ležišta Čije su komponente u ravnoteži pod određenim tamperaturama
i pritiscima (tj. koje ne ispoljavaju tendenciju ka međusobnim reakcijama), obrazuju
se u određenim metamorfnim facijama (tabela 12).
Među metamorfogenim mineralnim sirovinama amorfni masivni grafit
obrazuje se u faciji zelenih škriljaca; disten, silimanit, korund i kristalasti grafit u
amfibolitskoj faciji; šmirgla može nastati u obe ove facije; granat je stabilan u uslovima
granulitske facije, a dijamant u uslovima eklogitske facije.
Na slici 26 ilustrovano je da sve tri modifikacije AI2S1O5 mogu egzistirati
zajedno pri određenoj temperaturi i pritisku. Disten i silimanit se ne stvaraju samo

8 Litostatički pritisak, sam po sebi, ne može dovesti do regionalnog metamorfizma visokog

stepena na dubinama dostupnim osmatranju.

-93-
. Uslovi obrazovanja NMS
vakaniac
prekristalizacijom boksitnih minerala, već i na račun viška AI2O3 koji se oslobađa pri
preobražavanju muskovita u K-feldspat u toku metamorfizma visokog stepena, saglas-
no jednačini: 2KAl2(AlSi30io)(OH)2 + SiO2 ^ 3KAlSi3Os + A^SiOs + H2O,pri
PH 20= 200 MPa i T = 570 °C (prema eksprimentalnim podacima nastaje sanidin).
10

Disten
7

S5 X"

300 300
«O0

700

100
T,°C
SI 26. Fazni dijagram sistemaAliPz - S1O2
(prema Frfeu, iz FJ. Turner, 1968); XX'-
invarijantne tačke prema podacima raz-
ličitih autora; šrafirana su polja stabilnosti
andaluzita unutar granica eksperimenta.
SI 27. Monovarijantna kriva ravnoteže
reakcije muskovit = sanidin + korund
+ HTP (prema Yoderui Engsteru, iz
FJ. Turner, 1968).
 Ako se na privodi SiO2, tada će se umesto distena formirati korund (si. 27).
Andaluzit se obrazuje, takođe, iz pirofilita saglasno jednačini:
Al2(Si40io)(OH)2 ^ Al2SiO5 + 3SIO2 + H2O.
Pirofilit može nastati izmenom kaolinita:

Al2(Si2O5)(OH)4 + 2SiO 2 ^ Al2(Si40io)(OH)2 + H2O.

Pirop, koji je cenjen kao dragi kamen, stvara se na račun flogopita u uslovima
granulitske facije (dok se almandin obrazuje kao produkt izmena biotita i muskovita).

-94-
Uslovi obrazovanja NMS B. Vakaniac
Tabela 12. Metamorfne facije i primeri tipičnih mineralnih asocijacija (KB. Kraus-
kopf, 1967); intervali temperature i pritiska nisu tačno utvrđeni; podaci
navedeni u tabeli su približni; S - mineralne asocijacije koje se obrazuju
pri metamorfozi glinaca; M - mineralne asocijacije koje nastaju metamor-
fozom bazičnih magmata
Temperatura Niski pritisak Visoki pritisak

°C .. (litostatički pritisak < 300 MPa, dubina (litostatički pritisak i pritisak

< 10 km; pritisak vode varira; tipični vode oko 300-1.200 MPa; dubina
uslovi kontaktnog metamorfizma) 10-40 km; tipični uslovi
regionalnog metamorfizma)
200-500 AJbit - epidot - komitska facija; Facija zelenih škriljaca;
.. S: kvare, albit, muskovit, biotit; S: kvare, albit, hlorit, muskovit i
kvare, albit, muskovit, biotit;
M: albit, epidot, aktinolit, hlorit; M: albit, epidot, aktinolit, hlorit;
300-600 Hornblenda - kornitska facija; Amfibolitska facija;

S: kvare, plagioklas, mikroklin, S: kvare, plagioklas, muskovit,

biotit, muskovit; biotit, almandin;
M: plagioklas, honblenda; M: plagioklas, hornblenda;
Preko 500 Facija piroksenskih komita; Granulitska facija;
S: kvare, plagioklas, ortoklas, S: kvare, plagioklas, ortoklas,
kordijerit, andaluzit; granat, silimanit;
M: plagioklas, diopsid, hipersten; M: plagioklas, granat, hipersten,
kvare;
Preko 600 Sanidinska facija; Eklogitska facija;

S: tridimit, kordijerit, mulit, S: nepoznata;

staklo;
M: plagioklas, diopsid, granat. M: omfacit, granat.

LITERATURA
Bates, R.L., (1972), SEDIMENTARY FRACTIONATION AND INDUSTRIAL
MINERAL DEPOSITS. Proc. 7th Forum on Geologv of Industrial Minerals,
Florida Bureau of Geology, Spec,. Publ. 17, Jacksonville, pp. 13-16.
Beus, A.A., (1967), AUBITITOVYE MESTOROŽDENIJA. U knj.: Genezis en-
dogennyh rudnyh mestoroždenij. Nedra, Moskva, s. 303-307.

-95-
B, Vakanjac______________________________________Uslovi obrazovanja NMS

Bischof, G., (1855), LEHRBUCH DER CHEMISCHEN UND PHYSIKALISCHEN

GEOLOGIE. Bd. II, Abt. 3, Adolph Markus, Bonn, pp. 1667-2012.
Branson, E.B., (1915), ORIGIN OF THICK GYPSUM AND SALT DEPOSITS.
Bull.Geol.Soc.Amer., Rochester, pp. 231-242.
Carrol, D., Hathway, J.C., (1963), MINERALOGY OF SELECTED SOILS FROM
GUAM. U.S.Geol.Survey Prof.Papers 403, Washington D.C., pp. 1-53.
Cavinato, A, (1964), GIACIMENTI MINERARI. Unione tipografico-editrice
torinese, Torino, pp. 1-686.
Chilingar, G.V., Bissel, J.J., Fairbridge, R.W., (1967), CARBONATE ROCKS. I.
ORIGIN, OCCURRENCE AND CLASSIFICATION. II. PHYSICAL AND
CHEMICAL ASPECTS. Elsevier, Amsterdam-Oxford-New York, pp. 1-471,
1-413..
Dewey, J.F., Burke, K.S., (1973), TIBETAN, VARISCAN AND PRECAMBRIAN
BASEMENT REACTIVATION - PRODUCTS OF CONTINETAL COL-
LISION. J.Geol.81, Chicago, pp. 683-692.
Erhart, H., (1956), LA GENESE DES SOLES EN TENT QUE PHENOMENE
GEOLOGIQUE. ESOJJISSE D'UNE THEORIE GEOLOGIQUE ET
GEOCHEMIO.UE. BIOSTASIEETRHEXISTASIE. Mason et Cie., Pariš, pp
1-90.
Ermakov, N.P., (1950), ISSLEDOVANIJA MINERALOOBRAZUJUŠĆIH
RASTVOROV. Izd. Harkov. Univ., Harkov, s. 1-460.
Fersman, AE., (1922), GEOHEMIJA ROSSII. Izd. Rossijskoj Akad.nauk, Moskva.
Fersman, AE., (1940), PEGMAT1TY. Tom 1. Izd. AN SSSR, Moskva, s. 1-712.
Ginzburg, A.I., (1955), MINERALOGO-GEOHIMIČESKAJA HARAKTERIS-
TIKA LITIEVYH PEGMATITOV. Trudy Min.muzeja AN SSSR, vyp.7,
Moskva, s. 60-73.
Ginzburg, A.I., Rodionov, G.G., (1960), O GLUBINAH OBRAZOVANIJA
GRANITNYH PEGMATITOV. Geologija rudnyh mestoroždenij, No.l.,
Moskva, s. 45-54.
Gordon, M.Jr, Tracey, J.I., Ellis, M.W., (1958), GEOLOGY OF THE ARKANSAS
BAUXITE REGION. U.S.Geol.Survey Prof.Papers 299, Washington D.C., pp.
1-268.
Green, T.H., (1969), HIGH-PRESSURE EXPERIMENTAL STUDIES ON THE
ORIGIN OF ANORTHOSITES. CanadJ.Earth Sci.6, Ottawa, pp. 427-440.
Grubb, L.P.C., (1971), GENESIS OF WEIPA BAUXITE DEPOSITS, N.E.
AUSTRALIA Mineral Deposita 6, Springer, Berlin-Amsterdam-New York,
pp. 265-274.

-96-
L/slovi obrazovanja NMS_________________________:_______________________B. Vakanjnc.

Gvorov, I.N., (1960), GRAJZENIZACIJAIZVESTNJAKOVIINTRUDIROVAV-

ŠIH IH GRANITOV.U knj.: Magmatizam i svjaz s nim poleznyh iskopaemyh.
Gosgeoltehizdat, Moskva, s. 522-530.
Hanuš, V., (1963), UBER DIE ENTSTEHUNGSGESCHICHTEMETASOMATIS-
CHER SIDERITLAGERSTATTEN IN WESTKARPATEN (TSCHECHO-
SLOWAKEI). Sbor. Ustr. Ust. geol. 28, Praha, pp. 497-522.
Heinrich, E.V., (1967), CARBONATITES: NIL-SILICATE IGNEOUS ROCKS.
Earth Sci.rev.3, Amsterdam, pp. 203-220.
Hsii, K.J., (1972), ORIGIN OFSALINE GIANTS: A CRITICALREVIEW AFTER
THE DISCOVERY OF THE MEDITERRANEAN EVAPORITE. Earth
Sci.Rev.8, Amsterdam, pp. 371-396.
Hang, W.A, Keller, W.D„ (1972), GEOCHEMICAL MECHANISM FOR THE
DISSOLUTION, TRANSPORT AND DEPOSITION OF ALUMINIUM IN
THE ZONE OF WEATHERING. Clays and Clay Minerals 20, New York, pp.
69-74.
Ingerson, L, (1959), METHODS AND PROBLEMS OF GEOLOGICAL THER-
MOMETRY. In: Problems of ore deposits. (In Russian). Izd. Inostr. liter.,
Moscow, pp. 319-387.
Ivanov, S.N., (1970), HIDROTHERMAL ORE FORMATION LTNDER SEA AND
ON CONTINENTS AND THE VERTICAL EXTENSION OF ORE
BODIES. In: Problems of hvdrothermal ore deposits (Z.Pouba and
M.Štemprok edit.). Schv/eizerbartsche Verlagsbuchhandlung, Stuttgart, pp.
168-177.
Kennedv, C.C, Nordlie, B.E., (1968), THE GENESIS OF DIAMOND DEPOSITS.
Econ.Geol.63, Lancaster, Pa, pp. 493-503.
Koržinskijm D.S., (1955), OČERK METASOMATIČESKIH PROCESSOV.
Sborn.Osnovnve problemy v učenii o magmatogennyh rudnyh mes-
toroždenijah. Izd. AN SSSR, Moskva, s. 332-452.
Krajewski, R., Smulikowski, K.ed., (1964), ZARUS NAUKI O ZLOŽACH
KOPALIN UŽYTECZNYCH. Wydawnictwo geologiczne, Warszawa, pp. 1-
732.
Krauskopf, K.B., (1967), INTRODUCTION TO GEOCHEMISTRY. McGraw HM,
New York, pp. 1-706.
Krumbein, W.C, Garrels, R.M., (1952), ORIGIN AND CLASSIFICATION OF
CHEMICAL SEDIMENTS IN TERMS OF pH AND OXIDATION-
REDUCTION POTENTIALS. J.Geol. 60, Chicago, pp. 1-34.
Kužvart, M., (1965a), WEATHERING OF QUARTZITES COVERED BY
BASALT TUFFS IN NORTH-WESTERN BOHEMIA. Acta Univ. Carol.,
Geol., Praha, pp. 227-236.

-97-
B. Vakaniac______________________________________Uslovi obrazovanja NMS

Kužvart, M„ (1965b), PROBLEMY ZVETRAVANI HORNIN. Vest. Ustr. Ust.

geol., 40, Praha, pp. 55-69.
Kužvart, M., (1968), NOTES ON PROSPECTING FOR KAOLIN AND CLAYS IN
HUMID TROPICS. Acta univ.Carol., Geol., Praha, pp. 21-28.
Kužvart, M., (1984), INDUSTRIAL MINERALS AND ROCKS. Elsevier, Amster-
dam-Oxford-New York, pp. 1-454.
Lamey, C.A, (1966), METALLIC AND INDUSTRIAL MINERAL DEPOSITS.
McGraw Hill, New York, pp. 1-567.
Larsen, G., Chilingar, G.V., edit., (1967), DIAGENESIS IN SEDIMENTS. Elsevier,
Amsterdam-Oxford-New York, pp. 1-551.
Loughnan, F.G, (1969), CHEMICAL WEATHERING OF SILICATE MINERALS.
Elsevier, Amsterdam-Oxford-New York, pp. 1-154.
Lyell, Ch., (1865), ELEMENTS OF GEOLOGY OR THE ANCIENT CHANGES
OFTHE EARTH AND ITSINHABITANTS AS ILLUSTRATED BY GEO-
LOGICAL MONUMENTS. Murrav, London, pp. 1-799.
Mišik, M., (1963), AUTHIGENIC QUARTZ AND AUTHIGENIC FELDSPARS
IN MESOZOIC LIMESTONES OF WEST CARPATHIANS. Geol. Sbor.
Slov. Akad. Vied 14, Bratislava, pp. 295-300.
Mitchell, R.H., Crocket, J.H., (1971), DIAMOND GENESIS - A SYNTHESIS OF
OPPOSING VTEWS. Mineral Deposita 6, Heidelberg, pp. 392-403.
Ochsenius, C, (1877), DIE BILDUNG DER STEINSALZLAGER UND IHRER
MUTTERLAUGENSALZE. Pfeffer, Halle, pp. 1-172.
Pouba, Z., (1971), ACID ROCKS AT THE CONTACT OF BASIC AND
ULTRABASIC INTRUSIONS WITH BIOTITE GNEISS (VYSOKY
JESENKMTS., CZECHOSLOVAKIA). Acta Univ.Carol., Geol. 1-2, Praha,
pp. 123-139.
Ringwood, A.E., (1974), THE PETROGRAPHICAL EVOLUTION OF ISLAND
ARC SYSTEMS. J.Geol.SocLondon 130, London, pp 183-204.
Routhier, P., (1963), LES GISEMENTS METALIFERES I.Mason et Cie, Pariš, pp.
1-967.
Ryan, W.B.R, Hsu, K.J., Nesteroff, D., Pautot, G., Wenzel, F.C., Lort, J.M., Cits, H.,
Mayne, W., Stradner, H., Dumitrica, P., (1973), INITIAL REPORT OF THE
DEEP-SEADRILLING PROJECT, LISBON TO LISBON 13, U.S.Govern-
ment printing office, Washington D.C.
Smirnov, V.I, (1965), GEOLOGIJA POLEZNYH ISKOPAEMYH (pervoe iz-
danie). Nedra, Moskva, s. 1-590.

-98-
Uslovi obrazovanja NMS______________________________________B. Vakanjac^

Smirnov, V.I., (1976), GEOLOGY OF MINERAL DEPOSITS (in English). Mir,

Moscow, pp. 1-520.
Smirnov, V.I., (1989), GEOLOGIJA POLEZNYHISKOPAEMYH. Nedra, Moskva,
326 s.
Solodov, N.A., (1959), K GEOHIMIIRETKOMETAUNYH GRANITNYH PEG-
MATITO V. Geohimija, 7, Moskva, s. 469-492.
Strahov, N.M. i dr., (1954), OBRAZOVANE OSADKOV V SOVREMENNYH
VODOEMAH. Izd. AN SSSR, Moskva.
Strahov, N.M., (1962), OSNOVY TEORII LITOGENEZA. Tom l.Izd.AN SSSR,
Moskva, s. 1-212.
Šćerba, G.N., (1967), GRAJZENOVYE MESTOROŽDENIJA. U knj.: Genezis
endogennvh rudnyh mestoroždenij. Nedra, Moskva, s. 378-442.
Šćerba, G.N., (1973), GEOTEKTONOGENY KAZAHSTANA I RED-
KOMETALJNOE ORUDENENIE. T.l-2. Nauka, Alma-Alta.
Tardy, Y., (1969), GEOCHIMIE DES ALTERATIONS. EDUTE DES ARENES ET
DES EAUX DE QUELQUES MASSIFS CRISTALLINE D'EUROPE ET
D'AFRIQUE. Mem. Serv. Ct. geol. Alsace Loiraine 31, Strasbourg, pp. 1-199.
Tatarinov, P.M., (1969), KURS MESTOROŽDENIJ NEMETALLIČESKIH
POLEZNYHISKOPAEMYH. NEDRA, MOSKVA, S. 1-672.
Turner, F.J., (1968), METAMORPHIC PETROLOGY. MINERALOGICAL AND
FIELD ASPECTS. McGraw Hill, New York, pp. 1-403.
Usiglio, J., (1849), ANALYSE DE L'EAU DE LA MEDITERRANEE SUR LES
COTES DE FRANCE. Ann.Clum.Phys., 3ieme serie 28, Pariš, pp. 92-107,
172-191.
Verhoogen, J., Turner, F.J., Weiss, L.E., Wahrhaftig, C, Fyfe, W.S., (1970), THE
EARTH. AN INTRODUCTION TO PHYSICAL GEOLOGY. Holt,
Rhinehart and Winston, Inc., New York, pp. 1-748.
Vlasov,K.A., (1951),K VOPROSUO GENEZISEPEGMATJ.TOV. Dokl.ANSSSR,
78, No. 2, Moskva, s. 351-354.
Walther, J., (1903), DIE ENTSTEHUNG VON SALZ UND GYPS DURCH
TOPOGRAPHISCHE ODER KLIMATISCHE URSACHEN. Centralbl.
Mineral.Geol.Palaont., Stuttgart, pp. 211-217.
Windley, B.F., (1977), THE EVOLVING CONTINENTS. J.Wiley and Sons, London,
pp. 1-386.

-99-
B. Vakanjac______________________________________Uslovi obrazovania NMS

Wolf, K.H.ed., (1975), HANDBOOK OF STRATA - BOUND AND STRATIFORM

ORE DEPOSITS. VOL. 3. SUPERGENE AND SURFICIAL ORE
DEPOSITS, TEXTURES AND FABRICS. Elsevier, Amsterdam-Oxford-
NewYork,pp. 1-359.

-100-
B. Vakanjac_________________,___________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

4 NOVE, NETRADICIONALNE I TEHNOGENE NMS

UVODNE NAPOMENE
Naučno-tehnički progres danas izuzetno brzim tempom proširuje saznanja o
mineralno-sirovinskim resursima u svetu. Već je otpočeto sa osvajanjem bližeg kos-
mosa, šelfa i dna Svetskog okeana. Eksploatacija mineralnih sirovina sve se intenziv-
nije vrši u ekstremnim geografskim i klimatskim zonama Zemlje. U zemljinu koru sve
dublje i dublje prodiru istraživači mineralnih sirovina. Dubine površinskih kopova već
iznose i do 700 m, a pojedinih podzemnih rudarskih radova od 4 km. Bušotina na
poluostrvu Kola u SSSR-u prošla je već dubinu od 12 km. Istražno bušenje u morima
i okeanima vrši se danas kroz morsku vodu do dubina od nekoliko kilometara, a već
se ekonomično dobija nafta i zemni gas pri dubinama mora preko 350 m.
Porast potrošnje mineralnih sirovina svih vrsta i savremeni nivo razvoja nauke
i tehnike u svetu stvorili su uslove da se danas mogu rentabilno koristiti mineralni
resursi koji su se do nedavno uzimali u obzir samo kao perspektivni. Te mineralne
sirovine nazivaju se danas "novim", odnosno "netradicionalnim (alternativnim)". U
najopštijem slučaju, pod novim i netradicionalnim sirovinama danas se podrazumeva
kompleks prirodnih, antropogenih i tehnogenih njihovih vrsta, koje u savremenim
tehničko-ekonomskim i socijalnim uslovima još nisu našle široku primenu. Objektiv-
no, ove sirovine su danas posebno značajne za nedovoljno razvijene zemlje i zemlje u
razvoju. Bez obzira na činjenicu da je termin "nove", odnosno "netradicionalne",
mineralne sirovine nedavno uveden u stručno-naučnu literaturu, one imaju dugu
istoriju. Svaka nova vrsta mineralne sirovine koja se industrijski osvaja je, u suštini,
netradicionalna - jer se ranije nije koristila, a za njeno dobijanje neophodna je nova
tehnologija, ili značajna rekonstrukcija postojećih metoda i tehnika.
Poslednjih godina u industrijski razvijenim zemljama ispoljen je trend sve
organizovanijeg i povećanog korišćenja otpadnog materijala industrijske proizvodnje
- tzv. tehnogenih mineralnih sirovina. To se posebno odnosi na otpadni materijal
povezan sa procesom eksploatacije i prerade različitih prirodnih mineralnih sirovina
(različite jalovine), zatim sa metalurškom proizvodnjom (šljake i gasovi) i termo-
elektranama (šljake i leteći pepeo). Proces akumuliranja tehnogenog otpadnog
materijala vrši se neprekidno od momenta otpočinjanja rada pojedinih industrijskih
grana. Međutim, proces utilizacije ovih specifičnih sekundarnih mineralnih resursa
vrši se u znatno manjem obimu. Pri sve većoj industrijskoj proizvodnji i tehnogeni
resursi postaju sve veći i, pored ekonomskog, zadobijaju danas i izuzetan ekološki
značaj.

NOVE I NETRADICIONALNE NMS U SVETU

Sve vrste NMS, sa aspekta našeg razmatranja, mogu se grupisati na:
tradicionalne, nove i netradicionalne (alternativne).

-101-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanicic.

M. Kužvart (1984) posvetio je u svojoj knjizi "Industrial minerals and rocks"

čitavu jednu glavu (glava 9) ovoj problematici; pri tome autor razlikuje i deliniše
sledeće grupe NMS:
- Netradicionalnira sirovinama pripadaju minerali i stene koji se za sada ne
koriste podjednako u svim zemljama u svetu;
- Perspektivne sirovine su one koje će se moći koristiti, prema predviđenom
progresu tehnologije, već do kraja ovog veka;
- Potencijalne sirovine su one koje će se moći koristiti tek u vreme obilne i
jeftine energije (verovatno između 2.000 i 2.050 godine), tj, kada bude osvojena
dirigovana termonuklearna reakcija vodonika;
- Supstitucione sirovine su, takođe, sirovine budućnosti (za 100 -150 godina)
kada će se koristiti siromašni izvori dobijanja, kao što su morska voda, različite stenske
maseitd.
Autor na kraju ističe da energija predstavlja najvažniji faktor mogućnosti
korišćenja različitih NMS u budućnosti, odnosno za nesmetani razvoj čovečanstva u
toku trećeg milenijuma.
Na sastanku SEV-a posvećenom ovoj problematici, koji je održan u Kazanju
junameseca 1987. godine, sovjetska delegacija (N.N. Vedemikov i koautori) predložila
je sledeće definicije:
Novim NMS treba smatrati minerale i njihove agregate (stene) čija su korisna
svojstva i ekonomski značajna ležišta otkrivena, izučena i osvojena za poslednjih 10-20
godina. Njihov broj je relativno ograničen; to su, uglavnom, neke juvelirske sirovine
(čaroit, ksonolit, tektiti) i pojedine industrijske sirovine (siniriti i dr.).
Netradicionalnim NMS pripadaju one čija su korisna svojstva poznata odavno,
ali tek u poslednjim decenijama, u uslovima naučno-tehničkog progresa i osvajanja
efektivnih tehnologija pripreme i prerade, postalo je rentabilno njihovo korišćenje.
Na primer, ovim sirovinama pripadaju Al-silikati, alunit, pirofilit i drugi. Međutim, u
pojedinim zemljama, zbog njihovog niskog tehničko-industrijskog razvoja, ili pak
zbog prisustva po sastavu, ili svojstvima, bliskih i znatno jeftinijih sirovina, one do
danas nisu korišćene, mada u drugim zemljama gde ne postoje izvori adekvatnih vrsti
sirovina iste se već dugo vreme eksploatišu i koriste (disten i silimanit u Indiji,
andaluzit i silimanit u JAR itd.).
U netradicionalne NMS mogu se uvrstiti i one koje se već dugo vreme koriste
u nekim granama privrede, međutim, saznanja o njihovim korisnim svojstvima i
industrijskim mogućnostima upotrebe su poslednjih godina znatno proširena.
Pojavila se zato mogućnost njihove primene u novim progresivnim pravcima in-
dustrijske i poljoprivredne proizvodnje. Tj. to su sirovine koje su za jedne obalsti
tradicionalne, a za druge netradicionalne:
Delegacija ČSSR na ovom zasedanju SEV-a imala je o ovoj problematici
sledeći stav:

-102-
B. Vakaniac___________________________Nove, netradicionalne i rehnogenc NMS

Pod pojmom nove vrste mineralnih sirovina podrazumevaju se one koje mogu
dobiti ekonomski značaj danas, ili u bliskoj budućnosti. Njihovi fizičko-hemijski
parametri kvaliteta, ili količina, prevazilaze granice tradicionalnih mineralnih sirovina
koje se eksploatišu i koriste u odgovarajućim nacionalnim ekonomijama.
U međunarodnim razmerama, u granicama SEV-a, nove vrste mineralnih
sirovina mogu biti definisane kao tipovi, ili ležišta, za koje do danas od strane
odgovarajućih nacionalnih organa nisu bile odobrene kondicije (geološki i tehničko
-ekonomski pokazatelji) i za koje u konkretnoj zemlji ne postoji obavezna tehnička
obrazloženost za eksploatacijom i upotrebom.
Kao posledica naučno-tehničkog progresa, pored osvajanja novih vrsta
mineralnih sirovina, veliki značaj zadobija netradicionalno korišćenje već poznatih,
klasičnih sirovina. Jer, nove industrijske grane imaju svoje specifične zahteve u
pogledu kvaliteta tradicionalnih sirovina, kao i drugih tehničkih pokazatelja fizičkih
i hemijskih svojstava sirovina, ili i proizvoda dobijenih od njih.
Danas, a i u budućnosti, sve će veći značaj pri geološkim istraživanjima i
dobijanju mineralnih sirovina imati, zatim, ekološki faktor. Jer, obimi eksploatacije i
prerade mineralnih sirovina i pri tom stvoreni otpaci već zabrinjavajuće utiču na
uslove života na Zemlji, a u nekim delovima Evrope i Severne Amerike u neposrednoj
budućnosti mogu uzrokovati katastrofalne posledice. Njihovo će odstranjivanje, u
boljim slučajevima, biti dugotrajno, a ponekad i nemoguće. Jedini pozitivni aspekt
ovakve ekološke situacije je potražnja sirovina koje mogu čovekovu sredinu bitno
poboljšati. To je, na primer, slučaj sa prirodnim sorbentima - zeolitima ili bentonitima,
koji posle hemijske prerade (aktivacije) služe za hvatanje i odstranjivanje štetnih
elemenata iz voda, kao i proizvoda na bazi nafte iz prirode (nesreće u industrijskim
pogonima, ili u toku transporta); ili karbonatnim sirovinama, koje se mogu koristiti
za desulfurizaciju gasova (industrijski gasovi sa visokim sadržajem SO2 i jedinjenjima
azota), kao i za poboljšanje pH šumskog zemljišta - dolomitizirani krečnjaci i dolomiti
za šumska područja koja su nastradala od "kiselih kiša". Ovo su samo dva od brojnih
drugih primera netradicionalne primene klasičnih NMS.
KR Avakov i LI. Miročnikov (1987) ističu da se pojam "netradicionalne vrste
sirovina" može tumačiti najmanje na sledeća tri načina:
1. Principijelno novi, nedavno otkriveni (ili stvoreni) i od industrije još ne
korišćeni prirodni ili veštački materijali, koji su pogodni za neku konkretnu proiz
vodnju; njima najbolje odgovara termin "nove" sirovine.
2. Poznati materijali koji se već primenjuju kao sirovine u drugim industrijskim
granama, ali se po prvi put uvode u razmatranoj grani; u ovom slučaju logično je
govoriti o "netradicionalnom" pravcu korišćenja sirovina.
3. Materijali koji se već koriste kao sirovine u analognim industrijskim granama
drugih zemalja, ali se po prvi put uvode u domaću praksu; termin "netradicionalne
sirovine" upravo se na njih odnosi.

-103-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS________________._______ B. Vakanjar

Autori, takode, ističu da tehnički progres unosi svoje korekcije u sadržaj

termina "netradicionalne vrste sirovina". S jedne strane, skraćuje se vreme uvođenja
novih sirovina u industrijsku proizvodnju i, zbog toga, one prelaze u kategoriju
"tradicionalnih", a s druge strane, u vezi sa usavršavanjem tehnike i tehnologije,
pojavljuje se mogućnost korištenja kao sirovina prirodnih i veštačkih materijala koji
su ranije smatrani nepogodnim. Postoji, zatim, i dovoljno značajna grupa materijala
čija je principijelna mogućnost korišćenja kao sirovina dokazana, a u nekim
slučajevima i potvrđena laboratorijskim radovima, ali savremeno stanje tehnike i
tehnologije ne omogućava njihovo ubrzano uvođenje u industrijsku proizvodnju; takvi
materijali mogu se uvrstiti u kategoriju "potencijalno perspektivnih" sirovina.
S. Trašliev (1988), u zavisnosti od industrijske osvojenosti, sve mineralne
sirovine deli na tri osnovne grupe:
- Tradicionalnim mineralnim sirovinama pripadaju one koje su predmet
eksploatacije i koje imaju različitu primenu u industriji, poljoprivredi, građevinarstvu
i životu. U svetskim rezervama broj tradicionalnih mineralnih sirovina je tačno
određen, ali za svaku pojedinačnu zemlju njihov broj je različit i zavisi od specifičnosti
geološke građe njihove teritorije, stepena industrijske razvijenosti, postojanja in
frastrukture, potreba unutrašnjeg i međunarodnog tržišta i drugih faktora.
- Netradicionalne mineralne sirovine obuhvataju one minerale i stene koji do
sada nisu bili predmet industrijskog dobijanja i primene u svetskoj praksi, ali se
odlikuju takvim fizičkim, hemijskim ili tehnološkim svojstvima koja omogućavaju
njihovo ekonomično koršćenje na savremenom nivou razvoja tehnike i tehnologije,
ili one predstavljaju potencijalne sirovine neposredne budućnosti.
- Novim mineralnim sirovinama pripadaju, u stvari, tradicionalne, ali se one u
konkretnoj zemlji još ne eksploatišu, a potrebe za njima se podmiruju ili uvozom
sirovina ili gotovih proizvoda; međutim, za pronalaženje ovih sirovina na teritoriji te
zemlje postoje realne geološke pretpostavke. Za razliku od prve dve grupe, ova grupa
ima lokalni karakter sa strogo specifičnim spiskom pojedinih sirovina za svaku
konkretnu zemlju. Zato su iste mineralne sirovine u jednim zemljama "nove", a u
drugim "tradicionalne".
Grupe novih i netradicionalnih mineralnih sirovina veoma su promenljive
prema broju konkretnih vrsta sirovina. Broj vrsta sirovina u njima se stalno menja i
svaka pojedina vrsta sirovina nalazi se u ovim grupama privremeno. Posle utvrđivanja
geoloških uslova, tehnološkog kvaliteta sirovine i ukupnih količina eksploatacije i
prerade rudne mase, data sirovina prelazi iz kategorije novih u kategoriju tradicional-
nih sirovina. Vreme od početka do potpunog industrijskog osvajanja nije za sve
sirovine isto. Zato se, uslovno, može uzeti da period prelaza u grupu tradicionalnih
sirovina, u srednjem, iznosi 10-15 godina.
U grupi novih i netradicionalnih mineralnih sirovina mogu se izdvojiti tri
identične podgrupe, a, u zavisnosti od tipa mineralne sirovine i izvora njenog dobija-
nja:

-104-
B. Vakanjac______'______________________Nove, netradicionalne i lehnogene NMS

-Prva podgrupa obuhvata nove, odnosno netradicionalne, ekonomski značajne

elemente, minerale i stene;
-Druga podgrupa obuhvata uglavnom tradicionalne mineralne sirovine, ali
koje se dobijaju iz novih, odnosno netradicionalnih, izvora i koje imaju nove, odnosno
netradicionalne, oblasti primene;
-Treća podgrupa obuhvata različite otpatke koji se stvaraju pri eksploataciji,
pripremi i preradi tradicionalnih mineralnih sirovina, a za koje je utvrđen novi, ili
netradicionalni, rentabilni način korišćenja.
B. Vakanjac (1988) dao je sledeće definicije i kratko obrazloženje o novim i
netradicionalnim NMS:
Pod novim sirovinama generalno se podrazumevaju one koje su tek nedavno
(za poslednju deceniju-dve) zadobile industrijski značaj. U zavisnosti od stepena
industrijske razvijenosti pojednih zemalja, jedne te iste sirovine mogu biti "nove" (u
nedovoljno razvijenim) i "tradicionalne" (u razvijenim); to je, na primer, slučaj sa
prirodnom sodom, koja je u SAD tradicionalna sirovina dok je za druge zemlje nova.
Pod netradicionalnim (alternativnim) sirovinama generalno se podrazume-
vaju one koje u nekoj određenoj industrijskoj proizvodnji mogu da zamene tradi-
cionalne. To su, dakle, sirovine koje se u pojedinim nacionalnim industrijama ne
koriste u podjednakom obimu. One su "netradicionalne" upravo zato što se do sada
još nisu koristile, ili su se nedovoljno koristile i pored raspoloživih prirodnih resursa
(npr. dobijanje kvarcnog peska iz kvarcnih peščara i kvarcita).
Pojmovi "nove" i "netradicionalne" sirovine tesno su, zatim, povezani i sa
novim-netradicionalnim izvorima dobijanja pojedinih sirovina, kao i sa novim-
netradicionalnim oblastima njihove primene, a Sto je posledica neprekidnog razvoja
naučno-teničkog progresa u svetu. Nove i netradicionalne (alternativne) NMS mogu,
dakle, da se razmatraju sa šireg - svetskog i užeg - nacionalnog aspekta; svakako da
svetsko iskustvo ima pri tome presudan značaj, jer neposredno utiče na intenziviranje
istraživanja i industrijskog osvajanja njihovih ležišta i u pojedinim zemljama sveta.
* * *

Dakle, u literaturi se danas susreću različiti termini: nove (perspektivne, poten-

cijalne), netradicionalne (alternativne), tradicionalne (klasične) sirovine, zatim, još i
osnovne (prioritetne, prvostepene), sporedne (drugostepene), sekundarne (teh-
nogene), sanacione (ekološke) i druge sirovine.
Takođe, iz napred izloženog proizilazi daje problematika novih i netradicional-
nih NMS u ovom delu sveta (posebno u zemljama SEV-a) veoma aktuelna, donekle
iskomplikovana i da u pogledu termina nije jednoznačna. Sa aspekta pojedinačnih
zemalja može se zaključiti:
- Da se problematika novih i netradicionalnih NMS prepliće sa novim i
netradicionalnim pravcima korišćenja brojnih tradicionalnih sirovina; zato se ove

-105-
M?ve. netradicionalne i tehnogene NfttS____________,_______________B. Vakaniac^

sirovine (npr. bentoniti, zeoliti, vermikulit, perlit, siliciti i dr.) sada uvršćuju među
netradicionalne, ili i nove, međutim, očigledno je da je samo nova, ili netradicionalna,
postala njihova primena;
- Da nove industrijske grane i proizvodi neminovno zahtevaju ili potpuno nove
sirovine, ili tradicionalne sirovine sada u njima imaju netradicionalnu primenu;
- Da postoji velika uslovnost u odnosu na razgraničavanje između novih,
netradicionalnih i tradicionalnih NMŠ u svetskim i nacionalnim razmerama; za svaku
pojedinu zemlju od presudnog je značaja samo njena konkretna situacija u odnosu
prema novim i netradicionalnim NMS;
- Daje svaka NMS, čije su ekonomske koncentracije po prvi put utvrđene, - za
tu zemlju "nova" sirovina;
- Da je svaka NMS, koja u nekoj postojećoj industrijskoj proizvodnji, uz
određene tehnološke inovacije, može da zameni tradicionalnu, - za tu zemlju
"netradicionalna (alternativna)" sirovina.

FAKTORI PRELAZA MINERALA ILI STENA BEZ EKONOMSKOG

ZNAČAJA U KATEGORIJU INDUSTRIJSKE SIROVINE
Problematika novih i netradicionalnih NMS tesno je povezana sa ukupnim
razvojem industrijske proizvodnje, tj. sa novim oblastima i pravcima korišćenja ovih
sirovina. A nove industrijske grane, sa svoje strane, pored primene tradicionalnih i
novih sirovina, veoma utiču i na sve izraženiju pojavu njihove supstitucije, sinteze i
oplemenjivanja.
Danas se u industriju uključuju sve novije i novije vrste NMS. Prema podacima
KlifaiKlajna (EJ.Kliff, C.H. Kline-1978) do 1800. godine korišćeno je samo 16 NMS,
a u današnje vreme preko 130 njihovih vrsta1. To je, svakako, posledica ogromnog

1 NMS su bile od velikog značaja već za praistoriskog čoveka. Prva mineralna sirovina koju je
čovek počeo da koristi bio je kamen i oa njega je on tokom paleolita i mezolita pravio svoja
svakoanevno oružja i oruđa za rad. U stanjem kamenom dobu (oko 200.000 god. pre n.e.)
čovek je već znao da obraduje kamen, a koristio je i prirodne zemljane boje. Tokom mlađeg
kamenog doba čovek je izrađivao polirane i bušene alatke od amfibolita, vulkanskog stakla
i drugih stena. Kremen je bila prva mineralna sirovina koja je rudarskim putem bila
eksploatisana; on jevađen iz krednih sedimenata u Južnoj Engleskoj i Holandiji u šahtama
i potkopima koji su bili izvedeni u vise nivoa. U neolitu se pojavila prva, rukom oblikovana,
gračarija; različite posude i figure od pečene gline izrađene su 20-30 hiljada godina pre n.e.
Fajans je pravljen u Egiptu od laporovite gline već oko 2000. g9dina pre n.e.; kasnije je glina
postala i značajan vatrostalni materijal koji je korišćen pri topljenju različitih metala.
Upotreba i eksploatacija dragocenog kamenja, takođe, ima dugu tradiciju: tirkizje dobijan
na Sinaju već u doba treće egipatske dinastije (2778-2723. god. pre n.e.), oko 1900. godine
pre n.e. Egipćani su intenzivno eksploatisali smaragde sa obala Crvenog mora pomoću više
stotina sahti koje su bile duboke oko 250 m i sa otkopima u kojima je jednovremeno moglo
raditi do 400 ljudi itd. Ukrasi od stakla pravljeni su od kvarcnog peska u Egiptu već oko 3500.
godine pre n.e., a duvano staklo - boce namenjene čuvanju napitaka, pnnadeno je u grobu
Faraona Tutmesa II (oko 1400. god. pre n.e.); takode i Feničani intenzivno proizvode šuplje
staklo oko 100-te godine pre n.e. Kamena i morska so je neophodan sastojak hrane čoveka

-106-
B. Vakaniac______________________________Nove. netra(jicionalne i tehnogene NMS

naučnog, tehničkog i industrijskog progresa čovečanstva koje je ostvareno tokom 19

i naročito 20 veka. Kako ističe M. Kužvart (1984), dok je prva industrijska revolucija
bila uslovljena racionalnijim korišćenjem fosilnih goriva, druga naučno-tehnička
revolucija, koja je u toku, povezana je sa: 1. primenom novih nemetala (npr.
visokovatrostalnih forsterita i mulita, ekspandiranog perlita i vermikulita sa visokim
apsorpcionim kapacitetom itd.); 2. novim načinima korišćenja već poznatih i teh-
nološki osvojenih sirovina i materijala (npr. hemijski čistog grafita kao moderatora
brzih neutrona u atomskim reaktorima, silicijuma kao poluprovodnika u
elektronskim instalacijama i uređajima - čipovi koji obezbeđuju kibernetizaciju i
automatizaciju itd.); 3. primenom svih raspoloživih tehnoloških mogućnosti kod već
poznatih i osvojenih NMS u tehnikama novog atomskog i kosmičkog doba na čijem
se pragu nalazimo (npr. keramički materijali u zajednici sa organskim polimerima kao
zaštitni omotači kosmičkih letilica; kermeti - keramičko-metalni spojevi - za mlaznice
raketnih motora i termičke zaštitnike; moderatorske šipke od B4C i BN u nuklearnoj
tehnici; korišćenje kristala almandina, apatita, fluorita i rubina za konstrukciju
različitih lasera; korišćenje minerala klausthalita i halita u infracrvenim
fotospektrometrima itd.; građevinska industrija može, takođe, očekivati nove teh-
nologije i materijale kao rezultat izgradnje kosmičkih satelita i podmorskih
istraživačkih stanica - materijali koji se već koriste za te svrhe odlikuju se visokom
čvrstoćom, otporni su prema koroziji i imaju relativno smanjenu gustinu). U daljoj
budućnosti pojedini nemetali će, zatim, verovatno otkloniti krizu koja će biti us-
lovljena iscrpljivanjem rezervi nafte u svetu; naime, reakcija krečnjaka, ili dolomita,
sa vodonikom pod visokim pritiskom i temperaturom dovodi do stvaranja
ugljovodonika uz jednovremeno oslobađanje živog ili gaženog kreča. Nemetalične
sirovine će, takođe, pomoći da se u budućnosti očuva život na Zemlji - odstranjivanje
nafte sa površine mora i okeana ekspandiranim perlitom sprečiće uništavanje flore i
faune u njima, a posebno planktona koji proizvodi veliki deo kiseonika na Zemlji.
U proteklom periodu pojedine NMS su, međutim, izgubile svoj ekonomski
značaj, ili je on drastično smanjen. Sjedne strane to je posledica iscrpljivanja njihovih
prirodnih resursa i otežanih uslova pronalaženja novih ležišta, a s druge strane, opšti
naučno-tehnički progres omogućio je njihovu uspešnu sintezu, ili supstituciju sa
drugim sirovinama, ili i istim, ali iz potpuno novih izvora dobijanja. Tako su, na primer,

još od najranijih vremena. Za građevinske potrebe od praistorije koriste se različite stene

-opeke od nepečene gline masovno su se proizvodile u Mesopotamiji za izgradnju zigurata;
eksploatacija i proizvodnja kamenih blokova od granita i krečnjaka za izgradnju piramida u
Egiptu bili su na visokom nivou još 3000. godina pre n.e. Značaj koriscenih nemetala nije
opao ni kada je bilo otkriveno dobijanje i obrada metala. Tokom srednjeg veka broj
korišćenih nemetaličnih sirovina je ostao ograničen, a njihova primena se nije bitno izmenila.
Do 1800. godine korišćeni su sledeći nemetali: građevinski kamen, pesak, gline, gips,
krečnjaci, tufovi, feldspati, kvare, talk, sumpor, kamena so, abrazivi, fulerova (suknarska)
zemlja. U 19 veku otpočela je primena fluorita, bornih minerala, broraa, dijatomita, salitre,
fosfata, kalijskih i magnezijskih sirovina i dr., a tek u 2O.veku rutilskih, ilmenitskih i cirkonskih
peskova, prirodne sode, vermikulita, olivina, nefelin-sijenita, perlita, volastonita, zeblita i
drugih NMS.

-107-
Nove, netradicionalne i tehnoeene NMS _________________________RVakaniac

pored ležišta samorodnog sumpora, važni izvori njegovog dobijanja postali: sum-
poronosne nafte i sumporonosni zemni gasovi; njihovo oslobađanje od sumpora je
neophodno i u tom procesu čišćenja on se dobija u značajnim količinama kao
nusprodukt; pojavio se, zatim, i niz drugih izvora dobijanja sumpora i njegovih
jedinjenja - veoma je rasprostranjeno njihovo izdvajanje iz otpadnih gasova pri
metalurškoj preradi sulfidnih ruda, ili pri proizvodnji cementa na bazi sulfata kal-
cijuma umesto krečnjaka (u Engleskoj) itd.
AI. Ginzburg i koautori (1981,1985) navode da se od ukupnog broja do danas
poznatih minerala (oko 3.000) koristi u privredi samo oko 20 % njih. Proces prelaza
nekog minerala, koji u proteklom periodu nijejmao ekonomski značaj, u novu
industrijsku sirovinu neprekidno se vrši, međutim, taj proces je sve do nedavno imao
stihijski karakter i s njim se nije upravljalo. Po ovim autorima prelaz minerala ili stene
bez ekonomskog značaja u kategoriju industrijske sirovine uslovljavaju danas sledeći
najvažniji faktori:

1. PROMENE SHVATANJA O RASPROSTRANJENOSTI MINERALA U

PRIRODI
Za većinu minerala generalno se smatra da se oni u prirodi susreću retko ili i
veoma retko; međutim, za mnoge minerale, koji su se dugo smatrali veoma retkim,
utvrđeno je, kasnije, da su veoma rasprostranjeni. Pojedini minerali su postojani u
različitim fizičko-hemijskim uslovima i susreću se u različitim genetskim tipovima
ležišta te su zato veoma rasprostranjeni (kvare, fluorit, pirit i dr.). Drugi se obrazuju
samo u specifičnim uslovima i zato nam se čine veoma retkim - ali, kada se u prirodi
ostvare ti specifični uslovi, ovi minerali prestaju da budu retki i mogu zadobiti ulogu
bitnih sastojaka2.
Može se navesti niz primera kada se neki mineral godinama smatrao veoma
retkim, a zatim je, neočekivano, zadobio status važne rude. To su, na primer, slučajevi
sa: polucitom kao rudom cezijuma (u pegmatitima Bernik-Lejka u Kanadi polucit je
njihov bitni sastojak i to je jedno od velikih svetskih cezijumovih ležišta); fenakitom
(sa 44 % BeO) i bertranditom (sa 42 % BeO) za dobijanje berilijuma (hidrotermalni
metasomatiti u karbonatnim kompleksima genetski povezani sa subalkalnim i alkal-
nim granitoidima sadrže 10-25 % ovih minerala i danas predstavljaju ekonomski
najvažnije berilijumove rude u svetu); bastnezitom, doveritom i čerčitom kao rudama
cerijuma i itrijuma (karbonatiti i fluorit-barit-karbonatna ležišta tipa Mauntin-Pas u
Kalifornniji sadrže 15-20 % bastnezita i predstavljaju novi značajan izvor dobijanja
cerijumovih ruda; takođe su otkrivene i ekonomski interesantne rude u kojima su do

A.I.Ginzburg i koautori (1985) daju sledeće procentualno učešće pojedinih kategorija

sastojaka u mineralnim agregatima:- bitni sastojci sa sadržajem preko 10%; -sporedni
sastojci sa sadržajem od 1 do 10 %•- akcesorni sastojci sa sadržajem od 0,1 do 1%: - retki
sastojci sa sadržajem od 0,1 do 0,01%; - veoma retki sastojci sa sadržajem ispod 0,0i%.

-108-
B. Vakanjac ___________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

nedavno "egzotični" doverit i čerčit osnovni minerali ovih retkih zemalja); davšonitom
kao novom sirovinom za dobijanje aluminijuma i sode (značajne količine davsonita
utvrđene su u eocenskim glinovitim krečnjacima i bituminoznim škriljcima Grin-
River formacije u Koloradu i Juti - SAD); brucitom kao supstitutom magnezita;
kriolitom - namesto onog koji se dobija veštačkim putem; itd.

2. SAVREMENO IZUČAVANJE FIZIČKIH IFIZIČKO-HEMIJSKIH

SVOJSTAVA MINERALA
Svestrano izučavanje fizičkih i fizičko-hemijskih svojstava minerala omogućava
uvođenje u industriju novih minerala - sirovina , koji su se tradicionalno smatrali
nekorisnim. To je, na primer, slučaj sa dragim i poludragim kamenjem; mnogi široko
rasprostranjeni minerali, koji se nikada nisu smatrali dragocenim, ponekad se javljaju
u vidu idealno prozračnih kristala i tada se oni uspešno mogu koristiti u juvelirstvu;
to je, na primer, coisit-epidot (sivoplave i safirnoplave boje - "tanzanit" iz Tanzanije),
skapolit (ljubičasti iz Mozambika; žuti iz Tanzanije; ljubičasti, rože i žuti sa Pamira u
SSSR), hromdiopsid (tamnozeleni "sibirski smaragd"), diopsid (sivoplavi i kao nebo
plavi violan), zatim, prozračni kristali datolita, klinohumita, distena, staurolita, ak-
sinita, sfena, prenita, kasiterita, sfalerita (kleofana), cerusita, anglezita, smitsonita,
barita, šelita, uleksita i drugi, kao i krupni prozračni tamnoplavi kristali vivijanita iz
Bolivije i Kameruna, zeleni i plavoljubičasti kristali gerderita, pa čak i takvi minerali
iz oksidacione zone - kao stoje skorodit iz ležišta Cumeb u Namibiji (koji se odlikuje
trihroizmom - u različitim pravcima ima ljubičastu, plavu i plavozelenu boju); kao
supstitut tirkiza koristi se zelenoplavi prozopit iz ležišta Santa-Roza u Meksiku i
ceruleit iz Bolivije; spisak novih minerala koji nalaze primenu u juvelirstvu svake
godine se povećava. Kao sledeći primeri mogu se istaći: turmalin, spinel, granati,
sulfidi i sulfosoli srebra, germanijuma i galijuma koji nalaze primenu u savremenoj
redioelektronici na bazi svojih poluprovodničkih, pijezoelektričnih, segneto-
električnih, laserskih i drugih svojstava; sericit, sitnoljuspasti muskovit i Rotacioni
muskovitski koncentrat imaju svojstvo da u međuslojne prostore svoje kristalne
strukture usišu vodene rastvore i bojeće materije, te se koriste za spravljanje specijal-
nih fasadnih boja koje su vatrostalne i ne blede tokom vremena; svojstvom razmene
jona, slično zeolitima, odlikuju se, takođe, i mnogi silikati titana, cirkonijuma i
niobijuma - posebno minerali grupe keldišita, lomonosovita, lovozerita i astrofilita;
identično volastonitu, kao punilo za specijalne betone i keramiku, mogu se koristiti
tremolit, aktinolit i slilimanit, koji se obično dobijaju kao nusproizvod pri
eksploataciji i preradi drugih sirovina; paligorskit (atapulgit), do nedavno smatran
egzotičnim mineralom glina, blagodareći svojoj specifičnoj igličastoj kristalnoj struk-
turi, za razliku od montmorilonita, ne bubri i nema koloidna svojstva - to je omogućilo
njegovu primenu kao izvrsnog sorbenta u nizu industrijskih grana, kao punila u
hemijskoj industriji i farmaceutskoj proizvodnji, za bušaće isplake pri bušenju na naftu i
za druge namene; takođe, velike perspektive otvara i izučavanje mogućnosti
dirigovanih izmena svojstava minerala zagrevanjem, ozračivanjem sa izvorima
različite energije, hemijskim tretmanom i drugim postupcima (tako se, npr. nekim

-109-
Nove, netradidonalne i tehnogefte NMS___________________________B, Vakanjac

glinama, koje se u prirodnom stanju ne odlikuju adsorpcionim svojstvima, aktiviziran-

jem kiselinama, ta svojstva mogu izazvati; ili, iz keramičke prakse je poznato, da
dodavanje neznatnih količina alkalija slabo plastičnim glinama znatno povećava
njihovu plastičnost, povećava gustinu i smanjuje mogućnost stvaranja prslina u
njihovim pečenim-keramičkim proizvodima; pažljivim zagrevanjem, ili jonizujućim
ozračivanjem, može se, zatim, izmeniti ili poboljšati boja mnogih vrsta dragog kamenja
itd.);itd.

3. OTKRIVANJE KORISNIH ELEMENATA - PRIMESA U POJEDINIM

MINERALIMA
Otkrivanje korisnih elemenata - primesa u pojedinim mineralima, takođe,
ponekad predstavlja uzrok otpočinjanja njihovog industrijskog koršćenja. Brojni su
primeri kada minerali, koji sami po sebi nemaju praktični značaj, usled utvrđivanja
ekonomski interesantnih sadržaja elemenata - primesa i njima, postaju rude. To je, na
primer, slučaj sa: biotitom kao rudom cezijuma (egzokontaktne zone biotitizacije u
amfibolitima, razvijene oko spodumenskih pegmatita u Sev. Karolini - SAD, sadrže
6-8 % CS2O; isti je slučaj i sa astrofilitima u egzokontaktnim zonama fenitizacije,
razvijenim oko alkalnih magmatskih masiva u SSSR, koji sadrže cezijumov kupletskit
sa 10 % GS2O); apatitom (iz masiva alkalnih magmatskih stena) kao izvorom dobijanja
retkih zemalja i stroncijuma; nefelinom (takođe iz alkalnih magmatskih masiva) iz
koga se, pored aluminijuma, može dobiti galijum, litijum, rubidijum i cezijum; itd.

4. OTKRIVANJE NOVIH EKONOMSKI ZNAČAJNIH MINERALA

Svake godine se u svetu otkriva 15 - 20 novih minerala i njihovih varijeteta.
Većina tih minerala su egzotične tvorevine formirane u specifičnim uslovima.
Ponekad se, međutim, među njima susreću minerali koji odmah zadobijaju veliki
praktični značaj. Tako su, na primer, poslednjih godina u SŠSR-u, u kalcijskim
skarnovima, bili otkriveni brojni novi minerali bora, i to pretežno borati kalcijuma i
magnezijuma sa vodom - kurčatovit, sahait, solongit, harkerit, fedorovskit, rouit,
borkarit, nifontovit, vimsit, kalciborit, koji imaju visok (do 60 %) sadržaj bora i u
mnogim slučajevima formiraju ekonomski značajna ležišta; isti je slučaj i sa
dragocenim kamenom čaroitom - ljubičaste boje, koji je nedavno pronađen, takođe u
SSSR-u, i koji je odmah počeo da se primenjuje u juvelirstvu, a dve godine kasnije je
tek priznat kao novi mineral od strane Međunarodne mineraloške komisije; itd.

5. RAZRADA EFEKTIVNIH TEHNOLOŠKIH ŠEMA PRERADE NOVIH

SIROVINA
Razrada efektivnih tehnoloških šema prerade novih vrsta mineralnih sirovina
je veoma važan faktor, jer omogućava prevođenje minerala bez praktičnog značaja u
industrijski korisne rude. Mogu se navesti sledeći primeri: dobijanje aluminijuma iz
novih sirovina (iz nahkolita i davsonita - uz sodu kao nusproizvod, zatim, iz nefelina
- uz sodu i portland-cement kao nusproizvod, a, takođe, iz sinirita - kalijumom bogatih

-110-
B. Vakaniac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

alkalnih magmatskih stena - uz keramičku sirovinu, jedinjenja kalijuma, cemem i

druge nusproizvode); proizvodnja silumina iz distena, silimanita ili andaluzita; itd.

6. IZUČAVANJE NOVIH GEOSFERA

Izučavanja novih geosfera, posebno mineralnih materija koje se obrazuju u
okeanima i morima, takođe omogućavaju pronalaženje novih sirovina. Danas poseb-
nu pažnju privlače dubokovodni crveni raulj na dnu Severnog mora za proizvodnju
glinice i aluminijuma, zatim, fosforiti, kao i različite mineralizovane vode (rasoli u
delovima morskih basena gde voda intenzivno isparava, ili vode koje su lokalizovane
duž riftova i koje se neprekidno zasićuju hidrotermama - kao što je to slučaj danas u
Crvenom i Mrtvom moru) itd.

SUPSTITUCIJA I SINTEZA NEMETALA

Neprekidno rastuće potrebe za skoro svim mineralnim sirovinama i njihova
iscrpljivost postavili su pred mineralnu ekonomiju važan zadatak racionalnog is-
korišćavanja mineralnog bogatstva. U okviru različitih metoda koje treba delimično,
ili nekad i u potpunosti, da rese ovaj problem, supstitucija i sinteza mineralnih sirovina
imaju specifičan položaj i značaj. Supstitucija je usmerena na zamenjivanje jednih
mineralnih sirovina drugim, ili proizvedenim materijalima organskog i neogranskog
porekla (D. Milovanović, 1967).
Supstitucija može uslediti iz više razloga:
- usled deficitarnosti određene mineralne sirovine u svetskim i lokalnim ok
virima;
- kao nužna posledica ekonomsko-tržišnih uslova (skuplja sirovina zamenjuje
se jeftinijom);
- kao posledica tehničkog progresa (novi proizvedeni materijali imaju svojstva
koja u konkretom slučaju bolje odgovaraju);
- kao rezultat nepovoljnih uslova snabdevanja, ili i potpune nemogućnosti
dobavljanja potrebnih mineralnih sirovina (rat, embargo).
Sa aspekta racionalnog iskorišćavanja mineralnih sirovina, supstitucija us-
merena na zamenjivanje retkih mineralnih bogatstava onim koja su rasprostranjenija
i kod kojih je moguća masovna eksploatacija ima prvorazredni značaj. Ovakav tretman
supstitucije nemetala dovodi do osvajanja i uvođenja u praksu njihovih novih
varijeteta koji se ranije, ili još i nedavno, uopšte nisu smatrali korisnim.
Prirodno da svaka industrija daje svoje specifične zahteve u pogledu kvaliteta
tražene sirovine i njeno obezbeđivanje standardnim materijalom može se izvršiti samo
na osnovu potpune analize svih korisnih svojstava sirovine. Poslednja činjenica
omogućava kako najracionalniju upotrebu tako i rešenje pitanja zamenjivanja jedne

-111-
Nove, netradicionalne i rehnogene NMS_________,______ .__________B. Vakaniac.

sirovine drugom, ili uvođenje u industriju potpuno novih nemetala. Primena nove
sirovine mora, pri tome, biti ekonomski rentabilnija od ranije poznate i korišćene.
Širina primene NMS uslovljena je brojnošću i podudarnošću njihovih korisnih
svojstava. Mnogi nemetali, različite geneze i materijalnog sastava, usled podudarnosti
svojih svojstava, uzajamno su zamenljivi i mogu se upotrebiti u istoj industrijskoj
grani. Tako, na primer, šljunak, kao zapunitelj betona, može biti zamenjen bolje
pogodnim drobljenim kamenom; ekspandirani vermikulit perlitom, ili dijatomitom,
u termoizolaciji itd. Nasuprot, objedinjavanje više korisnih svojstava u jednoj sirovini
omogućuje njenu primenu u različitim industrijskim granama - na primer, grafita u
metalurgiji, livarstvu, elektrotehnici, poligrafiji itd.
U nizu industrijski razvijenih zemalja evidentna je činjenica zamene pojedinih
retkih i relativno skupih nemetala analognim sintetičkim proizvodima. Prilikom
rešavanja ovog problema moraju biti ispunjena dva osnovna preduslova: sintetički
proizvodi treba da imaju postojan kvalitet i nižu cenu proizvodnje od svojih prirodnih
analoga.
U savremenim uslovima supstitucija se, međutim, najčešće pojavljuje kada
potrošač nije u stanju da plaća reklativno visoke cene proizvođačima pojedinih
mineralnih sirovina. Tada se pristupa pronalaženju i proizvodnji adekvatnih, ali
jeftinijih, materijala. Usled toga primarna sirovina često zadobija sekundarni značaj,
ili ga i potpuno gubi, ukoliko se istraživački napori okončaju pozitivno, tj. dovedu do
pronalaska novog materijala. Tako su, na primer, litografski kamen, vodenično
kamenje, krovni škriljci i neki drugi nemetali, usled usavršavanja tehnologije rada,
gotovo u potpunosti izgubili svoj ekonomski značaj, jer su danas u svojim osnovnim
oblastima primene zamenjeni različitim veštačkim proizvodima.

l.NAČINI SUPSTITUCIJE MINERALNIH SIROVINA

U zavisnosti od vrste materijala, koji se upotrebljava kao supstitut mineralne
sirovine, postoje sledeći osnovni načinpzamene:
- supstitucija jednih mineralnih sirovina drugim, i
- supstitucija mineralnih sirovina proizvedenim materijalima.
Svaki od ovih oblika zamene obuhvata nekoliko posebnih varijanti, u zavisnosti
od toga o kakvoj se mineralnoj sirovini radi, ili kakvog je porekla supstitut (organskog,
neorganskog, prirodnog, veštačkog).
Supstitucija jednih mineralnih sirovina drugim kod nemetala obuhvata sledeći
najvažniji slučaj:
Zamena nemetala nemetalom daje veoma povoljne rezultate i široko je ras-
prostranjena. Ovde imamo sledeće dve najvažnije mogućnosti:
- Podudarnost korisnih svojstava u različitim sirovinama omogućuje zamenu
jedne sirovine drugom u istoj industrijskoj grani. To je, na primer, slučaj sa kaolinom,

-112 -
B. Vakaniac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

talkom, pirofilitom kao puniocima u indistriji hartije, zatim, dijatomitom, ekspan-

diranim vermikulitom i perlitom u termoizolaciji itd.
- Zamenjivanje ređih nemetaličnih sirovina sa sličnim, ali znatno rasprostran-
jenijim. To je, u stvari, slučaj osvajanja i uvođenja u praksu potpuno novih varijeteta
nemetala. Karakterističan primer su kisele sveže, ili i izmenjene, magmatske stene kao
keramičke sirovine; forsterit-dolomitski mermeri, brucititi i dolomiti kao supstituti
magnezita prilikom proizvodnje bazičnih vatrostalnih materijala; muskovitski
mikašisti i liskuniti za dobijanje sitnoljuspastog liskuna itd.
Supstitucija mineralnih sirovina proizvedenim materijalima kod nemetala
obuhvata sledeće najvažnije slučajeve:
Zamena metala nemetalom i pored mnogih mogućnosti nije naročito ispoljena,
odnosno u mnogim konkretnim slučajevima predstavlja poslovnu i vojnu tajnu. Tako
je, na primer, u SAD nedavno proizveden specifičan materijal na bazi grafita i fluorita
(tetrafluoretilen) sa toplotnom provodljivošću i koeficijentom širenja identičnim kao
kod nerđajućih čelika. Takođe, u ovoj zemlji, tokom poslednjih godina keramički
konstrukcioni materijali od magnezijum oksida, tzv. kovna periklazna keramika, za
raketnu i nuklearnu tehniku, bili su predmetom opširnih istraživanja. Zamenjivanje
metalnih cevi različitog prečnika i za različitu upotrebu cevima proizvedenim putem
topljenja i livenja stena ima, međutim, izraziti karakter racionalne supstitucije u
odnosu na iscrpljivost ležišta metala. Petrolurgija pri tome zadobija sve veći značaj,
jer su stenske mase praktično neiscrpljive. Značajna je, zatim, supstitucija metala
magmatskim stenama u mašinskoj industriji, posebno u izradi preciznih mernih
instrumenata. U ukupnoj masi tih instrumenata stene (graniti, gabrovi, dijabazi i dr.)
učestvuju i do 80 %, i to za: temelje, postolja, kućišta, nosače, ploče za vođenje, ramove
i slično.
Zamena nemetaličnih sirovina hemijskim proizvodima, naročito plastičnim
masama, predstavlja klasičan primer ovakve supstitucije (npr. različite ekspandirane,
porozne, plast-mase sve više zamenjuju lake betone sa mineralnim zapuniteljima u
građevinarstvu), Sledeći tipični primer ovakve supstitucije je sve šire uvođenje u
potrošnju veštačkih azotnih đubriva (osnovni izvor je vazduh atmosfere), zatim,
magnezije i drugih brojnih soli iz morske vode itd.
Zamena nemetaličnih sirovina analognim sintetičkim proizvodima prven-
stveno je usmerena na reduciranje zavisnosti nacionalnih industrija od uvoza skupih
sirovina, čija su ležišta koncentrisana samo na pojedinim područjima Zemlje. Danas,
na primer, niz industrijski visokorazvijenih zemalja uspešno sintetizuje različite
monokristale za potrebe optike, elektronike, radiotehnike, juvelirstva, za proizvodnj u
preciznih instrumenata i aparatura i za obradu metala, zatim, tehnički dijamant,
korund, grafit, liskune i druge sirovine.

-113-
Nove, netradicionalne i tehnovene NMS____________________________B. Vakaniac

2. SUPSTITUCIJA I SINTEZA NEMETALA U JUGOSLAVIJI

Zamena jednih NMS drugim, ili različitim proizvedenim materijalima, nije se
još afirmisala kao precizna i određena politika čuvanja i racionalnog iskorišćavanja
mineralnog bogatstva u našoj zemlji. Izuzev šire primene plastičnih masa, supstitucija
nemetaličnih sirovina praktično ne postoji, a ima mnogo primera kako se čak postupa
i suprotno od njenih principa.
Problem supstitucije nemetaličnih sirovina Jugoslavije tesno je povezan sa
pitanjem zamene brojnih uvoznih sirovina, kad god je to moguće, domaćim, tj. sa
pitanjem osvajanja i uvođenja u praksu pojedinih domaćih ležišta novih i
netradicionalnih NMS. To je, pre svega, slučaj sa kiselim svežim, ili kaolinisanim,
magmatskim stenama kao izvorom keramičkih sirovina i kaolina, zatim sedimentnih
i mrežastih magnezita itd. U sklopu ovog problema poseban značaj zadobija
mogućnost industrijske sinteze pojedinih retkih i skupih, ali neophodnih, nemetala
za mnoge grane privrede i odbranu zemlje - pijezooptičkih kristala, tehničkih
dijamanata itd.
Da bi se supstitucija NMS vršila u nas sistematski i na organizovan način,
potrebno je da se na ovim problemima angažuju postojeće privredne organizacije i
granska udruženja i da se aktivira naučno-istraživački rad. Pronalaženje ležišta novih
tipova nemetaličnih sirovina, osvajanje novih izvora njihovog dobijanja i sin-
tetizovanje neophodnih materijala značajno bi smanjilo, pored ostalog, uvoz i platni
deficit zemlje.

LEŽIŠTA NOVIH I NETRADICIONALNIH NMS

Stalno rastuće potrebe za mineralnim sirovinama i njihova iscrpljivost pos-
tavljaju pred mineralnu ekonomiju važan zadatak koji se ogleda kako i najracional-
nijem iskorišćavanju tradicionalnih mineralnih bogatstava, tako i u osvajanju potpuno
novih njihovih vrsta i izvora dobijanja, koji se do nedavno uopšte nisu smatrali
korisnim.
U svetskim razmerama, u industrijski razvijenim zemljama, danas su potpuno
osvojena i uvedena u eksploataciju ležišta sledećih NMS: l..alkalnih kaolina, 2.
bitumena, 3. bišofita, 4. brucita, 5. davsonita i nahkolita, 6. feldspatoida (alkalne i
ultraalkalne magmatske stene), 7. glaukonita, 8. kriolita, 9. malih fosfata, 10.
maršalita, 11. olivina (dunita), 12. paligorskitskih glina, 13. porcelanskog kamena, 14.
prirodne sode, 15. sapropela, 16. serpentinita, 17. sitnoljuspastog muskovita, 18.
šungita (šungitonosnih škriljaca), 19. topaza i dumorterita, 20. tremolita, 21. treseta i
22. treset-vivijanita. U nas bi ove sirovine mogli svrstati među nove i netradicionalne,
jer ih još ne koristimo, mada postoji realna perspektiva za osvajanje i industrijsko
korišćenje najmanje polovine pobrojanih (B. Vakanjac, 1984,1990).

-114-
B. Vakaniac______________________ Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

1. LEŽIŠTA ALKALNM KAOLINA

Alkalni (mikroklinski) kaolini3 u keramičkoj industriji supstituišu najkvalitet-
niji krupnokristalasti kalijski feldspat koji se dobija iz ležišta pegmatita. Proizvodnja
pegmatitskog kalijskog feldspata je teška i skupa i on je u svetskim razmerama zato i
deficitarna sirovina. Iz tog razloga su u keramičku industriju, pored drugih sirovina, i
uvedeni alkalni kaolini kao znatno jeftiniji i ekonomičniji.
Alkalni kaolini u svom sastavu, pored kaolinita i kvarca, sadrže mikroklin i
podređenu količinu sericita. Tipičan alkalni kaolin je rastresita stena svetle sive ili
žute boje, koja, za razliku od pravog kaolina, nema mastan opip i sadrži više ili manje
izbeljena bela feldspatska zrna. Alkalni kaolini se pri povoljnim procentualnim od-
nosima komponenti u svom sastavu mogu direktno upotrebiti, zamenjujući sve sas-
tavne delove keramičke smeše (kaolin, feldspat, kvare i plastičnu glinu), Ui se njihovom
preradom dobija više koncentrata: kvarc-mikroklinski, mikroklinski, kvarcni,
kaolinitski i liskunski.
Mineralni sastav alkalnih kaolina od ležita do ležišta nije postojan; sadržaji
osnovnih komponenti variraju obično u sledećim granicama: kvare 30-50 %, kaolinit
20-40 %, mikroklin 10-30 %, sericit i hidrobiotit 3-10 % (ponekad 30-40 %), karbonati
i albit do 2 %. Osnovni zahtevi u pogledu kvaliteta alkalnih kaolina su sledeći: sadržaj
alkalija ne manje od 5 % i pri odnosu K2O : Na2O ne manje od 4:1 (ponekad ovaj
odnos dostiže 20 :1); minimalan sadržaj oksida gvozda i drugih bojećih oksida (ne
preko 0,5-1,0 %) i zemnoalkalnih oksida.
Ležišta alkalnih kaolina eksploatišu se danas u mnogim zemljama, tradicional-
no je poznat "kornvolski kamen" iz Engleske. Poslednjih godina ležišta alkalnih
kaolina otpočela su da se istražuju i kod nas.
Ležištima alkalnih kaolina pripadaju: 1. donji delovi starih kora raspadanja
granita, kiselih efuziva i migmatita - mikroklinom obogaćeni ostaci raspadanja i 2.
arkozni (kvarc-mikroklinski) peskovi i peščari sa kaolinitom - sedimenti nastali
pretaložavanjem materijala iz kore raspadanja kiselih silikatnih stena.
Kaolinitski tip kore raspadanja sadrži četiri zone (odozdo na gore): 1. grus, 2.
hidroliskuni, 3. alkalni kaolini (sa mikroklinom) i 4. kaolini (normalni - bez alkalija).
U korama raspadanja ovog tipa alkalni kaolini su jedan od međuprodukata
razrušavanja matičnih stena i prirodnim procesima oslobađaju se od štetnih primesa
- sa gledišta keramičkih zahteva. Tokom procesa raspadanja plagioklasi se znatno brže
od kalijskog feldspata transformišu u kaolinit, a štetne komponente (femski i

3 Termin "alkalni kaolini" upotrebio je 1970. god. V.I.Magidovič za kompleksnu keramičku

sirovinu egzogene geneze koja sadrži mikroklin, za razliku od porcelanskog kamena
hidrotermalne geneze koji uglavnom sadrži sericit i kaolinit

-115-
Nove, netradidonalne i tehnogene NMS B. Vakaniac^

metalični minerali) i, delimično, natrija se izlužuju i migriraju. Sve to dovodi do

relativnog povećanja sadržaja kalije u vidu zaostalog mikroklina i hidroliskuna.
Medu ležištima alkalnih kaolina prema oblicima rudnih tela i uslovima zalegan-
ja razlikuju se sledeći tipovi: 1. površinska, 2. površinsko-linijska i 3. linijska kora
raspadanja, a zatim, 4. slojevite i sočivaste naslage kaoliniziranih arkoznih peskova i
peščara.

2. LEŽIŠTA BITUMENA IBITUMINOZNIH STENA

Sa geološkog aspekta bitumenima se nazivaju produkti hipergenih izmena
nafte. To su: malt, asfalt, asfaltit i drugi proizvodi nafte, koji se međusobno razlikuju
po svojim fizičko-hemijskim svojstvima, gustini, agregatnom stanju, sadržaju ulja i
asfaltno-smolastih materija. Malt i jedan deo asfalta pripadaju tečnim, dok ostali
asfalti, asfaltiti i drugi varijeteti ka čvrstim bitumijama. Posebnu grupu bitumena čine
parafinski naftidi - ozokerit, čije je stvaranje specifično, ali je, takode, posledica
degradacije nafte.
Bituminozne stene su najčešće glinci, laporci, peščari, krečnjaci, dolomiti i
škriljci koji sadrže impregnacije, proslojke, grudve, žičice i prožilke petrobitumija
(bitumije naftnog reda). Iz ovih stena bitumija se može ekstrahovati putem organskih
rastvarača ili termičkini postupkom; ove stene koriste se za dobijanje asfalta (sadrže
ga obično do 25 %), sirove nafte i kao materijal za putogradnju.
Prirodni bitumeni, kao monomineralne tvorevine, najčešće se javljaju u vidu
asfalta i kerita i uspešno se mogu koristiti u industriji boja, elektrotehnici, putogradnji,
industrijskom građevinarstvu i drugim granama privrede. Primena prirodnih
bitumena u privredi, posebno u putogradnji i industrijskom građevinarstvu danas je
još uvek veoma ograničena, jer se u tim dvema granama uglavnom koriste bitumije
koje se dobijaju pri preradi nafte u rafinerijama. Smatra se, međutim, da bi u
putogradnji i industrijskom građevinarstvu bila najoptimalnija primena bituminoznih
stena (terigenih i karbonatnih), koje sadrže preko 4% bitumija, mada se ponekad
značajni ekonomski efekti mogu ostvariti i pri korišćenju ovih stena sa samo 1-2 %
bitumija. Najznačajnija primena prirodnih bitumija u putogradnji je u izgradnji
bitumeniziranog nosečeg sloja podloge savremenih puteva, a u industrijskom
građevinarstvu u toplotnoj izolaciji - posebno pri izvođenju površinskih toplovodnih
trasa i u proizvodnji agloporita.
Prirodne bitumije (tečne i čvrste) u odnosu na okolne stene predstavljaju
epigenetske tvorevine formirane uglavnom kao posledica hipergenog preobražaja
nafte. Bitumeni, bez obzira na svoju tesnu genetsku povezanost sa naftom, imaju
znatno raznovrsnije tipove ležišta od nje. Obrazovanje ležišta bitumena uslovljeno je
ne samo strukturnim, litološkim i tektonskim faktorima, nego i geomorfološkim i
hidrodinamičkim.
Sva poznata ležišta bitumena mogu se prema R.M. Gismatullinu i V.L. Štej-
nogoljcu (1984) objediniti u tri osnovna genetska tipa: 1. strukturno-slojevita, 2.

-116-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

erozionih formi reljefa i 3. tektonskih deformacija (tabela 13). Strukturno-slojevita

ležišta obrazuju se na račun hipergeneze nafte koja se nalazi u kolektoru. Ležišta
erozionih formi reljefa stvaraju se prilikom isticanja nafte na površinu Zemlje, zapun-
javanjem različitih depresija, a, zatim, njenim preobražajem pod dejstvom hipergenih.
agenasa; ona su predstavljena erozionim ostacima i asfaltskim jezerima površine od
dela do 4-5 km2. Tip ležišta tektonskih deformacija formira se prilikom migriranja
nafte po otvorenim tektonskim pukotinama uz njihovo zapunjavanje asfaltno-smolas-
tim komponentama; prema karakteru i genezi pukotina među njima se izdvajaju
ležišta povezana sa regionalnim i lokalnim tektonskim deformacijama.
Najveće rezerve bitumena nalaze se u ležištima strukturno-slojevitog tipa.
Ležišta bitumena formirana na račun naftnih koncentracija koje nisu dovedene iznad
lokalnog erozionog nivoa (antiklinalni i monoklinalni podtipovi) nasleđuju sve karak-
teristike bivših naftnih ležišta. Kod ovih ležišta ekranizirajući pokrov, ili stratigrafska,
litološka i druga heterogenost, sprečava migraciju teških (gustine preko 0,9 g/cm3)
nafti (malta) naviše po slojevima koji se izdižu, zato su ona lokalizovana u "slepim.
zamkama", ili u temenim delovima pozitivnih struktura. Ova ležišta imaju vodo-
bitumenski kontakt, povećanu gustinu i viskoznost bitumija u podinskom delu.
Sadržaj bitumena je obižno visok, često preko 15 %, a maksimalno su s njim zasićeni
krovinski delovi ležišta.
Strukturno-slojevita ležišta koja se nalaze iznad lokalnog erozionog nivoa
nemaju više sličnosti sa ležištima nafte. Ona zauzimaju monoklinalne padine pozitiv-
nih struktura i sinklinalne rovove. Rudna tela su često izdužena paralelno
drenirajućim dolinama. Maksimalni sadržaj bitumija (obično ne više od 10 %, retko
do 20%), kao i smanjivanje viskoznosti i gustine karakteristično je za podinske delove
ležišta. Ova ležišta se obrazuju na račun degradacije ranije formiranih naftnih kon-
centracija iznad lokalnog erozionog nivoa. Zbog toga nastupa slabljenje
hidrodinamičkog oslonca i "klizanje" nafte u "strukturno-snižene delove".
Ležišta tipa erozionih formi reljefa imaju znatno manje rezerve u odnosu na
slojevita bitumenska ležišta - obično nekoliko desetina hiljada tona, ali zato sadržaj
bitumija u njima može iznositi 80-100 %. Ova ležišta se obrazuju: 1. prilikom ver-
tikalne migracije nafte duž raseda na površinu Zemlje i 2. prilikom isticanja nafte iz
izdanaka slojeva koji su s njom zasićeni; prvi podtip ovih ležišta je široko rasprostran-
jen u prirodi, a drugim načinom formiraju se asfaltna jezera (npr. Veliko asfaltno
jezero na ostrvu Sahalin u SSSR-u).
Žična ležišta bitumena prema svojoj građi jasno se razlikuju od drugih ležišta.
Ona mogu imati postojanu debljinu do nekoliko desetina metara. Ležišta povezana
sa lokalnim tektonskim deformacijama imaju znatno manje dimenzije.

-117-
Nove, netradidonalne i tehnoeene NMS

Tabela 13: Klasifikacija ležišta bitumija u SSSR-u (HM. Gismatullin, V.L. Stejngoljc
-1984)
Tip ležišta Podtip ležišta Grupe ležišta Karakter ležišta Vrsta bitumije

1 2 3 4 5
Strukturno-sloje- Antiklinalni (ispod Kupolno-masivna, Impregnacije, Teška nafta-malt
viti erozione ba-ze) kupolno-slojevita, gnezda, pukotine
eroziono-kupolna
Monoklinalni Strukturno-lito-
(ispod erozione loška, struktumo-
baze) stratigrafska.tek-
tonski-ekranizi-
rana

Monoklinalni Strukturno-lito- Malt, asfalt, asfal-

(iznad erozione loška, strukturno- tit, ozokerit
baze) stratigrafska,
tektonski-ekra-
nizirana, viseća
(samo-zatvorena)
Sinklinalni (iznad Sinklinalno-ma-
erozione baze) sivna, sinklinalno-
slojevita
Erozionih formi Površinski (jezer- Karstnih depresija, Masivna (čista), Malt, asfalt, rede
reljefa ski) erozionih useka, korasta kiro- asfaltit
erozionih kotlina, mineralna
pokrov-no-
padinska, tek-
tonskih kotlina
Pogrebeni (erozi- Paleokarstna, pal- Asfalt, asfaltit
onih ostataka) eoerozionih useka
paleoerozior nih
kotlina, paleo-
tektonskih kotlina

Tektonskih Regionalnih Perastih razloma Masivna (čista), Asfaltit, kerit,

deformacija tektonskih prožild ozokerit,
deformacija
Lokalnih tekton- Tenzionih puko- Asfaltit, rede
skih deformacija tina, dtjapirskih asflat, ozokerit
pukotina

1) Malt - gusta, polučvrsta ili vrlo žitka bitumija nastala kao primarni produkt oksidacije i
polimerizacije nafte; pored ugljovoddnika sadrži smole i asfaltene; malt je teži od nafte, ali lakši od asfalta;
u daljem procesu oksidacije od malta nastaje asfalt;

Asfalt - žitka, polu-žitka ili čvrsta, lakotopljiva bitumija; sadrži 30-50 % smole i 15-40 % asfaltena
čime se znatno razlikuje od sastava nafte; deli se na: 1. normalni, 2. sulfo- i 3. oksi-asfalt

-118-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

Asfaltit - čvrsta bitumija koja nastaje oksidacijom i polimerizacijom asflata u zoni hipergeneze; deli se
na: 1. hilsonit i 2. grahomit; sastoji se od ugjjovodonika, smole, asfaltena i malo karboida.

Asfalteni - smolaste materije složenog Kemijskog sastava, koje nastaju oksidacijom i polimerizacijom
ugljovodnika; to su visokomolekularna, čvrsta i tamno obojena nezasićena organska jedinjenja, koja pored
ugljenika i vodonika sadrže i kiseonik, a često sumpor i azot; pored ugljovodnika i smole ulaze u sastav nafte.

Kerit - metamorfisani asfaltiti slični kamenom uglju; zbog svog pojavljivanja u vidu žica i prožilaka
nazivaju ga i "žični ugalj"; pripada grupi pirobitumija.

Kir (persijski) - sedimentna stena izgrađena od smeše zgusnute nafte ili asfalta i peskovitog ili
glinovitog materijala; obično se javlja u vidu korastih pokrova na izdancima nafte sa asfaltnom osnovom.

Ozokerit - čvrsta bitumija, produkt kristalizacione diferencijacije nekih vrsta nafti koje su bogate
parafinskim ugljovodonicima sa visokom tačkom ključanja; najčešće se javlja u pukotinama koje povezuju
površinu terena sa ležištem nafte - tzv. ozokeritske žice.

3. LEŽIŠTA BISOFITA
Bišofit (MgCb x 6H2O) je bezbojan i prozračan soni mineral; rede on ima belu,
ružičastu i mrkocrvenu boju. Bišofit ima vreo i gorak ukus, veoma je higroskopan i
lako je rastvorljiv, a na vazduhu se razrušava. Kristali bišofita formiraju zrnaste mase,
ponekad i listaste i vlaknaste agregate. U okviru evaporitskih naslaga bišofit je
osnovna komponenta istoimene sone stenske mase; u paragenezi pored bisofita
prisutne su veće ili manje količine karnalita, kizerita i halita.
Danas se bišofit i druge magnezijumove soli uglavnom dobijaju prilikom
prerade karnalita, sulfatno-kalijumovih soli i iz rasola slanih jezera; međutim, ova
proizvodnja ne zadovoljava potražnju, a njeni troškovi obično prevazilaze cenu
dobijenih proizvoda. Značajne količine magnezijumovih jedinjenja dobijaju se,
takođe, i iz morske vode, zatim, iz magnezita, brucita i dolomita; i ova proizvodnja je
dovoljno složena i skupa. U toku poslednje dve decenije u Donjem Povolžju i u
Zapadnom Kazahstanu (SSSR) bušenjem su otkrivene džinovske naslage bišofitskih
stena koje su paragenetski povezane sa donjopermskom halogenom formacijom.
Prognozne rezerve bisofita iznose ovde više desetina milijardi tona; dubine zaleganja
ovih naslaga su 1,5-2 km i još veće, debljina im iznosi do nekoliko desetina metara, a
sadržaj bisofita u stenskoj masi je preko 90-95 % (I.N. Tihvinskij, 1987). Zbog velikih
dubina zaleganja podzemna eksploatacija bisofita nije moguća, ali se zato on može
veoma lako dobijati putem metode podzemnog luženja, jer je njegova rastvorljivost
mnogo viša od drugih čvrstih mineralnih soli.
Bišofit ima raznovrsnu primenu, koja svakim danom postaje sve šira. Njegovi
rasoli služe za spravljanje specijalnih isplaka koje se koriste prilikom bušenja sonih
naslaga (sprečavaju brzo povećanje prečnika bušotine u nabušenim sonim inter-
valima); metodom termičke hidrolize iz ovih rasola dobija se magnezija (MgO) visoke
čistoće (99,5 % MgO), koja dalje nalazi primenu analogno onoj dobijenoj iz magnezita

-119-
Nove, netradicionalne i tchnoeene NMS_________________ B. Vakanjac

i brucita; dodavanje rasola bišofita u sumporaste mazute (do 1,5 l/t) smanjuje njihovu
potrošnju i koroziju kotlova i time se za 3 - 4 puta produžava vreme njihovog rada do
remonta; bišofitski rasoli služe, zatim, za zaštitu drveta od trulenja i gorenja, za borbu
protiv poledice i olakšavaju sakupljanje snega itd.
Dodavanjem 30 kg bišofita na jednu tonu cementnog klinkera snižava se
temperatura njegovog sinterovanja sa 1.600 ° na 1.000 °C, tako da uštede na gorivu
iznose do 35 %; iz bišofita se lakim postupcima i jeftino dobija magnezijum metal;
biSofit se, zatim, koristi kao dodatak za ubrzavanje očvršćavanja betona, u proizvodnji
sredstava za pranje, veštačkih vlakana, sintetičkih belančevina itd. Veoma povoljno
dejstvo imaju dodaci bišofita u hrani peradi i krupne rogate stoke; male doze soli
magnezijuma povoljno, takođe, utiču na povećanje letine mnogih poljoprivrednih
kultura.
Poslednjih godina sve su čuvenija i poznatija balneološka svojstva bišofitskih
rasola i rastvora, koji u alternativnoj medicini služe kao sredstvo za lečenje išijasa,
osteohondroze, kostobolje i sličnih oboljenja čoveka.
Bisofit se iz evaporistkih rasola deponuje posle kristalizacije karnalita, tj. na
maksimalnom stadijumu zasićenja koji je blizak eutoničkoj tački rasola. Sve velike
naslage bišofita javljaju se u vidu moćnih i prostranih slojeva i sočiva u okviru morskih
halogenih formacija obrazovanih u zatvorenim basenima. Ti baseni ulaze u sastav
sistema basena - pripremni, prelazni i konačni-zatvoreni, sa evaporitskom sedimen-
tacijom, a egzistirali su samo u prošlim geološkim epohama. Mineralizacija morske
vode se od pripremnih, preko prelaznih, do konačnih basena neprekidno uvećavala;
tj. rasol je postajao sve koncentrovaniji zbog isparavanja i deponovanja teže
rastvorljivih komponenti (sulfata kalcijuma i delimično halita) i obogaćivanja sa lako
rastvorljivim. Porast mineralizacije rasola u zatvorenim basenima doveo je do
deponovanja zaostalih količina halita, a zatim i kalijumovih soli - u početku silvina,
pa karnalita - i na kraju sedimentovan je bišofit. U okviru kontinentalnih jezerskih
halogenih formacija ekonomski značajne koncentracije bišofita uglavnom odsustvuj u;
tu je prisutna samo rasejana bišofitska mineralizacija.
Sva do danas poznata ležišta bišofita povezana su sa klijumonbsnim subfor-
macijama sulfatno-hloridnih halogenih formacija, obrazovanih u zatvorenim
morskim basenima koje kontroližu sineklize i avlakogeni. Ti baseni ulaze u sastav
velikih sistema basena sa evaporitskom sedimentacijom koji imaju veze sa otvorenim
morem.

4. LEŽIŠTA BRUCITA
Mineral brucit /Mg(OH)2/ sadrži maksimalno moguću količinu magnezije (69
%). Zbog svoje mineraloške prirode on u nizu industrijskih grana predstavlja znatno
rentabilniju i povoljniju sirovinu od drugih magnezijumovih minerala, uključujući i
magnezit. U prirodi brucit se javlja u vidu kompaktnih monomineralnih listastih i
zrnastih agregata (brucitit) i impregancija, rede i kao vlaknasti varijetet (nemalit).

-120 -
ff, Vakanjac___________________________Nove, netradiđpnalne i tehnogene NMS

Brucit je najbolja sirovina za proizvodnju superkvalitetnih i superčistih mag-

nezijskih proizvoda. On se prvenstveno koristi za dobijanje bazičnih vatrostalnih
materijala i kaustične magnezije, zatim u industriji keramike, stakla, boja, plastičnih
masa, gume, u proizvodnji celuloze, sintetičkog kaučuka, šećera, veštačkih đubriva,
pri preradi i obogaćivanju uranskih ruda i za dobijanje raznovrsnih magnezijumovih
jedinjenja.
Ekonomski značajne koncentracije brucita retko se javljaju u prirodi; on se
formira samo prilikom metamorfizma ishodnih magnezijskih kompleksa
-ultramafitskih i karbonatnih. Danas se eksploatišu jedino apomagnezitska (Gabbsko
u Nevadi - SAD, Kuljdursko i druga kod Habarovska - SSSR i povremeno Pokiondong
u Severnoj Koreji) i apodolomitska (u Kvebeku i Ontariju - Kanada). Brucitske rude
su, dakle, predstavljene sa dva osnovna varijeteta: apomagnezitskim brucititima i
apodolomitskim brucitskim mermerima (brucit-karbonatna parageneza). Prve su
skoro u potpunosti izgrađene od brucita (80-95 %), a primese su kalcit, dolomit,
magnezit, periklaz, serpentinski i drugi minerali. Brucitski mermeri sadrže do 32 %
brucita (obižno 20-25 %), zatim kalcit i dolomit (50-60 %), kao i silikate magnezijuma
i kalcijuma (do 10 %) - uglavnom forsterit koji je obično intenzivno serpentinisan.
Sva poznata ležišta brucitita i brucitskih mermera javljaju se u krovini
hipoabisalnih i subvulkanskih granitoidnih masiva koji su intrudovani u naslage
dolomita sa sočivima i slojevima pelitomormog magnezita. U domenu termičkog
oreola kontaktnog metamorfizma granitoida ispoljena je sledeća karakteristična
zonalnost: neposredno na kontaktu razvijena je zona trakastih magnezijskih skar-
noida sa forsteritom, flogopitom, diopsidom, augitom, pargasitom, spinelom i perik-
lazom; dalje sledi zona silikatnili kalciflra i ofiokalcita sa serpentinskim mineralima;
zatim dolaze zone brucitita, brucitskih i magnezitskih mermera; i na kraju, javljaju se
dolomitski mermeri i neizmenjeni dolomiti. Smatra se da se brucititska rudna tela
formiraju samo na račun sočiva i slojeva pelitomorfnog magnezita, a brucitskih
mermera - po dolomitu. Pri tome se javljaju i tipični penkatitr sa ekvimolekularnim
odnosom MgO/CaO (tj. brucita i kalcita), Sto tačno odgovara dolomitu u kome je sva
magnezija prešla u hidratni oblik, dok je kalcija ostala u vidu karbonata.
LežiSta brucita pripadaju kontaktno-metamorfnom genetskom tipu. Ona se,
najverovatnije, obrazuju u izohemijskim uslovima (bez privođenja MgO) pod
termičkim dejstvom granitoidne magme i to u toku dvastadijuma. U prvom, progresiv-
nom stadijumu kontaktnog metamorfizma, vrši se termička disocijacija magnezijskih
karbonata (magnezita ili dolomita) uz stvaranje periklaza. U toku drugog, regresivnog
stadijuma metamorfnog procesa, vrši se hidratacija periklaza uz formiranje apoperik-
lazniii brucitita i brucitskih mermera. Disocijacija magnezijskih karbonata može, pri
tome, da se obavi na relativno malim dubinama; u hipoabisalnim uslovima magnezit

4 Penkatit - kpntaktno-metamorfho prekristalisali dolomit koji sadrži periklaz (ili brucit) i

kalcit u približno jednakim molekularnim odnosima.

-121-
 . nevaa\cionalne i tehnogene NMS B. Vakanitic.

i dolomit se, međutim, direktno zamenjuju brucitom i tada se obrazuju apomag-

nezitski brucititi i apodolomitski brucitski mermeri.
Kako ističe P.P. Smolin i koautori (1984), u okviru magnezijsko-karbonatnih
kompleksa postoje, dakle, dva osnovna genetska podtipa brucitske mineralizacije:
apoperiklazna i protobrucitska. Na većim dubinama, zbog povećanog pritiska CO2,
dekarbonatizacija magnezijskih karbonata nijemoguća i oni se neposredno zamenjuju
brucitom (protobrucit). Na manjim dubinama disocijacija magnezijskih karbonata
dovodi do formiranja visokotemperaturnog periklaza, na račun koga se hidratacijom,
zatim, obrazuje brucit (apoperiklazni). U saglasnosti sa određenim temperaturnim
gradijentima kontaktno-metamorfnog procesa, apoperiklazni brucititi lokalizuju se u
unutraSnjoj zoni kontaktnog oreola, a protobrucitski u spoljašnjoj. Međutim, saglasno
zavisnosti akcije dekarbonatizacije od dubinskog nivoa, apoperiklazni brucit
zauzimaće pliće, a protobrucit dublje zone kontaktnog oreola. Ekonomski najznačaj-
nija karakteristika ovih dvaju podtipova ležišta brucita zavisi od ishodhog sastava
magnezijskih karbonata - usled znatno Šireg rasprostranjenja dolomita u prirodi
apodolomitski brucitski mermeri javljaju se češće od apomagnezitskih brucita.
Međutim, brucititi su ekonomski daleko značajniji, jer su praktično monomineralni,
dok se rude brucitskih mermera moraju obogaćivatL
Rudna tela brucitskih ležišta imaju slojevit i sočivast oblik. Ona se pružaju na
dužini od preko 1.000 m, po dubini do 100-200 m, a debljina im varira od nekoliko do
par stotina metara.

5. LEWTA DAVSONITA INAHKOUTA

Davsonit (NaAl(CO3)(OH)2) i nahkolit (NaHCO3) se relativno retko javljaju
u prirodi, međutim, poslednjih godina su među paleogenim bituminoznim škriljcima
"Piceance" depresije u državi Kolorado (SAD) utvrđene njihove veoma krupne
koncentracije. Ovde su procenjene količine od oko 30 milijardi tona nahkolita i oko
27 milijardi tona davsonita (W.P. Harben, L.R. Bates -1984)...,..'.
U geoloSkoj građi sedimentne serije "Parachute Creek", koja je član jezerske
eocenske "Green River" formacije, izdvajaju se tri zone: 1) donja-sononosna, 2)
srednja-izluženih stena i 3) gornja "Mahoganv" - u kojoj se javljaju bituminozni žkriljci
sa davsonitom i nahkolitom. Nahkolit se javlja u vidu belih kristala u slojevima
debljine do 5 m i kao mrki mikrokristalasti varijetet dispergovan u okviru bituminoz-
nih škriljaca. Zona obogaćena sa nahkolitom uglavnom zaleže iznad glavne dav-
sonitske zone, koja ima debljinu od 240 m u kojoj je srednji sadržaj davsonita 12 %.
Obrazovanje nahkolita i davsonita bilo je regulisano visokom i konstantnom
koncentracijom ugljendioksida, koji se oslobađao pri trulenju organske materije u
jezerskom basenu: Na2CO3 + CO2 + H2O -* 2NaHCO3, a zatim, NaHCO3 +
A1(OH)3 =^ NaAl(OH)2CO3 + H2O. Na osnovu proučavanja savremenih sodnih
sedimenata u slanim sodnim jezerima riftne doline Istočne Afrike (jezera Magadi,
Natron i dr.), smatra se da su vode koje prinose soli u basen juvenilnog porekla; one

-122-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

su obogaćene ugljenom kiselinom i reaguju sa natrijskim silikatima iz okolnih

vulkanskih stena uz obrazovanje bikarbonata natrijuma i silicije prema: NaSiO3 +-
2CO2 + H2O -» S1O2 + 2NaHCO3. Prema teoriji recirkulacije, međutim, dolazi do
mešanja jezerskih rasola koji poniru sa toplim podzemnim vodama koje se podižu.
Geneza nahkolita i davsonita nije, dakle, jednoznačna; oni mogu biti sedimentne
evaporitske, ali i vulkanogeno-sedimentne tvorevine.
Nedavno su u SSSR-u (J.V. Batalin i dr., 1987) otkrivene značajne potencijalne
koncentracije davsonita, i to: 1. u okviru sedimentnog kompleksa stena, izgrađenog
od peščara, tufo-peščara i tufova, javljaju se slojevita i sočivasta tela debljine 20-150
m sa štokverkno-impregnacionom davsonitskom mineralizacijom (10-15 %) - ležišta
Berezovojarskoje i Tjačevskoje; i 2. u okviru boksitnih ruda - gibsit-kaolinitskih sa
impregnacionim obogaćenjima davsonita (20-40 %) i bemit-siderit-kaolinitskim,
takođe, sa impregnacionim obogaćenjima davsonita (10-35 %) - Zaozernoje ležište.
Davsonit i nahkolit se smatraju novim NMS u svetskim razmerama;predviđa se
da se davsonit može koristiti za dobijanje aluminijuma i kalcinirane sode, zatim, kao
prečistač voda u industriji plastičnih masa, a nahkolit za dobijanje kalcinirane sode, u
industriji stakla, za prečišćavanje gasova iz visokih dimnjaka i za regeneraciju dav-
sonita.

6. LEŽIŠTA FELDSPATOIDA
Nefelin /Na3K(AlSiO4)4/, leucit /K(AlSi2O6)/ i kalsilit /K(AlSiO4)/ su bitni,
široko rasprostranjeni, minerali intruzivnih i efuzivnih alkalnih i ultra-alkalnih mag-
ma tskih stena (nefelin- i leucit-sijenita, urtita, sinirita, fonolita i dr.). Navedeni
feldspatoidi često u sebi sadrže primese galijuma, rubidijuma, cezijuma i drugih retkih
elemenata.
Nefelin-sijeniti imaju oko 53-55 % SiO2,22-25 % AI2O3,6-9 % Na2O i 4-6 %
K2O; kalsilit-sijeniti (siniriti) obično imaju nešto viši sadržaj AI2O3 (do 28 %) i
posebno povišen sadržaj K2O (15-19 %).
Koncentrati feldspatoida, odnosno alkalne i ultra-alkalne stene u celini,
predstavljaju kompleksnu sirovinu koja služi za proizvodnju glinice (aluminijuma),
cementa, sode, odnosno potaše (kalijumovih veštačkih đubriva), sulfata kalijuma,
silikogela. Ove stene mogu se, zatim, uspešno koristiti u industriji stakla i keramike.
Osnovni zahtevi industrije u pogledu kvaliteta feldspatoida su da sadržaji aluminije i
alkalija budu što viši, a limitiraju se sadržaji gvožđa i drugih bojećih oksida na 1-2 %;
tj. ekonomski značaj imaju samo leukokratni varijeteti alkalnih i ultra-alkalnih mag-
matskih stena.

7. LEŽIŠTA GLAUKONITA
Glaukonit /K(Fe3+, Mg)(Si3,8-3,5 Alo,2-o,5)Oio x 2H2O/ je složeni hidrosilikai
sa povišenim sadržajem gvožđa (Fe2O3 do 28 % i FeO do 8,6 %), kalije (do 9,5 %) i
magnezije (do 4,5 %). On se odlikuje prelaznim tipom kristalne strukture (od liskuna

-123-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanjac

ka montmorilonitu), stoga često srašćuje sa montmorilonitom. Takođe, egzistiraju i

postepeni prelazi između glaukonita i seladonita /K(Fe3+, Mg)Si40io x 2H2O/.
Glaukonit se javlja u vidu sitnih (0,025-0,3 mm) pločastih i ljuspastih individua,
koje obično formiraju grudvaste i okruglaste agregate (mikrokonkrecije), ili tanke
crvolike proslojke, zatim, manja sočiva i proslojke zajedno sa terigenim (kvare i dr.),
glinovitim, karbonatnim i drugim mineralima. Glaukonit asocira sa kvarcnim pes-
kovima, peščarima, silicijskim i karbonatno-laporovitim stenama, a javlja se i u
tufogeno-silicijškim i tufogeno-karbonatnim formacijama; kvarc-glaukonitski pes-
kovi često sadrže konkrecije fosforita. Sadržaj glaukonita u ovim stenama varira od
pojedinačnih zrna do 70-80 %; stena koja sadrži preko 50 % glaukonita naziva se
glaukonititom.
Blagodareći svojoj zelenoj boji u prirodnom stanju (odnosno žutomrkoj posle
pečenja), relativno visokom sadržaju kalijuma, kao i sposobnosti razmene katjona i
adsorpcionim svojstvima glaukonit se koristi kao kvalitetna sirovina u industriji boja,
zatim kao kalijumovo mikrođubrivo (za pamuk, čaj, grožđe, krompir i druge kulture),
za omekšavanje vode (pri proizvodnji Šećera, piva, tekstila, kao i u termoelektranama),
za prečišćavanje mineralnih ulja i za čišćenje radioaktivnih i drugih otpadnih in-
dustrijskih voda.
Glaukonit je tipičan autigeni morski mineral koji se obrazuje iz koloidnih,
rastvora u priobalskom, relativno plitkovodnom, području. Kao Čvrsta faza on se
deponuje u graničnim uslovima između oksidacione i redukcione sredine, najčešće u
vidu mikrokonkrecija. Često se, takođe, formira i na račun dijagenetskog preobražaja
alumosilikatne i gvižđevite materije u okviru morskih muljeva, čije vode sadrže
kalijum i magnezijum (pseudomorfoze po biotitu, amfibolima, piroksenima,
mineralima glina),
U geološkoj istoriji Zemlje ističe se nekoliko etapa intenzivnog stvaranja
glaukonita; te etape se podudaraju sa uslovima talasokratonskog razvoja
glaukonitonosnih područja i tople vlažne klime. Regionalno, povišene sadržaje
glaukonita imaju sedimenti srednjeg i gornjeg rifeja, donje kambrije i ordovicijuma,
gornje jure, krede, paleocena i eocena, a u vulkanskim područjima - senon, oligocen,
miocen i pliocen/JVJ. Afanaseva, UG.Distanov-1987).
Ležišta glaukonita genetski pripadaju hemogenom sedimentnom tipu. To su
najčešće kvarc-glaukonitski peskovi i peščari, često fosforitonosni, zatim, peskovito-
laporovito-glinoviti sedimenti sa glaukonitom. Glaukonitska slojevita rudna tela
imaju debljinu od dela metra do nekoliko desetina metara, a pružanje im iznosi
desetine, pa i stotine kilometara. Glaukonitske rude uspešno se obogaćuju vodenom
i elektromagnetnom separacijom i pri tome se dobijaju koncentrati sa 89-98 %
glaukonita.

-124 -
B. Vakanjac________________________ Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

8. LEŽIŠTA KRI0L1TA
Kriolit (Na3AlF6) je neophodna sirovina u proizvodnji aluminijuma; on služi
kao rastvarač boksita pri elektrolitičkom postupku dobijanja aluminijuma. U svetu je
bilo poznato samo jedno ležište kriolita - Ivigtut na Grenlandu, relativno malo po
rezervama i danas iscrpljeno5. Iz tog razloga se kriolit za aluminijumsku industriju
dobija veslačkim putem iz fluorita i drugih jedinjenja fluora.
Poslednjih godina utvrđene su značajne količine kriolita, koji se javlja kao
pratilac u nizu ležišta retkih metala SSSR-a, Nigerije i drugih zemalja. Ležišta retkih
metala sa kriolitom genetski pripadaju visokotemperaturnim pneumatolitsko-
hidrotermalnim i pneumatolitsko-metasomatskim tvorevinama (albititsko-graj-
zenska ležišta). U zavisnosti od izvora metasomatskih agenasa ona se dele na dve
grupe:
a) Postmagmatska, formirana autometasomatskim preobražajem matičnih
granitoidnih stena - albtitizirani alkalni i subalkalni granitoidi (tantalonosni graniti
platoa Džos u Nigeriji i niz metasomatski izmenjenih granita sa tantalo-niobatima,
mineralima cirkonijuma i retkih zemalja u SSSR-u - Tuvinska i Jakutska ASSR,
Kazahska i Ukrajinska SSR, Srednja Azija, Pamir).
b) Obrazovana putem metasomatskog zamenjivanja različitih stena supstrata
dubinskim rastvorima alkalnog karaktera; verovatno, emanacije iz gornjeg omotača
Zemlje obogaćene natrijumom, fluorom, cirkonijumom, tantalom, niobijumom,
elementima retkih zemalja i drugim komponentama (do danas konstatovana samo na
teritoriji SSSR-a - na Uralu, u istočnom Sibiru, Ukrajini i na severu evropskog dela
SSSR-a).
Metasomatski izmenjeni graniti sa retkim metalima i kriolitom izgrađeni su od
sledećih bitnih sastojaka: kvare, mikroklin, albit, ribekit ili ribekit-arfvedsonit. Kriolit
se javlja u vidu dve generacije: prva - rani akcesorni sitnozrni mineral metasomatski

Prema podacima H.S.Scfrrensena i dr (1978), kriolit u ležištu Ivigtut lokalizovan je u jednom

manjem stoku alkalnog granita. Rudno telo je imalo sočivast oblik (115 x 50 x 70 m) i u svom
podinskom delu bilo je oivičeno fluorit-knolitskom, fluorit-topaz-kriolitskom i kvarenom
zonom. Okolne granitske stene intenzivno su grajzenizirane. Kriolit se eksploatisao od
1854-1962. god.; Ukupno je dobijeno 3,5 miliona tona. Danas se povremeno prerađuju
jaiovišta sa 50-60 % kriolita, a kao nusprodukt dobija se srebronosni galenit, nalkopint,
sfalerit i siderit. U okviru rudnog tela postojale je zona izgrađena od monomineralnog
kriolita, međutim, veći deo rude bio je siderit-kriolitskog sastava (10-20 % siderita, 1-2 %
SiO2 i promenljiva količina sulfida). U paragenezi je utvrđeno prisustvo preko 80 minerala.
Geneza kriolita u ležištu Ivigtut nije potpuno jasna. Kriolit je stabilan samo u asocijaciji sa
slobodnom silicijom; u magmama sa nezasićenom silicijom umesto kriolita obrazuje se
viliomit (NaF). Kriolit je, zatim, prisutan i kao akcesorni mineral u subalkalnim dajkovima
granofira, koji su paragenetski povezani sa granitskim stokom Ivigtuta. Po svemu sudeći,
kriolit je obrazovan u najvišim delovima kupolastog granitskog stoka kao rezultat
akumuliranja fluidnih ostataka i isparljivih komponenti magme (pneumatolitski, odnosno
albitit-grajzenski tip ležišta).

-125-
nove, netradicionalne i tehnogene NMS _________________B. Vakanj^r.

izmenjenih granita, i druga - kasni krupnozrni mineral u sastavu hidrotermalnih žica i

prožilaka. Sadržaj kriolita varira od 0,5-5 %, u srednjem 1-2 %.
Alkalni feldspatski metasomatiti, koji nisu genetski povezani sa intruzivima,
izgrađeni su od sledećih bitnih sastojaka: kvare, mikroklin, albit, ribekit, arfvedsonit.
I u ovom slučaju javljaju se dve generacije kriolita: rani - sitnozrni akcesorni, i kasni
- krupnozrni hidrotermalni u sastavu kvarc-feldspatskih žica i prožilaka zajedno sa
sideritom, sulfidima, hidrobiotitom. Sadržaj kriolita varira od 0,5-10 %, u srednjem
3-7 %.
U mineraloško-petrografskom pogledu obe grupe kriolitonosnih meta-
somatita su veoma slične, kako po mineralnom tako i po hemijskom sastavu. To su
alkalne (natrija izrazito preovlađuje nad kalijom) ultrakisele stene sa koeficijentom
agpaitnosti6 preko jedan. Sadržaj fluora u ovim stenama iznosi 1-3 % i on je kon-
centrisan ne samo u kriolitu nego i u drugim fluoridima - tomsenitu, pahnolitu,
gagarinitu, nejberitu, veberitu, fluoceritu i drugim.
U ležištima obe grupe najveći deo kriolita (kriolit prve generacije) obrazovan
je u jednom te istom stadijumu natrijske metasomatoze (albitizacija), koja, u toku
procesa izmena, dolazi posle kalijske metasomatoze (kalijska feldspatizacija), a na
koju se nastavlja završni stadijum silifikacije i grajzenizacije. Kriolit druge generacije
formiran je posle silifikacije i grajzenizacije u najkasnijem hidro termalnom stadijumu
kada se, lokalno, stvaraju žice i prožilci.
Do danas poznate dimenzije koncentracija kriolita druge generacije ne prelaze
nekoliko desetina kubnih centimetara, međutim, u povoljnim geološkim uslovima
mogu se očekivati i znatno krupnije mase kriolita. Smatraše da se kriolitski koncentrat
može rentabilno dobijati uz druge koncentrate retkih metala - prvenstveno tantala i
niobijuma, radi čega su ova ležišta i istraživana.

9. LEŽIŠTA MALIH FOSFATA

Malim fosfatima se danas u SSSR-u nazivaju pojedine prirodne i tehnogene
sirovine koje u svom sastavu sadrže relativno male količine P2O5. To su uglavnom
fosfatizovane karbonatne stene, zatim neke siromašne apatitske rude i fosfatne zgure
nastale pri preradi egzogenih ruda gvožđa. Mali fosfati se danas tretiraju kao veoma
značajno i perspektivno fosforno đubrivo koje se može koristiti bez hemijske prerade.
Većina zemalja do sada je svoje potrebe za fosfatnim đubrivima u poljoprivredi.
zadovoljavala na račun visoko koncentrovanih i uvodi rastvorljivih jednokomponen-
tnih ili i složenih fosfornih jedinjenja proizvedenih hemijskom preradom fosfatnih
ruda. Poslednjih godina, međutim, sve se više u poljoprivredi koristi "fosforitsko

6 ViSak alkalija u odnosu na aluminiju u steni - ((Na+K) / Al) veće od 1; specifičan tok
kristalizacije magmatskog rastopa kada se leukokratni minerali (feldspati i feldspatoidi)
izdvajaju pre melanokratnih (metasilikati, liskuni).

-126-
B. Vakanjac___________,_________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

brašno" - najjeftinije fosforno veštačko đubrivo dugog dejstva, čija je proizvodnja

veoma jednostavna. U SAD, na primer, problem fosfora u poljoprivredi rečen je
upravo na račun korišćenja velikih doza fosforitskog brašna i fosmelioranta.
Za proizvodnju fosforitskog brašna koriste se fosforitske rude kod kojih je
fosfatna materija predstavljena fluorkarbonatapatitom (karbonathidroksil-
fluorapatit - 9Ca3(PO4)2 x CaF2 x Ca(OH)2 x CaCO3 i karbonatfluorapatit
-6Ca3(PO4)2 x CaCO3 x CaFi) sa visokim sadržajem ugljene kiseline; pri tome je od
ukupnog sadržaja P2O5 u rudi 25-30 % rastvorljivo u dvo-procentnoj limunskoj
kiselini. Ovakvim svojstvom odlikuje se većina konkrecionih i zrnastih fosforitskih
ruda, kao i fosforitske rude ostataka kore raspadanja. Ove rude se obogaćuju i iz
koncentrata sa oko 20-30 % P2O5 mlevenjem se proizvodi fosforitsko brašno koje
sadrži 30,25,22 i 19 % P2O5 (više, prve, druge i treće sorte).
Fosmeliorantom se nazivaju prirodni sirovi usitnjeni (samleveni) fosforiti.
Agrohemijska efektivnost fosmelioranta u poređenju sa standardnim fosforitskim
brašnom je praktično ista, ili je ona čak i veća zbog utilizacije prisutnog glaukonita,
kalcita, makroelemenata (Ca, Mg, S, Fe i dr.) i mikroelemenata (Ba, Mn, Cu, Mo i
dr.); međutim, pri tome nisu uzeti u obzir povećani troškovi povezani sa transportom,
skladištenjem i povećanjem ukupne doze đubrenja - kada se radi sa fosmeliorantom.
Danas se proizvode dve sorte prirodnih sirovih mlevenih fosforita - prva i druga (sa
■9-10 % i 8-9 % P2O5).
Mali fosfati se danas koriste kao i fosmelioranti, tj. oni su, donekle, analozi i
fosforitskog brašna. Mali fosfati odlikuju se sledećim korisnim svojstvima: povećavaju
prinos poljoprivrednih kultura, poboljšavaju fosfatni režim zemljišta, doprinose
povećavanju sadržaja humusnih materija, snižavaju kiselost zemljišta, poboljšavaju
skoro celokupni kompleks agrohemijskih pokazatelja i efektivnost mineralnih
(kalijumovih i naročito azotnih) đubriva, a zatim, posebno je značajno njihovo
dugotrajno dejstvo. Efektivnost malih fosfata se povećava sa stepenom njihovog
usitnjavanja, granulisanja i korišćenja u zajednici sa superfosfatom i organskim
đubrivima (stajnjak, treset, sapropel); njihova primena je naročito efikasna u
slučajevima kiselih zemljišta uz obilje atmosferskih padavina (G.N. Šubakov, 1987).
Prema G.N. Šubakovu (1987) dugotrajno (produženo) dejstvo, tj. povećanje
letine, usled primene fosforitskog brašna i njegovih analoga (fosmelioranti i mali
fosfati) ogleda se u sledećem: u toku 7-10 godina pri dozi 45 kg/ha P2O5,15-30 godina
pri dozi 135 kg/ha P2O5 i preko 40 godina pri dozama 270 i 540 kg/ha P2O5. Značajno
je pri tome da je pojedinačno nanošenje većih doza (jedanput za 4 godine 240 kg/ha
P2O5) efektivnije od godišnjeg (po 60 kg/ha P2O5) nanošenja te iste doze. Takođe,
pojedinačno periodično nanošenje đubriva snižava troškove za 2,9-3,7 puta u
poređenju sa onim za godišnje đubrenje.
Fosfatizovane karbonatne stene su sedimentne tvorevine; one obično sadrže
do 80 % Ca(X>3 i 2-10 % P2O5. Najčešće su fosfatizovani organogeni krečnjaci
-školjčani i njima slični varijeteti; fosfatna materija lokalizovana je pri tome u
ljušturama izumrlih organizama. Dosadašnja praksa u svetu ukazuje da se mlevene

-127 -
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS ____________:______________ B. Vakanuic

fosfatizovane karbonatne stene mogu uspešno koristiti na kiselim zemljištima kao

kompleksno đubrivo - za kalcifikaciju i fosforitizaciju.
Siromašne apatitske rude i iz njih dobijeni apatitski koncentrati ukoliko se
dovoljno usitne (veličina čestica do 30pm) većinom omogućavaju prevođenje 8-10 %
od ukupnog P2O5 u oblik koga biljke mogu neposredno da usvajaju iz zemljišta; to su
tzv. "mehanički aktivirani apatiti". Prisustvo mikroelemenata (Zn, Mn, Cu, Co, Ni i
dr.) u mehanički aktiviranom apatitu znatno poboljšava njegovu upotrebnu vrednost.
Mnoge sedimentne i vulkanogeno-sedimentne rude gvozda obično u svom
sastavu imaju i određene sadržaje P2O5; limonitido 2,5 %, šamozitsko-sideritske rude
do 1,5,%, a oolitske rude do 3,0 % P2O5. Prilikom metalurške prerade ovih ruda
gvozda obrazuju se fosfatne zgure u kojima sadržaj P2O5 iznosi do 16-18 %. Fosfatne
zgure se danas usitnjavaju (melju) i u takvom obliku služe kao jeftino i veoma korisno
kompleksno veslačko đubrivo. Pored fosfora ove zgure sadrže mangan, sumpor,
vanađijum, bakar, nikl i druge za poljoprivredne kulture korisne elemente koji,
takođe, utiču na povećanje letine. Pored toga kalcijum i magnezijum, čija suma oksida
u zguri obično iznosi 40-45 %, jednovremeno doprinose da se ove zgure koriste i kao
sredstvo za kalcifikaciju zemljišta.

10. LEŽIŠTA MARŠALITA

Maršalitom se nazivaju sitnozrne rastresite i prašinaste koncentracije kvarca i
kalcedona, tzv. "kvarcno brašno", koje se javljaju u okviru ostataka starih kora
raspadanja. Treba istaći da se u SAD i anglosaksonskoj stručnoj literaturi za ovu
sirovinu danas koristi termin "tripoli" (trepel), koji se, međutim, u nas upotrebljava
za opalske sedimentne fmozrne i visokoporozne tvorevine slične dijatomitu, ali
praktično bez prisustva ostataka organizama.
MarSalit obično ima belu^ svetlosivu i rede žutosivu biju, jednorodnu strukturu
- najveći broj zrna ima veličinu oko 0,01 nim, a zrna šu nezaobljena - mnogougaona
su ili igličasta. Sadržaj osnovnih oksida u sastavu sirovine su sledeći: SiO2 80-98 %,
AI2O32-10%,Fe2O30,5-3 %iCaO0,5-l %. ; >
Maršalit nalazi primenu kao kvalitetni abrazivni materijal (naročito za
poliranje metala i kamena) i u livarstvu (za pravljenje kalupa, vatrostalnih kaluparskih
prema2a i pasti), zatim, kao hidraulični dodatak u industriji cementa, u proizvodnji
dinasa i kao punilo za različite namene.
Ekonomski značajna ležišta marŠalita obrazuju se u procesu površinskog
raspadanja silifikovanih karbonatnih stena, kvarcnih škriljaca i karbonatisanih
kremena i rožnaca. Genetski ona pripadaju tipu ostataka površinske kore raspadanja.
Osnovni faktori koji dovode do formiranja tipičnog maršalita su: 1. razlaganje i
migracija karbonatnog dela, uz zaostajanje i obogaćivanje silicijskog dela ishodne
stenske mase i 2. rastvaranje silicijske materije duž intersticija zrna i prslina u njima,
uz oslobađanje i prirodno usitnjavanje pojedinih mineralnih individua.

-128-
B. Vnkanjac___________________;__________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

Rudna tcla u ležištima maršalita imaju oblik slojevitih pokrova, sočiva, ili su
nepravilna, a debljina im varira od delova metra do 10-20 m.

11. LEŽIŠTA OLIVINA (DUNITI)

Olivin je ortosilikatni mineral koji se sastoji od izomorfne smeše forsterita
(Mg2SiO4) i fajalita (Fe2SiO4). Olivin se javlja u praktično monomineralnim
ultrabazičnim magmatskim stenama - karbonatitskim olivinitima, kao i u
peridotitskim dunitima; duniti obično sadrže 92 % olivina, 5 % piroksena, 1 % spinela,
hromita, magnetita i 2% sekundarnih minerala - serpentina, talka, hlorita, limonita.
Temperatura topljenja forsterita je 1.890 °C, a fajalita - 1.250 °C. Olivinski kristali
kvaliteta dragog kamena nazivaju se hrizolit (peridot).
U industriji olivin nalazi primenu blagodareći svojoj relativno visokoj vatros-
talnosti i tvrdini (6,5 po Mosu). Vatrostalnost olivina se smanjuje sa povećanjem
sadržaja gvožđa, zato se zahteva da količina fajalitske komponente u industrijskoj
sirovini bude manja od 15 %. Olivinom bogate stene - oliviniti i duniti, koriste se
tradicionalno u proizvodnji forsteritskih vatrostalnih materijala (vatrostalne opeke)
i kao topitelj u metalurškim visokim pećima. Poslednjih godina, međutim, olivinski
pesak (mleveni oliviniti i duniti) sve se vize koriste u livarstvu kao kaluparska sirovina
koja ima niz prednosti u odnosu na kvarcni pesak. Kao abraziv olivinski pesak se,
zatim, primenjuje u tehnologiji peskarenja, a forsterit sa malo gvožđa u proizvodnji
fine keramike. Na kvalitet olivinske sirovine jako utiče serpentinizacija, zato se
serpentinisani varijeteti olivinita i dunita moraju prethodno podvrći termičkoj obradi.
Prednosti olivinskog livačkog peska u odnosu na kvarcni su sledeće: on se
odlikuje većom toplotnom provodljivošću, te se odlivak brže hladi i ne deformiše se;
njegova zrna su teža i ne ispadaju iz kalupa, pa odlivak sadrži manje silikatnih
uklopaka; ujednačeni granulometrijski sastav i uglasti oblik zrna obezbeđuju veću
poroznost kalupa, Što olakšava propustljivost vazduha i gasova i, zato, snižava škart u
proizvodnji. Olivinski pesak se, zatim, može više puta upotrebljavati - toplotnim
dejstvom odlivaka on postaje još kvalitetniji, a njegovi kalupi još bolji zato što
serpentinski premazi, ukoliko su postojali na zrnima olivina, gube vodu i prilikom
sledećeg zagrevanja (livenja) više ne izdvajaju gasove. Kvarcni livački pesak, za razliku
od olivinskog peska, koristi se samo jedanput. Pri zagrevanju preko 575 °C, a, zatim,
pri hlađenju, kvare trpi fazni a-fi prelaz, uz velike zapreminske promene. Zbog naglog
širenja i smanjivanja zapremine u tački faznog prelaza kvarena zrna se raspadaju u
prašinu. Sve to dovodi do brzog usitnjavanja i nemogućnosti njegove ponovne
upotrebe, a prašina, stvorena pri ustnjavanju kvarcnih zrna, izaziva silikozu kod livaca,
Olivin se dobija iz olivinita i dunita u Norveškoj, Švedskoj, SAD, JAR, Španiji
i drugim zemljama; u Austriji, Francuskoj i drugim zemljama on se dobija pečenjem
serpentinita, a u Kanadi pečenjem jalovine hrizotil-azbestne rude.

-129-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS_______________;______;_______B. Vakanjac,

12. LEŽIŠTA PALIGORSKITSKIH GLINA

Paligorskitske gline sadrže preko 50% alumomagnezijumovog hidrosilikaia
-paligorskita (u anglosaksonskoj terminologiji: atapulgit - (Mg,Al)2Si40io(OH) x
4H2O). Paligorskit ima osnovni strukturni oktaedarski sloj identičan drugim
slojevitim mineralima glina, ali je on beskonačan u jednom pravcu - to je tzv. slojev-
to-trakasta, ili lančana kristalna struktura.
U prirodi paligorskit se javlja u vidu mikrodisperznih igličastih agregata i
vlaknastih makroagregata nalik na azbest. Vlaknasti paligorskitski makroagregati
paragenetski su povezani sa korama raspadanja pojedinih magmatskih i karbonatnih
sedimentnih stena i oni nemaju ekonomski značaj. Prema kristalnoj strukturi, sastavu
i svojstvima paligorskitu je jako sličan sepiolit (štiva, ili morska pena - Mg4
(Si6Ois)(OH)2x6H2O)).
Blagodareći specifičnoj strukturnoj građi paligorskita (igličasti oblik kristalnih
individua, prisustvo u njima "zeolitskih" kanala i dr.) njegove gline, za razliku od
bentonitskih, nemaju koloidna svojstva i ne bubre, a u prisustvu elektrolita, posebno
slanih rastvora, njihova suspenzija sa vodom ima postojani viskozitet i ne dolazi do
njene koagulacije. Iz tih razloga paligorskitske gline su nezamenljive pri spravljanju
termički postojanih i prema elektrolitima otpornih isplaka za bušenje. Ove gline
koriste se, zatim, kao odličan adsorbent u industriji nafte i gasa (za prečišćavanje i
sušenje), u hidrometalurgiji za razdvajanje i koncentrisanje retkih elemenata, kao
molekularno sito i jonski apsorbent, kao stabilizator u proizvodnji pesticida i tečnih
veštačkih đubriva za poljoprivredu, u farmaciji itd.
Ekonomski značajne koncentracije paligorskitskih glina obrazuju se
hemogenomsedimentacijom, kako u priobalskim morskim (lagune) tako i u jezerskim
basenima. Paligorskit je ov.de autigeni mineral, formiran u alkalnoj sredini i u uslovima
aridne i semiaridne litogeneze, zajedno sa drugim tipičnim hemogenim sedimentima
kao što su karbonati, fosfati, kremeni i druge tvorevine. U toku sedimentacionog
procesa paligorskit može biti singenetski, neposredno deponovan iz dubinskih ili
muljnih rastvora, ili i epigenetski-dijagenetski, kada se obrazuje iz pornih rastvora, ali
posle stvaranja sedimenta. Oba ova procesa su u prirodi tesno povezana, međutim,
epigenetski-dijagenetski paligorskit najčešće predstavlja samo primesu u terigenim
sedimentima (I.I. Zajnullin, 1987),
Osnovni izvori neophodne magnezije, aluminije i silicije za obrazovanje
sedimentnog paligorskita su kore raspadanja bazičnih i ultrabazičnih magmatskih
stena u području erozije, ili hidrotermalna i vulkanska subakvalna aktivnost u okviru
sedimentacionog basena.
U sedimentnim ležištima paligorskit se javlja u slojevitim i sočivastim rudnim
telima čija dužina iznosi od nekoliko stotina do nekoliko hiljada metara, a debljina do
5 i više metara. Ova ležišta eksploatišu se danas u SAD (Florida i Džordžija),
Francuskoj, Španiji, Siriji, Turskoj i drugim državama. Paligorskitske gline su najčešće
paleogene i neogene starosti i obično sadrže 70-80 % Mg-Al hidrosilikata, zatim,

-130 -
B. Vakaniac___________________________Nove, netradicionalne i tehnoi'e.n

montmorilonit, hidroliskun i druge minerale glina, primese karbonata, kremena i,

ponekad, sulfida.

13. LEŽIŠTA PORCELANSKOG KAMENA

Porcelanskim kamenom nazivaju se produkti intenzivne hidro termalne al-
teracije kiselih i srednjokiselih vulkanskih stena - liparita, riolita, dacita, kvarcporfira,
rede i andezita, i njihovih piroklastita (različiti tufovi i ignimbriti), koji se bez
obogaćivanja koriste kao osnovna ili korektivna komponenta u kreamičkim masama-
smešama. Hidrotermalna izmena ovih stena ogleda se u njihovoj intenzivnoj
kaolinizaciji, pirofilitizaciji, sericitizaciji, ponekad i u albitizaciji i silifikaciji.
Porcdanski kamen je makroskopski homogena finozrna, ili sitnozrna, stenska
masa bele, svetložute? svetlosive boje, koja, ponekad, u sebi sadrži relikte primarnih
magmatskih tvorevina. KOrišćenje porcelanskog kamena u keramičkoj proizvodnji
značajno smanjuje troškove, a u mnogim slučajevima omogućava da se potpuno
napuste neke tradicionalne vrste ovih sirovina. Zatim, reiativno visoka homogenost i
sitnozrnost mineralnih komponenti porcelanskog kamena doprinosi da se na bazi njih
dobiju kvalitetniji porcelanski proizvodi sa visokim stepenom providnosti i beline. U
zemljama Dalekog istoka - u Kini, Japanu i Koreji porcelanski kamen se tradicionalno
koristi u proizvodnji fine keramike.
U prirodi postoji mnogo mineralnih tipova porcelanskog kamena. Poznati su
njegovi varijeteti sa identičnim hemizmom kako kvarc-kaolinitskog tako i kvarc-
dikitskog sastava. Među porcelanskim kamenom kvarc-feldspatskog sastava ističu se
mikroklinski, ortoklasni, sanidinski i albitski varijeteti. U grupi porcelanskog kamena
sericitskog tipa ekonomski značaj imaju kako varijeteti obogaćeni finodisperznim
liskunom muskovitskog sastava (ležište Taj-ho-ken u Kini), tako i varijeteti sa visokim
sadržajem rektorita i tobelita (ležišta Funii i Nakino u Japanu). Postoje, zatim,
varijeteti porcelanskog kamena hlorit-montmorilonitskog sastava, uključujući tosudit
i kukeit (ležišta Kakitani u Japanu i drugim državama).
Prema B.F. Gorbačevu i koautorima (1987) danas najveći ekonomski značaj
imaju sledeća četiri mineralna tipa porcelanskog kamena: 1) kaolinit-kvarcni i dikit-
kvarcni (sa 20-40 % kaolinita, ili dikita; 5-15 % sericita; i 50-60 % kvarca; ležišta
Amakusa u Japanu, Gusevskoe u SSSR-u i dr.); 2) pirofilit-kvarcni (sa 0-10 %
kaolinita, 40-80 % pirofilita, 0-15 % sericita i 10-50 % kvarca; ležišta Pambula u
Australiji, Fokstrap u Kanadi i dr.); 3) sericit-kvarcni (sa 0-10 % kaolinita, 25-40 %
sericita, 0-5 % feldspata i 55-70 % kvarca; ležišta Nanj-Kan u Kini, Čovdar u SSSR-u
i dr.); 4) feldspat-kvarcni, koji obuhvata sledeća tri podtipa: a) mikroklin-kvarcni i
adular-kvarcni (sa 60-65 % feldspata i 30-35 % kvarca; ležišta Bezengi u SSSR-u,
Birkenfeld u SRN i dr.); b) natrosanidin-kvarcni (sa 5-12 % kaolinita, 50-60 %
feldspata i 30-35 % kvarca; ležište Sergejevskoje u SSSR-u); c) albit-kvarcni (sa 59-64
% feldspata i 36-44 % kvarca; ležišta San-Bernardino u SAD, Tajsju u Japanu i dr.).
Porcelanski kamen sa strogo anhibimineralnim sastavom susreće se u prirodi
retko; po pravilu pored dve osnovne komponente, koje ga uvršćuju u jedan ili drugi

-131-
Nove, netradicionalne. i tp.hnoeene NMS _______________________g, Vo.ianiat;

mineralni tip, u njima se nalaze kao primese i drugi minerali. Povišen sadriaj minerala-
primesa sa svoje strane suštinski utiču na tehnološka svojstva porcelariskog kamena,
pa se prema njima izdvajaju njegovi podtipovi.
Prema mineralnom sastavu porcelanski kamen se obično razlikuje od stand-
ardnih keramičkih (porcelansko-fajansnih) masa povišenim sadržajem kvarca. Za
proizvodnju porcelana najpovoljniji su njegovi varijeteti tro-komponentnog sastava,
koji se sastoje od kaolinita (dikita), feldspata (sericita) i kvarca; pri tome je najop-
timalniji slučaj kada sadržaj kvarca nije veći od 30-40 %. Međutim, većinom por-
celanski kamen, zbog malog ili prevelikog sadržaja jednih ili drugih mineralnih
komponenti, ne odgovara zahtevima savremene tehnologije keramičke proizvodnjo,
zato se keramičke mase-smeše najčešće spravljaju od porcelanskog kamena različitog
mineralnog tipa, uz dodavanje monomineralnih korektivnih dodataka.
Osnovni zahtev keramičke industrije u pogledu kvaliteta porcelanskog kamena
odnose se na sadržaj hromogenih oksida (Fe2Os + TiO2 manje od 1,0 %, a za bolje
vrste manje od 0,6 %), alkalija i veličinu kalijskog modula (prema sadržaju alkalija
izdvajaju se tri osnovne vrste: 1. bez alkalija - R2O < 0,6 %, 2. normalne aikalnosti
-R2O = 0,6-3,0 % i 3. alkalni - R2O >3,0 %; prema veličini kalijskog modula
takođe se izdvajaju tri osnovne vrste: 1. visoko-kalijski - K2O: Na2O > 3,0; 2.
kalijsko-natrij-ski - K2O: Na2O = 3,0-1,0; 3. natrijski - K2O : Na2O < 1,0).
Ležišta porcelanskog kamena imaju složena rudna tela u vidu štokova, dajkova,
rede i sočiva, uz dovoljno jasno ispoljenu metasomatsku zonalnost i promenljivost
minerahiog sastava. Moćnost rudnih tela varira od nekoliko do desetak metara, a
rudne rezerve obično nisu velike i retko kad prevazilaze 3-5 miliona topa.
Ležišta porcelanskog kamena paragenetski su povezana sa formacijama
apovulkanskih metasomatita - sekundarnim kvarcitima, argilizitima, feldspatoidima.
Mineralni tip porcelanskog kamena odgovara pojedinim facijama formacija
apovulkanskih metasomatita. U domenu jednog ležišta obično se javlja dva i više
mineralna tipa porcelanskog kamena. Treba imati u vidu da je obrazovanje por-
celanskog kamena genetski tesno povezano i sa procesima formiranja okolo-rudnih
metasomatita. Zato oni u mnogim slučajevima mogu predstavljati objekt usputne ili
pak završne eksploatacije u okviru postvulkanskih hidrotermalnih ležišta zlata, srebra,
olovo-cinka, bakra i drugih metala.
U južnoj Kini, u provinciji Czjansi, gde su se još pre hiljadu godina pojavili
porcelanski proizvodi, koristi se izmenjeni aplit. U Japanu se od početka 17 veka
upotrebljava vize vrsta porcelanskog kamena - "toseki", "roseki" i drugi, koji
predstavljaju alterisane riolite, andezite i tufove. Pored zemalja Dalekog istoka, danas
se ležišta porcelanskog kamena eksploatišu u Poljskoj (Sedlec, izmenjeni trahit), SR
Nemačkoj (Birkenfeld, izmenjeni felzit-porfir), SSSR (Gusevsko, izmenjeni dacitski-
porfir)itd.

-132 -
B, Vakanjac_________________;_________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

14. LEŽIŠTA PRIRODNE SODE

Najvažniji sodni minerali su: trona (Na2CO3 x NaHCO3 x 2H2O), natron
(prirodna soda-Na2CO3xl0H2O), termonatrit (Na2CO3xH2O), nahkolit (NaHCO3).
U mineralnom sastavu sodnih ruda, pored natrijumovih karbonata i bikarbonata koji
su često udruženi sa halitom, kalcitom i dolomitom, učestvuju još i karbonati
natrijuma, kalcijuma i aluminijuma (šortit, pirsonit, gejlusit, davsonit i dr.), kao i
minerali složenih soli (burkeit, bradleit, nortupit, tihit, ganksit i dr.). Kao izvori
dobijanja prirodne sode koriste se, zatim, alkalne podzemne vode, kao i jezerski rasoli
sa preko 5 g/l rastvorenog karbonata ili bikarbonata natrijuma.
Industrijsko dobijanje kaustične sode (NaOH) i kalcinirane sode (Na2CO3) na
račun halitske soli i krečnjaka (Solvejev-proces) je skupo, zahteva velike investicije i
daje masu štetnih otpadaka čije skladiranje i čuvanje stvara dopunske teškoće. Iz tih
razloga, u poslednje vreme, ova veoma važna hemijska jedinjenja dobijaju se u sve
većoj količini iz njihovih prirodnih izvora, uz smanjivanje troškova proizvodnje za oko
dva puta. Najveći potrošači kalcinirane sode su: industrija stakla, hartije, celuloze,
sapuna i deterdženata, aluminijuma i druge, a kaustične sode: hemijska industrija,
industrija hartije, celuloze i viskoze, tekstila i druge.
Osnovni tipovi ležišta prirodnih karbonata i bikarbonata natrijuma su:l. stari
i savremeni litificirani sedimenti jezera alkalnog (sodnog) hidrohemijskog tipa, 2.
površinski i muljni koncentrovani rastvori (rasoli) u savremenim jezerima sodnog tipa
i 3. podzemne sodne vode. Ekonomski najznačajniji resursi sodnih minerala
(prvenstveno trone, nahkolita, davsonita i drugih) pronađeni su 40-tih godina ovog
veka prilikom istraživanja nafte i gasa među jezerskim sedimentima eocenske starosti
na zapadu SAD (formacija "Green-River"), a, zatim, u okviru pleistocenskih i sav-
remenih sedimenata sodnih jezera u SAD (jezera Searles, Ovveens i dr.), Meksiku,
Kanadi, Egiptu, istočnoj Africi (jezera Magadi, Natron u Keniji i dr.) itd Ležišta i
pojave sodnih minerala konstatovani su, takođe, još i u mezozojskim (provincija Junan
- Kina), paleozojskim (termonatrita u permskim sedimentima Priurala - SSSR) i
drugim tvorevinama (Ju. V. Batalin i dr., 1973).
Litificirani sodonosni sedimenti imaju slojevit i sočivast oblik rudnih tela i
redovno zaležu u okviru kontinetalnih vulkanogeno-sedimentnih formacija (kar-
bonatno-glinovite i peskovite, mestimično veoma bituminozne, stene, vulkanogeno-
tufne analcim-zeolitske, boratske, albitolitske i si. tvorevine).
Jezerski sedimenti Grin River formacije na zapadu SAD izgrađeni su od
glinovitih škriljaca, često bituminoznih, peščara, krečnjaka, laporaca, dolomitičnih
krečnjaka, argilita, tufova, alevrolita. U srednjem delu ("Wilkins Peak" član) for-
macije, koja je nataložena u toku milion godina i koja se sastoji od dolomitičnih
krečnjaka, laporaca i bituminoznih glinovitih škriljaca javlja se 42 sloja trone, ili trone
sa halitom, u dubinskom intervalu od 122 đo 1.067 m. Debljina ovih slojeva varira od
nekoliko centimetara do 12 m. U asocijaciji sa tronom, ili tronom sa halitom, javljaju
se primese drugih sodnih minerala (nahkolit, natron, gejlusit, šortit, nortupit i dr.),
zatim, pirit, davsonit, lohlinit, sirlezit i drugi. Karakteristično je da većina slojeva

-133-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS B. Vakaninc

trone, u okviru produktivnog dela formacije, leži na slojevima bituminoznih glinovitih

škriljaca debljine oko 1,0 m i da su, pri tome, oni širi od svakog sloja trone iznad sebe
(P. W. Harben, R.L. Bates -1984). Takođe je značajno da se u sodonosnim sedimentima
nalaze i mnogobrojni proslojci tufa andezitskog i liparitskog sastava debljine od 1-5
cm do 0,5 m. Slojevi trone su kompaktni i relativno čvrsti, a sadržaj primesa u njima
varira od nekoliko do 25 %. Pri minimalnoj debljini slojeva od oko 1,0 m rezerve trone
ocenjene su na 67 milijardi tona, a trone koja se javlja zajedno sa halitom na 36
milijardi tona; današnje industrijske rezerve iznose oko 10 milijardi tona, pri debljini
slojeva od preko 2 m i sadržaju trone u njima od oko 90 %. Među magmatskim stenama
na okolnom vodo-slivu najrasprostranjenije su kalko-alkalne i alkalne efuzivne stene.
Visoke koncentracije natrijuma u sedimentima Grin River formacije povezane su sa
vulkanskom aktivnošću; natrijum potiče kako iz kore raspadanja okolnih efuzivnih
stena, tako i od vulkanske i s njom povezane hidrotermalne aktivnosti. Akumuliranje
trone vršeno je u uslovima aridne klime i u izrazitim redukcionim uslovima u
jezerskom basenu, uz sinhroni pridolazak vulkanskog pepela i hidrotermalnih
rastvora. U tim uslovima vršena je desulfurizacija sulfatno-natrijskih voda, a
deponovanje trone aktivirao je ugljenik i njegova jedinjenja oslobođeni raspadanjem
organske materije: 3Na2SO4 + CĆHIĆOĆ -» 3Na2<X>3 + 3H2O + 3CO2 + 3H2S,
odnosno Na2SO4 + 2Corg. + 2H2O -» 2NaHCO3 + H2S.
Poslednjih godina, ležišta prirodne sode utvrđena su i u Turskoj (Bevpazari), u
sličnim geološkim prilikama u kojima se javljaju i njihova ležišta borata. Slojevita i
sočivasta rudna tela sodnog onidnjenja (termonatrit, nahkolit, pirsonit, gejlusit,
natron) javljaju se u okviru neogenih jezerskih sedimenata izgrađenih od tufova,
silicijskih škriljaca i uglja (lignita). Ukupna debljina jezerskih sedimenata iznosi oko
80 m, a slojeva sa kompaktnom sodnom rudom oko 30 m. Rezerve sode ocenjene su
na 250 miliona tona.
Savremena sodna jezera, takođe, se nalaze u blizini aktivnih i nedavno ugašenih
vulkana, a njihovi rasoli su obogaćeni borom znatno više od sulfatnih i sulfatnohlorid-
nih slanih jezera. Na osnovu tih paragenetskih odnosa smatra se da primarni izvori
natrijum karbonata i bikarbonata imaju endogeni karakter7.
Mehanizam uticaja vulkanogenih procesa na formiranje sodnog sastava pod-
zemnih i površinskih (i jezerskih) voda nije, međutim, jednoznačno prihvaćen. Jedni
autori prihvataju endogeno obrazovanje karbonatnih soli i njihovo naknadno
iznošenje na površinu Zemlje u vidu čvrstih i tečnih faza, dok drugi smatraju da
odlučujuću ulogu imaju procesi uzajamnog dejstva voda obogaćenih endogenom

7 U blizini sodnih jezera Istočne Afrike, u okviru istočne riftne doline u severnoj Tanzaniji,
nalazi se jedinstveni u svetu, periodično aktivni, karbonatitski vulkan Oldovingo-Lengai sa
sodonosnom lavom i pepelom. Karbonate natrijuma iz lave i vulkanskog pepela kiše, zatim,
rastvaraju i prinose u okolna jezera.

-134-
B. Vakanjac____________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

(vulkanogenom) ugljenom kiselinom sa alkalnim mineralnim kompleksom mag-

matskih stena.
Može se zaključiti da se uticaj vulkanogenog faktora u formiranju savremenih,
a i starih, sodnih jezera ogleda ne samo u mogućnosti razvoja endogenih izvora
karbonata i bikarbonata natrijuma, ili i sodnih juvenilnih rastvora, nego i u tome što
se u takvim područjima, kao posledica tektonskih i vulkanskih procesa, stvaraju uslovi
za: 1) pojavljivanje na površini terena magmatskih stena bogatih natrijumom; 2)
zasićivanje podzemnih i površinskih voda metamorfogenom i endogenom ugljenom
kiselinom; 3) razvoj termalne aktivnosti uz intenzivno uzajamno reagovanje meteor-
nih voda sa efuzivnim i drugim magmatskim stenama. Svi ti faktori aktiviraju proces
formiranja podzemnih i površinskih sodnih voda, naročito pri povoljnim klimatskim
uslovima za intenzivno površinsko raspadanje stena.
Podzemne sodne vode sa preko 5 g/l karbonata ili bikarbonata natrijuma
smatraju se ekonomski interesantnim. Ove vode poznate su u okviru sedimenata svih
geoloških epoha. Na obrazovanje alkalnih podzemnih voda utiču mnogi, međusobno
nepovezani, faktori, ali se one, pre svega, formiraju tokom površinskog raspadanja
alkalnih magmatskih stena i arkoznih sedimentnih kompleksa obogaćenih natrijskim
feldspatom uz aktivno sadejstvo ugljene kiseline. Ovaj proces može se odigravati u
različitim klimatskim uslovima, ali je naročito intenzivan u aridnim i semiaridnim
oblastima. Na taj način, podzemne sodne vode su tesno povezane sa površinskim. U
zavisnosti od preovladivanja jednih ili drugih jona među podzemnim sodnim vodama
izdvaja se 5 osnovnih tipova: 1) kalcijum hidrokarbonatni, 2) magnezijum hidrokar-
bonatni, 3) natrijum hidrokarbonatni, 4) natrijum sulfatni i 5) natrijum hloridni.
Sadržaji karbonata i bikarbonata natrijuma u ovim vodama su veoma promenljivi,
naročito kod natrijumovog hidrokarbonatnog tipa (od delova % do 80 % i više). Kod
drugih tipova njihov relativan sadržaj ponekad dostiže 35-40 %. Ukupan sadržaj
"sode" (Na2CO3 + NaHCO3) povećava se sa porastom opšte mineralizacije vode do
15-25 g/l i njen najveći sadržaj imaju vode natrijum hidrokarbonatnog i natrijum
hloridnog tipa.
Sa ležištima prirodne sode, odnosno sa sedimentima sodnih jezera, para-
genetski mogu biti povezane ekonomske koncentracije niza drugih mineralnih
sirovina: halitskih soli, broma, aluminijuma (davsonit i analcimoliti), borata, zeolita,
alkalnih bentonita, fosfata, uljnih škriljaca, bakronosnih peščara, urana, retkih metala,
metala retkih zemalja i drugih.

25. LEŽIŠTA SAPROPELA

Sapropel je organsko-mineralni sediment slatkovodnih jezera na početnom
stadijumu dijageneze. Svezi sapropel ima izgled pihtijaste i na opip masne mase,
konzistencija mu je slična pavlaci, boje je tamnosive do Crne i ima specifičan (smrdljiv)
miris. Po sastavu sapropel predstavlja višekomponentni sistem koga sačinjavaju
belančevine, masti, ugljeni hidrati, biološki aktivne materije (vitamini, hormoni,
fermenti, antibiotici) i kompleks makro i mikro hemijskih elemenata (Ca, Fe, P, N, S,

-135-
Nove, netradicionalne i tehnpgene NMS____________________________B. Vakanjac

Cu, Zn, Co, Mg i dr.). Blagodareći takvom svom sastavu sapropel se koristi u medicini,
poljoprivredi, prehrambenoj industriji, u proizvodnji građevinskih materijala i drugim
granama privrede; međutim, njegovi glavni potrošači su: ratarstvo (organsko-mineral-
na đubriva) i stočarstvo (vitaminski dodaci stočne hrane).
Ležišta sapropela obično se eksploatišu hidromehaničkim putem i on se dos-
tavlja na polja ili neposredno u vidu hidro-pulpe, ili se unosi u taložnike gde se suši i
zamrzava, a zatim se kao rastresit-sipkav materijal odnosi na polja.
Sapropeli su geološki relativno mlade tvorevine. Početak formiranja njihovih
ležišta uglavnom pripada subarktičkom stadijumu otopljavanja u postledničkom
periodu i aktivno se obavlja i u današnje vreme. Polazni materijal za obrazovanje
organske komponente sapropela je plankton, bentos i makrofiti koji izumiru i padaju
na dno vodenog basena i alohtona organska materija koju prinose površinske vode.
Sa terigenim materijalom povezano je koncentrisanje mineralne komponente
sapropela. Preobražaj sedimenta u sapropel vrši se u redukcionim uslovima usled
složenih biohemijških procesa, pri čemu značajnu ulogu imaju mikroorganizmi.
Ekonomski interesantna ležišta sapropela prostorno su povezana sa jezerskim
sedimentima fluvioglacijalne geneze. Ta jezera su rasprostranjena na bivšim ledničkim
područjima i zandrovim poljima, koja se, sa svoje strane, odlikuju blagim brežuljkas-
tim reljefom, prisustvom brojnih depresija zapunjenih vodom i pozitivnim vodenim
bilansom.
Među ležištima sapropela, prema E.D. Iljinoj i koautorima (1983) i V.S. Bog-
danovu i koautorima (1984), izdvajaju se dve grupe: organogena i mineralizovana.
U prvoj grupi ležišta sapropela, prema karakteru organske materije, izdvajaju
se dva tipa: zoogeno-algalni i tresetni. Organska materija kod prvog tipa reprodukuje
se u samom vodenom basenu; ona se odlikuje visokim sadržajem azota iz belančevina,
materijama koje se lako hidrolizuju i biološki aktivnim jedinjenjima. U sapropelima
tresetnog tipa organska materija ima alohtono poreklo; na račun biljnog detritusa
(koji formira treset) u organskoj komponenti sapropela povećava se sadržaj humusnih
materija i celuloze.
Grupa mineralizovanih sapropela deli se na tri tipa: karbonatni (krečnjački),
silicijski (dijatomitski) i terigeni. Krečnjački sapropel sadrži minimum 12 % CaO; u
mineralnom delu silicijskog sapropela preovlađuju ljušture algi dijatomeja, a kod
terigenog tipa peskovito-glinovite čestice. Pojedini tipovi mineralizovanih sapropela,
prema sadržaju organske materije, dalje se dele na svoje podtipove. Naslage sapropela
u jednom ležištu su obično heterogene i sastoje se od dve-tri, a ponekad i više njegovih
vrsta (NA. Pavlova, 1987).
1. Ležišta sapropela zoogeno-algalnog tipa karakteristična su za eutrofna jezera
bez oticanja, ili i sa slabim oticanjem vode. Jezero se uglavnom snabdeva podzemnom
i atmosferskom vodom, dok je protok površinske vode neznatan; zbog neznatnog
pritoka površinske vode ovi sapropeli imaju u svom sastavu vrlo malo terigenog

-136-
B. Vakanjac______________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

materijala i alohtone organske materije. Po pravilu, ovi sapropeli su finodisperzni i

jako vlažni; vlažnost im se povećava od podine ka krovini, gde dostiže 97 %.
Organska materija sapropela sastoji se od amorfne mase - ostaci nižih algi,
zoogeni organizmi i neznatna količina ostataka viših biljaka. Elementarni sastav
organske materije ovih sapropela identičan je sa onim kod drugih tipova; C - 52-60 %,
H - 6-7,5 %, N - 3,5-4,8 %, S - 0,5-0,7 %. Sapropeli zoogeno-algainog tipa odlikuju se
povišenim sadržajem vitamina, antibiotika i karotina.
Ležišta sapropela zoogeno-algainog tipa su obično malih razmera; ona imaju
sočivast oblik sa maksimalnom debljinom naslage od 4-5 m (retko i do 15 m). Naslage
sapropela zauzimaju čitavo dno jezera, ili se u vidu slojeva javljaju iznad organogeno-
krečnjačkog podtipa. Pri prelazu jezera u distrofni stadijum razvoja, sapropel
zoogeno-algainog tipa prekrivaju slojevi sapropela tresetnog tipa, ili i treseta, debljine
2-4 m.
Zoogeno-algalni sapropeli koriste se uglavnom u stočarstvu (vitaminski dodaci
hrane) i u ratarstvu (organsko-mineralna đubriva), a takođe i kao lekovito blato u
medicini.
2. Ležišta sapropela tresetnog tipa prostorno su povezana sa distrofnim
jezerima bez oticanja, ili i sa slabim oticanjem vode. Jezero sesnabdeva podzemnom,
atmosferskom i malom količinom površinske vode.
Organski deo sapropela formira se na račun biljne materije od koje postaje
treset; ostaci nižih algi i zoogenih organizama prisutni su u neznatnoj količini. Ovi
sapropeli su gnibodisperzni i manje su vlažni u donosu na prethodni tip, njihova
prirodna vlažnost povećava se od podine ka krovini ležišta, gde dostiže 91-94 %.
Ležišta sapropela tresetnog tipa imaju sočivast ili slojevit oblik sa debljinom
naslage do 4-10 m. Ona su heterogenog sastava: u donjem delu stuba zaležu or-
ganogeno-terigeni, zoogeno-algalni, ili i organogeno-karbonatni sapropeli, a u
gornjem delu preovlađuju organogeno-dijatomitski sedimenti.
Sapropeli tresetnog tipa tradicionalno se koriste u balneologiji kao lekovito
blato i kao izvor organske materije u proizvodnji organsko-mineralnih đubriva. Ovi
sapropeli mogu se smatrati i sirovinom za dobijanje humusnih preparata, bušaćih
isplaka i građevinskih materijala.
3. Ležišta sapropela karbonatnog (krečnjačkog) tipa povezana su sa jezerima
u koje podzemne vode, ili i površinske, prinose karbonate kalcijuma. Ležišta se javljaju
u terenima sa dobro izraženim glacijalnim reljefom - u domenu čeonih morena i
visoravni, kao i zandrovih polja.
Taloženje karbonatnog (krečnjačkog) sapropela vršeno je u donjem holocenu,
rede i u alerodu - te su to najstariji tipovi recentnih sapropela. U današnje vreme
akumuliranje ovog sapropela vrši se samo u područjima gde se razvija karst u
krečnjačkim terenima.

-137-
isove. netradicionalne i tehnogene NMS________;___________________B. Vakanjac

Prema sadržaju organske materije sapropeli karbonatnog tipa dele se na dva

podtipa: organogeno-krečnjački i krečnjački. Krečnjački podtip zauzima čitavo dno
jezera, a organogeno-krečnjački, takođe, čitavo dno kod plitkih, odnosno litoralnu
zonu dubokovodnih jezera. Po pravilu, naslage sapropela krečnjačkog podtipa nalaze
se ispod organogeno-krečnjačkih. Sadržaji kalcijum karbonata i terigenog materijala
od podine ka krovini naslage sapropela se smanjuju, dokse, nasuprot, sadržaj organske
materije povećava.
Sapropeli karbonatnog tipa odlikuju se nepostojanim mineralnim i granulo-
metrijskim sastavom, sadržajem vlage i pojedinih vrsta organskih ostataka. Sadržaj
kalcita u njihovom čvrstom ostatku dostiže 70-94 %; gvožđe se javlja u vidu hematita,
limonita i, rede, siderita; u terigenom kompleksu preovlađuje kvare, feldspati i
minerali glina. Organska materija sastoji se od amorfnog detritusa i ostataka nižih
algi, zoogenih organizama, mirkofita, polena, spora. Često su prisutna i veća
nagomilanja ljuštura Školjaka.
Blagodareći sadržaju kalcijum karbonata, organske materije i optimalnom
granulometrijskom sastavu sapropeli karbonatnog tipa predstavljaju efektivno
đubrivo i meliorant za kalcinaciju kiselih zemljišta. Ovi sapropeli koriste se, takođe,
kao vitaminski organsko-karbonatni dodatak stočne hrane i kao le, kovito blato.
4. Ležišta sapropela silicyskog (dyatomitskog) tipa formiraju se u hladnim,
dubokovodnim basenima, koje površinske vode bogato snabdevaju mineralnim
materijama. Čvrsti ostatak sapropela sačinjavaju ljušture algi dijatomeja. Ovaj
sapropel ima izgled žutomrke do tamnomrke paste. Sadržaj silicije u sapropelu obično
iznosi 80-95 %, a vlage 80-88 %; gornji delovi naslaga sapropela bogatiji su silicijom
(do 95 %), dok se u podinskom njihovom delu povećava sadržaj aluminije i oksida
gvozda, ponekad do 14 %.
U zavisnosti od sadržaja organske materije među ovim sapropelima izdvajaju
se dva podtipa: organogeno-dijatomitski i dijatomitski. Ležišta organogeno-
dijatomitskog podtipa široko su u prirodi rasprostranjena, a dijatomitskog samo u
područjima gde su zastupljene stene bogate silicijom. Ležišta imaju sočivast, slojevit
i rede gnezdast oblik. Sapropelski sediment prekriva čitavo dno jezera, ili naslage
drugih tipova sapropela, ali najčešće terigenog tipa.
Sapropeli organogeno-dijatomitskog podtipa koriste se kao đubrivo u
ratarstvu, a dijatomitskog podtipa za izradu filtracionih praškova, hartije i kartona za
prehrambenu industriju i medicinu. Oni se, zatim, koriste i kao nosioci katalizatora u
proizvodnji sintetičkog kaučuka, za dobijanje silikatnih opeka i kao izolacioni
materijal.
5. Ležišta sapropela terigenog tipa rasprostranjena su na teritorijama sa znatno
erodovanim reljefom, sa usečenim vododerinama i jarugama. Jezera u kojima se
akumulira terigeni sapropel karakteristična su za poljoprivredno intenzivno osvojena
područja - uzorani vodoslivovi, isušena tresetišta, isečene šume - što sve olakšava
ubrzani prinos terigenog materijala u vodeni basen.

-138 -
B. Vakanjac______________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

Prema sadržaju organske materije među sapropelima terigenog tipa izdvajaju

se dva podtipa: organogeno-terigeni i terigeni. A u zavisnosti od preovladivanja
peskovite ili glinovite komponente u čvrstom ostatku razlikuju sa peskoviti, glinoviti
i mešoviti peskovito-glinoviti sapropeli. Hemijski sastav čvrstog ostatka ovih
sapropela obično znatno varira, pri tome sadržaj oksida gvozda iznosi do 10 %;
sapropeli koji sadrže preko 10 % Fe2O3 ne mogu se koristiti kao đubrivo u ratarstvu
i takva ležišta danas nemaju ekonomski značaj.
Ležišta sapropela terigenog tipa imaju oblik sočiva i slojeva i najčešće prek-
rivaju druge tipove sapropela - karbonatne, silicijske, zoogeno-algalne.
Organogeno-terigeni sapropel upotrebljava se kao organsko-mineralno
đubrivo u poljoprivredi, dok se terigeni podtip koristi za kolmataciju zemljišta čije je
sušenje otežano zbog visokog nivoa podzemnih voda.

16. LEŽIŠTA SERPENTINITA

Serpentiniti su stene obrazovane putem hidrotermalno-metasomatskog
preobražaja ultramafita - autometamorfne ili alometamorfne serpentinizacije. Oni su
izgrađeni od serpentinskih minerala (petljastog serpentina, lizardita, hrizotila i an-
tigorita), postojanih primesa karbonata i magnetita i nepostojanih primesa - hromi ta,
talka, aktinolita, tremolita, brucita, kvarca, kalcedona. Serpentiniti često sadrže žičice
i žice serpofita, hrizoltil-azbesta i magnezita, kao i talkno, hromitsko, bakarno,
niklovo, platinsko i druga orudnjenja.
Serpentiniti (najčešće su to jalovine iz separacija hrizotil-azbesta) se
tradicionalno koriste u građevinarstvu (pesak i tucanik), u proizvodnji ter-papira i
blindiranih lepenki, zatim, za nasipanje železničkih pruga i makadamskih puteva i u
proizvodnji hladnog asfalta. Mleveni serpentinit upotrebljava se kao punilo u in-
dustriji boja, plastičnih masa, insekticida i vatrostalnih materijala. Poslednjih godina
istražuju se nove oblasti korišćenja serpentinita i to: u proizvodnji forsterit-enstatitske
tehičke keramike i piroksenskth i kordijeritskih sital-materijala (u smeši sa kaolinom
i kvarcom). Nedavno je u Austriji (F. Birkner, 1985) razrađen postupak hemijske
prerade samlevenog serpentinita; od jedne tone serpentinita, pri tome, se dobija 380
kg MgO čistoće 99 % i 250 kg porozne amorfne silicije - "gulsenit". Gulsenit nalazi
primenu u industriji papira, u biotehnologiji za imobilizaciju enzima, u industriji piva,
za prečišćavanje biološki zagađenih i otpadnih voda itd.

8 Sitali su mikrokristalasto-staklasti materijali određenog hemijskog sastava, dobijeni

potpunom ili delimičnom iskristralizacijom stakla; oni se odlikuju visokom mehaničkom,
termičkom i hemijskom otpornošću, aielektričnim svojstvima itd. Sitali se koriste kao
konstrukcioni građevinski materijal i materijal za završne radove enterijera i eksterijera u
industrijskom i urbanom građevinarstvu, u proizvodnji elektro-, termo- i hemijskih-izolatora
itd.

-139-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakaninc.

Proces serpentinizacije ultramafita u prirodi je Široko ispoljen, a među ovim

stenama izdvajaju se sledeći osnovni geološki tipovi: 1) alpinotipni, 2) zonalnih
kompleksa sa dunitskim (olivinitskim) jezgrom, 3) stratiformni - kumulati bazičnih
magmi i 4) efizivnog tipa - kimberilti, mejmečiti, pikritski porfiriti. Sa genetskog
aspekta izdvajaju se tri osnovne grupe ultramafitskih stena: 1) omotača Zemlje, 2)
kumulativna i 3) vulkanska; svaka od ovih grupa ultramafita odlikuje se određenim
specifičnostima procesa serpentinizacije, kao posledice različitih uslova, pre svega,
različitih dubina njihovog zaleganja. Proces serpentinizacije je generalno najintenziv-
nije i najpotpunije ispoljen u ultramafitima omotača Zemlje.

17. LEŽIŠTA SITNOLJUSPASTOG MUSKOVTTA

Sitnoljuspasti muskovit je sirovina za mleveni liskun. Mleveni liskun se danas
proizvodi kako od otpada (skrap) koji nastaje pri dobijanju krupnokristalastog fnus-
kovita, tako i od sitnoljuspastog muskovita koji se u značajnim količinama nalazi u
liskunskim škriljcima, gnajsevina i kiselim magmatskim stenama (naročito u peg-
matitima), a takođe i od flotacijskog koncentrata sitnoljuspastog muskovita koji se
dobija kao nusproizvod pri obogaćivanju feldspata, kvarcnih peskova i drugih ruda. U
mineralnoj ekonomiji sveta danas je evidentna tendencija smanjivanja proizvodnje
krupnolistastog muskovita i povećanja škrapa i sitnoljuspastog liskuna.
Mleveni muskovit koristi se u različitim industrijskim granama, ali najveće
njegove količine troši građevinatrstvo i industrija boja. Mleveni liskun nalazi primenu
u proizvodnji tapeta, suvih maltera, bituminoznih, vatrostalnih i dekorativnih
premaza, penoliskuna, podmazujućih i izolacionih materijala, liskunske hartije,
insektifungicida, emajla, specijalne keramike, gume i drugih proizvoda. On, se, zatim,
koristi pri bušenju, kao antikorozivni dodatak goriva gasno-turbinskih motora, pri
proizvodnji ukrasa za jelke itd.
Metamorme stene sa sitnoljuspastim muskovitom se drobe, prosejavaju, a
određeni granulati flotiraju, ili se vrši njihovo odmuljivanje ivazdušno separisanje.
Štetne primese predstavljaju biotit, hlorit i drugi silikatni minerali slojevite građe, jer
se veoma teško odvajaju od Ijuspica muskovita pri obogaćivanju. Kao nusprodukt pri
preradi, naročito iz muskovitskih škriljaca, dobija se abrazivni granat, disten i kvare.
Sitnoljuspasti muskovit iz kiselih magmatskih stena najčešće predstavlja
nusproduktni flotacioni koncentrat dobijen uz druge osnovne koncentrate - feldspata,
kvarca, retkih metala itd.
Liskunski (muskovitski) škriljci sadrže od 20-70 % (obično 35-45 %) sitno-
ljuspastog liskuna. Ovi škriljci najčešće su predstavljeni disten-kvarc-granat-mus-
kovitskim, granat-kvarc-muskovitskim i kvarc-muskovit-granatskim varijetetima
stena. Najkvalitetniji su kvarc-muskovitski škriljci sa granatom u količini od 5 do 30
%. U muskovitškim gnajsevima pratioci liskuna su feldspat i kvare. Muskovit ovih
stena je obrazovan u procesu visokog metamorfizma, a odlikuje se postojanim
mineralnim sastavom.

-140-
fl. Vakatgac___________________________Nove, netradicionalne i tehfiogene NMS

18. LEŽIŠTA ŠUNGITA (ŠUNGITONOSNIH ŠKRLLJACA)

Šungit je čvrsta amorfna materija crne boje, koja sadrži 98-99 % ugljenika i
manje od 1% vodonika; on je prelaziti produkt između amorfnog ugljenika i grafita u
kome je kristalna faza finodisperzni grafit i, najverovatnije, predstavlja metamorfni
analog bitumena (antraksolita). U prirodi šungit se javlja u vidu tankih proslojaka i
sočiva u prekambrijskim (proterozojskim) kristalastim škriljcima, ili je manje-više,
ravnomerno raspoređen među njima i tada veličina njegovih čestica iznosi 1-10 /im.
Šungit je dobio ime po mestu Šunjga u Kareliji (SSSR); njegovi sinonimi u literaturi
su grafitoid i antracitoid.
Šungitonosne stene - kristalasti škriljci, najčešće plagioklas-hloritskog i kvarc-
plagioklas-hloritskog sastava - prema sadržaju ugljenika obično se dele na 5 varijeteta
(preko 80 %, 35-80 %, 20-35 %, 10-20 % i ispod 10 % C). Šungitonosni varijeteti stena
koje sadrže preko 20 % C nalaze primenu kao ukrasni i arhitektonsko-građevinski
kamen koji se dobro polira, pigment, supstitut grafita i punilo u materijalima otpor-
nim prema dejstvu kiselina; varijeteti stena koji sadrže 0,5-2,5 %, ponekad i do 5 %
C, predstavljaju kvalitetnu sirovinu za proizvodnju lakog zapunitelja betona tipa
keramzita, tj. tzv. "šungizita" - veštački ekspandiranog tucanika i šljunka sa nasipnom
zapreminskom masom 300-400 kg/m3 . Za dobijanje "šungizita" najkvalitetnije su
stene koje, pored ugljenika, sadrže značajnu količinu (do 50-60%) hlorita (šungit-
hloritski škriljci).
Ležišta šungitonosnih stena genetski pripadaju metamorfnom tipu; rudna tela
su predstavljena slojevima, čija debljina iznosi od nekoliko do desetak metara, a
pružanje od par stotina do par hiljada metara.

19. LEŽIŠTA TOPAZA IDUMORTERLTA

Topaz /Ah(F,OH)2SiO4/ obično sadrži 13-20 % fluora, a dumorterit
/AhO^BOi) (SiO4)3/ oko 5 % B2O3. Oba ova minerala se tradicionalno koriste kao
drago kamenje. Danas, teorijski, postoji veoma perspektivna mogućnost njihove
upotrebe u proizvodnji specijalnih keramičkih vatrostalnih materijala. Međutim,
prilikom prerade-pečenja iz topaza se oslobađa fluor, a iz dumorterita bor, teorijske
osnove hvatanja ovih elemenata su, takođe, razrađene, ali za sada ipak još nema
praktičnog rešenja ovog problema. Industrijski pokušaji korišćenja topaza vršeni su
poslednjih godina u SAD, ali su oni prekinuti, navodno zbog iscrpljenih rezervi topaza
u ležištu.
Topaz je tipičan visokotemperaturni (pneumatolitski) mineral, koji se često
javlja u. paragenezi sa grajzenskim kalajnim i volframovim rudama; on se zatim javlja

Antraksoliti su pirobitumiie višeg stepena metamorfizma, slični antracitima; satoie se od

karboida, a delom i od slobodnog ugljenika- ukupan sadržaj ugljenika iznosi 90-98 %;
najčešće se dele na pet grupa: 1) niži, 2) viši, 3) šungiti, 4) kiskeiti 15) tuhoUti.

-141-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS_______________;_____________B. Vakanjac

u pegmatitima, gnajsevima, granulitima, sekundarnim kvarcitima i efuzivnim stenama

(riolitima u SAD). Ekonomski najznačajnije koncentracije topaza su grajzenski kvarc-
topazni sitnozrni agregati, koji se obrazuju na račun metasomatskog preobražaja
granita i drugih stena sa sadržajem aluminije pod dejstvom kiselih postmagmatskih
rastvora. Ovakve grajzenske koncentracije topaza poznate su u SAD, SSSR (Primorje,
Zabajkalje) i drugim državama.
Dumorterit je takođe visokotemperaturni mineral, koji se javlja u pegmatitima,
grajzenima, gnajsevima, kristalastim škriljcima. Ekonomski najznačajnije kon-
centracije dumorterita pripadaju metamorfnim tvorevinama u okviru kristalastih
kompleksa, gde se javlja u paragenezi sa distenom, kordijeritom, korundom, kvarcom,
feldspatima.

20. LEŽIŠTA TREMOLITA

Tremolit /Ca2Mg5(Si4On)2(OH)2/ pripada amfibolskoj grupi minerala i
predstavlja krajnji član izomorfnog niza tremolit - aktinolit /Ga2Fes(Si4On)2(OH)2/.
U prirodi tremolit se javlja u vidu izduženih prizmatičnih i igličastih kristala, koji
formiraju pritkaste, radijalno-zrakaste i, rede, kompaktne zrnaste agregate. Tremolit
može imati belu, svetlosivu, žućkastu i svetlozelenu boju. Kompaktni kriptokristalasti
prozračni varijetet tremolita zelene boje naziva senefrit i predstavlja poludragi kamen,
a vlaknasti - tremolii-azbestom.
Tremolit je mineral metamorfne geneze. On se obrazuje u procesu kontaktnog
ili regionalnog metamorfizma facije zelenih škriljaca. U paragenezi sa tremolitom
često se javljaju: talk, karbonati (kalcit, dolomit), diopsid, kvare. Kao primesa, ili i u
značajnim količinama, tremolit je prisutan u mnogim ležištima talka i tada se ova
prirodna mešavina od ekonomskog značaja naziva azbestinom. Ishodni supstrat za
obrazovanje tremolita i tremolititskih škriljaca predstavljaju metapeliti, metadolo-
miti, metabaziti, kvarciti, te se njegove koncentracije susreću u kristalastim
(mermerisanim) krečnjacima i dolomitima, talkšistima i kristalastim škriljcima.
Ležišta tremolita se relativno retko javljaju u prirodi; kontaktno-metamorfna
njegova ležišta eksploatišu se danas u SSSR-u (Algujsko ležište), a regionalno-
metamorfna u SAD i Italiji. Algujsko ležište tremolita obrazovano je u egzokon-
taktnom oreolu kvaredioritske intruzije na račun dolomita i metasomatskih kvarcita.
U paragenezi rude ovog ležišta nalaze se: tremolit (65-75 %), karbonati (20-30 %),
diopsid (5-25 %) i kvare (2-5 %).
Najveću primenu tremolit ima u keramičkoj industriji, u proizvodnji
građevinske keramike i porcelana, elektro-izolatora i sitala. U industriji boja koristi
se kao punilo, služi, zatim, kao adsorbent i hemijski filter gde supstituiše azbest, jer je
otporan prema dejstvu kiselina.

142-
R. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

21. LEŽIŠTA TRESETA

Treset je ugljevita materija nastala od izumrlih, više ili manje izmenjenih
biljaka, koja se akumulira ispod vode, ili u vodom zasićenoj sredini. Treset predstavlja
prvi stadijum karbonifikacije biljne materije u ugalj. Pored ugljenika (50-60 %), treset
sadrži kiseonik (30-40 %) i puno vode (75-95 %), a sadržaj mineralnih primesa iznosi
od 2-4 do 18-20 %. Boja treseta varira od žutomrke do mrkocrvene, a struktura mu je
vlaknasta do amorfna. U svom prirodnom stanju treset se lako seče, a jedan deo
njegove vode može biti odstranjen ceđenjem. Sva svojstva treseta direktno zavise od
stepena njegove razloženosti; pod stepenom razloženosti podrazumeva se relativno
učešće humuficiranog dela u ukupnoj tresetnoj masi.
Treset se obrazuje u tresetištima, ili tresavama. To su plitkovodni kopneni
baseni - močvare, baruštine, jezera i zalivi sa stajaćom vodom. U njima je obično
nastanjen raznovrstan i bogat biljni svet - najčešće su to mahovine (Sphagnum),
različite trave (šaš, trska itd.) i druga sitnija flora, a znatno rede i drvenasta vegetacija.
Pri tresetizaciji izumile i na dnu basena akumulirane biljne materije, glavna uloga
pripada procesima biohemijske humifikacije, koji se vrše uz sadejstvo anaerobnih
mikroorganizama. Ovaj proces dovodi do formiranja mrke amorfne materije
-humusa, čiji sadržaj upravo i određuje stepen razloženosti treseta. Ovaj proces
odvija se znatno slabije i sporije u višim delovima tresetišta, a intenzivnije i brže u
njegovim nižim delovima; zato i stepen karbonifikacije biljne materije raste sa
dubinom u tresetištu. U saglasnosti sa uslovima rašćenja i akumuliranja biljne
materije razlikuju se: niski, prelazni i visoki tipovi tresetišta, koji se dalje dele na
svoje podtipove.
Niska (eutrofha) tresetišta su topogene tvorevine, lokalizovane najčešće u
dolinama reka, ili u depresijama koje voda prekriva skoro čitavu godinu. Biljke se
hrane podzemnim vodama, rede i površinskim vodenim tokovima. Proces nastajanja
je vezan za odumiranje biljnog pokrivača, koji počinje s jeseni, a završava se u rano
proleće. Jedan kratak period preko leta ova tresetišta su praktično suva i na njima se
odigravaju pravi procesi humufikacije biljne materije. Njihova površina je ugnuta ili
ravna. Treseti ovog tipa odlikuju se povišenim sadržajem pepela (4-20 %), neutralnom
ili alkalnom reakcijom i promenljivim fizičko-hernijskim. i mehaničkim svojstvima.
Visoka (oligotrofna) tresetišta su klimatski uslovljena. Ona su rasprostranjena
u područjima sa puno padavina; u južnoj Evropi uglavnom se javljaju u planinskim
predelima, dok su u severnoj Evropi u ravničarskim predelima gde su količine
padavina velike, vlažnost vazduha visoka, a isparavanje malo. Preko zime i u rano
proleće biljni materijal je praktično sav u vodi i akumulira se u aerobnim uslovima.
Pošto je vegetacija razvijena znatno iznad nivoa podzemne vode ona se hrani samo na
račun atmosferske vode. Njihova površina je ispupčena, naročito u centralnom delu
tresetišta. Treseti ovoga tipa odlikuju se smanjenim sadržajem pepela (2-4 %),
kiselom reakcijom, povišenim sadržajem bitumena (do 22 %) i ugljovodonika (do 40
%) i ograničenim sadržajem humusnih kiselina (ispod 25 %).

-143-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanjac^

Prelazna tresetišta nalaze se i po mestu i po sastavu između niskih i visokih

tresetišta. Na njima je takva vegetacija koja pripada i jednom i drugom tipu tresetišta;
nastajanje njihovo počinje većinom od niskih i razvija se u pravcu visokih tresetišta.
Treset se tradicionalno koristi kao energetska sirovina, zatim, u poljoprivredi
i u proizvodnji lakih izolacionih materijala i panela u zajednici sa cementom. Kao
niskokalorični gorivo, uglavnom za potrebe domaćinstava, upotrebljava se sušeni
treset sa 50-55 % vlage, koji lako sagoreva i daje 7-8 MJ/kg. U poljoprivredi treset se
koristi kao dobro prirodno organsko đubrivo i kao komponenta organomineralnih
đubriva, zatim, kao nezamenljivi supstrat i dodatak zemljišta za različitu biljnu proiz-
vodnju - u vrtlarstvu, staklenicima, rasadnicima, oranžerijama, tj. uopšte u hortikul-
turi. Izdrobljen i slabo razložen sfagnumski treset sve se više koristi kao materijal za
pakovanje voća i povrća pri njihovom prevozu na velika rastojanja, zatim, za upijanje
otpadnih stočnih voda i kao apsorbent u borbi sa zagađivanjem voda i zemljišta,
posebno od strane nafte i njenih derivata.
Danas je primena treseta kao specifičnih filtera i apsorbenata u mnogim
zemljama sve šira. On se, zatim, sve vize tretira kao hemijska i energetsko-hemijska
sirovina: termičkom preradom iz njega se dobija koks, gas, briketi, aktivni ugalj,
bitumeni, vosak, huminske kiseline, metil-alkohol i drugi proizvodi. Fiziološki aktivne
materije iz treseta koriste se u kozmetici, parfimeriji, farmaciji, medicini i delimično
u prehrambenoj industriji; posebno su pri tDine značajni preparati dobijeni iz treseta
koji štite od velikih doza rendgenskog zračenja.

22, LEŽIŠTA TRESET-VIVIJANITA

Treset-vivijaniti su prirodne smeše treseta i močvarnih fosfatnih soli i iste
sadrže od 2,5 do 15 % P2O5; pri sadržaju P2O5 od 15 do 28 % one se uglavnom mogu
nazvati vivijanitom /Fe3(PO4) x 8H2O/, a vivijanitskim tresetom kada sadrže od 0,5 do
2,5 % P2O5. Uobičajeno je da se sve močvarne sedimentne tvorevine sa povišenim
sadržajem fosfora nazivaju "močvarnim fosfatima".
Najveći ekonomski značaj od močvarnih fosfata imaju treset-vivijaniti - prirod -
na organsko-fosfatna đubriva, koja višestruko (15-25 %) povećavaju letinu mnogih
ratarskih kultura. Međutim, to je sirovina lokalnog značaja, jer relativno niski sadržaj
P2O5uslovljava da se koriste značajne mase treset-vivijanita, a njegova relativno mala
zapreminska masa isključuje mogućnost da se one prevoze na veća rastojanja (preko
80-100 km).
10 Pored tzv. močvarnih fosfata u jezerima i močvarama obrazuju se i druge, paragenetski
povezane, korisne sirovine: treset, jezerska kreda (koja često sadrži 3-5 % P2O5 u svom
sastavu), sapropel i njihovi međusobni prelazi; takav sastav korisnih komponenti
(treset-jezerska Icreda-sapropel-močvarni fosfati) čine ove priodne mešavine
kompleksnim 1 veoma perspektivnim sirovinama za poljoprivredu.
-144-
B. Vakaniac___________________________Nove, netmdkionalne i tehnogene NMS

Ležišta treset-vivijanita su prostorno i genetski povezana sa močvarno-

jezerskim organogeno-terigenim sedimentima kvartarne starosti, tj. sa tipom niskih
tresetišta. Ovaj tip tresetišta se obilno snabdeva podzemnim vodama, koje prinose
kako mineralne materije neophodne za razvoj fitocenoze eutrofnog tipa, tako i za
obrazovanje gvožđevito-fosfornog orudnjenja. Formiranje treset-vivijanitskih ležišta
obavljeno je u ranom holocenu, u uslovima zarastanja jezera-močvara i zato se medu
naslagama treseta često javljaju proslojci i slojevi sapropela debljine do 2-3 m.
Ekonomski najznačajnija ležišta treset-vivijanita povezana su sa tresetištima
rasprostranjenim na površinama vodoplavnih i nevodoplavnih prvih i drugih terasa
rečnih dolina.
Paragenetski kompleks minerala sa fosfatima gvozda u tresetištima je veoma
ograničen; to je, praktično, samo kalcit, koji učestvuje u građi močvarnih laporaca i
krečnjaka (jezerske krede) i siderit, koji često potpuno odsustvuje. Skoro u svim
ležištima treset-vivijanita, u njihovim srednjim i podinskim delovima, javljaju se
slojevi laporaca debljine 0,5-3,0 m, ili se laporac javlja u vidu sitnijih rasejanih
uklopaka u masi treseta - tzv. laporoviti slojevi treseta debljine 0,5-2,5 m. Zajednička
pojavljivanje močvarnog laporca sa treset-vivijanitom znatno povećava vrednost ove
sirovine, jer u ovom slučaju ona predstavlja kako organsko-fosforno đubrivo, tako i
meliorant za kalcinaciju kiselih zemljišta.
U mnogim tresetištima siderit obrazuje mala gnezda, sočiva i premaze-kore, a
hipsometrijski se javlja ispod minerala vivijanitske grupe, ili zajedno sa njima. Na
površini tresetišta često se nalaze cvetanja močvarnih okera (limonit), koji
predstavljaju prospekcijski indikator za treset-vivijanitske koncentracije (NA. Pav-
lova, 1987).
Treset-vivijaniti formiraju u tresetištima izdužena sočivasta rudna tela sa
promenljivom debljinom i sadržajem korisnih komponenti. Ekonomski značajne
koncentracije treset-vivijanita zaležu u okviru tresetišta na maloj dubini - 0,5-2,5 m;
debljina im je obično 0,5-2,0 m, rede i 2,5-3,0 m, pružanje do nekoliko km, a širina
30-60 m. Treset-vivijanitska rudna tela gravitiraju ka zonama izdani podzemnih voda
i ka starim talvezima dolina.
Mineralni i hemijski sastav fosfata gvozda na različitim hipsometrijskim
nivoima u tresetištu je različit i zavisi od konkretnih oksidaciono-redukcionih uslova.
Ispod nivoa podzemnih voda, u redukcionim uslovima, javlja se vivijanit; u zoni
periodičnog potapanja nalazi se smeša vivijanita sa mineralima grupe kerčenita - koji
su produkt oksidacije vivijanita. Za oksidacionu zonu karakteristični su žuti i
narandžasti koloidni fosfati gvozda (bosforit, beraunit, picit i dr.), koji se javljaju u
vidu zemljastih masa. Intenzivna oksidacija dovodi do pojavljivanja praškastih hidrok-
sida gvozda (okeri) u asocijaciji sa fosfatima na samoj površini tresetišta. Mineralni
oblici gvozda u tresetištima su nestabilni i pri promeni uslova prelaze iz jednog oblika
u drugi; pošto su u tresetištima uslovi sredine promenljivi to su i pelazi močvarnih
fosfata od fero u feri oblik postepeni.

-145-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanjac

Ležišta treset-vivijanita imaju ograničene rezerve, većina njih cio 100 hiljada
tona; velika ležišta su retka i ona imaju rezerve preko 0,5 miliona tona. U treset-
vivijanitskoj sirovini odnos gvozda prema fosforu ne srne biti veći od 4; varijeteti
bogatiji sa gvožđem za većinu poljoprivrednih kultura su štetni i zato se ne mogu
koristiti.

NOVE I NETRADICIONALNE NMS U SAVREMENOJ POLJO-

PRIVREDI
Savremena poljoprivreda za čovečanstvo u celini predstavlja danas njegov
osnovni egzistencijalni faktor. Iz tog razloga u ovom poglavlju, pored novih i
netradicionalnih sirovina sa svetskog aspekta (glaukonit, mali fosfati, paligorskitske
gline, sapropeli, treset-vivijaniti, ultrakalijske magmatske stene), razmatraju se i
pojedine tradicionalne (bentoniti, karbonatne stene, perlit, siliciti, talk-magneziti,
vermikulit, zeoliti), kao i tehnogene (pepeli TEC n ) sirovine čija je primena u
savremenoj poljoprivredi potpuno nova, odnosno netradcionalna.
U svetu se danas poklanja velika pažnja ocenjivanju uloge i mesta novih i
netradicionalnih NMS u različitim granama poljoprivredne proizvodnje. To je us-
lovljeno zahtevima naučno-tehničkog progresa, neophodnošću brzog poboljšanja
kvaliteta poljoprivrednih kultura i proizvodnje stočne hrane, kao i njihove neprekidne
intenzifikacije. U industrijski razvijenim zemljama već je prikupljeno određeno
pozitivno iskustvo u pogledu korišćenja novih i netradicionalnih NMS u poljoprivredi;
često, međutim, primena ovih sirovina još uvek ima slučajan karakter. Iz tog razloga
mora se stalno nastojati na interdisciplinarnoj saradnji geologa i poljoprivrednika,
mora se vršiti propaganda ovih za poljoprivredu izuzetno korisnih NMS, forsirati
istraživanje, ocenu i uvođenje njihovih ležišta u eksploataciju.
Poseban značaj ima problematika ocene kvaliteta ovih sirovina i njihove stand-
ardizacije. Svi slučajevi njihove primene moraju biti argumeritovani sa optimalnim
dozama unašanja u zemljište i hranu, uzimajući pri tome u obzir specifičnosti mineral-
nog sastava i fizičko-hemijskih svojstava pojedinih sirovina. Sve to mora biti
regulisano određenim planovima laboratorijskih i terenskih (ogledne parcele) proiz-
vodnih eksperimenata u odnosu na pojedine vrste poljoprivrednih kultura, stoke i
peradi.
U sklopu problematike korišćenja novih i netradicionalnih NMS u savremenoj
poljoprivrednoj proizvodnji treba, takođe, istaći neophodnost njihove popularizacije;
posebno kroz razmatranje primera pozitivnog njihovog korišćenja u konkretnim

11 TEC = termo-elektro-centrale.

-146-
B. Vakaniac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

poljoprivrednim gazdinstvima i proizvodima. Neophodna je popularizacija ekonomi-

čnih shema dobijanja, prerade i mogućnosti modifikovanja ovih sirovina.
Nove i netradcionalne NMS, koje se koriste u savremenoj poljoprivredi, obuh-
vataju njihove sledeće konkretne vrste: 1. bentoniti, 2. glaukonit, 3. karbonatne štene,
4. mali fosfati, 5. paligorskitske gline, 6. pepeli TEC, 7. perlit, 8. sapropeli, 9. siliciti
(dijatomit, trepel), 10. talk-magneziti, 11. treset-vivijaniti, 12. ultrakalijske mag-
matske stene ("siniriti"), 13. vermikulit i 14. zeoliti.
Nove i netradicionalne NMS u pojedinim granama savremene poljoprivrede
našle su sledeću primenu (U.G. Distanov i dr., 1985):
U ratarstvu:
1. Direktno kalcinisanje zemljišta i đubrenje polja: 1. bentoniti, 2. glaukonit, 3.
vermikulit, 4. treset-vivijaniti, 5. sapropeli, 6. siniriti, 7. karbonatne stene i jezerska
kreda;
2. Popravljanje strukture peskovitih zemljišta: 1. bentonit, 2. paligorskitska
glina;
3. Popravljanje strukture i aeracija zemljišta: 1. zeoliti, 2. glaukonit, 3.
paligorskitska glina, 4. vermikulit (5. dijatomit i trepel);
4. Adsorpcija pesticida iz zemljišta: 1. zeoliti, 2. bentoniti, 3. glaukonit, (4.
dijatomit i trepel), 5. pepeli;
5. Održavanje vlažnosti zemljišta: 1 .zeoliti, 2. bentoniti, 3. glaukonit, 4.
paligorskitska glina, (5. dijatomit i trepel);
6. Smanjivanje kiselosti zemljišta: 1. zeoliti, 2. pepeli;
7. Rekultivacija zemljišta: 1.glaukonit, 2. pepeli;
8. Granulisanje semena: 1. paligorskitska glina, 2. vermikulit, (3. dijatomit i
trepel);
9. Smanjivanje obolevanja tehničkih kultura: 1. glaukonit;
10. Ubrzavanje rasta kalemova: 1. zeoliti, 2. glaukonit;
.11. Hidroponski supstrati za staklene bašte: (1. zeoliti), 2. paligorskitska glina,
3. vermikulit, 4. treset-vivijanit, 5. perlit;
U proizvodnji stočne hrane i koncentrata:
1. zeoliti, 2. bentoniti, (3. paligorskit, 4. dijatomit i trepel), 5. siniriti; U
poljoprivredno-hemijskoj industriji:
1. Punila insekticida: 1. zeoliti, 2. paligorskit, 3. dijatomit i trepel;
2. Proizvodnja tečnih kompleksnih đubriva: 1. bentonit, 2. paligorskit (3.
dijatomit i trepel);

-147-
Nove, netradidonalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakamac

3. Antisabijači (sleganja i zbijanja) mineralnih đubriva: 1. zeolit, 2. paligorskit,

3. vermikulit, 4. talk-magnezit, 5. dijatomit i trepel;
U stočarstvu:
1. Neposredna ishrana životinja i peradi: 1. zeolit, 2. bentonit, 3. paligorskit, 4.
vermikulit, 5. sapropel, 6. karbonatne stene, 7. jezerska kreda i laporac;
2. Stimulatori rasta riba i za čišćenje voda ribnjaka: 1. zeolit, 2. glaukonit;
3. Higijenske prostirke za stoku: 1. zeolit, 2. paligorskit, 3. vermikulit;
4. Čišćenje odvodnih kanala i dezodoracija staja: 1. zeolit, 2. bentonit, 3.
glaukonit, 4. dijatomit i trepel;
5. Uzgajanje hlorele za stočnu hranu: 1. glaukonit (2. zeoliti);
U prehrambenoj industriji:
1. Čišćenje ulja, piva, sirupa i voćnih sokova: 1. zeolit, 2. bentonit, (3.
paligorskit), 4. dijatomit i trepel;
2. Hladnjače: 1. vermikulit, 2. perlit;
U transportu i čuvanju:
1. Čuvanje povrća, krompira, voća, lukovica: 1. zeolit, 2. paligorskit, 3. ver
mikulit, 4. dijatomit i trepel, 5. perlit;
2. Pakovanje lukovica pri trasportu: ,1. vermikulit, 2. paligorskit, 3. perlit, 4.
treset.

1. BENTONITI
Bentoniti su visko-disperzne gline izgrađene 60-70 % od minerala montmori-
lonitske grupe. Ovi minerali su slojeviti hidro-alumosilikati sa kristalnom rešetkom
koja može da se širi, a odlikuju se visokim vezujućim^ adsorpcionim i tiksotropnim
svojstvima.
Prema sastavu izmenjujućih katjona bentoniti se dele na alkalne (pretežno
Na-ske), zemnoalkalne (Ca-ske, Mg-ske i Ca-Mg-ske) i prelazne alkalno-zem-
noalkalne varijetete. Prvi varijeteti bentonita imaju visoku koloidalnost, plastičnost,
sposobnost bubrenja i vezivanja, kapacitet jonske izmene im je preko 60 mg-ekv. na
100 g suve mase; drugi varijeteti imaju znatno slabiji kvalitet u odnosu na prve,
međutim, u pojedinim tehnološkim procesima ispoljavaju visoka adsorpciona i druga
svojstva.
U savremenoj poljoprivredi bentoniti se koriste u sledećim osnovnim pravcima:
1) U ratarstvu kao dodatak peskovitih i drugih slabo plodnih zemljišta u cilju
poboljšanja njihovih agrotehničkih svojstava (strukture i razmene vode), zatim kao
razblaživač i akumulator mineralnih đubriva u cilju sprečavanja njihovog ispiranja iz
zemljišta i smanjivanja štetnog uticaja na zemljište i podzemne vode;

-148-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

2) Kao punilo hemijskih otrova (herbicidi, pesticidi i dr.) za borbu sa poljopriv

rednim štetočinama;
3) U stočarstvu kao biostimulator rasta stoke i peradi, dodatak stočnoj hrani,
zatim kao upijač ekskremenata stoke i peradi i dezodorans stočnih staja i kokošinjaca;
4) U transportu i čuvanju kao materijal za pakovanje i konzervisanje poljopriv
rednih proizvoda.

2. GLAUKONIT
Glaukonitu pripadaju slojeviti niskotemperatirni magnezijsko-gvožđeviti
hidroliskuni, čiji hemijski sastav veoma varira. Mineral glaukonit odlikuje se visokim
sadržajem gvozda (uz preovlađivanje feri-jona nad fero-jonom - Fe2O3 do 28 %, FeO
do 8,6 %), zatim MgO (do 4,5 %) i K2O (do 9,5 %). U prirodnim uslovima glaukonit
često srasta sa montmorilonitom; egzistiraju postepeni prelazi glaukonita preko
smešano-slojevitih minerala do skoro čistog montmorilonita.
Poslednjih godina glaukonitu se poklanja sve veća pažnja kao sirovini za
poljoprivredu sa različitom namenom. Jedan od najperspektivnijih pravaca je
korišćenje glaukonita i glaukonitonosnih stena (kvarc-glaukonitski peskovi, rede i
peščari sa 35-80 % glaukonita, koji su često fosfatonosni; zatim, peskovito-glinovite,
kredno-laporovite i silicijske stene, kao i zeolitizirani tufovi sa glaukonitom) kao
mineralnih đubriva zbog visokih sadržaja kalije (od 5 do 9,5 % K2O), sposobnosti da
se brzo razgrađuju u zemljištu uz oslobađanje kalijuma uvidu lako usvojivih jedinjenja
(alumokalijskih stipsi) od strane biljaka. Reakciona sposobnost glaukonita može se
bitno povećati pomoću termo-aktivacije (zagrevanjem do 450 C°, pa i više). Od značaja
je, takođe, i to što glaukonit često sadrži primese mikroelemenata - Mn, Cu, Co, Ni,
B, V i druge, a takođe i povišenu količinu primesa P2O5, ponekad čak konkrecije,
prosio jke i slojeve fosforita. Glaukonit se zatim odlikuje visokim adsorpcionim
svojstvima, kao i svojstvom izmene jona (njegova specifična površina je 40-100 m2/g,
a kapacitet izmene katjona 15-20 mg-ekv. na 100 g stene). Na osnovu svega ovoga
glaukoniti se mogu smatrati višenamenskim dubrivom, koje ne samo da obogaćuje
zemljište sa kalijumom nego i poboljšava njegovu strukturu, čuva mu vlagu, stimuliše
rast i smanjuje obolevanje biljaka.
Danas su utvrđeni sledeći osnovni pravci korišćenja glaukonita u poljoprivredi:
1) Za povećanje prinosa pšenice, pirinča, prosa, kukuruza, krompira, heljde,
paradajza, jednogodišnjih trava itd.;
2) Za povećanje bioproduktivnosti vodenih basena, akumuliranja fitoplan-
ktona, stimulisanja rasta riba (poboljšava hidrohemijski i hidrobiološki režim vodenih
akumulacija, povećava njihovu produktivnost, za tri puta ubrzava rast i povećava masu
riblje mlađi, a pri gajenju hlorele postiže se za 25-30 puta sniženje cene koštanja njene
proizvodnje);

-149-
ivove. netradicionalne i tehnogene NMS_______________________ B. Vakanjac

3) Za povećanje otpornosti biljaka prema oboljenjima, a pospešuje se i sposob -

nost klijanja semena i stimulis'e se razvoj korenskog sistema biljaka;
4) Za rekultivaciju zemljišta u okviru napuštenih površinskih rudarskih
kopova; umesto nanašanja zemlje, rekultivirani delivi kopova prekrivaju se slojem
glaukonitskog peska debljine 0,5 m. Prinos mnogih kultura na ovako rekultivisanim
površinama, uz dodavanje azotnih đubriva, bio je znatno veći od onog sa nedirnutih
plodnih zemljišta.

3. KARBONATNE STENE
Karbonatne stene koriste se tradicionalno u poljoprivredi kao meliorant u cilju
neutralisanja kiselosti zemljišta; za ove svrhe pogodne su gotovo sve vrste karbonatnih
stena, posebno one koje su već istražene i ispitane za potrebe drugih industrijskih
grana.
Među netradicionalnim pravcima primene karbonatnih stena prvenstveni
značaj ima njihovo korišćenje kao mineralnih kalcijskih dodataka hrani za stoku i
perad. Za te svrhe najbolje su naslage karbonatnih ljuštura morskih organizama,
Školjčani krečnjak i kreda, a zatim i druge vrste karbonatnih stena sa visokim
sadržajem CaCO3. Zahteva se da ove stene imaju najmanje 85 % CaCO3 i da
zadovoljavaju sve zahteve u pogledu ograničenja sadržaja štetnih primesa, i to: Pb i
Ba najviše 0,0008 %, fluornih jedinjenja najviše 0,15 %, As najviše 0,012 %, metalnih
magnetičnih čestica veličine do 2 mm najviše 0,00003 %, kao i primesa koje nisu štetne
- MgCO3, Fe2O3 i AI2O3 najviše 5 %.

4. MALI FOSFATI
Zbog svoje specifične namene u proljoprivredi mali fosfati su upravo sa tog
aspekta prikazani u prethodnom poglavlju (str. 126).

5. PALIGORSKITSKE GLINE
Paligorskit je hidro-alumo-magnezijski silikat slojevito-trakste strukture,
jedan od fibrilarnih minerala glina iz paligorskitske grupe. Paligorskitske gline
(atapulgitske - po ležištu Atapulgos u državi Florida, SAD) su finodisperzne tvorevine
koje se javljaju u okviru sedimetnih naslaga aridnih područja u asocijaciji sa
rožnacima, krečnjacima, dolomitima. Makroskopski paligorskitske gline predsta-
vljaju finodisperznu masu bez strukture, to su lagane, trepelu slične stene, koje se na
vazduhu raspadaju na oštrougaone komade; kada se ovi komadi jako navlaže oni
prelaze u pihtijastu-gelsku masu.
Paligorskit se odlikuje karakterističnom lančanom (iz udvojenih lanaca)
građom kristalne rešetke; njegova strukturna građa slična je zeolitskoj. Paligorskitski
minerali glina zato sadrže izmenjujuće katjone. Količina ovih katjona zavisi od broja
narušenih veza na periferiji slicijsko-aluminijskih strukturnih jedinica, kao i veličine
negativnog nalelektrisanja rešetke, što je posledica izomorfnog zamenjivanja katjona

-150 -
B. Vakanjac _________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

sa vizom valentnošću od strane onih sa nižom. Te strukturne osobenosti paligorskita

uslovljavaju adsorpciona, izmenjujuća katjonska i katalitička svojstva, svojstvo
molekularnih sita i druga. Prilikom zagrevanja iz paligorskita se odstranjuje voda, a
oslobađaju se mikropore; zbog toga paligorskit može da upija molekule različitih
materija. Važno svojstvo paligorskita je i njegova sposobnost suprostavljanja
koagulaciji glinovitih suspenzija, naročito u uslovima povišenih temperatura i
mineralizacija. Ovo uslovljava specifična kristalna struktura paligorskita i, naročito,
igličasta forma njegovih individua sa relativno malom spoljašnjom površinom, koja
ne omogućava da se na njima koncentrišu koagulirajući joni.
Paligorskitske gline predstavljaju univerzalnu mineralnu sirovinu; u SAD one
se koriste u preko 80 industrijskih grana i u poljoprivredi. U savremenoj poljoprivredi
paligorskitske gline su višenamenska sirovina koja se najviše koristi:
1) U proizvodnji tečnih i čvrstih amidnih đubriva kao suspengator i stabilizator,
kao sredstvo protivsleganja sipkavih đubriva, kao regulator fosfatnog režima zemljišta
(jer iz rastvora mogu da upiju 5-8 % i više P2O5) i kao neposredno dubrivo za pojedine
kulture, kao dodatak mineralnih smeša u proizvodnji karbamidnih i vitaminskih
koncentrata;
2) U cilju melioracije i popravljanja strukture peskovitih zemljišta, zatim kao
usitnjivač supstrata staklenih bašti;
3) U proizvodnji pesticida (ingradijent i punilo, ali i nosilac biološki aktivnih
materija, suspengator tečnih hemijskih otrova), zatim za granulisanje sitnog semena
pri njihovoj mehaničkoj setvi, kao higijenska prostirka (pečena i gramilisana glina) i
dezodorans stočnih i peradarskih farmi;
/ 4) Kdsorbent i fiksator olova (značajnog kancerogena) koji se nagomilava u
zemljištu u blizini autoputeva.

6.PEPELITEC
U toku kontinualnog rada termo-elektro-centrala, koje za gorivo kčriste ugalj
ili i uljne škriljce, neprekidno se formira, kao otpadni materijal, pepeo. Upotrebno-
tehničke karakteristike pepela zavise, pre svega, od vrste uglja, odnosno uljnog
škriljca, koji se koriste za sagorevanje, njihove krupnoće i uslova pod kojima se odvijao
sam proces sagorevanja, a zatim od hemijskog i mineralnog sastava samog pepala.
Izdvajaju se većinom dve vrste ovih pepela: aluminijski i kalcijski varijeteti; sa aspekta
^nogućnosti primene u poljoprivredi posebno su značajni kalcijski varijeteti pepela.
 pepele pojedinih mrkih ugljeva i uljnih škriljaca karakteristični su visoki
sadržajf kalcije (do 25-50 % CaO). Ovi pepeli mogu da se koriste u
poljoprivredi kao supstitut negašenogkreča - osnovnog sredstva za kalcifikaciju kiselih
zemljišta; posebno u svim slučajevima ekološke borbe protiv štetnog dejstva "kiselih"
kiša. Za te ciljeve pepeo TEC mora biti bez primesa toksičnih teških metala (Pb, As,
Hg i dr.), kao i kancerogena (benzopirina). Pepeli TEC u nizu slučajeva, zatim,
sadrže korisne primese kalijuma, fosfora i drugih retkih elmenata (Mn, B, Zn, Cu i dr.)
koji su veoma

-151-
Nove, netradicionalne i tehnogene NAfS B. Vakaniac

potrebni biljkama, pa se oni mogu tretirati i kao kompleksno đubrivo, koje bitno utiče
na povećanje plodnosti zemljišta.

7.PERLTT
Perlitom se nazivaju kisela vulkanska stakla i staklaste stene sa sadržajem vode.
Karakteristična osobenost perlita je njegova poroznost, obilje mikro-prslina i sadržaj
vode do 8 %. Značajan deo ove vode pripada visokotemperaturnoj, čvrsto vezanoj sa
skeletom staklaste faze; ova voda uslovljava ekspandiranje perlita pri njegovom brzom
zagrevanju na temperaturi 900-1.000°C
Osnovni potrošači ekspandiranog perlita su građevinska i toplotno-izolaciona
industrija, gde se njegova peskovita frakcija koristi kao laki zapunitelj i toplotni
izolator. Relativno mala količina ekspandiranog perlita koristi se i kao filter u
prehrambenoj industriji i pri prečišćavanju pijace vode, piva, vina, sokova i drugih
napitaka.
Veoma je perspektivna primena ekspandiranog perlita u poljoprivredi. Gra-
nule ekspandiranog perlita mogu poboljšati strukturu zemljišta i smanjiti njihovu
vlažnost Takođe je veoma efektivna njegova primena kao nosioca hemijskih otrova,
mikrodubriva, zatim u hidroponskim gazdinstvima. U svim navedenim slučajevima
primene ekspandirani perlit, prema svojim fMčko-hemijskim svojstvima, veoma je
sličan ekspandiranom vermikulitu, ali ima ipak nešto slabije kvalitativne pokazatelje.
Prilikom ocene kvaliteta perlitske sirovine za sve svrhe njegove primene
najvažniji pokazatelji su koeficijent ekspandiranja i iz njega izvedena nasipna
zapreminska masa, koja kod boljih vrsta iznosi 90-120 kg/m3.

8.SAPROPEU
Sapropeli su savremeni organsko-mineralni sedimenti slatkovodnih jezera.
Organski deo sapropela sačinjava detritus flore i faune, a mineralni karbonati, silicija,
fosfati, hidroksidi gvozda, glinovite i peskovite čestice. U sapropelu se nalaze prak-
tično svi neophodni elementi za ishranu biljaka.
U različitim vrstama sapropela sadržaj CaO iznosi od 2 do 25 %»Fe2O3 od 0,5
do 12 % (ponekad i više), azota do 4-6 %, fosfora do 1 %; izuzetak predstavljaju
sapropeli sa vivijanitskom mineralizacijom kod kojih sadržaj P2O5 iznosi do 6 % i više.
Sapropeli su zatim bogati sa mikroelementima (u mg/kg): Mn od 50 do 3.000, Zn od
28 do 400, Cu od 1 do 60, Mo od 1 do 20, Co do 15; pored toga oni sadrže i biološki
aktivne materije: vitamine, stimulatore rasta, fermente, hormone, antibiotike. U
organskom delu sapropela prisutan je vitamin B12 od 3 do 73 mg/kg, karotin od 0,44
do 4,42 mg/kg. Reakcija sapropelske sredine je alkama, neutralna i slabo kisela.
Sadržaj pepela u njima iznosi od 43 do 69 %, ali ponekad i do 93 % (u ležištima Ukr.
SSR).
Blagodareći ovakvom svom sastavu sapropeli se mogu koristiti u različitim
granama poljoprivrede; njihova primena za ovesvrhe poznata je od davnina - u prošlim

-152-
B. Vakaniac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

vekovima intenzivno baštovanstvo je upravo bilo razvijeno na zemljištu oko većih

jezera uz korišćenje sapropela. Sapropeli su posebno efektivni na niskoplodnim
buseničasto-podzolastim, peskovitim i supeskovitim zemljištima; na ovim zemljištima
istovremeno sa povećanjem letine poljoprivrednih kultura ispoljava se i poboljšanje
njihovog kvaliteta: u zrnu ječma i ozime raži povećava se sadržaj belančevina, u zelenoj
masi graška - karotina i proteina, a poboljšanjava se i kvalitet krtolastih plodova.
Sapropeli sa povišenim sadržajem kalcijuma mogu se uspešno primeniti za
neutralizaciju kiselih zemljišta. Unašanje karbonatnih sapropela u zemlju dovodi ne
samo do smanjenja njene kiselosti nego i do njenog obogaćivanja organskim
materijama, makro- i mikroelementima. Pri tome je utvrđeno da kalcijum iz sapropela
mnogo efikasnije deluje od onog iz karbonatnih stena. Prema praksi u Istočnoj
Nemačkoj, upotreba sapropela je naročito efikasna pri melioraciji peskovitih
zemljišta koja su siromašna sa humusom i sa sitnim frakcijama organskih materija.
Obnavljanje organskih materija u zemljištu pri korišćenju sapropela vrši se znatno
brže nego pri upotrebi stajskog đubriva. U zavisnosti od stepena osiromašenja
zemljišta i kvaliteta sapropela, on se na polja periodično nanaša u količini od 50 do
150 kg/ha; pri tome se posle sapropela naizmenično nanaša slama sa stajskim
đubretom i biljno (zeleno) đubrivo. U godini nanašanja sapropela potrebe zemljišta
za azotnim đubrivima jako su smanjene, a povećanje letine zrnastih kultura iznosi
14-16 %.
Korišćenje sapropela ima i značajnu ekološku dimenziju. Njegovo dobijanje
tesno je povezano sa ozdravljenjem vodenih basena. Akumuliranje biomase dovodi
do oplićavanja, zarastanja, tresetizacije i prevremenog starenja vodenih basena. Zato
korišćenje sapropela iz njih pomaže ne samo da se rešavaju određeni poljoprivredni
problemi, nego i da se očuva ekološka sredina.

9. SILICITI (DIJATOMIT ITREPEL)

Ekonomski najznačajniji siliciti - dijatomit i trepel, su sedimentne silicijske
stene, koje su izgrađene od aktivne opalske i kristobalitske silicije (poslednjih godina
u SSSR-u nazivaju ih zato opalsko-kristobalitske sirovine). Njihova karakteristična
osobenost je mala težina i visoka poroznost; zapreminska masa dijatomita obično ,
iznosi 0,5-0,8 g/cm3, a trepela 0,7-1,0 g/cm3. Dijatomit izgrađuju sitne (0,01-0,4 mm)
silicijske ljušture dijatomejskih algi, čiji broj u jednom cnr stene iznosi 10-30 miliona
komada; ova silicija je predstavljena rendgeno-amorfnim opalom. Trepeli imaju
globularnu i mikrozrnu strukturu, a u sastavu silicije preovlađuje opal-kristobalit i
a-kristobalit. Pored silicije u dijatomitu i trepelu prisutni su minerali glina (obično 10
do 40 % mase), kao i klastiti (do 10 % mase i više).
Važan pokazatelj dijatomita i trepela je njihova mikrostruktura; ona je
definisana veličinom specifične površine, dimenzijama i karakterom pora. Kod
dijatomita specifična površina obično iznosi od 20 do 50 m2/g, a efektivni prečnik pora
od 0,003-0,005 do 0,1 /*m; specifična površina trepela obično iznosi od 60 do 90 m 2/g,
a efektivni prečnik pora od 0,003 do 0,006//m, ponekad i više. Visoki sadržaj aktivne

-153-
Nove, netrgdiaonalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakaniac

silicije i karakter porozne strukture uslovljava visoku adsorbcionu, katalitičku i

hidrauličku aktivnost ovih stena. Zbog ovih svojstava one nalaze primenu kao toplot-
no-izolacioni i filtracioni materijali, zatim nosioci hemijski aktivnih materija i kao
punila.
Dijatomit i trepel su perspektivne sirovine za savremenu poljoprivredu; sam-
leveni u brašno, ili u vidu granula, oni predstavljaju veoma kvalitetno sredstvo-nosilac
insekticida, mikroelemenata itd. Dijatomiti i trepeli predstavljaju, zatim, masu koja
efikasno sprečava sleganje i slepljivanje veštačkih đubriva, posebno amonijačne
salitre, kalijumovih đubriva itd. Oni, takođe, upijaju višak vode i obezbeđuju sipkavost
đubriva (npr. za dobijanje sporo dejstvujućih đubriva, kao i za smanjivanje njihovog
ispiranja iz zemljišta od strane atmosferskih i podzemnih voda, čestice đubriva se
puderišu finosamlevenim suvim dijatomitskim prahom u količini 0,1-5 %; takođe,
pokrivanje granula amonijačne salitre sa dijatomitskim prahom u količini 3-4 %
ubrzava njihovo sušenje za tri puta).
Poznati su, takođe, i drugi primeri korišćenja dijatomitskog praha: kao sredstvo
za uništavanje ambarskih štetočina, za sprečavanje zaražavanja zrna od strane in-
sekata, kao i dodatak u smešama za lečenje želudačno-crevnog trakta domaćih životi-
nja itd.

10. TALK-MAGNEZITI
Talk-magneziti su jedan od varijeteta magnezijskih sirovina (sadržaj MgO u
talku iznosi 32 %, a u magnezitu 48 %), koji se odlikuje kako svojstvima magnezita
(vatrostalnost, otpornost prema kiselinama), tako i talka (klizavost, mekoća,
hidrofobnost, inertnost, lako usitnjavanje u finozrni prah, sposobnost zadržavanja na
površini čestica, kao hemijski inertne osnove, hemijski aktivnih materija). Poslednje
od ovih navedenih svojstava (tzv. šupstratno dejstvo) uslovilo je široku primenu
talk-magnezita kao punila insektifungicida. Pored toga, talk-magnezitski prah može
se koristiti kao efektno i najjeftinije sredstvo za sprečavanje sleganja i sabijanja
azotnih đubriva.

1LTRESET-VIVUANITI
Treset-vivijaniti, ili močvarni fosfati, pripadaju kompleksnim organsko-
mineralnim đubrivima koje biljke relativno sporo usvajaju. Vivijanit (hidrofosfat
gvozda sa sadržajem P2O5 do 28 %) ima beličastu ili sivkastu boju, a javlja se u tresetu
u vidu zemljastih, praškastih i zvezdastih uklopaka. Sadržaj P2O5 u tresetu varira od
0,2 do 28,3 %(čisti vivijanit) i prema ovom pokazatelju močvarni fosfati dele se
uslovno na tri grupe: vivijanitizirani treseti (0,5-2,5 % P2O5), treset-vivijaniti (2,5-15
% P2O5) i vivijaniti (> 15 % P2O5).
U pojedinim treset-vivijanitima sadržaj CaO iznosi do 16-45 %; ovi varijeteti
se koriste ne samo kao đubrivo već i za kalcifikaciju zemljišta. Sa porastom sadržaja
CaO snižava se sadržaj P2O5 u treset-vivijanitu; pri sadržaju CaO od 20 % i više,

-154-
ff. Vakanjac______________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

sadržaj P2O5 je, po pravilu, manji od 2,5 %, a pri sadržaju CaO od 2 do 10 %

treset-vivijaniti mogu imati sadržaj P2O5 od 3,5 do 12 % pa i više.
Sadržaj hidrofosfata i fosfata rastvorljivih u limunskoj kiselini koji su dostupni
biljkama u tresetima je jedan i po do dva puta veći od onoga u fosforitskom brašnu;
zato je primena treset-vivijanita kao organsko-mineralnog đubriva veoma efektna.
Treset-vivijaniti imaju na zemljišta višestruka agrohemijska i agrofizička dejstva.
Njihov mineralni deo (Fe3(PO4)2X 8H2O - vivijanit) predstavlja izvor fosforne hrane
za biljke, dok organski njegov deo (treset) povoljno utiče na strukturu oranica.
Kao đubrivo treset-vivijaniti su pogodni za zemljišta siromašna sa hranljivim
materijama i zemljišta bez strukture: na degradiranoj crnici (černozjomu), podzolis-
tim, sivim-lesno-stepskim i peskovitim zemljištima sa alkalnom i kiselom reakcijom.
Na jako kiselim zemljištima prethodno se mora izvršiti njihova kalcifikacija. Pored
neposrednog dejstva, treset-vivijaniti se karakterišu i skoro identičnim posrednim
dejstvom: obezbeđuju povećani prinos ne samo u prvoj godini nanašanja nego i u toku
sledeće dve do tri godine. To je posledica činjenice da se fosfati iz treset-vivijanita
preobražavaju u lako usvojive oblike od strane biljaka postepeno, tj. zavisno od
stepena njihove mineralizacije, a ona se vrši relativno sporo.
Veliki nedostatak treset-vivijanita kao đubriva je značajan sadržaj gvozda u
njima. Oksidi gvozda zbijaju zemljište i smanjuju mogućnost usvajanja fosfora od
strane biljaka. Smatra se da odnos P: Fe ne srne biti manji od 1:4, a optimalan je 1:
1,5. Sa takvom tolerancijom za gvožđe, treset-vivijaniti mogu se koristiti kao izvor
lokalnih organsko-mineralnih đubriva.
Drugi nedostatak treset-vivijanita je njegova visoka vlažnost u kombinaciji sa
relativno niskim sadržajem hranljivih materija. To zahteva značajne radove, a s tim u
vezi su i povećani ukupni troškovi; na primer, za nanašanje 180 kg/ha P2O5 (pri
njegovom sadržaju u treset-vivijanitu od 3 %) potrebno je ne 6 već 15 tona treset-
vivijanita sa srednjom vlažnošću od 60 %.
Treset-vivijaniti koriste se kao đubrivo posle njihovog provetravanja i usitnja-
vanja (meljave), jer se samo u takvom obliku oni mogu da razlože od strane zemljišnih
organizama uz oslobađanje hranljivih materija koje sadrže.

12. ULTRAK4LUSKE MAGMATSKE STENE

PosLednjih godina u SSSR-u se intenzivno radi na problematici ekonomske
valorizacije pseudoleucitskih magmatskih stena ("sinirita"), kao jednog od mogućih
izvora dobijanja kalijumovih đubriva i glinice. Pod pseudoleucitom podrazumevaju se
produkti izmena leucita (koji obično sačuva svoju spoljašnju kristalnu formu), a
predstavljeni su K-fedlspatom i nefelinom, ili K-feldspatom i kalsilitom. Pravi pseu-
doleucitski sijeniti imaju leukokratni sastav, svetlosivu ili ružičastu boju i masivnu
teksturu. Sadržaj pseudoleucita (mikropegmatitska i daktiloskopska srastanja mik-
roklina i kalsilita) do 98 %; sadržaj K2O u steni iznosi do 20-21 %, a AI2O3 do 22-23%.

155-
nove, netrađicionalne i tehnpgene NMS____________________ B. Vakaniac

Iz sinirita se mogu dobiti: kalijumova đubriva bez hlora (raetasilikat kalijuma),

glinica, visokokvalitetni kalsilit-K-feldspatski koncentrat, uz istovremenu utilizaciju
ostataka prerade u cilji dobijanja visokokvalitetne smeše za staklo, cement i različite
hemijske proizvode. Već je razrađen niz shema proizvodnje veslačkih đubriva iz
sinirita i drugih proizvoda putem hemijskog obogaćivanja, razlaganja i drugim pos-
tupcima bez otpadaka.
Kalijumova veštačka đubriva bez hlora na silikatnoj i alumosilikatnoj osnovi,
koja su dobijena iz sinirita, u pogledu kalijuma dostupnog biljkama, ne razlikuju se
od standardnih kalijumovih đubriva. Danas se, takođe, razmatra i mogućnost
korištenja sinirita kao kalijumovih đubriva neposredno u svom prirodnom (fino
mlevenom) stanju.

13.VERMIKULIT
Vermikulit je hidratisani gvožđevito-megnezijski alumosilkat, slojevito-ljus-
paste građe slične liskunima, bronzanožute i zlatnožute boje. Veličina njegovih kris-
tala varira od mikrometra do nekoliko centimetara. Najznačajnije praktično svojstvo
vermikulita je sposobnost ekspandiranja .prilikom pečenja; njegova zapremina se pri
tome povećava 10-20 i vise puta.
Ekspandirani vermikulit se odlikuje povišenom vatrostalnošću (temperatura
topljenja mu je 1300-1350 C°), visokom zvučnom izolacionom sposobnošću, niskom
toplotnom provodljivošću; to je, zatim, veoma lagan materijal (nasipna zapreminska
masa kod boljih vrsta je 70-150, srednjih 200-300 i lošijih 400-600 kg/m 3), koji se lako
drobi i usitnjava. U izdrobljenom i samlevenom obliku termo-vermikulit je rastresit,
sipkav i porozan materijal, koji dugo može da sačuva takvu svoju strukturu, a karak-
teriše se hemijskom inertnošću, sterilnošću, biološkom postojanošću, visokim
svojstvom razmene jona (1-1,7 mg-ekv./čas) i vlažnošću u granicama 150-300 %.
Blagodareći maloj težini, vatrostalnosti i toplotno-izolacionim svojstvima
termo-vermikulit je na$ao široku primenu u mnogim privrednim granama. Veliki
značaj za mogućnost korištenja ekspandiranog vermikulita u poljoprivredi imaju
njegova svojstva iddsorpcije, izmene jona, visoke vlažnosti, rihlenja zemljišta i
poboljšavanja njegovih strukturnih svojstava, kao i predavanja magnezijuma i mik-
roelemenata. Za agroindustrijski kompleks u celini važan značaj mogu imati toplotna
i zvučna izolaciona svojstva vermikulita, njegova biološka postojanost, sterilnost,
hemijska inertnost, odsustvo mirisa i primesa štetnih elemenata i jedinjenja. Najefek-
tivniji su sledeći pravci primene ekspandiranog vermikulita u poljoprivredi:
1) Za poboljšanje strukture zemljišta; unašanje ekspandiranog vermikulita u
teška i sa hranljivim materijama siromašna zemljišta doprinosi njihovom rihlenju,
usitnjavanju, poboljšanju vodeno-vazdušnih svojstava i izravnavanju temperaturnog
režima, a zatim, potpomaže razvoj azotnih bakterija, obogaćuje zemljište mag-
nezijumom i mikroelementima, potpomaže fiksaciju kalcijuma i njegovo usvajajnje
od strane biljaka;

-156-
B. Vakaniac_________________________ Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

2) U hidroponskim objektima (staklenicima) kao zemljišni supstrat pri

ubrzanom gajenjif rasada, povrća, za isklijavanje semena nekih skupocenih vrsti
drveća i šiblja i korenjenju njihovih kalema, pri gajenju skupljih vrsta cveća (ruža,
krinova, perunika, azaleja itd.);
3) Kao punilo insekticida predviđenih za uništavanje štetočina kukuruza,
šećerne repe i drugih kultura, punilo za herbicide, fungicide i fumigante, tečnih
urla-formaldehidnih, azotnih i jonsko izmenjenih đubriva;
4) U stočarstvu kao prostirka u stajskim boksovima za rogatu stoku, konje,
svinje, kao i u farmama peradi; posle ove upotrebe on se odvozi na polja gde služi kao
dragoceno organsko-mineralno đubrivo;
5) Kao materijal za čuvanje voća i povrća ekspandirani vermikulit nema
konkurenta; u ove svrhe ori se posebno koristi pri čuvanju skupog biljnog materijala
(lukovice, krtole, kalemovi) u toku njihovog dugog transporta i u ovom slučaju po
kvalitetu značajno prevazilazi sve druge materijale koji se za to koriste (piljevinu,
plutu, mahovinu i dr.);
6) Perspektivnim pravcima smatra se korišćenje ekspandiranog vermikulita u
mikrobiologiji (hranljiva sredina za neke vrste gljivica, gomoljastih bakterija), zatim
kao dodatak u hrani domaćih životinja i peradi, a u smeži sa bentonitom za adsorpciju
radioaktivnog cezijuma i njegovo odstranjivanje iz organizama životinja.
Dakle, ekspandirani vermikulit koristi se u poljoprivredi uglavnom za: standar-
dizaciju veštačkih đubriva, kao punilo za hemijske otrove, kao dodatak hrane za stoku
i perad, za pripremanje supstrata za hidroponske objekte, za Čuvanje povrća, voća i
drugih kultura, za dezodoraciju štala, farmi i drugih objekata, kao direktno mag-
nezijsko đubrivo, za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda. U poljoprivredi,
posebno u slučaju hidroponskog supstrata, ekspandirani vermikulit se često može
supstituisati sa ekspandiranim perlitpm, keramzitom i tresetom.

14. ZEOUTI
Prirodni zeoliti obuhvataju grupu minerala koji su po sastavu hidro-alumo-
silikati alkalnih i zemnoalkalnih metala. Kristalnu rešetku zeolita izgrađuju silicijski
tetraedri koji su povezani u lance i^prstenove; pri tome je deo atoma silicijuma
zamenjen sa aluminijumom. Zbog takve građe, unutar kristalnog prostora zeolita,
formira se sistem međusobno povezanih mikrošupljina u kojima su smešteni molekuli
vode i izmenjujući katjoni.
Ova otvorena-porozna mikrostruktura zeolita uslovljava i njihova izuzetna
korisna svojstva: adsorpciona, izmene jona, katalitička, molekularnih sita i dr.
Ukoliko se zagrevanjem iz zeolita ukloni voda oni zadobijaju sposobnost adsorpcije
molekula različitih materija, koji po svojim dimenzijama ne prevazilaze prečnik
pora-kanala koji povezuju intrakristalne mikrošuplj ine. U vodenoj sredini zeoliti lako
razmenjuju svoje katjone sa onim iz rastvora. U procesu adsorpcije i jonske izmene
zeoliti ispoljavaju tendenciju selektivnosti prema samo nekim molekulima; oni

-157-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS _________________________B. Vakanjac.

uzimaju određene molekule ili jone, a odaju druge. Reakciona sposobnost mnogih
molekula koje su zeoliti adsorbovali naglo i slektivno se uvećava. Zbog toga zeoliti
ispoljavaju katalitičku aktivnost u reakcijama koje se nalaze u osnovi niza in-
dustrijskih procesa prerade nafte, prirodnog gasa i drugih sirovina, kao i pri sintezi
različitih proizvoda. Pri promeni uslova adsorbovani molekuli se mogu udaljiti iz
zeolita, a izmenjujući katjoni razmeniti sa drugim; zeoliti se zato mogu regenerisati i
mogu se koristiti u toku više-cikličnih procesa. Zeoliti se, zatim mogu modifikovati
obradom sa rastvorima soli, kiselina i alkalija u cilju menjanja njihovih svojstava
zavisno od rešavanja postavljenih zadataka.
Velika i ekonomski značajna ležišta zeolita formiraju u prirodi analcim, klinop
-tilolit, mordenit, erionit, šabazit, filipsit i laumontit. Analcim i laumontit pripadaju,
međutim, niskosilicijskim zeolitima, a imaju i veoma uzane pore i prema korisnim
svojstvima ne zadovoljavaju većinu industrijskih tehnologija. Primena erionita može
zbog njegove kancerogenosti imati ozbiljna ograničenja. Na taj način, od oko 30 do
danas poznatih mineralnih vrsta zeolita, potpuno zadovoljavajuće zahteve za in-
dustrijsku primenu u adsorpcionim i drugim tehnologijama imaju: šabazit, klinop-
tilolit i mordenit, a u pojedinim slučajevima i filipsit. Što se tiče analcima i drugih
niskosilicijskih zeolita produžavaju se ispitivanja u pogledu utvrđivanja mogućnosti
njihove primene u pojedinim konkretnim industrijskim granama.
Prirodni zeoliti od ekonomskog značaja su sirovine sa mnogostranom pri-
menom; ističu se tri glavne oblasti njihove primene: industrija, poljoprivreda i
ekologija. Poljoprivreda je već danas veoma značajan, a potencijalno i najmasovniji
potrošač prirodnih zeolita:
1) U ratarstvu zeoliti se koriste kao meliorant u cilju povećanja plodnosti
zemljišta; u dozama od 0,2 do 10 t/ha oni se nanose na zemljište zajedno sa mineralnim
i organskim đubrivima, ili bez njih. Na bazi brojnih eksperimenata utvrđeno je da
prirodni zeoliti povećavaju prinos zrnastih kultura za 5-15 %, povrća i plodova
tehničkih kultura za 10-20 %, ponekad i do 50-80 %. Mehanizam dejstva zeolita kao
melioranata je veoma raznovrstan: oni poboljšavaju strukturu zemljišta, povećavaju
njegovu propustljivost i sposobnost zadržavanja vlage, smanjuju kiselost zemljišta,
vezuju Joksične teške metale (Pb, Cd, Hg i dr.) i time otežavaju njihov ulazak u rastinje,
zaštićuju pokretne forme đubriva od ispiranja iz zemljišta itd.
Pošto se odlikuju visokim afinitetom prema krupnim katjonima (K +, NH4+i
dr.) zeoliti adsorbuju važne elemente za ishranu biljaka, uključujući azot i kalijum u
obliku izmenjujućih katjona (K+ i NH4+) ili gasnih molekula (NH3), a zatim ih
polagano otpuštaju, sinhrono rastu biljaka. Dejstvom kiselih fosfatnih rastvora u
zeolitima se vrši zamena silicijuma sa fosforom. Zbog svega toga se pokretljive forme
mineralnih đubriva, koje su oni adsorbovali, sačuvaju od ispiranja; smanjuje se gubitak
amonijskog azota na račun nitrifikacije, naročito prilikom korišćenja organskih
đubriva; poboljšava se ishrana biljaka azotom i kalijumom; dejstvo mineralnih đubriva
se produžava, a koeficijent njihovog iskorišćenja se povećava; postojanost biljaka u

-158-
B. Vakanjac____________________,_______Nove, netradicionalne i mhnogene NMS

odnosu na povećavanje doza đubriva, takođe, raste, uključujući i slučajeve njihovog

neravnomernog nanašanja.
2) Zeoliti se masovno koriste kao dodatak hrane za stoku i perad u cilju
povećanja priraštaja i produktivnosti, smanjivanja obolevanja i potrošnje hrane.
Utvrđeno je da dodavanje 3-6 % klinoptilolita u hrani krupne rogate stoke, ovaca,
svinja i peradi, u većini slučajeva, dovodi do povećanja njihove težine za 3-5 %,
smanjenja potrošnje hrane za 2-10 % i bitno utiče na povećanje ukupnog stočnog
fonda. Pozitivan uticaj zeolita na organizam životinja uslovljen je boljom probavom i
usvajanjem hrane, poboljšavanjem procesa razmene, snižavanjem koncetracija
toksičnih komponenti koji se stvaraju u toku životnih procesa; kod peradi se posebno
reguliše odnos kalcijuma i natrijuma i poboljšava se snabdevanje njihovih organizama
sa gvožđem.
3) Prirodni zeoliti primenjuju se i za poboljšavanje higijenskih uslova u stajama
1

i peradarskim farmama; učešćem zeolita u prostirkama za životinje i perad bitno se

smanjuje koncentracija amonijaka i drugih Štetnih komponenti, neprijatan miris itd.
4) U ribarstvu zeoliti se koriste u cilju povećanja očuvanja riblje mlađi; u ovom
slučaju oni odstranjuju iz ribnjaka amonijak koji je za ribe veoma štetan.
5) Pored navedenih oblasti primene, već je dokazana visoka efektivnost
korišćenja zeolita i u mnogim drugim poljoprivrednim granama: za sušenje vlažnog
zrnevlja, kao mineralni supstrat u hidroponici, kao sredstvo protiv sleganja veštačkih
đubriva i punilo za hemijske otrove, za obradu ekskremenata životinja i peradi uz
dobijanje visokokvalitetnih đubriva itd. Takođe je perspektivna primena prirodnih
zeolita, kao zapunitelja u filtrima za prečišćavanje voda za piće i onih za industriju,
zatim u proizvodnji superfosfata, kao dezodoransa različite namene, kao izbelitelj i
prečistač vina, piva, sokova i drugih napitaka itd.

NOVE I NETRADICIONALNE NMS U JUGOSLAVIJI

U ovom poglavlju razmatra se situacija za tri podgurpe ovih sirovina: 1. nove i
netradicionalne NMS sa svetskog aspekta (22 vrste sirovina iz prethodnog poglavlja),
2. nove i 3. netradicionalne jugoslovenske NMS.

NOVE I NETRADICIONALNE NMS SA SVETSKOG ASPEKTA

li opširne nomenklature novih i netradicionalnih NMS u svetskim razmerama
razmatra se naša perspektiva za sledeće 22 sirovine: 1. alkalni kaolini, 2. bitumeni, 3.
bišofit, 4. brucit, 5. davsonit i nahkolit, 6. feldspatoidi (alkalne i ultra-alkalne mag-
matske stene), 7. glaukonit, 8. kriolit, 9. mali fosfati, 10. maršalit, 11. olivin (duniti),
12. paligorskitske gline, 13. porcelanski kamen, 14. prirodna soda, 15. sapropel, 16.
serpentinit, 17. sitnoljuspasti muskovit, 18. šungit (šungitonosni škriljci), 19. topaz i
dumorterit, 20. tremolit, 21. treset i 22. treset-vivijanit (B. Vakanjac, 1984, 1990a i
1990b).
-159-
/Vove. netradicionalne i tehnogene NMS_____________;__________________________B. Vakanjac

1. Ležišta alkalnih kaolina, sa kompleksnom feldspat-kvarc-kaolinit-lis-

kunskom sirovinom, istražuju se poslednjih godina i u nas. Ekonomski značaj imaju
dva genetska tipa njihovih ležišta: 1) sedimentna - arkozni peskovi u jugoistočnom
Banatu (Mesići i Strijari) i 2) ostaci kore raspadanja - kaolinisani granitoidi Bukulje
(Garaši), Cera (Iverak), Bujanovca i Motajice.
2. Ležišta bitumena i bituminoznih stena nisu do danas istraživana kao NMS,
niti je ispitivana mogućnost njihove neposredne primene u putogradnji (bitu-
minizirani noseći sloj podloge puteva). U Jugoslaviji su poznate brojne pojave
bitumena i bituminoznih stena u okviru terigenih, karbonatno-terigenih i karbonatnih
formacija mezozojske i tercijarne starosti. Prema B. Šebečiću (1979) samo u predelu
spoljašnjih Dinarida poznato je preko 90 njihovih pojava; sve su te pojave, na žalost,
nedovoljno istražene i izučene i samo je nekoliko njih detaljnije upoznato i
eksploatisano (kod Vrgorca u Dalmaciji, oko Bihaća i dr.). U Srbiji su najdetaljnije
istraženi uljni škriljci južno od Aleksinca (sa 10 % ulja), u dobrinjskom basenu kod
Užičke Požege (sa 4,7 % ulja) i u vranjskom basenu (Goč-Devotin), ali uglavnom sa
energetskog aspekta. Pojave bituminoznih stena poznate su, takođe, u okviru klastita
kod Prištine, zatim, među sedimentima topličkog (kod Blaca), zapadnomoravskog
(kod Kraljeva) i drugih neogenih basena.
3. Ležišta bi sofi ta paragenetski su povezana sa kalijumonosnim subfor-
macijama sulfatno-hloridnih formacija i većinom zaležu na dubinama preko 1,5-2 km.
Naslage kalijumovih i magnezijumovih soli u nas nisu poznate. Međutim, u
prostranom području Dinarida, na nizu mesta na površini terena, ili na nekoj dubini,
u bušotinama, konstatovani su sulfatni i dragi tipični članovi evaporitske formacije,
koja je i matična formacija sonih sedimenata. Prema postojećim podacima regionalno
rasprostranjenje izgleda ima jursko-kredna evaporitska formacija, dok su lokalno
konstatovani i evaporitski sedimenti permske, donjotrijaske i miocenske starosti.
Istina, sve naše evaporitske formacije indicirane su samo anhidritsko-gipsnim
stenama, sa tragovima drugih soli. Ove sulfatne naslage u većini slučajeva, međutim,
predstavljaju samo otkinute delove koji su tektonskim pokretima dovedeni do
današnje površine terena, a i u dubini, u bušotinama, takođe često predstavljaju
dijapirski kretane blokove. I pored toga što je u svim dosadašnjim slučajevima među
našim evaporitima izražen pretežno sulfatni stadijum sedimentacije, može se oprav
dano predpostaviti daje, kako lateralno tako i po pružanju, u okviru prostrane i moćne
gornjopaleozojske, mezozojske i kenozojske evaporitske formacije Dinarida pos
tojala i mogućnost potpunog ciklusa halogene sedimentacije i da su šlepa ležišta
mineralnih soli, pa i kalijumovih i magnezijumovih, mogla biti sačuvana pod pok
rovom mlađih sedimenata. Šta se sve nalazi na dubinama od jednog-dva i više
kilometara u području spoljašnjih i unutrašnjih Dinarida, a i u drugim delovima naše
zemlje, mi još neznamo. Malobrojne bušotine na naftu su, po pravilu, izvođene bez
ispunjavanja posebnih uslova na so, usled čega se nabušene sone koncentracije gube,
a time se onemogućava njihovo registrovanje u stubu bušotine.
4. Ležišta brucita u nas nisu poznata niti su^do sada istraživana. U pogledu
brucita generalno su potencijalni stari granito-gnajsni kompleks koji su sadržavali

-160-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

naslage dolomita ili magnezita, a u koje su se intrudovali mlađi granitoidi; u toku

kontaktno-metamorfnog procesa mogli su se obrazovati, zatim, apodolomitski
brucitski mermeri ili apomagnezitski brucititi.
5. Ležišta davsonita i nahkolita u nas nisu poznata niti su od sada istraživana;
mineraloške pojave nahkolita konstatovane su jedino u ležištima kamene soli Tušanj
kod Tuzle (P. Jovanović i dr., 1967). Parageneza davsonit, nahkolit i drugih karbonata
i bikarbonata natrijuma mogla bi u nas da se očekuje u okviru neogenih jezerskih
sedimenata; s obzirom na poligenost ovih sirovina, najperspektivniji susedimenti onih
neogenih basena u čijoj je neposrednoj blizini bila ispoljena vulkanska aktivnost.
6. Ležišta feldspatoida (alkalne i ultra-alkalne magmatske stene), sa
kompleksnom sirovinom obogaćenom kalijom, nisu u nas pobudile neki veći interes.
U cilju ekstrakcije kalijuma (za kalijumova veštačka đubriva) svojevremeno su
istraživane i ispitivane ove stene samo na dva mesta: latiti (trahiti) Fruške Gore i
leucititi (trahiti) kod Gnjilana (Visoča); u oba ova slučaja izvršena tehnološka
ispitivanja u cilju dobijanja kalijumovog koncentrata nisu dala zadovoljavajuće rezul
tate. U okviru neogen-kvartarnog vulkanizma, u zoni kenozojske tektono-magmatske
aktivizacije, efuzivi alkalnog karaktera, pored navedene dve lokalnosti, poznati su još
na mnogo mesta: kod Svetozareva (Ježevac, Crni Vrh), na Kopaoniku, kod Sjenice,
južno od Bogovine, kod Vranja itd.
7. Ležišta glaukonita u nas nisu poznata niti su do sada istraživana. U pogledu
glaukonita potencijalni su, pre svega, kredni terigeni sedimenti, jer su u okviru njih
njegove pojave poznate na više mesta.
8. Ležišta kriolita u nas nisu poznata niti su do sada istraživana; takođe nisu
poznate ni njegove mineraloške pojave. S obzirom na neistraženost naše teritorije u
pogledu ležišta retkih metala s kojima, po pravilu, kriolit asocira (albitit-grajženska i
ležišta metasomatita), mi ne raspolažemo još ni najosnovnijim elementima za njegovo
prognozno razmatranje.
9. Ležišta malih fosfata (prirodne i tehnogene sirovine koje u svom sastavu
sadrže relativno male količine P2O5 - fosfatizovane karbonatne stene, siromašne
apatitske rude, fosfatonosne metalurške zgure itd.) se u nas još ne eksploatišu, mada
su njihove pojave poznate na par mesta: u jugoistočnoj Srbiji kod Bosilegrada detaljno
je istraženo metamorfogeno ležište apatita Lisina (možda se upravo rešenje
dugogodišnjeg problema valorizacije apatitonosnog metapeščara jugoistočne Srbije
nalazi u njegovom korišćenju kao malog fosfata - mehanički aktiviranog apatita);
apatit se takođe javlja (do 8,75 % P2O5) i u paragenezi sa magnetitskim orudnjenjem
u području Žitnog Potoka (kod Prokuplja); pojave konkrecionih fosforita kon
statovane su u okviru jurske dijabaz-rožnačke formacije zapadne Srbije i Šumadije (S.
Marković, J. Škerlj, 1955), kao i u vrtačama krednih krečnjaka u srednjoj Dalmaciji kod
Ervenika, Drniša i na planini Mosoru (F. Tucan, 1932). U srednjoj Dalmaciji (pl.
Mosor) malmski krečnjaci sadrže do 4 % P2O5 . Litofacijalna identičnost naših
sedimentnih mežozojskih karbonatnih (terigeno-karbonatnih i glaukonit-terigenih)
formacija sa onim fosfatonosnim u susednim zemljama i u svetu, ukazuje na njihovu

-161-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanjac

veliku potencijalnost u pogledu mogućnosti pronalaženja kako ležišta fosforita, tako

i malih fosfata tipa fosfatizovanih karbonatnih stena. Na kraju, treba istaći da je v.
dnevnoj štampi1 saopšteno da: "Pšenica niče iz metalurškog otpada - novi proizvod
RMK Zenica; čelična troska na oglednim parcelama dala je veće prinose od 25 do 50
%". Nadamo se da ovo saopštenje neće ostati samo kao vest dnevne štampe, nego da
će rezultirati u sve širem korišćenju fosfatonosnih metalurških zgura i u nas.
10. Ležišta maršalita u nas nisu poznata, a i perspektiva za njihovo prona
laženje je veoma ograničena. Treba, međutim, istaći mogućnost da brojna manja
nalazišta visokokvalitetnog kvarcnog peska, smeštena u vrtačama karstifikovanih
trijaskih krečnjaka južno od Valjeva (koja su eksploatisana do 1966. god.), genetski
upravo pripadaju ležištima maršalita; takođe je moguće i da jedan deo kvarcnog peska
u donjokrednim istarskim "saldamama" pripada maršalitu, tj. da vodi poreklo iz nekih
starijih njegovih naslaga.
11. Ležišta olivina (dunita) u okviru ultramafitskih kompleksa unutrašnjih
Dinarida i Vardarske zone poznata su na nizu mesta, ali su, na žalost, ekonomski još
uvek veoma malo valorizovana. Na teritoriji Srbije istražena su dva dunitska ležišta:
Medvedce u goleškom i Poljane u trnavskom ultramafitskom masivu. Iz ovih ležišta
se povremeno i u malim količinama dunit eksploatiše samo za proizvodnju for-
steritskih vatrostalnih materijala. Potencijalne mogućnosti u pogledu ove NMS u nas
su velike.
12. Ležišta paligorskitskih glina u nas nisu poznata niti su do sada istraživana.
Međutim, za njihovo otkrivanje postoje u nas sve pretpostavke: posebno u okviru
sedimenata tercijarnih jezerskih basena unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone u
kojima je razlaganje vulkanskog pepela bilo praćeno sinhronim pridolaskom rastvora
obogaćenih magnezijumom izluženim iz okolnih serpentinisanih ultramafita. Treba,
zatim, istaći da je objektivno moguće zamenjivanje ovih glina sa drugim (posebno
bentonitskim) pri njihovom nedovoljno detaljnom ispitivanju. Takođe treba istaći da
su značajne monomineralne mase sepiolita i parasepiolita u nas paragenetski
udružene sa žičnim i mrežastim ležištima magnezita; međutim; te koncentracije još ni
u jednom slučaju nisu pokušane da se ekonomski valorizuju sa aspekta primene
paligorskitskih glina.
13. Ležišta porcelanskog kamena do sada su u nas tretirana samo kao mogući
izvor dobijanja kaolina, a ne i kao osnovna ili i korektivna komponenta u keramičkim
masama - smešama. U okviru tercijarnih vulkanogenih kompleksa u nas su široko
rasprostranjeni kiseli i srednjokiseli efuzivi i njihovi piroklastiti; te stene su često
intenzivno hidrotermalno izmenjene i orudnjene (npr. daciti Aranđelovca i
Srebrenice, andeziti Novog Brda na Kopaoniku, aplitoidni trahiti Baj lovca kod Demir
Hisara u Makedoniji itd.). Sve te hidrotermalno intenzivno alterisane efuzive možemo

12 "Politika" od 01.08.1988. god.

-162-
B. Vakaniac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene

smatrati potencijalnom sredinom za pronalaženje ležišta tipičnog porcelanskog

kamena.
14. Ležišta prirodne sode u nas nisu poznata niti su do sada istraživana.
Međutim, mineraloške pojave trone u paragenezi sa sirlezitom, kalcitom i opalom
konstatovane su u miocenskim laporcima i glincima u severoistočnoj Bosni kod
Lopara (Lj. Barić, 1966), a kalupi trone, šortita, sirlezita i gipsa (sada pretežno
zapunjeni kalcitom) u dolomitima i laporcima neogenih jezerskih basena Srbije (J.
Obradovići dr., 1990). Za prirodnu sodu, isto kao i za nahkolit i davsonit, najperspek
tivniji su sedimenti naših neogenih jezerskih basena u čijoj je blizini bila ispoljena
sinhrona vulkanska aktivnost. Ova prognoza zasniva se na činjenici da su se u toku
tercijara, posebno u vremenu neogen-donji kvartar, stekla u nas sva tri neophodna
preduslova za masovno vulkanogeno-sedimentno orudnjavanje: vulkanizam,
sedimentacioni prostor i najmanje jedan siguran period aridne klime (helvet-bur-
digal), kada je moglo da se izvrši formiranje mnogih korisnih sirovina. Neke od tih
sirovina su već otkrivene, pa i osvojene (kamena so, magneziti, borati), dok su druge
još uvek ostale u sferi potencijalnosti (prirodna soda, davsonit i nahkolit,
paligorskitske gline itd.).
15. Ležišta sapropela mogu se u nas očekivati u okviru najmlađih močvarno-
jezerskih sedimenata u paragenezi sa tresetom i jezerskom kredom, kao i u plitkovod-
nim zalivima na jadranskoj obali sa prelaznim recentnim aluvijalno-morskim
sedimentima. Ova interesantna nova NMS nije u nas pobudila veću pažnju. Jedino se
već duže vreme sapropelski mulj (tzv, "peloid") iz topljanskog zaliva kod Igala koristi
za lečenje u tamošnjim medicinskim zavodima (V. Mihajlović, 1979), a upravo je u
toku detaljno istraživanje "rakovačkog blata" ("peloida") u blizini sela Ljiljance kod
Bujanovačke Banje u cilju njegove primene u balneologiji.
16. Ležišta serpentinita pre svega ona u vidu tehnogenih koncentracija (već
usitnjeni ili i samleven serpentinit) koje prate iscrpljene ili aktivne rudnike hrizotil-
azbesta, hromita i magnezita, poznata su u nas na nizu mesta. Međutim, te kon
centracije serpentinita se još ne koriste. U Jugoslaviji serpentiniti su paragenetski
udruženi sa alpinotipnim ultramafitima u okviru jurskog ofiolitskog pojasa un
utrašnjih Dinarida i Vardarske zone. Prema 5. Karamati i J. Parnicu (1972) to su
pretežno serpentinisani harcburgiti (u Vardarskoj zoni), ili serpentinisani lerzoliti (u
unutrašnjim Dinaridima). Mi raspolažemo praktično neiscrpnim masama serpen
tinita na samoj površini terena.
17. Ležišta sitnoljuspastog muskovita poznata su u nas na više mesta, ali ona
još ni u jednom slučaju nisu i industrijski osvojena. Najdetaljnije je istraženo samo
ležište Tulare kod Kuršumlije (više liskunonosnih sočiva u metamorfitima sa
sadržajem muskovita od 20 do 70 %). Svojevremeno su određene količine sitnol
juspastog flotacionog muskovita dobijane prilikom prerade pegmatita u Prokuplju, a
danas se planira i očekuje njegova proizvodnja iz ležišta belog granita Samoljica kod
Bujanovca, kao i iz ležišta alkalnih kaolina Garaši i Živkovci na Bukulji. Domaća

-163-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS____________________________B. Vakanjac_

sirovinska baza sitnoljuspastog muskovita u okviru liskunskih škriljaca i metamorfita

Srpsko-makedonske mase i Pelagonida je praktično neiscrpna.
18.Ležišta šungita (šungitonosnih škriljaca) kao takva i pod tim imenom u nas
nisu poznata niti su do sada istraživana. Međutim, u ova ležišta mogu se, najverovat-
nije, uvrstiti istraživane pojave "antracitskog grafita" kod Ražnja, kao i druge brojne
poznate pojave "grafitonosnih škriljaca" u zelenom kompleksu istočne Srbije, kris-
talinu Srpsko-makedonske mase, gornjopaleozojskim škriljcima severoistočne Bosne
i drugim područjima zemlje. Sirovinu iz svih tih pojava trebalo bi ispitati sa aspekta
primene šungitonosnih škriljaca . Objektivno u nas postoji značajna perspektiva u
pogledu pronalaženja i osvajnja ekonomski interesantnih ležišta ove sirovine.
19.Ležišta topaza i dumorterita u nas nisu poznata niti su do sada istraživana.
Generalno, u pogledu topaza najpotencijalnija su kalajno-volframska grajzenska
ležišta, a u slučaju dumorterita - metamorfiti sa distenom, kordijeritom, korundom.
Perspektiva u pogledu pronalaženja ekonomski interesantnih koncentracija topaza i
dumorterita u nas je veoma ograničena.
20.Ležišta tremolita u nas nisu poznata niti su do sada istraživana. Međutim,
u okviru kristalina Srpsko-makedonske mase javljaju se značajne mase tremolita u
paragenezi sa aktinolitom, kao i njegove skoro monomineralne koncentracije. Poseb
no značajne koncentracije tremolitskih škriljaca poznate su u području Žitnog Potoka
(kod Prokuplja).
21.Ležišta treseta. Prema A Ginovu (1960,1963) u nas je poznato oko 160
ležišta treseta (površine preko 5 ha). Većina njih je sa malom površinom - do 50 ha, a
samo pojedina (Hutovo blato i dr.) imaju površinu od nekoliko hiljada ha. Velika
ležišta treseta sa površinom preko 500 ha lokalizovana su u području spoljašnjih
Dinarida (južno od Ljubljane, kod Gospića, Hutovo blato u delti Neretve, kod
Skadarkog jezera i na par mesta u okviru Panonskog basena - kod Subotice, Kovina
itd.). Debljina tresetnih naslaga varira od 0,5 do 10 m; kod pojedinih većih ležišta ona
iznosi 20-30 m. Ukupna površina treseta u Jugoslaviji iznosi oko 100.000 ha, a njegove
rezerve oko 300 miliona tona. Međutim, niti su sva ležišta treseta u nas otkrivena, niti
je sirovina kod svih do danas poznatih ležišta detaljnije istražena i ispitana. U nas su
poznata sva tri tipa tresetišta: niska (donja), prelazna i visoka (gornja). U celini
preovlađuju niska tresetišta i u većini slučajeva u njihovoj sredini javljaju se i
sapropeli. Donja i prelazna tresetišta odlikuju se visokim stepenom razloženosti
organske materije, povećanim sadržajem pepela i vlage (do 82 %), a pepeo sadrži malo
kalcijuma (ispod 1 %), fosfora i kalijuma. Prema geomorfološkim karakteristikama u
nas su prisutna sledeća tresetišta: jezerska, plavnih rečnih dolina i terasa, planinska,
izvorišta (najbrojnija), padinska, vododelnica i karsna; pri tome je planinski tip
tresetišta najrasprostranjeniji. U Srbiji se relativno često javljaju dovoljno prostrana
tresetišta niskog tipa, koja su lokalizovana pretežno u vodoplavnim dolinama većih
reka - Dunava, Save, Tise i drugih; ona obično sadrže šašnu i travnatu fitocenozu. Mala
travnata tresetišta nalaze se na ušćima Morave, Drine i drugih manjih reka. Na
Kopaoniku i drugim srpskim planinama razvijena su, takođe mala, tresetišta prelaz-

-164-
B. Vpkanjac______________________ ft/ipve. netradicionalne i tehnogene

nog tipa sa debljinom tresetnih naslaga do 2,5-3 m. Tip visokih, sfagnumskih, tresetišta
javlja se retko i na malim površinama. Najveća ležišta treseta, sa površinom do 100 i
rede do 500 ha, koncentrisana su na području Vojvodine (kod Subotice, Titela,
Banatskog Karlovca, Kovina itd.), istočne i jugoistočne Srbije. Domaći treset je izučen
sa geobotaničkog aspekta; upoznata su njegova hemijska, agronomska i mik-
robiološka svojstva i on se uglavnom koristi u pojedinim poljoprivrednim granama,
međutim, njegova savremena primena u industriji tek treba da otpočne.
22. Ležišta treset-vivganita u nas nisu poznata niti su do sada istraživana. S
obzirom da su koncentracije treset-vivijanita paragenetski povezana sa močvarno-
jezerskim organogeno-terigenim sedimentima kvartarne starosti, tj. sa tipom niskih
tresetišta - ista bi u nas trebalo istražiti i u pogledu mogućeg prisustva i ove sirovine,
pri tome najveću perspektivu pružaju tresetiSta Vojvodine; u okolini Subotice pojave
vivijanita već su poznate u okviru močvarno-jezerskih organogeno-terigenih
sedimenata (jezero Palić).
*•* *
Dakle, od 22 nove i netradicionalne NMS u svetu najmanje jedna polovina njih
ima realnu perspektivu da i na našoj teritoriji bude pronađena i ekonomski osvojena;
to su sledeće sirovine: 1. alkalni kaolini, 2. bitumeni, 3. feldspatoidi, 4. mali fosfati, 5.
olivin (duniti), 6. porcelanski kamen, 7. sapropeli, 8. serpentiniti, 9. sitnoljuspasti
muskovit, 10. šungitonosni škriljci, 11. tremolit i 12. treseti.

NOVE I NETRADICIONALNE NMS SA JUGOSLOVENSKOG ASPEKTA

Nove i netradicionalne jugoslovenske NMS prikazuju se u saglasnosti sa
shvatanjem da postoji velika uslovnost prilikom razgraničavanja ovih sirovina u
svetskim i nacionalnim razmerama, tj.:
- da je svaka NMS, čije su ekonomski značajne koncentracije po prvi put
utvrđene, za tu zemlju "nova" sirovina; i
- da je svaka NMS, koja u nekoj postojećoj industrijskoj proizvodnji može da
zameni tradicionalnu, za tu zemlju "netradicionalna" (alternativna) sirovina.
U tabeli 14 dat je pregled jugoslovenskih tradicionalnih, novih i netradicional-
nih NMS (B. Vakanjac, 1988).

-165 -
Nove, netradicionalne i tehnoeene NMS B, Vakaniac
Tabela 14: Pregled tradicionalnih, novih i netradicionalnih NMS u Jugoslaviji

1. Tradicionalne sirovine 2. Nove sirovine 3. Netradicionalne

sirovine
1 2 3
1. Barit 18. Kvarcni 1. Al-silikati: 1. Kalcit (za
2. Beli boksit pesak -andaluzt ultrafiono
3. Bentoniti 19. Kvarcne -disten punilo)
4. Cementni sirovine 2. Alumi 2. Kvarcni pesak:
laporci 20. Liskuni 3. Borati -kvarcni peščar
5. Dijatomit (muskovit) 4. Dragoceno -kvarcit
6. Dolomit 21. Magnezit kamenje: 3. Magneziti:
7. Ekspandira- 22. Opekarske -ahat -mrežasti
juće gline gline -ametist -detritični
8. Feldspati 23. Pirofilit -hrizopras 4. Stene za
9, Gips i 24. Pucolani -rubinski korund keramiku:
anhidrit 25. Sileks Duniti -alkalni kaolini
10. Grafit 26. Stene za 5. Fluorit -beli graniti
11. Hrizotil- petrolurgiju 6. Fosfati: -mikroklinski
azbest 27. Šljunak i 7. -metafosforiti metasomatiti
12. Kamena so pesak Mineralni 5. Vatrostalno-
13. Kaolini 28. Talk i 8. pigmenti: keramičke
14. Keramičke i talkni kamen - Fe-oksidni gline:
vatrostalne 29. Tehnički - Fe-Mn-oksidni -flint gline
gline građevinski - glinoviti 6. Ukrasni
15. Krečnjaci kamen Perlit (arhitektonski)
16. Kreda 30. Ukrasni (arhi- 9. Samorodni građevinski
17. Krovni tektonski) gra- 10. sumpor kamen:
škriljci đevinski kamen Volastonit -lerzolit
11. Zeoliti -gnajs
12.

Nove NMS
1. Al-silikati su poznati u nas na mnogo mesta u okviru regionalno-
metamorfnih i kontaktno-metamorfnih kompleksa, međutim, većina tih pojaseva nije
detaljnije istraživana. Ekonomski najznačajnije koncentracije Al-silikata nalaze se u
Makedoniji i Srbiji. U južnoj Makedoniji, u okviru Pelagonijskog masiva (Dinarska
mineragenetska provincija) javljaju se metamorfogena ležišta distena u
proterozojskim mikašistima na Selečkoj planini (Prilepac, Visoko, Čepigovo, Bobište,
Bonče i dr.), a na zapadnom podnožju ove planine pleistocenski i holocenski diluvijal-
no-aluvijalni nanosi sa distenom; tehnološka ispitivanja primarnih koncentracija
distena, zbog njegovog intimnog srastanja sa granatom (almandinom) i staurolitom,
nisu dala zadovoljavajuće rezultate; od sekundarnih koncentracija distena detaljno je
ovde istraženo ležište Volkovska Reka, - obogaćivanjem je dobijen koncentrat
zadovoljavajućeg kvaliteta koji je u smeši sa 30 % glinice dao vatrostalni materijal sa

-166-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

37 SK (1.825° C), - međutim, i ovo ležište do danas nije ekonomski valorizovano. U

istočnoj Makedoniji kod Berova (Srpsko-makedonska masa) utvrđene su značajne
mase andaluzita u paragenezi sa kordijeritom u kontkatno-metamormom pojasu oko
ograždenskog granitoidnog masiva; andaluzit je ovde ostao sačuvan i svež jedino u
gnajsevima, gde njegov sadržaj iznosi do 22 %, lokalno i do 35 %. U jugoistočnoj Srbiji,
u metamorfitima Srpsko-makedonske mase na planini Pasjaci, upravo se detaljno
istražuje distensko ležište Glasovik (Rgaja); ovde se javljaju značajne mase kvarc-dis-
tenskog metamorfogenog orudnjenja sa srednjim sadržajem oko 30 % distena u
rudnoj masi. Potpuno neistražene pojave distena i andaluzita konstatovane su nedav-
no i u kontaktno-metamorfnim tvorevinama oko granitoida Bukulje (potok Onjega).
2. Alunit. Nedovoljno istražene i upoznate pojave alunita poznate su u Srbiji
(Majdan kod K.Mitrovice, Biočin kod Raške i u okolini Pb-Zn-Au rudnika Lece) i u
Makedoniji (u Kratovsko-zletovskoj oblasti na više mesta oko vulkanskog centra
Plavica - Dogandžijski Kamen, Tasev Bunar, Maričanski Rid, Babino itd.; zatim na
Ograždenu - brdo Vro; kao i kod Pehčeva - Bukovik Kadija; i na planini Kožuf kod
Dudice). U svim nabrojanim slučajevima alunitska mineralizacija pripada zoni
kenozojske tektono-magmatske aktivizadje, a javlja se u okviru izmenjenih, intenziv
no silifikovanih, tercijarnih vulkanita dadtsko-andezitskog sastava - u tzv. formaciji
sekundarnih kvardta. Mineralna fadja alunitskih kvardta izgrađena je u osnovi od
kvarca i alunita (do 50 % u masi stene) sa primesama seridta, kaolinita, dijaspora i
oksida gvozda.
3. Borati. Borna mineralizadja vulkanogeno-sedimentne geneze otkrivena je
među sedimentima tercijarnih jezerskih basena Srbije i Bosne, i to: ležište Ca, Na-Ca
i Na borata (haulit, kolemanit, uleksit, tinkalkonit i dr.) Pobrđe i Piskanja u jaran-
dolskom basenu u Srbiji i pojave sirlezita u basenu Kremne u Srbiji i u loparsko-
šibošničkom basenu u Bosni. Konstatovane borne mineralizacije mineragenetski
pripadaju zoni kenozojske tekono-magmatske aktivizadje. Danas se detaljno
istražuju ležišta Pobrđe i Piskanja u kojima su kulisno raspoređena tri sloja borata
maksimalne debljine 3, odnosno 14 m, i sa sadržajem B2O5 od 25-53 %. S obzirom na
brojnost terdjarnih jezerskih basena u domenu unutrašnjih Dinarida, kao i na veliku
zastupljenost neogenih vulkanogeno-sedimentnih formacija u njima, Jugoslavija
(posebno Srbija) je veoma perspektivna u pogledu pronalaženja novih ležišta borata.
4. Dragoceno kamenje. Juvelirskim sirovinama posvećena je nedovoljna pažnja
i one se eksploatišu povremeno, često jednovremeno sa istraživanjem i na nivou
domaće radinosti. U zoni kenozojske tektono-magmatske aktivizadje najdetaljnije su
istražena ležišta ametista, ahata, opala i jaspisa hidrotermalne geneze u južnoj Srbiji
(kod Pb-Zn-Au ležišta Lece), kao i hidrotermalne koncentracije ahata, opala i jaspisa
na Fruškoj Gori u Vojvodini i u Kratovsko-zletovskoj vulkanskoj oblasti u Mak
edoniji. Najkvalitetniji hrizopras se javlja u niklonosnoj kori raspadanja ultrabazičnih
stena u goleškom masivu na Kosovu (ležište Glavica), dok je rubinski korund parage-

-167-
Ngve. netradicionalne i tehnogene NMS________________ B. Vakani^.

genetski povezan sa dolomitskim mermerima u Pelgonijskom masivu u Makedoniji

(ležište Sivec); oba ova nalazišta mineragenetski pripadaju Dinarskoj provinciji.
5. Dunit Duniti za proizvodnju forsteritskih vatrostalnih materijala i livačkih
peskova eksploatišu se povremeno iz dva detaljno istražena ležišta u okviru
ultrabazičnih stena Vardarske zone Dinarske mineragenetske provindje: Medvedice
u goleškom masivu na Kosovu i Poljane u trnavskOm masivu u južnoj Srbiji. Dunitska
sirovina u oba ležišta odlikuje se visokim kvalitetom (45-48 % MgO, 40-42 % SiC>2,
5-8 % Fe2O3 i 1,7-2,4 % G±).
6. Fluorit, U mineralnoj ekonomiji Jugoslavije fluorit je defidtarna sirovina i
sve njegove potrebne količine se još uvek uvoze. Izvesne količine fluornih jedinjenja
dobijaju se u zemlji kao nusprodukt pri preradi fosfatnih ruda, ali i te rude se uvoze u
zemlju. Međutim, fluoritska mineralizadja poznata je u nas već niz godina i na mnogo
mesta u okviru pegmatitskih i hidrotermalnih parageneza. Fluoritske koncentradje u
pegmatitima nemaju ekonomski značaj, a većina poznatih hidrotermalnih orudnjenja
sa fluoritom su kompleksnog mineralnog sastava. U ovim hidrotermalnim orudnjen-
jima fluorit najčešće ima ulogu podređenog pratioca minerala pojedinih obojenih
metala ili i barita. Zbog redovno niskih sadržaja i malih rezervi metala, odnosno barita,
kao i zbog otežanih uslova eksploatadje (rudne žice), sva ta hidrotermalna orudnjenja
danas više nisu od ekonomskog značaja i ocenjena su kao neperspektivna. Međutim,
upravo je u toku radikalna izmena ove situadje, jer su u okviru zone kenozojske
tektono-magmatske aktivizadje otkrivena dva nova ležišta fluorita hidrotermalne
geneze: Ravnaja u severozapadnoj i Koprivnica u centralnoj Srbiji; tektonski i mag-
matski procesi koji su u okviru ove zone bili intenzivno ispoljeni tokom terdjara
uslovili su i obrazovanje fluoritskih ležišta. Ležište Ravnaja je žičnog tipa, a prema
svetskim standardima je srednje veličine; ležište je danas detaljno istraženo i priprema
se za eksploatadju; sadržaj fluorita u ovom ležištu iznosi do 70 %, galenita do 50 %,
a sfalerita do 30 %; rovna ruda sadrži oko 30 % CaF2,3,30 % Pb i 1,5 % Zn, kao i oko
35 % karbonatne i oko 25 % silikatne jalovine; metodom flotiranja dobijen je
koncentrat sa 98, 85 % fluorita. Ležište Koprivnica sačinjavaju dve subparalelne
orudnjene zone (debljine 20-30 m i na međusobnom rastojanju 20-50 m) u tektonski
deformisanim i intenzivno silifikovanim skriljdma i metapeščarima; sadržaj fluorita
varira od nekoliko do 55 %; pored osnovnih minerala u paragenezi - kvarca i fluorita,
javljaju se još seridt, hlorit, pirit i limonit.
7. Fosfati (metafosforiti). Fosfati su u zemlji defidtarna sirovina i sve njihove
potrebne količine se još uvek uvoze. Poslednjih godina, u jugoistočnoj Srbiji kod
Bosilegrada, u metamorfitima Srpsko-makedonske mase, detaljno je istraženo ležište
apatitskog metapeščara Lisina sa srednjim sadržajem od 10 % P2O5. U ovom području
zemlje ordovicijumski metafosforiti imaju regionalno rasprostranjenje. Obogadva-
njem (flotiranjem) metafosforita dobijeni su komercijalni koncentrati apatita sa 33 %
P2O5, uz iskorišćenje rude od 85 %.

-168-
ff. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

8.Mineralni pigmenti. Ekonomski najznačajnije koncentracije Fe-oksidnih,

Fe-Mn-oksidnih i glinovitih pigmenata (različito toniranih okera, sijena i mumija)
nalaze se u severozapadnoj Bosni, u području ljubijskih ležišta gvožđa; pre par godina
ovde je otpočeto sa proizvodnjom mineralnih pigmenata (FERROX - Prijedor).
Poznata su dva genetska tipa ležišta mineralnih pigmenata: 1. sekundarni autohtoni
pelitomorfni limoniti - nastali na račun površinskog raspadanja karbonskih
sedimentnih sideritsko-ankeritskih ruda i 2. pretaložene alohtone koncentracije
pelitomorfnog limonita i gline u pliocensko-kvartarnim jezerskim sedimentima
Panonskog basena (ležišta Tomašica, Blatnjak, Jezero, Buvač i dr.).
9.Perlit. Eksploatacija perlitskog vulkanskog stakla otpočela je pre par godina
u ležištu Gradešnica, koje se nalazi i južnoj Makedoniji. Gradešnički perlit
paragenetski je povezan sa pliocensko-kvartarnim produktima efuzivnog vulkanizma
trahilatitskog karaktera, koji, mineragenetski pripada zoni kenozojske tektono-mag-
matske aktivizacije. Proizvodnja ekspandiranog perlita vrši se u Bitolju i Prilepu
povremeno i u maloj količini.
10.Samorodni sumpor. U zemlji je poznato više pojava samorodnog sumpora,
kako vulkanogene (u zoni kenozojske tektono-magmatske aktivizacije) tako i
sedimentne epigenetske (u spoljašnjim i unutrašnjim Dinaridima) geneze. Pojave
vulkanogenog sumpora nalaze se u Makedoniji, u Kratovsko-zletovskoj oblasti kod
Kratova (Konja, Povišnica) i Probištipa (Plešince); sumpor se ovde javlja u vidu tankih
skladova, žičica, prožilaka i grudvi u intenzivno silifikovanim (opalitisanim) tercijar--
nim piroklastitima. Danas se detaljno istražuje ležište Plešince u kome sadržaj
samorodnog sumpora dostiže 25-30 %. U blizini Ohrida nalazi se, zatim, i naša
jedinstvena solfatara "Duvalo" kod sela Koselo; u prošlom veku sumpor deponovan
oko ove solfatare korišten je za proizvodnju crnog baruta u Solunu. Mineraloške
pojave samorodnog sumpora sedimentno-epigenetskog (infiltraciono-
metasomatskog) porekla utvrđene su na više mesta sa našim starijim gips-anhidritskim
naslagama: kod Suvaje u Lici, kod Knina u dalmatinskoj Krajini, kod Gruže u
Šumadiji, kod Debra u jugozapadnoj Makedoniji; kod Radoboja u hrvatskom Zagorju
sumpor se javlja i u bituminoznim i gipsonosnim laporima miocenske starosti,
11.Volastonit U Srbiji, u okviru kontaktno-metamorfhog pojasa, na istočnom
obodu kopaoničkog granodioritskog masiva, istražena su dva skaraovska ležišta volas-
tonita - Jaram i Duboka, Ležišta mineragenetski pripadaju zoni kenozojske tektono-
magmatske aktivizacije, a paragenetski su povezana sa skarn-kornitskom zonom koja
se pruža na dužini od 13 km. Obogaćivanjem rude (flotif anjem i elektromagnetnom
separacijom) dobijeni su kvalitetni koncentrati sa 85-95 % volastonita, koji bi mogli
naći primenu u keramičkoj industriji i za druge namene; na žalost, ova sirovina se u
Jugoslaviji još ne koristi..
12. Zeoliti. Vulkanogeno-sedimentne (tufogeno-sedimentne) koncentracije
zeolita konstatovane su poslednjih godina na mnogo mesta, međutim, u eksploataciji
se nalaze samo ležišta klinoptilolita u jugoistočnoj Srbiji kod Vranja: Zlatokop (94 %
zeolita), Katalenac (40-73 % zeolita) i Mečkovac (50-75 % zeolita). Kod Kosovske

-169-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B.

Kamenice detaljno je, zatim, istraženo ležište Toponica, koje je po svemu veoma slično
ležištu Zlatokop. Takođe su veoma perspektivne i nedavno otkrivene pojave klinop-
tilolita: Jablanica kod Kruševca (90 % zeolita), kod Valjeva (95-97 % zeolita), Velikog
Sela kod Beograda (90-95 % zeolita), Beočina na severnim padinama Fruške gore
(80-88 % zeolita) i druge. Mineragenetski sva ležišta i pojave zeolita pripadaju zoni
kenozojske tektono-magmatske aktivizacije, a paragenetski su povezana sa neogenim
(pretežno miocenskim) piroklastičnim produktima dacitskog sastava.

Netradicionalne NMS
1. Kakit (za ultrafino punilo). U jugoistočnoj Srbiji kod Gadžinog Hana
detaljno je istraženo i priprema se za eksploataciju hidrotermalno monomineralno
ležište kalcita Ćelije. Ležište Ćelije je žičnog tipa sa srednjom debljinom od 11 m, a
zaleže u titon-valednijskim karbonatnim stenama. Sirovina iz ležišta Ćelije je kris-
talasta, veoma čista (99,65 % CaCCte) i visoke beline (95 %); ona se lako usitnjava i
omogućava dobijanje ultrafinog punila sa veličinom zrna ispod 2 pm. Za iste svrhe
istražuje se i kontaktno-metamorfno ležište krupnozrnog kalcitskog mermera
Žagubica u istočnoj Srbiji; i ova sirovina ima visok kvalitet i belinu. Mineragenetski
oba ležišta pripadaju Karpato-balkanskoj provinciji.
2. Kvarcni pesak. Poslednjih godina sve veće količine kvarcnog peska za
staklarstvo, livarstvo, keramiku i druge namene dobijaju se usitnjavanjem kvarcnih
peščara i metapeščara (kvarcita). Danas se za ovu svrhu eksploatišu tri ležišta kvarcnih
peščara, koja se nalaze u istočnoj Srbiji, u okviru Karpato-balkanske mineragenetske
provincije (1. Jasenovački Most - sloj donjotrijaske starosti, debljine od 25 do 50 m;
2. Bela Reka - sočivo donjojurske starosti, maksimalne debljine 95 m; 3. Oblaci - sočivo
donjojurske starosti, maksimalne debljine 120 m) i jedno ležište metapeščara (kvar
cita) u istočnoj Makedoniji, u okviru Srpsko-makedonske mase (u ležištu Pržino
slojevi metapeščara, ukupne debljine oko 150 m, zaležu u seriji paleozojskih kvarc-
grafitskih i kvarc-hloritskih škriljaca).
3. Magneziti. Pošto tradcionalni izvori dobijanja magnezita u zemlji ne mogu
da zadovolje rastuće potrebe industrije vatrostalnih materijala, u eksploataciju su već
uvedena ležišta mrežastih magnezita, a intenzivno se istražuju koncentracije
detritičnih magnezita. Ležišta mrežastih i detritičnih magnezita mineragenetski
pripadaju Dinarskoj provinciji. Mrežasti magneziti iokalizovani su u kredno-
paleogenoj kori raspadanja serpentinisanih ultrabazita; najznačajnija njihova ležišta
nalaze se u Srbiji (Šumadija) u okviru Maljensko-Suvoborskog masiva (Beli Kamen,
Ridovi, Mramor i dr.); ova ležišta sadrže velike rezerve sa srednjim sadržajem od 20
% magnezita, ali se ruda mora obogaćivati. Ekonomski značajne koncentracije
detritičnih magnezita javljaju se u bazi sedimentnih serija neogenih jezerskih basena,
koji su egzistirali u blizini magnezitonosnih ultrabazičnih masiva - to su: ražanski,
čačansko-kraljevački, pranjanski i drugi baseni u Srbiji; debljina bazalnog mag-
nezitonosnog dela sedimentnih serija varira od nekoliko do preko 100 m, a sadržaj

-170 -
B. Vakanjac____________;_______________Nove, netradicionalne i tehnngene NMS

magnezitskih fragmenata u njima od 5 do 50 %; tu su koncentrisane velike mase

magnezita, ali se ruda, takođe, mora obogaćivati.
4. Stene za staklo i keramiku. Od ovih sirovina najznačajnije su: 1. Alkami
kaolini, i to: a) kora raspadanja granitskih masiva; danas se priprema za eksploataciju
ležište Garaši u Srbiji, u bukuljskom granitskom masivu, koje mineragenetski pripada
zoni kenozojske tektono-magmatske aktivizacije; flotiranjem rudne mase dobijaju se
koncentrati kaolinita (30 %), kalijskog feldspata (15 %), kvarca (40 %) i sitnoljuspas-
tog muskovita (10 %); i b) arkozni peskovi sa kaolinitom; detaljno je istraženo ležište
Mesići u jugoistočnom Banatu, koje mineragenetski pripada Panonskom basenu; tu
se javljaju pliocenski morski peskovi debeli 40-70 m, a izgrađeni su od kvarca (57 %),
kalijskog feldspata (19 %), kaolinita (17 %) i sitnoljuspastog muskovita (2 %). 2. Beli
granit - leukokratni aplitoidni diferencijati granita; u eksploataciji se već nalazi ležište
Samoljica u južnoj Srbiji, u bujanovačkom granitskom masivu; ovo ležište
mineragenetski pripada Srpsko-makedonskoj masi; sirovina "beli granit" može u
celini ući i sastav industrijskih keramičkih smeša. 3. Mikroklinski metasomatit je
detaljno istražen u ležištu Crn Kamen, u južnoj Makedoniji, u Pelagonijskom masivu
Dinarske mineragenetske provincije; intenzivnom kalijskom metasomatozom ovde su
prerađeni prekambrijski gnajsevi, tako da sadržaj mikroklina u njima dostiže 86 %;
industrijski mikroklinski koncentrati dobijeni od ovih metasomatita sadrže 13 % K2O
1,0 % NaO2.
5. Vatrostalno-keramičke gline. Poslednjih godina intenzivno se istražuju
ležišta lijaskih okamenjenih ("flint") glina u jugoistočnoj Srbiji, koje tu imaju
regionalno rasprostranjenje. Najznačajnija ležišta su: Crne Rovine, Olana Rid,
Karaula i druga. Mineragenetski ona pripadaju Karpato-balkanskoj provinciji. U
pojedinim ležištima debljina glinovitih naslaga varira od 1,5 do 35 m; u njihovom
mineralnom sastavu dominira kaolinit (preko 60 %), a vatrostalnost im se kreće od
26 do 33 SK.
6. Ukrasni građevinski kamen. Pored brojnih tradicionalnih vrsta ukrasnog
kamena od pre par godina za te svrhe eksploatiše se biotitski gnajs iz ležišta Drenovci
u južnoj Makedoniji, a priprema se za eksploataciju ležište lerzolita Drenovac na
Kosovu; oba ležišta pripadaju Dinarskoj mineragenetskoj provinciji. U ležištu
Drenovci biotitski gnajs je paragenetski udružen sa prekambrijskim metamorfitima
Pelagonijskog masiva; iz dobijenih blokova gnajsa ploče se režu paralelno škriljavosti,
a površine im se obrađuju peskarenjem; boja ovog kamena sačinjena je od kombinacije
nešto krupnijih zelenih (biotitskih) i belih (feldspatskih) pega; iskorišćenje komer
cijalnih blokova gnajsa iz stenske mase iznosi oko 45 %. Ležište lerzolita Drenovac
nalazi se u okviru orahovačkog ultramafitskog masiva; lerzolit je kompaktan, srednje-
do krupno-zrne građe, delimično je serpentinisan i ima tamnozelenu do crnu boju;
iskorišćenje komercijalnih blokova iz stenske mase iznosi oko 17 %.

-171-
Nove, netradicionalne i tehnovene NMS___________________________B. Vakaniac

TEHNOGENE NMS U SVETU

U XX veku, posebno u dragoj njegovoj polovini, u vezi sa tehnološkom etapom
naučno-tehničke revolucije (NTR), tehnogena migracija je postala glavni geohemijski
faktor na površini planete Zemlje. Svake godine ovde se dobija preko 100 milijardi
tona minerlanih sirovina i kaustobiolita, a rudarski i građevinski investicioni radovi
svake godine premeštaju najmanje 1 km3 stenskih masa - što se već može uporediti sa
godišnjim denudacionim dejstvom reka, dok godišnji prirast pepela nastao sagoreva-
njem uglja u termo-centralama iznosi oko 100 miliona tona (AI. Pereljman, 1979, s.
271).
Granica XX i XXI veka, koja se blisko primakla, mora biti i granica dosadašnjeg
načina razvoja naučno-tehničkog progresa čovečanstva; suština nove NTR mora
uspostaviti harmoniju između tehničkih i prirodnih procesa i obezbediti uključivanje
tehnološkog društva u zatvorene cikluse biosfere1. NTR mora resiti zadatak stvaranja
noosfere2 u skladu sa shvatanjem V.I. Vemadskog (1980): da čovečanstvo, kao nova
geološka pojava, treba svojim radom i duhom da preuredi sredinu svoje egzistencije.
I.E. Fedorov (1980) ističe da je neophodno preći od opisivanja ka projektovanju
prirode; ti problemi predstavljaju suštinu uticaja antropogenog faktora (antropos-
fere3) na biosferu.

Biosfera je veoma složen dinamički sistem? sa velikim brojem slučajnih faktora, kao i procesa.
U njen sastav ulazi troposfera, ceo Svetski okean, kao i deo litosfere - približno do dubina sa
temperaturom od oko 100 C (koja ograničava dejstvo bakterija); biosfera je deo zemljine
kore u kome je ispoljen geohemrjski rad organizama. Glavni mehanizam koji određuje
jedinstvo i celinu biosfere su biloski kružni ciklus atoma elemenata i kružni ciklus vode.
Osnovna specifičnost savremenog razvoja biosfere je neprekidni porast uloge antropogenog
faktora u stvaranju migracionih emisija hemijskih elemenata. Čovečanstvo, iako predstavlja
beznačajni deo biomase Zemlje, zbog svoje privredne delatnosti intenzivno menja spektar
hemijskih elemenata i njihovu koncentraciju u okolnoj sredini. Na taj način tehnosrera je
počela da utiče na razvoj biosfere.
Noosferom se naziva deo planete Zemlje koji je obuhvaćen tehnogenezom (još 1922. god.
geohemijsku aktivnost čovečanstva A.E. Fersman je definisao terminom "tehnogeneza").
Termin ''noosfera" uveo je 1927. godine francuski naučnik E. Lema. U noosferi se vrsi
grandiozno premeštanje atoma elemenata, njihovo rasejavanje i koncentrisanje. Sa
poljoprivrednom i industrijskom proizvodnjom atomi elemenata migriraju po različitim
područjima sveta. U toku veoma malog broja godina vrši se rasejavanje ležišta mineralnih
sirovina koje je priroda stvarala tokom mifiona godina. Za noosferu je karakteristična i
mehanička, i fizičko-hemijska, i biogena migracija, međutim, glavna uloga pripada
tehnogenoj migraciji.
Antroposfera (tehnosfera) - prernaAN. Suturinu (1990) je prelazna - etapa ka nopsferi u
kojoj stihijska delatnost čovečanstva još preovlađuje, ali ono već počinje da snvata svoju novu
ulogu u projektovanju i stvaranju sredine svoje egzistencije. Prelaz od tehnosfere ka noosferi
mora ići kroz stadijume stvaranja tehnoloških kompleksa koji su povezani sa biloškim
objektima. Ekološki usklađena sa biosferom može biti samo grupa industrijskih i
poljoprivrednih proizvodnji koje objedinjuje zajednički energetski i sirovinski potencijal. U
njemu svaka sledeća proizvodnja koristi otpadke tehnoloških i bioloških procesa prethodnih
proizvodnji. Prirodni prototip takvih biotehnoloških kompleksa su biogeocenoze, tj.
kompleks organskih i neorganskih komponenti međusobno povezanih razmenom materije
i energije; njihov osnovni rezultat je zemljište koje se odlikuje plodnošću. Slično

-172-
ff, Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

U svetu danas ima različitih, pa i potpuno suprotnih, prilaza problematici

tehnogenih sirovina. Kod pojedinih autora (npr. T. Forester, 1990/91) pobrkan je
pojam "sirovina" i "savremeni materijali"; ovaj autor u podnaslovu svog članka: "
Revolucija materijala" kaže: " Savremeni materijali, začeti u idejama naučnika iz
istraživačkih laboratorija, možda će jednog dana zameniti mnoge prirodne sirovine",
a zatim, dalje u svom članku:"Ti savremeni materijali začinju se u svesti laboratorijskih
naučnika - oni se ne kopaju iz zemlje na nekom udaljenom kontinetu, niti se po skupe
pare prevoze morima. Okretanje ka "projektovanim" materijalima će stoga biti od
koristi zemljama koje troše sirovine, ali i nepovoljna okolnost za tradicionalne zemlje
koje ih proizvode ...Istraživanje materijala i napredak postignut na tom planu od
presudnog su uticaja za prevazilaženje problema kao što su ograničenost svetskih
izvora i moguće nestašice strateških materijala"; sve ovo citirano predstavlja u celini
klasično zamenjivanje teza!
Ne umanjujući značaj proizvoda od ovih novih materijala tipa poluprovodnika
i superprovodnika, novih vrsta keramike, optičkih vlakana, plastičnih materija sa
ugljeničnim, keramičkim i metalnim vlaknima, novih legura na osnovi sinter-metalur-
gije, biomaterijala (veštačka tkiva i organi - sačinjeni od plastike, keramike, stakla i
složenih metal-keramičkih materijala) itd., je tipična "tehnološka zamka", jer se svi ti
"novi materijali", i pored "genijalnih ideja" laboratorijskih naučnika, ipak
proizvode i prave od prirodnih ili i tehnogenih mineralnih sirovina, a nesamo od
genijalnih ideja.
***
Usled neprekidnog rasta industrijske proizvodnje na bazi prirodnih mineralnih
sirovina u svetu se stalno uvećava i količina otpadnog materijala, čije skladištenje i
utilizacija predstavlja danas veoma važan i neodložan zadatak. Većina tehnogenog
otpada prema svom sastavu i svojstvima spada u materijale koji se mogu korisno
upotrebiti u pojedinim industrijskim granam, te se on danas uvršćuje u grupu sekun-
darnih mineralnih sirovina. U našem slučaju industrijski otpadni materijal naziva se
tehnogenim NMS.
Pošto je tehnogeni otpad neminovni nusprodukt neke osnovne industrijske
proizvodnje on za njegovog proizvođača, po pravilu, predstavlja veliko ekonomsko
opterećenje; iako je za formiranje tehnogenog otpada utrošen rad i energija on za
njegovog proizvođača ima "negativnu" upotrebnu vrednost, pošto zahteva određene
dopunske troškove zbog sprečavanja mogućih šteta u ekološkoj sredini čoveka. Ta
problematika je danas u svetu posebno aktuelna.

biogeocenozama u biogeotehnocenozama stvaraju se unikatni uslovi za industrijsku

proizvodnju zemljišta (veštačka kompozitna zemljišta kod kojih mineralnu matricu
predstavljaju pepeli ugljeva i uljnih škriljaca, kao i otpaci fabrika za obogaćivanje mineralnih
sirovina)

-173-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanicic

Iscrpljivanje i sve skuplja proizvodnja primarnih mineralnih sirovina, ekološki

problemi povezani sa maksimalnim očuvanjem životne sredine, težnja da se kroz
potpuno iskorišćenje i valorizaciju raspoloživih sirovinskih resursa postignu što niži
troškovi proizvodnje, uslovili su u visokorazvijenim zemljama u svetu danas intenziv-
na istraživanja na pronalaženje mogućnosti korišćenja tehnogenih sirovina.
Antropogena aktivnost praćena je odbacivanjem niza industrijskih proizvoda
u zavisnosti od stepena njihove fizičke ili radne isluženosti. Oni, takođe, prelaze u
kategoriju otpadnog materijala. Manji deo tog materijala se pod dejstvom hemijskih
i fizičkih, procesa rasejava u biosferi; on tu ulazi u prirodne kružne cikluse materije i
trajno se gubi. Najveći deo isluženih i iskorištenih različitih proizvoda od prirodnih
mineralnih sirovina, međutim, nagomilava se na površini Zemlje i tu formira novu
sirovinsku bazu, koja se odlikuje svojim specifičnim tehnološkim lancem. On počinje
sa sakupljanjem i sortiranjem antropogenih otpadaka i završava se sa njihovom
metalurškom, hemijskom i drugom preradom - reciklažom. Sekundarna prerada, ili
reciklaža, ponovo vraća ovaj otpadni materijal u sferu proizvodnje i potrošnje gotovih
produkata u zajednici sa prirodnim mineralnim sirovinama. Antropogeni otpaci
takođe ulaze u grupu sekundarnih sirovina; oni, međutim, imaju svoju specifičnu
problematiku, koju mi, na ovom mestu, nećemo dalje razmatrati.
* * *

Dakle, grupu sekundarnih mineralnih sirovina u osnovi čine tehnogeni i

antropogeni otpaci; podgrupa tehnogenog mineralnog otpada, ili tehnogenih
mineralnih sirovina predstavlja ostatak od industrijske eksploatacije, pripreme i
prerade prirodnih čvrstih mineralnih sirovina (tzv. rudarsko-inđustrijski otpad);
podgrupa antropogenog otpada, ili antropogene sekundarne mineralne sirovine,
predstavljaju odbačeni industrijski proizvod zbog svoje fizičke ili radne isluženosti.
Sekundarno akumuliranje mineralne materije ima, za razliku od prirodnog,
potpuno drugačiji karakter i zato zahteva i drugačije metode ocene, osvajanja i
eksploatacije. Teorija sekundarnih resursa mineralnih sirovina još uvek se nalazi u
stadijumu razrađivanja, mada su se u svetu već pojavile pojedine metode njihove
ekonomske ocene i prvi pokušaji njihovog klasifikovanja. Problematika iskorišćavan-
ja sekundarnih mineralnih sirovina, kao što je već istaknuto, tesno je zatim povezana
sa drugom, ne manje važnom problematikom, zaštite čovekove sredine od zagađivanja
sa različitim vrstama industrijskih i antropogenih otpadaka.
U ekonomskom pogledu pojam "tehnogeni otpad" (tehnogene NMS) ima
uslovni karakter, jer se on menja u zavisnosti od stepena naučno-tehničkog progresa
u odgovarajućoj industrijskoj grani, kao i sa pojavom nove tehnike i tehnologije
prerade i obogaćivanja sirovina; a, takođe, on zavisi i od potražnje proizvoda dobijenih
na njihovoj osnovi. Pojam "tehnogeni otpad" danas je po pravilu definisan sa pozicija
onih industrijskih grana gde se on i formira. Međutim, ako se taj problem razmatra sa
pozicija efektivnosti ukupne društvene proizvodnje, tada otpaci jedne industrije mogu
predstavljati sirovinu za druge industrije. Zato se, izuzimajući sferu gde se tehnogeni

-174-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanjac

otpad formira, on može definisati kao sirovinski resurs čija je upotrebna vrednost
ponekad bliska vrednosti osnovne proizvodnje.
Ekonomski značaj tehnogenih NMS je svakim danom sve veći, Njihovo efikas-
nije korišćenje doprinosi: 1) smanjivanju iscrpljivanja prirodnih mineralnih resursa,
2) smanjivanju troškova povezanih sa njihovim odlaganjem i daljim rukovanjem, 3)
zaštiti čovekove sredine, i 4) stvaranju krupne dopunske vrednosti (jer je za njihovo
formiranje već utrošen značajan rad i energija) i tek sa njihovim korišćenjem biće
ostvareno iskorišćenje početne mineralne materije u celini (težnja ka tehnologijama
"bez otpada").
Za mogućnost korišćenja tehnogenih NMS presudan značaj ima njihov
preobražaj u novu upotrebnu vrednost, a to je skopčano sa određenim uslovima. Ti
specifični uslovi obično i određuju etapni karakter rešavanja ovog problema - a on nije
uvek tehnički i tehnološki ostvarljiv, jer je povezan sa dopunskim troškovima koji
često prevazilaze realne mogućnosti. Jednu od prvih etapa predstavlja razrada
klasifikacije tehnogenih NMS, uz izdvajanje njihovih najvažnijih karakteristika, zatim
načina i stepena složenosti njihovog obogaćivanja i prerade.

KLASIFIKOVANJE TEHNOGENIH NMS

Danas je, verovatno, najprikladnija klasifikacija tehnogenih NMS koja se
zasniva na sledeće tri grupe parametara:
- tehnološki stadijumi njihovog formiranja;
- sadržaji korisnih komponenti za neku konkretnu proizvodnju;
- stepen njihovog negativnog dejstva na životnu sredinu.
Prva grupa parametara omogućava da se definišu stadijumi formiranja teh-
nogenih NMS pri eksploataciji, obogaćivanju, metalurškoj, termičkoj, hemijskoj i
drugim preradama primarnih mineralnih sirovina i ruda. Druga grupa parametara
omogućava da se odredi njihova granska pripadnost kao izvora tehnogenih NMS. A
treća grupa parametara omogućava da se u celini sagleda i oceni njihova pozicija sa
geoekološkog aspekta.
Klasifikovanje tehnogenih NMS na ovim principima omogućava da se razrade
varijante njihovog korišćenja u različitoj industrijskoj proizvodnji; tj. da se oceni ne
samo sfera njihovog formiranja nego i sfera upotrebe.
Prema izvorima formiranja tehnogenih NMS mogu se izdvojiti njihove sledeće
najvažnije podgrupe:
- Tehnogeni otpad eksploatacije i obogaćivanja mineralnih sirovina;
- Tehnogeni otpad metalurške proizvodnje;
- Tehnogeni otpad energetsko-toplotne proizvodnje;
- Tehnogeni otpad hemijske proizvodnje.

-175 -
Nove, netradkionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanjac

Najznačajnije su sledeće tehnogene NMS:

- Otkrivka (jalovina) pri površinskoj rudarskoj eksploataciji;
- Jalovina (okolne stene) pri podzemnoj rudarskoj eksploataciji;
- Vanbilansne (siromašne) rude koje se zbog svojih uslova zaleganja dobijaju
jednovremeno sa bilansnim, ali se posebno deponuju u cilju naknadne prerade i
korišćenja u uslovima povoljne tehnološko-ekonomske konjukture;
- Separacijske jalovine;
- Rotacijske jalovine;
- Jalovine hidrohemijske pripreme i prerade mineralnih sirovina;
- Piritni ogarci - otpaci pri proizvodnji sumporne kiseline;
- Livene i granulisane šljake metalurških kombinata;
- Šljake termo-elektrana;
- Elektrofilterski pepeli ("leteći pepeli") termo-elektrana;
- Amorfna SiO2 prašina ("mikrosilicija") iz proizvodnje fero-legura i Si-metala;
- Fosfogips iz proizvodnje fosforne kiseline i fosfatnih đubriva;
- Pepeli iz proizvodnje cementa (često sa povišenim sadržajem kalije);
- Gar iz visokih dimnjaka i njihovih filtera nastao pri sagorevanju uglja,
ugljovodonika itd.
Tehnogene NMS danas imaju najveću primenu u:
- Poljoprivredi (mineralna đubriva, kalcinisanje i popravljanje strukture
zemljišta, dopunski izvor mikroelemenata itd.);
- Putarstvu (smanjuju se troškovi izgradnje za 30 % i više);
- Građevinskoj industriji (proizvodnja različitih građevinskih materijala,
uključujući i beton);
- Proizvodnja punila, filtracionih i izolacionih materijala;
- Petrolurgiji (mineralna vata, liveni materijali) itd.
* * *

Praksa utilizacije tehnogenih NMS u svetu ukazuje da je danas osnovni

potrošač, a i najperspektivniji partner u realizaciji problematike njihovog is-
korišćavanja, građevinska industrija. Primena tehnogenih NMS u proizvodnji
građevinskih materijala i konstrukcija obezbeđuje značajan ekonomski efekat na
račun snižavanja cene koštanja proizvodnje, potrošnje goriva i električne energije,
troškova povezanih sa investiranjem u sirovinsku bazu, kao i zbog smanjivanja ukup-
nog ekološkog zagađenja. S obzirom da je vrednost sirovina u ceni koštanja

-176 -
B. Vakaniac______;______________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

građevinskih materijala i konstrukcija velika i da iznosi i do 70 %, tehnogeni otpad,

kao jeftina sirovina, trebao bi da se maksimalno koristi u ovoj grani privrede.
Među brojnim tehnogenim otpacima, prema svojim količinama, posebno
mesto, takode, pripada pepelu nastalom od sagorevanja uglja i uljnih škriljaca u
termo-centralama; oko ovih energetskih objekata danas su akumulirane mase od više
miliona tona pepela. Hemijski sastav pepela od ugljeva različitih ležišta veoma varira;
oni mogu biti sa preovlađujućim kaleijskim, silicijskim i aluminijumskim sastavom, a
zatim, mogu da sadrže pojedine toksične elemente i teške metale. U zavisnosti od
hemijskog sastava utvrđuje se i sfera utilizacije pepela (A.N. Suturin, VA. Byčinskij
-1985). Nemogućnost ili nerentabilnost ekstrakcije teških metala uslovljava takvu
utilizaciju pepela koja bi sprečila rasejavanje toksičnih jedinjenja, na primer, proiz-
vodnju cementa, silikatne opeke ili kamenog livarstva.
Sadržaji od oko 10 % magnetične gvožđevite komponente u vidu sitnih
sferoidalnih čestica obogaćenih legirajućim elementima (Mn, Ni, V i dr.) omogućavaj u
njeno rentabilno odvajanje od pepela putem magnetne separacije i, na bazi toga,
proizvodnje visokokvalitetnih čelika ili praškastih smeša za sinter-metalurgiju.
Aluminijski sastav pepela (do 32-35 % AI2O3 u vidu mulita) omogućava
dobijanje aluminijuma; u SAD, prema raspoloživim podacima, je poslednjih godina
već razrađena rentabilna hidrometalurška tehnologija dobijanja aluminijuma iz
pepela ugljeva, kod koje se kao prvi međuproizvod dobija hlorid aluminijuma.
Suvi pepeli od ugljeva i uljnih škriljaca sa sadržajem kalcije do 26-28 % (koja
prema svojstvima u potpunosti odgovara negašenom kreču) i primesama biofilnih
elemenata (K, P i niz retkih elemenata - B, Mn, Cu, Zn i dr.) omogućavaju njihovu
primenu u poljoprivredi: za neutralizaciju kiselih zemljišta, kao kompleksno đubrivo
koje značajno povećava plodnost zemljišta i za proizvodnju veštačkog kompozitnog
zemljišta.

TEHNOGENI RESURSI MINERALNIH GRAĐEVINSKIH

MATERIJALA
U ovom poglavlju, u cilju samo opšte informisanosti, razmatraju se aktuelni
problemi i perspektive utilizacije otpadaka rudraske eksploatacije (stene iz otkrivke,
kao i okolne stene različitih orudnjenja), obogaćivanja (jalovine PMS4) i dalje prerade
čvrstih mineralnih sirovina (metalurške i dr. šljake, pepeo od sagorevanja uglja,
fosfogips i dr.). Svi ti otpaci koji se formiraju kao posledica eksploatacije, obogaćivanja
i dalje prerade čvrstih mineralnih sirovina mogu se objediniti u grupu rudarsko-in-
dustrijskih otpadaka. U pogledu raspoloživih količina najznačajnije su stenske mase

4 PMS = priprema mineralnih sirovina.

-177-
Nove, netradicionalne i tehnogene A/M5__________________________ B. Vakanjac.

iz otkrivke i okolne stene različitih orudnjenja, zatim različite jalovine PMS,

metalurške šljake i pepeo-šljakni otpad TEC5.
Nedovoljno korišćenje rudarsko-industrijskih otpadaka utiče na stalno
povećanje mase haldi i jalovina. Te otpadne mineralne mase nanose veliku štetu
okolnoj sredini, zauzimaju velike površine zemljišta, narušavaju prirodni pejzaž,
zagađuju vazdušne basene, površinske i podzemne vode. Radijus štetnog dejstva na
prirodu za 10-15 puta prevazilazi površinu koju zauzimaju same halde i jalovišta (E. S.
Tumanova i dr., 1991). Posebno je štetno dejstvo finih muljeva - različitih flotacijskih
jalovina; ovi muljevi većinom sadrže niz štetnih hemijskih komponenti, koje zatim
prodiru u podzemne vode i zagađuju ih. Nesumnjivo je da su velike štetne posledice
povezane i sa deponovanjem najsitnijih frakcija obogaćivanja azbestnih ruda, koje
sadrže oko 60 % najsitnije kancerogene azbestne prašine. Obim štete koju nanose
deponije i jalovišta ne može se precizno izračunati, ali je ona nesumnjivo velika.

OSNOVNE VRSTE PRIRODNIH ITEHNOGENIH GRAĐEVINSKIH

MINERALNIH ŠIRO VINA
Dobijanje, prerada i raspodela mineralnih sirovina, koje se koriste u
građevinskoj industriji, imaju niz specifičnosti. Jedna od tih specifičnosti su njihove
ogromne količine koje se često ogledaju u masi od stotina hiljada i više miliona tona.
Ova specifičnost uslovljava da se eksploatišu uglavnom sirovine koje su najbliže
potrošaču, a zatim, tu su i visoki troškovi njihovog dobijanja i prerade. Snižavanje
srednje cene koštanja eksploatacije i prerade jedne tone građevinskog kamena, na
primer, samo za jednu najnižu novčanu jedinicu (cent, kopejka) obično daje godišnji
prihod od više stotina hiljada pa i miliona osnovne novčane jedinice (dolar, rublja).
Vrednost mineralne sirovine suštinski utiče i na opštu efektivnost proizvodnje
građevinskih materijala, pošto je njen udeo u ceni koštanja konačnog proizvoda
dovoljno visok. Tako, na primer, u industriji cementa, gde je prerada sirovina dovoljno
složena i skupa, troškovi za sirovine čine 25-30 %, u industriji stakla već 35-40 %, a u
proizvodnji mineralnih građevinskih materijala i u azbestno-cementnim kom-
pozicijama oni iznose 75 % (E.S. Tumanova i dr., 1991).
Druga specifičnost građevinskih mineralnih sirovina je njihova uzajamna
zamenljivost: umesto keramičko-vatrostalnih glina u građevinskoj keramici uspešno
se koriste, ili se mogu koristiti, bentoniti, volastonit i talk; umesto kvarcnog peska u
industriji stakla - perlit, liparit i opal-kristobalitske stene; umesto keramzitskih glina
u proizvodnji laganih poroznih zapunitelja - glinoviti škriljci, opoke, pepeli i šljake
TEC; itd. Iz tog razloga postoje široke mogućnosti da se u građevinskoj industriji
koriste kao zamena za tradicionalne nove, netradicionalne i tehnogene mineralne

TEC = termo-elektro-centrale.

-178-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanjac

sirovine. To doprinosi da se značajno poboljša kvalitet građevinskih materijala, da se

proširi njihov asortiman i da se smanji cena njihove proizvodnje.
Karakteristična specifičnost građevinskih mineralnih sirovina je i mogućnost
njihovog korištenja za dobijanje različitih proizvoda: kiečnjaci se koriste u proiz-
vodnji cementa, građevinskog kreča, tucanika, mineralne vate, stakla, sode itd.; vatros-
talne gline u proizvodnji aluminatnih vatrostalnih materijala, građevinske keramike,
za spravljanje Hvarskih smeša itd.
Specifičnosti mineralnih sirovina za građevinarstvo, velike mase njihovog
dobijanja, postojanje brojnih velikih i malih majdana i njihova koncentrisanost u
industrijskim, obično i gusto naseljenim, rejonima stvaraju i određene ekološke
probleme.
Naučno-tehnički progres omogućio je da sve veći značaj zadobiju tehnogene
mineralne sirovine. Njima pripadaju različiti industrijski otpaci, koji, blagodareći
svojim specifičnim svojstvima, nalaze uspešnu primenu u proizvodnji različitih
građevinskih materijala. Nomenklatura tehnogenih sirovina proširuje se iz godine u
godinu. Na ovom mestu razmatraju se samo one tehnogene sirovine koje se formiraju
u procesu eksploatacije i prerade prirodnih mineralnih sirovina. To su: jalovine PMS,
ostaci metalurške prerade, otpaci nastali sagorevanjem uglja i muljevi iz pojedinih
hemijskih proizvodnji. U ove sirovine uvršćuju se i stene rudarskih otkrivki, kao i
okolne stene različitih orudnjenja, ukoliko se one mogu koristiti u proizvodnji
građevinskih materijala. Iako su ove stenske mase, u suštini, prirodne mineralne
sirovine, njihove specifičnosti eksploatacije, deponovanja i utilizacije svrstavaju ih u
zasebnu vrstu tehnogenih mineralnih sirovina.
Kvalitet tehnogenih mineralnih sirovina, kao i kod prirodnih, mora zadovoljiti
određene zahteve. Svakom konkretnom slučaju utilizacije otpadaka mora prethoditi
brižljivo izučavanje kvaliteta, jer oni mogu ponekad sadržati za zdravlje čoveka štetne
primese i materije (ostatke rudnih komponenti, flotacione reagense, radioaktivne
materije itd.). Nepromišljena utilizacija industrijskih otpadaka može dovesti ponekad
do teških posledica. Iz tog razloga oni se ne smeju tretirati kao "đubre" od koga se
treba na bilo koji način osloboditi, već kao posebna vrsta mineralnih sirovina za koje
je već odomaćen termin "tehnogene sirovine".
Izučavanje kvalitativnih pokazatelja tehnogenih sirovina mora biti propraćeno
adekvatnim ekonomskim proračunima. Neophodna je razrada različitih varijanti
obezbeđivanja proizvodnje sa sirovinama, koje uzimaju u obzir kako tehnogene, tako
i prirodne njihove vrste. Izbor najracionalnije varijante mora biti ekonomski oprav-
dan, a ekološki sankcionisan. Uloga ekologije raste iz godine u godinu i sve će se češće
ispoljavati zahtevi da se donose odluke u korist utilizacije tehnogenih sirovina.
Perspektiva korišćenja tehnogenih sirovina uslovljena je stepenom obezbede-
nosti određene proizvodnje raspoloživim resursima, kao i mogućnostima utilizacije
industrijskih otpadaka za dobijanje traženih građevinskih materijala; te okolnosti su
za različite vrste građevinskih materijala različite.

-179-
Nove, netradicionalne i tehnovene NMS B. Vakamac.
 U tabeli 15 su prikazane osnovne vrste građevinskih materijala i mineralnih
sirovina za njihovu proizvodnju.

Tabela 15: Osnovne vrste građevinskih materijala i mineralnih sirovina za njihovu

proizvodnju (prema KS. Tumanova idr., 1991. dopunjeno)
Osnovne vrste Korišćene mineralne sirovine Materijali-polu-
građevisnkih materijala fabrikati
Prirodne Tehnogene

1 2 3 4
Cementi Karbonatne stene Granulisane metalur-
(krečnjak, kreda, lapo- Ske i elektro-termo-fos-
rac), glinovite stene forne Šljake, pepeo--
(gline, sugline, les), Sljakni otpad TEC,
opoke, trepeli, tuf, ostaci prosejavanjadro-
plovućac, gips i anhidrit bljenih karbonat -nih
stena, jalovine mokre
magnetne separacije
Fe-ruda i flotadje Cu-
piritskih ruda, fosfo-
gips, borogis

Azbestno-cementni Azbestni koncentrati Cement

proizvodi (materijali za
krovove, cevi, ploče
idr.)
Materijali za krovove i Građevinski pesak, Otpaci obogaćivanja Bitumen
hidroizolacioni mate- mleveni liskun i talk azbesta, liskuna, pesko-
rijali (terpapir, ruberoid, viti ostatak prosejava-
lepenka i dr). nja
Armirano-betonske i Tucanik, Šljunak, gra- Pepeo-Sljakni otpad Laki zapunitelji, cement
betonske konstrukcije i đevinski pesak, prirodni TEC (kao dodatak
elementi laki zapunitelji betonu)
Blokovi za zidanje Rezani kamen (kreČ- Pepeo-Sljakni otpad Porozni zapunitelji,
(krupni blokovi od njak, tuf, dolomit, peš- TEC, granulisane cement, kreč, gips, ve-
kompaktnog i ćelijas-tog čar), tucanik, Šljunak, metalurSke Šljake zujući materijali
betona, betonski i građevinski pesak, laki
Sljako-betonski blokovi zapunitelji
za zidove, blokovi od
kamena)

-180-
B. VakanicKL Nove, netradicionalne i tehnoeene NMS
Građevinska opeka i crep Teškotopljive i lako- Pepeo-šljakni otpad Cement, kreč, ploče od
(pečena i silika-tna topljive gline, sugline, TEC, jalovine oboga- mineralne vate, peno-
opeka, keramički supeskovi, les, dijato- ćivanja uglja, metalurške keramzit, peno-staklo
blokovi, paneli, crep, mit, građevinski pesak, šljake, jalovine suve i
blokovi i paneli od opeke karbonatne stene mokre magnetne
separacije, suvog gravi-
tacionog obogaćivanja
azbesta, flotacijske ja-
lovine polimetaličnih,
Cu-piritskih i dr. ruda,
ostaci prosejavanja
peskovito-šljunkovitih
mešavina, boksitni mu-
ljevi

Građevinska keramika Vatrostalne, teškotop- Pepeo-šljakni otpad Kaolinski, feldspatski i

(sanitarno-tehnički ljive i bentonitske gline, TEC, jalovine obogaći- kvarc-feldspatski
proizvodi od porcelana i kvarcni pesak vanja uglja, flotacijske koncentrat, mleveni
fajansa, ploče za unu- jalovine ruda obojenih talk, gipsani kamen
trašnje i spoljašnje ob- metala, ostaci proseja-
laganje zidova, ploče za vanja drobljenog kamena
podove, keramičke
kanalizacione i drenaž-
ne cevi, materijali
otporni na kiseline)
Nemetalični građevinski Magmatske (granit, MetalurSke i elektro-
materijali (tucanik, grabro i dr.), meta- termo-fosforne šljake,
šljunak, građevinski morfne (mermer, am- jalovina suve magnetne
pesak, peskovito-šljun- fibolit i dr.), kompaktne separacije Fe-ruda,
kovite smeše, lomljen sedimen-tne (kvarcni suvog gravitacionog
kamen) peščar, krečnjak i dr.) i obogaćivanja azbesta i
rastresite sedimentne uljnih škriljaca, flota-
(kvarcni i mešoviti cijska jalovina Skoljča-
peskovi, peskovito- nih fosforita i nanosnih
šljunkovite mešavine i ilmenitskih ruda, jalovina
dr.) stene mokrog obogaćivanja
kaolina, ostaci
prosejavanja gra-
đevinskog kamena, pes-
kovito- šljunkovitih
mešavina, krečnjaka
topitelja i dr. karbonat-
nih stena različite na-
mene, pepeo-šljakni
otpad TEC

Arhitektonsko-građev- Magmatske (granit, Otpaci prerade (seče- Cement

inski kamen (oblažuće i gabro i dr.), metamorf-ne nja) arhitektonsko-gra-
dekorativne ploče i dr. (mermer i dr) i se- devinskog kamena
elementi od prirodnog dimentne (krečnjaci,
kamena) konglomerati i dr.)
stene, pesak i tucanik od
tih stena

-181-
Nove, netradicionalne i tehnoeene NMS B. Vakaniac
Laki (porozni) zapuni- Lakotopljive gline, su- Metalurške šljake,
telji (keramzit, aglopo- gline, argiliti, les, su- alovine obogaćivanja
rit, ekspandirani perlit, pesak, perlit, uglja, ostaci prosejava-
vermikulit i šungizit, šungitonosni škriljci, nja drobljenog kamena
tucanik i pesak od vul- bentonit, vermikulit, (tufova i dr.), muljevi iz
kanske šljake, plovuć-ca, vulkanski tufovi, šljake, proizvodnje glinice,
tufa, opoke, šljakni plovućac, porozni pepeo-šljakni otpad
plovućać) bazalti, opoke, dija- TEC
tomiti, trepeti

Krečnjački i gipsni Krečnjaci, gips, kreda, Šljake visokih peći, pe-

vezujući materijali i dijatomit, trepel, peo-šljakni otpad TEC,
proizvodi dobijeni od opoka, vulkanski fosfogips, boro-gips,
njih (kreč, gips, krečno- pepeo, plovućac, tuf, otpaci prerade
pucolanski i krečno- tufobreče, raspadnuti karbonantih stena za
šljakni cementi) bazalti različite namene (topi-
telji za metalurgiju, za
hemisjku industriju i
Šdr.)

Toplotno-izolacioni Bazalt, dijabaz, diorit, Metalurške i termo-

materijali (mineralna sijenit, krečnjak,
vata, bazaltsko vlakno, dolomit, glinoviti
dijatomitski.vermi- škriljci, dijatomit,
kulitski, perlitski i dr. vermikulit, perlit i dr.
toplotni i zvučni izo-
latori)
Kaolinski koncentrat, Kaolin, pegmatit, granit,
feldspatski i kvarc- talk, liskun, muskovit,
feldspatski materijali, grafit, alkalni kaolini,
mleveni talk, drobljeni albit, porcelanski kamen,
Uskun, liskunska perlit, liparit, volastonit
lepenka i dr. liskunski
proizvodi, grafit
Proizvodi od stakla Kvarcni pesak
(staklarac) i peščar, do-
lomit, krečnjak, prirodna
soda, perlit, liparit, opal-
kristo-balitske stene
(siliciti), žični kvare,
kvarcit
elektro-fosforne
šlajke, pepo-šljakni
otpad TEC
Jalovine flotacijskog
obogaćivanja ruda
obojenih metala,
grafitonosni metalurški
otpad (grafito-nosna
metalurška prašina,
graGtonosna sitnež
visokih peći)
Jalovine obogaćivanja Feldspatski i kvarc-
ruda nanosnih ležišta, feldspatski materijal
školjčanih fosforita,
primarnih kaolina,
kaolinit-kvarcnih
peskova i peščara, flo-
tacijske jalovine nekih
ruda obojenih metala,
jalovine mokre magnetne
separacije Fe-ruda idr.

Betonski elementi, Tucanik, šljunak, Pepeo-šljakni otpad Cement, građevinski

građevinski rastvori, građevinski pesak TEC, flotacijska jalovina kreč, asfalt
asfaltobeton obogaćivanja sumpornih,
Cu-piritskih i
manganskih ruda,
metalurške šljake

-182-
R i'akanjac ______________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

Sirovine za proizvodnju nemetaličnih građevinskih materijala

Nemetalični građevinski materijali (tucanik, šljunak, peskovito-šljunkovite
smeše, građevinski pesak, lomljen kamen) proizvode se od različitih vrsti prirodnih i
tehnogenih sirovina.
Prirodne sirovine su: građevinski kamen, peskovito-šljunkovite mešavine i
peskovi.
Tehnogene sirovine su:
1. Stene rudarske otkrivke i okolne stene različitih orudnjenja;
2. Otpaci PMS (jalovine suve magnetne separacije Fe-ruda, suvog
gravitacionog koncentrisanja azbestnih ruda i bituminoznih škriljaca, mokrog kon-
centrisanja kaolina, otpaci granulometrisanja tehničkog građevinskog kamena,
metalurških topitelja, peska, peskovito-šljunkovitih mešavina itd.);
3. Metalurške šljake;
4. Elektro-termo-fosforne šljake;
5. Pepeli i šljake TEC
Stene otkrivke i okolne stene predstavljaju najveći izvor sirovina za proizvodnju
nemetaličnih građevinskih materijala i pored činjenice da je preko 80% dobijene
stenske mase pogodno samo za zapunjavanje i rekultivaciju otkopanih prostora,
izgradnju privremenih puteva i drugih objekata.
Mogućnost utilizacije stena otkrivke i okolnih stena u tesnoj je povezanosti sa
genetskim tipom ležišta mineralnih sirovina. Stene pogodne za dobijanje tucanika
uglavnom se javljaju u krovinskim i okolnim stenama magmatskih, skarnovskih,
hidrotermalnih i metamoitogenih ležišta. Krovinske i okolne stene sedimentnih
ležišta većinom se mogu iskoristiti za dobijanje peska i šljunka, a ponekad se od
karbonatnih stena dobija i kvalitetan tucanik.
Postavljenim zahtevima u pogledu kvaliteta sirovina za proizvodnju nemetalič-
nih građevinskih materijala obično odgovaraju stene koje izgrađuju samo deo otkrivke
i tada su za njihovu selektivnu eksploataciju, transport i skladiranje neophodne bitne
izmene u tehnologiji izvođenja raskrivanja ležišta.
Otpaci i jalovine PMS po pravilu su pogodniji za utilizaciju u proizvodnji
nemetaličnih građevinskih materijala od stena otkrivke i okolnih stena, jer su oni,
prvo, iste vrste i, drugo, predstavljaju već u različitom stepenu usitnjen, a ponekad čak
i granulometrijski frakcionisan materijal.
Najperspektivniji su otpaci koji se formiraju pri suvim postupcima PMS
-jalovine suve magnetne separacije, suve gravitacione koncentracije, suvog prosejavan-
ja itd. Za dobijanje građevinskih peskova (ponekad i tucanik-peskovitih smeša)
koriste se i flotacijske jalovine.

-183-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakanfac

Metalurške šljake su veoma kvalitetne sirovine za proizvodnju tucanika,

peska i tucanik-peskovitih smeša. Za te ciljeve pogodne su skoro sve vrste metalurških
šljaka, izuzimajući one koje su sklone silikatnoj dezintegraciji (sa sadržajem preko
42% CaO - KA. Menadžieva, G.L. Kustova, 1986).
Od metalurških šljaka se dobijaju dve vrste tucanika: od livenih i od korastih
šljaka (iz tiglova). Najbolji je tucanik proizveden od livenih šljaka visokih peći
(postupkom tranšeja). Za dobijanje tucanika prerađuju se i stara šljačišta; za te svrhe
koriste se stalna i pokretna drobilično-separacijska postrojenja.
Tucanik od metalurških šljaka koristi se u građevinarstvu sa velikom efektiv-
nošću. U putarstvu on u mnogim slučajevima ima prednost nad onim dobijenim od
prirodnih stenskih masa, zato što ima veću hrapavost i otpornost na mraz. Ovaj tucanik
i u slučaju korišćenja kao zapunitelja betona, prema većini svojih fizičko-mehaničkih
pokazatelja, nije lošiji od prirodnog.
Elektro-termo-fosforne šljake - otpaci elektro-termičke prerade fosforita, pos-
lednjih godina zadobijaju sve veći značaj kao kvalitetne tehnogene sirovine za proiz-
vodnju nemetaličnih građevinskih materijala. Ove šljake služe za dobijanje tucanika
koji se koristi kao krupni zapunitelj betona i u putarstvu.
Pepeli i šljake TEC formiraju se prilikom sagorevanja čvrstih goriva i široko se
koriste u proizvodnji različitih vrsta betona. Ovi otpaci pri tome ispunjavaju nekoliko
funkcija: i sitnozrnog zapunitelja, i vezujuće komponente, i plastifikatora. Za
spravljanje sitnozrnih teških betona koristi se krupnozrna pepeo-šljakna smeša,
hidraulično separisana šljaka i građevinski pesak, a za lake betone - sitnozrna pepeo-
šljakna smeša i pepeo.
Primena otpada TEC omogućava kako smanjivanje potrošnje prirodnih
sirovina tako i povećanje kvaliteta samog betona. Betoni spravljeni od ovih otpadaka
imaju manju gustinu, veću vodopropustljivost i postojanost u agresivnim sredinama.
Otpad TEC se sa uspehom koristi i u izgradnji puteva, ito: za podlogu puteva
i zemljanih nasipa, za drenirajuće slojeve autoputeva, kao i za spravljanje asfal-
tobetona.

Cementne sirovine
Osnovna vrsta cementa je portland-cement i za njegovu proizvodnju koriste se
različite prirodne i tehnogene sirovine. Razlikuju se osnovne sirovine, namenjene
spravljanju sirovinske smeše koja se podvrgava sinterovanju, i dodaci, koji se unose u
cementni klinker. Dodaci mogu biti korektivni i aktivni; njima pripada i gips koji se
unosi u cementni klinker prilikom njegovog mlevenja. Regulisanjem sastava
sirovinske smeše, količine i vrste dodataka, dobijaju se različite vrste portland-cemen-
ta (pucolanski, šljakni portland-cement, sulfatno otporni, tamponažni i dr.).
Tehnogene cementne sirovine su brojne; to su stene iz otkrivke ležišta mnogih
mineralnih sirovina, zatim različite šljake (metalurške* elektro-termo-fosforne,

-184-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

pepeo-šljakni otpaci TEC), ostatak prosejavanja drobljenih karbonatnih stena (za

metalurške topitelje, za hemijsku industriju, za građevinski kamen).
Metalurške šljake i pepeo-šljakni otpad TEC koristi se i kao aktivni mineralni
dodatak i kao osnovna komponenta sirovinske smeše za cement. Za dobijanje
cementnog klinkera pri tome su pogodni samo pepeli TEC koji imaju povišen sadržaj
oksida kalcijuma. Kao aktivni mineralni dodaci koriste se i pepeli iz tekuće proiz-
vodnje energije i pepeo-šljakne mešavine sa deponija TEC. Pored toga, mogu se
koristiti i granulisane ložišne šljake TEC. Potpuna ili delimična zamena gline pepelom
TEC u sirovinskoj smeši smanjuju potrošnju goriva za 15-18 % (A.S. Boldyrev i dr.t
1983). Najefektivnija je primena suvog pepela TEC u proizvodnji portland-cementa.
Po pravilu, sadržaj pepela TEC u cementu ne bi smeo biti veći od 15 %, jer se u
protivnom povećava količina potrebne vode i usporava porast čvrstoće u početku
očvršćavanja cementa.
Pored već navedenih tehnogenih sirovina u cementnoj industriji široko se
koriste kao različiti dodaci jalovine mokre magnetne separacije ruda gvozda, flotacije
bakarno-piritskih ruda, fosfogips, borogips, prašina odstranjena elektrofiltrima iz
otpadnih gasova različitih metalurških peći.

Sirovine za proizvodnju materijala za zidanje zidova

Osnovni materijali za zidanje zidova su opeke od gline i silikatne opeke. Za ove
svrhe ponekad se koriste rezani blokovi od travertina, školjčanih krečnjaka, vulkanske
šljake, tufova i drugih prirodnih stena.
Tehnogene sirovine za proizvodnju materijala za zidanje su raznovrsne i brojne.
Za proizodnju opeka mogu se koristiti glinovite stene, koje se javljaju u otkrivci
ležišta uglja, vatrostalnih i bentonitskih glina, krečnjaka, građevinskog kamena, peska,
sumpora i drugih mineralnih sirovina. U praksi se ove stenske mase retko kad koriste
i za te ciljeve su slabo izučene.
U proizvodnji opeka najefektivniju primenu imaju jalovine obogaćivanja uglja,
otpaci koksno-hemijske proizvodnje i pepeli TEC. Svi ovi otpaci koriste se uglavnom
kao opšćavajući dodatak sirovinskoj smeši i dodatak koji smanjuje potrošnju goriva.
Pored toga, otpaci obogaćivanja uglja i pepeli TEC mogu se koristiti i kao osnovna
komponenta opekarske smeše.
Veliki je broj vrsta tehnogenih sirovina za proizvodnju silikatne opeke. Prirodni
pesak uspešno se zamenjuje: jalovinama mokre magnetne separacije ruda gvozda,
flotacije polimetaličnih, bakarno-piritskih i kasiteritskih ruda, ostacima prosejavanja
peskovito-šljunkovitih mešavina, boksitnim i nefelinskim muljevima i drugim. Kao
karbonatna komponenta mogu se koristiti otpaci drobljenja i prerade različitih vrsta
krečnjaka.
Tehnogene sirovine su perspektivne i za proizvodnju različitih blokova za
zidanje u vidu kompaktnih i ćelijastih betona. Za ove svrhe uspešno se koriste

-185-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakaniac

metalurške šljake, pepeli i šljake TEC. U proizvodnji autoklavnih betona kao vezujuća
komponenta u kompoziciji sa krečom primenjuje se granulisana šljaka visokih peći.

Sirovine za proizvodnju lakih (poroznih) zapunitelja

Porozni zapunitelji imaju najveću primenu u proizvodnji lakih betona.
Tehnogene sirovine za proizvodnju poroznih zapunitelja su: stene iz otkrivke
mnogih ležišta mineralnih sirovina, zatim različite šljake i jalovina obogaćivanja uglja.
Među stenama iz otkrivke često su rasprostranjene glinovite stene koje imaju
sposobnost ekspandiranja - tzv. keramzitske gline. One se javljaju u paragenezi sa
različitim mineralnim sirovinama: karbonatnim stenama, vatrostalnim i bentonitskim
glinama, ugljevima, fosfori tima, boksitima, Hvarskim peskovima, limonitskim rudama
gvožđa i drugim. Međutim, kao i u slučaju drugih podgrupa industrije građevinskih
materijala, stene iz otkrivke ležišta mineralnih sirovina koriste se malo i obično su
slabo izučene.
Nedovoljno se, takođe, koriste i metalurške šljake, pepeo-šljakni otpad TEC,
jalovine obogaćivanja uglja, iako se smatra da će ove tehnogene sirovine uskoro
postati osnovne i da će na drugo mesto potisnuti keramzitske gline.
Od metalurških šljaka dobija se šljakni plovućac; za te ciljeve pogodne su
viskozne šljake, koje nemaju sklonost ka raspadanju i sa temperaturom topljenja ne
manjom od 1.250 °C.
Pepeo-šljakni otpad TEC koristi se za dobijanje agloporitskog šljunka i
tucanika, glino-pepelnog keramzita, nesinterovanog i sinterovanog pepelnog šljunka.
Za dobijanje agloporita upotrebljava se pepeo sa temperaturom razmekšavanja preko
1.200 °C i sa sadržajem ugljenika do 12 %. Prilikom spravljanja glino-pepelnog
keramzita pepeo se koristi kao dodatak u količini 10-30 %, a takođe i kao osnovna
komponenta sirovinske smeše (50 % i više); za te ciljeve najbolji je pepeo sa 33-57 %
SiO2 ,14-37 % AI2O3 i ugljenika do 17 % (E.S. Tumanova i dr., 1991). Za dobijanje
pepelnog šljunka može se koristiti pepeo-šljakni otpad sa deponija, a u pojedinim
slučajevima i čist pepeo, sa najmanje 7 %F&iO% preko 8 % CaO+MgO i ugljenika
do 1 % (Ju.L.Spirin idr.,1984).
Otpaci obogaćivanja uglja uglavnom služe za proizvodnju agloporita; za te
svrhe najpovoljnija je jalovina gravitacionog obogaćivanja uglja. Od prirodnih
sirovina za proizvodnju agloporita ove jalovine odlikuju se većom čvrstoćom i manjom
vlažnošću.
Pored razmatranih slučajeva danas su razrađene brojne tehnologije za proiz-
vodnju poroznih zapunitelja od različitih industrijskih otpadaka: od pepela sa malom
količinom dodataka jalovine obogaćivanja uglja, od muljeva iz proizvodnje glinice i
drugog.

-186-
R. Vakaniac____________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

Druge vrste mineralnih građevinskih materijala

Korišćenje tehnogenih sirovina u svim mogućim konkretnim slučajevima, s
jedne strane, utiče na smanjivanje potražnje prirodnih sirovina, a s druge strane,
poboljšava ekološku situaciju u industrijskim rejonima.
Građevinska keramika je jedna od oblasti gde su široke mogućnosti utilizacije
tehnogenih sirovina. U ovoj podgrani građevinarstva može se koristiti pepeo-šljakni
otpad TEC, jalovine obogaćivanja uglja, flotacijske jalovine obojenih metala, ostaci
prosejavanja drobiličnih postrojenja kamena itd.
Za proizvodnju zidnih i fasadnih keramičkih ploča mogu se koristiti pepeli i
šljake TEC; praksa pokazuje da su od ovih tehnogenih sirovina dobijeni proizvodi
visokog kvaliteta (A.V. Hrundže, 1985).
Za proizvodnju drenažnih cevi pogodni su mleveni otpaci eksploatacije i
gravitacione koncentracije mineralnih sirovina, kao i separacijske jalovine uglja.
Drenažne cevi proizvedene od ovih sirovina imaju manju masu i veće upijanje vode u
poređenju sa onim dobijenim od gline (D.N. Švajka, 1985).
U svetu je već široko osvojena proizvodnja keramičkih kvarc-feldspatskih
koncentrata iz jalovina obogaćivan] a pegmatita sa mineralima retkih metala. Visokok-
valitetna keramička kvarc-feldspatska sirovina može se dobiti iz kaolinit-feldspat-
kvarcnih peskova i drugih jalovina nastalih u postrojenjima PMS.
Perspektivnu keramičku sirovinu, koja je posebno pogodna kao topiteljska
komponenta, predstavljaju otpaci drobljenja sijenita i drugih sličnih magmata.
Tehnogene sirovine mogu naći široku primenu u industriji stakla; ovde one
mogu u potpunosti da zamene kvarcni pesak. Za te svrhe najpogodnije su jalovine
obogaćivanja pojedinih vrsta mineralnih sirovina: školjčanih fosforita, nanosnih ruda
obojenih metala, primarnih kaolina, kaolinit-kvarcnih peskova i drugih. Već
razrađene tehnologije doobogaćivanja ovih jalovina omogućavaju dobijanje ne samo
ambalažnog nego i prozorskog stakla.
Na bazi metalurških šljaka i pepeo-šljaknog otpada TEC dobija se cenjeni
staklo-kristalasti građevinski materijal - šljako- i pepelni-sitali, koji se odlikuju
visokom otpornošću na habanje, vatrostalnošću, postojanošću na dejstvo kiselina i
alkalija i dekorativnošću.
U SSSR-u je na bazi šljake visokih peći dobijen novi dekorativni materijal
"sigran" (sintetički granit), čija spoljašnjost veoma liči na prirodni granit. Sigran se
može proizvoditi u vidu beskonačnih traka i presovanih ploča, a unoseći određene
pigmente može se dobiti i materijal različite boje. Gustina sigrana je 2.600-2.800
kg/m3, a čvrstoća na pritisak 500-550 MPa (AS. Boldyrev idr., 1983).
Mineralna vata se u ogromnim količinama proizvodi od šljaknog tucanika. Pri
tome se troši znatno manje sirovine, goriva i elektroenergije nego u slučaju njenog

-187-
Nove, netradicionalne i tehnozene NMS___________________________R Vakaniac

dobijanja od prirodnih mineralnih sirovina. 21a te ciljeve najbolje su kisele šljake

visokih peći bogate silicijom i aluminijom i bez sadržaja metala.
Tečne Šljake predstavljaju cenjenu sirovinu za dobijanje različitih livenih proiz-
voda - materijala visoke čvrstoće, otpornosti na habanje i hemijski inertnih, koji služe
za oblaganje tehnoloških instalacija i čvorova. Proizvodnja livenih materijala od šljake
je znatno ekonomičnija od one iz prirodnih sirovina (bazalta, dijabaza i dr.).
U proizvodnji građevinskih materijala mogu naći primenu i muljevi - prašinasti
ostaci secenja arhitektonsko-građevinskog kamena. Ove muljeve sačinjava oko 25-35
% mase kamena koji se obrađuje na gaterima. Ti muljevi se mogu koristiti u proiz-
vodnji presovanih ploča za oblaganje, gde delimično zamenjuju cement. Praksa u
SSSR-u pokazuje da se prilikom zamene 50 % cementa ovim muljem dobijaju ploče
boljeg kvaliteta od onih proizvedenih samo na bazi cementa kao veziva (A.I. Povzik i
VA. Svidersftij, 1985).
* * *

Mogućnost utilizacije stena iz otkrivke i okolnih stena različitih mineralnih

sirovina, jalovina PMS, metalurških i termo-elektro-fosfornih šljaka i pepeo-šljaknog
otpada TEC, je svakako znatno šira od napred prikazane i sistematizovane.
Na primer, od otpadaka prerade liskunonosnih pegmatita može se dobiti
sitnoljuspasti muskovit, iz jalovine obogaćivanja vermikulita olivinski koncentrat, iz
flotacijske jalovine bakarno-piritskih ruda kaolinski koncentrat itd. Metalurške šljake
mogu naći široku primenu u industriji stakla. Mnogi otpaci prerade karbonatnih stena
pogodni su za dobijanje kreča. Takođe su velike mogućnosti korišćenja u industriji
građevinskih materijala otpadaka iz proizvodnje fosforne kiseline i super-fosfata
-fosfogipseva, od kojih se mogu dobiti gipsni vezujući materijali, sulfatni cementi,
kreč i drugi proizvodi. Jalovine rio Uranja bakarno-piritnih, manganskih i drugih
ruda i pepeo-šljakni otpad TEC predstavljaju dobar zapunitelj asfalto-betona itd.
Utilizacija tehnogenih sirovina u proizvodnji različitih građevinskih materijala
je skoro uvek veoma efektivna. Međutim, pri tome treba imati u vidu da ona zahteva
brižljivo izučavanje kvaliteta industrijskog otpada. Cesto je potrebno razraditi i nove
tehnologije doobogaćivanja jalovina i otpada, kao i proizvodnje pojedinih materijala
iz njih. A za realizaciju projekata korišćenja tehnogenih sirovina neophodna su, zatim,
i značajna novčana sredstva.

KORIŠĆENJE RUDARSKO-INDUSTRUSKIH OTPADAKA U SVETU

Pitanja utilizacije otpadaka eksploatacije, pripreme i prerade čvrstih mineral-
nih sirovina danas se u svetu svestrano razmatraju.
Prema orijentacionim procenama u SAD se godišnje akumulira oko 4,5 milijar-
di tona čvrstih mineralnih otpadaka, u zemljama EZ preko dve milijarde tona, u
Japanu 1,3 milijardi tona i u SSSR-u oko 6 milijardi tona (E.S. Tumanova idr., 1991).

-188-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i tehnogene NMS

Podaci o utilizaciji stena iz krovine i okolnih stena ležišta mineralnih sirovina

su fragmentarnog karaktera, međutim, te informacije omogućavaju da se zaključi o
relativno visokom nivou njihovog današnjeg korišćenja u svetu.
U SRN, prilikom prerade stena otkrivke i okolnih stena u tucanik, na deponiju
(jalovište) se usmerava samo glinoviti mulj koji čini 7-10 % ukupne otkopane mase,
a sav ostali dobijeni materijal se koristi u građevinarstvu (Jaji. Rekitar i dr., 1981).
Otpaci nastali obogaćivanjem uglja široko se danas koriste u Engleskoj - 7-8
miliona tona godišnje (15 % godišnje proizvodnje), SRN - 30 miliona tona, dok se u
SSSR-u realizuje samo 800 hiljada tona godišnje (1 % godišnje proizvodnje). Osnovni
pravac korišćenja jalovine obogaćivanja uglja u svetu je u izgradnji puteva, nasipa i
brana. Pored toga, otpaci iz industrije uglja (stenedobijene pri rudarskoj eksploataciji
i, naročito, jalovine obogaćivanja uglja) u Čehoslovačkoj, Poljskoj i drugim državama
uspešno se koriste za zapunjavanje površinskih kopova i podzemnih otkopa (G.S.
Zoljnikova, 1987).
U Francuskoj je nedavno izgrađen pogon za proizvodnju lakog zapunitelja od
ugljevitih škriljaca koji predstavljaju otpad pri dobijanju antracita. U Belgiji se od
jalovine obogaćivanja uglja proizvodi agloporit, a u SAD sinterovana opeka.
Interesantno je iskustvo poljsko-mađarskog akcionarskog društva "Holdeks",
koje je razradilo tehnologiju prerade otpada eksploatacije i obogaćivanja uglja. Prema
toj tehnologiji, koja se danas primenjuje u Poljskoj, Engleskoj, Turskoj, Belgiji i
drugim državama, materijal sa haldi se drobi, a zatim se u teškim tečnostima i
hidrociklonima iz njega izvlači zaostali ugalj; posle toga ovaj otpad može se koristiti
kao materijal za zapunjavanje kopova, u proizvodnji opeke, lakih poroznih zapunitelja
ili cementa. Prema ovoj tehnologiji u Šleziji se dobija svake godine dopunskih 400
hiljada tona uglja, 2,5 miliona tona materijala za zapunjavanje starih kopova i 200
hiljada tona sirovine za proizvodnju cementnog klinkera. U Mađarskoj, primena ove
tehnogene sirovine kao dodatak glini u proizvodnji opeka, omogućila je da se smanji
potrošnja goriva u ciglanama za 33 %.
U mnogim žemljama u svetu za proizvodnju građevinskih materijala veoma se
uspešno koristi pepeo-šljakni otpad TEG Nivo njegovog korišćenja u % iznosi: SAD
- 25, Engleska - 53, Frnacuska - 65, SRN - 79, SSSR -15 (JaA. Rekitar i dr.,1981).
Problem korišćenja otpada nastalog sagorevanjem uglja danas je u svetu veoma
aktuelan, posebno zbog tendencije prelaza sa nafte na ugalj u mnogim industrijskim
granama. Procenjuje se da se u svetu danas godišnje akumulira masa od 500 miliona
tona pepeo-šljaknog otpada (G.S. Zoljnikova, 1987).
Raspoloživi podaci svedoče o velikim mogućnostima utilizacije visokokal-
cijskih pepela u poljoprivredi za neutralizaciju kiselih zemljišta i u proizvodnji
različitih građevinskih materijala, a bogatih aluminijom za dobijanje metala
aluminijuma. Tehnologija koja reguliše sagorevanje uglja na visokim temperaturama,
razrađena u SAD i drugim zemljama, kao i praksa suve selekcije pepela, uslovljavaju

-189-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS___________________________B.Vakanj nr

njegov relativno stabilan sastav; ovakvi pepeli predstavljaju danas cenjenu tehnogenu
sirovinu za proizvodnju širokog asortimana građevinskih materijala.
Struktura korišćenja otpada TEC u građevinarstvu SAD je danas sledeća:
cement i kompaktni beton - 39 %, izgradnja puteva - 41 %, ćelijasti beton, laki
zapunitelji i druge oblasti primene - 20 % (V.N. Ksintaris,IaA. Rekitar -1983). U SSSR
udeo korišćenja pepela i šljake TEC u industriji cementa i kao zapunitelja betona je
nešto viši (67 %), dok je u izgradnji puteva znatno niži (14 %). U Engleskoj u izgradnji
puteva koristi se 43 %, a u SRN -17,5 % od ukupne mase utiliziranog pepeo-šljaknog
otpada TEC. U SRN 80 % građevinskih objekata gradi se uz korišćenje pepeo-
šljaknog materijala, a tempo rasta proizvodnje lakog ćelijastog pepelnog betona iznosi
oko 30 % godišnje. U Belgiji je proizvodnja portland-cementa u potpunosti zamen-
jena pepeo-portland-cementom. U pojedinim zemljama pepeo TEC predstavlja čak i
predmet eksporta; Danska, na primer, prodaje svoj pepeo iz TEC Norveškoj (G.S.
Zoljnikova, 1987).
U svetskim razmerama danas je jasno izražena tendencija stalnog porasta
korišćenja otpada pri dobijanju toplotne energije u industriji građevinskih materijala,
naročito u proizvodnji višekomponentnih betona, posebno lakih, cementa i opeke. U
SAD je izračunato da je proizvodnja betonskih blokova, uz korišćenje zapunitelja na
bazi pepela TEC, za oko 25 % jeftinija od one sa tradicionalnim zapuniteljima.
U mnogim zemljama sveta široku primenu u proizvodnji građevinskih
materijala imaju metalurške šljake. Najuspešnijese koriste Šljake visokih peći. U nizu
industrijski razvijenih zemalja ove šljake se utiliziraju u potpunosti, a u drugim sa
90-95 %(GS. Zoljnikova, 1987). Struktura potrošnje šljaka visokih peći je različita:
na primer, u SAD i Engleskoj najveća njihova količina koristi se za dobijanje tucanika;
u Japanu, Čehoslovačkoj i SSSR, oko polovine njihove mase se granuliše i primenjuje
u proizvodnji vezujućih materijala. I u slučaju šljaka crne metalurgije ispoljena je
danas u svetu tendencija neprekidnog porasta njihove potrošnje i proširenja asor-
timana iz njih proizvedenih građevinskih materijala. Ove šljake se danas sve šire
koriste za dobijanje cementa, stakla, keramike i lakih betona.
U nizu zemalja EZ u proizvodnji obojenog i belog stakla koristi se "kalumit"
- specijalno pripremljena šljaka visokih peći. Priprema šljake obuhvata: mlevenje,
odvajanje štetnih primesa i magnetno separisanje. Dodatak kalumita homogenizuje i
osvetljava masu stakla; pored toga, pošto kalumit sadrži osnovne komponente stak-
larskih sirovina, njegova primena doprinosi uštedi goriva, smanjivanju radnih
temperatura peći i povećavanju trajnosti vatrostalnih obloga peći. Udeo kalumita u
smeši za proizvodnju belog ambalažnog stakla iznosi 10 %, belog pločastog stakla - 6
%, mrkog stakla - 8-15 %. Praksa korišćenja kalumita u SAD, Japanu i Engleskoj
ukazuje da se potrošnja goriva tada smanjuje za 4-16 % (G.S. Zoljnikova, 1987).
Značajno iskustvo primene šljaka crne metalurgije u izgradnji puteva stečeno
je u Mađarskoj. U ovoj zemlji se već tri decenije drobljena šljaka koristi kao tucanik
za izgradnju podloge puteva.

-190-
B. Vakanjac___________________________Nove, netradicionalne i (ehnogene

Interesantan je, takođe, način primene Šljaka visokih peći u proizvodnji lakih
betona u Finskoj. Kod njih je u tehnološki ciklus proizvodnje uključena i operacija
zajedničke meljave šljake i peska do granulacije usitnjavanja cementa. Ova teh-
nologija daje određene uštede ne samo kod cementa, nego i kod elektroeriergije i
goriva koji se troše na pripremu sirovina.
Šljake iz proizvodnje čelika koriste se uglavnom u putarstvu. Tako, na primer,
njihova potrošnja u milionima tona iznosi: u SAD - 9; u SRN -1,2; u Poljskoj -1; u
Engleskoj - 0,5; u SSSR - 6,3 (G.S. Zoljnikova, 1987).
U mnogim zemljama kao tehnogena sirovina za proizvodnju različitih
građevinskih materijala široko se koristi fosfogips. U zemljama EZ prerađuje se preko
10 miliona tona, u SAD i Kanadi preko 22 miliona tona, a u Japanu gotovo sva količina
formiranog fosfogipsa.
U Engleskoj se iz fosfogipsa dobijaju vezujući materijali visoke čvrstoće, gips
za malterisanje i gips-kartonska lepenka. U Francuskoj se od njega takode dobija
gips-kartonska lepenka i drugi elementi za pregradne zidove, uključujući dekorativne
i akustične ploče. U SRN se od fosfogipsa proizvode gips-kartonska lepenka,
dekorativni zidni elementi, ploče za pregradne zidove i drugi materijali. U Austriji se
u industrijskim razmerama vrši kompleksna prerada fosfogipsa na portland-cement i
sumpornu kiselinu; ovakvi pogoni za dobijanje sumporne kiseline i portland-cementa
iz fosfogipsa nalaze se, takođe, u SAD, SRN, Severnoafričkim zemljama i Poljskoj
(L.I. Syčeva i dr., 1985). Pored toga, fosfogips nalazi primenu i u poljoprivredi kao
đubrivo za dodavanje kalcijuma i sumpora zemljištu i kao neutralizujući agens.

TEHNOGENE NMS U JUGOSLAVIJI

Potencijalni proizvođači tehnogenih NMS u nas su: rudnici uglja, metala,
nemetala (uključujući i građevinske materijale), zatim termoelektrane i metalurški
kombinati, kao i različita preduzeća za preradu nemetala.
I pored ovih, relativno brojnih, potencijalnih proizvođača tehnogenih NMS, u
nas nisu vršeni neki ozbiljniji pokušaji u pogledu organizovanovanog i trajnog
korišćenja. Mogu se jedino istaći ispitivanja u cilju korišćenja jalovine iz separacija
uglja (Kolubare) u procesu proizvodnje opeka za zidanje da bi se smanjila potrošnja
energije u toku pečenja opeka; zatim elektrofilterskog pepela iz pojedinih ter-
moelektrana kao pucolanskog dodatka u proizvodnji cementa, kao i metalurških
šljaka, takode, u industriji cementa. Ovi malobrojni primeri su daleko ispod stvarnih
mogućnosti primene tehnogenih NMS u nas, s obzirom na njihove brojne potencijalne
proizvođače, kao i na ekonomske efekte koje bi iz ovih primena proizlašle.
Krajem 1988. godine u Beogradu je, u organizaciji Instituta za puteve, održan
"Prvi jugoslovenski simpozijum o sekundarnim sirovinama". U većini referata koji su
na ovom simpozijumu prikazani, dati su rezultati laboratorijskih ispitivanja
mogućnosti upotrebe pojedinih industrijskih otpadaka. Najveći broj referata

-191-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS______________________[________B. VakanjcKj

posvećen je problematici upotrebe elektrofilterskog pepela termoelektrana. Na os-

novu prikazanih referata na ovom simpozijumu može se zaključiti da sistematski rad
na problematici valorizacije domaćih tehnogenih NMS tek predstoji.
Nesumnjivo je da će se tehnogene NMS i u nas dobijati u sve većim količinama
i da će njihov ekološki aspekt biti sve izraženiji i prisutniji u društvu. Zato je
neophodno da se tehnogene NMS u nas svestrano razmotre i da se problematici
njihove ponude i korišćenja posveti odgovarajuća pažnja. Neophodno je, takođe, da
rukovanje sa tehnogenim NMS i njihovo korišćenje bude u nas koordinirano i
planirano adekvatno trendovima u svetu. Moraju se zato izraditi propisi o evidentiran-
ju, čuvanju i određivanju kvaliteta tehnogenih NMS koje se u pojedinim industrijama
formiraju. Pri tome je od posebnog značaja određivanje kvaliteta tehnogenih NMS,
kao i promena njihovog kvaliteta u funkciji vremena, kako bi se mogla dati korektna
i najoptimalnija ocena o mogućnostima primene ovih sirovina, a metodologija
utvrđivanja i kontrola kvaliteta tehnogenih NMS morala bi se normativno regulisati
propisima.
* * *

Broj potencijalnih proizvođača tehnogenih NMS u Jugoslaviji je relativno

velik. Plansko i organizovano korišćenje tehnogenih NMS može se u nas očekivati
samo na račun industrijskog otpada u ciklusu masovne i kontinuirane proizvodnje
primarnih produkata. Pri tome poseban značaj treba da ima udruživanje različitih
proizvodnji - na primer, rudarskih i metalurških sa građevinskom, toplotno-ener-
getskih sa poljoprivrednom itd.
Izbor najperspektivnijih proizvođača ("ležišta") tehnogenih NMS u Jugoslaviji
može se izvršiti tek posle završetka svih planiranih i započetih istraživanja i ispitivanja.
Na današnjem stepenu izučenosti i stečenih saznanja kao najperspektivnije tehnogene
NMS u nas mogu se smatrati:
- Separacijske jalovine rudnika azbesta i magnezita; '.
- Separacijske jalovine rudnika uglja;
- Rotacijske jalovine rudnika obojenih metala;
.- Šljake crne i obojene metalurgije i termo-elektrana;
- Elektrofilterski pepeli termo-elektrana;
- Jalovišta različitih prerađivača primarnih NMS - Zorke-Šabac, Prahova-Kladovo i
drugih.

-192-
B. Vakaniac______'_____________;__________________ftfove, netradicionalne i lehnogene NMS

LITERATURA
ABSTRACTS OFTHE SYMPOSIUM NEW MINERAL RAW MATERIALS, June
9-11.1981., Karlovy Vary, Czechoslovakia.- Geol. Survey, Praha, 37 p.
Afanaseva, N.I., Distanov, U.G., (1987), GEOLOGO-PROMYŠLENNAJA
HARAKTERISTIKA MESTOROŽDENIJ GLAUKONITOV.- U knj.:
"Geologo-promyšlennye klassifikacii novyh i netradicionnyh vidov nemetal-
ličeskih poleznyh iškopaemyh". Eksperssinformacija - Intergeoekonomika,
Geofond Bratislava, s. 167-175.
Altuhov, V.M. i dr., (1986), TORFOVIVIJANITI ZAPADNOJ SIBIRL- Nauka,
Novosibirsk, 127 s.
Antić, M. i dr., (1982), 18.4. TRESETI. U knj.: Pedologija.- Naučna knjiga, Beograd,
s. 338-345.
Arbatov, A.A. i dr., (1988), NETRADICIONNYE RESURSY MINERALJNOGO
SYRJA.- Nedra, Moskva, 253 s.
Arhangelskaja, V.V. i dr. (1976), KRIOLITOSODERŽAŠĆIE METASOMATITY
SSSR.- U knj.: "Fluorit". Nauka, Moskva, s. 69-74.
Avakov, K.R. i Miročnikov, LI. (1987), 0SNOVNYE PRINCIPY KLASSIFIKACII
NOVYH NETRADICIONNYH VIDOV NERUDNOGO MINERAL-
NOGO SYRJA.- U knj.: "Geologo-promyšlennye klassifikacii novyh i
netradicionnyh vidov nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh". Eksperssinfor-
macija - Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava, s. 24-40.
Balać, B., (1973), LEŽIŠTE DUNITA TRNAVA.- Rud.,geol. i metalur. (Tehnika),
br. 6, Beograd, s. 1033-1035.
Barić, Lj., (1966), SIRLESIT OD LOPARA U SEVEROISTOČNOJ BOSNI.-
Referati VI Savetovanja geol. društva SFRJ, deo II: Mineralogija i petrografija,
Rudna ležišta, Razno, Ohrid, s. 1-4.
Batalin, J. V. i dr, (1973), MESTOROŽDENIJA PRIRODNOJ SODYI UŠLO VIJA
IH OBRAZOVANIJA.- Nedra, Moskva, 206 s.
Batalin, J.V. i dr, (1987), GEOLOGO-PROMYŠLENNAJA KLASSIFIKACIJA
MESTOROŽDENIJ PRIRODNOJ SODY.- U knj.: "Geologo-promyšlennye
klassifikacii novyh i netradicionnyh vidov nemetalličeskih poleznyh is-
kopaemyh". Eksperssinformacija - Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava,
s. 132-143.
Birkner, F, (1985), SERPENTINE AS RAW MATERIAL FOR HIGH GRADE
CHEMICAL.- Summary 1 - World Congress on Non-metallic Minerals,
Belgrade, p. 321-326.

-193-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS _____________________ B. Vakaniac

Bogdanov, V.S. i dr., (1984), OSOBENOSTI GENEZISA, SOSTAVA I SVOJSTV

SAPROPELEJ BSSR I IH PRAKTIČESKOE ISPOUZOVANIE.- U knj:
"Geologija mestoroždenij stroiteljnyh materialov i drugih nemetalličeskih
poleznyh iskopaemyh". Nauka i tehnika, Minsk, s. 122-142.
Boldyrev, A.S., Ljusov, AN, Alehin, Ju.A, (1983), ISPOUZOVANIE OTHODOV
V PROMYŠLENNOSTI STROITELJNYH MATERIALOV. - Znanje,
Moskva, 64 s. (Novoe v žizni nauki, tehnike: Stroiteljstvo i arhitektura, No 6).
Distanov, U.G.-i dr., (1985), NETRADICIONNYE VIDY MINERAUNOGO
SYRJA DLJA SELJSKOGO HOZJAJSTVA.- Obzor Min.Geol. SSSR i
VIEMS, Moskva, 51 s.
Farris, C.B., (1979), MARKET POTENTIAL OF THE GREEN RIVER NAH-
COLITE/ DAWSONITE IN COLORADO.- In "Proceedings, Fifteenth
Forum on the Geology of Industrial Minerals".- S.D. Schwochw ed., Colorado
Geol.Surv. Resource Series 8, p. 96-104.
Fedorov, E.K., (1980), OT OPISANUA K PROEKTIROVANIJU PRIRODY.~ U
kuj,: "Filosofija, estestvoznanie, sovremenost': Itogi i perspektivy issledovanij
1970 -1980". Nauka, Moskva, s. 134-150.
FekeldSev, G, Andreeva, V., (1985), MINERALOGIČESKIE I EKSPERIMEN-
TALNYEISSLEDOVANIJA ULJTRABAZIČNYH POROD IASPEKTOV
IH PRIMENIJA DUA SINTE2A TEHNIČESKIH MATERIJALOV.- Sum-
mary 1 - World Congress on Non-metallic Minerals, Belgrade, p. 177-186.
Fersman, A.E., (1922), GEOHIMIJA ROSSII. Izd. Rossijskoj Akad.nauk.
Forester, T., (1990/1991), REVOLUCIJA MATERIJALA.- Pregled Ambasade SAD
u Beogradu, br. 252, s. 20-27.
Gigov, A., (1960), PRIKAZ RASPROSTRANJENJA TRESETA U JUGO
SLAVIJI.- Agrohemija, No 7, Beograd, s. 21-30. -
Gigov, A., Bogdanović, M., (1963), TRESET I TRESAVEJUGOSLAVIJE.-
Zemljište i biljka, No. 1-3, Beograd, s. 83-88.
Ginzburg, AL i dr., (1981), VYJAVLENIE NOVYH V1DOV MINERAUNOGO
SYRJA (gl. II, s. 33-48).- U knj.: "Mineralogičeskie issledovanija v praktike
geologorazvedočnyh rabot".- Nedra, Moskva, 237 s.
Ginzburg, A.I. i dr., (1985), ZADACI MINERALOGIČESKIH ISSLEDOVANIJ 1
TENDENCUIH RAZVITIJA (s. 4-14).- U knj.: "Metody mineralogičeskih
issledovanij".-Nedra, Moskva, 480 s.
Gismatullin, R.M., Štejngoljc, V.L., (1984), TVERDYE BITUMY.- U knj.:
"Nemetalličeskie poleznye iskopaemye SSSR". Nedra, Moskva, s. 368-379.

s -194 -
B. Vakaniac______________________________M?vg, netradicionalne i tehnogene NMS

Gorbačev, B.F., Vasjanov, G.P., Fomina, L.S., (1987), MINERALJNO-

PROMYŠLENNYE TIPY FARFOROVYH KAMNEJ V SSSR.- U knj.:
"Geologo-promyšlennye kJassifikacii novyh i netradicionnyh vidov nemetal-
ličeskih poleznyh iskopaemyh". Ekspressinformacija - Intergeoekonomika,
Geofond - Bratislava, s. 213-222.
Harben, W.P., Bates, R.L., (1984), SODIUM CARBONATE.- In: "Geology of the
Non-metallics". Metal Bull.Inc, New York, p. 225-230.
Harben, W.P., Bates, R.L., (1984), NAHCOLITE AND DAWSONITE.- In: Geology
of Non-metallics. Metal Bull.Inc, New York, p. 236.
Hass, C, (1972), ATTAPULGITE CLAYS FOR INDUSTRIAL MARKETS.- In-
dustrial Minerals, No.6, London, p. 45-47.
Hrundže, A.V., (1985), PROIZVODSTVO KERAMIČESKIH PLITOK S
ISPOLJZOVANIEM ŠLAKOV TEC (Promvšlennost stroit.materialov:
Naučno-tehnič.ref.sb..VNIIESM, ser. 11).- Ohrana okružajušćej sredy, vyp. 4,
Moskva, 11 s.
Iljina, E.D., i dr. (1983), OSNOVY KLASSIFIKACII SAPROPELOVYH
ZALEŽEJ.- U knj.: "Soveršenstvovanie metodov razvedki i ocenki torfjanyh i
sapropelevvh mestoroždenij". Nedra, Moskva, s. 78-88.
Ivonin, LP., (1982), TREMOLITOVYE PORODY.- U knj.: "Geologija SSSR", Tom
12: Zap.Sibir. Poleznve iskopaemye, knj. 2, Nauka, Moskva, s. 20-22.
Jovanović, P., i dr., (1967), NAHKOLITIBRADLEIT IZ LEŽIŠTA KAMENE SOLI
U TUZLI.- U knj.: "Članci i građa za kulturnu istoriju Istočne Bosne".- Muzej
Istočne Bosne, Tuzla, s. 93-96.
Karamata, S., Pamić, J., (1972), RAZMATRANJA O GENEZI ALPINOTIPNIH
ULTRAMAFITADINARIDA.- Referati VII Kongresa geologa SFRJ, knj. II,
Zagreb (28.09. - 04.10.1970), s. 139-149.
Kliff, EJ., Kline, C.H., (1978), INDUSTRIAL MINERALS TO THE YEAR 2000.-
Proc. 3-rd Ind.Miner.Int.Congress Pariš, Metal Buli., London, p. 1965-1971.
Kolektiv autora, (1975), NOVYE VIDY NEMETALLIĆESKIH POLEZNYH IS-
KOPAEMYH. Nauka, Moskva, 239 s.
Kolektiv autora, (1988), IJUGOSLOVENSKI SIMPOZIJUM O SEKUNDARNIM
SIROVINAMA.- Zbornik radova.- Institut za puteve, Beograd, 496 s.
Kolektiv autora, (1990), GEOHEMIJA TEHNOGENNYH PROCESSOV.- Nauka,
Moskva, 176 s.
Ksintaris, V.N., Rekitar, Ja.A., (1983), ISPOLJZOVANIE VTORIČNOGO SYRJA I
OTHODOV V PROIZVODSTVE (Otečestvennvj i zarubežnyj opyt, effek-
tivnost i tendencii).- Ekonomika, Moskva, 168 s.

-195-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS______________________________B. Vcikari\ac_

Kuzmin, V.S., i dr., (1975), BRUSIT-NOVOE VYSOKOMAGNEZIALJNOE

POLEZNOEISKOPAEMOE.- U knj.: "Novye vidy nemetalličeskih poleznyh
iskopaemyh". Nauka, Moskva, s. 25-38.
Kužvart, M., (1984), INDUSTRIAL MINERALS AND ROCKS (Developments in
Economic geology, 18).- Elsevier, Amsterdam-Oxford-New York-Tokyo, 454
P-
Magidovič, V.I., Sivokonj, V.I., (1970), GEOLOGIČESKOE POLOŽENIE I
METODIKA IZUČENIJA MESTOROŽDENIJ ŠĆELOČNYH
KAOLINOV.- Razvedka i ohrana nedr, No 8, Moskva, s. 4-9.
Magidovič, V.I., Finjko, V.I., (1975), FARFOROVYE KAMNL- U knj.: "Novye vidy
nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh". Nauka, Moskva, s. 46-62.
Marić, S., Nikolić, J., (1969), PRILOG POZNAVANJU RUDNIH LEŽIŠTA
JUGOSLAVIJE - FOSFORITSKO LEŽIŠTE "LISINA".- Vesnik Zavoda za
geol. i geof. istr., knj. XXVII, ser. A, Beograd, s. 277-291.
Markov, V.D., i dr., (1988), TORFJANYE RESURSY MIRA- Nedra, Moskva, 383
s.
Marković, S., Škerlj, J., (1955), BELEŠKA O FOSFATIMA U "DIJABAZ-
ROŽNAČKOJ FORMACIJI" ZAPADNE SRBIJE I ŠUMADIJE.- Zbornik
radova geol.inst. J.Žujović, knj. VIII, Beograd, s. 378-381.
Menadžieva, R.A, Kustova, G.L., (1986), ISPOLJZOVANIE ŠLAKOV ČERNOJ
METALLURGIIV PROIZVODSTVE STROITELJNYH MATERIALO V.-
VNIIESM, Moskva, 56 s. (Promvšlennost stroit. materialov, ser. 11. Ohrana
okružajušćej sredy: Obzornaja inform. vyp. 2).
Mihajlović, V., (1979), FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA I TERAPIJSKA
PRIMENAIGALSKOG LEKO VITOG MULJA- Boka 10/11, Herceg-Novi.
Milovanović, D., (1967), SUPSTITUCIJA KAO METOD RACIONALNOG IS-
KORIŠĆAVANJA MINERALNIH SIROVINA- Rudarski glasnik, god. VI,
sv. 3, Beograd, s.67-76.
Milovanović, D., (1989), GEOLOŠKO-EKONOMSKA OCENALEŽIŠTA NOVIH
INETRADICIONALNIH NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA.
-Rud., geol. i metalur. (Tehnika), god. 40, br. 8-9, Beograd, s. 656-663.
Obradović, J. i dr„ (1990), KARBONATI NEOGENIH JEZERSKIH BASENA
SRBIJE. DOLOMITI I LAPORCL- Referati XII kongresa geologa Jugos-
lavije; knj.: Stratigrafija, sedimentologija i paleontologija, Ohrid, s. 267-289.
Orlova, M.P., Židkov, AJa., (1978), ZAKONOMERNOSTI RAZMEŠĆENIJA I
USLOVIJA FORMIROVANIJA MESTOROŽDENIJ VYSOKOKA-
LIEVYH - VYSOKOGLINOZEMISTYH POROD.- U knj.: "Nefelinovoe
syre". Nauka, Moskva, s. 20-26.

-196-
B. Vakaniac______________________________Nove, nerradicionalne i tehnogene NMS

Pavlova, N.A., (1987), GEOLOGO-PROMYŠLENNAJA HARA KTER ISTI KA

MESTOROŽDENIJ TORFOVIVIANITOV. U kuj.: "Geologo-promvšlen-
nye klassifikacii novyh i netradicionnyh vidov nemetalličeskih poleznyh is-
kopaemyh".- Ekspresinformacija - Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava,
s. 144-150.
Pavlova, N. A., (1987), GEOLOGO-PROMYŠLENNAJA KLASSIFIKACIJA MES-
TOROŽDENIJ SAPROPELJA. U kuj.: "Geologo-promyšlennye klassifikacii
novyh i netradicionnyh vidov nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh".-
Ekspresinformacija - Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava, s. 151-166.
Pereljman, A.I., (1979), GEOHIMIJA.- Vvsšaja škola, Moskva, 423 s.
Petrov, V.P., (1983), PERSPEKTIVYIZUČENIJA NEMETALLIČESKIH POLEZ-
NYHISKOPAEMYH.- Izvestija vysših učebnyh zavedenij. Geologija i razved-
ka, No. 1, Moskva, s. 63-77.
Povzik, A.I., Sviderskij, V.A., (1985), OBLICO VOČNYE MATERIALYIZ SLAMA
KAMNEOBRABOTKI (Promyšlennost stroit.materialov: Naučn.-
tehnič.ref.sb. VNIIESM, ser.ll). Ohrana okružajušćej sredy, vyp. 5, Moskva, s.
15-16.
Rekitar, Ja.A., Romanina, M.N., Piihov, V.A., (1981), ISPOLJZOVANIE
PROMYŠLENNYH OTHODOV V KAPITALISTIČESKIH STRANAH.-
VNIIESM, Moskva, s. 3-5 (Promyslennost siroit.materialov: Naučn.-
tehnič.ref.sb. VNIIESM, ser. 11). Ohrana okružajušćej sredy: Obzornaja in-
form.vyp. 2).
Smirnov, M.N., Sizjakov, V.M., (1978), KOMPLEKSNAJA PERERABOTKA
NEFELINOVIH RUD S POLUČENIJEM GLINOZEMA, SODY, POTAŠA
I CEMENTA.- U knj.: "Nefelinovoe syre". Nauka, Moskva, s. 163-167.
Smith, J.W., Young, N.B., (1975), DAWSONITE: ITS GEOCHEMISTRY, THER-
MAL BEHAVIOR, AND EXTRACTION FROM GREEN RIVER OIL
SHALE.- Quarterly of the Colorado School of Mines, vol. 70, No. 3, p. 69-93.
Smolin, P.P., (1984), BRUSIT - NOVOE VYSOKOMAGNEZIALJNOE POLEZ-
NOE ISKOPAEMOE (USLOVIJA OBRAZOVANIJA I MINERALOGO-
TEHNOLOGIČESKIE OSOBENOSTI).- U kuj.: "Nemetalličeskie poleznye
iskopaemye", Doklady 27-j Meždunar.geol.kongress, sek. C.15, tom 15.- Nauka,
Moskva, s. 9-16.
Smolin, P.P., i dr., (1984), GENETIČESKIE TIPY, ZAKONOMERNOSTI
RAZMEŠĆENIJ I PROGNOZ MESTOROŽDENIJA BRUCITA I MAG-
NEZITA.- Nauka, Moskva, 318 s.
S<£rensen, H., et al., (1978), DENMARK AND GRENLAND. In: "Mineral Deposits
of Europe". Vol. 1: North-west Europe.- The Mineralogical Society and The
Institution of Mining and Metallurgv, London, p. 409-425.

-197-
Nove, netradicionalne i tehnogene NMS__________________;__________B. Vakaninc

Spirin, Ju.L., Alehin, Ju.A., Glušnev, S.V., i dr., (1984), ISPOLJZOVANIE ZOL,
ŠLAKOV TEC I OTHODOV UGLEDOBYČII UGLEPERERABOTKI V
PROIZVODSTVESTROITEUNYH MATERIALOV.- VNIIESM, Moskva,
43 s. (Promyšlennost stroit.materialov, ser.ll. Ohrana okružajušćej sredy: Ob-
zornaja inform. vyp. 2).
Suturin, A.N., Byčinskij, V.A., (1985), ZOLY UGLEJ - POTENCIALJNOE
MINERALJNOE SYRE.- Geohemija tehnogeneza. Tez.dokl. I
Vsesojuz.sovešć., Irkutsk: IGU, T.II, s. 193-195.
Suturin, A.N., (1990), GEOHEMIČESKIE ČERTY ANTROPOGENNYH
PROCESSOV.- U knj.: "Geohimija tehnogennyh processov". Nauka, Moskva,
s. 60-74.
Syčeva, L.L, Cepeleva, E.Ju., Antoničeva, N.B., (1985), ISPOLJZOVANIE GIP-
SOSODERŽAŠĆIH OTHODOV V PROIZVODSTVE STROITELJNYH
MATERIALOV I IZDELU.- VNIIESM, Moskva, 5O s. (Promyšlennost
stroit.materialov, ser.ll. Ohrana okružajušćej sredy: Obzomaja inform. vyp. 1).
Šebečić, B., (1979), BITUMINOZNE POJAVE DINARIDA.- Nafta, god XXX, br.
2, Zagreb, s. 55-62.
Ševelev, A.I., (1980), TREMOLiTY - NOVTJ VID MINERALJNOVO SYRJA.- Izv.
vuzov. Geol. i razvedka, No. 6, Moskva, s. 86-90.
Šubakov, G.N., (1987), MALYE FOSFATI.- U knj.: "GeologopromySlennye klas-
sifikacii novyh i netradicionnyh vidov nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh".
Ekspressinformadja - Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava, s. 203-212.
Švajka, D.I., (1985), ISPOLJZOVANIE OTHODOV UGLEDOBYČI I
UGLEOBOGAŠĆENIJA PRI PROIZVODSTVE STROITELJNYH
MATERIALOV V USSR.- VNIIESM, Moskva, 44 s. (Promyšlennost stroit.
materialov, ser.ll. Ohrana okružajušćej sredy: Obzomaja inform. vyp. 2).
Tihvinskij, I.N., (1987), BIŠOFIT.- U knj.: "Geologo-promišlennye klassifikacii novyh
i netradicionnyh vidov nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh".- Ekspressinfor-
madja - Intergeoekonomilća, Geofond - Bratislava, s. 189-202.
Timeskov, V.A., (1984), BRUSIT - U knj.: "Nemetalličeskie poleznye iskopaemye
SSSR".- Nedra, Moskva, s. 286-286.
Trašliev, S., (1988), KLASSIFIKACIJA NOVYH I NETRADICIONNYH VIDOV
MINERALNOGO SYRJA.- U knj.: "Geologo-promišlennye klassifikacii
novyh i netradidonnyh vidov nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh".-
Ekspressinformacija - Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava, s. 41-46.
Trubeckoj, K.N., Umanec, V.N., Nikitin, M.B., (1989), KLASSIFIKACIJA TEH-
NOGENNYH MESTOROŽDENU, OSNOVNYE KATEGORII I PON-
JATIJA.- Gornyj žurnal, 12, s. 6-9.

-198 -
B. Vakaniac______________________________Nove, netradicionalne i rehnogene NMS

Tucan, R, (1932), FOSFORITI OD ERVENIKA U DALMACIJI.- Rad JAZU, knj.

244, Zagreb.
Tumanova, E.S., i dr., (1991), TEHNOGENNTE RESURSY MINERALJNOGO
STROITELJNOGO SYRJA.- Nedra, Moskva, 208 s.
Vakanjac, B., Ilić-M, (1984), NEW NONMETALLIC RAVV MATERIALS IN
YUGOSLAVIA.- Abstracts 27th IGC, Vol. VII, Sec. 13, Moskou, p. 319-320.
Vakanjac, B., (1984), GEOLOGIJA LEŽIŠTA NOVIH TIPOVA NEMETALICNIH
MINERALNIH SIROVINA.- Rud., geol. i metalur. (tehnika), god. XXXV, br.
3, Beograd, s. 317-322.
Vakanjac, B., Ilić, M., (1985), A REVIEW OF NEW NONMETALLIC RAW
MATERIALS IN YUGOSLAVIA.- Summary 1 - World Congres on Non-
metallic Minerals, Belgrade, p. 113-125.
Vakanjac, B., (1988a), NOVOE I NETRADICIONNOE NEMETALLIČESKOE
MINERALNOESYRE V JUGOSLAVIL- U knj.: "Ekonomika ispolzovanija
resursov mineralnogo syrja i ego netradicionnvh vidov".- Ekspressinformacija
- Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava, s. 10-21.
Vakanjac, B., (1988b), NOVE I NETRADICIONALNE NEMETALIČNE
MINERALNE SIROVINE U JUGOSLAVIJI.- Rud.geol. i metalur. (Teh-
nika), god XXXIX, br. 9, Beograd, s. 805-808.
Vakanjac, B., i dr., (1988-1990), KRITERIJUMI PROGNOZIRANJA I
GEOLOSKO-EKONOMSKA OCENA NOVIH, NETRADICIONALNIH I
TEHNOGENIH NEMETALICNIH MINERALNIH SIROVINA U SRBIJI
(prva faza - 1988/89, druga faza - 1989, treća faza - 1990).- Fond str.dokum.
Instituta ILMS Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd, 796 s.
Vakanjac, B., (1990a), GEOLOGIJA LEŽIŠTA NOVIH TIPOVA
NEMETALICNIH MINERALNIH SIROVINA (II razmatranje).- Rud., geol.
i metalur. (Tehnika), god. 41, br. 7-8, Beograd, s. 417-427.
Vakanjac, B, (1990b), AKTUELNI PROBLEMI LEŽIŠTA NMS SRBIJE.- Referati
XII Kongresa geol. Jugoslavije, knj. III, Ohrid, s. 213-223.
Vakanjac, B., i dr., (1991), TEHNOGENE MINERALNE SIROVINE PODRUČJA
GRADA BEOGRADA I MOGUĆNOSTI NJIHOVE PRIMENE.- Zbornik
radova. Savetovanje - tretman gradskog otpada u Beogradu, 10-11.12.1991.
Savez društva inž. i tehn. Beograda, Beograd, s. 53-58.
Vakanjac, B., Tomanec, R., (1991), TEHNOGENE SIROVINE I PMS U ZAŠTITI
ŽIVOTNE SREDINE. Zbornik radova. IV kolokvijum o pripremi mineralnih
sirovina - PMS i zaštita okoline. Katedra za PMS i Komitet za SITRGMSJ,
12-13.12.1991., Beograd, s. 28-34.

-199-
Nove, netradidonalne i tehnogene NMS___________________________B. Vakaniar.

Vakanjac, B., (1992), TEHNOGENI RESURSI MINERALNIH GRAĐEVINSKIH

MATERIJALA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.-U knj.: "Istraživanje
mineralnih sirovina i zaštita životne sredine 2". SIT RGM Jugoslavije i RGF
Un-ta u Beogradu, Beograd, s. 37-54.
Vedernikov, N.N., i dr., (1987), NETRADICIONNYEINOVYE VYDINEMETAL-
LIČESKIH POLEZNYH ISKOPAEMYH (PRINCIPY KLASSIFIKACII).
-U knj.: "Geologo-promyšlennye klassifikacii novyh i netradicionnyh vidov
nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh".- Ekspressinformacija - Inter-
geoekonomika, Geofond - Bratislava, s. 6-23.
Vernadskij, V.L, (1980), PROBLEMY BIOGEOHIMIL- Nauka, Moskva, 320 s.
Zajnullin, LI., (1977), OCENKA RESURSOV PALYGORSKTTOVYH GLIN V
SSSR.- Obzor Min.geol. i VIEMS, Moskva, 32 s.
Zajnullin, LL, i dr., (1986), NAUČNYE OSNOVY POISKOV I OCENKI MES-
TOROŽDENIJ PALYGORSKITOVYH GLIN.- Obzir Min.geol. i VIEMS,
Moskva, 19 s.
Zajnullin, LL, (1987), GEOLOGO-PROMYŠLENNAJA KLASIFIKACIJA MES-
TOROŽDENIJ PALYGORSKITOVYH GLIN.- U knj.: "Geologo-
promyšlennye klassifikacii novyh i netradicionnyh vidov nemetalličeskih
poleznyh iskopaemyh". Ekspressinformacija - Intergeoekonomika, Geofond
-Bratislava, s. 94-110.
Zoljnikova, G.S., (1987), ISPOUZOVANIE OTHODOV PROMYŠLENNOSTIV
PROIZVODSTVE STROITELJNYH MATERIALOV ZA RUBEŽOM.-
VNIIESM, Moskva, 56 s. (PromySlennost stroit.materialov, ser. 11. Ohrana
okružajušćej sredy: Obzornaja inform. vyp. 3).

-200-
B. Vakaniac_____________________________________Juzoslovenska ležišta NMS

5. JUGOSLOVENSKA LEŽIŠTA NMS

Materiju ove glave autor je kroz duži vremenski period prikupljao, dopunjavao,
sintetizovao i prikazivao na pojedinim domaćim stručnim simpozijumima i savetovan-
jima, a zatim, u više navrata parcijalno ili i u potpunosti publikovao (B. Vakanjac
-1972, 1973, 1974, 1979, 1982a i b, 1983). Ovu materiju autor je, takođe, uključio i u
predavanja koja je u toku niza godina držao na poslediplomskoj nastavi Smera za
istraživanje ležišta mineralnih sirovina Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu u
okviru kurseva "Ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina" i "Geneza i genetski tipovi
ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina".
Autor se izvinjava kolegama - geolozima iz današnjih "suverenih" i "nezavis-
nih" država formiranih na teritoriji bivše SFR Jugoslavije što je uzurpirao njihovo
autonomno pravo i što kao "stranac" razmatra tuđe NMS i njihova ležišta i pojave.
Međutim, ovaj materijal i tekst je znatno stariji od njihovih "suverenih" i "nezavisnih"
država; on predstavlja svedočanstvo jednog vremena i određene teritorije, bez obzira
kako nju nazivali, na kojoj geološke fenomene ne ograničavaju i ne mogu ograničavati
naknadno izmišljene granice pojedinih država.

LEŽIŠTA NMS U EKSPLOATACIJI

U cilju sagledavanja ukupnog stanja, kao i potencijalnih mogućnosti jugos-
lovenske sirovinske baze nemetala u ovom poglavlju su sa geološko-ekonomskog
aspekta analizirane sirovine u eksploataciji (stalnoj, povremenoj i u pripremi za
eksploataciju). Na početku kratkog prikaza svake pojedinačne sirovine dati su prvo
ekonomski (industrijski) tipovi ležišta i to prema prioritetu. Prikaz pojedinih ležišta
NMS izvršen je istim numeričkim redosledom kao u tabeli 1.

1. Ležišta barita
Ekonomski tipovi ležišta: 1. hidrotermalna: a) žična i b) metasomatska, 2.
rezidualna (ostaci kore raspadanja primarnih ležišta), 3. sedimentna (i vulkanogeno-
sedimentna) potencijalna.
U Jugoslaviji su poznata brojna ležišta barita, većinom malih i srednjih razmera
(sa rezervama do 50-100 hiljada t rude). Najznačajnija i najbrojnija ležišta barita
nalaze se u Bosni (srednjobosanske škriljave planine, zatim u zoni Prača-Foča i dr.
područjima) i Hrvatskoj (Gorski Kotar, Lika, Petrova Gora), a ima ih, takode, u Crnoj
Gori (pl. Kovač), zapadnoj i istočnoj Srbiji i Sloveniji (žična polimetalično-baritska
ležišta Pleše i Litija, koja su iscrpljena 1963. god.). Poslednjih godina u Makedoniji,
u području Solunske Glave, otkrivene su pojave novog, metamorfogenog, tipa baritske
mineralizacije - baritski i baritonosni škriljci prekambrijske starosti. Domaća baritska
ležišta su u periodu 50-70-ih godina ov.v. intenzivno eksploatisana (često raubovana)
i tada smo na rang listi njegove svetske proizvodnje zauzimali vidno mesto. Danas je,
međutim, najveći broj baritskih ležišta iscrpljen i napušten i poslednjih godina on se

-201-
.lugoslovensfca ležišta NMS ________________________________ B. Vakanjnc.

dobijao samo iz nekoliko ležišta u Bosni (V. Kladuša, Kreševo, Bos. Novi) i Hrva tske
(Ričice, Lokve). U nas su ekonomski najznačajnija hidrotermalna ležišta barita
gornjopaleozojske i trijaske starosti i rezidualna (eluvijalno-deluvijalna) ležišta ter-
cijarno-kvartarne starosti. Hidrotermalna ležišta su žičnog i metasomatskog tipa i
sadrže monomineralnu baritsku ili i kompleksnu rudu (barit-polimetaličnu, barit-
fluoritsku, siderit-baritsku i pirit-baritsku). Najbogatije područje sa hidrotermalnim
baritskim ležištima je severozapadna (brojna ležišta oko Kladuše, Bos.Novog,
Prijedora i Ljubije), centralna (oko Kreševa) i jugoistočna Bosna. U Bosni je poznato
preko 400 nalazišta na kojima je vršeno istraživanje i više ili manje intenzivna
eksploatacija barita. Rezidualna ležišta su uglavnom neposredno povezana sa
sedimentnim naslagama barita. Najznačajnija sedimentna ležišta barita nalaze se u
Hrvatskoj u Gorskom Kotaru i Lici i u Crnoj Gori. U Gorskom Kotaru sočiva barita
interstratifikovana su u dolomitima iz prelazne zone perm-donji trijas (ležište Homer,
Mrzle Vodice i dr.), a u Lici sočivasta i sočivasto-slojevita rudna tela barita konkor-
dantno zaležu u seriji karbonskih dolomita i krečnjaka (Ležište Pilar i dr.). U površin
-skom delu ovih ležišta formirane su značajne mase komadnog barita u vidu ostataka
raspadanja (jer je karbonatna komponenta izlužena) i one su praktično i bile predmet
eksploatacije. U Crnoj Gori, u danas napuštenim ležištima Guta i Podguta, slojevito-
sočivasta i nepravilna baritonosna rudna tela zaležu u donjotrijaskim peščarima, koji
su navučeni na ladinske krečnjake i najverovatnije, takođe, pripadaju sedimentnom
(vulkanogeno-sedimentnom) genetskom tipu. Najznačajnija vulkanogeno-sedi-
mentna, najčešće baritsko-polimetalična, ležišta formirana su u srednjem trijasu i u
genetskoj su vezi sa porfiritskim submarinskim magmatizmom. Ovaj tip ležišta barita
poznat je u severozapadnoj i centralnoj Bosni (posebno u zoni Borovica-Vareš-
Veovača) i severozapadnoj Srbiji (Bobija kod Ljubovije). U vulkanogeno-
sedimentnim ležištima barit je u paragenezi sa sideritom ili sulfidima olova, cinka,
bakra i gvozda; složeni mineralni sastav ovih ruda otežava njihovu preradu i zato se
one samo povremeno eksploatišu. U zemlji postoji povoljna perspektiva za dalje
povećanje sirovinske baze barita, ali je, nažalost, stepen istraženosti naših baritonos-
nih područja veoma nizak.

2. Ležišta belih boksita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna (hemogena).
Najznačajnija ležišta belih boksita mezozojske starosti nalaze se u Crnoj Gori
u području Bijelih Poljana kod Nikšića. Boksiti su ovde formirani u intervalu donja-
gornja kreda. U ležištima podinu i povlatu izgrađuju krečnjaci i dolomiti. Crnogorski
beli boksiti odlikuju se povišenim sadržajem AI2O3 (50-70 %), niskim sadržajem
Fe2O3 (do 3 %), dok sadržaj SiO2 varira do 25 %. Pojave belih boksita poznate su,
zatim, u Bosni (Bos. Krupa, Bihać) i u Hrvatskoj (u Lici). Perspektiva Jugoslavije 11
pogledu daljeg povećanja sirovinske baze belih boksita je ograničena.

- 2 02 -
ff. Vakanjac________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

3. Ležišta bentonita
Ekonomski tipovi ležišta: 1. vulkanogena: a) subjezerska i b) submarinska.
Na teritoriji Jugoslavije poznata su brojna ležišta bentonitske gline, koja su
formirana u tercijarnim jezerskim basenima u vezi sa sinhronom vulkanskom aktiv-
nošću. U nizu poznatih slučajeva bentonitska glina paragenetski je povezana za
tufovima, vulkanogeno-sedimentnim stenama i ugljevima pretežno miocenske i
pliocenske starosti. U ovim jezersko-močvarnim sredinama bili su ostvareni povoljni
uslovi za devitrifikaciju vulkanskog stakla i stvaranje kvalitetnih bentonita. Sa
mezozojskim submarinskim vulkanizmom povezana su danas napuštena ležišta ben-
tonitske gline u crnogorskom primorju (Petrovac na moru). Najveći broj poznatih
domaćih ležišta bentonita je danas van proizvodnje - jedan znatan broj ležišta je već
iscrpljen, a druga zahtevaju podzemnu eksploataciju i složeniju tehnologiju pripreme
sirovine. Najznačajniji domaći proizvođači bentonita su Bentomak - Kriva Palanka
(Makedonija) i ležište Donje Karačevo (Kosovo). U Jugoslaviji postoje izvanredno
povoljne perspektive za povećanje sirovinske baze bentonitske gline.

4. Ležišta cementnih laporaca

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna: a) morska i b) jezerska.
Jugoslovenska ležišta cementnih laporaca obrazovana su putem sedimentacije
u marinskim i jezerskim basenima. Prostorno ona su povezana sa flišnim formacijama
unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone kredne starosti, flišnom formacijom spol-
jašnjih Dinarida eocenske starosti, kao i sa jezerskim i marinsko-brakičnim
laporovitim sedimentima neogene starosti - koji su zastupljeni na mnogim mestima.
Ležišta cementnih laporaca koja se eksploatišu najčešće se nalaze uz fabrike cementa
- Beočin, Novi Popovac, Šar, Usje, Solin, Kaštel Sućurac, Koromačino, Anhovo i
druga. Jugoslovenska, praktično neiscrpna, sirovinska baza cementnih laporaca još
nije iskorišćena u dovoljnoj meri i pored činjenice da je cement na domaćem tržištu
već godinama deficitaran i da se redovno uvozi.

5. Ležišta dijatomita
Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna (organogena): a) morska i b) jezerska.
Ležišta dijatomita obrazovana su tokom neogene marinsko-brakične sedimen-
tacije u zapadnoj Srbiji (ležište Baroševac) i u okviru neogenih jezerskih naslaga u
Makedoniji (ležišta: Manastir, Pulići, Zovići u reonu Moriova, Disan i Berovo kod
Kavadarca, Gradac kod Krive Palanke i dr.). Domaća ležišta dijatomita su malih do
srednjih razmera i sa sirovinom slabijeg kvaliteta zbog povišenih sadržaja glinovite i
prašinaste komponente, zbog čega je njihova eksploatacija napuštena, ili se vrši samo
povremeno. Sirovinska baza dijatomita se nedovoljno koristi i nedovoljno je istražena
i pored veoma povoljnih potencijalnih mogućnosti.

- 203-
jugosiovens/ca ležišta NMS__________ B. Vakonjac

6. Ležišta dolomita
Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna: a) morska (hemogena i
dijagenetska) i b) jezerska, 2. metamorfna (dolomitski mermeri).
U Jugoslaviji postoji veoma veliki broj nalazišta dolomita, od kojih su samo
neka detaljnije istražena, ili se i eksploatišu. Naslage dolomita imaju regionalno
rasprostranjenje u okviru mezozojskih geosinklinalnih karbonatnih formacija
Dinarida, Vardarske zone i Istočne Srbije, kao i među sedimentima brojnih tercijarnih
jezerskih basena. Dolomitski mermeri (i mermerisani dolomiti) prostorno su
povezani sa prekambrijskim metamorfnim kompleksima Srpsko-makedonske mase i
Pelagonida, paleozojskim metamorfnim kompleksima Dinarida, Vardarske zone i
Zapadne Makedonije i sa mezozojskim karbonatnim formacijama unutrašnjih
Dinarida i Vardarske zone. Jugoslavija raspolaže praktično neiscrpnom sirOvinskom
bazom visokokvalitetnih dolomita za različite namene industrijskog korišćenja.

7. Ležišta ekspandirajućih glina

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna : a) morska i b) jezerska.
Ekspandirajući gline i osnovni proizvodi dobijeni od njih - keramzit i agloporit,
za jugoslovensko građevinarstvo predstavljaju još uvek novu i nedovoljno korišćenu
sirovinu, odnosno materijale. Na teritoriji zemlje poznata su, međutim, brojna
nalazišta glina koje pri termičkoj obradi ekspandiraju. U mnogim slučajevima to su
upravo gline koje se zbog povišenih sadržaja gvožđa, kalcije, alkalija i organske
materije ne mogu koristiti za druge namene. Ekspandirajuće gline su prisutne u nas
u mnogim tercijarnim sedimentnim kompleksima morskih i jezerskih basena, a takođe
i među široko rasprostranjenim najmlađim diluvijalnim i aluvijalnim sedimentima.
Poseban ekonomski značaj za keramzitsku sirovinsku bazu imaju naši aktivni rudnici
lignita i mrkog uglja - Kosovo, Kolubara, Banovići i drugi, jer se u povlati i među
slojevima uglja često nalaze i ekspandirajuće gline. Ogromne mase ovih glinovitih
sedimenata deponuju se kao jalovina pri otkopavanju i separišanju uglja.
8. Ležištafeldspata Ekonomski tipovi ležišta: 1. albititska, 2. pegmatitska, 3. alkalni
kaolini1! 4. beli
graniti

Magidovič, V.I., 1970: "alkalni kaolini"- kompleksna sirovina egzogenog, hidrotermalnog ili
sedimentnog porekla, obrazovana na račun kiselih magmatskin stena, čiji je bitni sastojak,
pored kvarca i kaolina, mikroklin. Iz alkalnih kaolina dobijaju se preradom tri osnovna
proizvoda: koncentrat kvarca, mikroklinai kaolina; pri povoljnim procentualnim odnosima
pojedinih bitnih sastojaka, alkalni kaolini predstavljaju u celini kvalitetnu sirovinu za
proizvodnju porcelanske keramike.

-204-
B. Vakaniac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS_

Natrijski feidspat eksploatiše se već niz godina u Makedoniji iz ležišta Hamzali

kod Strumice, gde su albitizirane prostrane mase ograždenskog granitskog masiva.
Kalijski i kalijsko-natrijski feldspati dobijaju se neredovno i uglavnom samo iz peg-
matitskih ležišta. Pegmatiti su u nas široko rasprostranjeni u Srbiji i Makedoniji u
okviru kristalina Srpsko-makedonske mase i Pelagonida. Najznačajnija pegmatitska
ležišta feldspata nalaze se kod Prokuplja (Vidovački Krš i dr.) i Prilepa (Ravna Niva,
Beluče i dr. pegmatiti sa kalijskim feldspatom). Poslednjih godina uvode se u
eksploataciju ležišta sa. kompleksnom sirovinom tipa alkalnih kaolina (ležište
kaolinske kore raspadanja granita Bukulje Garaši) i belih granita (ležište leukokrat-
nog aplitoidnog diferencijata bujanovačkog granita Samoljica) čijom preradom se
dobijaju i koncentrati kalijsko-natrijskih feldspata. Jugoslavija raspolaže veoma
značajnom i kvalitetnom sirovinskom bazom feldspata koja, podmiruje sve domaće
potrebe, a znatan deo proizvodnje se i izvozi. Takođe, u zemlji postoje veoma povoljne
perspektive za znatno šire i intenzivnije osvajanje pojedinih tipova ležišta stena za
keramiku i staklo sa kompleksnom sirovinom čijom se preradom dobijaju i feldspaiski
koncentrati.

9. Ležišta fluorita
Ekonomski tipovi ležišta: 1. hidro termalna: a) žična i b) metasomatska.
U mineralnoj ekonomiji Jugoslavije fluorit je deficitarna sirovina i sve njegove
potrebne količine se uvoze. Međutim, fluoritska mineralizacija poznata je u nas na
mnogo mesta u okviru pegmatitskih (Motajica, Cer, Željin) i različitih hidrotermalnih
parageneza. Među hidrotermalnim paragenezama izdvajaju se sledeći tipovi: (1)
barit-(i-)kvarc-fluoritska (Kreševo, Žune i dr. lokalnosti u Bosni), (2) realgar-auripig-
ment-fluoritska (Hrmza i dr. lokalnosti u Bosni), (3) barit-sulfidi (Pb, Zn)-fluoritska
(Luke i dr. lokalnosti u istočnoj Srbiji, zatim Zavlaka i dr. pojave u severozapadnoj
Srbiji), (4) fluorit-sulfidi (Pb, Zn)-kvarc-kalcitska (ležište Ravnaj a i dr. brojne pojave
u severozapadnoj Srbiji), (5) kvarc-fluoritska (ležište Koprivnica u centralnoj Srbiji),
(6) antimonit-realgar-auripigment-fluoritska (Konjsko i dr. pojave u jugoistočnoj
Makedoniji) i (7) sulfidi (Fe, Cu, Zn, Pb)-uran (pehblenda, autunit, torbernit i dr.)-
fluoritska (Nikolićidr. pojave u jugoistočnoj Makedoniji). Koncentracije fluorita u
pegmatititma nemaju ekonomski značaj, a većina poznatih hidrotermalnih
orudnjenja sa fluoritom imaju kompleksan mineralni sastav. U tim hidrotermalnim
orudnjenjima fluorit najčešće ima ulogu podređenog pratioca minerala pojedinih
obojenih metala ili barita. Usled redovno niskih sadržaja i malih rezervi metala,
odnosno barita, kao i zbog otežanih uslova eksploatacije (rudne žice), sva ta hidroter-
malna orudnjenja danas nisu od ekonomskog značaja. Međutim, poslednjih godina u
zoni kenozojske tektono-magmatske aktivizacije pronađena su dva hidrotermalna
ležišta fluorita od ekonomskog značaja: Ravnaja kod Krupnja u severozapadnoj i
Koprivnica kod JoŠaničke Banje u centralnoj Srbiji.
Ležište Ravnaja je detaljno istraženo, danas se priprema za eksploataciju i
prema svetskim standardima je srednje veličine, a ležište Koprivnica je još u fazi
iztraživanja. Obrazovanje oba ležišta je u genetskoj vezi sa hidrotermalnom aktiv-

- 20 5-
Jugoslavenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakanjac

nošću tercijarnog srednjokiselog do kiselog intruzivno-vulkanskog magmatizma. U

ležištu Ravnaja javlja se glavna rudna žica (debljine do 10 m, sa pružanjem na dužini
od preko 1.500 m, a po padu do 280 m) i nekoliko subparalelnih tanjih i kraćih žica.
Fluoritsko orudnjenje u Ravnaji deponovano je u rasednoj zoni koja prati kontakt
srednjokarbonskih krečnjaka (podina) i povlatnih, diskordantnih, srednjopermskih i
srednjokarbonskih škriljaca i peščara; sadržaj fluorita u ravnajskoj rudi iznosi do 70
%, galenita do 50 % i sfalerita do 30 %, a rovna ruda sadrži oko 30 % CaF2,3,30 %
Pb, 1,5 % Zn, kao i oko 35 % karbonatne i 25 % silikatne jalovine; metodom flotiranja
dobijen je koncentat sa 98,85 % fluorita. U ležištu Koprivnica utvrđene su za sada dve
subparalelne metasomatski orudnjene zone (debljine 20-30 m i na međusobnom
rastojanju 20-50 m) u tektonski deformisanim i intenzivno silifikovanim paleozojskim
škriljcima i metapeščarima; sadržaj fluorita u okviru orudnjenih zona varira od
nekoliko do 55 %, a pored fluorita osnovni mineral u rudi je kvare.

10. Ležišta fosfata

Ekonomski tipovi ležišta: 1. metamorfisana (primarno fosforitska ležišta) i 2.
sedimentna morska (potencijalna).
U jugoistočnoj Srbiji kod Bosilegrada, detaljno je istraženo ležište apatitonos-
nog peščara Lisina. U ovom području Srpsko-makedonske mase metamorfisani fos-
foriti orodvicijumske strarosti imaju regionalno rasprostranjenje. Fosfati se javljaju
uvidu konkordnatnog i kontinuiranog horizonta između serije metapeščara (podina)
i metapelita (povlata) na dužini od više desetina kilometara. U ležištu Lisina apatitsko
orudnjenje je nastalo prekristalizacijom cementne fosfatne materije primarnih
peščara. U podini apatitskog peščara nalaze se plagiograniti, a u povlati sericitsko-
hloritski i grafitičniskriljci. Istražnim radovima, u okviru horizonta apatitskog peščara
debljine 15-30 m, okonturen je produktivni deo sa debljinom od oko 10 m i srednjim
sadržajem od 10 % P2O5. Tehnološkim ispitivanjima utvrđeno je da se iz fosfatne rude
Lisine mogu dobiti komercijalni koncentrati sa 32-33 % P2O5 pri iskorišćenju od 85
%. Prema svojoj geološkoj poziciji i primarnom poreklu ležište Lisina, mada danas
sadrži orudnjenje apatitskog tipa, uslovno pripada i ekonomski veoma značajnim
marinskim sedimentnim fosforitskim ležištima. Neizmenjena fosforitska marinska
sedimentna ležišta na teritoriji Jugoslavije još nisu poznata, međutim, već iscrpljena
mala ležišta fosforita tipa ostataka kore raspadanja u Dalmaciji (Drvenik, Drniš i dr.),
kao i konstatovani povišeni sadržaji P2O5 (do 4 %) u gornjojurskim krečnjacima
spoljašnjih Dinarida (planina Mosor), ukazuju na realnu potencijalnost kako ovih,
tako i drugih, geosinklinalnih sedimenata u nas u pogledu pronalaženja tih ležišta.

11. Ležišta gipsa i anhidrita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna (hemogena): a) epigenetska; b) sin-
genetska i 2. metasomatska (infiltraciona).
Ležišta gipsa i anhidrita su na teritoriji Jugoslavije široko rasprostranjena.
Najveći njihov broj je paragenetski povezan sa gornjopermskom-donjolrijaskom

-206-
B. Vakanjac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

karbonatno-sulfatnom formacijom, koja u spoljašnjim i unutrašnjim Dinaridima ima

regionalno rasprostranjenje. Ležišta gipsa i anhidrita javljaju se na površini terena
samo duž krupnih razlomnih zona, gde su tektonskim pokretima iz dubine dovedeni
permski ili donjotrijaski i mlađi sedimenti, u koje su se sulfatni sedimenti utisnuli
dijapirskim kretanjem. U većini slučajeva gips je obrazovan epigenetski, hidratacijom
anhidrita u površinskim uslovima. Oblast jugozapadne Bosne i Hercegovine i granično
područje sa Hrvatskom je naš najznačajniji gipsonosni rudni rejon. Na teritoriji BiH
danas je poznato preko 50, a u Hrvatskoj preko 20 ležišta gipsa i anhidrita. U Srbiji,
kod Kragujevca, nalazi se gips-anhidritsko ležište Lipnica specifične geneze - ovde se
rudna tela javljaju kao veliki olistolitski blokovi u okviru jurske dijabaz-rožnačke
formacije. U Makedoniji, u dolini reke Radike, kod Debra, nalazi se ekonomski veoma
značajno ležište Kosovrasti, koje, pored dijapirski utisnutog anhidrita u kredne i
eocenske sedimente, sadrži alabaster i kristalni gips. Kristalni gips je ovde obrazovan
naknadno infiltracionom metasomatozom uz sadejstvo sumpornih termalnih voda.
Jugoslavija raspolaže ogromnom sirovinskom bazom gipsa i anhidrita. Od brojnih
poznatih ležišta danas su u eksploataciji, međutim, samo neka: Kosovrasti, Lipnica,
Rudnici sadre Knin i Sinj (Dalmacija), Prozor, Donji Vakufi Bosanski Novi (u Bosni).

12. Ležišta grafita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. metamorma, 2. hidrotermalna (potencijalna) i 3.
pegmatitska (potencijalna).
Nalazišta niskokvalitetnog grafita eksploatišu se u Jugoslaviji povremeno i u
malim količinama, najčešće paralelno sa istražnim radovima. U nas su najznačajnije
metamorfne koncentracije kriptokristalastog ("amorfnog") grafita; to su grafitonosni
škriljci koji su paragenetski povezani sa gornjopaleozojskim metamorfnim komplek-
sima u okviru unutrašnjih Dinarida (ležišta Kaptol, Brusnik i Sivornica u Slavoniji,
zatim brojne pojave u centralnoj i jugoistočnoj Bosni) i jugoistočne Srbije (Ražanj,
Veta). Svojevremeno su, takođe, istraživane hidrotermalne pojave grafita u jugois-
točnoj Srbiji kod Bosilegrada (Donja Ljubata) i pegmatitske pojave na planini Pasjaci
kod Prokuplja, ali rezultati nisu bili zadovoljavajući. Perspektiva u pogledu
pronalaženja ležišta grafita sa sirovinom boljeg kvaliteta (ljuspasti kristalni grafit) u
nas je ograničena.

13. Ležišta hrizotil-azbesta

Ekonomski tipovi ležišta: 1. hidrotermalna (apoperidotitska): a) baženovski
podtip, b) brjedinski podtip, c) karačajevski podtip i d) labinski podtip (potencijalna).
U Jugoslaviji ekonomski značaj imaju samo ležišta hrizotil-azbesta; poznate
pojave amfibol-azbesta (rodusita, tremolita i dr.) u Bosni, Makedoniji i Srbiji prema
dosadašnjim saznanjima predstavljaju samo mineraloški interes. Ležišta hrizotil-az-
besta paragenetski su povezana sa alpinotipnim ultramafitima, koji se javljaju u
jurskom ofiolitskom pojasu unutrašnjih Dinarida. Azbestonosni ultramafiti, sa svoje
strane, grupisani su u okviru dve strukturno-mineragenetske zone - bosanskoj i

-207-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakanjnr.

vardarskoj, a obrazovanje hrizotil-azbestnih ležišta u genetskoj je vezi sa hidro termal-

nim dejstvom mladih kiselih magmi na peridotitske stene ultramafitskog kompleksa.
Baženovskom podtipu pripada naše najveće ležište Bosansko Petrovo Selo, sa
srednjim sadržajem azbestnog vlakna od 2,5 %. Ležište Korlaće u Srbiji i napušteno
ležište Bogoslovec u Makedoniji pripadaju brjedinskom podtipu. Poseban raritet u
svetskim razmerama predstavlja ležište "kožastog" hrizotil-azbesta - tzv. karačajevski
podtip, Stragari u Šumadiji, u kome je utvrđen srednji sadržaj azbesta od 10 %. Danas
napuštena ležišta hrizotil-azbesta na Kosovu (Rujište i dr.) sadrže tekstilno azbestno
vlakno (ali sa nerentabilnim srednjim sadržajem) i pripadaju labinskom podtipu.
Poslednjih godina otkriveno je više ležišta i pojava hrizotil-azbesta u ultrabazitima
Kopaonika (Štave, Borance, Belci, Kremići i dr.) i na Kosovu (Picelj, Pustenik i dr.).
Danas se u eksploataciji nalaze Sjamo ležišta Bosansko Petrovo Selo i Korlaće, dok je
dobijanje kožastog azbesta iz ležišta Stragari nedavno obustavljeno. Neusklađenost
između postojeće značajne sirovinske baze, niske domaće proizvodnje i sve većih
potreba zemlje ogleda se u konstantnom uvozu relativno velikih količina hrizotil-az-
besta. Treba istaći da u nas ne postoji problem sirovinske baze hrizotil-azbesta,
nasuprot, mi imamo velike potencijalne mogućnosti da se ona znatno poveća, a veliki
uvoz ove sirovine samo je posledica malih kapaciteta i nepovoljnih tehnoloških šema
u domaćim separacijama hrizotil-azbesta.

14. Ležišta kamene soli

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna (hemogena): a) fosilna (kamena so) i
b) savremena (morske solane).
Na teritoriji severoistočne Bosne, kod Tuzle, nalazi se jedino poznato ležište
kamene soli halitskog tipa - Tušanj. Ležište Tušanj aktivno se eksploatiše već preko
100 godina. So halitskog tipa dobija se, zatim, i iz vode Jadranskog mora u solanama
kod Pirana, na ostrvu Pagu, kod Nina, Stona i Ulcinja. Ležište Tušanj obrazovano je
hemijskom sedimentacijom tokom miocena (burdigal-helvet) u lagunskim uslovima
na južnoj periferiji tadašnjeg panonskog mora. Cikličnom sedimentacijom formirana
je produktivna, tzv. "trakasta", serija debljine više stotina metara, koja sadrži pet
sočivasto-slojevitih naslaga kamene soli. Naslage soli debele su od 15-90 m, a
međusobno su razdvojene jalovim glinovito-laporovitim sedimentima. U paragenezi
sononosnih sedimenata, pored halita, prisutne su manje količine glauberove soli i
anhidrita, dok kalijske i magnezijske soli potpuno odsustvuju. Istraživanjima koja su
u toku, nedaleko od ležišta Tušanj, u lokalnosti Gornja Tuzla - Tetima, nabušena je
na dubini od 700 m kontinualna naslaga kamene soli debljine oko 150 m; ovim je
višestruko povećana perspektiva tuzlanskog sononosnog reona u pogledu daljeg
povećanja sirovinske baze kamene soli.

15. Ležišta kaolina

Ekonomski tipovi ležišta: 1. autohtona: a) hidrotermalna alteracija; b) subak-
valna alteracija i 2. alohtona (sedimentna).

-208-
B. Vakanjac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

U Jugoslaviji je poznato više ležišta i pojava kaolina i kaolinske gline, međutim,

oni, u većini slučajeva, sadrže kompleksnu sirovinu tipa "alkalnih kaolina", koja
zahteva složene metode obogaćivanja. Iz tog razloga značajan deo potreba u kvalitet-
nom kaolinu podmiruje se uvozom, a tek poslednjih godina otpočet je proces
ekonomske valorizacije domaćih ležišta. Ležišta kaolina obrazovana su putem
hidrotermalne alteracije, ili i subakvalnim raspadanjem, kiselih magmatskih stena, a
kaolinske gline sedimentacijom u tercijarnim jezerskim basenima. Najznačajnija
hidrotermalna ležišta kaolina su: Bratunac u severoistočnoj Bosni i Kameniti Oglavak
u Šumadiji (na račun dacita), Novo Brdo na Kopaoniku sa halojzitom (na račun
andezita), Muslina Kruška kod Bujanovca (na račun granita) itd. Subakvalnim
raspadanjem granita obrazovana su ležišta: Karačevo na Kosovu, Bosanski Kobaš,
Garaži u Šumadiji, Pehčevo u istočnoj Makedoniji i druga. Najznačajnija sedimentna
ležišta kaolinske gline nalaze se u okviru sedimenata tercijarnih jezerskih basena
Aranđelovca (Vrbica i dr.), Kolubare (Rudovci-Prkosava) itd. Najveći proizvođači
kaolina su ležišta Bratunac, Karačevo, Vrbica i Crna. Ležišta "kaolina" Crna u
Sloveniji genetski pripada tipu hidrotermalnih ležišta i, u stvari, sadrži ilitsku glinu sa
primesama kaolinita. U Jugoslaviji postoji povoljna perspektiva za dalje povećanje
sirovinske baze kaolinske gline i kaolina.

16. Ležišta keramičkih i vatrostalnih glina

Ekonomski tipovi ležišta: 1. alohtona (sedimentna), 2. autohtona (hidrotermal-
na alteracija) i 3. metamorfisana (flint-gline) potencijalna.
Jugoslovenske keramičko-vatrostalne gline predstavljaju najčešće smešu
minerala ilitske i kaolinitske grupe, sa manjom ili većom primesom montmorilonita
(ponekad vermikulita i hlorita). Ukoliko u sastavu gline preovlađuje kaolinit ona se,
uz druge povoljne uslove, smatra vatrostalnom, a pri preovlađivanju ilita
-keramičkom. Naše gline, u većini slučajeva, pripadaju nisko i srednjovatrostalnim
vrstama, te se visokovatrostalne gline, sa preko 40 % AI2O3, i paljene gline, sa preko
34 SK, uvoze. Najveći broj ležišta keramičko-vatrostalnih glina pripada alohtonom
sedimentnom tipu, koji je paragenetski povezan sa marinsko-brakičnim i jezerskim
naslagama brojnih tercijarnih basena. Ekonomski najznačajnija ležišta, pri tome, se
nalaze u neogenim basenimna Šumadije (ležišta Krušik, Vrbica, Rudovci i dr.), a zatim
i u kordunsko-banijskom, prijedorskom, sarajevsko-zeničkom i drugim basenima. U
Sloveniji, u okviru ladinskih kvarckeratofira, njihovih piroklastita i "pseudoziljskih"
škriljaca, lokalizovana su autohtona ležišta Crna, Govce i druga, obrazovana verovat-
no putem hidrotermalne alteracije. Poslednjih godina intenzivno se istražuju lijaske
okamenjene (metamorfisane) flint-gline u jugoistočnoj Srbiji kod Dimitrovgrada,
koje tu imaju regionalno rasprostranjenje. U Jugoslaviji postoji povoljna perspektiva
za dalje povećanje sirovinske baze keramičko-vatrostalnih glina, kao i za uvođenje u
eksploataciju potencijalnih i ekonomski veoma značajnih ležišta flint-glina.

-209-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakanjcic_

17. Ležišta krečnjaka

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna (hemogena i biogena): a) morska; b)
jezerska i 2. metamorfna (mermeri).
Na teritoriji Jugoslavije, u svim geotektonskim jedinicama, poznata su
mnogobrojna ležišta kalcijumkarbonatnih stenskih masa - krečnjaka, mermerisanih
krečnjaka i mermera, koji predstavljaju važnu sirovinu za različite industrijske grane.
Kalcijumkarbonatne stenske mase široko su rasprostranjene u okviru bajkalskih,
kaledono-hercinskih i kimrijskih geosinklinalnih formacija i alpijskih orogenih for-
macija. Pri tome su najznačajnija ležišta krečnjaka povezana sa terigeno-karbonatnim
i karbonatnim sedimentima Dinarida srednjokarbonske, gornjopermske, mezozojske
i eocenske starosti, kao i sa karbonatnim sedimentima istočne Srbije jurske i donjo-
kredne starosti. Jugoslavija raspolaže ogromnom sirovinskom bazom krečnjaka za sve
pravce industrijskog korišćenja.

18. Ležišta krede

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna jezerska.
Jugoslovenska ležišta krede znatno se razlikuju od tipičnih svetskih ležišta
pisaće krede. Svetska ležišta su velikih razmera, pripadaju morskom tipu se'dimen-
tacije i sadrže sirovinu visokog kvaliteta, koja je nataložena samo u periodu gornje
krede. Domaća ležišta su, međutim, obrazovana u neogenim jezerskim basenima,
malih su razmera, a sirovina u njima nije prava pisaća kreda, nego kredi sličan
slabovezan do rastresit pelitomorfni krečnjaL Najznačajnija naša ležišta krede nalaze
se u Sloveniji (Srpenica kod Bohinja i Radovna kod Bleda) i u Srbiji (Niska kamenica
kod Tutina, Lunetovo selo kod Užičke Požege). Manja nalazišta krede poznata su,
zatim, u Bosni (Bugojno, Donji Vakuf, Zvornik) i Hrvatskoj (Novi Marof). Perspek-
tive za pronalaženje ležišta visokokvalitetne pisaće krede u nas su veoma ograničene.

19. Ležišta krovnih škriljaca

Ekonomski tipovi ležišta: 1. metamorfna.
Krovni škriljci se u Jugoslaviji eksploatišu povremeno i u malim količinama; u
nas su oni praktično napuštena nemetalična sirovina. Svojevremeno krovni škriljci su
eksploatisani u brojnim nalazištima u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji, pa su
bili čak i predmetom izvoza. Ležišta kvalitetnih krovnih škriljaca poznata su na mnogo
mesta u prostranom području unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone, u okviru
ubranih kompleksa gornjopaleozojskih škriljaca. Svojim odličnim kvalitetom ističu se
krovni škriljci Srbije (Podrinje, okolina Ivanjice, planine Javor i Golija) i Makedonije
(kod Ohrida i u zoni Titov Veles - Kavadarci). Jugoslavija raspolaže velikom
sirovinskom bazom krovnih škriljaca.

-210-
B. Vnkaniac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

20. Ležišta kvarcnogpeska

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna (mehanička): a) morska i b) jezcrsko-
aluvijalna.
Proizvodnja kvarcnog peska za staklarstvo, livarstvo i druge potrošače u Jugo-
slaviji ima dugu tradiciju, a njegova ležišta poznata su na mnogim mestima.
Ekonomski najznačajnija ležišta kvarcnog peska nalaze se u Sloveniji, Hrvatskoj,
Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Naslage kvarcnog peska paragenetski su
povezane sa krednim i neogenim morskim i jezersko-aluvijalnim sedimentima i sa
kvartarnim jezersko-aluvijalnim sedimentima. Ležišta kvarcnog peska kredne starosti
javljaju se samo u Istri ("saldame") i Dalmaciji. U drugim delovima zemlje veliko
rasprostranjenje imaju naslage kvalitetnog kvarcnog peska neogene (najčešće
pliocenske) starosti, kao i peskova slabijeg kvaliteta (zaglinjenih) kvartarne starosti.
Poslednjih godina pristupa se ekonomskoj valorizaciji ogromnih naslaga kvarcnog
peska koje se nalaze u povlati i podini pojedinih pliocenskih ležišta uglja (Kolubara,
Tamnava i dr.). A, takođe, i ležišta sa kompleksnom sirovinom, čijom bi se preradom
dobijali i koncentrati kvarcnog peska (kvarcno-feldspatski peskovi sa kaolinitom kod
Vršca, lijaski peščari sa kaolinitom kod Bora, metapeščari Pržino u Makedoniji itd.).
Jugoslavija raspolaže praktično neiscrpnom sirovinskom bazom kvarcnog peska.

21. Ležišta kvarcnih sirovina

Ekonomski tipovi ležišta: l.metamorfna, 2. hidrotermalna: a) žična; b)
metasomatska, 3. pegmatitska i 4. sedimentna.
Jugoslavija je veoma bogata sa različitim vrstama sirovina u kojima je mineral
kvare, koji je ponekad praćen i kalcedonom, jedini bitni sastojak. Ležišta kvarcnih
sirovina su naročito široko rasprostranjena u Makedoniji i Srbiji, ali su poznata i u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i u Sloveniji. Prema uslovima obrazovanja izdvajaju
se sledeći genetski tipovi ležišta kvarcnih sirovina: (1) Ležišta metamorfnih kvarcita
u starim kristalastim kompleksima unutrašnjih Dinarida, Srpsko-makedonske mase,
Vardarske zone ("veleška serija"), Istočne Srbije i panonskih horstova. (2) Hidroter-
malna ležišta, koja obuhvataju: a) kvarcne žice koje su široko rasprostranjene u
paleozojskim metamorfitima unutrašnjih Dinarida, Srpsko-makedonske mase i
Istočne Srbije, a zatim žice kvarca u granitskim masivima (Bukulja, Bujanovac,
Motajica i dr.) i među mezozojskim karbonatnim formacijama Srbije (u Šumadiji); b)
sekundarne kvarcite - ležište sileksa u kartovsko-zletovskoj vulkanskoj oblasti; c)
metasomatske kvarcite stvorene zamenjivanjem terigeno-karbonatnih sedimenata
paleozojske i mezozojske starosti (Šumadija, Dalmacija) i d) hidrokvarcite hidroter-
malno-sedimentne geneze u sedimentima tercijarnih jazerskih basena (ležište Popina
kod Trstenika i Beli Kamen kod Kosovske Kamenice). (3) Pegmatitska ležišta
-pegmatitsko-kvarcne žice i sočiva, koja su široko rasprostranjena u kristalinu Srpsko-
makedonske mase, Pelagonida i panonskih horstova, kao i granitskim masivima
(Bujanovac). (4) Sedimentna ležišta obuhvataju: a) cementne kvarcite u okviru don-
jotrijaskih i lijaskih kvarcnih peščara istočne Srbije i donjotrijaskih kvarcnih peščara

-211-
Jugoslavenska ležišta NMS___________________________________ B. Vakanjnr

Bosne (ležište Podrašnica kod Jajca); b) rožnace (kvarcno-kalcedonskog sastava) koji

su paragenetski povezani sa trijaskom i jurskom vulkanogeno-sedimentnom for-
macijom spoljašnjih i unutrašnjih Dinarida (ležište Jersovec na Dolenjskom); c)
jezersko-aluvijalne neogeno-kvartarne nanose kvarcnog šljunka, valutaka, oblutaka i
blokova, koji su poznati u Makedoniji (ležište Ovce polje, Kriva lakavica kod Kočana
idr.), Sloveniji (ležište Puconci), Srbiji i Kosovu. U Jugoslaviji postoji veoma povoljna
perspektiva za dalje povećanje sirovinske baze svih varijeteta kvarcnih sirovina.

22. Ležišta liskuna (muskovita)

Ekonomski tipovi ležišta: 1. pegmatitska, 2. beli graniti i 3. kaolinska kora
raspadanja granitoida.
Od korisnih krupno-listastih liskuna u Jugoslaviji su do danas poznata samo
ležišta muskovita, koja su paragenetski povezana sa pegmatitima. Liskunonosni peg-
matiti široko su rasprostranjeni u okviru metamorfita Srpsko-makedonske mase
(posebno u centralnoj, južnoj i jugoistočnoj Srbiji), Pelagonida i panonskih horstova.
Liskunonosnim pegmatitima nije poklonjena dužna pažnja - muskovit se dobija
povremeno i u malim količinama i to kao nusprodukt pri eksploataciji feldspata. Do
nedavno koncentrat sitnoljuspastog muskovita se dobijao iz pegmatitskog ležišta
Vidovački Krš kod Prokuplja, a danas se on dobija iz ležišta belih granita Samoljica
(južna Srbija) i ležišta kaolinske kore raspadanja granita Bukulje (Garaši). Jugoslavija
raspolaže veoma značajnom sirovinskom bazom muskovita. Ta baza je, međutim,
nedovoljno istražena i nedovoljno se koristi.

23. Ležišta magnezita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. hidrotermalna (žična), 2. sedimentna (sočivasta i
slojevita) i 3. kore raspadanja (mrežasta).
Magneziti predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih sirovina Jugos-
lavije. Njihova eksploatacija otpočeta je između dva svetska rata, a naročito je inten-
zivirana podesetih godina kada je izgrađena industrija visokovatrostalnog materijala
"Magnohrom" u Kraljevu. Poznata su tri ekonomski značajna tipa ležišta: (1) žični i
(2) mrežasti magneziti paragenetski povezani sa ultramafitskim kompleksom stena i
(3) sočivasti i slojeviti magneziti u okviru sedimenata neogenih jezerskih basena. Sva
tri tipa ovih ležišta sadrže kriptokristalasti ("amorfni") magnezit. U eksploataciji se
danas nalaze magnezitske žice i sočivasta magnezitska rudna tela, a u povremenoj
eksploataciji su ležišta mrežastih magnezita. Pojave kristalnog ("špatskog") mag
nezita - ekonomski najznačajnijeg tipa ležišta ove sirovine u svetu, na teritoriji naše
zemlje još nisu poznate. Žični magneziti najčešće zapunjavaju subparalelne
pukotinske sisteme u okviru velikih razlomnih zona u ultramafitima. Odlikuju se
visokim kvalitetom sirovine, pružanjem od nekoliko desetina metara do 2-3 km,
dubinskim prostiranjem do 200-300 m i debljinom od delova metra do 10-15 m. Žični
magneziti su veoma brojni i do danas je poznato preko 100 njihovih ležišta. Mrežasti
magneziti predstavljaju relikte stare kredno-paleogene kore raspadanja, koji su od

-212-
g. Vnkanjac______________________________________ Jugoslpvenska ležišta A/MS

erozije sačuvani neogenim jezerskim sedimentima. Javljaju se u površinskim delovima

raspadnutih ultramafitskih stena u vidu spleta kraćih i tanjih žica i žičica, koje
formiraju orudnjene zone na dužini do nekoliko kilometara i sa širinom 50-100 m.
Dubinsko prostiranje im iznosi 40-50 m, a sadržaj magnezita u rudnoj masi varira od
nekoliko do 40 %. Ležišta mrežastih magnezita sadrže značajne količine slabok-
valitetne, u većini slučajeva vanbilansne, sirovine, koja zahteva složeni tretman
pripreme. Ležišta mrežastih magnezita poznata su na mnogo mesta; najznačajnija
ležišta povezana su sa maljensko-suvoborskim ultramafitskim masivom u Šumadiji
(Ražana, Mramor, Beli Kamen, Parlog i dr.). Sočivasti i slojeviti magneziti javljaju se
u okviru molasnih naslaga tercijarnih (miocenskih) jezerskih basena, koji se sa svoje
strane, nalaze neposredno iznad ili po obodu ultramafitskih masiva. Ova ležišta se
odlikuju veoma promeljivim dimenzijama rudnih tela i kvalitetom sirovine; po
pravilu, sočivasti magneziti sadrže kvalitetniju sirovinu. Najznačajnija ležišta mag-
nezita sočivastog oblika su Bela Stena u jarandolskom i Beli Kamen u sterzovačkom
tercijarnom basenu. Ležište Bela Stena je iscrpljeno i do sada je isporučilo industriji
preko četiri miliona tona kvalitetne magnezitske rude. Slojevita magnezitonosna
rudna tela obično zaležu u gornjim delovima molasne formacije i sadrže danas
vanbilansnu sirovinu zbog povišenih sadržaja štetnih komponenti. Ona su poznata na
mnogo mesta, a najveća se nalaze na području Gornjeg Milanovca i Čačka (Šilopaj,
Nevade i dr.) i u tercijarnom basenu Kremne na Tari. U okviru rasprostranjenja
ultramafitskih kompleksa (kao i pratećih sedimenata tercijarnih jezerskih basena)
unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone, magnezitska ležišta se mineragenetski grupišu
u pet oblasti i 12 rudnih rejona: (1) bosanska (sa prijedorskim, centralnobosanskim,
kladanjskim i višegradskim rejonom), (2) sremska (sa fruškogorskim rejonom), (3)
šumadijska (sa maljensko-suvoborskim i čačanskim rejonom), (4) kopaonička (sa
ibarskim i kosovskim rejonom) i (5) zlatiborska (sa rejonom centralnog Zlatibora,
Tare i Ozrena). U Jugoslaviji postoji povoljna perspektiva za dalje povećanje
sirovinske baze magnezita.

24. Ležišta opekarskih glina

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna: a) jezerska, b) eolsko-aluvijalna i c)
aluvijalna.
Na teritoriji Jugoslavije nalaze se mnogobrojna nalazišta opekarskih sirovina
- lakotopljivih glina, ilovače, lesne ilovače, lesai drugih glinovito-peskovito-prašinas-
tih sedimenata. Najveće rasprostranjenje i najveći ekonomski značaj imaju ležišta
opekarskih sirovina koja su paragenetski povezana sa jezerskim glinovito-peskovitim
sedimentima neogene starosti - praktično u svim republikama, zatim sa eolskim i
aluvijalnim naslagama panonskog basena, njegovog južnog oboda i Pomoravlja kvar-
tarne starosti, kao i sa aluvijalnim peskovito-glinovitim sedimentima panonskog
basena holocenske starosti. Jugoslavija raspolaže ogromnom sirovinskom bazom za
sve vrste opekarskih proizvoda.

-213-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakanjnr

25. Ležišta perlita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. magmatska: a) efuzivna i b) eksplozivna (ig-
nimbriti) potencijalna.
Hidratisanom kiselom vulkanskom staklu, koje pri zagrevanju ekspandira, u
Jugoslaviji nije poklonjena dužna pažnja i pored činjenice da je ova sirovina u toku
poslednjih nekoliko decenija u svetu doživela "bum" identičan uranu. Danas se u našoj
zemlji eksploatiše samo jedno ležište perlita - Gradešnica u južnoj Makedoniji.
Gradešnički perlit paragenetski je povezan sa produktima efuzivnog pliocensko-kvar-
tarnog vulkanizma trahilatitskog sastava. Perspektiva pronalaženja ležišta perlita sa
visokokvalitetnom sirovinom u nas nije velika, s obzirom na opšti petrohemijski
karakter tercijarnog magmatizma, koji je pretežno intermedijarni, a ne kiseli.
Međutim, uz mogućnost korišćenja i staklastih piroklastičnih varijeteta (ignimbriti),
postoji realna perspektiva u pogledu povećanja perlitske sirovinske baze i u drugim
rejonima zemlje sa intenzivno izraženim tercijarnim vulkanizmom (kožufski i kra-
tovsko-zletovski u Makedoniji, lecski, surdulički, vranjski i dr. u Srbiji).

26. Ležišta pirofilita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. metamorfna.
Pirorilit se već niz godina eksploatiše samo iz ležišta Parsovići, koje se nalazi
kod Konjica u Hercegovini. U ležištu Parsovići zastupljeni su kvalitetni pirofilitski
škriljci koji su stvoreni metamorfozom na račun primarnih glinovitih sedimenata
gornjopaleozojske starosti. Pojave pirofilita poznate su, takođe, u okviru kristalastih
škriljaca gornjopaleozojske starosti kod Goražda i Foče u Bosni i Demir Hisara u
južnoj Makedoniji. U zemlji postoji povoljna perspektiva u pogledu pronalaženja
novih ležišta pirofilita, prvenstveno u okviru gornjopaleozojskih anhimetamorfita
Dinarida i Vardarske zone.

27. Ležišta prirodnih mineralnih pigmenata

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna i 2. ostaci kore raspadanja.
Prirodni mineralni pigmenti su u nas još uvek zapostavljena sirovina, mada u
mnogim slučajevima predstavljaju samo specifične (finodisperzne) varijetete
pojedinih ruda koje se već niz godina eksploatišu (Fe-rude, Mn-rude, boksiti itd.).
Najznačajnija ležišta Fe-oksidnih, Fe-Mn-oksidnih i glinovitih pigmenata nalaze se u
severozapadnoj Bosni, dok su nedovoljno istražene pojave pojedinih varijeteta
mineralnih pigmenata poznate u Sloveniji (Fe-šeširi kod Celja i sedimentni glinoviti
pigmenti i Fe-oksidne mumije - tzv. "satinober" kod Jušnika), Makedoniji (Fe-ok-
sidne i glinovite mumije formirane u kori raspadanja šamozit-sideritskih ruda kod
Kruševa, kao i vulkanita kratovsko-zletovske oblasti - Pišica i Nivičani) i Srbiji
(glinoviti okeri kod G. Milanovca i Fe-oksidni pigmenti iz kore raspadanja stragarskih
ultramafita). Iako su sve ove pojave većinom neistražene iz njih se mineralni pigmenti
povremeno eksploatišu u manjim količinama i za lokalne potrebe. U severozapadnoj

-214-
B. Vakaniac_____________________________________Jugoslavenska ležišta NMS

Bosni u području ljubijskih ležišta gvožđa nalaze se ekonomski najznačajnije naše

koncentracije Fe-oksidnih, Fe-Mn-oksidnih, glinovitih i drugih varijeteta pigmenata
(različito tonirani okeri, sijene, umbre i mumije). Sredinom 80-ih godina ov.v. ovde je
otpočeto sa proizvodnjom Fe-oksidnih pigmenata (FERROH - Prijedor). U ljubij-
skom rudonosnom rejonu poznata su dva genetska tipa ležišta prirodnih mineralnih
pigmenata: 1) sekundarne (permo-trijaske ?) autohtone koncentracije prašinastog
limonita, obrazovane na račun površinskog raspadanja karbonskih sedimentnih
siderit-ankeritskih ruda (ležišta Tomašica, Brdo, Jezero i dr.); i 2) pretaložene aloh-
tone koncentracije branda2 (preko 40 % Fe), glinovitog branda (30-40 % Fe) i
brandovite gline (20-30 % Fe), kao i prašinastog limonita u okviru pliocensko-kvar-
tarnih jezerskih sedimenata. Pliocensko-kvartarni gvožđeviti sedimenti u području
Ljubije predstavljaju najperspektivniji mineragenetski rejon, kako u pogledu ruda
gvožđa tako i u pogledu Fe-oksidnih i drugih mineralnih pigmenata. U okviru ovih
sedimenata, u zoni Tomašica - Omarska, na dužini od oko 20 km, nalazi se niz veoma
značajnih ležišta gvožđa i prirodnih mineralnih pigmenata: Tomašica, Blatnjak, Ćuk,
Bojici, Jezero, Buvač i druga. Slojevito-sočivasta rudna tela u ovim ležištima imaju
debljinu 10-30 m, a u pojedinim 50 m, pa i 100 m (Buvač, Bojici, Tomašica). Prema
dosadašnjim saznanjima ističe se potencijalnost naših sledećih rudonosnih kompleksa
u pogledu određenih tipova prirodnih mineralnih pigmenata: ljubijski i zapadno-
makedonski Fe-kompleks (za Fe-oksidne, Fe-Mn-oksidne, glinovite i dr. pigmente);
Mn-kompleks porfirit-rožnačke i dijabaz-rožnačke formacije Dinarida (za manganske
i glinovite pigmente); srednjo-trijaski vulkanogeno-sedimentni kompleks (za
silicijske pigmente - glaukonitski zeleni, Fe-oksidne, Fe-Mn-oksidne i dr. pigmente);
boksitni kompleks Dinarida (za Fe-oksidne i glinovite pigmente i boksitnu mumiju);
kompleks Ni-silkatnih ruda (za silicijske pigmente - garnijeritski zeleni); vulkanogeni
i vulkanogeno-sedimentni kompleksi u zoni kenozojske tektono-magmatske ak-
tivizacije (za glinovite, Fe-oksidne i dr. pigmente); kao i različito tonirani okeri, sijene,
mumije i umbre koje su povezane sa procesima površinskog raspadanja pojedinih
magmatskih (posebno ultramafitskih), metamorfnih i sedimentnih kompleksa.

28. Ležišta pucolanskih dodataka

Ekonomski tipovi ležišta: 1. vulkanogena (tras): a) subjezerska; b) submarinska
i 2. hidrotermalno-metasomatska (opalit i opalitizirani tuf).
Vulkanski tufovi sa pucolanskim svojstvima (tras) u Jugoslaviji su široko
rasprostranjeni među neogenim sedimentima morskih i jezerskih basena. Oni su

Brand - lokalni (ljubijski) termin nasleden iz vremena austrougarske okupacije (nemački

branth), za koncentracije sitnozrnog (prašinastog) limonita u smeši sa alofanoidnom glinom;
brand je sličan praškastom limonitu iz autohtone kore raspadanja siderit-ankeritskih ruda,
ali se od njega razlikuje povišenim sadržajima S1O2 i AI2O3, kao 1 finijim granulometrijskim
sastavom (većina zrna ima veličinu od 1-2 do 20-25 pm) i pizolitskom strukturom; sadržaj
Fe u branau najčešće iznosi 40-45 %, a boja varira od limun žute do tamno mrke.

-215-
Jugaslovenska ležišta NMS____________________________________B. Vakanjnc

obrazovani putem deponovanja piroklastičnog materijala tercijarnih vulkana u sub-

akvalnim sredinama. Eksploatacija trasa vrši se danas u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini i Sloveniji. Najznačajnija ležišta su: Katalenec kod Vranja, Ploča kod
Livna, Pipići kod Bosanskog Prnjavora, Zelevo u Dalmaciji, Podrute u hrvatskom
Zagorju, Slatina kod Šmartna i Zataška gorica kod Žaleca. U Makedoniji, u okviru
produkata tercijarnog vulkanizma Kratovsko-zletovske oblasti, nalaze se velika i
ekonomski značajna ležišta pucolanskih dodataka koja su obrazovana hidrotermal-
nom alteracijom (opalitizacijom) primarnog piroklastičnog materijala. Kod
Probištipa (ležište Strmoš i dr.) javljaju se opalitizirani tufovi, a kod Kočana (ležište
Spančevo i dr.) opalitizirane vulkanske breče (opaliti). U zemlji postoji veoma
povoljna perspekiva za dalje povećanje sirovinske baze pucolanskih dodataka.

29. Ležišta sileksa

Ekonomski tipovi ležišta: 1. hidrotermalno-metasomatska.
Jedino jugoslovensko ležište sileksa u eksploataciji je Crni Vrv kod Kratova u
Makedoniji. Sirovina iz ležišta Crni Vrv, pod komercijalnim nazivom "sileks", zbog
svoje specifične strukture i kvaliteta je traženi artikal na međunarodnom tržištu. Sileks
predstavlja sekundarni kvarcit kvarcno-kalcedonskog sastava, a obrazovan je u toku
hidrotermalno-metasomatskog procesa (silifikacije) na račun tercijarnih efuzivnih
magmatskih stena i njihovih piroklastita. U zemlji, s obzirom da je tercijarni
vulkanizam bio intenzivno izražen, postoji veoma povoljna perspektiva u pogledu
pronalaženja novih ležišta sileksa,

30. Ležišta stena zaforsterit

Ekonomski tipovi ležišta: 1. magmatska (dunit).
Duniti za proizvodnju forsteritskih vatrostalnih materijala eksploatišu se pov-
remeno, i to: iz ležišta Poljane (trnavski ultramaritski masiv kod Raške) i ležišta
Medvedce (goleški ultramafitski masiv na Kosovu). U ultramafitskim kompleksima,
koji su široko rasprostranjeni u okviru unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone,
dunitske stene se javljaju u podređenim količinama, ali su one, sa ekonomskog
aspekta, praktično neiscrpne i mogu se smatrati krupnom sirovinskom bazom za
domaće forsteritske materijale.

31. Ležišta stena za keramiku i staklo

Ekonomski tipovi ležišta: 1. alkalni kaolini (ostaci kaolinske kore raspadanja
kiselih magmata i arkozni peskovi), 2. beli granit, 3. porcelanski kamen (hidrotermal-
no kaolinisani magmati), 4. mikroklinski metasomatiti i 5. kiseli i alkalni magmati
(potencijalni).
Stenske mase u celini, ili samo kao izvori dobijanja pojedinih komponenti za
keramičke i staklarske smeše, u nas se još uvek nedovoljno koriste, mada u zemlji
postoje velike potencijalne mogućnosti, pa čak i detaljno istražena sirovinska baza.

-216-
B. Vakanjac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

(1) Veliki značaj za razmatranu sirovinsku bazu imaju prostrane mase kaolinisanih
granitoida u procesu površinskog raspadanja (Motajica, Cer, Bukulja, Bujanovac,
istočna Makedonija), koje se mogu smatrati ne samo kao potencijalna ležišta primar-
nih kaolina, nego i alkalnih kaolina. U okvira granitskog masiva Bukulje nedavno je
otpočeta eksploatacija ležišta Garaši sa kompleksnom feldspat-kvarc-kaolinit-lis-
kunskom sirovinom tipa alkalnih kaolina; u blizini Garaša detaljno se, zatim, istražuje
slično ležište sa tzv. "autohtonim kaolinom" Živkovci. Veoma potencijalnu
keramičko-staklarsku sirovinu predstavljaju značajne mase arkoznih peskova u
jugoistočnom Banatu, zatim, oni na južnim padinama Cera (sa kasiteritom), u dolini
Markove Reke kod Skopja itd. U Banatu kod Vršca detaljno su istražena dva ležišta
sa feldspatskim peskom - Mesići (pored kvarca, kaolinita i liskuna, zastupljen je K-
feldspat) i Strijari (sa Na-K feldspatom). (2) Beli granit - leukokratni aplitoidni
diferencijat granita, eksploatiše se iz ležišta Samoljica, koje se nalazi u centralnom
delu bujanovačkog granitnog masiva; preradom belog granita dobija se koncentrat
Na-K feldspata, kvarca i sitnoljuspastog muskovita. (3) Intenzivno hidro termalno
alterisanim magmatima tipa porcelanskog kamena pripadaju daciti Aranđelovca
(Kameniti Oglavak) i Srebrenice (ležišta Bratunac, Tegare i dr.), andeziti Novog Brda
na Kopaoniku, aplitoidni trahiti Bajlovca i rioliti Babino u Makedoniji itd. Sve te
navedene stene (ležišta i rudne pojave) se povremeno ili i stalno eksploatišu, ali se
tretiraju samo sa aspekta mogućeg dobijanja kaolina, a ne i kao kompleksna sirovina
analogna porcelanskom kamenu. (4) U južnoj Makedoniji kod Prilepa detaljno je
istraženo ležište mikroklinskog metasomatita Crn Kamen, ali ono, nažalost, još nije
ekonomski valorizovano. Ovde, u okviru kristalina Pelagonida, javljaju se prostrane
mase (oko 25 km2) alkalnih gnajseva ("sijenita") obogaćenih mikroklinom (do 85 %);
dobijeni koncentrati mikroklina sadrže 13 % K2O i 1,0 % Na2O, ali i nešto povišene
sadržaje bojećih oksida koji su za sada i ograničili primenu ovih alkalnih gnajseva. (5)
Magmati alkalnog reda su u nas podređeno zastupljeni (posebno nefelinsijeniti), ali
stene granitoidnog karaktera su veoma česte i javljaju se u velikim masama - te stenske
mase predstavljaju ogromnu potencijalnu sirovinsku bazu za domaću industriju
keramike i stakla.

1
32. Ležišta stena za petrolurgiju
Ekonomski tipovi ležišta: 1. magmatska: a) efuzivna i b) intruzivna.
Stene za petrolurgiju - prvenstveno bazične magmatske stene (bazalti, dijabazi,
andezitbazalti), eksploatišu se u Jugoslaviji povremeno i u malim količinama. To je
uglavnom posledica toga što su postojeći domaći proizvođači orijentisani samo na
vlaknaste proizvode tipa mineralne vate. U svojim tehnološkim postupcima oni pri
tome koriste ili samo industrijske otpatke (zguru metalurških peći - Izolirka iz
Jasenica), ili samo oko 50 % bazičnih magmatskih stena (Surdulica, Škofja Loka).
Ogromne mase bazičnih magmatskih stena na teritoriji Jugoslavije poznate su u
okviru tercijarnih vulkanskih kompleksa (bazalti, andezitbazalti) i u jurskoj
vulkanogeno-sedimentnoj formaciji (dijabazi, spiliti) unutrašnjih Dinarida i Var-

-217-
Jugoslavenska ležišta NMS_______________ B. Vak.an.jar.

darske zone. Jugoslavija raspolaže ogromnom sirovinskom bazom stena za petrolur-

33. Ležišta šljunka i peska

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna (mehanička): a) aluvijalno-jezerska,
b) aluvijalna, c) lednička i d) morska.
Šljunkovito-peskovite prirodne mešavine, obrazovane mehaničkom sedimen-
tacijom tokom kvartara u vodenim tokovima većih reka i njihovih delti, imaju u
Jugoslaviji široko rasprostranjenje i eksploatišu se na nizu mesta. Prema količinama
šljunka koji se danas dobija najveće eksploataciono polje predstavljaju aluvijoni reke
Dunava i to u delu ispod ušća Velike Morave. Iscrpljivanje većih recentnih aluvijalnih
nalazišta uslovilo je da se poslednjih godina intenzivno istražuju i eksploatišu
jezersko-aluvijalne naslage šljunka i peska, čije su ogromne mase akumulirane u
povlati naših pliocenskih ležišta lignita (Kolubara, Tamnava, Kovin i dr.). Najznačaj-
nija domaća ležišta šljunka i peska paragenetski su povezana sa neogeno-kvartarnim
jezersko-aluvijalnim sedimentima, sa pleistocenskim i holocenskim aluvijalnim
terasama, sa donjokvartarnim morenskim i fluvioglacijalnim nanosima u području
Dinarida i sa kvartarnim priobalskim i plitkovodnim klastičnim sedimentima
jadranskog mora. Jugoslavija raspolaže praktično neiscrpnom sirovinskom bazom
šljunka i peska.

34. Ležišta talka i talknog kamena

Ekonomski tipovi ležišta: 1. hidrotermalna: a) apoultrabazična; b) apo-
dolomitska (potencijalna) i 2. metamorfna.
U Jugoslaviji je poznato više ležišta i pojava talka i talknog kamena, ali većina
njih je nedovoljno istražena, odnosno sadrži sirovinu slabijeg kvaliteta. Koncentracije
talka i talknog kamena paragenetski su povezane sa kompleksom ultramafitskih stena
unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone i sa paleozojskim metamorfitima Vardarske
zone i zapadne Makedonije. U ultramafitskim kompleksima pod dejstvom rastvora
mlađih kiselih magmi obrazovana su hidrotermalna metasomatska ležišta (Mužići,
Žarkovac i dr. u severoistočnoj Bosni, Banjani i dr. u Šumadiji, Kesendre i dr. u južnoj
Makedoniji). Tokom procesa regionalnog metamorfizma u kristalastim škriljcima
obrazovana su metamorfna ležišta, koja su posebno brojna u makedonskom delu
Vardarske zone (Izvor kod Titovog Velesa, Galište kod Prilepa i dr.) i u zapadnoj
Makedoniji. U eksploataciji se danas nalaze samo ležište Kesendre i Izvor u
Makedoniji. U zemlji postoji povoljna perspektiva za povećanje postojeće sirovinske
baze talka i talknog kamena, a, takođe, i za pronalaženje ležišta visokokvalitetnog
talka - steatita apodolomitskog tipa.

35. Ležišta tehničkog građevinskog kamena

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna, 2. magmatska i 3. metamorfna.

-218-
B. Vakanjac_______________________________________ Jugoslovenska ležišta NMS

U Jugoslaviji postoje mnogobrojna sedimentna, magmatska i metamorfna

ležišta tehničkog kamena iz kojih se dobija kamen za zidanje, lomljen, tucan i mleven
kamen, kamene kocke, ivičnjaci i drugi proizvodi. Približno učešće pojedinih
ekonomskih tipova ležišta u proizvodnji tehničkog kamena je sledeće: 60 %
sedimentna (pretežno karbonatne stene), 30 % magmatska (pretežno eruptivne i
intruzivne stene) i 10 % metamorfna (mermeri i amfiboliti). Najznačajnija
sedimentna ležišta tehničkog kamena nalaze se u okviru srednjokarbonskih,
gornjopermskih, mezozojskih i srednjoeocenskih karbonatnih formacija Dinarida i
mezozojskih karbonatnih formacija istočne Srbije. Od magmatskih stena kao tehnički
kamen koriste se (i imaju veliki značaj) sledeći kompleksi: neogeni i kvartarni bazal-
toidi južne Srbije i severoistočne Makedonije; tercijarni dacito-andeziti panonskih
horstova (trahiti), unutrašnjih Dinarida, Vardarske zone, Srpsko-makedonske mase i
istočne Srbije; tercijarni granodioriti Slovenije (tonaliti), zapadne Srbije, Vardarske
zone i Srpsko-makedonske mase; tercijarni granitoidi Šumadije i panonskih horstova;
gornjokredni andeziti istočne Srbije; jurski ultramafiti, dijabazi i gabrovi unutrašnjih
Dinarida, Vardarske zone i istočne Srbije; trijaski porfiriti, kvarcporfiriti i keratofiri
Dinarida; gornjopaleozojski kvarcporfiri centralne Bosne; paleozojski granitoidi
istočne Srbije, zapadne i istočne Makedonije i Srpsko-makedonske mase; i
prekambrijski granitoidi Pelagonida. Metamorfna ležišta mermera i dolomitskih
mermera javljaju se u prekambrijskim kristalastim kompleksima Srpsko-makedonske
mase i Pelagonida i u paleozojskim semimetamorfitima Dinarida, a amfiboliti se
eksploatišu iz prekambrijskog kristalina Srpsko-makedonske mase i panonskih
horstova (u Slavoniji). U zemlji postoji ogromna, praktično neiscrpna, sirovinska baza
svih vrsta tehničkog kamena.

36. Ležišta ukrasnog (arhitektonskog) građevinskog kamena

Ekonomski tipovi ležišta: 1. sedimentna, 2. metamorfna i 3. magmatska.
Proizvodnja i korišćenje arhitektonsko-građevinskog kamena u Jugoslaviji ima
veoma dugu tradiciju, a domaći ukrasni kamen se, po svojim fizičko-mehaničkim i
estetskim karakteristikama, uvršćuje među najpoznatijesvetske vrste. U zemlji postoji
više desetina proizvođača sa skoro 100 varijeteta kamena. Među njima se, u pogledu
proizvodnje i perspektive, posebno ističu ležišta ukrasnog kamena u tršćansko-kom-
nenskom, istarskom, dalmatinskom i šumadijskom području, a zatim u zapadnoj
Srbiji, zapadnoj i južnoj Makedoniji. Najznačajnija sedimentna ležišta, pretežno
karbonatnog tipa, povezana su sa mezozojskim (trijaski dolomiti i dolomitični
krečnjaci, jurski litiotis i gornjokredni rudistni krečnjaci) i paleogenim (numulitski
krečnjaci i breče) karbonatnim formacijama, zatim sa gornjoeocenskom molasnom
formacijom (konglomerati), kao i sa neogenim (miocenski litotamnijski krečnjaci i
peščari) karbonatno-klastičnim formacijama Dinarida. Među sedimentnim ležištima
poseban ekonomski značaj imaju neogeno-kvartarne naslage veoma dekorativnog
bigra i mermernog oniksa u Srbiji (ležište Lozovik kod Svetozareva, Pecka banja i dr.),
Makedoniji (ležište Lipkovo, Kučkovo, Matka i dr.) i u drugim područjima zemlje.
Metamorfna ležišta mermera paragenetski su povezana sa prekambrijskim kris-

-219-
Jugoslovenska ležišta NMS____________________________________ B. Vakaniac

talinom Pelagonida (ležište belog dolomitskog mermera Sivec) i sa paleozojskim

metamorfitima unutrašnjih Dinarida, naročito u zapadnoj Makedoniji i zapadnoj
Srbiji (ležište Mandina stena kod Kosjerića, Venčac kod Aranđelovca i dr.). Od
magmatskih, prvenstveno intruzivnih, stena, koje su u Jugoslaviji široko rasprostra-
njene, najviše se eksploatišu tercijarni tonaliti Pohorja u Sloveniji, jurski gabrovi
Jablanice u Hercegovini, paleozojski graniti jugoistočne Srbije kod Knjaževca i
prekambrijski granitoidi Pelagonida kod Prilepa. U zemlji postoji povoljna perspe-
ktiva za dalje povećanje sirovinske haze različitih varijeteta ukrasnog kamena.

37. Ležišta volastonita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. skarnovska i 2. metamorfna (potencijalna).
U Srbiji, u okviru kontaktno-metamorfhog pojasa na istočnom obodu kopao-
ničkog granodioritskog masiva, tokom šezdesetih godina detaljno su istražena ležišta
volastonita Jaram i Duboka. Na žalost, ova interesantna sirovina, posebno za
keramiku, još nije uvedena u eksploataciju i korišćenje, mada za to postoje svi uslovi.
Volastonitsko orudnjenje u oba ležišta paragenetski je povezano za skarn-kornitsku
zonu, koja se pruža na dužini od oko 13 km. Volastonit je prisutan u svim članovima
skarn-kornitske zone, a njegov sadržaj u direktnoj je zavisnosti od karaktera ishodnog
materijala. Bogatije volastonitske koncentracije (do 90 %) javljaju se u vidu slojeva i
sočiva. U paragenezi rude, pored volastonita, prisutni su : vezuvijan, kvare, kalcit,
epidot, granati, diopsid, magnetit i drugi minerali. Ruda u ležištu Jaram i Duboka
sadrži 60-75 % volastonita, 2-16 % karbonata i 4-12 % kvarca. Izvršenim tehnološkim
ispitivanjima dobijeni su zadovoljavajući tržišni koncentrati volastonita. U južnoj
Makedoniji, u okviru kristalastih kompleksa Pelagonida, poznate su pojave volas-
tonita metamorfhe geneze. U Jugoslaviji postoji povoljna perspektiva za pronalaženje
novih ležišta volastonita kako u skarnovima oko granitoida tako i u metamorfnim
kompleksima.

38. Ležišta zeolita

Ekonomski tipovi ležišta: 1. vulkanogeno-sedimentna (tufogeno-sedimentna).
U jezerskim vulkanogeno-sedimentnim i sedimentnim kompleksima tercijarne
starosti zeoliti su u nas poslednjih godina konstatovani na mnogo mesta. Pri tome su
posebno povišeni sadržaji zeolita (70-90 %) utvrđeni u pepelastim tufovima
povezanim sa neogenom vulkanskom aktivnošću. Ti tufovi su se, međutim, dugi niz
godina uglavnom koristili kao pucolanski dodatak cementa (jer predstavljaju, slično
"aktivnoj opalskoj sliciji", "aktivne alumosilikate" - čija pucolanska aktivnost obično
iznosi 100-150). Početkom 80-ih godina otpočela je skromna, često neredovna, pod-
zemna eksploatacija zeolita-klinoptilolita iz ležišta Zlatokop (sa 85-94 % zeolita) kod
Vranja, dok su se tufovi iz bliskih ležišta Katalenac (sa 40-73 % zeolita) i Mečkovac
(sa 50-75 % zeolita) uglavnom koristili kao pucolanski dodatak cementu. U ležištu
Zlatokop sloj kompaktnog zeolita-klinoptilolita, debljine do 2-3 m, konkordantno
zaleže u okviru neogenih vulkano-sedimentnih tvorevina; zeolit u ležištu Zlatokop

-220-
B. Vakanjac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

stvoren je na račun preobražaja kiselog vulkanskog stakla u jezerskoj sredini. Pos-

lednjih godina detaljno je istraženo ležište zeolita Toponica kod Kosovske Kamenice,
koje je u svemu veoma slično ležištu Zlatokop. Takode, veoma su perspektivne i
nedavno otkrivene pojave zeolita-klinoptilolita: Jablanica kod Kruševca (oko 90 %
zeolita), kod Valjeva (95-97 % zeolita), Velikog Sela kod Beograda (90-95 % zeolita),
Beočina na severnim padinama Fruške Gore (80-88 % zeolita) i druge. Generalno,
zona kenozojske tektono-magamtske aktivizacije u nas je veoma perspektivna u
pogledu ležišta zeolita. U tercijarnim sedimentacionim basenima naslage tufova
formirane su u vezi sa intenzivnom kenozojskom tektono-magmatskom aktivnošću.
Ta aktivnost je u periodu oligocen-kvartar, a posebno u toku neogena, uslovila
stvaranje brojnih tektonskih potolina, a sama tektonska razlamanja bila su praćena
sinhronim višefaznim vulkanizmom. U većini slučajeva vulkanski piroklastični
materijal je u vidu slojeva različite debljine interstratifikovan među sedimentima
neogenih jezerskih basena. Pri tome, naši neogeni tufovi imaju dacitski, dacitsko-an-
dezitski i andezitski sastav svojih ekvivalentnih magmi; oni uglavnom pripadaju
vitroklastičnim i vitrokristaloklastičnim tipovima sa sadržajem vulkanskog stakla
60-90 % - što su sve bili veoma povoljni preduslovi za njihovu kasniju zeolitizaciju.

PERSPEKTIVE U POGLEDU PRONALAŽENJA LEŽIŠTA NOVIH

NMS
U ovom poglavlju, koristeći rudno-forma cion u analizu, razmatraju se: a)
nedovoljno istražene sirovine (pojave NMS), b) nepoznate sirovine i c) ocena perspek-
tivnosti sirovinske baze nemetala na teritoriji Jugoslavije. Prikaz pojedinih sirovina
(rudnih pojava), kao i do danas još nepoznatih NMS izvršen je istim numeričkim
redosledom kao u tabeli 1.

NEDOVOLJNO ISTRAŽENE SIROVINE

Rudne pojave NMS, koje se ovde prikazuju, istraživane su u određenim
vremenskim periodima sa manjim ili većim stepenom detaljnosti; pojedine od njih su
samo registrovane, dok su druge bile čak i dobijane u manjem obimu. U celini
posmatrano, sve te rudne pojave se još ne mogu uvrstiti u kategoriju pravih ležišta,
kako zbog svog nedovoljnog stepena istraženosti, tako i zbog još nerešenih pitanja
pripreme i industrijske primene sirovina. Samo u onim slučajevima kada su geološka
istraživanja i tehnološka ispitivanja već dala uglavnom pozitivne rezultate prikazane
su i bitne karakteristike ležišta konkretne nemetalične sirovine.

1. Al-silikati
Andaluzit, disten i silimanit javljaju se u Jugoslaviji na mnogo mesta u okviru
metamorfnih kompleksa, naročito u kontaktno-metamorfnim stenama oko naših
granitoidnih masiva. Najveći broj tih pojava nije istraživan, ili one imaju samo
mineraloški značaj. Do danas su jedino u Makedoniji i Srbiji utvrđene ekonomski

-221-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakanjac

interesantne koncentracije Al-silikata i ovde su one detaljnije istraživane i ispitivane.

U istočnoj Makedoniji nalaze se kontaktno-metamorme pojave andaluzita, a u južnoj
Makedoniji primarne (metamorfne) i sekundarne (nanosne) koncentracije distena. U
južnoj Srbiji kod Prokuplja detaljno je istraživano metamorfho ležište distena
Glasovik, dok su nedavno utvrđene, ali nisu i istraživane, pojave distena i andaluzita
u kontaktno-metamorfnim tvorevinama granitoida Bukulje (Onjega potok).
U istočnoj Makedoniji, u okolini Berova, 1987. godine (N. Dumurdžanov i dr.)
otkrivene su značajne pojave andaluzita u paragenezi sa kordijeritom u pojasu
metamorfhih stena neposredno oko ograždenskog granitoidnog masiva. U ovom
pojasu, širokom oko jedan kilometar, zastupljeni su prekambrijski (mikašisti i gnaj-
sevi) i rifejkambrijski kristalasti škriljci. Granitoidna intruzija izvršila je intenzivni
kontaktni metamorfizam mikašista i gnajseva i nešto slabiji u kristalastim škriljcima
i obogatila ih andaluzitom i drugim kontaktnim mineralima. U toku retrogradnog
procesa metamorfizma andaluzit i kordijerit su, međutim, najvećim delom transfer
-misani u agregat sericita. Andaluzit je ostao sačuvan i svež jedino u gnajsevima i njegov
sadržaj ovde varira od 13-22 %, a lokalno dostiže i 35 %. Dalja detaljna istraživanja
ove pojave nisu vršena.
U južnoj Makedoniji, u okolini Prilepa, nalaze se brojne pojave distena
metamorfne geneze u proterozojskim mikašištima na Selečkoj planini - Prilepec,
Visoko, Čepigovo, Bobište, Bonče i druge lokalnosti, a u zapadnom podnožju ove
planine, u Pelagonijskoj kotlini, pleistocenski i holocenski nanosi sa distenom od
kojih je detaljnije istraženo ležište Volkovska Reka.
Primarne (metamorfne) koncentracije distena istraživane su 60-ih godina ov.v.,
a tadašnja tehnološka ispitivanja nisu dala pozitivne rezultate (S. Marković, 1955) .
Na Selečkoj planini disten se isključivo javlja u liskunskim škriljcima (mikašistima) u
vidu porfiroblasta, kao bitan sastojak, zajedno sa granatom (almandin) i staurolitom.
Mikašisti sa distenom i granatom zauzimaju istaknute delove reljefa i leže oko ili iznad
granito-gnajsnih stenskih masa. Prema Lj. Bariću (1956) disten je ovde obrazovan u
procesu metamorfoze glinovitih sedimenata i uz sadejstvo intenzivnog jednostranog
pritiska. Kristali distena imaju prizmatičan-stubast oblik sa maksimalnom dužinom
do 25 cm. Pored pojedinačnih krupnih kristala distena javljaju se i različiti sraslaci.
Sadržaj distena u mikašistima varira od nekoliko do 13 %, a njegov srednji sadržaj
iznosi oko 7 %. Disten, međutim, nije čist - on sadrži u sebi uklopljena zrna granata,
staurolita, kvarca, rutila, cirkona i metaličnih minerala u količini od oko 40 % svoje
mase.
Ležište Volkovska Reka
Ležište distena Volkovska Reka nalazi se oko 6 km južno od Prilepa, obuh-
vatajući teren između Volkovske i Čumovske reke. Istraživanje ležišta izvršeno je u
periodu 1962-1965. godine, a tehnološka ispitivanja sirovine u zemlji i inostranstvu
(Čehoslovačka) okončana su 1970. godine. U ležištu su utvrđene bilansne rezerve B i
Ci kategorije.

-222-
B. Vakanjac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

Ležište genetski pripada diluvijalno-aluvijalnim mehaničkim sedimentima,

nanosima, nastalim spiranjem materijala sa Selečke planine vodenim tokovima.
Diluvijalni (stare rečne terase - pleistocen) i aluvijalni (mlade rečne terase - holocen)
nanosi sa distenom predstavljaju jednu celinu - rudno telo. Disten se, zatim, javlja i u
recentnim rečnim nanosima u erozionim proširenjima Volkovske i Čumovske reke.
Ovi recentni nanosi, u vidu mlazeva dužine do 10 m u koritima reka, sadrže i do 70 %
krupnih kristala distena koji su dugi do 25 cm.
Rudno telo (produktivni horizont -N. Bundovski, 1976) ima slojevito-sočivasti
oblik. Debljina mu se kreće od delova metra do 13 m; srednja debljina iznosi oko 6 m.
U neravnoj, valovitoj, podini rudnog tela nalaze se neogeni jezerski peskovito-
glinoviti sedimenti, a u povlati relativno tanke naslage sitnozrnog liskunovitog peska
i peskovite gline. Produktivni horizont izgrađen je od šljunka, peska, stubastih klastita
distena, valutica mikašista sa distenom i drugih stenskih klastita, koje, lokalno, dobro
cementuje sitnozrni pesak i glina. Sadržaj distena u nanosnom materijalu varira od
1,4 do 12 %, a njegov srednji sadržaj iznosi 3,6 %. Kristali distena nisu čisti, oni u sebi
sadrže uklopke zrna granata, kvarca, rutila i drugih minerala.
U rudi iz ležišta Volkovska Reka glavni sastojci su: muskovit, kvare i granat;
sporedni sastojci su: disten, rutil i minerali gvozda; retki sastojci su: staurolit, biotit,
cirkon i drugi. Pripremom sirovine iz ležišta, metodom magnetske separacije i
flotacije, dobijeni su uglavnom zadovoljavajući koncentrati distena. Ovaj koncentrat
distena u zajedinici sa 30 % glinice dao je vatrostalni materijal sa 37 SK (1.825 °C).
Do danas obavljena tehnološka ispitivanja još nisu, međutim, jednoznačno potvrdila
rentabilnost eksploatacije i industrijske primene distena iz ležišta Volkovska Reka.
U južnoj Srbiji, jugozapadno od Prokuplja u području Žitnog Potoka, P.
Pavlovići S. Divljan (1957) konstatovali su kod sela Rgaje, u lokalnosti Ćukare, pojave
kvarc-distenskih stena u mikašistima; sadržaj distena u masi stene iznosio je prema
ovim autorima od 15 do 33 %. U toku poslednjih godina (1985-1990) detaljnije su
istraživane pojave distena u području Žitnog Potoka, i to kod sela Rgaje i sela
Glasovika. Kod sela Rgaje, koje se nalazi oko 6 km zapadno od Žitnog Potoka, u toku
1985-1988. godine utvrđene su u lokalnosti Čukare tri međusobno paralelne
rudonosne zone u kojima se kvarc-distenske stene javljaju u vidu više relativno malih
sočiva u proterozojskim kristalastim stenama; pri tome su obračunate i ukupne
rezerve distenske rude Ci kategorije od svega 23.0001 (J. Karović, R. Borović -1991).
Ležište Glasovik
Disten-silimanitsko ležište Glasovik nalazi se na južnim padinama planine
Pasjače, oko 3 km severno od Žitnog Potoka. Istraživanje ležišta izvršeno je u periodu
1988-1990. godine (J. Karović, R. Borović -1991). U ležištu su definisane bilansne
rudne rezerve Ci i C2 kategorije od oko 600.0001 sa 25-30 % Al-silikata.
Ležište Glasovik pripada regionalno-metamorfnom genetskom tipu. U seriji
proterozojskih gnajseva i škriljaca (muskovitski i biotitski gnajsevi, biotitski škriljci,
amfibolski gnajsevi i škriljci, kvarciti, turmalin-muskovitski škriljci sa distenom), na

- 22 3-
Jugoslovens/ca ležišta NMS B. Vakanjac

dužini od oko 700 m, konkordantno zaležu u nizu veća i manja kvarc-disten-

silimanitska sočiva (ukupno je otkriveno 10 sočiva). Svi članovi proterozojskog kris-
talastog kompleksa javljaju se u vidu dugih uzanih zona, generalnog pružanja SZ-JI i
sa padom u pravcu istoka (40-80°). Najdetaljnije je istraženo (bušenjem) samo najveće
sočivo u Glasovičkoj Reci dimenzija 130x70x16 m.
Ruda u ležištu Glasovik izgrađena je od kvarca (70 %), distena i silimanita (25
%), sericita i kaolinita (3 %), magnetita, pirita, cirkona, rutila, titanita i drugih primesa
(2 %); pri tome su disten i silimanit približno podjednako zastupljeni sa veličinom
zrna od 0,1 do 0,6 mm, a ukupni sadržaj gvožđa ne prelazi 1 %. Laboratorijskim
ispitivanjima pripreme ove rude dobijeni su koncentrati Al-silikata (20,5 %, sa 58-59
% AI2O3) i kvarcnog peska (55,5 %, sa 97 % SiO2 i veličinom zrna 0,3 mm) i jalovina
(24 %); pri tome je postignuto iskorišćenje za Al-silikatni koncentrat oko 61 %, a za
koncentrat kvarcnog peska oko 69 %.
U području planina Pasjače i Vidojevice, u okviru proterozojskog kristalina,
kvarc-disten-silimanitske stene izdvojene su na geološkim kartama kao kvarciti; s
obzirom na brojnost ovih "kvarcita" možemo smatrati da je ovo područje naše zemlje
veoma perspektivno u pogledu pronalaženja novih ležišta Al-silikata.

2.Alunit
Pojave alunita poznate su u Srbiji (Majdan kod Kosov. Mitrovice i Biočin kod
Raške) i u Makedoniji (u kratovsko-zletovskoj vulkanskoj oblasti u okolini vul-
kanskog centra Plavica na više mesta - Dogandžijski Kamen, Tasev Bunar, Maričanski
Rid, Babino i druge lokalnosti; na Ograždenu - brdo Vro; kod Pehčeva - Bukovik
Kadija; i na Kožuf planini kod Dudice).
Usvim ovim slučajevima alunitska mineralizacija se javlja uvezi sa izmenjenim,
intenzivno silifikovanim, tercijarnim vulkanskim stenama dacitsko-andezitskog sas-
tava. Konstatovane alunitske pojave predstavljaju jednu od tipičnih mineralnih facija
formacije sekundarnih kvarcita - tzv. alunitski kvarciti. Alunitski kvarciti su u osnovi
izgrađeni od kvarca i alunita sa primesama sericita, kaolinita, dijaspora i oksida
gvožđa. Sadržaji alunita u do danas poznatim pojavama variraju od nekoliko do
maksimalno 50 %.
S obzirom da su vulkanogene tvorevine tercijarnog magmatizma u nas široko
rasprostranjene u okviru zone kenozojske tektono-magmatske aktivizacije i da je u
njima na više mesta već utvrđena alunitska mineralizacija, može se realno očekivati
ne samo prevođenje poznatih pojava u kategoriju ležišta, nego i pronalaženje novih
alunitskih ležišta paragenetski povezanih sa formacijom sekundarnih kvarcita.

3.Apatit
Magmatske koncentracije apatita, paragenetski povezane sa alkalnim (mag-
netitsko-apatitska i apatitsko-nefelinska ležišta) i sa ultrabazično-alkalnim (kar-
bonatitska ležišta) kompleksima intruzivnih stena, u nas su bez perspektive, jer li

-224-
B. Vakanjac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

kompleksi nisu zastupljeni. Međutim, bazične (gabro-sijeniti i gabro-dioriti) mag-

matske stene možemo smatrati potencijalno apatitonosnim u regionalnom smislu,
pošto ih na našoj teritoriji imamo. Na žalost, usled nedovoljne izučenosti naših
gabroida u odnosu na apatitsku mineralizaciju, ne može se posebno ukazati još ni na
jedan masiv sa povišenim sadržajem fosfora. Prilikom dosadašnjeg tretiranja ovih
stena, apatitu se nije poklanjala pažnja sa ovog aspekta i on je redovno ocenjivan samo
kao akcesorni sastojak. Na osnovu stečenog iskustva u istraživanju apatitskih ležišta
povezanih sa bazičnim magmatskim kompleksima u svetu, maksimalne koncentracije
apatita (do 20 %) mogu se očekivati, pre svega, sa melanokratnim diferencijatima
(zajedno sa magnetitom i titanomagnetitom), a, zatim, i sa drugim diferencijatima
bazičnih intruzivnih stena - sa gabro-sijenitima, gabro-dioritima, gabrovima, gabro-
pegmatitima, diorit-monconitima, dioritima. Ovaj poslednji niz diferencijata bazične
magme privukao je pažnju tek od nedavno i danas se rentabilno eksploatišu stenske
mase koje sadrže samo 10-15 % apatita (4-5 % P2O5).
Za pronalaženje apatitskih ležišta, pored bazičnih magmatskih kompleksa,
perspektivne u nas mogu biti orto- i parastene u okviru kristalina Pelagonida, Srpsko-
makedonske mase i istočne Srbije. Potencijalnost ovih kompleksa je nedavno i
povrđena. Prilikom istraživanja magnetitskog impregnacionog orudnjenja u južnoj
Srbiji, u rejonu Žitnog Potoka, 1982. godine otkrivena je apatitska mineralizacija u
metamorfitima donjeg kompleksa Srpsko-makedonske mase. Sadržaji P2O5 variraju
ovde od tragova do 8,75 %; najviši sadržaji P2O5 utvrđeni su na lokalnostima Crvenica
(8,75 %), Belokamensko Groblje (7,10 %), Šumljanski Dub (8,48 %) i Bučince (5,31
%)3. Apatit se javlja u biotitskim gnajsevima, tremolitsko-aktinolitskim škriljcima,
metamorfisanim arkoznim peščarima, kataklaziranim monconitima, karbonatnom
gangu sa impregnacija magnetita. Za perspektivnost ovog područja u pogledu
ekonomski značajnih koncentracija apatita od posebnog je značaja činjenica da srednji
deo donjeg metamorfnog kompleksa sadrži u stubu mnoga sočiva i veće mase mermera
koje izdanjuju u lokalnostima sa rudnim pojavama magnetita i apatita - Pestiš (3,84
% P2O5), Bele Vode (Vidojevica) i druge. U toku nastavka istraživanja magnetitskog
OTudnjenja u području Žitnog Potoka paragenoj apatitskoj mineralizaciji nije, na
žalost, poklonjena dužna pažnja.
Izučavanje metamorfogenih ležišta apatita koja nastaju preobražajem fosforita
(ležište Lisina kod Bosilegrada), bitno se ne razlikuje od izučavanja ležišta fosforita.
Iz tog razloga, mada je fosfatna sirovina predstavljena apatitom, prognoziranje ovih
ležišta praktično izlazi iz domena razmatranja apatitskih ležišta.

3 Prema usmenom saopštenju Lj. Pantića, dipl. inž. geol., Geozavod-Beograd.

- 225-
Jueoslovenska ležišta NMS__________________________ B. Vakaniac

4. Borati
Borna mineralizacija vulkanogeno-sedimentne geneze poznata je među
tvorevinama tercijarnih jezerskih basena Srbije i Bosne još od 60-ih godina ov.v., i to
haulita (a zatim i dr. borata) u jarandolskom basenu i sirlezita4 u basenu Kremne na
Tari i loparsko-šibošničkom basenu u severoističnoj Bosni. Pored perspektivnih
vulkanogeno-sedimentnih kompleksa tercijarnih jezerskih basena, geološki uslovi
omogućavaju prognozu pronalaženja ležišta bora i u okviru skarnovskih oreola naših
heroinskih, kimrijskih i alpijskih granitoidnih masiva; međutim, ti potencijalni skar-
novi sa aspekta bora nisu detaljnije istraživani.
U sedimentima jarandolskog neogenog basena pojava haulita otkrivena je u
lokalnosti Pobrđski Potok još krajem 60-ih godina ov.v.fD. Stojanović, 1967), a zatim
je 1987. godine u lokalnosti Piskanja prilikom istraživanja mrkog uglja (ležište Ušće)
bušotinom B-127 na dubini od 306 m presečen sloj borata (uleksit, tinkalkonit i dr.)
debljine oko 4 m.
Ležište Pobrđe i Piskanja5
Ležište borata Pobrđe nalazi se oko 1 km severozapadno od Baljevca (na Ibru),
a u blizini magnezitskog ležišta Bela Stena. Kompaktni sitnozrni agregat haulita, u
vidu sočivastih isprekidanih proslojaka debljine do 1,3 m, izdanjivao je ovde na dužini
od desetak metara. Istraživanje borata u Pobrđu otpočeto je krajem 70-ih godina ov.v.
i danas su tu konstatovane relativno male rudne rezerve A+B+Ci kategorije. U
pravcu juga i jugoistoka ležište nije detaljnije istraživano niti je okontureno. Ležište
Pobrđe pripada vulkanogeno-sedimentnom genetskom tipu.
U ležištu Pobrđe istraživanjem su utvrđena tri sloja borata, maksimalne
debljine do 3 m (srednja debljina 1,3 m); slojevi su međusobno kulisno raspoređeni sa
visinskom razlikom od 25-30 m (najdublji sloj javlja se na relativnoj dubini od 75 m).
Generalno pružanje slojeva borata je SSI-JJZ, sa padom ka IJI pod uglom 15-30°.
Slojevi borata konkordantno zaležu u srednjomiocenskoj vulkanogeno-sedimentnoj
seriji izgrađenoj od glinaca, laporaca, peščara, tufopeščara, tufita, tufova i vulkanskih
breča (dacitsko-andezitskog sastava) i karbonatnih stena (dolomiti, dolomitični
krečnjaci, krečnjaci); karbonatni članovi ove serije su naizmenično uslojeni sa klas-
ičnim i vulkanogenim sedimentima, a boronosne naslage (glinci i dolomitični laporci)
većinom se javljaju u neposrednoj podini vulkanskih breča.

F.Tućan (1930: Specijalna mineralogija, s. 640) "sirlesit" j^searlesit) po J.W. Searles-u; u

ruskoj stručnoj literaturi koristi se termin "sirlezit"; M. Zivković i D. Stojanović (1976)
nazivaju ovaj mineral "serouzait"; F. Trubelja i Lj. Borić (1979: Minerali Bosne i
Hercegovine, s.307-313) searlesit transkribuju u "sjerlzit".
Uglavnom prema podacima: S.Aničića, dipl. inž. geologa - Geozavod - nemetali, Beograd;
R. Radovica, dipl. inž. geologa - Ibarski rudnici uglja, Baljvac; i saznanja autora.

-226-
B. Vakaniac_________________________________ Jugoslovenska ležišta NMS

U rudi preovlađuju Ca i Na-Ca borati (haulit, kolemanit, uleksit). Sadržaj B2O3

u rudi varira od 25 do 54 %, a srednji njegov sadržaj iznosi 39 %. Sadržaj Fe2O3 u rudi
je nizak (0,6 %), ali su povišeni sadržaji S1O2 i MgO. Borati iz Pobrđa predstavljaju
dobru sirovinu za dobijanje komercijalnih koncentrata sa 40-42 % B2O3.
Ležište borata Piskanja nalazi se na oko 1,5-2 km jugoistočno od Baljevca, na
desnoj strani Ibra u području Korlaća, odnosno oko 2,5-3 km jugoistočno od ležišta
Pobrđe. Ležište je u fazi detaljnih istraživanja (uglavnom bušenjem) od 1988. godine.
Istraživanjem u Piskanji utvrđena su, takođe, tri sloja borata debljine od delova metra
do 14 m, koji su međusobno kulisno raspoređeni, ali, za razliku od Pobrđa, oni zaležu
na većim dubinama (prvi sloj na relativnoj dubini 120-125 m, drugi sloj na 210-250 m,
dok je najdublja boratska mineralizacija utvrđena na dubini od 450 m). Visinska
razlika između slojeva borata iznosi 40-120 m; njihovo generalno pružanje je SZ-JI,
sa padom ka JZ pod uglom od 25-30°.
Slojevi borata u ležištu Piskanja konkordantno zaležu u srednjomiocenskoj
vulkanogeno-sedimentnoj seriji, koja je po sastavu analogna onoj u Pobrđu; geneza
ležišta je, takođe, identična kao i kod ležišta Pobrđe. Rudna parageneza borata je,
međutim, složenija: konstatovani su Na-Ca, Na, Ca i Mg borati (uleksit, probertit,
tinkalkonit, kolemanit, haulit, makalisterit, vitčit i dr.); jalovina je predstavljena
gipsom, kvarcom, kalcitom, montmorilonitom, bitumijom, piritom i drugim
mineralima. U istraženom delu ležišta srednji sadržaj B2O3 iznosi 36,5 %. Ležište
borata Piskanja je znatno veće od ležišta Pobrđe i u njemu se očekuju rudne rezerve
od više miliona tona.
Ležišta borata Pobrđe i Piskanja, prema svojoj poziciji i zaleganju slojeva
borata, najverovatnije pripadaju jedinstvenom vulkanogeno-sedimentnom ležištu for-
miranom u srednjem miocenu u ovom delu jarandolskog basena; potencijalne rezerve
borata su ovde veoma značajne. Još 1971. godine autor je predvideo realnu mogućnost
pronalaženja kako skamovskih tako i vulkanogeno-sedimentnih ležišta bora u nas. U
materijalima SEV-a (AA. Ozol, 1987), u analizi potencijalnosti Alpijsko-himalajskog
mineragenetskog pojasa u pogledu ležišta bora, upravo su pronađena ležišta borata u
neogenoj vulkanogeno-sedimentnoj formaciji u Srbiji, omogućili da se u veoma
perspektivni region, pored Anadolskog, uvrsti i Karpato-balkansko-dinarski segment
toga pojasa.
* * *

U kremanskom tercijarnom basenu, prilikom istraživanja sedimentnih mag-

nezita, u jezgru bušotina iz severnog dela ležišta, konstatovana je sirlesitska
mineralizacija. Borna mineralizacija se javlja u srednjem i donjem delu trakaste
magnezitonosne i dolomitonosne serije. Sirlesit izgrađuje zasebna loptasta, često
sferoidalna, zrna veličine do 10 mm. U okviru trakaste rudonosne serije zrna sirlesita
(serouzait - M. Živković, D. Stojanović, 1976) su uglavnom neravnomerno raspo-
ređena, sa maksimalnom koncentracijom duž ravni slojevitosti.

-227-
Jugoslovenska ležišta NMS B. Vakaniac

U severoistočnoj Bosni, kod Lopara (Lj. Borić, 1966 i Č. Jovanović, 1976),

sirlesit se javlja u vidu proslojaka debljine 2-4 cm, u dobro uslojenim miocenskim
laporima, a, takođe, u obliku elipsoidalnih grudvi, koje su do 4 cm debele i do 10 cm
duge, u glincima. Te konkrecije sirlesita poredane su po površinama slojevitosti poput
brojanica. U boronosnoj laporovito-glinovitoj seriji nalaze se proslojci tufova i
tufitičnih peščara.
S obzirom da su sedimentni borati paragenetski povezani i sa kalijumovim i
magnezijumovim solima, kao i na odsustvo tih sirovina u nas, boronosnu formaciju
gipsnih šešira ne možemo smatrati perspektivnom.

5. Brom
U Jugoslaviji brom se ne proizvodi. Voda jadranskog mora predstavlja u nas
najveći i praktično neiscrpni potencijalni izvor dobijanja broma. Drugim potencijal-
nim izvorom broma možemo smatrati podzemne vode povezane sa našim naftnim i
gasnim ležištima, koje se u tu svrhu, takođe, još ne koriste.
Kako na teritoriji naše zemlje nema slanih jezera, a ležišta kalijumovih i
magnezijumovih soli nisu poznata, to ta dva izvora dobijanja broma za nas nemaju
značaj.

6. Drago, poludrago i ukrasno kamenje

Nalazišta dragog, poludragog i ukrasnog kamena na teritoriji naše zemlje do
danas nisu planski i sistematski istraživana. Mi, takođe, nemamo tradiciju eksploa-
tacije i obrade ovih sirovina, mada se u zemlji na nekoliko mesta (Celje, Subotica,
Majdanpek, Kruševo) u industrijskim razmerama vrši proizvodnja raznovrsnih
juvelirskih i juvelirsko-ukrasnih predmeta. Obrađeno drago i poludrago kamenje ovi
potrošači uvoze iz inostranstva, a značajan deo ovog uvoza predstavljen je sintetičkim
proizvodima. U Kruševu je već više godina aktivan pogon za brušenje i fasetiranje
juvelirskih sirovina, međutim, i ta proizvodnja bazira na uvoznom dragom i
poludragom kamenju.
U toku poslednje dve decenije istraživanje juvelirsko-ukrasnog kamenja vršeno
je u Makedoniji kod Kumanova, u južnoj Srbiji kod Medveđe, na Fruškoj Gori kod
Iriga, u Šumadiji kod Stragara i Kragujevca, kao i na Kosovu i Metohiji. Takođe,
1984/85. godine programirana su i započeta sistematska istraživanja ovih sirovina na
teritoriji Srbije, ali su ona, na žalost, ubrzo obustavljena (N. Malešević i dr.). U svim
ovim slučajevima radilo se o poludragom i ukrasnom kamenju slicijskog tipa: različito
obojeni opali, kalcedoni, jaspisi, ahati i ametist.
U Makedoniji, istočno i jugoistočno od Kumanova u pravcu Kočana, u okviru
kratovsko-zletovske vulkanske oblasti, nalaze se brojne pojave različito obojenih
opala, kalcedona, ahata i jaspisa u intenzivno silifikovanim efuzivnim stenama i
njihovim piroklastitima. Kod Stracina i Ruđinaca opalsko-kalcedonske mase javljaju
se u vidu pseudosloja debljine 0,4-0,8 m. Opalsko-kalcedonske i ahatske žične

-228-
B. Vakaniac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

tvorevine javljaju se kod Beljakovca, Spančeva, Plešinca i na drugim lokalnostima, a

velike mase jaspisa kod sela Neokazi.
U južnoj Srbiji kod Medvede, duž istočnog oboda andezitskog masiva Leca,
nalaze se brojne pojave poludragog i ukrasnog kamenja kod Rasovače, Gazdara,
Bučumeta, Petrovca i na drugim mestima. Najveće rasprostranjenje ima jaspis, zatim,
kalcedon i opal, dok su količine ahata i ametista znatno manje. Jaspis je često udružen
sa kalcedonom, a pojavljuje se u vidu stratifikovanih pseudoslojeva debljine 0,5-2,5 m
u piroklastitima. Opalsko-kalcedonske mase (sa karneolom i sardoniksom) uglavnom
ispunjavaj u pukotine i šupljine u andezitsko-trahitskomaglomeratu u vidu zaobljenih,
grozdastih i bubrežastih formi. Najčešći je običan opal, ali ima i plememnitijih
varijeteta tipa vatrenog, bezbojnog i različito obojenog prozračnog i providnog opala.
Ahat i ametist se isključivo nalaze u tektonskim pukotinama kvarcno-brečastih zona.
Ametist je relativno niskog kvaliteta - uglavnom su zastupljeni samo prozračni i
zamućeni, tesno srasli kristali u vidu "četke" i sa promenljivim tonovima ljubičaste
boje.
Na Fruškoj Gori, u njenom centralnom delu, u zoni hidrotermalno izmenjenih
serpentinita, otkrivene su i delimično istražene tokom 1981-1982. godine pojave
karbonatnog (dolomitsko-magnezitskog) oniksa sa opalom, kalcedonom i ahatom
(Kozje Brdo, Cerova Strana), kao i opala i jaspisa (Letenka, Neradin). Poludragi i
ukrasni kamen Fruške Gore odlikuje se pastelnim tonovima različitih boja, inter-
esantnim crtežom, dobro se obrađuje i polira.
U Šumadiji, u široj okolini Stragara, odavno su poznate pojave različito
obojenog opala, kalcedona i ahata u hidrotermalno izmenjenim serpentinitima i
njihovim korama raspadanja. U toku sprovedenih istraživanja (1980-1984) sve te
pojave su pregledane i ocenjene (Ramaća-Glavica, Gaj-Lazine, Ugljarevac, Dobrača
i dr.). A jugozapadno od Kragujevca, kod Vučkovice, otkrivene su žice debele do
nekoliko centimetara plavih, belih i bezbojnih opala i ahata, takođe u serpentinitima.
Na Kosovu i Metohiji, uz magnezitsko i niklovo orudnjenje u serpentinitima
(Goleški i Dobroševački masiv), poznate su brojne pojave juvelirskog opala
(kahalong, hrizopras i dr. varijeteti). Prilikom istraživanja ovih sirovina prikupljeni
su i određeni podaci i o pojavama juvelirskog opala (Glavica, Mirena, Medvedce, Staro
Čikatovo, Baks i dr. lokalnosti).
* * *

Pored prikazanih istraživanih pojava i ležišta juvelirskih sirovina, u daljem

tekstu je izvršena sistematizacija raspoloživih podataka (pisanih i usmenih) o
pojavama dragog, poludragog i ukrasnog kamenja u našoj zemlji. Sistematizacija
podataka je izvršena na osnovu opštih mineragenetskih zakonitosti obrazovanja i
razmeštaja tih sirovina u prirodi, a uslovljena je značajem koji imaju direktna prospek-
ciona obeležja za ovu vrstu prirodnih mineralnih bogatstava: da pronalaženje čak
samo jednog od dva kamena dobrog kvaliteta ponekad označava otkrivanje i njihovih
ležišta. Time su, ujedno, istaknute u prvi plan i naše najperspektivnije formacije stena

-229-
Jugoslovenska ležišta NMS________________________________;________B. Vakanjac

i ruda sa kojima paragenetski mogu biti povezane ekonomske koncentracije ovog

plemenitog kamenja.
Vulkanogeni kompleksi
Sa vulkanogenim stenama različitog sastava u okviru zone kenozojske tektono-
magmatske aktivizacije povezane su sledeće vrste dragog i ukrasnog kamena: 1)
Hidrotermlane koncentracije opala, ahata i oniksa, koje zapunjavaju pukotine i
šupljine dacito-andezita i njihovih piroklastita, susreću se na mnogo mesta u
kratovsko-zletovskoj vulkanskoj oblasti (Spančevo, Sakulica, Stracin i dr. lokalnosti);
ahatske mandole veličine nekoliko centimetara i sa mrko obojenim trakama otkrivene
su na brdu Kremenjača kod Gornje Trepče (jugozapadni obod boračkog vulkanskog
kompleksa) u padinskoj drobini (N. Mališević i dr., 1985); 2) U vezi sa vulkanskom
aktivnošću na više mesta u kratovsko-zletovskoj oblasti javljaju se, takođe, i ob-
sidijanske lave; 3) Magmatogeni hrizolit u vidu fenokristala i zrnastih agregata
veličine 1-1,5 cm, nalazi se u alkalnim olivinskim bazaltima istočnog oboda Vardarske
zone (kod Preševa, Kumanova itd.); 4) Ametist, opal, ahat i jaspis hidrotermalnog
porekla poznati su u mineralizovanim pukotinskim zonama (tzv. kvarcno-brečaste
zone) Pb-Zn-Au ležišta Lece, a, zatim, ametist je konstatovan u Pb-Zn ležištu Zletovo
i u dacito-andezitima zone Karamanica - Sase.
Sa trijaskom porfirit-rožnom i jurskom dijabaz-rožnom formacijom na nizu
mesta u okviru spoljašnjih i unutrašnjih Dinarida nalaze se značajne mase ukrasnih i
dekorativno-oblažućih rožnaca (jaspisa), a, takođe, različito obojenog kalcedona i
opala6.
Pegmatiti
U pegmatitima koji zaležu u granitskim masivima Zeljina, Bukulje, Cera i
Motaj ice, kao i u kristalastim škriljcima Srpsko-makedonske mase (naročito oko
Prokuplja, zatim na Kukavici i Juhoru - D. Nikolić, 1962) često se nalaze veoma krupni
kristali berila. U većini slučajeva ovi kristali su neprozračni ili poluprozračni i ispucali,
ipak, ponekad se iz krupnijih individua mogu izdvojiti pojedini delovi i zone koje bi
mogle biti pogodne za brušenje. Do danas su jedino u pegmatitima Bukulje i Cera
poznati pojedinačni kristali berila i akvamarina veličine3-5 cm, koji se mogu smatrati
juvelirskom sirovinom. Prema Lj. Boriću (1960) u pegmatitima Motajice javljaju se
potpuno bezbojni i bistri, ali relativno sitni, kristali berila.
Pegmatiti Pelagonida (Čanište, Vitolište, Crn Kamen i dr. lokalnosti) sadrže
dovoljno krupne kristale amazonka. U pegmatitima Čaništa susreću se, takođe,
kristali cirkona mrkocrvene boje i veličine 1-3 cm.

U tzv. "pietra verde" stenama, iz triiaske vulkanogeno-sedimentne formacije u zoni Budva

- Sv. Setefan, poznate su pojave prekrasnih jaspisa praćenih različito obojenim
kalcedonom i opalom. Šljunak i valutice izgrađene od ovog Kamenja učestvuju sa
značajnim procentom, zatim, u nanosu morskih plaža Bečića i Milocera.

-230-
B. Vakanjac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

U domenu motajičkog granita i njegovog kontaktnog oboda, naročito u

području Bosanskog Kobaša, poznate su, prema D. Varićaku (1976), pojave gorskog
kristala, čađavca, moriona, ružičastog kvarca, citrina i ametista u telima kompleksnih
pegmatita, pegmatit-aplita i pegmatitsko-pneumatolitskih (hidrotermalnih) kvarcnih
žičnih stena sileksitskog, esmaralditskog i berilskog sastava.
Metamorfiti
U okviru metamorfnog kompleksa stena do danas je kod nas poznato više
značajnih vrsta juvelirskog i ukrasnog kamenja. S obzirom na veličinu svog
rasprostranjenja i raznovrsnost prisutnih facija metamorfizma ovaj kompleks stena
možemo smatrati veoma potencijalnim.
Juvelirski disten nalazi se u mikašistima, kao i kvarc-distenskim žicama koje,
takođe, zaležu u mikašistima, na nizu mesta u pelagonskom masivu (posebno lepi i
bistri i dovoljno krupni kristali distena poznati su na lokalnosti Orle kod Bitolja),
zatim u okolini Prokuplja (Rgaje), na jagodinskom Crnom Vrhu itd.
U dolomitskim mermerima kod Prilepa (ležište Sivec), koji pripadaju seriji
visokometamorfisanih prekambrijskih stena, javlja se rubinski korund u vidu
pojedinačnih, često veoma krupnih (do 1,7 kg), ali i zamućenih kristala i zrnastih
gnezdastih nagomilanja. U eluvijumu i deluvijumu ovog područja, pored krupnih i
zamućenih, sreću se, rede, i apsolutno providni, ali sitni (mm dimenzija) kristali
rubina. Određenu potencijalnost u pogledu mogućnosti pronalaženja plemenitog
korunda, ali samo kao njegov koreni izvor za nanose, mogu da pruže i korund-amfi-
bolitski škriljci koji su otkriveni na južnom obodu krivajsko-konjuškog ultramafitskog
masiva (J. Pamić, I. Kapeler -1970) i na južnom obodu zlatiborskog ultrabazičnog
masiva (A. Popović, J. Pamić -1973).
Metamorfisana ležišta mangana zapadne Makedonije u reonu planine Bistre
(ležište Cer i dr. pojave) sadrže u svojoj paragenezi monomineralne agregate rodonita,
koji Čak ni u toku istraživanja i eksploatacije ovih ležišta i pojava nije tretiran kao
veoma cenjeni ukrasni kamen.
Gorski kristal, čađavac, morion, citrin, ametist i hijalofan javljaju se u hidroter-
malnim kvarcnim žicama alpijskog tipa koje zaležu u paleozojskim škriljcima
Srednjobosanskih planina (oko Kreševa, Busovače i dr. lokalnosti). Cađavac, gorski
kristal i adular poznat je, takođe, u pegmatitsko-kvarcnim žicama u granitu i okolnom
kristalinu kod Kočana i Berova (istočna Makedonija). Krupni gorski kristali nalaženi
su, zatim, pri otkopavanju kvarcnih sočivastih i žičnih tela iz kristalina okoline
Gornjeg Milanovca i na drugim mestima.
Veoma Čest sastojak kristalastih škriljaca (mikašista, gnajseva, amfibolita)
Srpsko-makedonske mase i Pelagonida su granati. Njihovi oslobođeni kristali prisutni
su u aluvijalnom i deluvijalnom pokrivaču na nizu mesta. Posebnu perspektivu u
pogledu ovog dragog kamena mogli bi kod nas da imaju granatonosni amfibolitski
škriljci koji prate ultramafite u okviru ofiolitskog kompleksa. Pojave piropsko-alman-
dinskog granata crvene boje i veličine 1-2 cm, rede i do 3-5 cm, koji se javljaju kao

-231-
Jugoslovenska ležišta NMS_________________________________ B. Vakanjac

porfiroblasti od bitnog do sporednog sastojka u amfibolitskim škriljcima, opisao je J.

Pamić (1976) iz ofiolitske zone Bosne (Skatavica, Borje, Mahnjača i južni obod
konjuškog ultrabazičnog masiva).
Značajne mase ukrasnih i dekorativno-oblažućih stena nalik na rožnace i
rožnaca (jaspisa) nalaze se u paragenezi sa metamorfisanim mlade paleozojskim
vulkanogeno-sedimentnim formacijama unutrašnjih Dinarida na nizu mesta (pa-
leozoik Srednjobosanskih škriljavih planina, jugoistočne Bosne, drinski i ivanjički
paleozoik itd.).
Ultrabaziti
I pored izuzetno širokog rasprostranjenja alpinotipnih ultrabazita u domenu
unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone u njima su do danas konstatovane samo pojave
opala, ahata, hrizoprasa, plamenitog serpentina i žadeita. To je, svakako, posledica
njihove nedovoljne izučenosti, posebno u pogledu paragenetske povezanosti mogućih
vrsta juvelirskih sirovina s njima (smaragd, rubin, demantoid, uvarovit, aleksandrit,
hrizotil, nefrit i dr.).
Različito obojeni opali i ahati u okviru hidrotermalno izmenjenih serpentinita
i njihovih kora raspadanja poznati su na Fruškoj Gori (kod Iriga), u Šumadiji (kod
Stragara i Kragujevca) i na više mesta na Kosovu i Metohiji. U svim ovim slučajevima
hidrotermalni rastvori su povezani sa tercijarnom magmatskom aktivnošću, a
ultrabazični supstrat je omogućio deponovanje i pigmentaciju tog poludragog kame-
nja.
Hrizopras opalsko-kalcedonskog sastava utvrđen je u niklonosnim korama
raspadanja serpentinisanih ultrabazičnih stena na više mesta u Srbiji - kod Stragara,
Ljiga (selo Ba), Vrnjačke Banje (Ruđinci, Veluće) i na Kosovu u području Drenice i
Goleša. Najkvalitetniji hrizopras i kahalong konstatovan je u kori raspadanja goleškog
ultrabazičnog masiva (Glavica), kao i u zoni Čikatovo-Baks, gde se nalazi više starih,
verovatno rimskih, površinskih eksploatacionih radova na ovaj plemeniti silicijski
kamen.
Ukrasni serpentiniti hidrotermalnog porekla poznati su uz pojedina ležišta i
pojave hrizotil-azbestnog orudnjenja. Najznačajnije pojave plemenitog serpentinita
nalaze se u reonu Bosanskog Petrovog Sela.
Prema F. Tucanu (1936) pojave žadeita nalaze se u južnoj Srbiji, u lokalnosti
Aljagice.
Detaljno istraživanje naših ultrabazičnih kompleksa, posebno njihovih kon-
taktnih zona sa mlađim magmatskim stenama, moglo bi pružiti nove podatke o
njihovoj rudonosnosti, uključujući juvelirske i ukrasne sirovine.
Nanosi
U nanosima koji su najčešće aluvijanog tipa i formiranim u blizini granitoidnih
masiva, metamorfnih i vulkanogenih kompleksa stena, konstatovano je sledeće drago
i ukrasno kamenje: rubin (kod Prilepa), cirkon (Reka Pek - ist. Srbija, Crna Reka -

-232-
B. Vnkaniac______;_______________________________________;________Jugoslovenska ležišta NMS

juž. Makedonija), disten (Volkovska Reka - okolina Prilepa), akvamarin (Lešnička

Reka - zap. Srbija), granati (Crna Reka - juž. Makedonija, Lešnička Reka - zap. Srbija
i na nizu dr. mesta), valutice ahata i oniksa (Reka Usora - ist. Bosna), valutice rožnaca
(jaspisa) na nizu mesta.
Rudne formacije
Pojedine juvelirske i ukrasne mineralne sirovine utvrđene su u nas i u
paragenezi sa različitim rudnim formacijama. Pri tome je najperspektivnija formacija
skarnova: u skarnovima Pb-Zn ležišta Sase (ist. Makedonija), utvrđen je rodonit; u
skarnovima Bukulje, Kopaonika i naročito Potoj Čuke (ist. Srbija) javlja se idokraz
(vezuvijan); u skarnovima Rudne Glave (ist. Srbija) nalazi se epidot; u skarnovima
Kopaonika, Bukulje i na nizu drugih mesta konstatovani su granati (grosular, andradit
i dr.).
Određenu potencijalnost pružaju, zatim, i pojedine tipične rudne formacije
metala: formacija hidrotermalnih Pb-Zn ruda u ležištu Crnac (na Kopaoniku) i Lecu
sadrži kleofan (providni žuti sfalerit); gorski kristal se javlja i sa formacijom hidroter-
malnih Pb-Zn ruda Trepče i drugih Pb-Zn ležišta; sedimentno-ekshalaciona ležišta i
pojave gvozda, koja su paragenetski povezana sa srednjotrijaskom porfirit-rožnačkom
formacijom mogla bi predstavljati izvor dobijanja plemenitog hematita - tradicional-
nog juvelirsko-ukrasnog kamena (Vareški rudni rejon i dr.).
Na kraju, sa rudnim formacijama tipičnih nemetala povezane su još sledeće
važnije ukrasne sirovine: visokokvalitetni mermerni oniks udružen je sa mladim
bigrovitim karbonatnim formacijama na više mesta (Lešak kod Tetova, Lozovik kod
Svetozareva, zatim kod Peći, Kruševca itd); gorski kristal je prisutan u paragenezi
formacije hidrotermalnih baritskih ležišta Bosne (oko Kreševa); selenit (vlaknasti
gips) i alabaster susreću se u ležištima gipsa povezanim sa sulfatno-karbonatnim
formacijama Dinarida na mnogo mesta; silifikovano drvo konstatovano je u okviru
jezerskih pliocenskih sedimenata na Kosovu i u kolubarskom basenu (Baroševac), kao
i među tufovima kod Spančeva i Kratova u Makedoniji; različito obojeni, tzv. šareni,
mermeri nalaze se u okviru rudne formacije arhitektonsko-građevinskog kamena,
takođe, na nizu mesta.
* * *

Na osnovu napred prikazanih pojava i nalazišta juvelirskih i ukrasnih mineral-

nih sirovina i njihove geološke pozicije, može se zaključiti da na teritoriji naše zemlje
široko rasprostranjenje imaju sledeće potencijalne formacije stena i ruda sa kojima
paragenetski mogu biti povezane ekonomske koncentracije mnogih vrsta dragog,
poludragog i ukrasnog kamena:
- Vulkanogeni kompleksi u okvirima zone kenozojske tektono-magmatske
aktivizacije, zatim, unutrašnjih i spoljašnjih Dinarida (sa poznatim pojavama: opala,
ahata, oniksa, obsidijana, hrizolita, jaspisa, kalcedona);

-233-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________;________________________B. Vakanjac

- Pegmatiti u granitskim masivima i metamorfitima Srpsko-makedonske mase

i Pelagonida (sa poznatim pojavama: berila, akvamarina, amazonita, cirkona, gorskog
kristala, čađavca, moriona, ružičastog kvarca, citrina, ametista);
- Metamorfiti Srpsko-makedonske mase, unutrašnjih Dinarida i Pelagonida (sa
poznatim pojavama: distena, rubinskog korunda, rodonita, gorskog kristala, čadavca,
moriona, citrina, ametista, hijalofana, granata, rožnaca);
- Ultrabaziti unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone (sa poznatim pojavama:
opala, ahata, hrizoprasa, kahalonga, plemenitog serpentina i žadeita);
- Nanosi pretežno aluvijalnog tipa (sa poznatim pojavama: rubina, cirkona,
distena, akvamarina, granata, ahata, oniksa, rožnaca);
- Rudne formacije metala i nemetala (sa poznatim pojavama: rodonita, idok-
raza, epidota, granata, kleofana, hematita, mermernog oniksa, gorskog kristala,
selenita, alabastera, silifikovanog drveta, šarenog mermera).
Činjenica da je perspektiva Jugoslavije u pogledu mogućnosti pronalaženja
najskupljih vrsta juvelirskih sirovina (dijamanata, safira, smaragda i dr.) veoma
ograničena, ili da čak i ne postoji, ne bi trebalo da utiče na istraživanje značajnog
asortimana drugih, jeftinijih, sorti dragog, poludragog i ukrasnog kamenja. Takođe,
jedan znatan broj ovog plemenitog kamenja može se dobiti i kao nusprodukt pri
eksploataciji različitih drugih mineralnih sirovina - ruda metala i retkih metala,
pijezooptičkog kvarca, plemenitih metala iz nanosa, abrazivnih sirovina, pegmatita
itd. To se mora uvek imati u vidu pri istraživanju, oprobavanju, oceni i eksploataciji
odgovarajućih ležišta mineralnih sirovina.

7. Granati
Pojave primarnih i sekundarnih koncentracija granata poznate su u nas na
mnogo mesta - u Makedoniji, Bosni, Banatu, na Kosovu i u drugim delovima zemlje.
Sredinom 60-ih godina ov.v. manje količine abrazivnog almaridina eksploatisane su
na Kosovu kod Gnjilana (Ogošte). I pored brojnih pojava, ovoj sirovini do danas nije,
međutim, poklonjena dužna pažnja.
Potpuno neistražene skarnovske pojave granata (i granatita) konstatovane su
u kontaktnim pojasevima naših granitoida - na Rudniku, Kopaoniku (Vučak, Mala
Gobelja, Duboka), Željinu, Bukulji i drugim. U okviru kristalastog kompleksa
Srpsko-makedonske mase, Pelagonida i ofiolitske zone Bosne nalaze se brojne pojave
abrazivnog almandina metamorfne geneze. Najznačajnije sekundarne koncentracije
granata javljaju se u deluvijalnim i aluvijalnim nanosima kod Prilepa u Makedoniji i
Bele Crkve u jugoistočnom Banatu.
U južnoj Makedoniji, kod Prilepa, na Selečkoj planini veliko rasprostranjcnjc
imaju mikašisti sa granatom (almandin) idistenom (vidi: 1. Al-silikati). Granat se ovde
javlja u zasebnim, dobro individualisanim kristalima, a uklopljen je i u distenu. veličina
granatskih zrna kreće se od 0,5 do 1,5 cm, maksimalna veličina im iznosi 2,5-3 cm. a

-234-
B. Vakaniac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

njihov sadržaj varira od 10 do 20 %. U ovom rejonu, u nanosima Volkovske, Čumovske

i drugih reka, koje teku sa zapadnih padina Selečke planine, takode, se nalazi granai
i disten. Svojevremeno, 60-ih i 70-ih godina ov.v., sve te pojave istraživane su na disten,
mada granata ima znatno više od njega. Kompleksni pristup valorizacije ove sirovinske
baze je, međutim, izostao i granat nije tretiran kao mineralna sirovina.
Na Kosovu najznačajnije pojave almandinskog granata, paragenetski pove-
zanog sa kristalastim škriijcima (kordijeritski gnajs, mikašisti, amfiboliti) - Lisocka,
Daždince, Kostadince i druge lokalnosti, nalaze se u okolini sela Ogošte kod Kosovske
Kamenice. Prema J. Škerlju (1958) najbogatije koncentracije granata javljaju se u
trakama mikašista debljine 2-3 m. Granatska pojedinačna zrna dobro su iskristalisala
u vidu rombdodekaedara. Veličina im varira od nekoliko milimetara do 4 cm, ali sadrže
uklopke zrna biotita, hlorita, feldspata, muskovita i kvarca, kao i inkluzije ilmenita,
rutila, cojzita i drugih minerala. Sadržaj granata u mikašistu iznosi oko 18 %, od toga
oko 6 % granulacije 0,5-1 cm i oko 12 % sa veličinom preko 1 cm.
U Bosni (J. Pamić, 1976) pojave granata (Skatavica, Borje, Mahnjača i dr.)
registrovane su u amfibolitskim (granat-diopsid-amfibolitskim) škriijcima, koji redov-
no prate ultramafitske masive u okviru ofiolitskog kompleksa stena. U njima je
zastupljen pirop-almandinski granat sa veličinom zrna do 1-2 cm, rede i do 3-5 cm,
koji se javlja kao porfiroblast od bitnog do sporednog sastojka. Sadržaj granata u
amfibolitskim škriijcima varira od 15 do 25 %.
U Banatu, u aluvijalnim nanosima kod Bele Crkve utvrđene su koncentracije
od oko 15 kg granata na m3 šljunkovito-peskovite mešavine. Pored granata u ovom
nanosnom materijalu prisutan je još ilmenit, magnetit i druge korisne komponente.
Granatska zrna su sitna, delimično zaobljena, veličine do 10 mm i predstavljaju
osnovnu komponentu teške frakcije šljunkovito-peskovitog nanosa.

8. Jod
U Jugoslaviji jod se još ne dobija. U nas, takođe, nisu poznata ni ležišta salitre.
Međutim, podzemne vode Panonske depresije, posebno one povezane sa ležištima
ugljovodonika, možemo smatrati veoma potencijalnim izvorima za ekstrakciju joda.
To najilustrativnije potvrđuje jodna banja u Novom Sadu, čija voda sadrži visoku
koncentraciju ovog elementa.

9. Pijezooptički kvare
Najznačajnije pojave pijezooptičkog kvarca poznate su u Bosni i tu su tokom
60-ih godina ov.v. u manjem obimu vršena istraživanja i eksploatacija (Busovača). Na
teritoriji Makedonije, Srbije, Hrvatske i Slovenije pojave kvarcnih kristala samo su
registrovane. Prema dosadašnjim saznanjima sve koncentracije pijezooptičkog kvarca
u Jugoslaviji pripadaju pegmatitskom i hidrotermalnom genetskom tipu.
U Bosni, prema D. Varićaku (1971), ekonomski najinteresantnije pojave
kvarcnih kristala javljaju se u paleozojskim formacijama srednjobosanskih škriljavih

-235-
Jugoslovenska ležišta NMS________:__________________________________________________B. Vakanjac

planina i u okviru granitoidnog masiva Motajice. Prema paragenetskim karakteris-

tikama ovde su izdvojene sledeće rudne formacije pijezooptičkog kvarca:
(1) Kvarc-liskun-feldspatska formacija - pegmatiti, pegmatiti-apliti i peg-
matitsko-pneumatolitske kvarcne žice sileksitskog, esmaralditskog i berilitskog sas
tava unutar motajičkog granita i okolnih kontaktolita. Najznačajnije pojave nalaze se
u okolini Bosanskog Kobaša (Bunarički Potok, Brusnik, Rastova Kosa, Vlaknica,
Visovi), sa sledećim varijetetima kristala kvarca: gorski kristal, mlečnjak, čađavac,
morion, ružičnjak, ametist i citrin. Kristali kvarca sa mineralima glina i sericitom
javljaju se u sočivastim gnezdima i, izuzetno, u mineralisanim pukotinama.
(2) Kvarcna formacija - hidrotermalne monomineralne kvarcne žice u
paleozojskim škriljcima (metapeščari i metabaziti) i kvarc-porfirima centralne Bosne.
Pojave su lokalizovane u okolini Kreševa (Crvenjak, Komari), Fojnice, Busovače,
Viteza, Sebešića, Turbeta, Donjeg Vakufa (Vrljaj) i Jezera (kod Jajca), sa sledećim
varijetetima kristala kvarca: gorski kristal, mlečnjak, čađavac, morion, ružičnjak,
ametist i citrin. Kristali kvarca, udruženi sa piritom, mineralim glina, sericitom i
hloritom, nalaze se u sočivastim i stubastim gnezdima i, podređeno, u mineralisanim
pukotinama.
(3) Kvarc-barit-sulfidna formacija - hidrotermalna baritska tela lokalizovana u
paleozojskim karbonatnim kompleksima centralne Bosne. Pojave su konstatovane u
okolini Kreševa (Radeša, Kostajnica, Duboki Vaganj i dr. lokalnosti), samo sa gorskim
kristalom. Kristali kvarca, u paragenezi sa dolomitom, kalcitom i mineralima glina,
javljaju se u izometričnim, sočivastim i stubastim gnezdima i, rede, u mineralisanim
pukotinama.
(4) Formacija alpijskog pukotinskog tipa u paleozojskim škriljcima centralne
Bosne kod Busovače (Crni Potok), samo sa gorskim kristalom. Kristali kvarca, u
asocijaciji sa mikrokristalastim kvarcom, hijalofanom, epidotom, sideritom,
halkopiritom, piritom, mineralima glina i sericitom, nalaze se u pukotinama sa
maksimalnom širinom do 0,4 m.
Kristali kvarca registrovani su u pegmatitskim telima Makedonije kod Berova,
Bitolja (Orehovo, Paralovo), Bogumile (Svinjarnik) i na drugim mestima, a u Srbiji
kod Kragujevca (Rekovac, Staro Selo), Bujanovca i drugim mestima.
U hidrotermalnim kvarcnim žicama kristali kvarca su konstatovani u
Makedoniji, Srbiji (Teočin), Hrvatskoj i Sloveniji. Kristali kvarca prisutni su, zatim,
i u mnogim hidrotermalnim paragenezama ležišta metala (Stari Trg, Srebrenica,
Zletovo, Lece i dr.).
Tipični komorni pegmatiti diferencirane zonalne građe (sa pijezoelektričnim
kristalima kvarca, optičkim fluoritom, topazom, berilom i dr. dragim kamenjem), koji
zaležu u apikalnim delovima hipoabisalnih leukokratnih granita, u Jugoslaviji do
danas nisu pronađeni. U odnosu na ovaj važan genetski tip ležišta naša perspektiva je
veoma ograničena, jer su naši leukokratni granitski varijeteti samo lokalni diferen-
cijati granitoidnih masiva, a ako ih je i bilo oni su duboko erodovani.

-236-
B. Vakanjac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

Na osnovu poznatih pojava - neposrednih indikatora - kao i drugih povoljnih

prirodnih uslova, može se zaključiti da u nas ipak postoji realna perspektiva u pogledu
pronalaženja ekonomski značajnih tipova ležišta pijezooptičkog kvarca. Pri tome
treba imati u vidu činjenicu da je i za proizvodnju sintetičkih kristala kvarca, takođe,
neophodna polazna sirovina od prirodnog kristalnog kvarca.

10. Plovućac
Pojave plovućca poznate su samo u Makedoniji, oko 30 km južno od Kavadarca
na visoravni Vitačevo, zatim, u području Glogova i Gatenova. Prema L. Adžigogovu
(1976) i R, Stojanovu (1980), ovde su medu vulkanogeno-sedimentnim tvorevinama,
koje su rasprostranjene na površini od preko 100 km 2 , utvrđene značajne mase
vulkanskog pepela ("pumicit") i plovućca ("pemza"). Obrazovanje plovućca i
vulkanskog pepela povezano je sa intenzivnom vulkanskom aktivnošću koja se obavila
krajem pliocena i početkom kvartara, a piroklastični materijal je deponovan u
tikveškom jezerskom basenu. U okviru serije aglomeratsko-brečoidnih andezitskih
tufova, debljine preko 200 m, vulkanska prašina, pesak i plovućac javljaju se u vidu
dva sloja. Donji sloj, debljine do 30 m, zaleže u donjem delu, a gornji u najvišim
horizontima serije tufova - na samoj površini terena. Gornji nivo vulkanskog pepela
i plovućca zauzima visinski interval od 920 do 955 m, međutim, on je u značajnoj meri
erodovan, naročito u severnom delu visoravni Vitačevo. U južnom delu ove visoravni,
oko sela Bojanćišta i Konopišta, još su sačuvane značajne mase vulkanskog pepela i
plovućca na više mesta - Kambana, Golomeja, Rakovec, Venec, Blatuša i druge
lokalnosti.
Srednji sadržaj plovućca (zrna veličine preko 2 mm) u vulkanskom pesku i
prašini iznosi oko 15 %, a maksimalna veličina komada plovućca u ovom materijalu
je 5-6 cm. Lokalno (Golomeja) istražnim radovima utvrđena su zasebna nagomilanja
- slojevi plovućca - debljine 0,2-0,5 m.
Pored Makedonije, izvesnu perspektivu u pogledu pronalaženja pretaloženih
koncentracija plovućca, mogu da imaju i drugi piroklastiti deponovani u jezerskim
basenima koji su egzistirali u blizini naših tercijarnih eruptivnih centara.

11. Samorodni sumpor

Na teritoriji Jugoslavije poznato je više pojava samorodnog sumpora, kako
vulkanogene tako i sedimentne (epigenetske) geneze, koje, međutim, do danas nisu
detaljnije istraživane. Pojave vulkanogenog sumpora nalaze se u Makedoniji, u
kratovsko-zletovskoj oblasti, kod Kratova (Korija, PoviŠnica) i Probištipa (Plešince).
Ovde se čist, kompaktni, elementarni sumpor javlja u vidu tankih skladova, žičica,
prožilaka i grudvi u intenzivno silifikovanim (opalitisanim) tercijarnim piroklastitima
(tzv. "sumporonosni kvarciti"). Ležište Plešince se upravo detaljno istražuje
bušenjem; sadržaj samorodnog sumpora u istraženom delu ležišta iznosi 25-30 %. U
blizini Ohrida, kod sela Koselo, nalazi se, zatim, i naša jedinstvena solfatara "Duvalo";

- 2 37 -
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakaniac

u prošlom veku samorodni sumpor deponovan u vidu kora oko ove solfatare korišćen
je za proizvodnju crnog baruta u Solunu.
Pojave samorodnog sumpora sedimentno-epigenetskog (infiltraciono-meia-
somatskog) porekla poznate su u paragenezi sa našim gips-anhidritskim naslagama u
Lici kod Suvaje, u dalmatinskoj Krajini kod Knina, u Šumadiji kod Gruže i u južnoj
Makedoniji kod Debra. Kod Radoboja kraj Krapine u hrvatskom Zagorju sumpor se,
zatim, javlja u miocenskim bituminoznim i gipsonosnim laporima.
Ove naše pojave samorodnog sumpora, kao zakoniti i neposredni indikatori
sumpornog orudnjenja, usmeravaju prognozu pronalaženja njegovih ekonomskih
koncentracija na sledeće rudonosne formacije:
- Za sumpor vulkanogenog porekla to su tercijarni vulkaniti i piroklastiti,
su koji
široko rasprostranjeni u zoni kenozojske tektono-magmatske aktivizacije.
-Za lokalizaciju epigenetskih sedimentnih ležišta samorodnog sumpora poten
cijalnu litološku sredinu predstavljaju sulfatne, sulfatno-karbonatne i sulfetno-
terigene facije evaporitskih formacija bilo koje starosti. S obzirom na složene
geohemijske i biohemijske reakcije pri kojima se obrazuje elementarni sumpor, a koje
se ne mogu vršiti bez prisustva ugljovodonika, najperspektivnije su one oblasti naše
zemlje gde su u optimalnoj meri mogla biti ispunjena ta dva bitna faktora - facijalno-
litološki i prisustvo ugljovodonika.

12. Vermikulit
Ekonomski najznačajnije pojave vermikulita otkrivene su u Srbiji u lokalnosti
Kremići na Kopaoniku i na jugozapadnim padinama Jastrepca.
Na Kopaoniku su vermikulitizirani sekundarni magnezijski hidrosilikati, koji
su obrazovani na račun serpentinita pod dejstvom hidrotermalnih agenasa mlađih
kiselih magmi. To su monomineralne tanke žice i prožilci i mala gnezdasta i sočivasta
tela (površine do 1 m2) izgrađena od vermikulita. Vermikulitske ljuspice su različite
krupnoće, ali preovlađuju zrna sa veličinom 2-3 cm u prečniku.
Na jugozapadnim padinama Jastrepca vermikulit ulazi u sastav liskunskih
škriljaca, koji su u površinskim uslovima raspadanja dezintegrisani i izmenjeni do
dubine od 50-70 m. Vermikulit je obrazovan na račun biotita u amfibolsko-biotitskim,
hornblenda-biotitskim, hornblenda-biotit-kalcitskim i hlorit-biotit-kalcitskim
varijetetima kristalastih škriljaca. Veličina vermikulitskih ljuspica varira od nekoliko
do 0,05 mm u prečniku, a njihov sadržaj u masi škriljaca iznosi do 15 %.
U pogledu mogućnosti pronalaženja novih ekonomskih koncentracija ver-
mikulita treba istaći da su u nas posebno perspektivni biotitski metamorfiti i u drugim
delovima zemlje - u istočnoj Srbiji, Srpsko-makedonskoj masi i Pelagonidima. A
naročito kontaktni pojasevi hercinskih granitoida sa očuvanom površinskom ili
linijskom korom raspadanja.

- 2 38 -
B. Vakanjac______:____________________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

NEPOZNATE SIROVINE
U ovoj podgrupi razmatraju se sirovine čija je perspektiva pronalaženja
ekonomskih koncentracija u nas veoma ograničena, ili pak za pojedine od njih uopšte
i ne postoji (dijamant, vulkanski pepeo). To je posledica specifičnosti geološke građe
naše zemlje, a u vezi s tim i odsustva ekonomski najznačajnijih tipova ležišta tih
nemetaličnih sirovina. Pojavljivanje pojedinih sirovina iz ove podgrupe ima u nas
karakter mineraloških pojava, a izvršena istraživanja, ukoliko ih je do danas bilo, dala
su negativne rezultate u pogledu mogućnosti njihove rentabilne eksploatacije.

13. Amfibol-azbesti
Mineraloške pojave amfibol-azbesta, sa još tačno nedefinisanim, ili i
neutvrđenim, mineralnim tipom azbesta konstatovanesu u Bosni, Srbiji i Makedoniji.
U severozapadnoj Bosni, kod Bosanske Krupe, rodusit-azbest (određen i kao
glaukofanski - M. Kišpatić, 1902., ali i kao krokidolitski - S. Pavlović i R. Milojković,
1959) javlja se u lokalnosti Halilovci i Arapuša, iz kojih je krajem prošlog veka čak i
eksploatisan (H.B. Foullon, 1895, J. Grimmer, 1897). Ova rodusit-azbestna
mineralizacija povezana je, kao i na drugim mestima u svetu, sa šarenim glinovito-pes-
kovito-laporovitim plitkovodnim sedimentima lagunskog tipa sa učešem sulfata
(gipsa) i dolomita. Rodusitonosna šarena serija, verovatno permo-trijaske starosti,
predstavlja prelaznu faciju između kontinentalnih crvenih i marinskih karbonatnih
sedimenata. U Bosni je, zatim, konstatovan i tremolit-azbest u amfibolitskim
škriljcima kod Kreševa (Crna Reka) i u serpentinitima na Osoju kod Višegrada (A.
Ahac, 1976).
U južnoj Srbiji poznata je tremolit-azbestna mineralizacija kod Sijarinske
Banje i sela Marovci (G. Đordević, 1964) u amfibolitima i u rejonu Žitnog Potoka u
tremolitsko-aktinolitskim škriljcima. U istočnoj Makedoniji, u lokalnosti Linako kod
Berova i na Ograždenu, takođe, se javlja tremolit-azbest u amfibolitskim škriljcima.
Na današnjem stepenu poznavanja geološke građe naše zemlje i zakonitosti
obrazovanja i razmeštaja amfibol-azbestnih ležišta u prirodi, mi imamo malu perspek-
tivu u pogledu pronalaženja njihovih ekonomskih koncentracija.
Zla pronalaženje rodusit-azbesta, čija je mineralizacija već poznata u Bosni,
potencijalne su sve šarene lagunske formacije perma i donjeg trijasa u Dinaridima i
istočnoj Srbiji, a, takođe, i eocena u unutrašnjim Dinaridima.
U pogledu aktinolit-azbesta i tremolit-azbesta perspektivni su u nas sledeći
kompleksi: kontaktni oreoli ultrabazita sa mladim granitoidima (talk-karbonatni
metasomatiti u serpentinitima); zatim, za aktinolit-azbest i metamorfisani bazični
efuzivi (zeleni škriljci) vlasinskog kompleksa, istočne Srbije, Veleške serije i Dinarida;
a za tremolit-azbest i metamorfisani dolomiti u zoni regionalne granitizacije u okviru
granito-gnajseva Srpsko-makedonske mase i Pelagonida.

-239-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________g, Vakaniac.

Magnezharfvedsonit-azbest (režikit), takođe, bi mogli očekivati u kontaktnim

oreolima ultrabazita sa mladim granitoidima (talk-hlorit-karbonatni metasomatiti u
serpentinitima). A antofilit-azbest bi mogao da postoji u metaultrabazitima
preobraženim u amfibolsko-granulitskoj faciji (talk-antofilit-karbonatni i talk-anto-
filitski metasomatiti) u okviru regionalno-metamorfnih kompleksa (gnajsevi i am-
fiboliti) Srpsko-makedonske mase.
Kako formacija gvožđevitih kvarcita, sa kojima su ležišta krokidolit-azbesta i
amozit-azbesta paragenetski povezana, u nas nije zastupljena, to i perspektivu za
otkrivanje ova dva amfibol-azbestna varijeteta nemamo. Takođe nemamo perspektivu
ni za pronalaženje rihterit-azbesta, čije se koncentracije javljaju u kontaktnim zonama
dolomita (magnezijski skaraovi) sa višefaznim alkalnim magmatskim intruzijama na
starim platformama, jer takvi geološki uslovi u nas nisu postojali.

14. Dijamant
S obzirom na geološko-tektonsku gradu teritorije naše zemlje i na zakonitosti
obrazovanja i razmeštaja ležišta dijamanta u prirodi - u nas ne postoji perspektiva za
pronalaženje dijamantonosnih kimberlita i lamproida, a, verovatno, ni nanosnih
ležišta dijamanta.

15.Flogopit
U Jugoslaviji ležišta i pojave flogopita nisu poznati. Takođe nije poznat ni
ultrbazično-alkalni intruzivni kompleks stena (karbonatiti), međutim, granito-gnaj-
sevi imaju široko rasprostranjenje u okviru Srpsko-makedonske mase i Pelagonida. U
domenu naših granito-gnajsnih kompleksa, koji za sebe predstavljaju samo opšti,
regionalni, faktor flogopitonosnosti, potencijalni nosilac liskunskog orudnjenja
trebala bi da bude formacija magnezijskih skarnova abisalnog nivoa (diopsidne,
amflbol-diopsidne i si. stene, koje vode poreklo od primarnih dolomitskih sedi-
menata). Najintenzivnija liskunska mineralizacija može se očekivati u onim delovima
diopsidnih tvorevina koji se odlikuju i obilnom granitizacijom, tj. sa izraženim peg-
matitskim i migmatitskim injekcijama.

16. Kalijumove i magenzijumove soli

U Jugoslaviji je poznato samo jedno ležište sa čvrstom kamenom soli - Tušanj
kod Tuzle u Bosni, u kome sadržaj kalijumovih soli, međutim, ne prelazi 1%. Ipak,
ovaj genetski tip ležišta možemo na širem planu smatrati perspektivnim i u pogledu
kalijumovih i magnezijumovih soli iz sledećih razloga: u prostranom području
Dinarida, na nizu mesta na površini terena, ili na nekoj dubini u bušotinama,
konstatovanisu anhidriti i drugi tipični članovi evaporitske formacije, koja je matična
formacija i za sone sedimente. Regionalno rasprostranjenje najverovatnije ima
permska (permsko-trijaska) i jursko-kredna evaporitska formacija, dok se lokalno
javljaju i evaporitski sedimenti tercijarne starosti. Međutim, sve naše evaporitske
formacije uglavnom su indicirane anhidritsko-gipsnim tvorevinama, koje sadrže

-240-
ff. Vakanjac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

tragove natrijumovih i kalij umovih soli. Ovi sulfatni taloži, u većini slučajeva, zatim
predstavljaju samo otkinute delove koji su tektonskim pokretima dovedeni do
današnje površine terena, a i u dubini u bušotinama, takođe, predstavljaju dijapirski
kretane blokove. I pored toga što je u svim dosadašnjim slučajevima među našim
evaporitima izražen samo sulfatni stadijum sedimentacije, možemo opravdano pret-
postaviti daje, prvo, lateralno ili po pružanju u okviru evaporitskih formacija Dinarida
postojala mogućnost razvoja potpunog ciklusa halogene sedimentacije i da su šlepa
ležišta mineralnih soli, pa i kalijumovh i magnezijumovih, mogla biti sačuvana pod
pokrovom mlađih sedimenata. Drugu realnu šansu za pronalaženje ovih soli pružaju
nam lokalne evaporitske formacije koje su vezane za lagunske molasoide i molase
paleodinarida i Dinarida. U ovakvoj jednoj miocenskoj laguni formirano je i ležište
kamene soli Tušanj, koje, verovatno, nije i jedino.
S obzirom na stečena iskustva pri istraživanju nafte, gasa i soli u svetu, ne treba
odbaciti i mogućnost pronalaženja sonih ležišta u području našeg dela panonskog
basena, utoliko pre, što se danas zna da je Panonsko more bilo veoma razuđeno.
Činjenica da do danas pojave soli, izuzev slanih voda, nisu konstatovane prilikom
istraživanja nafte i gasa, ne mora da znači da takvih ležišta ovde nema, jer je korišćenje
podataka dobijenih pri bušenju na naftu za prognoziranje sonih leišta veoma otežano,
a često i nemoguće. Ove bušotine se, po pravilu, izvode bez ispunjavanja posebnih
uslova na so, usled čega se nabušene sone koncentracije gube, a time je onemogućeno
i njeno registrovanje u profilu bušotine.

17. Korund i šmirgla

Korundonosni sijenit-pegmatiti, plagioklastiti i marunditi u Jugoslaviji nisu
poznati, a i domaći sekundarni kvarciti su uglavnom sterilni u pogledu korunda. U
vezi sa sekundarnim kvarcitima korundska mineralizacija (do 10% korunda) do danas
je utvrđena samo u Makedoniji - okolina Plavice (Beli Breg, Dolgi Orman, Mečkina
Dupka) u kratovsko-zletovskoj vulkanskoj oblasti. Prema V. Ivanovoj (1982) korund
je konstatovan u jezgrima bušotina u dubinskom intervalu od 20-og do 377-og metra.
Korund je u asocijaciji sa dijasporom, a javlja se u hidro termalno intenzivno al-
terisanim tercijarnim vulkanitima - sa pirofilitisanjem, kaolinisanjem, silifikovanjem,
zunitisanjem i, rede, sa turmalinisanjem i alunitisanjem, tj. sa tipičnim mineralnim
facijama formacije sekundarnih kvarcita, U ovim stenama korund se nalazi u vidu
idiomorfnih monokristala (pseudomorfoze po fenokristalima matične stene), sit-
nozrnih gustih agregata u osnovnoj masi alterisanih stena i monomineralnih tankih
žica korunda.
Izvesnu perspektivu u pogledu mogućnosti pronalaženja ležišta korunda pruža
u nas i kompleks metamorfhih stena, jer su u okviru njih njegove nedefinisane pojave
poznate na nekoliko mesta u Makedoniji, a, zatim, u Srbiji i Bosni. U Makedoniji,
pojedinačni, često veoma krupni, kristali ružičastog korunda (do 1,7 kg težine - R
Stojanov iN. Dumurdžanov, 1968), javljaju se kod Prilepa (Sivec, Beloto, Belovodica)
u proterozojskim dolomitskim mermerima. Prema A. Popeviću i J. Parnicu (1973)
korund je akcesorni sastojak u amfibolitskim škriljcima, koji se javljaju na južnom

-241-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B, Vakaniac.

obodu zlatiborskog ultramafitskog masiva kod Bistrice. U Bosni pojave korunda su

konstatovane na južnom obodu krivajsko-ko nj uskog ultramafitskog masiva u am-
fibolitima kod sela Gornja Vijaka u široj okolini Vareša (J. Pamić, I. Kapeler -1970).
Korund je ovde petrogeni (akcesorni, sporedni i bitni) sastojak amfibolitskih (par-
gasitskih) škriljaca, ružičaste je boje, a pojavljuje se u agregatima centimetarskih
dimenzija sa sitnim (0,2-1 mm) zrnima, rede i kao pojedinačna krupnija zrna do 5 mm
veličine.

18. Optički fluorit

Mineraloške pojave optičkog fluorita poznate su kod Kreševa u Bosni (Lj. Barić
-1952). I pored ovog neposrednog indikatora, naša perspektiva u pogledu pronala-
ženja značajnijih koncentracija optičkog fluorita veoma je ograničena. Kao što je to
slučaj i sa pijezooptičkim kvarcom, diferencirani komorni pegmatiti, koji zaležu u
leukokratnim granitima, u nas nisu izraženi, te se ne može očekivati pronalaženje
optičkog fluorita pegmatitskog tipa. Jedino u vezi sa našom, nešto većom, perspekti-
vom u odnosu na hidrotermalna ležišta fluorita u zapadnoj Srbiji, centralnoj i
severozapadnoj Bosni (sa baritom), može se prognozirati i eventualno pronalaženje
kristala optičkog fluorita u tim rejonima.

19. Optički kalcit

Ležišta i pojave optičkog kalcita u nas nisu poznati i on kao mineralna sirovina
nije istraživan. S obzirom na osnovne zakonitosti obrazovanja i razmeštaja ležišta
islandskog kalcita, mi imamo izvesnu, u svakom slučaju ne veliku, perspektivu za
pronalaženje njegovih ležišta. Prvo, potencijalni u pogledu islandskog kalcita mogu
biti naši sledeći magmatski kompleksi: mladoalpijski bazaltoidi, a zatim, staroalpijski
bazični subvulkaniti i efuzivi - dijabazi, melafiri, pilo-lave i slične stene. Drugo, ležišta
islandskog kalcita mogu se očekivati među karbonatnim kompleksima u rejonima sa
intenzivno izraženom hidrotermalnom aktivnošću, uz nisko temperaturna ležišta
metala, barita i fluorita.

20. Stroncijanit i celestin

Pored mineraloških pojava stroncijanita, udruženog sa samorodnim sum-
porom kod Radoboja u hrvatskom Zagorju (F. Tucan -1930) raspolažemo podacima
da su u pojedinim kalcitima Starog Trga utvrđene izomorfne primese do 20 %
SrCO37, a M. Jeremić (1963) navodi da maksimalne količine izomorfnog SrSO4 u
baritima Bosne iznose 2,5 %. Perspektiva pronalaženja značajnih hidrotermalnih
koncentracija stroncijumovih minerala u nas je mala, s obzirom na njihovu retkost u

7 Prema usmenom saopštenju B.Radulovića, dipl. inž. geol. RHMK olova i cinka "Trepča".

-242-
B. Vakaniac ___________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

svetskim razmerama, kao i na relativno dobru izučenost naših hidrotermalnih, poseb-

no polimetaličnih, ležišta.
Za pronalaženje sedimentinih i vulkanogeno-sedimentnih ležišta stroncijuma
imamo znatno veću perspektivu. Epigenetska ležišta mogli bi očekivati u ubranim
sulfatno-karbonatnim sedimentima evaporitskih formacija bilo koje starosti u
Dinaridima. A u pogledu singenetskih (dijagnetskih) ležišta potencijalne su sve
vulkanogeno-sedimentne formacije obrazovane u jezerskim basenima, koji su egzis-
tirali u blizini tercijarnih eruptivnih centara.
U toku 1990-91. godine stroncijum je istraživan u okviru jadarskog paleo-
zojskog sedimentnog kompleksa stena severno od Valjeva. Stroncijumove minerale i
orudnjenje L. Seke tu nije otkrio, ali je utvrdio da u devonskim metapešarima i
permskim škriljcima i bituminoznim krečnjacima njegovi sadržaji (2.500-5.000 i više
ppm) višestruko prevazilaze fonsku vrednost; to svakako predstavlja značajnu
geohemijsku indikaciju u pogledu mogućeg stroncijumovog orudnjenja.

21. Vulkanski pepeo (pucolan)

U nedavnoj geološkoj prošlosti (tercijar) na teritoriji naše zemlje bili su aktivni
brojni vulkani koji su, verovatno, dali i značajne mase vulkanskog pepela. Zbog
nepostojanosti vulkanskog pepela u površinskim uslovima ta nagomilanja se u većini
slučajeva nisu mogla očuvati do danas. Jedino se u Makedoniji, južno od Kavadarca
na visoravni Vitačevo, zatim, kod Glogova i Gatenova javlja vulkanski pepeo i
plovućac u sklopu serije andezitskih tufova deponovanih u tikveškom
postpliocenskom jezerskom basenu (vidi: 10. Plovućac).

22. Vulkanska šljaka

Vulkanska šljaka do danas u Jugoslaviji nije istraživana, mada su njene pojave
na nekoliko mesta već poznate: na Rogozni, šljakni konusi kod Preševa i u kratovsko-
zletovskoj vulkanskoj oblasti.
U pliocenu i početkom kvartara u nas je u manjoj meri bio izražen bazaltoidni
vulkanizam. Ovaj vulkanizam uglavnom je bio ispoljen u istim onim područjima u
kojima se obavio nešto stariji i kiseliji intruzivni i efuzivni magmatizam. Mada erozija
vulkansku šljaku veoma brzo razara, u našoj zemlji ipak postoji, ne velika, ali realna
perspektiva pronalaženja njenih manjih ležišta od ekonomskog značaja

OCENA PERSPEKTIVNOSTISIROVINSKE BAZE NEMETALA

U Jugoslaviji postoje veoma povoljni prirodni uslovi za dalje povećavanje
ukupne sirovinske baze nemetala. Pozitivna perspektiva razvoja postoji kako za već
osvojene i korišćene sirovine, tako i za znatan broj onih nemetala koji su još uvek van
eksploatacije u zemlji.

- 24 3-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakanjac

Ocena perspektivnosti pronalaženja novih ekonomski interesantnih kon-

centracija NMS koje se danas nalaze u eksploataciji (stalnoj, povremenoj ili i u
pripremi za eksploataciju) prikazana je u tabeli 16, a za sirovine van eksplaoatacije
(nedovoljno istraženi i nepoznati nemetali) u tabeli 17. Ove ocene zasnivaju se na
formacionim i mineragenetskim analizama jugoslovenskih ležišta NMS (B. Vakanjac,
1972,1982a; B. Vakanjac i D. Milovanović, 1973).
Iz tabele 16 se vidi da od ukupno 38 NMS koje se nalaze u eksploataciji veliku
perspektivu ima 21 njih, srednju 14 sirovina, dok su tri sirovine sa malom perspek-
tivom u pogledu daljeg povećanja svojih sirovinskih baza (grafit, kreda i krupno-
ljuspasti muskovit).
Iz tabele 17 se vidi da od ukupno 22 NMS koje se nalaze van eksploatacije veliku
i srednju perspektivu ima 9 sirovina, dok je 13 njih sa malom perspektivom (ili i bez
perspektive - dijamant i vulkanski pepeo) pronalaženja ekonomski značajnih koncen-
tracija.
Dakle, od ukupno 50 različitih vrsta NMS, koje su na teritoriji Jugoslavije do
danas poznate, za 44 njih postoje potpuno zadovoljavajuće potencijalne mogućnosti,
dok je samo 6 sirovina deficitarno. Ukoliko se analizira stanje perspektive svih 60
varijeteta NMS datih u tabeli 1, onda Jugoslaviji nedostaje njih 16. Međutim, bar jedna
polovina tih deficitarnih sirovina može se u industrijama koje ih troše zameniti drugim
rasprostranjenijim nemetalima sa identičnim korisnim svojstvima, ili pak sin-
tetizovanim materijalima. Na današnjem stepenu poznavanja geološke građe i
istraženosti sirovinske baze nemetala Jugoslavije može se konstatovati da će u
mineralnoj ekonomiji zemlje i nadalje biti deficitarne sledeće sirovine: (1) grafit, (2)
vermikulit, (3) amfibol-azbesti, (4) dijamant, (5) flogopit, (6) kalijumove i mag-
nezijumove soli i (7) rude stroncijuma.
Na kraju, treba istaći da se ukupna perspektiva sirovinskih resursa nemetala
Jugoslavije tokom poslednjih godina vidno poboljšala. Te značajne pozitivne promene
u mineralnoj ekonomiji nemetala zemlje rezultat su pronalaženja, sprovedenih
istraživanja i industrijskog osvajanja kako novih sirovina, tako i novih tipova ležišta
tradicionalnih nemetala (netradicionalnih sirovina).

MINERAGENETSKA SKICA NMS JUGOSLAVIJE

Teritorija Jugoslavije zauzima 0,17 % svetskog kopna. Taj mali, jugoslovenski,
deo kopna i kore Zemlje odlikuje se veoma raznovrsnom geološkom gradom,
složenim tektonskim sklopom i brojnim ležištima NMS. Na teritoriji Jugoslavije
sučeljavaju se regionalne geotektonske jedinice: Alpi, Dinaridi, Karpato-balkanidi i
Srpsko-makedonska masa, a prisutni su, takođe, Panonski, Dakijski i Jadranski basen
(si. 28). Sve te geotektonske jedinice izlaze van granica Jugoslavije i nastavljaju se u
susednim zemljama. Svaka od njih ima svoju specifičnu geološku istoriju razvoja,
geotektonsku građu i minerageniju.

- 244-
B. Vakaniac Jueoslovenska ležišta NMS
Tabela 16: Ocena perspektivnosti NMS u eksploataciji (stalnoj, povremenoj i u
pripremi za eksploataciju)

Red Sirovine Perspektiva

br. velika srednja mala
1. Barit +
2. Beli boksit +
3. Bentoniti +
4. Cementni laporci +
5. Dijatomit +
6. Dolomit +
7. Ekspandirajući gline +
8. Feldspati +
9. Fluorit +
10. Fosfati (metafosforiti) +
11. Gips i anhidrit +
12. Grafit +
13. Hrizotil azbest +
14. Kamena so +
15. Kaolini +
16. Keramičke i vatrostalne gline +
17. Krečnjak +
18. Kreda +
19. Krovni škriljac +
20. Kvacni pesak +
21. Kvarcne sirovine +
22. Liskuni (muskovit) +
23. Magnezit +
24. Opekarske gline +
25. Perlit +
26. Pirofilit +
27* Prirodni mineralini pigmenti +
28. Pucolani +
29. Sileks +
30. Stene za forsterit +
31. Stene za keramiku i staklo +
32. Stene za petrolurgiju +
33. Šljunak i pesak +
34. Talk i talkni kamen +
35. Tehnički građevinski kamen +
36. Ukrasni (arhitektonski)
građevinski kamen +
37. Volastonit +
38. Zeoliti +
Ukupno 21 14
-245-
Juzoslovenska ležišta NMS B. Vakan iac
Tabela 17: Ocena perspektivnosti NMS van eksploatacije (nedovoljno istražene i
nepoznate sirovine)

Red Sirovine Perspektiva

br. velika srednja mala
a) Nedovoljno istražene sirovine:
1. Al-silikati (disten i andaluzit) +
2. Alunit +
3. Apatit +
4. Borati +
5. Brom +
6. Drago, poludrago i ukrasno kamenje +
7. Granati +
8. Jod +
9. Pijezooptički kvare +
10. Plovućac +
11. Samorodni sumpor +
12. Vermikulit +
b) Nepoznate sirovine
13. Amfibol-azbesti +
14. Dijamant -
15. Flogopit +
16. Kalijumove i magnezijumove soli +
17. Korund i šmirgla +
18. Optički fluorit +
19. Optički kalcit +
20. Stroncijanit i celestin +
21. Vulkanski pepeo (pucolan) -
22. Vulkanska šljaka +
Ukupno: -5 13

Pored gore navedenih geotektonskih jedinica, sa svojim karakterističnim

mineragenijama, poseban značaj u obrazovanju i prostornom razmeštaju mnogih
važnih nemetaličnih sirovina u Jugoslaviji imaju i geološki procesi koji su se zbivali
tokom kenozojske ere: 1) u zoni neoalpijske (kenozojske) tektono-magmatske ak-
tivizacije (si. 28) i 2) sa kvartarnim kontinentalnim tvorevinama, posebno fluvijalnim
i eolskim, u kojima su akumulirane ogromne mase sirovina koje se koriste kao
građevinski materijal (šljunak i pesak, različite glinovite opekarske sirovine, ekspan-
dirajuće gline itd.).
Zona kenozojske tektono-magmatske aktivizacije proteže se sredinom
Balkanskog poluostrva i dijagonalno preseca sve njegove glavne geotektonske
jedinice. Prema A. Grubiću (1974) ona se odlikuje tercijarnom mineragenijom
-intruzivnom i vulkanskom magmatskom aktivnošću, specifičnim molasnim neogenim
jezerskim basenima i intenzivnim neotektonskim pokretima, koji su uslovili značajna
uzdizanja (do 2 km) i spuštanja (do 2 km) velikih blokova ograničenih obnovljenim

-246-
B. Vakaniac Jugoslovenska ležišta NMS
 i___.._._•-

JB
SI. 28. Osnovne minerdgenetske (geotektonske) jedinice Jugoslavije: A - Alpijska
provincija, D - Dinarska provincija, KB - Karpato-balkanska provincija (istocnosrpska
rudna oblast), SMM - Srpsko-makedonska masa, ZKA - zona kenozojske tektono-
magmatske aktivizacije, PB - Panonski basen (x - Panonske horstovske planine), DB
■ Dakijski basen, JB - Jadranski basen.

-247-
Jugosiovenska ležišta NMS_____________________________________B, Vakanjac

starim i novim rasedima. Postoje ova zona mlada- nastala u završnim fazama alpijskog
geotektonskog ciklusa - ona genetski ne može da se inkorporira ni u jednu od starijih
geotektonskih celina koje preseca, već predstavlja zasebnu mineragenetsku jedinicu
Jugoslavije (B. Vakanjac, D. Milovanović -1972; B. Vakanjac - 1982a).
Na teritoriji Jugoslavije poznato je do danas preko 3000 ležišta i pojava NMS;
međutim, u proizvodnoj aktivnosti nalazi se oko 700 ležišta, i to: oko 150 ležišta
nemetala s.str. i oko 550 ležišta sirovina za proizvodnju različitih građevinskih
materijala. U okviru pojedinih geotektonskih jedinica ova ležišta su paragenetski
povezana sa različitim magmatskim, sedimentnim i metamorfnim rudonosnim for-
macijama formiranim u jednom od proteklih geotektonskih ciklusa - prebajkalskom,
bajkalskom, kaledono-hercinskom, hercinskom, kimrijskom i alpijskom (A. Grabić,
K. Romić -1982).
Dakle, ležišta NMS u Jugoslaviji teritorijalno su raspoređena u sledećih 8
mineragenetskih prostora: 1) Alpima, 2) Dinaridima, 3) Karpato-balkanidima, 4)
Srpsko-makedonskoj masi, 5) Zoni kenozojske tektono-magmatske aktivizacije, 6)
Panonskom basenu, 7) Dakijskom basenu i 8) Jadranskom basenu. A formiranje tih
ležišta usledilo je tokom sledećih 6 mineragenetskih epoha: 1) prebajkalskoj, 2)
bajkalskoj, 3) kaledonsko-hercinskoj, 4) heroinskoj, 5) kimrijskoj i 6) alpijskoj.

ALPUSKA PROVINCIJA
Alpijskoj provinciji pripada mali deo jugoslovenske teritorije u severnoj
Sloveniji, gde zalaze istočni Alpi. Najveće rasprostranjenje ovde imaju kaledono-her-
cinske metamorfne formacije sa pojavama pegmatoida (Ravne na Koroškem) i
mermera, a, zatim, kimrijske morske karbonatne formacije sa ležištima krečnjaka i
dolomita pretežno trijaske starosti.

DINARSKA PROVINCIJA
Dinarska provincija zauzima prostrane jugozapadne delove Jugoslavije. U
pravcu juga ona se dalje nastavlja kroz Albaniju (Albanidi) i Grčku (Helenidi). U
geotektonski sklop Dinarske provincije uvršten je Pelagonijski masiv - metamorfno
jezgro Dinarida i Helenida, i Vardarska zona - granična zona između unutrašnjih
Dinarida i Srpsko-makedonske mase. Geološka građa i mineragenija Dinarida je
veoma složena; u njima su rasprostranjene brojne prebajkalske, bajkalske, kaledono-
hercinske, hercinske, kimrijske i alpijske rudonosne formacije sa kojima su genetski,
ili paragenetski, povezana ležišta različitih NMS.
Ležišta nemetala povezana sa prebajkalskom i bajkalskom epohom zastupljena
su samo u Pelagonidima Makedonije. Prebajkalskoj epohi pripadaju brojne peg-
matitske žice (iz kojih se dobija kalijski feldspat, kvare i muskovit) i dva ležišta
ukrasnog (arhitektonskog) građevinskog kamena (granodiorit - Kukol i biotitski gnajs
- Drenovci); poznata su, zatim, i potencijalna ležišta barita (baritski i baritonosni
škriljci Solunske glave), granata-almandina i kijanita (u mikašistima Selečke planine)
i stena za keramiku i staklo (mikroklinski metasomatiti Alinca). Sa bajkalskom

-248-
B. Vakanjac________________________________________Jugoslavenska ležišta NMS

epohom povezana su brojna ležišta dolomita i ukrasnog (arhitektonskog) građevin-

skog kamena (dolomitski i kalcitski mermeri), kao i pojave rubinskog korunda (u
ležištu dolomitskog mermera Sivec).
Sa paleozojskim metamorfnim formacijama kaledonsko-hercinske epohe
paragenetski su povezana brojna ležišta ukrasnog (arhitektonskog) građevinskog
kamena (visokodekorativni mermeri zapadne Makedonije, zapadne Srbije i Šumadije)
i pojedina ležišta kvarcita, kalcitskih i dolomitskih mermera i talka (ležište talkšista
Izvor u Makedoniji).
U toku hercinske epohe formirane su ekonomski značajne koncentracije
sledećih NMS: 1) barita - brojna hidrotermalna i sedimentna (vulkanogeno-
sedimentna) ležišta sa monomineralnom i kompleksnom rudom (barit-sulfidnom,
barit-fluoritskom, barit-sideritskom), koja zaležu u gornjopaleozojskim terigenim i
terigeno-karbonatnim formacijama Slovenije, Hrvatske i, naročito, Bosne; 2) gipsa
-brojna epigenetska sedimentna ležišta paragenetski povezana sa permskom sulfatnom
(anhidritskom) formacijom, koja u spoljašnjim i središnjim Dinaridima ima, izgleda,
regionalno rasprostranjenje; 3) krovnih škriljaca - u okviru gornjopaleozojskih (kar-
bonskih) metamorfita unutrašnjih Dinarida (zapadna Srbija, istočna Bosna i
Slovenija); 4) kvarca - brojne hidrotermalne kvarcne žice u gornjopaleozojskim
formacijama bosanskih škriljavih planina, kao i permsko-trijaski kvarcni peščari
-cementni kvarciti (ležišta Podrašnica u centralnoj i Vlasenica u istočnoj Bosni); 5)
pirofilita - gornjopaleozojski pirofilitski škriljci Hercegovine (ležište Parsovići); poz-
nata su, takode, još i sledeća potencijalna nova ležišta i sirovine: vulkanogeno-
sedimentna baritsko-sideritska karbonske starosti (Vidrenjak u severozapadnoj
Bosni), kamene soli paragenetski povezana sa permskom gips-anhidritskom for-
macijom (Majkić Japra u severozapadnoj Bosni), kvarcnih konglomerata permske
starosti (kod Tržića u Sloveniji), pijezooptičkog kvarca u hidrotermalnim kvarcnim
žicama i ležištima barita i prirodnih mineralnih pigmenata - Fe-oksidi i Fe-Mn-oksidi
u gornjokarbonsko-permskim sedimentnim limonitskim rudama Ljubije.
Sa kimrijskim rudonosnim formacijama povezana su ležišta sledećih NMS: 1)
barita - hidrotermalna i vulkanogeno-sedimentna ležišta genetski povezana sa
srednjotrijaskim bazičnim magmatizmom (Veovača u Bosni, Bobija u Srbiji i druga);
2) belog boksita - ležišta u krednim karbonatnim formacijama Crne gore i Bosne; 3)
bentonita - ležišta u srednjotrijaskoj (Crna Gora) i gornjojurskoj (Dalmacija)
vulkanogeno-sedimentnoj formaciji; 4) cementnog laporca - ležišta uglavnom u kred-
nim flišnim formacijama; 5) dolomita i krečnjaka - brojna ležišta u karbonantnim
mezozojskim formacijama, pri tome, najveći broj kamenoloma otvoren je u karbonat-
nim stenama trijaske starosti; 6) gipsa i anhidrita - anhidritsko-gipsni olistolitski
blokovi u jurskoj dijabaz-rožnačkoj formaciji Vardarske zone (ležište Lipnica); 7)
hrizotil-azbesta - ležišta u jurskim ultramafitima Vardarske zone u Makedoniji,
obrazovana dejstvom hidrotermalnih rastvora povezanim sa jurskim kiselim mag-
matizmom; 8) kaolina - ležište ilitske gline Crna (Slovenija) formirano na račun
hidrotermalne alteracije srednjotrijaskih vulkanogenih tvorevina; 9) krovnog škriljca
- ležišta u metamorfisanim jurskim i krednim flišnim formacijama zapadne

-249-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________:__________________________B. Vakaninc.

Makedonije i metamorfisanoj gornjokrednoj flišnoj formaciji Vardarske zone

(Krnino); 10) kvarcnog peska - ležišta peska i kvarcnog pešara u donjokrednoj
karbonatnoj formaciji spoljašnjih Dinarida (Istra, Vis, Brač); 11) kvarca - ležišta
rožnaca (kvarcno-kalcedonskog sastava) u trijaskoj (Jersovec na Dolenjskom) i
jurskoj vulkanogeno-sedimentnoj formaciji; 12) magnezita i hrizoprasa - ležišta u
reliktima kredno-paleogene kore raspadanja jurskih ultramafita Srbije; 13) pucolana
(vitroklastični tufovi) - ležišta u srednjotrijaskoj vulkanogeno-sedimentnoj formaciji
dalmatinske Zagore (Zelovo); 14) stena za forsterit (dunit) - ležišta u jurskoj gabro-
peridotitskoj formaciji (Medvedce i Poljane u Srbiji); 15) stena za petrurgiju - ležišta
u jurskoj dijabaz-spilitskoj formaciji; 16) talka - hidrotermalna apoultrabazična
(ležište Galište) i apodolomitska (ležište Kesendre) u Vardarskoj zoni Makedonije;
17) tehničkog građevinskog kamena - koriste se uglavnom karbonatne stene različite
starosti, kao i trijaski i jurski bazični magmati; 18) ukrasnog (arhitektonskog)
građevinskog kamena - koriste se uglavnom visokodekorativni trijaski, jurski i kredni
krečnjaci i dolomiti, kao i jurski gabrovi Hercegovine (ležište Jablanica).
U alpijskoj epohi, u toku tercijara obrazovana su sedimentna ležišta sledečih
značajnih sirovina: cementnih laporaca (paleogena i neogena), gipsa i anhidrita
(postkredni dijapirski štok kod Debra u zapadnoj Makedoniji), keramičkih i vatros-
talnih glina (u neogenim jezerskim basenima), krede (neogeni jezerski pelitomorfni
krečnjaci), krečnjaka (pretežno eocenske morske karbonatne formacije), kao i
tehničkog i ukrasnog (arhitektonskog) građevinskog kamena (karbonatne stene
paleogene i neogene starosti); u bazalnim sedimentima pojedinih neogenih jezerskih
basena Srbije utvrđene su, zatim, značajne potencijalne količine detritičnih (preta-
loženih) amorfnih magnezita. U toku kvartara formirane su ekonomski interesantne
koncentracije sledećih nemetala: brojna rezidualna ležišta barita; keramičkih i vatros-
talnih glina (samo u Istri); hidrotermalnog kristalnog gipsa (ležište Debar u
Makedoniji); glacijalne jezerske krede (u Sloveniji); fluvijalne naslage kijanita i
granata-almandina (u Makedoniji); opekarskih glina, šljunka i peska na mnogo mesta.

KARPATO-BALKANSKA PROVINCIJA
Karpato-balkanskoj provinciji pripada oblast istočne Srbije. Karpato-balkanidi
predstavljaju severnu granu alpijskog orogena koja izRumunije prelazi u Jugoslaviju,
a u pravcu jugoistoka nastavlja se dalje kroz Balkan i Srednjogorje Bugarske. Geotek-
tonska građa istočne Srbije je veoma složena. U njenoj geološkoj građi učestvuju
uglavnom prekambrijski, rifeokambrijski i paleozojski kristalasti škriljci, zatim,
gornjopaleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne formacije, kao i hercinski
granitoidi, jurski gabro-peridotiti i gronjokredno-paleogeni andezitski kompleksi sa
pratećim vulkanogeno-sedimentnim formacijama.
Ekonomski najvažnija ležišta NMS istočne Srbije pripadaju hercinskoj, kim-
rijskoj i alpijskoj mineragenetskoj epohi; u starijim epohama (pretežno u bajkalskim
kristalastim kompleksima) javljaju se samo ležišta kvarcita i mermera.

-250-
B. Vakanjac_____________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

U toku hercinske epohe obrazovane su mnogobrojne hidrotermalne kvarcne

žice (koje zaležu kako u hercinskim granitima tako i u okolnom kompleksu zelenog
kristalina), zatim, barit-fluofit-sulfidne rudne žice (koje se javljaju u kristalastim
Škriljcima oko gornjanskog granitskog masiva) i metamorfna ležišta amorfnog grafita
(u oviru karbonskih grafitičnih škriljaca), dok se hercinski graniti kod Knjaževca
(Ravno Bučje) i permski peščari sa mnogo mesta koriste kao građevinski (i arhitek-
tonski) kamen.
Kimrijskoj epohi pripadaju sledeća značajnija ležišta: 1) donjotrijaski (kod
Krepoljina) i lijaski (kod Bora) kvarcni peščari iz kojih se dobija kvalitetni kvarcni
pesak; 2) lijaske metamorfisane keramičko-vatrostalne gline (filit-gline Dimi-
trovgrada); 3) jurski i kredni krečnjaci (kod Kučeva, Despotovca, Bora i Niša) služe
uglavnom za proizvodnju kreča, a iz mnogih drugih ležišta, posebno onih na desnoj
obali Dunava kod Golupća, koriste se kao tehnički građevinski kamen i za druge
različite namene); 4) hidrotermalne žice belog kalcita u titon-valendijskim
krečnjacima Suve planine (ležište Ćelije); 5) gornjokredni andeziti (timociti - lokalno
se upotrebljavaju kao tehnički građevinski kamen, a njihovi hidrotermalno alterisani
varijeteti iz borskog ležišta bakra omogućavaju dobijanje kaolinitskog koncentrata iz
flotacijske jalovine); 6) u zapadnom karbonatnom pojasu istočne Srbije nalaze se
potencijalna ležišta kvalitetnih donjotrijaskih dolomita, a u Homoljsko-kučajskom
području i na planini Rtnju gornjojurskih dolomita.
U toku alpijske epohe, u neogenim jezerskim basenima, formirana su ležišta
bentonita (kod Zaplanja, Bogovine, Svrljiga), jezerske krede (Niska Kamenica), kao
i potencijalnih sirovina - keramičko-vatrostalnih glina, cementnih laporaca i kvarcnog
peska. Od kvartarnih tvorevina najznačajnije su naslage šljunka i peska i opekarskih
glina.

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA
Srpsko-makedonska masa obuhvata najstarije kristalaste terene Balkanskog
poluostrva smeštene između Dinarida i Karpato-balkanida. Na severozapadu nju
prekrivaju neogeni i kvartarni sedimenti Panonskog basena, a u jugoistočnom pravcu
ona se produžava u Bugarsku (Rodopi) i Grčku. Srpsko-makedonska masa izgrađena
je uglavnom od prekambrijskih, rifeokambrijskih i donjopaleozojskih kristalastih
škriljaca i od bajkalskih, kaledono-hercinskih i hercinskih granitoidnih kompleksa.
Ležišta nemetaličnih sirovina u Srpsko-makedonskoj masi obrazovana su
tokom prebajkalske, bajkalske, kaledono-hercinske i hercinske mineraganetske
epohe.
Sa prebajkalskim metamorfnim formacijama povezana su ležišta dolomitskih
mermera (Straževica, Berilje) i kalcitskih mermera (Vidojevica), kao i kvarcita, a,
zatim, pojave apatita (magnetitsko-apatitske metamorfne parageneze Žitnog Potoka
kod Prokuplja) i granata (almandina - na mnogo mesta).

-251-
Jugoslovenska ležišta NMS_____________________________________B. Vakaniar

U vezi sa bajkalskim granitoidnim masivom Ogražden (jugoistočna

Makedonija) nalaze se velika albititska ležišta natrijskog feldspata (Hamzali), a u
okolnim metamorfitima ležišta kvarcita i andaluzita.
Najznažajnija ležišta kaledonsko-hercinske epohe javljaju se u donjopa-
leozojskim kristalastim škriljcima jugoistožne Srbije kod Bosilegrada, i to: or-
dovicijski metafosforiti (koji ovde imaju regionalno rasprostranjenje), zatim, kvarciti
i hidrotermalno-pneumatolitske pojave kristalnog grafita (Donja Ljubata); a u jugois-
točnoj Makedoniji eksploatišu se kalcitski mermeri (ležište Memešli kod Strumice)
za proizvodnju karbonatnih punila.
U toku hercinske epohe, uvezi sa procesima granitizacije, obrazovana su brojna
pegmatitska ležišta (kod Prokuplja i Bujanovca) koja daju kalijsko-natrijske feldspa te,
kvare, muskovit i, rede, kristalni grafit, zatim, stene za keramiku i staklo (beli graniti
Bujanovca) i hidrotermalne žice kvarca i pijezooptičkog kvarca, dokse kvarciti istočne
Makedonije (metapeščari Sinkovice) koriste za proizvodnju kvalitetnog kvarenog
peska.

ZONA KENOZOJSKE TEKTONO-MAGMATSKE AKTIVIZACIJE

Zona kenozojske tektono-magmatske aktivizacije pruža se preko Srpsko-
makedonske mase, dela unutrašnjih Dinarida i južnog oboda Panonskog basena.
Njene granice prema severu i severozapadu maskiraju kvartarni sedimenti; međutim,
smatra se da je tonalitski masiv Pohorja u jugoslovenskim Alpima formiran, takode,
tokom kenozojske tektono-magmatske aktivizacije. Prema jugu i jugoistoku ova zona
se produžava u Grčku i Bugarsku.
U zoni kenozojske tektono-magmatske aktivizacije smeštena su brojna i
ekonomski veoma značajna ležišta NMS. Njihovo obrazovanje je uslovljeno tektono-
magmatskom aktivnošću, koja je, u ovom delu jugoistočne Evrope, otpočela krajem
oligocena i sa različitim intenzitetom se obnavljala kroz čitav neogen. Sinhrono sa
ovom aktivnošću formirali su se i mnogi sedimentacioni baseni u kojima se nalaze,
takođe, ekonomski interesantne vulkanogeno-sedimentne formacije.
Endogena i enodgeno-egzogena ležišta u zoni kenozojske tektono-magmatske
aktivizacije genetski su povezana sa višefaznim vulkanskim i intruzivnim kompleksima
granodioritske magme. Taj magmatizam je bio naročito aktivan u oligo-miocenu,
tokom pliocena se postepeno smiruje, a početkom kvartara završava. Geneza eg-
zogenih ležišta bila je, međutim, sinhrona i alternativna sa procesima sedimentacije u
Panonskom basenu. Iz tog razloga su neogena egzogena ležišta NMS iz domena ove
zone tretirana zajedno sa onim iz Panonskog basena; izuzeta su jedino ležišta kore
raspadanja, s obzirom na značaj tektonske, a, verovatno, i hidrotermalne
pripremljenosti supstrata za maksimalni razvoj tog procesa (to su, pre svega, rezidual-
na ležišta kaolina i alkalnih kaolina u kori raspadanja granitskih masiva Motajice,
Cera, Bukulje, Bujanovca i istočne Makedonije i, možda, infiltracioni magneziti u
neogenoj kori raspadanja jurskih ultramafita u Srbiji).

- 252 -
p. Vakaniac_____________________,________________Jugoslovenska ležišta

Endogenim NMS pripadaju: 1) brojne i prostrane mase magmatskih intruziv-

nih (graniti, granodioriti i tonaliti) i vulkanskih (daciti, andeziti, latiti, trahiti, andezit-
bazalti i bazalti) stena koje se uglavnom koriste kao tehnički građevinski kamen
(jedino se tonaliti Pohorja - Slovenija i andezitske lave Novog Pazara - Srbija koriste
kao arhitektonsko-građevinski kamen), kao i efuzivna vulkanska stakla - perlit (ležište
Građešnica u južnoj Makedoniji); 2) skarnovska ležišta volastonita u Srbiji - na
Kopaoniku (Jaram, Duboka); 3) hidrotremalna ležišta: fluorita (Ravnaja u zapadnoj
Srbiji i na Kopaoniku), halojzita (na Kosovu - Srbija i u južnoj Makedoniji), kaolina
(Bratunac u Bosni, kao i više pojava u Srbiji i u Makedoniji), kvarca (brojne kvarcne
žice u Šumadiji i na mnogim drugim mestima), pucolana - opalita (u istočnoj
Makedoniji), sileksa (ležišta sekundarnog kvarcita kod Kratova), kao i hrizotil-azbesta
(Bosansko Petrovo Selo, Korlaće, Stragari), magnezita (mnogobrojne žice), talka i
talknog kamena koja su paragenetski povezana sa ultramafitima gabro-peridotitske
formacije jurskestarosti; poznate su, zatim, još i hidrotennalne pojave alunita (u Srbiji
i Makedoniji), barita (sa fluoritom u zapadnoj Srbiji), poludragog kamenja (ametista,
ahata, opala, jaspisa) i samorodnog sumpora (sumporonosni sekundarni kvarciti i
opaliti Kratovsko-zletovske vulkanske oblasti).
Vulkanogeno-sedimentni (i hidrotennahio-sedimentni) procesi koji su bili
ispoljeni u mnogim neogenim basenima omogućili su obrazovanje brojnih ležišta
bentonita, dijatomita, dolomita, kvarca (kvarc-kalcedonski hidrokvarciti), magnezita,
pucolana (vitroklastični tufovi) i zeolita, a u kvartarnim basenima ukrasnog kamenja
(bigra, travertina i mermernog oniksa); identičnu genezu imaju i pojave borata
(haulita i sirlezita u Srbiji) i plovućca (u južnoj Makedoniji) koje se sada istražuju.

PANONSKIBASEN
Panonski basen je međuvenčana potolina, smešetena između Alpa, Dinarida,
Karpata i Srpsko-makedonske mase, od koje Jugoslaviji pripada njen južni deo.
Formiranje Panonskog basena uslovili su intenzivni neoalpijski disjunktivni tektonski
pokreti i od početka neogena on je bio prekriven morem Paratetisom iz koga su štrcala
samo ostrva - horstovske planine. Duž južnog oboda Paratetisa, u vezi sa istim
tektonskim pokretima, stvoren je na prostranom području niz manjih i većih među-
planinskih depresija, koje su se, u vidu pojedinih zaliva Panonskog mora ili zasebnih
jezera, prostirale preko potonulih delova starijih geotektonskih jedinica.
Razvoj Panonskog basena tokom neogena karakteriše se višefaznim tek-
tonskim pokretima i brzom sedimentacijom, pri tome je, generalno, u donjem i
srednjem miocenu bio ispoljen morski, u gornjem miocenu i donjem pliocenu morsko-
brakični, a u srednjem i gornjem pliocenu jezerski režim sedimentacije. U kvartaru
najveći deo neogenih sedimenata prekriven je debelim (100-400 m) kontinentalnim
naslagama fluvijalnog i eolskog porekla.
Sa aspekta geološke grade i mineragenije u okviru Panonskog basena razlikuju
se: a) preneogeni fundament, b) neogeni sedimenti i c) kvartarni pokrivač.

-253-
Jugoslovenska ležišta NMS______;___________.____________________B. Vakanjar.

a) Preneogeni fundament je danas ispoljen samo na horstovskim planinama. U

građi ovih planina učestvuju uglavnom kaledonohercinski kristalasti škriljci (jedino
se na Vršačkom Brdu javljaju prebajkalski i bajkalski metamorflti), zatim, kimrijske
morske karbonatne i terigeno-karbonatne formacije, kao i manje mase heroinskih
granita, jurskih ultramafita (na Fruškoj Gori) i dijabaza. Na horstovskim planinama
poznata su sledeća ležišta NMS: 1) trijaskih dolomita, 2) amorfnog grafita u silurskim
parametamorfitima (na Psunju i Papuku), 3) trijaskih i krednih krečnjaka, 4) stena za
petrolurgiju (jurski dijabazi sa Kalnika i Papuka), 5) tehničkog građevinskog kamena
(gnajsevi, amfiboliti, graniti, dijabazi, dolomiti i krečnjaci); poznata su, takode, i
ekonomaksi malo značajna ležišta pegmatita i kvarcnih sirovina (kvarciti i hidroter-
malne kvarcne žice).
b) U okviru neogenih (miocenskih i pliocenskih) sedimenata, koji su na
površini terena rasprostranjeni oko horstovskih planina, duž južne periferije basena
i u okolnim međuplaninskim depresijama, nalaze se brojna i ekonomski veoma
značajna ležišta sledećih nemetaličnih sirovina: 1) cementnih laporaca, 2) ekspan-
dif ajućih glina, 3) kamene soli (Tušanj iTetima useveroistočnoj Bosni), 4) keramičkih
i vatrostalnih glina (paragentski često povezanim sa ležištima ug]ja), 5) krečnjaka (koji
se pretežno koriste za dobijanje kreča, punila i za druge industrijske namene), 6)
kvarcnog peska, 7) opekarskih glina, 8) prirodnih mineralnih pigmenata (Fe-oksidi i
Fe-Mn-oksidi - genetski povezanim sa sedimentnim limonitskim rudama gvozda u
severozapadnoj Bosni - Tomašica, Omarska); takođe su poznata ležišta arkoznih
peskova sa kaolinitom (Mesići u jugoistočnom Banatu), kao i povišene koncentracije
joda u podzemnim vodama naftnih i gasnih ležišta (u Vojvodini), međutim, te sirovine
se još ne koriste.
c) Sa kvartarnim pokrivačem paragenetski su povezana ležišta šljunka i peska,
posebno kvarcnog šljunka i oblutaka (koji se koriste kao kvarcna sirovina), a, zatim,
različiti varijeteti peskovito-prašinasto-glinovitih sedimenata koji predstavljaju
ogromnu sirovinsku bazu za proizvodnju opeka, keramzita i drugih građevinskih
materijala.

DAKUSKIBASEN
Dakijskom basenu pripada mali, najistočniji, deo Jugoslavije. Tu, u istočnoj
Srbiji, u okviru timočkog zaliva Paratetisa rasprostranjene su neogene morske
terigeno-karbonatne i jezerske terigene formacije. Sa morskim miocenskim sedimen-
tima povezana su ležišta kvarcnog peska (Rgotina), vatrostalno-keramičkih glina
(Metriš) i krečnjaka, a sa neogenim jezerskim i kvartarnim naslagama ležišta šljunka
i peska i opekarskih glina.

JADRANSKIBASEN
Jadranski basen, savremeni relikt nekadašnjeg okeana Tetisa, sadrži vodu čiji
salinitet varira od 3,3 % (na severozapadu) do 3,8 % (na jugoistoku). Taj salinitet
omogućava proizvodnju morske soli u nekoliko solana (kod Pirana, na Pagu, kod

-254-
B. Vakanias^ Jueoslovenska ležišta NMS
 KTIVNOST MINERAGENETSKIH EPOHA
'„ Stona i Ulcinja). U priobalnom pojasu Jadranskog mora formirana su brojna
sedimentna ležižta šljunka i peska.
 Produktivnost pojedinih mineragenetskih epoha na teritoriji Jugoslavije sis-
tematizovana je u tabeli 18.
Tabela 18: Produktivnost mineragenetskih epoha u Jugoslaviji
Mineragene- Period trajanja Starost (mil. NMS
tske epohe godina)

1 2 3 4
Alpijska: Pq-Q 67-0

-kvartar Q 2-0 Barit, ekspandirajuće gline, granati (almandin),

keramičke i vatrostalne gline, kijanit (disten), kreda
(glacijalna jezerska), kristalni gips, kvarcne sirovine
(kvarcni šljunak i oblutak), morska so, opekarske
gline, šljunak i pesak, ukrasni (arhitektonski)
građevinski kamen (bigar, travertin, mermerni
oniks).
- Tercijar Pg-Ng 67-2 Alunit, barit, befltonit, borati, cementni laporac,
dijatomit, dolomit, dragoceno kamenje (ametist,
ahat, opali), ekspandirajuće gline, fluorit, gips i
anhidrit, hrizotil-azbest, jod, kamena so, kaolin (i
halojzit), keramičke i vatrostalne gline, kreda
(jezerska), krečnjak, kvarcni pesak, kvarcne
sirovine (kvarcne žice, hidrokvarciti), magnezit,
opekarske gline, perlit, plovućac, prirodni mineralni
pigmenti (Fe-oksidni pigmenti), pucolani
(vitroklastični tuf, opaliti), samorodni sumpor,
sileks, stene za keramiku i staklo (alkalni kaolini,
arkozni peskovi), stene za petrolurgiju (bazalti),
talk i talkni kamen, tehnički građevinski kamen
(intruzivne i ekstruzivne stene), ukrasni, arhitek-
tonski) građevinski kamen (tonalit, andezitska
lava), vermikulit, volastonit, zeoliti.
Kimrijska T1-K2 230-67 Barit, beli boksit, bentonit, cementni laporac,
dolomit, dragoceno kamenje (hrizopras, opali),
flint-gline, gips i anhidrit, hrizotil-azbest, kaolin
(ilitska glina), krečnjak (i žice belog kalcita), krovni
škriljac, kvarcni pesak (pesak i peščar), kvarcne
sirovine (rožnac), magnezit, pucolani (vitroklastični
tuf), stene za forsterit, stene za petrolurgiju
(dijabazi), talk, tehnički građevinski kamen (karbo-
natne stene, bazične magmatske stene), ukrasni
(arhitektonski) građevinski kamen (krečnjaci,
dolomiti, gabro).

-255-
Jueoslovenska ležišta NMS B. Vakaniac
 1 2 3 4
Hercinska (ka- C3-P3 300-230 Barit, fluorit, gips i anhidrit, grafit, kamena so,
sna) krovni škriljac, kvarcni pesak (metapeščajD-
kvarcne sirovine (kvarcne žice, cementni % kvarcni
konglomerati), pegmatiti (K-Na felc kvare,
muskovit), pijezooptički kvare, pirofilit, ^. rodni
mineralni pigmenti (Fe-oksidni i Fe-Mn-oksidni
pigmenti), stene za keramiku i staklo (beli granit),
ukrasni (arhitektonski) građevinski kamen (granit,
peščari).

Kaledonsko- Cm3-C2 530-300 Fosfati (metafosforiti), grafit, kristalasti dolomiti,

hercinska kristalasti krečnjaci, kvarcne sirovine (kvarciti,
kvarcne žice), pegmatoidi (K-Na feldspati, kvare,
muskovit), talk (talkšist, talkni škriljac), tehnički
građevinski kamen (amfibolit), ukrasni (arhitek-
tonski) građevinski kamen (dolomiti i kalcitski
mermeri).
Bajkalska R3-Cm2 1.000-530 Andaluzit, dolomit (dolomitski mermeri), dragoce-
no kamenje (rubinski korund), fledspati (albit),
kvarcne sirovine (kvarcit), tehnički građevinski
kamen (gnajs), ukrasni (arhitektonski) građevinski
kamen (dolomitski i kalcitski mermeri).
Prebajkalska Pt-R2 7-1.000 Apatit, barit, disten (kijanit), granati (almandin),
kvarcne sirovine (kvarcit), pegmatiti (K-feldspat,
kvare, muskovit), stene za keramiku i staklo
(mikroklinski metasomatit), tehnički građevinski
kamen (dolomitski i kalcitski mermeri), ukrasni
(arhitektonski) građevinski kamen (gnajs, grano-
diorit).

MEVERAGENETSKE KARAKTERISTIKE NMS SRBIJE

Prema proizvodnoj aktivnosti i stepenu istraženosti danas se u Srbiji (Jugos-
laviji) mogu izdvojiti dve osnovne grupe tradicionalnih NMS: I. sirovine u
eksploataciji (stalnoj, povremenoj i u pripremi za eksploataciju - tj. detaljno istražena
ležišta nemetala) i II. sirovine van eksploatacije (a) nedovoljno istražene sirovine - tj.
pojave nemetala i b) nepoznate sirovine).
U cilju mogućnosti upoređivanja tabelarno je dat preglde NMS u Jugoslaviji
(tabela 19) i u Srbiji (tabela 20).
U skladu sa shvatanjem S. Jankovića (1967) o metalogenetskom rejoniranju
Jugoslavije, pojedini delovi teritorije Srbije pripadaju sledećim mineragenetskim
jedinicama: Dinarskoj provinciji, Srpsko-makedonskoj provinciji, Karpato-
balkanskoj provinciji i Panonskom basenu.
U sastav Dinarske provincije ulazi Zapadna Srbija, odnosno srpski deo un-
utrašnjih Dinarida (tzv. zapadnosrpska rudna oblast).

-256-
B. Vakafijac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

Srednje delove zone neoalpijske tektono-magmatske aktivizacije nazvao je S.

Janković (1967) "Srpsko-makedonskom metalogenetskom provincijom". Ova zona
kenozojske tektono-magmatske aktivizacije karakteriše se vulkanskom i plutonskom
magmatskom aktivnošću, specifičnim neogenim jezerskim basenima i intruzivnim
neotektonskim pokretima. Ona dijagonalno preseca glavne geotektonske jedinice
Balkanskog poluostrva (Rodope, Srpsko-makedonsku masu, Vardarsku zonu, un-
utrašnje Dinaride, zonu dinarskih horstova, alpijsko-dinarsku graničnu zonu i deo
istočnih Alpa). Pošto je Srpsko-makedonska metalogenetska provincija mlada - nas-
tala u kasno orogenoj etapi evolucije Dinarida - ona ne obuhvata i ranije (starije) etape
u razvoju pojedinih geotektonskih jedinica Balkanskog poluostrva. Za te starije (do
mladoalpijske) provincije smatramo da se mogu koristitit nazivi geotektonskih
jedinica sa kojima se one i slažu. Tako, na primer, za sve mineragenetske pojave i
procese vezane za kristalih smešten između Dinarida i Karpata koristimo naziv
Srpsko-makedonska masa (koji, iako je sličan, treba uvek jasno razlikovati od termina
Srpsko-makedonska metalogenetska provincija).
Karpato-balkanskoj provinciji pripada istočna Srbija - tzv. istočnosrpska radna
oblast.
Prilikom raščlanjavanja pojedinih mineragenetskih epoha u terenima Srbije,
smatramo da se mogu izdvojiti ležišta NMS koja su obrazovana u prebajkalskoj,
bajkalskoj, kaledonskoj, hercinskoj, staroalpijskoj i mladoalpijskoj epohi
Polazeći od toga da mineralne sirovine predstavljaju zakonite paragenetske
članove geoloških formacija, a s obzirom na relativno veliki broj naših nemetala u
eksploataciji (ukupno 21 sirovina u stalnoj, povremenoj i u pripremi za eksploataciju),
prikazujemo ih tabelarno - u tabeli 21, kroz njihove genetske tipove ležišta, rudonosne
formacije, mineragenetske epohe, mineragenetske provincije (oblasti) i značajnija
konkretna ležišta.

-257-
Jueoslovenska ležišta NMS R Vakaniac
Tabela 19: Pregled NMS u Jugoslaviji^
I. Sirovine u eksploataciji (stalnoj, povre- II. Sirovine van eksploatacije

menoj i u pripremi za eksploataaju) a) nedovoljno istražene b) nepoznate sirovine

sirovine
1 2 3

1. Apatit3) 22. Liskuni 1. Al-silikati 13. Amfibol-

(metafosforit) (muskovit) (disten i azbesti
2. Barit 23. Magnezit andaluzit) 14. Dijamant
3. Beli boksit 24. Opekarske 2. Alunit 15. Flogopit
4. Bentoniti gline 3. Borati 16. Kalijumove i
5. Cementni 25. Periit 4. Brom magnezijumove
laporci 26. PirofUit 5. Drago, poludra- soli
6. Dijatomit2) 27. Prirodni go i ukrasno ka- 17. Korund i šmir-
7. Dolomiti mineralni menje gla5>
8. Ekspandira- pigmenti 6. Fosforiti 18. Optički fluorit
jućc gline 28. Pucolani 7. Granati 19. Optički kalcit
9. Feldspati 29. Sileks 8. Jod 20. Stroncijanit i
10. Fluorit3) 30. S tene za 9. Pijezooptički celestin
11. Gips i forsterit kvare 21. Vulkanski pe-
anhidrit (dunit)2) 10. Plovoćac peo (pucolan)
IZ Gra£it2) 31. Stene za 11. Samorodni 22. Vulkanska
13. Hrizotil- petrolurgiju sumpor4^ šljaka
azbest 32. Stene za staklo i 12. Vermikulit
14. Kamena so keramiku
15. Kaolini 33. Šljunak i
16. Keramičke i pesak
vatrostalne 34. Talk i
gline talkni kamen
17. Krečnjad 35. Tehnički
18. Kreda građevinski
(jezerska) kamen
19. Krovni 36. Ukrasni (arhi-
škriljac2) tektonski) gra-
20. Kvarcni đvinski kamen
pesak 37. Volastonit3)
21. Kvarcne 38. ZeoUU
sirovine

1) Pojave mineraloškog značaja nisu tretirane;

2) Sirovine u povremenoj eksploataciji;
3) Istražene sirovine u pripremi za eksploataciju;
4) U proizvodnji H2SO4 uspešno se zamenjuje piritom i drugim sulfidima gvozda;
5) Uspešno se zamenjuje boksitom kao polaznom sirovinom za dobijanje sintetičkog
koninda.

-258-
B. Vakaniac Jugoslovenska ležišta NMfj
Tabela 20: Pregled NMS u Srbiji1)

I. Sirovine u eksploataciji (stalnoj, povre- II. Sirovine van eksploatacije

menoj i u pripremi za eksploataciju) a) nedovoljno istražene b) nepoznate sirovine

sirovine
1 2 3

1. Apatit3) 16. Kvarcni 1. Al-silikati 1. Amfibol-

(metafosforit) pesak (disten) azbesti
2. Barit3) 17. Kvarcne 2. Alunit 2. Beli boksit4)
3. Bentoniti sirovine 3. Borati 3. Brom
4. Cementni 18. Liskuni 4. Drago, poludra- 4. Dijamant
laporci2) (muskovit) go i ukrasno ka- 5. Flogopit
5. Dijatomit 19. Magnezit menje 6. Fosforiti
6. Dolomiti 20. Opekarske 5. Granati 7. Kamena so4)
7. Ekspandira- gline2) 6. Grafit4) 8. Kalijumove i
juće gline2) 21. Pucolani2) 7. Jod magnezijumove
8. Feldspati 22. Stene za 8. Krovni škriljci4) soli
(pegmatiti) forsterit 9. Perlit4) 9. Korund i šmir-
9. Fluorit3) (duniti) 10. Pijezooptički gla
10. Gips i 23. Šljunak i kvare 10. Optički fluorit
11. anhidrit pesak2) 11. Prirodni mine- 11. Optički kalcit
Hrizotil- 24. Talk i ralni pigmenti4) 12. Pirofilit4)
azbest talkni kamen 12. Sileks4) 13. Plovućac
12. Kaolini 25. Tehnički 13. Stene za petro- 14. Samorodni
13. Keramičke i građevinski lurgiju4) sumpor
vatrostalne kamen2) 14. Stene za staklo i 15. Stroncijanit i
gline 26. Ukrasni (arhi- keramiku celestin
14. Krečnjaci tektonski) gra- 15. Vermikulit 16. Vulkanski pe-
15. Kreda dvinski kamen2) 16. Vulkanska peo (pucolan)
(jezerska) 27. Volastonit3) šljaka
28. Zeoliti

1) Pojave mineraloškog značaja nisu tretirane;

2) U cilju potpunosti pregleda u tabeli su obuhvaćene i sirovine za industriju gra
đevinskog materijala;
3) Apatit, barit, fluorit i volastonit uvršteni su u I grupu sirovina zato što njihova
istražena ležišta imaju sve uslove za proizvodno aktiviranje;
4) Ove sirovine eksploatišu se u drugim republikama SFRJ, i to: grafit u Hrvatskoj,
krovni škriljci, perlit i sileks u Makedoniji, prirodni mineralni pigmenti, kamena
so
i pirofilit u BiH, stene za petrolurgiju u Hrvatskoj i BiH i beli boksiti u Crnoj Gori.
Jugoslovenska ležišta NMS

Tabela 21: Mineragenetske karakteristike NMS Srbije u eksploataciji (stalnoj, po-

vremenoj i u pripremi za eksploataciju)
Redni Sirovine Genetski tipovi Rudonosne Minerage- Mineragenetske Značajnija
broj ležišta formacije netske provincije ležišta
epohe

1 2 3 4 5 6 7
1. apatit (me- metamorfisana >
z1 parameta- caledonska rpsko-make- visina i dr.
tafosforit) morfita jugois- onska masa
očne Srbije
2. barit vulkanogeno- T2-terigeno- taroalpska inarska tobija
sedimentna kar-»natna i
vulka-ogeno
sedimen-na
zapadne Sr-)ije
3. >entonit vulkanogena tg vulkanogeno- mladoalpska istočnosrpska Jogovina,
ubakvalna edimentna jezer- oblast 'odgorac,
kih basena Zavidince
dr.
rpsko-make- D.Karačevo,
donska provin- Čirkovačka
cija cosa i dr.
4. dijatomit sedimentna ^g marinsko- mladoalpska srpsko-make- Baroševac
»ohemijska brakični i jezerski donska provin-
sedimenti cija
5. dolomiti metamorfna A3 kristalastih Jajkalska Srpsko-make- Berilje,
'dolomitski škriljaca amfibo- donska masa Straževica
mermeri) litske facije meta-
morfizma Srpsko-
makedonske mase

Pz2 terigeno-kar- kaledonsko dinarska Novo Brdo i

bonatna i vulka- hercinska dr.
nogeno-sedinaen-
tna Vardarske
zone
sedimentna T^ terigeno-kar- staroalpska istočno-srpska Ždrelo,
(dijagenetske i bonatna istočne oblast Jošanica i
hemogena) Srbije dr.
T2-T3 terigeno- dinarska Gradac,
karbonatna zapa- Studenica
dne Srbije i Var-
darske zone
J3 karbonatna is- istočnosrpska Mirovo
točne Srbije oblast
vulkanogeno- Ng terigeno-kar- mladoalpska srpsko-make- Braneško
sedimentna bonatna i vulka- donska provin- polje i dr.
nogeno-sedimen- cija
tna jezerskih ba-
zena
6. feldspati pegmatitska Pegmatita cen- hercinska Srpsko-make- Prokuplje,
tralne, južne i donska masa Bujanovac,
jugoistočne Srbij Stalać i dr.

-260-
B. Vakaniac Jusoslovenska ležišta NMS
1 2 3 4 5 6 7

7. luorit lidrotermalna *Z2 terigeno-kar- mladoalpska rpsko-make- iavnaja,

žična K>natna zapadne donska provin- Cućižte
Srbije cija dr.
8. gips i sedimentna '3-Tj evaporitska lercinsko- dinarska Jpnica,
anhidrit singenetska i unutrašnjih Dina- staroalpska Goločelo
epigenetska) rida (Šumadija) dr.
9. lrizotil- lidrotermalna Jltrabazita Var- mladoalpska srpsko-make- Stragari,
azbest apoultrabazična darske zone (Ko- donska provin- Korlaće,
paonik, Šumadi- cija Jorance,
a) Štave i dr.
10. kaolin autohtona: - kiselih magmata mladoalpska srpsko-make- Muslina kru-
hidrotermalna zapadne i južne donska provin- ška, Bare,
alteracija Srbije čija Cameniti
oglavak i dr.

- subakvalna C bujanovački Donje

alteracija jranit Caračevo
alohtono- Ng jezerski sedi- Vrbica,
sedimentna menti Šumadije ^udovci
dr.
Mg marinsko-bra- lstočnosrpska Metriš
dčni sedimenti oblast
istočne Srbije
11. keramičke i alohtono- Ng marinsko-bra- mladoalpska srpsko-make- Vrbica,
vatrostalne sedimentna kična i jezerska donska provin- Babe,
gline sedimentna zapa- cija Rudovci,
dne Srbije, Šuma- Jovanovica
dije i Brdo i dr.
istočne Srbije istočnosrpska Metriš
oblast
metamorfisana J2 terigeno-kar- staroalpska istočnosrpska Dimitrov-
(flint-gline) bonatna i ugljo- oblast grad
nosna istočne
Srbije
12. krečnjaci metamorfna A3 zelenog kris- bajkalska istočnosrpska Crnajka i dr.
(mermeri) talina istočne Sr- oblast
bije
A3 kristalastih Srpsko-make- Vidovica i
škriljaca amfi- donska masa dr.
bolitske facije
metamorfizma
Srpsko-makedon-
ske mase
Pz terigeno- kaledonsko- dinarska Venčac,
karbonatna hercinska Družetić i
unutrašnjih dr.
Dinarida
(zapadna Srbija)

-261-
Juzoslovenska ležišta NMS B. Vakaniac
 1 2 3 4 5 6 7
12>
1 crečnjaci naetamorfna
mermeri)
C terigeno-kar-
x>natna i vulka-
caledonsko-
lercinska
inarska Novo Brdo
dr.
ogeno sedimen-
na Vardarske one

edimentna ma- Tj terigeno-karb- taroalpska inarska Gučevo,

rinska (hemoge- natna zapadne i Uzice i dr.
a i organoge-na) istočne Srbije stočnosrpska Ždrelo,
blast tara pl.
dr
T2-T3 karbonatna inarska vl.Zvornik,
zapadne Srbije Mionica,
elen Do i r.

-Kj karbonatna istočnosrpska Golubac,

istočne Srbije oblast Despotovac,
Miroč i dr.
C2 karbonatno- inarska Cosjerić,
erigena zapadne 'oćuta,
>I.Pazar i dr.
istočne Srbije stočnosrpska Vrbova-Ba-
oblast čevica i dr.
sedimentna Ng terigeno-kar- mladoalpska rpsko-make- Tašmajdan,
ezerska bonatna zapadne donska provin- Sremčica i
Sbije, okoline cija dr.
Beograda i
istočne Srbije istočnosrpska Podvrška i
oblast dr.
13. kreda sedimentna Ng jezerski sedi- mladoalpska srpsko-make- Niska Kame-
(jezerska) (jezerska) menti zapadne i donska nica, Nova
jugoistočne Srbije provincija Varoš, Už.
Požega i dr.
14. kvarcni sedimentna Ng molasna mladoalpska srpsko-make- Čučuge, Valj.
pesak mehanička (kvarc-peskovita) donska provin- Slatina,
(marinska i zapadne Srbije, cija Vlaško Polje,
jezerska) Pomoravlja i Kolubara idr.

istočne Srbije istočnosrpska Rgotina,

oblast Luke i dr.
15. kvarcne metamorfna A2 kristalastih prebajkalska Srpsko-make- Crn Vrh,
sirovine (kvarciti) škriljaca amfibo- donska masa Prokuplje
litske facije meta (Bele Vode)
morfizma Srpsko id r
makedonske mase

A3 zelenog kris- bajkalska Mačkatica,

talina centralne Surdulica i
Srbije i dr.
istočne i jugoisto istočnosrpska Dobra, St.
čne Srbije oblast planina i dr.

-262-
B. Vakaniac Jugoslavenska ležišta NMS
1 2 3 4 5 6 7

15 kvarcne metamorfna >z aspidnih škri- lercinska inarska Rokci,

sirovine kvarciti) aca (metasedi- ožanička
mentna i meta- Janja i dr.
vulkanogeno- se-
imentna) var-
darske zone (Ve-
eška serija)
hidrotermalna uglavnom Pz me- lercinska Srpsko-make- Jujanovac i
tamorfna sa jalo- onska masa r.
vim kvarcnim ži-
cama u Srpsko-
makedonskoj ma-i
i
istočnoj Srbiji istočnosrpska Postojka
oblast Čoka, BI.
Camen i dr.
sedimentna \ terigeno kar- staroalpska istočnosrpska Igotina,
mehanička bonatna istočne oblast erma i dr.
Srbije (lijaski
>eščari)
^g-Q klastična mladoalpska srpsko-make- ^azarevac,
nevezana 0ezer- donska provin- Colubara i
sko-aluvijalna) na cija dr.
mnogim mestima
pegmatitska jegmatita cen- lercinska Srpsko-make- J
rokuplje,
tralne i jugoi- donska masa 3ujanovac i
stočne Srbije dr.
16. Liskuni pegmatitska pegmatiti central- hercinska Srpsko-make- Prokuplje i dr.
(muskovi) ne, južne i jugoi- donska masa (kao nus-
stočne Srbije pnbdukt
feldspata)
17. magnezit hidrotermalna ultrabazita zapa- mladoalpska srpsko-make- Brezak, Bo-
dne Srbije i Var- donska provin- gutovac, Tr-
darske zone (Šu- cija nava, Liska,
madija, Kopao- Goleš i dr.
nik, Kosovo)
hidrotermalno- Ng jezerska sedi- Bela stena,
sedimentna mentna zapadne Beli kamen i
Srbije i Vardarske dr.
zone (Šuma-dija,
Kopaonik,
Kosovo)
18. stene za magmatska ultrabazita Var- staroalspka dinarska Poljane
forsterit kristalizaciona darske zone (Ko- (Ražka),
(dunit) paonik, Kosovo) Medvece
(GoleS)
19. talk i talkni hidrotermalna ultrabaziti mladoalpska srpsko-make- Banjani
kamen Vardarske zone donska provin-
(Šumadija) cija
metamorfna Pz metamorfita hercinska dinarska Streoci
Metohije

-263-
JugQslovenska leiištg NMS B, Vakaniac
 1 2 3 4 5 6 7

20. volastonit skarnovska Te kalcijskih mladoalspka srpsko-make- Jaram,

skaraova donska provin- Duboka
kopaoničkog vija
granodiorita
21. zeoliti vulkanogeno-se- Ng vulkanogeno- mladoalpska srpsko-make- Zlatokop
dimentna sedimentna jezer- donska provin-
skih basena cija

LITERATURA
Ahac, A., (1976), AMFIBOLSKI AZBEST. U knj.:"Mineralne sirovine Bosne i
Hercegovine". Tom I: ležiSta uglja, ležišta nemetala.- Geoinženjering, Sarajevo,
s. 338-341.
Antonijević, A, (1963), DOLOMITI RTNJA- Zapisnici SGD za 1960. i 1961. god.,
Beograd, s. 113-114.
Antula, D., (1900), PREGLED RUDIŠTA U KRALJEVINI SRBIJI ZA PARIŠKU
IZLOŽBU 1900.- Drž. Stamp. Kralj. Srbije, Beograd, 118 s.
Arsenijević, M., (1953), GRAFIT PLANINE PASJAČE.- Geol.anali Balkan.pol.knj.
XXI, Beograd, s. 119-228.
Adžigogov, L., (1976), PEMZA I PUMICIT OD OBLASTA VITAČEVO, SR
MAKEDONIJA- Referati 8. jugoslovenskog geol. kongresa, knj. 1, Ljubljana,
s. 95-104.
Barić, Lj., (1952), OPTIČKI FLUORIT U OKOLINI KREŠEVA U BOSNI.- Geol.
Vjesnik Zavod za geol. istraž. NR Hrvatske, II-IV, Zagreb, s. 83-85.
Barić, Lj., (1956), DISTEN, SELIMANITIANDALUZIT NA PODRUČJETO NA
JUGOSLAVIJA- Trudovi na Geol. zavod na NR Makedonija, sv. 5, Skopje, s.
303-319.
Barić, Lj., (1960), BERIL IZ MOTAJICE PLANINE.- Acta geologica II, JAZU,
Zagreb, s. 71-82.
Barić, Lj., (1966), SIRLESIT OD LAPORA U SJEVEROISTOČNOJ BOSNI.-
Referati VI savetovanja geologa SFRJ, deo II, Ohrid, s. 1-4.
Barić, Lj., Jovanović, Č., (1966), KRATAK LITOSTRATIGRAFSKI PRIKAZ
ŠIBOŠNIČKO-LOPARSKOG BASENA I ISPITIVANJA IZVRŠENIH NA
SIRLESITU.- Geol. glasnik, knj. 11, Sarajevo, s. 5-8.

-264-
B. Vakaniac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

Barić, Lj., (1968), ISKONSKA NALAZIŠTA KORUNDA U JUGOSLAVDI.-

Geološki vjesnik, sv. 21, Zagreb, s. 243-247.
Bundovski, N., (1976), SEKUNDARNI LEŽIŠTA NA DISTEN VO ZAPADNITE
PREDELI NA SELAČKA PLANINA KAJ VOLKOVSKA REKA
-PRILEPSKO.- Referati 8. jugoslovenskog geol. kongresa, knj. 5, Ljubljana,
s. 19-26.
Crnković, B., (1966), NASLAGA KVARCNOG PIJESKA I PJEŠČENJAKA (SAL-
DAME) ISTRE.- Referati VI Savetovanja geologa SFRJ, deo II, Ohrid, s.
673-695.
Crnković, B., (1976), POTENCIJALNO-PRODUKTIVNA PODRUČJA AR-
HITEKTONSKO-GRAĐEVINSKOG KAMENA U JUGOSLAVIJI.-
Referat Simpozijuma: Sirovinska baza kao osnov za dalji razvoj industrije
arhitektonsko-građevinskog kamena Jugoslavije, Kamengran, Sarajevo, s. 13-
19.
Cvijić, R., (1986), MINERALNI PIGMENTI LJUBIJSKE METALOGENETSKE
OBLASTI.- XI kongres geologa Jugoslavije. Knj. 4 - Mineralne sirovine, Tara,
s. 113-127.
Dangić, A, (1971), LEŽIŠTE PRIMARNOG KAOLINA BRATUNAC- Geološki
anali Balk. poluostrva, knj. XXXVI, Beograd, s. 223-237.
Dragović, D., (1966), TYPES OF THE DEPOSITS OF THE WHITE BOUXITES
OFMONTENEGRO.-Travauxdu Comite internat, pour 1' etudedesbauxites,
des oxyd. et des hidrox. d'Aluminium, No. 3, JAZU, Zagreb, p. 51-64.
Dumurdžanov, N. i dr., (1978), KONTAKTEN METAMORFIZAM VO
PREKAMBRISKITE I RIFEJ-KAMBRISKITE STENI POVRZAN SO
OGRAŽDENSKIOT GRANITOIDEN MASIV.- Referati IX kongresa geol.
Jugoslavije, Sarajevo, s. 322-327.
Đorđević, G., (1964), POJAVE I MINERALOŠKE KARAKTERISTIKE AM-
FIBOLSKOG AZBESTA KOD SIJARINSKE BANJE I SELA MAROVCI.-
Zbornik radova Rud.metalur. fak. i inst. za bakar u Boru, knj. I, Bor, s 115-120.
Filipovski, B., (1974), GEOLOŠKI SASTAV I RUDNO BOGATSTVO NA SR
MAKEDONIJA.- Nova Makedonija, Skopje, 139 s.
Foullon.H.B., (1895),UEBEREIN ASBESTVORKOMMENINBOSNIEN.-Jahrb.
k. k. Reischsanstalt, XLII, Hj. I, Wien, p. 1-52.
Gajić, S., (1989), MINERAGENIJA BENTONITSKIH GLINA ISTOČNE I
JUGOISTOČNE SRBIJE.- Manuskript dok. disertacije odbranjene na Rud.-
geol.fak. Un-ta u Beogradu (27.04.1989.), 275 s.
Grimmer, J., (1897), NALAZIŠTE OSINCA (AZBESTA) KOD HALILOVACA U
KOTARU SANSKI MOST.- Glasnik Zem. muzeja IX, Sarajevo, s. 501-503.

-265-
Jugoslovenska ležišta NMS B. Vakanjacj

Grabić, A, (1974), SRPSKO-MAKEDONSKA MINERAGENETSKA PROVIN-

CIJA U SVETLOSTI NEOALPIJSKE AKTIVIZACIJE.- U knj.: "Metalo-
genija i koncepcije geotektonskog razvoja Jugoslavije", Rudarsko-geološki
fakultet, Beograd, s. 261-263.
Grubić, A, Romić, KL, (1982), FORMACIONA ANALIZA KAO JEDNA OD
OSNOVA METALOGENETSKE KARTE SFR JUGOSLAVIJE 1:500.000
.- X jubilarni kongres geologa Jugoslavije. Zbornik radova, knj. II, Budva, s.
689-692.
Ilić, M., (1961/1962), O POJAVAMA ALUNITISANIH STENA NA MAJDANU
IZNAD BOLJETINA KOD KOSOVSKE MITRO VIČE.- Zbornik radova
Rud.-geol.fak., sv. 8, Beograd, s. 19-36.
Ilić, M., (1962), GENETSKI TIPOVI DOLOMITSKIH LEŽIŠTA NR SRBIJE.-
Referati V Savetovanja geologa FNRJ, Beograd, s. 93-100.
Ilić, M., Đordević, P., (1966), GENETSKI TIPOVI NALAZIŠTA KVARCNOG
PESKA NA TERITORIJI SR SRBIJE.- Referati VI Savetovanja geologa
SFRJ, deo II, Ohrid, s. 449-464.
Ilić, M.M., (1969), GENEZA I GENETSKI TIPOVI MAGNEZITSKIH LEŽIŠTA
BALKANSKOG POLUOSTRVA- Acta geol. Prirodoslovna istraž. 36,
JAZU, Zagreb, s. 67402.
Ivaiiković, D., Kostić, T., (1970), LEŽIŠTE VOLASTONITA NA KOPAONIKU I
MOGUĆNOSTI PRIMENE U INDUSTRIJI.- Deset godina Rudarskog in-
stituta. Rud. glasnik, Beograd, s. 100-113.
Ivanova, V., (1982), KORUNDIZACUA I DIJASPORIZACIJA - HIDROTER-
MALNIIZMENI VO VULKANSKITE STENI NA PLAVICA (KRATOV-
SKO-ZLETOVSKA OBLAST).- Referati X jubilarnog kongresa geol.
Jugoslavije, knj. I, Budva, s. 253-260.
Iskra, M., (1976), O PIREŠIČKEM VULKANIZMU.- Geologija, knj. 19, Ljubljana,
s. 251-257.
Janković, S., (1967), METALOGENETSKE PROVINCIJE I EPOHE U JUGOS-
LAVIJI.- Zbornik radova Rud.-geol. fak., sv. 9-10, za 1966/1967. g., Beograd, s
57-83.
Jenko, K., Đuzelkovski, D., (1958), DIATOMIT (DIATOMEJSKA ZEMLJA)
POMEGU SELATA MANASTIR - BEŠIŠTE (MORIOVO).- Trudovi na
geol. Zavod na NR Makedonija, sv. 6. Skopje, s. 211-225.
Jeremić, M., (1963), METALOGENUA PALEOZOJSKIH LEŽIŠTA BARITA
BOSNE.- Arhiv za tehnol. 1-2, Tuzla, s. 1-59.
Jovanović, Č., (1976), BOROSILIKATL- U knj.:"Mineralne sirovine Bosne i Her-
cegovine". Tom I: ležišta uglja, ležišta nemetala.- Geoinženjering, Sarajevo, s.
391-392.

-266-
B. Vakanjac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS

Jovanović, P., (1968), CIKLUSI SEDIMENTACIJE SOLNE SERIJE LEŽIŠTA

KAMENE SOLI U TUZLI.- Geološki glasnik, br. 12, Sarajevo, s. 249-294.
Jurković, I., (1962), REZULTATI NAUČNIH ISTRAŽIVANJA RUDNIH Ležišta
U NR HRVATSKOJ.- Geol. vjesnik, sv. 15, br. 1 za 1961.g., Zagreb, s. 249-294.
Karović, J., Borović, R., (1991), DISTEN-GLASOVIK (1988-1990).- Fond str.
do kum. Geološkog zavoda "Gemini", Beograd, 66 s.
Kišpatić, M, (1902), MINERALOŠKE BILJEŠKE IZ BOSNE.- Rad JAZU, knj. 151
(32), Zagreb, s. 28-68.
Knežević, V., (1968), LEŽIŠTE DIJATOMEJSKE ZEMLJE KOD BAROŠEVCA I
NJEGOV EKONOMSKI ZNAČAJ.- Rud.,geol. i metalur. (Tehnika), god
XIX, br. 9, Beograd, s. 193-205.
Kolektiv autora, (1974), KONFERENCIJA O NEMETALIMA.- Zbornik radova.
Simpozijum: Sirovinska baza nemetaličnih mineralnih sirovina SFRJ. Savez
inž. i tehn.rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije i JKIMS. Beograd, 229 s.
Kolektiv autora, (1974), KONFERENCIJA O NEMETALIMA- Zbornik radova.
Simpozijum: Ukrasni i tehnički kamen. Savez inž. i tehn. rud., geol., i metalur.
struke Jugoslavije i JKPE. Beograd, 326 s.
Kolektiv autora, (1975), PRVO SAVETOVANJE O KVARCNIM SIROVINAMA
U JUGOSLAVIJI.- JKLMS Saveza inž. i tehn. rud., geol. i metalur. struke
Jugoslavije, Poslovno udruženje proizvođača ferolegura, retkih metala i kar-
bida SFRJ i Elektrohemijska i elektrotermijska ind. "Elektrobosna" - Jajce,
Jajce, 119 s.
Kolektiv autora, (1976), MINERALNE SIROVINE BOSNE I HERCEGOVINE.-
Prvi tom: ležišta uglja i ležišta nemetala. Geoinženjering, Sarajevo, s. 227-446.
Kolektiv autora, (1976), AZBEST. - Zbornik savjetovanja o problematici nemetala.
JKLMS i JKPMS Saveza inž. i tehn. rud. geol. i metalur. struke Jugoslavije i
Sodaso-Tuzla, 200 s.
Kolektiv autora, (1976), KVARCNI PIJESCI. - Zbornik radova savjetovanja o
problematici nemetala. JKLMS i JKPMS Saveza inž. i tehn. rud.,geol. i metalur.
struke Jugoslavije i Sodaso-Tuzla, 129 s.
Kolektiv autora, (1976), BARIT. - Zbornik radova savjetovanja o problematici
nemetala. JKLMS i JKPMS Saveza inž. i tehn. rud. geol. i metalur. struke
Jugoslavije i Sodaso-Tuzla, 140 s.
Kolektiv autora, (1976), GLINE I KAOLINI. - Zbornik radova savjetovanja o
problematici nemetala. JKLMS i JKPMS Saveza inž. i tehn. rud.,geol. i metalur.
struke Jugoslavije i Sodaso-Tuzla, 110 s.

-267-
Jugoslavenska ležišta NMS________________________________________B. Vakaniac.

Kolektiv autora, (1976), GRAĐEVINSKI MATERIJALI. - Zbornik radova sav-

jetovanja o problematici nemetala. JKLMS i JKPMS Saveza inž. i tehn.
rud.,geol. i metalur. struke Jugoslavije i Sodaso-Tuzla, 277 s.
Kolektiv autora, (1979), DRUGO SAVETOVANJE O NEMETALIČNIM
MINERALNIM SIROVINAMA U SFRJ.- Zbornik radova. Opšte udruženje
rud. i ind. nemetala Jugoslavije, JKMLS i JKPMS Saveza inž. i tehn. Rud.,
geol., i metalur. struke Jugoslavije, Opatija, 489 s.
Kolektiv autora, (1983), TREĆE SAVETOVANJE O NEMETALIČNIM
MINERALNIM SIROVINAMA- Zbornik radova. JKLMS i JKPMS Saveza
inž. i tehn. rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije, Bled, 795 s.
Magidovič, V.I., Sivokonj, V.I., (1970), GEOLOGIČESKOE POLOŽENIE I
METODIKA IZUČENIJA MESTOROŽDENIJ ŠČELOČNYH
KAOLINOV.- Razvedka i ohrana nedr, No. 8, Moskva, s. 4-9.
Malešević, N., Pejčić, M., Seke, L., (1985), Ležišta I POJAVE POLUDRAGOG I
UKRASNOG KAMENJA SRBIJE.- U knj.: "Poludrago i ukrasno kamenje
Srbije", Geozavod, Beograd, s. 15-57.
Marić, S., Nikolić, J., (1969), PRILOG POZNAVANJU RUDNIH Ležišta JUGOS-
LAVIJE - FOSFORITSKO LEŽIŠTE "LISINA".- Vesnik Zavoda za geol. i
geof. istraž., knj. XXVII, ser. A, Beograd, s, 277-291.
Marković, S., (1955), PROBLEM KONCENTRACIJE DISTENA IZ MIKAŠISTA.
PRILEPAC, NR MAKEDONIJA. - Zbornik radova Rud. i geol. fak., sv. 3,
Beograd, s. 103-111.
Marković, S., Škerlj, J., (1955), BELEŠKA O FOSFATIMA U DIJABAZ-
ROŽNAČKOJ FORMACIJI ZAPADNE SRBIJE I ŠUMADIJE.- Zbornik
radova geol. inst. J. Žujović, knj. VIII, Beograd, s. 378-381.
Marović, M., Marković, S., (1978), PRILOG POZNAVANJU SKLOPA I POREKLA
GIPSA I ANHIDRITA U RUDNIKU "LIPNICA" KOD KRAGUJEVCA.-
Geol. anali Balk. poluostrva, tom XLII, Beograd, s. 91-102.
Nikolić, D., (1962), BERILI JUGOSLAVIJE.- Referati V Savetovanja geologa
FNRJ, deo II, Savez geol. društava FNRJ, Beograd, s. 11-12.
Nikolić, A., Marjanović, M., (1973), LEŽIŠTE OLOVA, CINKA I BARITA
"BOBIJA" - ZAPADNA SRBIJA.- Referati I Savetovanja o istraživanju olovo-
cinkovih mineralizacija na teritoriji SFRJ. JKLMS Saveza inž. i teh. rud., geol.
i metalur. struke Jugoslavije, Zvečan, s. 1-17.
Obradović, J., (1977), PREGLED POJAVA ZEOLITA U SEDIMENTNIM
STENAMA JUGOSLAVIJE.- Geol. anali Balk. poluostrva, knj. XLI, Beograd,
s. 293-302.

-268-
ff. Yakanjac Jugoslovenska ležišta NMS

Ozol, A.A, (1987), BORNOE SYRE.- U knj.:"Geologo-promyšlennye klassifikacii

novyh i netradicionnyh vidov nemetalličeskih poleznyh iskopaemyh".-
Ekspressinformacija - Intergeoekonomika, Geofond - Bratislava, s. 177-188.
Pamić, J., Kapeler, I., (1970), KORUNDSKIAMFIBOLITI NA JUŽNOM OBODU
KRIVAJSKO-KONJUŠKOG ULTRAMAFITSKOG MASIVA,- Geološki
anali Balk. poluostrva, knj. XXXV, Beograd, s. 399-408.
Pamić, J., (1976), GRANATI.- U knj.:"Mineralne sirovine Bosne i Hercegovine".
Tom I: ležišta uglja, ležišta nemetala. Geoinženjering, Sarajevo, s. 324-326.
Pavlović, P., Divljan, S., (1957), POJAVE KVARCNO-DISTENSKIH STENA I
PEGMATITA SA DISTENOM U KRISTALASTIM ŠKRIUCIMA KOD
SELARGAJE, JUGOZAPADNO OD PROKUPLJA,- Zbornik radova Geol.
inst. J. Žujović, knj. 9, Beograd, s. 235-248.
Pavlović, S., MUojković, R., (1959), KROKIDOLITSKI AZBEST IZ HALILO VACA
U BOSNI.- Glas CCXXXV SAN, Odel. prir.-matnauka, Nova serija, knj. 17,
Beograd, s. 19-25.
Podubskv, V., (1963), REGIONALNE KARAKTERISTIKE GENEZE IGEOTEK-
TONSKOG POLOŽAJA GIPS-ANHIDRITSKIH LEŽIŠTA ZAPADNE
BOSNE, HERCEGOVINE I HRVATSKE.- Geološki glasnik, br. 7, Sarajevo,
s. 61-166.
Popević, A., Pamić, J., (1973), KORUND AMFIBOLITSKI ŠKRIUCI U AM-
FIBOLITIMA BISTRICE NA JUŽNOM OBODU ZLATIBORSKOG
ULTRAMAFITSKOG MASIVA.- Glasnik prir. muz., ser. A., knj. 28, Beograd,
s. 31-39.
Radović, N., Stojanović, M., (1976), ALUNITSKE STENE BRDA VRO NA
PLANINI OGRAŽDEN (MAKEDONIJA).- Referati 8. jugoslovenskog geol.
kongresa, knj. 1, Ljubljana, s. 261-272.
Seke, L., (1991), IZVEŠTAJ O REZULTATIMA PRELIMINARNIH ISTRAŽI-
VANJA PO PROJEKTU OSNOVNIH GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA
NETRADICIONALNIH MINERALNIH SIROVINA - STRONCIJUM I
LITIJUM.- Fond str. dokum. Geozavod-nemetali, Beograd, 41 s.
Simić, V., (1957a), UKRASNO I TEHNIČKO KAMENJE U ŠIROJ OKOLINI
STUDENICE. TALKOVITI ŠKRIUCI (s. 276).- Vesnik Zavoda za geol. i
geof. istr, NR Srbije, knj. XIV, Beograd, s. 245-279.
Simić, V., (1957b), KROVNI ŠKRIUCI U NAŠIM KRAJEVIMA Rud. i metalur.
(Tehnika), god. VIII, br. 2, Beograd, s. 34-37.
Spasojević, J., Vakanjac, B., (1962), PETROLOŠKE KARAKTERISTIKE BAZAL-
TOIDNEH STENA IZ OKOLINE SLAVUJEVCA I NJIHOV PRAKTIČNI
ZNAČAJ.- Saopštenje Inst. za ispit, materijala NR Srbije, sv. 17, Beograd, s.
55-62.

-269-
Jugoslovenska ležišta NMS__________;___________________________B. Vakanjac

Stambo'lijev, H., i dr., (1969-1970), SEKUNDARNI KVARCITI, KAOLINIZIRANI

I ALUNITIZIRANI VULKANSKI STENI KAKO NEMETALNA
SURO VINSKA BAZA VO ZLETOVSKO-KRATOVSKATA VULKAN-
SKA OBLAST.- Trudovi na Geol. zavod SR Makedonije, sv. 14, Skopje, s.
127-136.
Stangačilović, D, (1956), MOTAJIČKI PRIMARNI KAOLIN.- Glasnik Prir. muz.
srpske zemlje, ser. A, knj. 7, sv. 1, Beograd, s. 1-11.
Stangačilović, D., (1969), GENETSKA I STRATIGRAFSKA KLASIFIKACIJA
JUGOSLOVENSKIH LEŽIŠTA ILITSKE GLINE SA OSVRTOM NA MI-
NERALOŠKI SASTAV.- Travaux du Comite internat.pour l'etude des
bamđtes, des oxyd. et des hydrox. d'Aluminium, No. 6, JAZU, Zagreb, s.
161-174.
Stojanov, R., Dumurdžanov, N., (1968), PRONAJDEN E NAJGOLEM RUBIN
(KORUND) VO PRILEPSKO.- Naša Vistina III, No. 12, Skopje, s. 4.
Stojanov, R., (1980), VLTLKANOGENO-SEDIMENTNI LEŽIŠTA NA PEMZA I
PUMICIT NA SEVERNITE PADINI NA KOŽUF PLANINA
KAVADARSKO.- U knj.:"Simpozijum alteracija stena i minerala". Rud.-geol.
fak., Beograd, s. 207-211.
Stojanović, D., (1967), HAULIT IZ JARANDOLSKOG TERCIJARNOG
BASENA.- Referati VI Savetovanja geol. društva SFRJ; deo III: Referati koji
nisu objavljeni u sveskama izdatim pre savetovanja, Ohrid, s. 35-42.
Stojanović, D., (1968), VULKANSKI TUFOVIISEDIMENTNE STENE U SRBIJI
SA SADRŽAJEM ZEOLITA.- Zapisnici SGD. za 1968., 1969. i 1970. g. (zbor
25.02.1968.), Beograd, s. 9-12.
Šarac, M., (1981), METALOGENETSKE KARAKTERISTIKE RUDONOSNE
OBLASTI LJUBIJA.- Doktorska disertacija.- Metalurški institut "Hasan
Brkić", Zenica, 135 s.
Škerlj, J., (1958), NALAZIŠTA GRANATA U ŠIREM PODRUČJU SELA
OGOŠTA (SREZ GNJILANE).- Vesnik Zavoda za geol. i geof. istr. NR Srbije,
knj. 16, Beograd, s. 323-344.
Škerlj, J., (1958), NALAZIŠTE GRAFITNOG ŠKRILJCA U SELU VETI.- Vesnik
Zavoda za geol. i geofiz. istraž. NR Srbije, knj. XVI, Beograd, s. 345-354.
Tucan, F., (1930), SPECIJALNA MINERALOGIJA.- Državna štamparija Kraljevine
Jugoslavije, Beograd, s. 271.
Tucan, F., (1936), JADEIT SA ALJAGICE U JUŽNOJ SRBIJI.- Glasnik
Hrvat.prir.druš., knj. XLI-XLVIII, Zagreb, s. 97-100.
Tucan, F., (1938), SANIDINSKIDACIT ZVEČANAI SOKOLIĆE IALUNITSKA
STENA OD BOLJETINA (MAJDANA) KOD KOSOVSKE MITROVICE.-
Rad JAZU, knj. 261 (81), Zagreb, s. 137-182.

- 270 -
B. Vakanjac________________________________________Jugoslovenska ležišta NMS_

Trubelja, R, (1970), KAOLINIZIRANI SANIDINSKI DACIT U BLIZINI

BRATUNCA (OKOLINA SREBRENICE) U BOSNI.- Referati VII kongresa
geol. SFRJ, kuj. II Mineralogija i petrografija, Zagreb, s. 371-381.
Trubelja, F, Barić, Lj., (1979), MINERALI BOSNE I HERCEGOVINE.- Kuj. 1
-Silikati.- Zemaljski muzej BiH, Sarajevo, 452 s.
Vakanjac, B, (1970a), TIPOVI HRIZOTIL-AZBESTNIH LEŽIŠTA I OSNOVNE
ZAKONITOSTI NJIHOVOG RAZMEŠTAJA U SFRJ.- Zbornik radova
Rud.geol.metalur. fak., sv. 11-12, Beograd, s. 135-153.
Vakanjac, B, (1970b), STENE KAO SIROVINSKA BAZA ZA PROIZVODNJU
SAVREMENIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA.- Naše građevinarstvo
(Tehnika), god. XXIV, br. 2, Beograd, str. 217-227.
Vakanjac, B, (1971/72), O MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA NEKIH STENA KAO
NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA.- Vesnik zavoda za geol. i
geof. istraž., knj. XXIX/XXX, ser. A, Beograd, s. 79-94.
Vakanjac, B., (1972a), PRIRODNI MINERALNI ZAPUNITELJI LAKIH
BETONA.- Zbornik radova Rud.geol.metalur.fak., sv. 14 za 1971. g., Beograd,
s. 87-107.
Vakanjac, B., (1972b), PROGNOZA PRONALAŽENJA NOVIH NEMETA-
LIČNIH MINERALNIH SIROVINA U JUGOSLAVIJI.- Zbornik radova
Rud.geol.metalur.fak., sv. 14 za 1971. g., Beograd, s. 57-85.
Vakanjac, B., Milovanović, D., (1972), NEKI ASPEKTI GEOLOŠKO-
EKONOMSKE OCENE Ležišta NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA U SAVREMENIM USLOVIMA.- Zbornik radova
Rud.geol.metalur. fak., sv. 14 za 1971. g., Beograd, s. 141-165.
Vakanjac, B., Milovanović, D., (1973), GENETSKI, PARAGENETSKI I IN-
DUSTRIJSKI TIPOVI LEŽIŠTA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA U JUGOSLAVIJI.- Zbornik radova Rud.geol.metalur. fak., sv. 15,
Beograd, s. 9-24.
Vakanjac, B., (1974a), NEMETALIČNE MINERALNE SIROVINE JUGOS-
LAVIJE I NJIHOVA PERSPEKTIVA,- Zbornik radova I Konferencije o
nemetalima. Simpozij um: Sirovinska baza nemetaličnih mineralnih sirovina
SFRJ. JKLMS Saveza inž. i teh.rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije,
Beograd, s. 217-229.
Vakanjac, B, (1974b), VARIJETETI I DOMAĆA SIROVINSKA BAZA PRIROD-
NIH MINERALNIH PUNILA.- Tehnika, opšti deo, god. XXIX, br. 7-8,
Beograd, s. 1179-1186.
Vakanjac, B„ (1974c), STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA NEMETALIČNIH
MINERALNIH SIROVINA U JUGOSLAVIJI.- Rud, geol. i metalur. (Teh-
nika), god. XXV, br. 1, Beograd, s. 19-30.

-271-
Jugoslovenska ležišta NMS________________________________________B. Vakanjac

Vakanjac, B., Milovanović, D., (1975), OSNOVNI PROBLEMI ISTRAŽIVANJA I

GEOLOŠKO-EKONOMSKE OCENE LEŽIŠTA KVARCNIH SIROVINA
U SFR JUGOSLAVIJI.- Rud., geol. i metalur. (Tehnika), god. XXVI, br. 11,
Beograd, s. 1841-1847.
Vakanjac, B., (1976), ZEOLITI - NOVA NEMETALIČNA MINERALNA
SIROVINA.- Zbornik radova Rud.-geol. fak., sv. 18 za 1975. g., Beograd, s.
91-102.
Vakanjac, B., Milovanović, D., (1976), OSNOVNI PROBLEMI, ZNAČAJ I
PERSPEKTIVE NEKIH MAGNEZUSKIH SIROVINA U SVETSKOJ I
JUGOSLO VENSKOJ MINERALNOJ EKONOMIJI.- Zbornik radova Rud.-
geol. fak., sv. 18 za 1975 g., Beograd, s. 67-89. .
Vakanjac, B., (1976), OSNOVNI PROBLEMI ISTRAŽIVANJA I GEOLOŠKO-
EKONOMSKA OCENA LEŽIŠTA UKRASNOG KAMENA.- Zbornik
radova Rud.-geol. fak., sv. 19 za 1976 g., Beograd, s. 15-35.
Vakanjac, B., (1978a), O PERSPEKTIVI JUGOSLAVIJE U POGLEDU
PRONALAŽENJA NOVIH LEŽIŠTA HRIZOTIL-AZBESTA.- Zbornik
radova Rud.-geol.fak., sv. 20, Beograd, s. 9-25.
Vakanjac, B., (1978b), O DRAGOM, POLUDRAGOMI UKRASNOM KAMENU
KAO MINERALNIM SIROVINAMA.- Geološki anali Balk. poluostrva, knj.
XLII, Beograd, s. 527-538.
Vakanjac, B., (1979a), O JUVELIRSKIM I UKRASNIM MINERALNIM
SIROVINAMA.- Rud., geol., metalur. (Tehnika), god. XXX, br. 10, Beograd,
s. 2115-2122.
Vakanjac, B., (1979b), SIROVINSKA BAZA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINASFRJ.- Zbornik radova II savetovanja o nemetaličnim mineralnim
sirovinama u SFRJ. Opšte udruženje ind. i rud. nemetala Jugoslavije, JKLMS
i JKPMS Saveza inž. i teh. rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije, Opatija, s.
1-34.
Vakanjac, B., (1980a), SIROVINSKA BAZA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA SFRJ.- Rud.geol. i metalur. (Tehnika), god. XXX, br. 9, Beograd,
s. 1244-1249.
Vakanjac, B., (1980b), OSNOVNE MINERAGENETSKE KARAKTERISTIKE
NEMETALIČNIH SIROVINA SR SRBIJE.- Zbornik radova Rud.-geol.fak.,
sv. 22, Beograd, s. 113-125.
Vakanjac, B., (1980c), CHRYSOTILE-ASBESTOS DEPOSITS OF THE
ULTRAMAFIC COMPLEX OFTHE DINARIDES.- UNESCO an Interna-
tional Svmposium on Metallogenv of Mafic and Ultramafic Comlexes, Vol. 3,
Unesco IGCP Project 169, Athens, p. 315-330.

-272-
B. Vakanjac_______________________;______________Jugoslovenska ležišta NMS

Vakanjac, B., (1982a), GEOLOGIJA LEŽIŠTA NEMETALIČNIH SIROVINA I

MINERALNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA- U knj.: Rudarstvo
Jugoslavije - posebna publikacija 11-og Svetskog rudarskog kongresa.- NIRO
Privredni vjesnik, Zagreb, s. 91-109.
Vakanjac, B., (1982b), GEOLOGY OF DEPOSITS OF NON-METALLIC
MINERALS AND CONSTRUCTION MATERIALS; In Mining of Yugos-
lavia - Spec. Ed. of the llth World Mining Congress.- NIRO Privredni vjesnik,
Zagreb, p. 95-113.
Vakanjac, B., Petrović, B., Tomanec, R., Starostin, V.I., (1982), MODEL
HIDROTERMALNO-METAMORFOGENOG OBRAZOVANJA ŽI-
ČNIH MAGNEZITSKIH LEŽIŠTA- X jubilarni Kongres geologa Jugos-
lavije. Zbornik radova, knj. 2, Budva, s. 403-420.
Vakanjac, B., (1983), ŠIRO VINSKA BAZA NEMETALA JUGOSLAVIJE.- Zbor-
nik radova III savetovanja o nemetaličnim mineralnim sirovinama. JKLMS i
JKPMS Saveza inž. i tehn. rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije, Bled, s. 1-40,
Vakanjac, B, (1985a), A REWIEW OF INDUSTRIAL MINERALS OF YUGOS-
LAVIA- Summary 1 - World Congress on Non-metallic Minerals, Belgrade, p.
1-24.
Vakanjac, B, (1985b), PREGLED NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA
U JUGOSLAVIJI.- Rud., geol. i metalur. (Tehnika), god. XXXVI, br. 10,
Beograd, s. 1460-1467.
Vakanjac, B., (1985c), POTENCIJALNOST JUGOSLAVIJE U POGLEDU
DRAGOG, POLUDRAGOG I UKRASNOG KAMENJA- U knj.: "Polu-
drago i ukrasno kamenje Srbije". Geozavod, Beograd, s. 3-14.
Vakanjac, B., (1986), MINERAGENETSKA SKICA NEMETALIČNIH
MINERALNIH SIROVINA JUGOSLAVIJE.- XI Kongres geologa Jugos-
lavije, knj. 4 - Mineralne sirovine, Tara, s. 227-244.
Vakanjac, B., (1990), FLUORITE DEPOSITS OF YUQOSLAVIA- 8th IAGOD
Symposium, August 12-18,1990 Ottawa, Canada. Program with abstracts, p. A
228.
Varićak, D., (1971), KRISTALNI KVARC U BOSNI I HERCEGOVINI.- Geološki
glasnik, knj. 15, Sarajevo, s. 163-167.
Varićak, D., (1976), MINERALNI PIGMENTI.- U knj.:"Mineralne sirovine Bosne i
Hercegovine". Tom I: ležišta uglja, ležišta nemetala.- Geoinženjering, Sarajevo,
s. 440.
Živković, M., Stojanović, D., (1976), SEROUZAIT U SEDIMENTNOM MAG-
NEZITU KREMNE KOD TITOVOG UZICA- Vatrostalni materijali, v. 6,
Nr. 1, Kraljevo, s. 3-8.

- 273 -
B. Vakanjac______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NfyfS_

6. NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD U GEOLOGIJI

LEŽIŠTA NMS
PREGLED NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA U SVETU
U svetu se neprekidno usavršavaju metode prognoziranja, prospekcije i
istraživanja mineralnih sirovina, uključujući i nemetalične, na sve Široj primeni
regionalnih i detaljnih mineragenetskih izučavanja, na različitim aerogeološkim,
geofizičkim, geohemijskim, termobarogeohemijskim, strukturno-petrofizičkim i
izotopskim ispitivanjima, kao i na osnovi njihovog najracionalnijeg sadejstva.
Intenzivna i sistematska regionalna i detaljna istraživanja ležišta mineralnih
sirovina, kao i progres u svim oblastima geoloških nauka, obezbedili su velike uspehe
u poznavanju zakonitosti obrazovanja i razmeštaja njihovih ležišta; utvrđene su
osnovne epohe orudnjavanja; upoznati su kriterijumi povezanosti ležišta sa mag-
raatskim, metamorfnim i sedimentnim kompleksima i izučene su zakonite promene
rudonosnih i rudnih formacija kroz istoriju razvoja zemljine kore.
Poslednjih godina potvrđena su principijelno nova shvatanja o globalnoj tek-
tonici - tektonici ploča i njenoj povezanosti sa mineragenijom; jednovremeno je
podvrgnuta kritici klasična koncepcija geosinklinalnih geotektonskih ciklusa. Pored
neprekidnog usavršavanja i razvoja teorijske i regionalne mineragenije, razvila se i
dalje se ubrzano razvija specijalna mineragenija.

MINERAGENETSKE, FORMACIONE1PROGNOZNE ANALIZE l

Razrada kriterijuma prognozne ocene neke teritorije sa aspekta čvrstih
mineralnih sirovina u cilju markiranja površina od prvostepenog značaja za dalja
istraživanja, kao i usavršavanje metoda prognozno-mineragenetskih ispitivanja su
osnovni zadaci savremene etape razvoja geologije o ležištima mineralnih sirovina.
Ubrzano povećanje eksploatcije mineralnih sirovina, kao i uvođenje u sferu in-
dustrijskog korišćenja novih i netradicionalnih njihovih vrsti uslovljava da se prog-
nozno-mineragenetska ispitivanja moraju vršiti na svim etapama i stadijumima
geološkog izučavanja zemlje i pojedinih njenih područja. Poseban značaj za povećanje
efektivnosti geološko-istražnih radova zadobija pri tome naučno obrazložen izbor
teritorija za izvođenje prospekcijskih i istražnih radova. Uspeh tih radova zavisi pre
svega od nivoa razrađenosti teorije i metodike mineragenetskih i prognoznih
ispitivanja, kao i od stepena poznavanja utvrđenih zakonitosti o razmeštaju ležišta i

Autor je u mnogim slučajevima i na različitim nivoima svog profesionalnog rada bio suočen
sa nepoznavanjem ili nerazumevanjem ove problematike Čak i od strane svojih neposrednih
kolega; iz tih razloga smatra da je neophodno da se ova aktuelna materija u najsažetijem
obliku, često u vidu definicija, razmotri i tekstualno prikaže.

-275-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS _______________________B. Vakaniac

kriterijuma perspektivne ocene neke teritorije na kompleks mineralnih sirovina od

strane geologa.
Prognozno-mineragenetska problematika u ovom poglavlju interpretira se
uglavnom na naučnoj osnovi koja je razrađena od strane specijalista SEV-a (Kolektiv
autora, 1981) i sovjetskih stručnjaka (D.V. Rundkvist i koautori, 1986).

O terminu metalogenija i mineragenija

Termin "metalogenija" prvi je upotrebio francuski geolog L. de Launay 1892.
godine (metallogenie) kao analog za "nauku o rudnim ležištima". Kasnije, uglavnom
među sovjetskim geolozima, pod metalogenijom se podrazumevaju regionalni
geološki uslovi obrazovanja i zakonitosti razmeštaja ležišta metaličnih mineralnih
sirovina. Međutim, uključivanjem i drugih vrsta mineralnih sirovina u sferu izučavanja
geološko-istoTijskih uslova formiranja i rasprostranjenja ležišta, termin "metalo-
genija" postaje neadekvatan, a pojavljuje se termin "mineragenija" koji je znatno širi;
termin "mineragenija" prvi je upotrebio W. Lindgren (najverovatnije 1913. godine, jer
je tada prvi put publikovana njegova poznata knjiga Mineral Deposits).
Premais.71. Šatalovu (1963,1965), koga i danas citiraju i čije postulate koriste
mnogi sovjetski i drugi "metalogeničari", kao i P. Routhieru (1963), termin
"metalogenija" i "mineragenija" su etimološki istovetni: oni se tumače kao "stvaranje
(rađanje) ruda", a semantički i prema svom geološkom smislu predstavljaju sinonime;
pri tome, zbog L. de Launaya, termin "metalogenija" ima prioritet. Mi, međutim,
smatramo da se u slučaju ležišta NMS treba služiti terminom "mineragenija" namesto
"metalogenija" iz sledećih razloga: 1) mada se termin "metallum" i "minera" mogu
tumačiti i prevoditi i kao "ruda" (E.T. Šatalov, 1965) - danas niko i nigde prvim
terminom (metallum) ne naziva rudu, 2) ako "rađanje ruda" - doslovni prevod
mineragenije - direktno odgovara tom pojmu (mineragenija - zakonitosti rađanja ili
raspodele u vremenu i prostoru ležišta mineralnih sirovina), tada "rađanje metala"
(metalogenija) u doslovnom prevodu predstavlja nonsens, jer, izuzimajući relativno
retku pojavu radioaktivnog raspadanja elemenata, sami metali kao takvi se ne rađaju
u zemljinoj kori, nego se javljaju samo njihove koncentracije, tj. ležišta sa određenim
mineralnim paragenezama.
Treba istaći da se za pravilnu primenu termina "metalogenija" i "mineragenija"
zalažu i mnogi drugi autori, pa čak i u Sovjetskom Savezu. Tako se, na primer, u prvom
tomu Geološkog rečnika na ruskom jeziku iz 1973. godine pod odrednicom
"Mineragenija" (str. 473) navodi da su mnogi istraživači (Lindgren, Bilibin, Starickij i
dr.) koristili termin "metalogenija" samo kada su u pitanju metalične mineralne
sirovine. Prilikom razmatranja zakonitosti razmeštaja ležišta metaličnih i
nemetaličnih mineralnih sirovina oni daju prednost terminu "mineragenija". Postoji,
takođe, shvatanje da se u slučaju metaličnih mineralnih sirovina treba služiti ter-
minom "metalogenija", a za nemetalične - "mineragenija". U tom istom rečniku pod
odrednicom "Metalogenija" (str. 430) navodi se, između ostalog, da se danas u pojam
metalogenija ne uključuje izučavanje zakonitosti razmeštaja kaustobiolita, čiji su

-276-
B. Vakaniac______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

uslovi obrazovanja specifični, zatim, građevinskih materijala itd. Konačno i V.l. Smir-
nov, u četvrtom izdanju svog kapitalnog dela "Geologija mineralnih sirovina" (1982.,
sir. 59), definiše ove termine na sledeći način: "Mineragenijom se naziva pravac
geoloških izučavanja zakonitosti formiranja i razmeštaja svih podvrsta mineralnih
sirovina u zemljinoj kori u vezi sa istorijom njenog geološkog razvoja; metalogenija
izučava regionalne zakonitosti obrazovanja i razmeštaja ležišta metala".
Dakle, danas egzistira: 1) dogmatsko shvatanje da je termin "metalogenija"
valjan, opštepriznat i da ima prioritet, te da se može koristiti za sve mineralne sirovine
(na žalost i u nas), 2) da se termin "metalogenija" može i treba koristiti samo u slučaju
metaličnih mineralnih sirovina; 3) da termin "mineragenija" ima šire značenje od
"metalogenije" i da ga treba koristiti pri razmatranju svih mineralnih sirovina; 4) da
se jedino termin "mineragenija" može upotrebljavati za NMS.

Osnovna terminologija
Zakonitosti razmeštaja orudnjenja (ležišta)ogledaju se u postojanim prostor-
nim, vremenskim i genetskim vezama orudnjenja (ležišta određenog tipa) sa
geološkim tvorevinama različitih hijerarhijskih nivoa, veličina i reda. Ta povezanost
može biti ispoljena sa tektonskim strukturama različitog tipa, sa geološkim
fomacijama ili stenama, sa zonama rasprostranjenja pojedinih mineralizacija ili oreola
anomalnih koncentracija nekog elementa. Takođe, može biti ispoljena povezanost
orudnjenja sa nekim od perioda geološke istorije, sa etapama ili stadijumima razvoja
pojedinih struktura, ili pak ono može zavisiti od vremena formiranja, postupnosti
ispoljavanja određenih događaja itd.
Faktori koji kontrolišu orudnjavanje (mineragenetski, rudonosnosti i dr.) u
suštini predstavljaju sledeći, viši, stepen poznavanja zakonitosti lokalizacije orudnjen-
ja (razmestaj pojedinih rudnih tela, ležišta) i pretpostavljaju poznavanje uzroka
utvrđenih zakonitosti; oni obuhvataju određene strukturno-materijalne i morfološke
karakteristike geoloških tvorevina koji obezbeđuju formiranje i razmestaj orudnjenja.
Prema svojoj prirodi faktori mogu biti magmatski, tektonski, litološki, klimatski,
fizički^ hemijski itd. Redosled njihovog korišćenja obično zavisi od genetskog modela
koga pojedini autori zastupaju. Sa svoje strane faktori mogu biti pozitivni (kada
potpomažu proces orudnjavanja) i negativni (kada otežavaju proces orudnjavanja, ili
dovode do uništavanja nekog orudnjenja).
Prognoziranje je predviđanje, odnosno predskazivanje, koje je zasnovano na
određenim činjenicama; u geologiji se ono koristi u znatno širem smislu nego u drugim
naučnim disciplinama. Prognoziranje je postupak analiziranja svih geoloških
podataka u cilju naučno obrazloženog predviđanja najverovatnijeg mesta lokalizacije
neke mineralne sirovine, mogućih tipova ruda, njihovih razmera i kvaliteta.
Kriterijumi su specifična obeležja geoloških tvorevina (formacija, stena) koji
ukazuju na njihovu rudonosnost. Kriterijumi rudonosnosti, ili perspektivne ocene
neke teritorije, ili prognoze, utvrđuju se na osnovi analize zakonitosti razmeštaja

-277-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS________________________B. Vakanjacj

ležišta i faktora koji kontrolišu orudnjavanja. U kriterijurne se uvršćuju samo statis-

tički postojana obeležja, koja su definisana u već izučenim rejonima sa poznatim
ležištima i analogijom se koriste za ocenu perspektivnosti novih rudonosnih površina
i područja. Od posebnog su značaja prognozni kriterijumi. U zavisnosti od cilja,
zadataka i razmera prognoznih ispitivanja ovi kriterijumi mogu imati regionalni i
lokalni karakter. Regionalni prognozni kriterijurai zasnivaju se na metodama
korelativne mineragenetske, formacione, istorijsko-evolucione i drugih vrsta analiza;
oni imaju presudan značaj za ocenjivanje većih novih mineragenetskih jedinica i
koriste se za markiranje perspektivnih prostora u toku preglednih-srednjorazmernih
geoloških istraživanja. Lokalni prognozni kriterijumi utvrđuju se pri izučavanju tak-
vih geoloških karakteristika kao što su, na primer, specifičnosti metasomatskih stena
i ruda, njihov sastav i građa, zonalnost, morfologija rudnih tela i drugih; ovi kriterij umi
koriste se pri rešavanju posebnih zadataka i predstavljaju osnovu za izdvajanje i
prognoznu ocenu perspektivnih prostora u toku krupnorazmernih i detaljnih
geoloških istraživanja.
Među prognoznim kriterijumima izdvajaju se direktni - koji neposredno
ukazuju na orudnjenje (rudne pojave, zone izmenjenihstena, geohemijskei geofizičke
anomalije itd.), i indirektni - koji posredno ukazuju na orudnjenje (povoljne mag-
matske, sedimentne, hidrotermalno-sedimentne i druge formacije itd.).
Prema stepenu pouzdanosti prognozni kriterijumi se dele na kvalitativne i
kvantitativne; prema karakteru povezanosti geoloških sredina - njihova rudonosnost,
kriterijumi se dele na materijalne (formacione, petrografske, mineraloške,
geohemijske i dr.), strukturne (prostorne), geohronološke (vremenske), genetske itd.
Među prognoznim kriterijumima se, zatim, izdvajaju glavni (vodeći) i drugostepeni
(prateći); pozitivni i negativni (koji ometaju obrazovanje ili očuvanje orudnjenja);
univerzalni (koji se primenjuju za sve formacione tipove prognoziranog
orudnjenja) i specijalni (koji se odnose samo na pojedine tipove prognoziranog
orudnjenja).
Izbor i redosled primene prognoznih kriterijuma većinom se vrši od univerzal-
nih ka specijalnim, od glavnih ka drugostepenim, od regionalnih ka lokalnim; ovakav
postupak omogućava da se redukuje kako veličina ispitivanog prostora tako i broj
potencijalnih rudonosnih formacija. Značaj i redosled primene kriterijuma u
direktnoj je zavisnosti od razmera prognoziranja i formacionog tipa orudnjenja.
Prilikom prelaza od jednog na drugi nivo prognoziranja drugostepeni kriterijumi u
slučaju regionalnog mogu postati glavni u slučaju lokalnog prognoziranja. Prognozni
formacioni tip orudnjenja, takođe, ima važnu ulogu u toku određivanja redosleda i
značaja primene kriterijuma; na primer, postupnost korišćenja kriterijuma u slučaju
prognoziranja orudnjenja magmatskog tipa je sledeća: izvor rudne materije (mag-
matski kriterijum) - putevi cirkulacije rudonosnih rastvora (tektonski kriterij um)
-uslovi lokalizacije orudnjenja (litološki i strukturni kriterijum); dok je u slučaju
prognoziranja orudnjenja vulkanogeno-sedimentnog i sedimentnog tipa karakteris-
tična suprotna postupnost kriterijuma: stratigrafski i litološki - strukturno-tektonski
- magmatski.

- 2 78 -
B. Vakaniac_______________________Naučno istraživački rgd u geologiji ležišta NMS

O principima izdvajanja geoloških i rudnih formacija

Prema jedinstvenom "hijerarhijskom" strukturno-materijalnom principu
izdvaja se sledeći niz različitog stepena složenosti "nivoa organizacije": hemijski
element - mineral - stena - formacija - kompleks - sloj ("granitski", sedimentni itd.)
-"sfera" (litosfera, omotač, jezgro) - Zemlja. Pri tome su početni članovi ovog hijerar-
hijskog niza - hemijski element i mineral - najjasnije individualisani objekti, jer se
odlikuju određenim svojstvima i strukturom. Prema stepenu prelaza ovih "fundamen-
talnih" nivoa ka sledećim, i to kako pri postupnom "ukrupnjavanju" objekata
(hemijski element -* mineral -* stena -> formacija -> kompleks) tako i pri izdvajanju
sve većih "elemenata" građe Zemlje (sfera -> sloj -> kompleks), jasnoća individuali-
zacije objekta iščezava i pojavljuju se različite varijante grupisanja stena u formacije,
kao i formacija u komplekse.
Termine: geološka formacija, rudonosna geološka formacija, rudna formacija,
formacioni tip ležišta - različiti autori, pa čak i čitave naučne škole, različito danas
shvataju.
Termin "geološka formacija", sa pozicije1 strukturno-materijalnog prilaza,
samo je jedan od "hijerarhijskih" nivoa prirodnih geoloških objekata, izdvojenih
prema principu povezanosti materije sa strukturom. Tako shvaćena geološka for-
macija je zakonita zajednica stena (mineralnih parageneza, u posebnom slučaju i
ruda), međusobno povezanih opštom strukturom. Pod "strukturom " ovde se
podrazumeva zakoniti (ritmički, zonalni) razmeštaj stena (ruda) sa njihovim pos-
tojanim međusobnim odnosom (slojevitost, presecanje itd.). Struktura formacija, u
ovakvom smislu, određuje se postojanim prostorno-vremenskim odnosima
"elemenata" koji je sačinjavaju - stena, ruda - i ona, u opštem slučaju, odražava
geološke i fizičko-hemijske uslove njihovog obrazovanja.
Za sedimentne i vulkanogene formacije, kao i za formacije kore raspadanja,
koje uglavnom zaležu u vidu slojeva i naslaga, glavna strukturna karakteristika je
ritmičnost - zakonito regulisani raspored stena u profilu. Za većinu intruzivnih,
hidrotermalno-metasomatskih i metamorfnih formacija najkarakterističniji elemenat
strukture je zonalnost - zakonita uređenost rasporeda stena (i ruda) koje ih izgrađuju
u planu i po vertikali.
Polazeći od navedenog, prilikom definisanja formacija, među različitim
njihovima karakteristikama mogu se izdvojiti glavne ("konstitucione") - one određuju
vrstu formacije, i dopunske. Konstitucionim pripada materijalni sastav, tj. "garnitura"
karakterističnih stena (i ruda) - sa učešćem njihovih količinskih odnosa, i struktura
-tipovi ritmičnosti i zonalnosti koji određuju prostorno-vremenske međusobne odnose
stena (i ruda). Dopunske karakteristike - kao što su: morfologija tela, neke osobenosti
unutrašnje građe (stepen dislociranosti, ispucanosti itd.), detalji mineralnog sastava,
petrohemija - određuju specifične crte ispoljavanja različitih formacija. Te karakteris-
tike imaju veliki značaj prilikom dijagnosticiranja i opisivanja konkretnih geoloških
tvorevina - slojeva, masiva itd., koji se sastoje od jednih ili drugih formacija.

-279-
Naučno istraživački rad u 2eoloeiii ležišta NMS B, Vakaniac
 Jedna od važnih prirodnih zakonitosti je Široka rasprostranjenost postepenih
prelaza među formacijama, što omogućava da se one povezuju, da se markiraju njihovi
međusobni "izomormi" nizovi (redovi) - slično kao kod izomorfnih nizova minerala.
Sledstveno, prilikom realnog izdvajanja formacija često se pojavljuju određene
teškoće, posebno kada treba uvrstiti u formaciju njihove prelazne varijetete (na
primer: među dijabaz-spilit-rožnačke i spilit-keratofirske; među karbonatne i terigene
flišne; među argilitske hidrotermalno-metasomatske i sekundarnih kvarcita itd.).
Utvrđivanje ovakvih "izomorfnih" nizova, koji odražavaju postepene izmene u
sastavu i količini pojedinih vrsta stena koje sačinjavaju formaciju, pri neizmenjenosti
(sačuvanosti) njene opšte strukture, ima bitan značaj za prognoziranje ležišta, pošto
omogućava potpunije i jednostavnije prikazivanje realno prisustnih međusobnih
odnosa stena i ruda u prirodi. Prelazni članovi "izomorfnih" nizova odlikuju se, po
pravilu, i po sastavu prelaznim pratećim orudnjenjem.
Geološke tvorevine sa prelaznim sastavom mogu nastati kako među srodnim
formacijama - jednotipnim prema uslovima obrazovanja (sedimentnim, intruzivnim,
vulkanskim, metamorfnim), a takođe, i među onim koje se razlikuju prema paragenezi
(npr.: u domenu jednog basena sa sedimentacijom i pojavama vulkanizma stalno se
zapažaju prelazi po laterali i vertikali između sedimentnih i vulkanskih formacija; u
rejonima sa aktivnim magmatskim dejstvom - među vulkanskim i intruzivnim for-
macijama; u zonama rasprostranjenja kore raspadanja i lokalnog prenosa materijala
- između kore raspadanja i normalnih sedimenata itd.) - slika 29.
SI 29. Oblasti razvoja različitih
genetskih grupa formacija u zavis-
nosti od hipsografske krive zemljine
površine; formacije: 1-kore
raspadanja, 2-sedimentne, 3-
vulkanske, 4-intruzivne, 5-metamor-
fne, 6-hidrotermalno-metasomatske
(najintenzivnije u blizini površine
geoda); strelicama su istaknuti
karakteristični prelazi između for-
macija različitih genetskih grupa
(D.V. Rndkvist, 1986).
U prirodi se, zatim, često susreću
slučajevi prostornog udruživanja
različitih formacija, koje se međusobno razlikuju povremenu i uslovima obrazovanja,
sastavu i građi. Najtipičniji ovakav slučaj je udruživanje formacija prilikom razvoja
procesa hidrotermalne metasomatoze, metamorfizma, kore raspadanja. Prilikom
nepotpune zamene ishodnih stena u jednom te istom geološkom telu postoje dve
različite formacije: primarna sa svojom garniturom stena i strukturom njihove
povezanosti - koja je sačuvana u vidu relikta, i sekundarna, mlađa - koja sadrži svoju

-280-
B. Vakanjac Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS
asocijaciju stena sa novom strukturom njihove povezanosti (npr.: zonalne kore
raspadanja razvijene medu različitim stenama; hidrotermalni metasomatiti koji for-
miraju prostrana polja izmenjenih stena (ove stene zalaze daleko izvan granica
matičnih intruzija i zahvataju raznovrsne stene nezavisno od vremena i uslova
njihovog obrazovanja). Ta specifična uloga sekundarnih formacija, metasomatskih
prema načinu obrazovanja (kore raspadanja, hidrotermalno-metasomatska,
metamorfna) u velikoj meri otežavaju analizu povezanosti orudnjenja (rudonosnosii)
sa geološkim formacijama (si. 30).
Posebno treba istaći važnost izdvajanja - u istom rangu kao sedimentne,
vulkanske ili intruzivne formacije - i grupe hidrotermalno-metasomatskih formacija.
Procesi hidrotermalnog metasomatizma u istoriji razvoja zemljine kore imaju isti
značaj kao sedimentacija, metamorfizam,
magmatizam. Stvorene kao rezultat
preobražaja primarnih stena hidroter-
malno-metasomatske tvorevine predsta-
vljaju zakonitu garnituru različitih stena
povezanih opštom (zajedničkom) struk-
turom - zonalnošću. Prema intenzitetu
pojavljivanja i sastavu izdvajaju se: un-
utrašnje, prelazne i spoljašnje zone koje
su rasprostranjene na mnoge desetine i
stotine km . Dokazana je mogućnost
njihovog kartiranja, uključujući i njihove
spoljašnje zone, u razmeri 1:200.000 i
1:50.000. Među drugim geološkim for-
SL 30. Šema prostornog udruživanja for- macijama hidrotermalno-metasomatske
macija pojedinih genetskih grupa 1 - 6 iz imaJu poseban značaj - pošto su sa njima
u tesn0
si 29 (D.V.Rundkvist, 1986). ' J prostornoj i genetskoj vezi
različiti tipovi endogenih ležišta
mineralnih sirovina.
Hidrotermalno-metasomatske formacije, na nivou svog osnovnog dela, u sebi
sadrže zajedno sa metasomatskim stenama i rudne žice i prožilke. Mineralni sastav
rudnih žica i prožilaka, obrazovanih kako putem zapunjavanja tako i metasomatskim
zamenjivanjem okolnih stena (dajkova, intruzija i njihovih apofiza itd.), u opštem
slučaju je veoma blizak sastavu unutrašnjih zona metasomatita. U vezi sa navedenim,
određujući hidrotermalno-metasomatsku formaciju kao skarnovsku, feldspatsku,
grajzensku ili neku drugu, ujedno se definišu i najtipičnije crte mineralnog sastava
rudnih žica i prožilaka; u prvom slučaju to su granat-piroksenske, skapolitske, plagiok-
lasitske, a u drugom - kvarc-feldspatske, feldspatsko-liskunske itd.
Termin "rudna formacija" - za razliku od geološke formacije koja se definiše
samo prema strukturno-materijalnim obeležjima - je pored geološkog i ekonomski
pojam. S tim u vezi, u nazivu rudne formacije obično se posebno podvlači ekonomski
interesantna mineralizacija (npr.: liskunskih pegmatita, dijamantonosnih kimberliia

-281-
Naučno istraživački rad u seoloziii ležišta NMS B. Vakaniac
itd.). Na taj način, prema smislu termina, rudna formacija predstavlja posebnu
kategoriju geoloških tvorevina izdvojenih uzuzimanjeu obzir mogućnosti rentabilnog
dobijanja korisne stene, minerala i hemijskog elementa.
Termin "rudna formacija" danas se koristi u tri različita smisla:
1. Rudne formacije kao karakteristični tipovi rudne mineralizacije, izdvojene
prema mineralnom sastavu, vodećoj paragenezi minerala, žica, rudnih tela i u nizu
slučajeva s uzimanjem u obzir morfologije rudnih tela (žična, cevasta itd.);
2. Rudne formacije kao ležišta istog tipa - istog mineralnog sastava, strukture
(zonalnosti) i geoloških uslova obrazovanja (jednog tipa);
3. Rudne formacije kao grupa ležišta različitog sastava i uslova obrazovanja, ali
povezanih sa jednom geološkom formacijom.
 \J
A BC D

A B C
D
A B C D

B C
 Sl.31. Karakteristični uzajamni odnosi mineralnihparageneza različite starosti a, b, c,
d , e u srodnim nizovima ležišta A, B, C, D, E (I) i različite varijante(II-IV) izdvajanja
rudnih formacija (D.V. Rundkvist, 1986).
Na slici 31 ilustrovan je pokušaj upoređivanja različitih principa izdvajanja
rudnih formacija, kao i njihove uzajamne povezanosti. Kao osnova za uporedivanje
uzet je grafički prikaz geogenetskog zakona. U saglasnosti sa ovim zakonom, on-
togenetski razvoj ležišta, koji uključuje postupnost formiranja mineralnih parageneza
a, b, c, d, e u opštem slučaju odgovara i odražava i njihov filogenetski razvoj; ij. u
konkretnom slučaju postupnost formiranja u toku geološke istorije razvoja različitih
tipova ležišta - A, B, C, D, E. Prema tome, kao što se vidi iz slike 31, ležišta koja se
kasnije obrazuju (C, D, E) postupno se obogaćuju sa sve mladim mineralnim
paragenezama (c, d, e) - slika 31,1. Vertikalna razmera odražava, pri tome, relativni
stepen rasprostranjena pojedinih parageneza u različitim ležištima. Na slici 31,1I-IV

- 2 82 -
B. Vakanjac_______,______________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

šrafurom su pokazane tri razmatrane varijante izdvajanja rudnih formacija. U prvom

slučaju (si. 31, II) formacija je samo jedna parageneza (a, b, c, d) koja se, medinim,
javlja u različitim ležištima. U drugom slučaju (si. 31, III) formacija je tip ležišta, s
uzimanjem u obzir svih njegovih karakterističnih parageneza, kao i njihovog postup-
nograzvoja(a-t-b-t-c-t-d-t-e). U trećemslučaju (si. 31, IV) formacija objedinjava čitavu
grupu srodnih ležišta (A, B, C, D, E).
U SSSR-u najširu primenu ima sledeće shvatanje termina "rudna formacija":
to su prema mineralnom sastavu ista ležišta koja zaležu u bliskim geološkim uslovima.
Ako se "rudna formacija" određuje prema N.S. Šatskom (1965) kao "parageneza
mineralnih paragenezisa" onda se, faktički, zajedno sa glavnim rudnim paragenezama
uključuju i minerali okolnih stena koji određuju (uslovljavaju) geološku situaciju. S
tim u vezi: "rudna formacija" može se definisati kao zakonito udruživanje mineralnih
parageneza, povezanih zajedničkom (opštom) strukturom (tj. zonalnošću,
ritmičnošću), u čijem sastavu bitnu ulogu imaju industrijski značajni minerali ili stene.
Ovako definisana varijanta "rudne formacije" je, u suštini, karakteristični tip ležišta
mineralnih sirovina, ali ne genetski, nego strukturno-materijalni "paragenetski",
određen na osnovu parageneza stena i ruda, koji se nalaze u određenim prostorno-
vremenskim odnosima.
Termin "asocijacija rudnih formacija" objedinjuje srodnu grupu rudnih for-
macija povezanih sa jednom geološkom formacijom (rudna serija, kompleks, rudna
formacija, metalogenetska formacija - po raznim autorima).
Termin "kompleks rudnih formacija" objedinjuje srodnu grupu rudnih for-
macija, povezanih sa bliskim po sastavu geološkim formacijama (npr.: sa formacijama
bazičnih magmatskih stena, granitoida, molasnom, flišnom itd.).
Termin "lateralni niz (red) rudnih formacija" objedinjuje sinhrone formacije,
koje zakonito smenjuju jedna drugu u prostoru. Vremenski niz objedinjuje formacije
koje se postepeno razvijaju u domenu rudnog polja, ili mineragenetske zone. Genetski
niz (evolucioni red) objedinjuje asinhrone formacije, ili komplekse, uključujući i one
koje se pojavljuju u različitim strukturama, ali sa ispoljenim međusobnim prelazima
i povezane istoyetnim poreklom (si. 32).
Dakle, ako se za osnovnu jedinicu mineragenetske analize prihvati rudna
formacija u "rangu" određenog strukturno-materijalnog tipa ležišta, onda se time
određuje i sadržaj krupnijih jedinica - asocijacija, kompleksa, nizova (redova) for-
macija, koje imaju važan samostalni značaj pri regionalnoj mineragenetskoj analizi.

O rudonosnim geološkim formacijama; o povezanosti geoloških i rudnih

formacija
Jedna te ista geološka formacija može biti rudonosna (tj. nju prate ekonomski
interesantna ležišta), ali i jalova.
(
?

-283-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS B. Vakanffjr
 Sa jednom geološkom formacijom
mogu biti povezana ležišta različitih rud-
nih formacija, različitog sastava rude i
strukture (zonalnosti); na primer: sa
granit-leukogranitskom formacijom u
jednom slučaju povezani su pegmatiti sa
retkim metalima, u drugom - albititi i
grajzeni, u trećem - "apograniti" sa ret-
kim metalima.

Rudonosna geološka formacija -

je podvrsta geološke formacije, koja se ~~*"s
Prostom i, faci j a l n i , odlikuje specifičnim crtama sastava i građe i sa
l a t e r a In i kojom su prostorno i vremenski povezane (genetski
ili paragenetski) eko-
SL 32. Opšti slučaj uzajamne povezanosti nomski interesantne koncentracije mine-
vremenskih, prostornih i genetskih ralnm Slrovma -
(evolucionih) nizova mineralnih tvorevina Važan praktični značaj ima odre-
đena, ruda, formacija) u sistemu koor- đivanje kriterijuma koji omogućavaju da
dinata S -prostor i T-vreme (D.V.Rund- se među formacijama istog tipa razlikuju
kvist, 1986). jalove (nerudne) od rudonosnih, koje
poseduju u svom sastavu (petrografskom,
mineralnom, hemijskom, izotopnom), strukturi i geološkoj poziciji obeležja koja
ukazuju na prateći tip orudnjenja.
Orudnjenje pri tome može biti na različite načine povezano sa rudonosnom
geološkom formacijom - u jednom slučaju rudna formacija, izdvojena kao karakteris-
tičan skup mineralnih parageneza, predstavlja sastavni deo rudonosne geološke for-
macije; u drugom slučaju rudna formacija je smeštena van granica rudonosne (takvi
su, na primer, odnosi većine hidrotermalnih rudnih formacija i matičnih rudonosnih
intruzija) - zato, u odnosu na opširnu grupu endogenih ležišta, geološke formacije
mogu biti podeljene na: rudonosne produktivne, rudonosne matične i okolorudne
(one u kojima se nalazi orudnjenje).
Rudonosna produktivna je takva geološka formacija koja sadrži ekonomski
interesantnu mineralizaciju kao svoj sastavni deo. Rudna formacija je u ovom slučaju
genetski, prostorno i vremenski povezana sa određenom geološkom formacijom (na
primer: lateritne kore raspadanja za boksit; dunit-harcburgitska za ležišta hromita,
odnosno dunit-peridotitska za ležišta hrizotil-azbesta itd.).
Rudonosna matična je takva geološka formacija koja u svom sastavu ne sadrži
ekonomski interesantnu mineralizaciju, ali je u vezi s njom obrazovano neko
orudnjenje u drugim bliskim geološkim formacijama. U ovom slučaju rudna formacija
ispoljava određenu strukturnu (prostornu i vremensku) povezanost sa rudonosnom
matičnom formacijom. U odnosu na hidrotermalna ležišta rudno-generirajuće su
-284-
B. Vakaniac_______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

intruzivne i intruzivno-vulkanske geološke formacije, koje se obično smatraju kao

matične rudonosne intruzije.
Okolorudna (okolna formacija) je formacija u kojoj se nalazi ekonomski
interesantna mineralizacija, koja, obično, genetski i u strukturnom pogledu nije
povezana sa geološkom formacijom. Takve su, na primer, mnoge sedimentne,
metamorfne i druge formacije u čijim granicama se razvijaju mlađe - prave rudonosne,
"produktivne", hidrotermalno-metasomatske formacije sa nekim orudnjenjem.
Okolorudne formacije imaju bitan značaj, jer omogućavaju razvoj prema mineralnom
sastavu različitih tipova orudnjenja. U nizu slučajeva ove formacije su važan izvor
rudnih elemenata, koji se mobilišu pri naknadnoj hidrotermalno-metasomatskoj
aktivnosti.
Može se na sledeći način predstaviti šema genetske povezanosti različitih
rudnih i geoloških formacija:
1. Rudna formacija -* rudonosna;
2. Rudna formacija -» rudonosna + okolorudna;
3. Rudna formacija -» rudonosna (produktivna + matična);
4. Rudna formacija -* rudonosna (produktivna + matična) + okolorudna.
Prvi slučaj je karakterističan za sve sedimentne, vulkanogeno-sedimentne i
većinu pravih magmatskih geoloških formacija, koje neposredno u sebi sadrže kao
karakterističan sastavni deo ekonomski interesantne rude; to su, na primer,
kalijumonosne halogene, fosforitonosne školjčano-terigene i druge formacije.
Drugi slučaj ispoljen je, na primer, pri stvaranju ekonomski interesantnih
mineralizacija povezanih sa korom raspadanja; tipičan slučaj je obrazovanje ver-
mikulitonskih stena alkalno-ultrabazične formacije, koja u datom slučaju, ima pasivnu
ulogu povoljne okolne sredine.
Treći i četvrti slučaj su složeniji - kod njih je potrebno medu rudonosnim
razlikovati produktivne i matične formacije. Tako treći slučaj odgovara obrazovanju
ekonomski značajnih ruda prilikom udruživanja hidrotermalno-metasomatskih i in-
truzivnih (ili vulkanskih) formacija; na primer, obrazovanje krupnijih ležišta hrizotil-
azbesta prilikom naknadne alometamorfne serpentinizacije (produktivna
hidrotermalno-metasomatska formacija) dunit-harcburgita (matična intruzivna
geološka formacija). Četvrti slučaj je najsloženiji. Njega ilustruju primeri obrazovanja
različitih skarnovskih, grajzenskih i drugih endogenih ležišta formiranih prilikom
kombinovanja povoljnih intruzivnih (matična rudonosna formacija) i okolnih stena
(okolorudna formacija) i metasomatskih izmena (produktivna rudonosna formacija);
tako, na primer, stvaranje ležišta fluorit-retki metali-grajzenske formacije rezultat je
povezivanja (sjedinjavanja) metasomatskegrajzenske formacije sa intruzijama granit-
leukogranitske ili granit-aljaskitske intruzivne formacije, kao i jedne od sedimentnih
formacija sa bitnim učešćem u svom sastavu karbonatnih stena (sprudnih, silicijsko-
karbonatnih, flišnih i si.).

-285-
Naučno istraživački rad u leolozjii ležišta NMS B. Vakaniac:
 Okolorudne formacije mogu dvojako da utiču na tip orudnjenja: one, prvo, u
značajnoj meri određuju karakter mineragenetske specijalizacije intruzije i, drugo,
one neposredno utiču na sastav stvorene epigentske mineralizacije.
Složeni uzajamni odnosi orudnjenja i geoloških formacija ne mogu biti izraženi
jednom prostom šemom: rudna formacija *» geološka formacija; oni zahtevaju
uvođenje prelazne karike: rudonosne (produktivne, matične) geološke formacije i
analizu uloge okolorudnih formacija koje određuju sredinu stvaranja za epigenetske
tipove orudnjenja.
Uzimajući u obzir geološku konvergentnost rudnih formacija, mogućnost
njihovog nastanka u vezi sa različitim geološkim formacijama, u mineragenetskoj
analizi počeo je široko da se koristi termin formacioni tip ležišta ili subformacija.
Formacioni tip ležišta - je podvrsta rudne formacije, koja se odlikuje
određenom vezom sa rudonosnom geološkom formacijom (npr.: fosforitska ležišta
povezana sa različitim geološkim formacijama - glaukonit-terigenom, silicijsko-
dolomitskom, koje, same po sebi, predstavljaju različite formacione tipove).
Prilikom specijalne prognoze izdvajanje formacionih tipova ležišta u nizu
slučajeva omogućava da se izbegne rešavanje složenih pitanja izdvajanja vrsta rudnih
formacija.
Uzimajući u obzir pojam "rudonosna geološka formacija" i "formacioni tip
ležišta" povezanost geoloških i rudnih formacija može se predstaviti na sledeći način:

-» rudonosna formacioni
GFIi . -» tip ležišta Al -* rudna formacija A;
Geološka -» rudonosna formacioni
formacija -» GFI2 -* tip ležišta B2 -»• rudna formacija B;
(GF)I -» rudonosna formacioni
GFI3 ■* tip ležišta C3 -» rudna formacija C.
-* itd.
-» formacioni rudonosna
tip ležišta Ai GFIi -»• geološka formacija I;
Rudna -> formacioni rudonosna
formacija -» tip ležišta A2 GFII2 -» geološka formacija II;
A ■» formacioni rudonosna
tip ležišta A3 GFIII3 -* geološka formacija III
-» itd.

-286-
Vakanjac_______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležtfta NAjS
 U slučaju endogenih hidrotermalnih ležišta ta veza može biti još složenija:

/produktivna *> geološka formacija I;

rudonosna GF

Rudna -> formacioni -»

formacija tip
podvrsta,
matična <♦ geološka formacija II;
rudonosna GF
+ \okolorudna GF *» geološka
formacija III.
 U ovom slučaju produktivna rudonosna formacija je, po pravilu, hidrotermal-
no-metasomatska, čiji je sastavni deo rudna parageneza; matična je magmatska for-
macija sa kojom je genetski povezano orudnjenje; a okolorudna je starija geološka
formacija (metamorfna, sedimentna ili magmatska).
Razlike u sadržini (shvatanju) geoloških tvorevina izdvajanih kao: geološke
formacije, rudonosne geološke formacije, rudne formacije i formacioni tipovi ležišta,
trebalo bi da nađu odraza i u njihovim nazivima. Međutim, racionalna sistema
nomenklature formacionih podela (jedinica) još nije razrađena. Tako se, na primer,
rudne formacije nazivaju prema: (a) karakterističnim metalima, (b) prema vodećim
mineralima i paragenezama i (c) prema tipovima okolnih stena.
Tamo gde je to moguće i gde ne protivureči ukorenjenim pojmovima u
geološkoj literaturi, može se koristiti sledeći sistem naziva:
Geološka formacija - naziv odražava sastav glavnih parageneza koje izgrađuju
stene i u nizu slučajeva, takođe, strukturu formacije; na primer: kontrasna bazalt-
liparitska, slojevita krečnjačka, transgresivna glinovito-karbonatna, fiišna itd.
Rudonosna geološka formacija - u nazivu se ukazuje mineragenetska
specijalizacija formacije; na primer: hromitska dunit-harcburgitska, ahatonosna
bazalt-toleitska, sumporonosna karbonatno-sulfatna itd.
Rudna formacija - naziv odražava sastav glavne parageneze, ili njenih vodećih
minerala; u nizu slučajeva, takođe, i specifičnosti strukture. Pri raznovrsnom sastavu
rudnih minerala glavnih parageneza uobičajeno je da se u nazivu ukaže na vodeći rudni
element; na primer: celestinska stratiformna, kod koje pored celestina u paragenezi
učestvuju kalcit, dolomit, gips, a ponekad kao primese galenit, sfalerit, grinokit i
kalcedon.
Formacioni tip ležišta - naziv ističe tip rudne mineralizacije i njegovu
povezanost sa geološkom formacijom; na primer: hrizotil-azbesta povezan sa dunit-
peridotitskom formacijom, flogopita povezan sa alkalno-ultrabazičnom (kar-
bonatitskom) formacijom itd.
* * *

Formaciona analiza zauzela je poslednjih godina osnovno mesto i značaj pri

mineragenetskim ispitivanjima. Prema svojoj suštini formaciona analiza je postala
sinonim opšteg struktuno-materijalnog izučavanja različitih geoloških objekata -

- 287 -
Naučno istraživački radu geologiji ležišta NMS______________________B. Vakanku:

serija, kompleksa, intruzivnih masiva, vulkansko-plutonskih struktura, kora

raspadanja i drugog. Formaciona analiza daje korisnu višenamensku informaciju kako
za izučavanje zakonitosti razmeštaja ležišta mineralnih sirovina, za utvrđivanje
kontrolnih faktora oradnjavanja i kriterijuma prognoze, tako i za spoznaju genetske
prirode samog procesa orudnjavanja.
Formaciona analiza u svim slučajevima omogućava dovoljno pouzdano
određivanje potencijalne rudonosnosti analizirane teritorije i može usmeriti prospek-
ciju na otkrivanje vodećih tipova ruda za date prilike (situaciju).
U cilju određivanja mesta moguće lokalizacije orudnjenja u domenu struktur-
no-mineragenetskih zona i polja rasprostranjenja rudonosnih formacija, kao i ocene
verovatne veličine orudnjenja, moraju se zajedno sa formacionom analizom koristiti
i dopunski regionalni i lokalni kriterijumi - geotektonski, strukturni, vremenski,
stepen erozionog nivoa, geofizički, mineraloški, geohemijski i drugi.
U zaključku izloženog može se precizirati:
1. Prognoziranje - naučno argumentovano izdvajanje rudnih rejona, polja,
površina i struktura perspektivnih u pogledu otkrivanja određenih tipova ležišta - je
važan pravac savremene etape razvoja geoloških izučavanja.
2. Kriterijumi perspektivne ocene površina u odnosu na kompleks čvrstih
mineralnih sirovina utvrđuje se na osnovi izučavanja zakonitosti razmeštaja mineral
nih sirovina i faktora koji kontrolišu orudnjavanje za svaki formacioni tip ležišta.
3. Jedno od glavnih uporišta za dalje povećanje efektivnosti prognozno-
mineragenetskih ispitivanja je široko korišćenje u praksi razrađenih kriteryuma
prognoze i njihova postupna primena: od regionalnih opštih geoloških, tektonskih,
geofizičkih - koji omogućavaju markiranje krupnih perspektivnih površina i zona, ka
sve detaljnijim: petrološkim, mineraloškim, geohemijskim - koji omogućavaju
lokalizaciju perspektivnih površina do razmera rudnih čvorova i polja.
4. U razvoju prognoznih ispitivanja jasno su ispoljena dva različita prilaza:
regionalni (kompleksni) i specijalni (granski) koji se međusobno razlikuju prema
metodi vršenja analize i postupnosti primene kriterijuma pri oceni površina (terena).
5. U osnovi razrade naučnih metoda prognoziranja leži izdvajanje strukturno-
materijalnih tvorevina raznih "nivoa" - kompleksa, formacija, mineralnih parageneza,
utvrđivanje njihovih prostornih, vremenskih i genetskih veza i analiza njihove
rudonosnosti.
Važan značaj, zajedno sa analizom uzajamne povezanosti geoloških i rudnih
formacija, ima i izdvajanje vremenskih, prostornih (lateralnih, facijalnih), genetskih i
evolucionih nizova (redova) rudnih i njima odgovarajućih geoloških formacija.
6. Prema specifičnostima uzajamne povezanosti geoloških i rudnih formacija,
izdvojene su: rudonosne produktivne i rudonosne matične, a, takođe, i okoiorudne
formacije. Sve to omogućava da se u praksi potpunije koriste složena prirodna
udruživanja (kombinovanja) geoloških formacija, koja dovode do razvoja ekonomski

-288-
B. Vakanjac_______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

interesantnog orudnjenja. Pri tome je istaknuto da u nizu slučajeva formaciona

pripadnost matičnih intruzija i okolnih stena određuje veličine orudnjenja.
7. Pri prognozno-mineragenetskim ispitivanjima različitih razmera kao osnov
na "jedinica" analize mogu se koristiti različiti "nivoi" rudonosnih tvorevina. Pri
ispitivanjima preglednih i sitnih razmera najveći značaj ima analiza rudnih kompleksa
i nizova (redova) rudnih i geoloških formacija, njihova tektonska pozicija i
geohemijska specijalizacija. Pri ispitivanjima srednjih i, naročito, krupnih razmera
bitan značaj zadobijaju: analiza rudnih formacija - nizova mineralnih parageneza
stena, ruda i utvrđivanje detaljnih petrohemijskih i mineraloških kriterijuma rudonos -
nosti pojedinih stena, intruzija, vulkanskih struktura itd.
8. Formaciona analiza omogućava da se definiše potencijalno rudonosna teri
torija, da se ustanove najperspektivniji tipovi rude za datu geološku situaciju (prilike)
i glavne rudonosne formacije. Međutim, rešavanje prognoznih zadataka - određivanje
mesta najverovatnije lokalizacije orudnjenja i ocena mogućih razmera rudonosnosti
- u svim slučajevima zahteva kompleksnu geološku analizu teritorije i široko koriš-
ćenje, zajedno sa formacionim kriterijumima, strukturno-tektonskih, geofizičkih i
geohemijskih, kao i uzimanje u obzir stepena erozionog nivoa i faktora vremena pri
obrazovanju orudnjenja.

Zadaci specijalne mineragenetske analize i prognoze

U osnovi specijalne prognoze nalazi se shvatanje o postojanosti karakteristika
sastava i građe osnovnih formacionih tipova ležišta, kao i zakonitosti njihovog
razmeštaja i, kao posledica svega toga, faktora i kriterijuma za njihovu prognozu.
Prognoziranje (naučno zasnovano predviđanje verovatnih mesta lokalizacije
orudnjenja različitih tipova) u prvom redu se zasniva na korišćenju utvrđenih zavis-
nosti između rasprostranjenja određenih geoloških i rudnih formacija i tendencijama
u pogledu menjanja Sastava stena u nizovima formacija kao i sastava pratećeg
orudnjenja.
Specijalna prognoza se u prvom redu zasniva na regionalnoj formacionoj
analizi; ali, mora se istaći, metodika formacione analize, kao što je poznato, još uvek
je nedovoljno razrađena.
Prilikom regionalnih (kompleksnih) prognozno-mineragenetskih ispitivanja
-objekat ispitivanja je određena teritorija, region, zona, oblast, list ili grupa listova
državne geološke karte; cilj ovih ispitivanja je markiranje svih mogućih tipova
orudnjenja, utvrđivanje medu njima glavnih, kao i razrada preporuka u pogledu
izvođenja specijaliziranih prospekcija u granicama lokalnih površina.
Prilikom specijalnih (granskih) mineragenetskih analiza i prognoza utvrđuje
se "struktura" bilansa konkretne vrste sirovine, predviđaju se njeni tipovi ležišta i ruda
koji zadovoljavaju postavljene zahteve (količine, kvalitet) i vrši se specijalna analiza
teritorije zemlje i pojedinih njenih područja u cilju utvrđivanja mesta najverovatnijeg
pronalaženja traženih tipova ležišta.

-289-
naučno istraživački rad u zeotoziii ležišta NMS JL Vokaniac
 Sledstveno izloženim postupcima i ciljevima različite su i metode analiziranja.
U osnovi regionalne (kompleksne) prognozno-metalogenetske analize nalazi se
izučavanje istorije geološkog razvoja područja, uz izdvajanje tektono-magraatskih
ciklusa, etapa i stadijuma razvoja, zatim, razmatranje mineragenije strukturno-for-
macionih zona, kompleksa i rudnih formacija različitih perioda formiranja ubranih
oblasti, platformi i struktura aktivizacije. Prilikom specijalne (granske) prognozno-
mineragenetske analize izučavaju se tipovi ležišta, izdvajaju se rudne i rudonosne
formacije, analiziraju se zakonitosti njihovog razmeštaja u rejonima sa otkrivenom
mineralizacijom, utvrđuju se faktori koji kontrolišu orudnjavanje i na osnovu toga se
fonnulišu kriterijumi perspektivne ocene teritorije u odnosu na različite formacione
tipove ležišta.
Regionalna (kompleksna) i specijalna (granska) prognozno-mineragenetska
ispitivanja dopunjuju jedna drugu i, u suštini, imaju suprotan smer analiziranja:
Informacije o zako- Informacije o geološ-
nitostima razmeštaja koj građi analiziranih
analiziranih tipova Mineragenetska teritorija i o istoriji nji-
ležišta, kontrolnim analiza i prognoza hovog geološkog raz-
faktorima orudnja- voja
vanja i prognoznim
kritrijumima
 Specijalna (granska) prognoza >

c Regionalna ^kompleksna) prognoza

■ *

Rešavanje zadataka koji stoje pred geološkom službom zemlje u vezi sa raz-
vojem njene mineralno-sirovinske baze zahteva izvođenje kompleksnih prognozno-
mineragenetskih i ekonomskih ispitivanja i izučavanja. U skladu sa razmatranom
problematikom specijalnog (granskog) prognoziranja, glavni zadaci koji se moraju
rešavati prilikom ekonomske i prognozno-mineragenetske analize, kao i njihovo
uzajamno povezivanje, može se predstaviti na sledeći način:

-290-
B. Vakaniac Naučno istraživački rad u eeoloeiii ležišta NMS
Prognoziranje razvoja mineralno - sirovinske baze zemlje

i
 I II
Prognoziranje naučno-tehničkog
progresa u grani; usavršavanje tehnike
rudarske eksploatacije, sistema otkopavanj
netoda obogaćivanja i prerade mineralnih
»irovina; a u cilju:
a) utvrđivanja potreba u pojedinim
vrstama sirovina;
b) izdvajanja za eksploataciju
perspektivnih tipova ležišta i ruda mineralnih
sirovina;
c) određivanja novih rudnih rejona
Dovoljnih za osvajanje (sa povoljnim eko
lomskim faktorima).
Prognoziranje pronalaženje ležišta
zasnovanog na analizi geoloških podataka;
serspektivna ocena teritorije zemlje u
Dogledu kompleksa mineralnih sirovina; a
n cilju:
a) utvrđivanja najperspektivnijih
ipova ležišta i ruda na teritoriji zemlje
sojedinih njenih područja, oblasti i rejona
b) ocene perspektive poznatih rud-
lih rejona i izdvajanje novih potencijalnih
kompleks mineralnih sirovina;
c) određivanja količina i kvaliteta
•uda prognoziranih ležišta.
 Kombinovanje ekonomske (I) i specijalne prognozno-mineragenetske analize
(II) omogućava da se nađu optimalna geološko-ekonomska rešenja za problematiku
daljeg razvoja mineralno-sirovinskih resursa, usklađivanje traženih količina mineral-
nih sirovina i njihovog kvaliteta, uz mogućnost dobijanja ruda na račun eksploatacije
kako poznatih tako i prognoziranih ležišta.
Dakle, metode analiziranja geoloških podataka u cilju kompleksnog i specijal-
nog prognoziranja bitno se razlikuju. Za specijalnu prognozu najveći značaj ima
izdvajanje ekonomski značajnih perspektivnih ležišta na bazi specifičnosti geološke
građe čitave zemlje i pojedinih njenih područja. Zatim se, za svaki predviđeni for-
macioni tip ležišta, kao i za srodnu njihovu grupu, vrši višestepeno (od regionalnih
razmera ka lokalnim) klasiranje teritorije, da bi se, na kraju, utvrdile perspektivne
površine i ocenile prognozne rezerve, ili mineralni resursi; izloženi postupak prikazan
je u sledećoj šemi postupnosti resavanja geoloških zadataka prilikom specijalnih
prognozno-mineragenetskih ispitivanja:

-291-
Naučno istraživački rad u zeoloziii ležišta NMS______________________B. Vakaniac

I. Izučavanja ležišta mineralne sirovine

1 Utvrđivanje zakonitosti razmeštaja
I
2. Definisanje kontrolnih faktora orudnjavanja
I
3. Određivanje prognoznih kriterijuma________

II. "Višestepena" analiza teritorije uz postupnu detaljizaciju perspektivnih

površina
1. Prognoziranje na nivou pregledne razmere
I
2. Prognoziranje na nivou sitne i srednje razmere
i
3. Prognoziranje na nivou krupne razmere

III. Izrada prognoznih karata i preporuka

1. Izdvajanje perspektivnih površina za različite tipove mineralnih sirovina
I
2. Ocena perspektivnosti izdvojenih povrSina (kvalitativna i kvantitativna)
1
3. Izbor površina perspektivnih za organizovanje geološkog kartiranja i prospekcije i
geološko-istražnih radova
I
4. Razrada metodskih preporuka u pogledu specifičnosti realizovanja geološkog
kartiranja i prospekcije i geološko-istražnih radova_______:_________________________________^ ^ ^

Karakteristična osobenost metodike specijalnog prognoziranja, koja se bitno

razlikuje od kompleksne, ogleda se u postupnosti uvođenja u analizu karata sve
krupnijih razmera i korišćenje prognoznih kriterijuma u redosledu od regionalnih
geološko-strukturnih i formacionih ka detaljnim mineraloškim i geohemijskim - čija
je primena, zbog teškoća u prikupljanju izvornog faktičkog materijala, moguća samo
u domenu lokalnih perspektivnih površina.
"Višestepena" analiza sa postupnošću u markiranju perspektivnih površina
može se obaviti na različitim stadijumima: u jednom slučaju na "nivou" izdvajanja i
ocene veličina prognoziranog orudnjenja u granicama mineragenetskih pojaseva i
provincija, zona i oblasti; u drugom slučaju na nivou neposrednih rudnih zona i rudnih
rejona. Pri tome se, u razvoju varijanti, primenjuje sledećašema postupne detaljizacije
rudonosnih površina:

-292-
B. Vakaniac Naučno istraživački rad u eeoloeiii ležišta NMS
Povećanje ste- Planetarni minerage- Planetarna mineragenet-
pena detalj nos- netski pojas ska provincija
ti; postupna I Hi
lokalizacija o Mineragenetska provincija
Mineragenetski pojas
perspektivnih
površina
I "S I
Strukturno minerage- Strukturno mineragene-
4) tska oblast
e netska zona
s I •c 1
. Mineragenetska zona a Mineragentska oblast
a i i
Rudna zona Rudni rejon
 Rudno polje (ležište)

Jedan od važnih elemenata gornje šeme je strukturao-mineragenetska zona

(strukturao-mineragenetska oblast), koja, prema tektonskoj sistematici, odgovara
strukturno-formacionoj zoni izdvojenoj prema specifičnostima geološke građe i
nizova (redova) formacija.
U tabeli 22. dati su, u sumarnom obliku, najvažniji podaci u vezi sa specijalnim
prognozno-mineragenetskim ispitivanjima; ovi podaci uslovljeni su razmerama
ispitivanja.
* * *

Racionalna metodika izdvajanja perspektivnih površina zasniva se, dakle, na

korišćenju principa podčinjavanja (zavisnosti) prognoznih kriterijuma prema svom
značaju (važnosti), kao i na strogom pridržavanju njihovog redosleda - postupno, od
opštih (regionalnih) ka posebnim (lokalnim); takva metodika omogućava da se de-
taljizacija i preciziranje razmera tih površina vrši postupno, u etapama. Postupna
detaljizacija od regionalne ka lokalnoj analizi nalazi se u osnovi prognoziranja, a
uslovljena je strogom međusobnom zavisnošću regionalnih i lokalnih kriterijuma.
U zavisnosti od ciljeva, zadataka i razmera prognoznih ispitivanja kriterijumi
se dele na regionalne i lokalne.
Regionalni prognozni kriterijumi, bazirani na metodama uporedne minera-
genetske, formacione, istorijsko-evolucione i drugih vrsti analiza, imaju presudan
značaj za ocenjivanje perspektivnosti novih provincija, regiona, velikih geoloških
struktura. Korisćenje ovih kriterijuma omogućava izdvajanje perspektivnih površina
prilikom geoloških ispitivanja na preglednim kartama, kao i na kartama sitnih i
srednjih razmera (do 1:200.000).

-293-
 Tabela 22: Ciljevi i zadaci prognoziranja na kartama različitih razmera (D.V.Rundkvist, 1986)

to Prognozna Razmere geoloških Razmere Cilj prognoziranja Perspektivne Kategorije prognoznih

o ispitivanja karata prognoznih karata površine na kartama rezervi

1 2 3 4 5 6

Pregledna 1:2.500.000 1:1.000.000 i Orijentaciona ocena perspektive teritorije zemlje i njenih Mineragenetski Ocena mineragenetske
-1:500.000; 1:200.000 manje pojedinih područja; izdvajanje perspektivnih teritorija; pojasevi, provincije, potencijainosti
generalno planiranje geološkog kartiranja i prospekdje oblasti, zone

Sitnih i 1:500.000; 1:200.000; 1:500.000; Orijentaciona ocena perspektive manjih teritorija zemlje; Rudne zone, rejoni, Ocena prognoznih
srednjih 1:50.000 1:200.000 izdvajanje prvostepenih površina za geološko kartiranje i čvorovi rezervi kategorije P3*^
razmera prospekciju razmere 1:50.000
Krupnih 1:50.000, a na poje- 1:50.000; Ocena perspektivnih teritorija na kompleks mineralnih Rudni čvorovi, Ocena prognoznih
razmera dinim delovima 1:10.000 sirovina; izdvajanje vodećih ibnnacionih tipova ležišta; rudna polja, ležišta rezervi kategorije P2*^
specijalna ispitivanja okonturivanje površina za organizovanje prospekcijskih ili i
1:25.000-1:10.000, prospekcijsko-ocenjujućih radova
rede i 1:5.000

*} P2 + P3 = prognozne rezerve D2 kategorije u nas.

B. Vakanjac______________________Naučno istraživački rad u geplogiii ležišta NMS

Regionalnim prognoziranjem režavaju se, dakle, zadaci perspektivne ocene

teritorija u pogledu mogućnosti pronalaženja kako novih krupnijih mineragenetskih
jedinica, tako i, u okviru njih, novih tipova rudonosnih formacija i formacionih tipova
ležišta; regionalna prognoziranja vrše se na nivou rudonosnih formacija.
Lokalni prognozni kriterij umi definišu se na bazi izučavanja detaljnijih karak-
teristika geoloških objekata - specifičnosti metasomatskih stena i ruda, njihovog
sastava i građe, zonalnosti, morfologije rudnih tela i drugog. Ovi kreterijumi koriste
se prilikom perspektivne ocene površina na osnovama krupnih i detaljnih razmera (1
: 50.000 i 1:10.000 -1: 5.000).
Lokalnim prognoziranjem rešavaju se, dakle, zadaci perspektivne ocene rudnih
čvorova i polja u pogledu mogućnosti pronalaženja novih ekonomski značajnih
ležišta; tj. rešavaju se problemi unutrašnje građe formacija, utvrđuju se zakonitosti
lokalizovanja rudnih tela u okviru formacija, analiziraju se rudna tela - njihova
morfologija, količine i kvalitativni sastav rude. Osnovni cilj lokalne prognoze je
proračun prognoznih rezervi konkretne mineralne sirovine.

Zadaci lokalne prognoze

Zadaci lokalne prognoze NMS interpretiraju se na bazi podataka sovjetskih
autora NN. Vedernikova, J.V. Batalina, A.S. Mihajlova idrugih (1987).
* * *

U većini slučajeva dosadašnja prognozna ispitivanja i izučavanja NMS bila su

usmerena na preglednu ocenu ležišta, na raznovrsna uopštavanja, na geološku i
ekonomsku analizu perspektive razvoja sirovinske baze, kako za čitavu teritoriju
zemlje, tako i za pojedina njena područja. Takođe, prognoze karaktera srednjih i
krupnih razmera vršene su, većinom, prilikom geoloških radova sitnih razmera i u
ograničenom obimu. To je uglavnom bilo uslovljeno geološkom i genetskom
specifikom ležišta NMS, složenošću njihove geološko-ekonomske klasifikacije, raz-
nolikošću tradicionalnih i novih vrsta sirovina, njihovom različitiom primenom,
neophodnošću izbora najoptimalnijih načina izučavanja i osvajanja njihove sirovinske
baze.
Međutim, preovlađivanje prognozno-mineragenetskih ispitivanja karaktera
sitnih razmera, a s tim u vezi nedovoljno izučavanje samih ležišta NMS - njihove
strukturno-geološke lokalizacije, materijalno-tehnoloških i drugih osobenosti - vodi
ka "minerageniji bez ležišta", tj. do odvajanja prognoze od namenskih zadataka
prospekcije i istražnih radova. Sve to bitno utiče na pouzdanost i efektivnost prog-
noziranja, posebno onih na stadijumu lokalne prognoze.
Iz tih razloga, prvi i osnovni aspekt lokalne prognoze predstavlja izučavanje
ležišta (i rudnih polja) nezavisno od toga da li se prognoziraju njihovi analozi,
homolozi ili potpuno novi tipovi. Takva izučavanja treba da se vrše ne samo usput,
-u toku ocene na bazi specijalnih geološko-istražnih radova, - nego i namenski:
raz-

- 295 -
Naučno istraživački radu geologiji ležišta NMS______________________B, Vakanig?.

matrajući ležišta kao svojevrsni eksperimentalni poligon u cilju utvrđivanja pored

vodećih, ili glavnih, lokalnih kriterijuma, a, takođe, i manje očiglednih, delikatnih ili
novih, povezanih sa osobenostima ležišta na različitim nivoima materijalno-struk-
turog organizovanja objekata. Danas je to moguće izvršiti samo uz korišćenje svih
metoda izučavanja ležišta - od aerokosmičkih i geodinamičkih do elektronsko-mik-
roskopskih, uz široku primenu računara i matematičkog modeliranja.
Lokalna prognoza prema svojoj suštini može egzistirati i biti produktivna samo
u okviru zajedničkog sistema: prognoza-prospekqja-ocena. Ona mora da prethodi i
da se neprekidno vrši na stadijumima geološkog kartiranja, prospekcije, geološko-
ekonomske ocene prospekcije, pa čak i prethodnih istraživanja. Osnovni cilj lokalne
prognoze je ocena i povećanje prognoznih rezervi kategorije P2 i Pi (u SSSR) u
granicama perspektivnih površina, a na završnoj etapi prospekcije i njene geološko-
ekonomske ocene i prethodnih istraživanja - povećanja rezervi C2 kategorije. Na
početnim stadijumima prospekcije rezultati lokalne prognoze moraju da se prikazuju
na kartama razmere 1:50.000 -1:25.000 (ponekad i sitnije, ali i krupnije razmere)
sa profilima, a na narednim, i posebno prilikom dobijanja podataka o dubljim nivoima
(iz bušotina), oni moraju da se transformišu u prostorne prognozne karte, pa čak i
modele.
Lokalna prognoza mora biti, takođe, tesno povezana sa globalnim (uglavnom
geodinamičke konstrukcije) i regionalnim (uglavnom tektono-formacione konstruk-
cije) prognoziranjem, zatim da se vrši na strukturno-facijalnom nivou. Dakle, lokalna
prognoza ne može predstavljati formalno pretvaranje karti sitnih razmera u one
krupnih razmera (kao što se to ponekad događa prilikom prognozno-mineragenetskih
konstrukcija), ili pak da se zasniva na "rutinskom" prikupljanju geoloških informacija,
obrađenih čak u računarima (kao što se to, takođe, događa pri prognoziranju na
osnovama srednjih i krupnih razmera). Pri prelazu na novi kvalitativni i kvantitativni
nivo, lokalna prognoza obavezno mora da se kombinuje sa rezultatima globalne i
regionalne prognoze; njihovo uzajamno kombinovanje moguće je i u koncepcijskom
i metodskom pogledu.
Prilikom razrade koncepcije, kao osnove za modeliranje i modele prognoziran-
ja, metodski aparat obuhvata: sistematizaciju, klasifikaciju, analizu i sintezu, izvođenje
analogije, prostorne konstrukcije (profili, karte, šeme) itd. Prilikom otpočinjanja
lokalne prognoze - kao konačnog stadijuma prognoznih ispitivanja, neophodno je da
se koriste eksperimentalni metodski postupci (ne samo u običnom smislu, nego i
putem stvaranja terenskih oglednih poligona), zatim, da se podrobnije primenjuje
sistemska analiza, formalizacija i matematizacija u cilju raščlanjavanja izučavanog
objekta sa različitim stepenom detaljnosti - sve do molekularnog i elektronskog
njegovog nivoa.
Poznato je da je vodeća koncepcija prognoze utvrđivanje međusobne poveza-
nosti svih geoloških objekata i pojava i razmatranje ležišta mineralnih sirovina kao
posledice razvoja zemljine kore i njenih pojedinih segmenata. Takva uzajamna
povezanost sa razvojem geoloških struktura i formacija utvrđuje se znatno lakše

-296-
B. Vakanjac_______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

upravo za NMS, pošto kod većine njih izvor rudne materije predstavljaju same stenske
mase nekog sloja, ili dela zemljine kore, u čijim granicama one zaležu. To je posledica
same suštine NMS, jer su one većinom predstavljene mineralima i stenama koji su
izgrađeni od glavnih elemenata zemljine kore (O, Si, Al, Fe, Ga, Mg, Na, K), kao i od
elemenata nemetala (C, S, Cl, P, F, B), rede i drugih elemenata. Metali se, nasuprot,
najčešće asimiliraju iz dubljih delova zemljine kore; međutim, poznato je i mnogo
primera parageneza ležišta metala i nemetala. Na taj način, i za jedne i za druge,
egzistiraju opšte mineragenetske pretpostavke i kriterijumi ocene perspektivnosti
rudnih rejona i polja i, sledstveno, opžti metodski postupci njihovog utvrđivanja i
izučavanja.
Treba istraći da je u toku lokalne prognoze neophodno izvršiti sintezu svih
pretpostavki (prema principu uzimanja u obzir najvažnijih objektivnih oznaka), jed-
nih ili drugih koncepcija i modela koji mogu da objasne sve aspekte geoloških i
prognoziranih okolnosti. S tim u vezi instruktivno je razmotriti još potpuno
nerealizovane mogućnosti lokalne prognoze ležišta NMS. Jedna od takvih mogućnosti
je postavka o ležištima-homolozima, tj. onih koji se upoređuju ne na bazi principa
analogije (analognim oznakama), nego na osnovi veoma bliske sličnosti. Na primer,
homologija kontinentalnih i okeanskih režima ogleda se u sledećem. Spreding dna
Tihog okeana je homolog epigeosinklinalnog režima na zapadu Severne Amerike.
Zato se, oslanjajući se na princip aktualizma, može dopustiti da u starijim geološkim
tvorevinam postoje tipovi ležišta koji se mogu smatrati i kao analozi i kao homolozi.
Na osnovu toga, a uzimajući u obzir građu oblasti sa režimom epitalasokratonske
aktivizacije (kao homologa epiplatformne aktivizaćije na staroj platformi), može se
pretpostaviti prisustvo apatitskih ležišta i kimberlita u okeanskim kompleksima.
Isto tako, shvatanje o blokovima, fragmentima starih geoloških planetarnih
objekata, kao gena, blokogena, koji određuju mineragenetski profil (rudonosnost)
jedne ili druge zone, ili njihovog dela, je druga mogućnost. Takvi blokovi formiraju
svoj hijerarhijski sistem za strukturno-mineragenetske zone, rudne rejone i polja na
kojima može da se vrši lokalna prognoza. To su, pre svega, središnji masivi (ili
mikrokontinenti) i ofioliti (prvi blokovi su fragmenti kontinetalne kore, dok su drugi
blokovi fragmenti okeanske kore). Na primer, tip sialičnih blokova sa određenim
litološkim sastavom i strukturnom pripadnošću uslovljava zakonitost razmeštaja i
specifičnosti ležišta azbesta, fluorita itd.
Međutim, kod ocene rudnih generacija i rudonosnosti ofiolita ne može se
mehanički koristiti princip aktualizma. Za jednu grupu ofiolita i ultramafita verovat-
niji je tektonski mehanizam formiranja, dok je za drugu grupu verovatnija njihova
magmatska geneza. U toku istorije zemljine kore odnosi ovedve grupe bili su različiti:
na početnim etapama razvoja, na fonu pretežno vertikalnih kretanja, preovlađivali su
magmatski uslovi obrazovanja; u rifejsko-paleozojskoj etapi, na fonu kako horizon-
talnih tako i vertikalnih kretanja, magmatski i tektonski uslovi obrazovanja; dok je na
kasnim etapama razvoja, sa preovlađivanjem horizontalnih kretanja blokova zemljine
kore, suštinski značaj zadobio tektonski mehanizam njihovog formiranja.

-297-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS_____________________B. Vakaniac

U ubranim oblastima mogu se izdvojiti četiri tipa kompleksa formacija al-

pinotipnih ultramafita i ofiolita; oni zauzimaju sledeće pozicije:
1) U blizini periferije platformi, središnjih masiva, ostrvskih lukova i na
sialičnoj osnovi uz učešće ultrabazičnih rastopa (ili bazično-ultrabazičnih sa čvrstom
ultrabazičnom fazom) - kompleks formacija perikratonskog tipa;
2) U okviru platformi ili središnjih masiva i tesno povezanih sa prvim tipom -
kompleks formacija središnjih masiva;
3) U blizini ostrvskih lukova na simatičnoj osnovi (kao rezultat sabijanja
talasastih uzvišenja okeanske kore) - kompleks formacija tipa ostrvskih lukova;
4) U zonama glavnih dubinskih razloma (na mestima dodira između velikih i
stabilnih blokova kontinentalne kore) kao rezultat istiskivanja i naknadnog alohtona
(tektonskih pokrova) krupnih ofiolitskih i ultramaiftskih ploča - kompleks formacija
prelaznog strukturnog tipa.
Dakle, sva ova četiri tipa ofiolita i ultramafita povezani su, s jedne strane, sa
omotačem, a s druge, sa kontinentalnom korom koja se formira; oni odražavaju
specifičnosti geotektonskog razvoja ubrane zone i njene mineragenetske
specijalizacije:
1) Ka ofiolitima perikratonskog tipa gravitiraju ležišta azbesta, pirita (bakar-
piritska), gvozda (skarnovska), magnezita, bakronosnih peščara i druga;
2) Sa alpinotipnim ultramafitima kompleksa središnjih masiva povezana su
ležišta hrizotil-azbesta, brucita, talk-magnezita, vermikulita i druga;
3) Ka ofiolitima tipa ostrvskih lukova gravitiraju ležišta bakarnih porfirskih
ruda, bakra, gvozda (skarnovska), zlata, magnezita, žadeita, nefrita, lamproitskih
dijamanata i druga;
4) Sa ofiolitima prelaznog strukturnog tipa povezana su ležišta hromita,
platine, zlata, lamproitskih dijamanata i druga.
Među drugim postavkama može se istaći utvrđena povezanost riftogeneze i
evolucije basena u kojima se akumuliraju fosforiti: avlakogen - sinekliza, okeanski rift
- periferija kontinenta; a kod ležišta apatita - povezanost mikrokontinenata sa plat-
formom itd.
Važan značaj ima, takođe, shvatanje o poligenosti ležišta, koje je jasno ispol-
jeno kod azbesta, fosforita, apatita, borata, prirodne sode i drugih nemetala. Postup-
nost ispoljavanja procesa orudnjavanja dovodi do promena ne samo kvantitativnih
pokazatelja (obrazovanje velikih ležišta) nego i kvalitativnih (tehnoloških svojstava
rude) kako u pravcu poboljšanja tako i u pravcu pogoršanja.
Rešavanje zadataka u sistemu prognoza-prospekcija-ocena ležišta mineralnih
sirovina sa metodskog aspekta može da se ostvari samo na bazi analize svih geoloških
i tehničko-ekonomskih faktora. Takva metodika omogućava utvrđivanje najverovai-
nijih mesta lokalizacije mineralnih sirovina u zemljinoj kori, određivanje njihovog

-298-
B. Vakanjac______________.________Naučno istraživački rad u geolopiii ležišta NMS

mogućeg geološko-ekonomskog tipa, kao i celishodnosti njihovog daljeg detaljnog

izučavanja i osvajanja,
U osnovi prognoze i prospekcije ležišta mineralnih sirovina, sa geološke tačke
gledišta, nalazi se tektonsko (geodinamičko) i strukturno-formaciono rasčlanjavnje
krupnih delova zemljine kore, utvrđivanje i izučavanje mineragenetske specijalizacije
njihovih konkretnih tektonskih struktura i geoloških formacija. Na osnovu toga
sačinjavaju se kompleksne ili specijalizirane prognozno-mineragenetske karte sitnih,
srednjih i krupnih razmera. Pri tome su karte sitnih i srednjih razmera za ovu namenu
uglavnom obezbeđene sa relativno pouzdanom geološko-geofizičkom osnovom, dok
prognozne karte krupnih razmera (lokalne), većinom nemaju zadovoljavajuću
geološko-geofizičku i geohemijsku podlogu koja bi odgovarala savremenim zahtevima
prognoziranja i prospekcije ležišta.
Iz tih razloga, za povećanje verovatnoće lokalne porgnoze, najglavnije je da se
izvrši sistematsko geološko kartiranje (uljučujući i ono po dubini) potencijalnih
područja zemlje, njihovih tektonskih struktura, strukturno-formacionih kompleksa i
geoloških formacija, uz dešifrovanje njihove mineragenetske specijalizacije. Drugi
glavni zadatak je razrada zajedničkih rudno-formacionih i geološko-ekonomskih
klasifikacija ležišta mineralnih sirovina, kao i određivanje na toj osnovi konretnih
prostornih i materijalnih modela građe i razmeštaja ležišta, uz uzimanje u obzir svih
geološko-geofizičkih i geohemijskih faktora.
Tek posle rešavanja navedenih zadataka mogu se sa uspehom razrađivati i
uvoditi prognozno-prospekcijski kompleksi za važnije geološko-ekonomske tipove
ležišta; pri tome treba poštovati etapnost prognoziranja i stadijnost geološkog kar-
tiranja i prospekcije. Takođe je važno da se uzme u obzir i izuče svi geografsko-
ekonomski, rudarsko-tehnički i tehnološki faktori, tj. da se izvrši geološko-eko-
nomska ocena rudnih pojava i ležišta na bazi geološko-ekonomskog i geološko
tehnološkog modeliranja. Upravo takav kompleksni geološki i ekonomski prilaz ka
prognozi u toku geološkog kartiranja i prospekcije garantuje argumentovanu ocenu
prognoznih rezervi i, sledstveno, najoptimalniji izbor objekata za vršenje geološko-
ekonomske ocene na kraju prospekcijske etape radova i daljih istraživanja.
Danas je ispoljena neophodnost razrade (zajedno sa prognozno-prospek-
cijskim kompleksima) odgovarajućih metodskih preporuka (instrukcija) za vršenje
ubrzane geološko-ekonomske ocene i tipskih metoda ubrzanog i komleksnog
izučavanja sastava i tehnoloških svojstava NMS na svim stadijumima njihove prognoze
i prospekcije, uključujući i geološko kartiranje. Dakle, polazeći od specifičnosti NMS,
metodiku, sistem metoda i razmeru lokalne prognoze njihovih ležišta uglavnom
određuju konkretne vrste pojedinih sirovina i njihovi geološko-ekonomski tipovi. Na
primer.zanemetale-stenske mase, čijejekorišćenjeuosnoviuslovljeno ekonomskim
i tehnološkim faktorima, lokalna prognoza ograničava se uglavnom na analizu
podataka geološkog kartiranja razmere 1:50.000, a u sistemu prognoza-prospekcija-
ocena drugi element praktično otpada, dok treći ima jasno izražen tehnološki i
ekonomski karakter.

-299-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS ______________________B. Vakaniac

Pri lokalnoj prognozi kalijumovih i drugih soli razmera (pri drugim istim
geološkim i ekonomskim uslovima) je limitirana uglavnom raspoloživim faktičkim
materijalom dovoljnim za pouzdano prognoziranje; pri tome su podaci bušenja kojim
se presecaju halogene formacije od najvećeg značaja. Zahtevi za takvim podacima
uslovljeni su time što halogene formacije (a naročito kalijumonosne) obično zaležu
na velikim dubinama. Iz tih razloga se i prognoziranje sonih naslaga ograničava na
razmeru 1:200.000 (čak i na 1:500.000), a samo ponekad, kod rejona koji su dubokim
bušenjem dobro istraženi, i na razmeru 1:100.000. Prognozne konstrukcije krupnijih
razmera bez bušenja (i pored ograničenog broja bušotina izvedenih zbog geološkog
kartiranja) nemaju smisla, pošto one, u suštini, dovode samo do formalnog povećanja
razmera karti. Prema tome, maksimalna razmera pri regionalnoj prognozi
kalijumovih i drugih soli je 1: 500.000; krupnije razmere (1: 200.000 i 1: 100.000)
mogu se smatrati potpuno zadovoljavajućim za lokalnu prognozu.
Polazeći od geoloških pretpostavki, lokalna prognoza i ocena odgovarajućih
prognoznih rezervi može se vršiti: u poznatim rudnim poljima, na perspektivnim
površinama ležišta analoga ili homologa, na novim površinama, potencijalno perspek-
tivnim za pronalaženje novih ili malo rasprostranjenih geološko-ekonomskih tipova
ležišta. U svim ovim slučajevima veliki značaj ima utvrđivanje, pored opštih regional-
nih i lokalnih pretpostavki, vodećih (glavnih) faktora lokalne prognoze i perspektivne
ocene, koji bitno utiču na ukupne rezultate, ispitivanja.
Na primer, pri oceni perspektivnosti jednog rudnog polja na rodusit-azbest u
razmeri 1: 25.000 i 1:10.000 osnovni faktor je predstavljalo izdvajanje strukturnih
facija, a u slučaju antofilit-azbesta - geohemijskih oznaka. Složeniji slučajevi su kod
prognoziranja hrizotil-azbesta: jedanput petrohemijski i mineraloški faktori u pot-
punosti zadovoljavaju, a drugi put oni ne daju zadovoljavajući efekat.
Pri lokalnoj prognozi fosforita vodeći značaj imaju litološko-facijalni, struktur-
ni, mineraloški, geofizički i geohemijski kriterijumi. Najvažniji su litološko-facijalni
kriterijumi, jer oni određuju prisustvo produktivne zone i mogućnost formiranja
prognoziranog objekta. Broj i značaj kriterijuma varira u svakom konkretnom slučaju
od složenosti i osobenosti geološke građe ispitivane površine, stepena njene izučenos
-ti, karaktera raspoloživih informacija i drugog. Na primer, zajedno sa litološko-facijal-
nim kriterijumima široko se koriste geofizički i geohemijski, koji se mogu dobiti pri
analizi karotažnih dijagrama bušotina bušenih ranije zbog drugih ciljeva, ili i mineral-
nih sirovina. Pomoću ovih kriterijuma na prognoznoj površini mogu se odrediti
konture rasprostranjenja ekonomski interesantnih naslaga, njihova dubina zaleganja,
debljina i, sa određenim stepenom verovatnoće, sadržaj P2O5.
Za kalijumove i druge soli, pored regionalnih faktora, bitan značaj za lokalnu
prognozu ima utvrđivanje povezanosti prognoznog objekta sa lokalnom strukturom;
ta struktura treba da je smeštena u najdubljoj zoni gde su se mogle obrazovati halogene
formacije kao njihove okolne stene, a, zatim, i prisustvo u sastavu ovih formacija
litološko-facijalnih kompleksa koji su stvoreni u najkasnijim stadijumima zasoljavan-
ja sedimentnog basena, uz maksimalnu debljinu sedimentacionih ciklusa.

-300-
B. Vakaniac__________________.___Naučno istraživački rad u geo/ofrii ležišta ls(MS

Rezimirajući u celini rezultate prognoznih ispitivanja NMS treba istaći da

prognozno-mineragenetska i geološko-ekonomska ispitivanja na sitnim i, donekle,
srednjim razmerama (regionalna) omogućavaju da se u okviru površine čitave zemlje,
ili i njenih pojedinih područja, odaberu teritorijalni mineralno-ekonomski kompleksi
sa određenom mineragenetskom specijalizacijom i sa istorijski već oformljenim
profilom rudničke proizvodnje. Ti teritorijalni kompleksi treba da se smatraju objek-
tima za dalje detaljnije geološko i geološko-ekonomsko izučavanje, uz preciziranje
njihove specijalizacije i ocenu perspektivnosti industrijskog osvajanja. Upravo u
granicama tih rudarskih rejona, gde su ti kompleksi rasprostranjeni, moraju se kon-
centrisati prognozna ispitivanja krupnih razmera i prospekcijski radovi. Prospekciji
treba da prethodi geološko kartiranje razmere 1:50.000 sa opštom prospekcijom; to
je osnova za izbor najracionalnijih i najoptimalnihjih puteva izučavanja i osvajanja
mineralno-sirovinskih resursa NMS, kao i planiranja daljih detaljnijih istraživanja.
Inteziviranje prognoznih i prospekcijskih radova u pogledu NMS u zajed-
ničkom sistemu: prognoza-prospekcija-ocena može se ostvariti putem:
- Preciziranja geološko-geofizičkog i geografsko-ekonomskog rejoniranja
teritorije čitave zemlje. Pri tome se moraju uzimati u obzir strukturno-geološke prilike
razmestaja rudno-formacionih i geološko-ekonomskih tipova ležišta NMS, kao i za te
rejone razrađene najoptimalnije geološko-geofizičke i geohemijske metode prog
noziranja i prospekcije u cilju njihove kompleksne geološko-ekonomske ocene.
- Poboljšanje prethodne geološke, geofizičke i geohemijske izučenosti
teritorije i površina na kojima se vrši prognoza na bazi šire primene bušenja (kar-
tirajućeg, prospekcijskog), kao i aerokosmičkih, geofizičkih, geohemijskih i drugih
savremenih metoda.
- Razrada i uvođenje u praksu geološkog kartiranja i prospekcije prognozno-
prospekcijskih kompleksa za važnije vrste NMS, kao i metoda geološko-ekonomske
ocene njihovih pojava i ležišta na početnim stadijumima geološko-istražnih radova.
- Razrada i uvođenje tipskih i ekspresnih metoda (uključujući i terenske)
ispitivanja materijalnog sastava i tehnoloških svojstava NMS na bazi novih tehničkih
ostvarenja.
- Intenziviranja "nemetalske specijalizacije" ekipa koje izvode geološko kar
tiranje i prospekciju, uzimajući pri tome u obzir geološki i mineragenetski karakter
konkretnih područja i na osnovu toga uključivanje u te ekipe specijalista za određene
NMS.
- Aktivne koordinacije u radu naučnih i proizvodnih organizacija putem for
miranja specijalnih grupa za zajedničko vršenje geološkog kartiranja, prognoznih i
prospekcijskih radova, uključujući i one na eksperimentalnim poligonima.
Praktična realizacija navedenih poduhvata ima poseban značaj za lokalnu
prognozu, pošto se sistem njenog obavljanja zasniva na:

-301-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS_____________________B, Vakanigc

-Obezbeđenosti sa pouzdanim materijalima geološko-geofizičke i geohemijske

izučenosti procenjivanih površina, uključujući i dopunsko geološko izučavanje i
bušenje u cilju geološkog kartiranja.
- Modeliranju objekata na kojima se vrši prognoza i prospekcija na bazi
geološko-geofizičkih, geohemijskih i drugih konstrukcija i to ne samo za rudno-for-
macione i geološko-ekonomske tipove prognoziranih ležišta, nego i s uzimanjem u
obzir i geoloških prilika i specifičnosti njihove lokalizacije.
- Odabiranju i argumentaciji vodećih pretpostavki i kriterijuma prognoze i
perspektivne ocene izučavanih objekata, posebno strukturnih , facijalnih,
mineraloško-litoloških, geofizičkih, geohemijskih i drugih.
- Zajedničkom obavljanju lokalne prognoze od strane proizvodnih i naučnih
organizacija, uz neophodno vršenje specijalnih terenskih radova, uključujući bušenje,
geofizička, geohemijska i druga ispitivanja.
- Obaveznoj "proveri" lokalne prognoze sa prospekcijskim radovima, oslan
jajući se, pri tome, na rezultate prethodnih studija regionalne prognoze i na brižljivoj
analizi svih slučajeva - kako onih koji potvrđuju, tako i onih koji ne potvrđuju podatke
lokalne prognoze.
* * *

Dakle, ne može se izvođenje geološkog kartiranja na osnovama krupne raz-

mere, kao i geofizička i geohemijska ispitivanja proglašavati lokalnom prognozom.
Za izvođenje lokalne prognoze moraju prvo biti razrađeni pouzdani kriterijumi na
jednu ili kompleks mineralnih sirovina i mora postojati dobra geološka karta krupne
razmere i neophodan obim izvedenih geofizičkih i geohemijskih ispitivanja.

DRUGE ZNAČAJNIJE METODE ISTRAŽIVANJA

Kosmogeološke metode ispitivanja tesno su povezane sa naglim razvojem
kosmonautike, naročito u SAD i SSSRrU. To je omogućilo snimanje i ispitivanje
zemljine površine i dobijanje veoma efektivnih i principijelno novih informacija o
njenoj geološkoj građi. Danas je razrađen i već uveden u praksu niz načina foto-
grafisanja i televizijskih prikaza zemljine površine, kako sa satelita tako i sa kosmičkih
brodova sa posadom.
Informacije dobijene pomoću kosmičkih metoda ispitivanja dale su geolozima
veoma bogati materijal koji omogućava u globalnim razmerama izučavanje građe
zemljine kore, a, takođe, rešavanje mnogih problema iz domena teorijske geologije,
kao i utvrđivanje osnovnih zakonitosti razmeštaja mineralnih sirovina - mineragenije.
Distancione metode (metode daljinske detekcije) ispitivanja iz kosmosa obuh-
vataju: a) vidljivi dijapazon elektromagnetnog spektra (1. vizuelna zapažanja, 2.
fotografska snimanja, 3. televizijska snimanja) i b) nevidljivi dijapazon elektromag-
netnog spektra (1. spektrohemijsko snimanje, 2. infracrveno snimanje, 3.

-302-
B. Vakaniac_______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

radiolokaciono-radarsko snimanje, 4. ultraljubičasto, lasersko i drugo snimanje, 5.

geofizičko snimanje).
Može se zaključiti da je, izuzimajući strategijski značaj, osnovni i primarni
zadatak distancionog načina snimanja i proučavanja zemljine površine, na današnjem
stepenu razvoja kosmičkih metoda ispitivanja, u prognozi pronalaženja ležišta
mineralih sirovina.
Geofizičke metode ispitivanja su blagodareći postignutom visokom progresu u
tehničkim sredstvima svog rada i njihove tačnosti, postale nezamenljive u naučno-
istraživačkoj geološkoj praksi. Danas je posebno usavršena tehnika i tehnologija
geofizičkih radova pri prognozi, prospekciji i istraživanju ležišta mineralnih sirovina.
Vodeća uloga, pri tome, pripada električnim metodama ispitivanja, kod kojih se
koristi preko 40 modifikacija zasnovanih na izučavanju stalnih i promenljivih
električnih polja, prirodnih i veštački izazvanih elektromagnetskih polja,
pijezoelektričnih i seizmoelektričnih efekata. U sve se većem obimu primenjuju
seizmička ispitivanja, kod kojih se, pored prelomnih i odbijenih talasa, koriste i
vibracioni izvori talasa. Takođe je visoko povećana tačnost gravimetrijskih ispitivanja,
koja se često primenjuju u kompleksu sa radiometrijom.
Veliki značaj zadobile su, zatim, nuklearno-fizičke (geofizičke) metode - gama-
gama i neutronski aktivizacioni karotaž u bušotinama za određivanje sastava, građe i
uslova zaleganja produktivnih naslaga, posebno za oprobavanje korisnih komponenti
neposredno u prirodnim uslovima (apatit, fosforiti, fluorit, berilijum i drugi). Razvila
se, zatim, posebna "bušaća geofizika" koja pri istraživanju omogućava utvrđivanje
rudnih tela koja se nalaze na rastojanju i do 100-150 m od same bušotine. Kod ove
-geofizike danas se koristi preko 10 metoda - radiotalasi, magnetometrija, izazvana
polarizacija, indukcija i druge.
U svetu se danas postižu vidni rezultati primenom geofizičkih metoda i kod
NMS. Međutim, prilikom istraživanja ovih sirovina geofizičke metode se koriste
veoma neravnomerno i njihov udeo u ukupnom obimu geološko-istražnih radova
varira od 20-30 % (dijamant, soli) do svega 4-5 %, a kod pojedinih varijeteta nemetala
one se uopšte i ne koriste, mada, principijelno, mogu dati veoma efektne rezultate kod
svih nemetaličnih sirovina bez izuzetka. Pri tome se mora imati u vidu da brojne
specifičnosti lokalizacije ležišta nemetaličnih sirovina, geološko-strukturne i fizičke
karakteristike njihovih rudnih tela ne omogućavaju da se neposredno koriste iskustva
stečena na drugim sirovinama - na metalima, uglju, nafti. Stoga se moraju razrađivati
specijalne metode za istraživanje pojedinih vrsta nemetaličnih sirovina. Svetska prak-
sa ukazuje na neophodnost tesnog povezivanja geofizičkih metoda ispitivanja sa
geološkim i geohemijskim radovima čiji podaci obezbeđuju blagovremeno i pravilno
dešifrovanje geološke prirode anomalnih geofizičkih polja i ocenjivanje perspektiv-
nosti istraživanih geoloških objekata.
Naročito vidni uspesi postignuti su primenom geofizičkih metoda kod
otkrivanja novih ležišta i novih-rudnih tela u domenu već poznatih ležišta, prilikom
preciziranja njihovih razmera i uslova zaleganja, prilikom određivanja debljine

- 303 -
Naučno istražiyački rad u geologiji ležišta NMS_______________________B. Vakanjac

otkrivke i drugih geoloških zadataka kod pijezooptičkih kristala, soli, dijamanta, laika,
liskuna, azbesta, barita, fosfata, fluorita, samorodnog sumpora, gipsa, borata, mag-
nezita, celestina, korunda, dragog kamenja i različitih građevinskih materijala.
Geohemijske metode ispitivanja zauzimaju važno mesto u razvoju naučno-
tehničkog progresa prospekcijsko-istražnih radova i njihova široka primena dovela je
do otkrića niza ležišta mineralnih sirovina. One se zasnivaju na ekspresnoj spektralnoj
analizi koja omogućava određivanje do 40 elemenata. Racionalno povezivanje
geohemijskih. i geofizičkih metoda ispitivanja omogućilo je otkrivanje mnogih
"slepih" rudnih tela koja zaležu na dubinama preko 200 m, izdvajanja u okviru
izučavanih teritorija perspektivnih površina i zona geofizičkih anomalija, primarnih i
sekundarnih oreola rasejavanja korisnih komponenti, zatim, utvrđivanje morfologije
rudnih zona, dešifrovanje strukture rudnih polja itd.
Geohemijska "strim" metoda po hidrografskoj mreži široko se primenjuje u
svim slučajevima kada su istraživani tereni geološki slabo izučeni, i to, jednovremeno
sa aerogeološkim i aerogeofizičkim ispitivanjima. Treba istaći da su gotovo sva
otkrivena ležišta mineralnih sirovina, kroz pojekte OUN u nedovoljno razvijenim
zemljama, rezultat uspešne primene geohemijske strim metode u kombinaciji sa
geofizičkim ispitivanjima. Pri tome geohemijsko oprobavanje strim sedimenata
hidrografske mreže služi kao osnova za utvrđivanje i okonturivanje perspektivnih
površina. A detaljnija istraživanja u domenu tih površina vrše se putem izvođenja
površinskih i podzemnih geohemijskih metoda.
U zajednici sa klasičnim geohemijskim metodama, prilikom istraživanja i
ispitivanja nemetaličnih sirovina, često se koriste i mnoge druge metode - termo-me-
trijske, gama-ozračavanja, infracrvene spektrometrije, elektronske paramagnetne
rezonance, luminiscencije itd.
U vezi sa značajem koji imaju geohemijske metode ispitivanja pri otkrivanju i
okonturivanju perspektivnih rejona r njihovih delova velika pažnja poklanja se or-
ganizovanju laboratorija i njihovom opremanju sa savremenom analitičkom
opremom. Sve aktivne svetske geohemijske laboratorije koriste danas za izvođenje
analitičkih radova atomsko-apsorpcione spektrofotometre, rendgenske i masene
spektrometre najnovijih tipova.
Važno je istaći da se u svetu ubrzanim tempom stvaraju nove aparature za
geohemijske i geofizičke metode prospekcije i istraživanja. Raznovrsna moderna
laboratorijska i terenska tehnika kao i nove metode ispitivanja mineralnih sirovina
omogućavaju značajno povećanje efikasnosti geoloških naučno-istraživačkih radova
u svetu. :
Termobarogeohemija elemenata i minerala razvila se na granici geohemije i
mineralogije. Ona se zasniva na raznovrsnim ispitivanjima rastvora i rastopa koji su
u vidu tečnih, tečno-gasnih i višefaznih inkluzija konzervisani u mineralima i njihovim
agregatima. Termobarogeohemijskom tehnikom i metodama eksperimentalno i

-304-
bjaučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS______________________B. Vakanjac

Neprekidni porast obima geoloških istraživanja u svetu praćen je, dakle,

ubrzanim razvojem novih metoda ispitivanja, tehničkih sredstava rada, tehnologijom
i efektivnošću rada. Postignuti uspesi u naučno-istraživačkom radu i evidentan razvoj
geoloških nauka omogućili su razrešavanje i važnih naučno-tehničkih problema u
domenu nemetala i doprineli značajnom povećanju njihove mineralno-sirovinske
baze. Primetne su, takođe, i suštinske promene u tehničkoj opremljenosti geološko-
istražnih organizacija. Stvorena su i već su široko uvredena u praksu nova visoko
produktivna tehnička sredstva za bušenje i izvođenje raznovrsnih istražnih radova sa
automatizovanim ciklusima. Uvođenje i primena najsavremenije tehnike doprinelo je
ukupnom porastu efektivnosti geoloških istraživanja, smanjivanju radnih teškoća i
potrebnog vremena.

MEĐUNARODNA SAVETOVANJA
U svetu se održavaju brojni kongresi, konferencije i simpozij umi posvećeni
kako ukupnoj problematici nemetala tako i samo pojedinim nemetaličnim
sirovinama. Karakter i organizatori ovih savetovanja veoma su raznovrsni. Oni obično
nose naziv "internacionalni", mada su često ograničeni blokovskom svetskom
političkom podelom, zatim, na samo nekoliko zemalja, ili pak na jednu-dve zemlje.
Na ovim savetovanjima tretiraju se: nove metode identifikacije i klasifikacije minerala
i ruda; uslovi obrazovanja i specifičnosti geološke građe ležišta; metode prospekcije i
istraživanja; stepen obezbeđenosti sa pojedinim sirovinama; ukupne svetske i par-
cijalne tržišne prilike i druga pitanja iz domena mineralne ekonomije; pitanja
povezana sa tehnologijom pripreme i prerade sirovina; ističu se nove mogućnosti u
oblasti primene nemetala. Jedno od ovakvih značajnijih savetovanja je, na primer,
"Forum za geologiju industrijskih minerala (Forum on the Geologv of Industrial
Minerals)"; ova savetovanja održavaju se na severnoameričkom kontinentu jedanput
godišnje, počevši od 1965. godine, a praćena su publikovanjem materijala (Proceed-
ings) koji se na njima razmatraju.
Od brojnih međunarodnih savetovanja o nemetalima posebnu pažnju zaslužuju
kongresi u organizaciji časopisa "Industrial Minerals". Do danas je održano 9
kongresa, i to: I -1974. godine u Londonu, II - 1976. godine u Minhenu, III - 1978.
godine u Parizu, IV -1980. godine u Atlanti (SAD), V -1982. godine u Madridu, VI
-1984. godine u Torontu (Kanada), VII - 1986. godine u Monte Karlu, VIII - 1988.
godine u Bostonu (SAD) i IX - 1990. godine u Sidneju (Australija).
Takođe se ističu još tri međunarodna savetovanja koja su posebno značajna za
nemetalične sirovine. U Moskvi, od 04. do 14. avgusta 1984. godine, održan je 27.
međunarodni geološki kongres; na njemu su NMS po prvi put u istoriji održavanja
ovih kongresa (od 1878. god. u Parizu) dobile svoju zasebnu sekciju i time stekle
ravnopravnost sa brojnim drugim geološkim naukama. U Beogradu, od 15. do 19.
aprila 1985. godine održan je Prvi svetski kongres o NMS. Ovaj kongres organizovao
je Savez inženjera i tehničara rudarske, geološke i metalurške struke Jugoslavije u
saradnji sa OUN za industrijski razvoj zemalja u razvoju (UNIDO) i časopisom
"Industrial Minerals" iz Londona. Osnovna tema kongresa bila je: valorizacija NMS

-306-
B. Vakaniac__________________ Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

u nacionalnim i svetskim razmerama. Ova multidisciplinarna tema obuhvatila je: (1)

geološka istraživanja, (2) rudarsku eksploataciju, (3) pripremu i preradu, (4) primenu
i potrošnju i (5) tržište NMS. Posebna pažnja poklonjena je problematici NMS u
zemljama u razvoju. Učesnici ovog kongresa saglasili su se da se on proglasi: "Prvim
svetskim kongresom o nemetaličnim mineralnim sirovinama", kao i predlogom da
ovakva međunarodna savetovanja postanu tradicionalna. A u Pekingu (Beijingu), od
17. do 21. oktobra 1989. godine održanje, zatim, II Svetski kongres o NMS. Takođe,
na XIV Kongresu Karpato-balkanske geološke asocijacije (KBGA), koji je održan od
20. do 23. septembra 1989. godine, po prvi put je radila i Sekcija za ekonomsku
geologiju (rudna ležišta); na ovoj sekciji, pored drugih sirovina, razmatrani su i
nemetali.

PUBLIKACIJE I KNJIGE
Pored časopisa Industrial Minerals, naučno-tehnički progres u domenu NMS
prikazuju i drugi brojni časopisi, kao što su, na primer, Rocks and Minerals, Gems
and Gemology, Mineral Trade Notes, Interceram itd. Pri tome poseban značaj
zauzima sovjetski Referativnvj žirnal - Geologija, 081: Nemetalličeskie poleznve
iskopaemye, koji se publikuje svakog meseca u redakciji Svesaveznog instituta naučne
i tehničke informacije Akademije nauka SSSR. Ovaj časopis, pored bibliografskih
podataka, sadrži kratki rezime na ruskom jeziku svih štampanih radova iz oblasti NMS
koji se u svetu publikuju. U njemu je materija svrstana u sledeća poglavlja: opšta
pitanja, rezerve i ekonomika nemetaličnih sirovina, obrazovanje ležišta i zakonitosti
njihovog razmeštaja, i, ležišta nemetaličnih sirovina (a ista su podeljena prema
industrijskoj primeni sirovina).
U toku poslednje decenije u svetu je publikovano niz veoma korisnih knjiga iz
domena geologije ležišta NMS (videti literaturu). Među ovim publikacijama posebno
se ističu: "Geohemijske (1982) i geofizičke (1984) metode prospekcije i istraživanja
ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina" - na ruskom jeziku, zatim, udžbenici "In-
dustrijski tipovi ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina" (1982,1985) i monografija
"Nemetalične mineralne sirovine SSSR-a" (1984) - takođe na ruskom jeziku;
monografije "Pregled industrijskih minerala i stena u Novom Južnom Velsu" (G.G.
Holms i koautori - 1982), "Geologija nemetala" (1984) i "Industrijski minerali
-geologija i svetska ležišta" (1990) od autora P.W. Harben i KL. Bates, kao i "In-
dustrijski minerali i stene" (M. Kužvart -1984) - na engleskom jeziku; na češkom jeziku
publikovane su sledeće značajne monografije: "Netradicionalne nemetalične
sirovine" (1981), "Ležišta nemetaličnih sirovina ČSR" (1983), "Ležišta nemetaličnih
sirovina" (M. Kužvart -1984) i "Ležišta nemetala" (I. Kraus i M. Kužvart -1987), a na
bugarskom jeziku "Nemetalične mineralne sirovine u Bugarskoj" - tom I: "Egzogeni
industrijski minerali i stene" (1988) i tom II: "Endogeni industrijski minerali i stene"
(1989).
Na kraju, poseban uticaj na naučno-istraživački rad u oblasti NMS u svetu
ima i osnivanje različitih državno-vladinih komiteta, koji pored drugih zaduženja, ne
samo da prate postojeći stepen istraženosti mineralno-sirovinske baze (rezerve),
nego i

- 307 -
Naučno istraživački radu geologiji ležišta NMS______________________g, Vakanjpc

planiraju kako sadašnje tako i buduće potrebe zemlje u pojedinim mineralnim

sirovinama. Oni, zatim, informišu privredu i publikuju preglede koji sadrže primenu
i potrebne količine nemetaličnih sirovina do i posle 2000 godine, kako za konkretnu
zemlju tako i za ceo svet, na osnovi postojećih trendova njihove proizvodnje i
potrošnje.
PREGLED NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA U JUGOSLAVIJI2
NMS u Jugoslaviji u periodu do završetka drugog svetskog rata bile su veoma
ograničeno upoznate, istraživane i korišćene. Suštinska prekretnica prema ovim
mineralnim bogatstvima nastupa u posleratnom periodu kada su se na njihovima
osnovama razvile prave industrijske grane. U periodu od 1945. godine pa do danas
postignuti su značajni rezultati, kako u pogledu naučno-istraživačkog rada pri
otkrivanju novih ležišta već poznatih nemetala tako i pri pronalaženju potpuno novih
sirovina i njihovih ležišta.
Jedan od bitnih momenata u razvoju naučno-istraživačkog rada geologije
ležišta NMS i školovanja kvalifikovanih kadrova predstavlja uvođenje u nastavnu
delatnost Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu zasebnog dvo-semestarskog
kursa "Ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina", šk. 1963/1964. godine. Od tada do
danas diplomiralo je više desetina geologa na Smeru za istraživanje ležišta mineralnih
sirovina, koji su sa problemtikom nemetala detaljno upoznati. Godine 1969.
publikovan je i prvi Univerzitetski udžbenik "Ležišta nemetaličnih mineralnih
sirovina" na srpskohrvatskom jeziku (5. Janković i B. Vakanjac). Postepeno, zatim, i
kod drugih geoloških i rudarskih fakulteta u zemlji nemetali zauzimaju svoje mesto,
uz odgovarajući veći ili manji obim, u gotovo svim kursevima posvećenim "Geologiji
ležišta mineralnih sirovina".
Često neravnomerno, ali neprekidno, uključivanje novih obučenih kadrova u
aktivni proces naučno-istraživačkog rada brojnih institucija i proizvodnih organizacija
doprinelo je ukupnom razvoju i afirmaciji NMS u zemlji. Danas smo svedoci da u
gotovo svim geološko-rudarskim naučno-istraživačkim organizacijama uspešno egzis-
tiraju zasebni instituti, odeljenja, sektori i si. organizacione forme, čija je osnovna
delatnost iz problematike NMS. Ukoliko oni još nisu formirani, obično postoji jedna
grupa stručnjaka, osnovno jezgro, koji se prevashodno bave istraživanjem nemetala i
građevinskih materijala.

Ovo poglavlje autor posebno posvećuje i Dr inž. Slobodanu Jankoviću, red. profesoru
Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu u penziji.

- 308-
B. Vakaniac_______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NM$

SAVETOVANJA
U Jugoslaviji je održan niz konferencija, savetovanja i simpozijuma na kojima
su, pored ostalih karaktersitika, prikazani i rezultati naučno-istraživačkog rada iz
domena geologije ležišta NMS. Među njima posebno su bili značajni sledeći:
-Prva konferencija o nemetalima - Simpozijim: Sirovinska baza nemetaličnih
mineralnih sirovin SFRJ i ukrasni i tehnički kamen; Opatija, novembar 1974. godine.
-Prvo savetovanje o kvarcnim sirovinama u Jugoslaviji; Jajce, maj 1975. godine.
- Simpozijum: Sirovinska baza kao osnova za dalji razvoj industrije
arhitektonsko-građevinskog kamena u Jugoslaviji; Sarajevo, maj 1976. godine.
-Savetovanje nove metode geoloških istraživanja i oprema; Opatija, novembar
1976. godine.
-Jugoslovenski simpozijum o mineralnim agregatima u putogradnji; Zagreb,
novembar 1976. godine.
-Savetovanje o problematici nemetala (azbest, kvarcni pijesci, barit, gline i
kaolin, građevinski materijali); Tuzla, decembar 1976. godine.
- Prvi jugoslovenski simpozijum o prirodnim karbonatnim punilima u
građevinarstvu i industriji; Aranđelovac, oktobar 1977. godine.
- Savetovanje specijalista zemalja SEV-a i SFRJ po podtemi 1.8.8. "Razrada
preporuka iz oblasti kriterijuma i metodike prognoze mineralnih sirovina u stenama
dunit-harcburgitske formacije (azbest, talk)", Kraljevo, april 1978. godine. Po ovom
pitanju krajem 1978. godine u Beogradu je publikovan svodni izveštaj po prvoj etapi
radova na podtemi 1.8.8. "Kriterijumi prognoze ležišta azbesta i talka".
- Simpozijum o primeni kamenih materijala u kolovoznim konstrukcijama;
Portorož, oktobar 1979. godine.
- Drugo savetovanje o nemetaličnim mineralnim sirovinama u SFRJ; Opatija,
decembar 1979. godine.
- Savetovanje: Problematika sirovina za industriju arhitektonsko-građevinskog
kamena; Beograd, mart 1981. godine.
- Treće savetovanje o nemetaličnim mineralnim sirovinama u SFRJ; Bled,
oktobar 1983. godine.
U proteklom periodu bile su ostvarene i druge manifestacije značajne i za
geologiju ležišta NMS. Među njima se posebno ističu:
- Sedam kongresa geologa SFRJ, i to: VI -1966. godine u Ohridu, VII -1970.
godine u Zagrebu, VIII -1974. godine na Bledu, IX -1978. godine u Sarajevu, X -1982.
godine u Budvi, XI -1986. godine na Tari i XII -1990. godine u Ohridu.
- Konferencija: Potencijali mineralnih sirovina i mogućnosti korišćenja kao
faktora dugoročnog razvoja privrede SFRJ; Split, novembar 1975. godine.

-309-
Npučrjo istraživački rad u geologiji ležišta tfMS______________________B, Vakanjarj

- Okrugli sto: Rudarstvo i ZUR 76; Beograd, maj 1976. godine.

- Savetovanje: Transfer nauke i tehnologije u oblasti rudarstva zemalja u
razvoju; Beograd, septembar 1978. godine.
- Konferencija o kadrovima u rudarstvu, geologiji i metalurgiji; Šibenik, februar
1979. godine.
- Savetovanje: Geološka istraživanja u privrednom i prostornom razvoju
Beograda; Beograd, april 1984. godine.
- Prvi jugoslovenski simpozijum o sekundarnim sirovinama; Beograd, novem
bar 1988. godine.
- Održan je, takođe, i niz republičkih, pokrajinskih, regionalnih, granskih,
sindikalnih i drugih savetovanja i konferencija na kojima su u većoj ili manjoj meri
razmatrana i pitanja povezana sa stanjem sirovinske baze i stepena njene istraženosti,
kao i dalje preciziranje mineralno-ekonomske politike nemetala.

PUBLIKACIJE I STUDIJE
Neophodno je, zatim, istaći da za ukupnu ocenu naučno-istraživačkog rada iz
geologije ležišta nemetaličnih sirovina u proteklom periodu, veliki značaj imaju i
stodije monografskog karatera, i to:
- Zbornik radova prve konferencije o nemetalima: Sirovinska baza
nemetaličnih mineralnih sirovina SFRJ; JKLMS Saveza inž. i teh.rud., geol. i metalur.
struke Jugoslavije, Beograd, 1974. godine.
- Zbornik radova prve konferencije o nemetalima: Ukrasni i tehnički kamen;
JKPE Saveza inž. i teh.rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije, Beograd, 1974. godine.
- Geološka terminologija i nomenklatura, VI knjiga: Ležišta metala i nemetala;
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Zavod za regionalnu geologiju
i paleontologiju, Beograd, 1975. godine.
- Mineralne sirovine Bosne i Hercegovine, tom I, koji pored ugljeva obuhvata
i ležišta nemetala; Geoinženjering, Sarajevo, 1976. godine.
- Zbornik radova simpozijuma: Sirovinska baza kao osnov za dalji razvoj
industrije arhitektonsko-građevinskog kamena u Jugoslaviji; Kamergran, Beograd,
1976. godine.
- Osnovni problemi sirovinske baze i proizvodnje nemetaličnih mineralnih
sirovina SR Srbije; Katedra ekonomske geologije Rudarsko-geološkog fakulteta,
Beograd, 1977. godine.
- Studija kompleksne geološko-ekonomske ocene ležišta Tamnava sa aspekta
utvrđivanja bilansnih rezervi pratećih nemetaličnih mineralnih sirovina uz ugalj i
mogućnosti njihove rentabilne eksploatacije paralelno sa ugljem; Rudarsko-geološki
fakultet, OOURILMS i OOUR Rudarski odsek, Beograd, 1979. godine.

-310-
B. Vakanjac________________ Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

- Studija istraživanja soli u SAP Vojvodini - prognozna etapa; OOUR ILMS

Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd, 1979. godine.
- Zbornik radova II savetovanja o nemetaličnim mineralnim sirovinama u
SFRJ; Opšte udruženje ind. i rud. nemetala Jugoslavije; JKLMS i JPMS Saveza inž. i
teh.rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije, Opatija, 1979. godine.
- Studija o stanju i pravcima razvoja geoioških istraživanja, deo I i II; Geozavod,
Beograd, 1979. godine.
- U službenom listu SFRJ, br. 53,. god. XXXV, od 19. oktobra 1979. godine,
ozvaničen je novi "Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mineralnih
sirovina i vođenju evidencije o njima", koji, pored (1) opStih odredbi i (2) zajedničkih
kriterijmna za utvrđivanje i razvrstavanje rezervi čvrstih mineralnih sirovina u
kategorije i klase i načina evidentiranja rezervi, sadrži i (3) posebne kriterijume za
utvrđivanje i razvrstavanje rezervi pojedinih čvrstih mineralnih sirovina u kategorije
i klase, a među njima tretirano je i 26 konkretnih NMS.
- Zbornik radova: Problematika sirovina za industriju arhitektonsko-
građevinskog kamena; Kamergran, Beograd, 1981. godine.
- Zbornik radova III savetovanja o nemetaličnim imneralnim sirovinana;
JKLMS i JKPMS Saveza inž. i teh.rud., geol. i metalur. struke Jugoslavije, Bled, 1983.
godine.
- Studija o vrstama, kvalitetu i rezervama tehničkog građevinskog kamena u SR
Srbiji (van SAP) u postojećim kamenolomima, šljunkarama i potencijalnim
nalazištima, knjiga I i II; SOUR za puteve "Srbijaput", RO Institut za puteve, OOUR
Zavod za istraživanja i ispitivanja, Beograd, 1983 -1984. godine.
- Zbornik radova: Geološka istraživanja u privrednom i prostornom razvoju
Beograda, knj. 1; Savez društava inž. i teh. Beograda i SIZ za geol. istraž. na teritoriji
grada Beograda, Beograd, 1984. godine.
- Zbornik radova I jugoslovenskog simpozijuma o sekundarnim sirovinama;
Institut za puteve, OOUR Institut za istraživanja i ispitivanja, Beograd, 1988. godine.
- Projekat kriterijumi prognoziranja i geološko-ekonomska ocena novih,
netradicionalnih i tehnogenih nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji; OOUR
ELMS Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd, prva faza -1988/89., druga faza -1989.,
treća faza -1990. godine.
Iz ovog hronološkog pregleda najvažnijih geoloških manifestacija u kojima su
NMS imale ili dominantnu ulogu, ili su bile samo parcijalno zastupljene i tretirane,
vidi se da one i u nas, konačno, sve više i više zauzimaju ono mesto koje im objektivno
pripada, kako u mineralnoj ekonomiji zemlje tako i sferi geološkog naučno-
istraživačkog rada.

-311-
Naučno istraživački rad u eeoloeiii ležišta NMS _________■____:______________B. Vakaniac

REZULTATI ISTRAŽIVANJA I ISPITIVANJA

U toku poslednje dve-tri decenije značajno je povećana ukupna sirovinska baza
nemetala Jugoslavije. Te evidentne promene u mineralnoj ekonomiji zemlje rezultat
su pronalaženja, istraživanja i ispitivanja i industrijskog osvajanja kako za nas potpuno
novih NMS, tako i novih i netradicionalnih tipova ležišta već poznatih nemetala.
Najznačajniji naučno-istraživački radovi izdvojeni su u proteklim godinama na
sledećim sirovinama, ležištima i područjima zemlje:
- Već su industrijski osvojena, ili se pripremaju za eksploataciju, ili se još uvek
istražuju sledeća ležišta za nas novih NMS (si. 33): (1) Al-silikata - andaluzita
(kontaktno-metamorfne koncentracije kod Berova u istočnoj Makedoniji) i distena (
više metamorfnih pojava na Selečkoj planini u južnoj Makedoniji, zatim metamorfna
ležišta Rgaje i Glasovik kod Prokuplja, kao i kvartarni nanosi Volkovske i Čumovske
Reke kod Prilepa); (2) alunita (više tercijarnih hidrotermalnih pojava u centralnoj
Srbiji i istočnoj Makedoniji); (3) borata (neogena vulkanogeno-sedimentna ležišta
Pobrđe i Piskanja u naslagama jarandolskog basena, kao i pojave u basenu Kremne u
Srbiji); (4) dragocenog kamenja - ahata i ahatskog oniksa (tercijarne hidrotermalne
pojave na Fruškoj Gori, kod Stragara u Šumadiji, kod Medveđe u južnoj Srbiji, u
kratovsko-zletovskoj vulkanskoj oblasti u Makedoniji i na dr. mestima), ametista
(tercijarne hidrotermahie koncentracije kod Pb-Zn-Au rudnika Lece u južnoj Srbiji),
hrizoprasa (pojave u kredno-paleogenoj kori raspadanja kosovskih ultramafita) i
rubinskog korunda (metamorfne pojave u prekambrijskim dolomitskim mermerima
južne Makedonije); (5) dunita (jurska magmatska ležišta Poljane u trnavskom i
Medvedce u goleškom ultramafitskom masivu); (6) fluorita (tercijarna hidrotermalna
ležišta Ravnaja u severozapadnoj Srbiji i Koprivnica na Kopaoniku); (7) fosfata -
metafosforita (ordovičko metamorfno ležište Lisina u jugoistočnoj Srbiji); (8)
minerahiih pigmenata - Fe-oksidnih, Fe-Mn-oksidnih i gUnovitih (više tercijarno-
kvartarnih sedimentogenih ležišta u severozapadnoj Bosni - limoniti, "brandovi" i
obojene gline ljubijskog radnog rejona); (9) perlita (neogeno-kvartarno vulkanogeno
ležište Gradešnica" u južnoj Makedoniji); (10) samorodnog sumpora (neogeno
vulkanogeno ležište Plešinee kod Probištipa i više pojava u kratovsko-zletovskoj
vulkanskoj oblasti); (11) volastonita (tercijarna skarnovska ležišta Jaram, Duboka i
dr. na Kopaoniku); (12) zeolita - klinoptilolita (neogena vulkanogeno-sedimentna
ležišta Zlatokop kod Vranja i Toponica kod Kosovske Kamenice, kao i brojne pojave
među sedimentima mnogih neogenih jezerskih basena); od novih NMS sa svetskog
aspekta značajne su, takođe, sledeće sirovine (čije su nedovoljno istražene pojave u
nas već poznate): bituminoznih stena, feldspatoida, malih fosfata, paligorskitskih
glina, sapropela, serpentinita, šungitonosnih škriljaca, tremolitita, treseta i drugih.
- Pronađeni su i već se eksploatišu ili se još uvek istražuju sledeći novi i
netradicionalni tipovi ležišta već poznatih NMS (si. 33): (1) barita - gornjopaleozojska
vulkanogeno-sedimentna barit-sideritska (Vidrenjak u severozapadnoj Bosni) i
srednjotrijaska barit-polimetalična (Veovača u centralnoj Bosni i Bobija u
severozapadnoj Srbiji) ležišta, kao i prekambrijske metamorfogene pojave baritskih i

- 312 -
B, VaJcaniac Naučno istraživački rad u eeoloziii ležišta NMS
 JB

•2

5/. 33. Mineragenetska pozicija ležišta novih NMS (1) i novi i netradicionalni tipovi Al-
ležišta poznatih NMS (2) u Jugoslaviji (nazivi mineragenets/dh jedinica identični su sa
onim na sL 28):
silikati:
An • andaluzit,
Di-disten; Al - alunit; Bo-borati; Dragoceno kamenje:
Ah - ahat,
Am - ametist,
Hr - hrizopras,
Rk - rubinski korund; Du - dunit; Fl-fluorit; Mf- metafosforiti; Mp - mineralni
pigmenti; Pe-perlit;
Ss • samorodni sumpor, Vo - volastonit; Ze-zeoliti; Ba - borit;
Az - hrizotil - azbest; Gline:
Ka - kaolinitske,
 Ha - halojzitske,
Fg - vatrostalno-keramičke ("flint gline"); Ca-kalcit; Ks -kamena so; Kvarcni
pesa/c
Kp - kvarcnipeščari,
Qp - kvarciti (metapeščari); Magneziti:
Mm - mrežasti magneziti,
Md - detritični magneziti; Ml- sitnoljuspasti muskovit; Stene za
keramiku i staklo:
Akk - alkalni kaolini kore raspadanja,
Akp - alkalni kaolini • arkozni peskovi,
Gb - beli granit,
Ms - mikroklinski metasomatit,
Pk - porcelanski kamen; Ta - talk;
Tk - talkni kamen; Ukrasni (arhitektonski) građevinski kamen:
Ug-gnajs,
Ul - lerzolit.

-313-
Naučno istraživački rad u eeoloeiii ležišta NMS____________________ B. Vakaniac

baritonosnih (kvarc-baritskih, kvarc-liskun-baritskih i kvare-kumrit-baritskih i dr.)

škriljaca (Solunska Glava u Makedoniji); (2) hrizotil-azbesta - tercijarno hidrotermal-
no-metamorfno ležište kožastog azbesta Stragari u Šumadiji (nove rezerve "azbofita"
omogućavaju 10-ostruko povećanje eksploatacije i kapaciteta prerade); (3) glina
-kaolinitskih (tercijarna hidrotermalna ležišta Vrtogoš u južnoj Srbiji, Pehčevo i Novo
Konjsko u Makedoniji), halojzitskih (tercijarna hidrotermalna ležišta Novo Brdo na
Kopaoniku i Koselski Dol u južnoj Makedoniji) i vatrostaino-keramičkih (metamor-
fogena ležišta jurskih "flint-glina" Karaula i dr. u jugoistočnoj Srbiji); (4) kalcita
-hidrotermalno žično ležište (Ćelije u jugoistočnoj Srbiji) i kontaktno-metamorfho
ležište (mermeri Žagubice u istočnoj Srbiji) čistog CaCO3 za proizvodnju ultrafinih
i superbelih punila; (5) kamene soli - miocensko ležište Tetima (u blizini aktivnog
ležišta Tušanj u severoistočnoj Bosni), kao i sone breče kod Majkić Japre u
severozapadnoj Bosni (koje su paragenetski povezane sa permskom gips-an-
hidritskom formacijom Dinarida - ista je smatrana sterilnom u pogledu ekonomski
interesantnih koncentracija čvrstih mineralnih soli); (6) kvarcnog peska - ležišta
trijaskih (kod Krepoljina u istočnoj Srbiji), jurskih (Bela Reka i Oblaci u istočnoj
Srbiji) i krednih (u zoni Pirot-Dimitrovgrad) kvarcnih peščara , kao i paleozojskih
kvarcita (metapeščari Sinkovice u istočnoj Makedoniji); (7) magnezita - ležišta
mrežastih magnezita u kredno-paleogenoj kori raspadanja jurskih ultramafita (Beli
Kamen, Mramor, Ćosovac i dr. u Srbiji) i naslage detritičnih magnezita u neogenim
jezerskim sedimentnim basenima Srbije (ražanski, čačansko-kraljevački, pranjanski i
dr. baseni Srbije); (8) sitnoljuspastog muskovita - metamorfno ležište muskovitskog
Kskunita (Tulare u južnoj Srbiji); (9) stena za keramiku i staklo - ležišta alkalnih
kaolina (tercijarne kaolinske kore raspadanja granitoida Motajice, Cera, Bukulje,
Bujanovca i istočne Makedonije, kao i naslage kvarc-feldspat-kaolinitskih peskova
Strijari i Mesići u jugoistočnom Banatu), belih granita (leukokratni aplitoidni
granitski diferencijati u bujanovačkom heroinskom granitskom masivu - ležište
Samoljica), mikroklinskih metasomatita (endogeni feldspatski metasomatiti u
prekambrijskim gnajsevima južne Makedonije - "alkalni sijeniti" Alinca kod Prilepa)
iporcelanskog kamena (hidrotermalno izmenjeni - kaolinisani isericitisani - tercijarni
kiseli i srednjokiseli efuzivi i njihovi piroklastiti: daciti Aranđelovca i Srebrenice,
andeziti Novog Brda na Kopaoniku, rioliti Babino kod Demir Hisara u Makedoniji i
dr.); (10) talka i talknog kamena - tercijarna hidrotermalna ležišta talkita i talk-mag-
nezitskog kamena (Mušici, Žarkovac i dr. u jurskim ultramafitima severoistočne
Bosne) i metamorfogeno ležište (Bela Stena kod manastira Studenica u Srbiji); (11)
ukrasnog (arhitektonskog) građevinskog kamena - metamorfno ležište
prekambrijskog biotitskog gnajsa (Drenovci u južnoj Makedoniji) i magmatsko leži-
šte j urskih lerzolita (Drenovac na Kosovu u Srbiji).
* * *

Održavanje brojnih savetovanja posvećenih problematici nemetala, učestvo-

vanje sa ovom problematikom na mnogim drugim geološkim manifestacijama, stalno
povećavanje sirovinske baze aktivnih ležišta nemetala i pronalaženje potpuno novih

s-314-
p, Vakanjac_____________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NM$

sirovina i njihovih ležišta najreljefnije ističe naš naučno-istraživački rad u domenu

geologije NMS. U našem naučno-istraživačkom radu, pored značajnih postignutih
rezultata, prisutno je još mnogo nedostataka, od kojih su, smatramo, najvažniji
sledeći:
-1 pored značajnih potencijalnih mogućnosti stepen istraženosti nemetala u
zemlji je još veoma nizak. Osvojena i dostignuta proizvodnje NMS daleko zaostaje po
obimu i asortimanu kako u pogledu na potencijalnu sirovinsku bazu, tako i u odnosu
na izgrađene prerađivačke kapacitete. Evidentno zaostajanje proizvodnje, a kod
pojedinih sirovina i pad proizvodnje u poslednjim godinama, pored objektivnih
uzroka, direktna je posledica potpunog odsustva, ili neadekvatnog naučno-
istraživačkog rada.
- U naučno-sitraživačkom radu nedovoljno se koriste specijalna mineragenet-
ska i prognozna izučavanja, a, takođe, i mnoge savremene metode kosmogeoloških,
geofizičkih, geohemijskih, termobarogeohemijskih, strukturno-petrofizičkih i
izotopskih ispitivanja. Takođe je nizak i nezadovoljavajući nivo tehničke opremljenosti
naučno-istraživačkih i proizvodnih radnih organizacija.
Na osnovu svega izloženog može se zaključiti da u Jugoslaviji, u domenu
geologije ležišta NMS, naučno-istraživački radovi ne prate blagovremeno i adekvatno
dostignuti nivo naučno-tehničkog progresa u svetu. Naš dostignuti nivo naučno-
istraživačkog rada vidno zaostaje za svetskim i za takvo stanje su odgovorni kako
objektivni tako i subjektivni faktori. Najznačajniji objektivni faktori ogledaju se u
nedovoljnim, često beznačajnim sredstvima, a to je posledica niske akumulativne i
reproduktivne sposobnosti grane nemetala i građevinskih materijala u celini na
današnjem stepenu našeg društveno ekonomskog razvoja. Osnovni subjektivni faktori
ogledaju se u odsustvu koordinacije i nedovoljnoj povezanosti naučno-istraživačkih i
proizvodno-prodajnih organizacija. Sve što je postignuto postigli smo na bazi svetske
i naše empirije i geološke logike, najčešće prevaziđenim metodama ispitivanja i
žastarelom opremom, a ne sistematskim planiranim naučnim istraživanjima na nivou
industrijski razvijenih zemalja sveta.

LITERATURA
Baumann, L., Tischendorf, G., (1976), EINFOHRUNGIN DIE METALLOGENIE
- MINEROGENIE.- VEB Deutscher Verlag fur Grundstoffindustrie, Leipzig,
372 p.
Bvhover, N.A., (1979), NAUČNO-TEHNIČESKIJ PROGRESS V OBLASTI
GEOLOGO RAZVEDOČNYH RABOT.- U knj.:"Naučno-tehničeskij
progress i problemv mineraljnogo syrja". Nedra, Moskva, s. 211-220.

-315-
Nauč/to istraživački rad u geologiji ležišta NMS______'________________B. Vakanjac

Cmiljanić, S. i dr., (1983), STUDIJA O VRSTAMA, KVALITETU I REZERVAMA

TEHNIČKOG GRAĐEVINSKOG KAMENA U SR SRBIJI (VAN SAP) U
POSTOJEĆIM KAMENOLOMIMA, ŠLJUNKARAMA I POTENCIJAL-
NIM NALAZIŠTIMA- Prva knjiga. Institut za puteve i Srbijaput, Beograd,
541 s.
Cmiljanić, S. i dr., (1984), STUDIJA O VRSTAMA, KVALITETU I REZERVAMA
TEHNIČKOG GRAĐEVINSKOG KAMENA U SR SRBIJI (VAN SAP) U
POSTOJEĆIM KAMENOLOMIMA, ŠLJUNKARAMA I POTENCIJAL-
NIM NALAZIŠTIMA- Druga knjiga. Institut za puteve i Srbijaput, Beograd,
173 s.
Cox, A, Hart, R.B., (1989), TEKTONIKA PLIT (PLATE TECTONICS).- Mir,
Moskva, 427 s.
Ermakov, N.P., Dolgov, J.A., (1979), TERMOBAROGEOHEMIJA.- Nedra,
Moskva, 271 s.
Grabić, A, (1974a), SRPSKO-MAKEDONSKA MINERAGENETSKA PROVIN-
CIJA U SVETLOSTI NEOALPIJSKE AKTIVIZACIJE.- U
knj.:"Metalogenija i koncepcije geotektonskog razvoja Jugoslavije".- Rud.-
geoLfak., Beograd, s. 261-263.
Grubić, A, (1974b), THE SERBIAN-MACEDONIAN MINERALOGENIC
PROVINCE IN THE LIGHT OF THE NEOALPINE ACTIVATION.- In
"Metallogenv and concepts of the geotectonic development of Tugoslavia".-
Faculty of Mining and Geology, Belgrade, p. 311-315.
Grubić, A, Vakanjac, B., Antonijević, L, (1974), GEOLOŠKE FORMACIJE IFOR-
MACIONO-METALOGENETSKA ANALIZA- Zbornik radova Rud.-
geol- metalur.fak., sv. 17, Beograd, s. 31-54.
Grubić, A, (1980), AN OUTLINE OF GEOLOGY OF YUGOSLAVIA.- In Yugos-
lavia, Guide-Book, No. 15.-26th Inter.Geol.C6ngress, Paris-Belgrade, p. 5-49.
Grubić, A, Romić, K., (1982), FORMACIONA ANALIZA KAO JEDNA OD
OSNOVA METALOGENETSKE KARTE SFR JUGOSLAVIJE 1:500.000.-X
jubilarni kongres geologa Jugoslavije, knj. II, Budva, s. 689-691.
Harben, P.W., Bates, R.L., (1984), GEOLOGY OFTHE NONMETALLICS.- Metal
Buli. Inc., New York, 392 p.
Harben, P.W., Bates, R.L., (1990), INDUSTRIAL MINERALS. GEOLOGY AND
WORLD DEPOSITS. - Ind.Min.Div,Metal Buli. Plc, London, 312 p.
Holmes, G.G., Lishmund, S.R., Oakes, G.M., (1982), AREVIEW OF INDUSTRIAL
MINERALS AND ROCKS IN NEW SOUTH WALES.- Geol.surv.of New
South VVales, Dep.of Min.Resources, Buli. 30,249 p.

-316-
B. Vakaniac________________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS_

Janković, S., (1967a), METALOGENETSKE PROVINCIJE I EPOHE U JUGOS-

LAVIJI.- Zbornik radova Rud.-geol.fak., sv. 9-10 za 1966/1967. g., Beograd, s.
57-83.
Janković, S., (1967b), METALOGENETSKE PROVINCIJE I EPOHE U JUGOS-
LAVIJI.- U knj.:"Metalogenetske epohe i rudonosna područja Jugoslavije".-
Rud.-geol.fak. i Rud.institut, Beograd, s. 3-16.
Janković, S., (1973), OSNOVNE POSTAVKE METALOGENETSKIH ANALIZA I
IZRADE METALOGENETSKIH KARATA OBLASTI I REJONA-
Rud.geol. i metalur. (Tehnika), god. XXIV, br. 4, Beograd, s. 682-687.
Janković, S., (1974a), METALOGENETSKE PROVINCIJE JUGOSLAVIJE U
PROSTORU I VREMENU.- U knj.:"Metalogenija i koncepcije geotek-
tonskog razvoja Jugoslavije".- Rud.-geol.fak., Beograd, s. 31-52.
Janković, S., (1974b), METALLOGENETIC PROVINCES OF YUGOSLAVIAIN
TIME AND SPACE.- In "Metallogenv and concepts of the geotectonic
development of Yugoslavia".- Faculty of Mining and Geologv, Belgrade* p.
37-63.
Janković, S., Vakanjac, B., (1969), LEŽIŠTA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA- Građevinska knjiga, Beograd, 247 s.
Janković, S., Petković, M., (1982a), METALOGENETSKE EPOHE I
RUDONOSNE PROVINCIJE JUGOSLAVIJE.- U knj.:"Rudarstvo Jugos-
lavije" - posebna publikacija 11-og Svetskog rudarskog kongresa.- NIRO Priv-
redni vjesnik, Zagreb, s. 24-43.
Janković, S., Petković, M„ (1982b), METALLOGENETIC EPOCHS AND
PROVINCES OF YUGOSLAVIA.- In "Mining of Yugoslavia" - Spec.Ed.of
the llth World Mining Congress.- NIRO Privredni vjesnik, Zagreb, p. 24-45.
Janković, S., Petković, M., (1982c), METALOGENETSKA KARTA SFR JUGOS-
LAVIJE 1:500.000.- X jubilarni kongres geologa Jugoslavije, knj. II, Budva, s.
679-682.
Janković, S., (1982a), YUGOSLAVIA- In "Mineral Deposits of Europe", vol. 2:
Southeast Europe.- The Institution of Mining and Metallurgv and The
Mineralogical Cociety, London, p. 143-202.
Janković, S., (1982b), TUMAČ ZA METALOGENETSKU KARTU SFR JUGOS-
LAVIJE 1:500.000.- Savezni geol.zavod, Beograd, 53 s.
Janković, S. i dr. (1983), METALOGENETSKA KARTA SFR JUGOSLAVIJE
1:500.000.- Savezni geološki zavod, Beograd.
Ngučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS_______:_________________________B. Vakanjac

Jelić, M., Joksimovič, D., Milojković, A., (1977), CURRENT ACTIVITY AND
DEVELOPMENT PROSPECTS IN THE COMMERCIALISATION OF
YUGOSLAVIA'S INDUSTRIAL MINERAL RESOURCES.- In "Proceeol-
ings of the 2nd Industrial Minerals International Congres - Munich 1976."-
Metal Bulletin Ltd., London, p. 57-68.
Jurković, I., (1962), REZULTATI NAUČNIH ISTRAŽIVANJA RUDNIH
LEŽIŠTA U NR HRVATSKOJ.- Geol.vijesnik, sv. 15, br. 1 za 1961 g., Zagreb,
s. 249-294.
Kac, J.K., Rjabuhin, A.G., Trofimov, D.M., (1976), KOSMIČESKIE METODY V
GEOLOGU.- Izd. Moskovskogo Un-ta, Moskva, 248 š.
Kolektiv autora, (1973), GEOLOGIČESKIJ SLOVAR.- Tom pervvj - A-M.- Nedra,
Moskva, 486 s.
Kolektiv autora, (1974), ZBORNIK RADOVA I KONFERENCIJE O
NEMETALIMA: ŠIRO VINSKA BAZA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA SFRJ.- JKLMS Saveza inž.i tehn.RGM struke Jugoslavije,
Beograd, 214 s.
Kolektiv autora, (1974), ZBORNIK RADOVA I KONFERENCIJE O
NEMETALIMA: UKRASNI I TEHNIČKI KAMEN.- JKPE Saveza inž.i
tehn.RGM struke Jugoslavije, Beograd, 326 s.
Kolektiv autora, (1975), REFERATI PRVOG SAVETOVANJA O KVARCNIM
SIROVINAMA U JUGOSLAVIJI.- JKLMS Saveza inli tehn.RGM struke
Jugoslavije, Poslovno udruž.proizv.ferolegura, retkih metala i karbida SFRJ i
Elektrobosna, Jajce, 119 s.
Kolektiv autora, (1976), MINERALNI AGREGATI U PUTOGRADNJL-
Kamengran, Beograd, 116 s.
Kolektiv autora, (1976), ZBORNIK RADOVA SIMPOZIJUMA: ŠIRO VINSKA
BAZA KAO OSNOV ZA DAUI RAZVOJ INDUSTRIJE ARHITEK-
TONSKO-GRAĐEVINSKOG KAMENA JUGOSLAVIJE.- Kamengran,
Sarajevo, 36 s.
Kolektiv autora, (1976), MINERALNE SIROVINE BOSNE I HERCEGOVINE.-1
tom:"LežiSta uglja i ležiSta nemetala", Geoinženjering, Sarajevo, 446 s.
Kolektiv autora, (1976), ZBORNIK RADOVA SAVETOVANJA O
PROBLEMATICI NEMETALA: AZBEST.- JKLMS i JKPMŠ Saveza inž.i
tehn.RGM struke Jugoslavije i Sodaso, Tuzla, 200 s.
Kolektiv autora, (1976), ZBORNIK RADOVA SAVETOVANJA O
PROBLEMATICI NEMETALA: KVARCNI PIJESCI.- JKLMS i JKPMS
Saveza inž.i tehn.RGM struke Jugoslavije i Sodaso, Tuzla, 131 s.

-318-
B. Vakanjac ___________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS_

Kolektiv autora, (1976), ZBORNIK RADOVA SAVETOVANJA O

PROBLEMATICI NEMETALA: BARIT.- JKLMS i JKPMS Saveza inž.i
tehn.RGM struke Jugoslavije i Soclaso, Tuzla, 140 s.
Kolektiv autora, (1976), ZBORNIK RADOVA SAVETOVANJA O
PROBLEMATICI NEMETALA: GLINE I KAOLINI.- JKLMS i JKPMS
Saveza inž.i tehn.RGM struke Jugoslavije i Sodaso, Tuzla, 110 s.
Kolektiv autora, (1976), ZBORNIK RADOVA SAVETOVANJA O
PROBLEMATICI NEMETALA: GRAEVINSKI MATERIJALI.- JKLMS i
JKPMS Saveza inž.i tehn.RGM struke Jugoslavije i Sodaso, Tuzla, 278 s.
Kolektiv autora, (1977), PRIRODNA KARBONATNA PUNILA U
GRAĐEVINARSTVU I INDUSTRIJI.- Kamengran, Beograd, 117 s.
Kolektiv autora, (1979), STUDIJA O STANJU I PRAVCIMA RAZVOJA
GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA-1 deo. Geozavod, Beograd, 420 s.
Kolektiv autora, (1979), ZBORNIK RADOVA II SAVETOVANJA O
NEMETALIČNIM MINERALNIM SIROVINAMA U SFRJ.- Opšte
udruž.ind.i rud.nemetala Jugoslavije, JKLMS i JKPMS Saveza inž.i tehn.RGM
struke Jugoslavije, Opatija, 489 s..
Kolektiv autora, (1981), KRITERIII METODIKA PROGNOZIROVANIJA MES-
TOROŽDENIJ RUDNYH I NERUDNYH POLEZNYHISKOAPEMYH.-
SEV, Post.Kom. po sotrud. v oblasti geologii, Moskva, 363 s.
Kolektiv autora, (1981), PROBLEMATIKA SIROVINA ZA INDUSTRIJU AR-
HITEKTONSKO-GRAEVINSKOG KAMENA- Kamengran, Beograd, 53 s.
Kolektiv autora, (1981), NETRADIČNINERUDNISUROVINY.- Česky geol.urad,
Praha, 330 s.
Kolektiv autora, (4982), PROMYŠLENNYE TIPY MESTOROŽDENIJ
NEMETALLIČESKIH POLEZNYH ISKOPAEMYH.-Nedra, Moskva, 207 s.
Kolektiv autora, (1983), LOŽISKA NERUDNICH SUROVIN ČSR.- Univerziteta
Karlova, Praha, 521 s.
Kolektiv autora, (1983), ZBORNIK RADOVA III SAVETOVANJA O
NEMETALIČNIM MINERALNIM SIROVINAMA- JKLMS i JKPMS
Saveza inž.i tehn. RGM struke Jugoslavije, Bled, 795 s.
Kolektiv autora, (1984), GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA U PRIVREDNOM I
PROSTORNOM RAZVOJU BEOGRADA- Savez inž. i teh. Beograda i SIZ
za geol. istraž. na teritoriji grada Beograda, Beograd, 411 s.
Kolektiv autora, (1984), NEMETALLIČESKIE POLEZNYE ISKOPAEMYE
SSSR.- Nedra, Moskva, 407 s.
Kolektiv autora, (1984), GEOFIZIČESKIE METODY POISKOV I RAZVEDKI
NEMETALLIČESKIH POLEZNYH ISKOP AEMYH.-Nedra, Moskva, 224 s.

-319-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NM$ B. Vakanjac

Kolektiv autora, (1985), PROMYŠLENNYE TIPY MESTOROŽDENIJ

NEMETALLICESKIH POLEZNYH ISKOPAEMYH.-Nedra, Moskva, 286 s.
Kolektiv autora, (1986), KRITERII PROGNOZNOJ OCENKI TERRITORIJ NA
TVERDYE POLEZNYE ISKOPAEMYR- Nedra, Leningrad, 751 s.
Kolektiv autora, (1988), NEMETALNI POLEZNIIZKOPAEMI V B'LGARIJA.-
Tom 1: "Ekzogenni promišleni minerali i skali".- Tehnika, Sofija, 286 s.
Kolektiv autora, (1988), IJUGOSLOVENSKI SIMPOZUUM O SEKUNDARNIM
SIROVINAMA- Zbornik radova. Institut za puteve, Beograd, 496 s.
Kolektiv autora, (1989), NEMETALNI POLEZNIIZKOPAEMI V B'LGARIJA.-
Tom 2: "Endogenni promišleni minerali i skali".- Tehnika, Sofija, 260 s.
Komov, I.L., Lukašev, A.N., Koplus, A.V., (1982), GEOHEMIČESKIE METODY
POISKOV MESTOROŽDENIJ NEMETALLICESKIH POLEZNYH IS-
KOPAEMYH. - Nedra, Moskva, 266 s.
Kozlovvski, S., (1970), KARTOGRAFIA SUROWć6W SKALNYCH.- Instytut
geologiczny, Biuletvn 240, Warszawa, s. 5-54.
Kraus, L, Kužvart, M., (1987), LOŽISKA NERUD.- SNTL/ALFA, Praha, 228 s.
Kužvart, M., (1984a), LOŽISKA NERUDNICH SUROVIN.- Československć
Akademie Ved, Praha, 439 s.
Kužvart, M., (1984b), INDUSTRIAL MINERALS AND ROCKS (DEVELOP
-MENT IN ECONOMIC GEOLOGY, 18).-Elsevier, Amsterdam - Oxford
-New York - Tokyo, 454 p.
Launay, L., (1892), FORMATION DES GITES METALLIFERES OU METAL-
LOGENIE.- Pariš, 201 p.
Lindgren,W., (1919), MINERAL DEPOSITS (2thed.).-McGraw-HillBookCo., Inc.,
New York, 957 p.
Milovanović, D., (1979), STUDIJA O STANJU I PRAVCIMA RAZVOJA
GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA.- II deo, Geozavod, Beograd, 74 s.
Pantić, N., Aleksić, V., (1972), NEKA PRETHODNA ZAPAŽANJA O MAG-
MATIZMU I SEDIMENTACIJI U ZONI ALPSKE AUTONOMNE
REVIVACIJE PRAVCA NW-315.- Zapisnici Srpskog geol.druš'tva za 1968. g.
(Zbor 10. IV1968.), Beograd, s. 59-62.
Petković, M., Grubić, A., Romić, K., (1980), TERCIJARNA AUTONOMNA AK-
TIVIZACIJA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU.- Izvodi referata jubilar-
nog simpozijuma "20 godina LMGK" (Bgd., 20. i 21. mart 1980. g.).-Rud.-
geol.fak., Bilten LMGK br.2, Beograd, s. 44-45.
Routhier, P., (1963), LES GISEMENTS METALLIFERES.- 2 Vol.- Masson cl Cie,
Pariš, 1282 p.

- 320 -
R. Vgkaniac_______;____________________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

Rundikvist, D.V., Nežinskij, I.A., (1984), KOLIČESTVENNOE PROG-

NOZIROVANIE I NEKOTORYE VOPROSY TEORII METAL-
LOGENIL- Razv. i ohrana nedr, No 7, s. 18-29.
Rundikvist, D.V., (1986), SPECIALJNAJA (OTRASLEVAJA) METAL-
LOGENIJA EE ĆELI, ZADACI I METODIKA ISSLEDOVANIJ (s. 10-16);
O ZNAČENII FORMACIONNOGO ANALIZA PRI PROGNOZNYH
ISSLEDOVANIJ AH (s. 17-39).- U knj.:"Kriterii prognoznoj ocenki territorij
na tverdye poleznve iskopaemye".- Nedra, Moskva.
Smiraov, V.I., (1982), GEOLOGIJA POLEZNYH ISKOPAEMYH (izd. 4-toe).-
Nedra, Moskva, 669 s.
Sobotovič, E.V., Bartnickij, E.N., Conj, O.V., Kononenko, A.V., (1982),
SPRAVOČNIK PO IZOTOPNOJ GEOHIMIL- Energoizdat, Moskva, 241 s.
Satrostin, V.I., (1979), METODY OPREDELENIJA FIZIKO-MEHANIČESKIH
SVOJSTV POROD I RUD PRI RUDNO-PETROFIZIČESKIH
ISSLEDOVANIJ AH.- U knj.:"Laboratornye metody issledovanija mineralov,
rud i porod".- Izd. Moskovskogo Un-ta, Moskva, s. 175-270.
Šatalov, E.T., (1963), TERMINY, OTNOSJAŠĆIESJA K OBŠĆIM
OPREDELENIJAM METALLOGENII, METALLOGENIČESKOMU
RAJONIROVANIJU I METALLOGENIČESKIM KARTAM.- U
knj.:"Obzor geologičeskih ponjatij i terminov v primenenii k metallogenii".-
Izd. AN SSSR, Moskva, s. 7-25.
Šatalov, E.T., (1965), PRINCffY SOSTAVLENUA METALLOGENIČESKIH
KART.- U knj.:"Voprosy metallogenii".- Nedra, Moskva, s. 45-61.
Šatskij, N.S, (1965), GEOLOGIČESKIE FORMACIII OSADOČNYE POLEZ-
NYEISKOPAEMYE. Izabranie trudy. T.3., Moskva, 348 s.
Šćeglov, A.D, (1980), OSNOVY METALLOGENIČESKOGO ANALIZA- Nedra,
Moskva, 431 s.
Vakanjac, B., (1972), PROGNOZA PRONALAŽENJA LEŽIŠTA NOVIH
NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U JUGOSLAVIJI.- Zbornik
radova Rud.-geol.-metalur.fak., sv. 14 za 1971. g„ Beograd, s. 57-85.
Vakanjac, B., Milovanović, D., (1973), GENETSKI, PARAGENETSKI I IN-
DUSTRIJSKI TIPOVI LEŽIŠTA NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA U JUGOSLAVIJI- Zbornik radova Rud.-geol.-metalur.fak., sv.
15 za 1972. g., Beograd, s. 9-24.
Vakanjac, B., (1974), STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA NEMETALIČNIH
MINERALNIH SIROVINA U JUGOSLAVIJI.- Rud.Geol., i metalur. (Teh-
nika), god XXV, br. 1, Beograd, s. 19-30.

-321-
Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS B. Vakanjac

Vakanjac, B., Milovanović, D., (1974), GENETIČESKIE, PARAGENETIČESKIEI

PROMYŠLENNIE TIPY MESTOROŽDENIJ NEMETALLIČESKIH
POLEZNYH ISKOPAEMYH V JUGOSLAVIL- U knj.:"Geologija mes-
toroždenij", sek. VII - materiali X kongressa KBGA, 1973.- Geol. ustav
D.Štura, Bratislava, s. 179-193.
Vakanjac, B., Simić, V., (1975), GEOLOŠKA TERMINOLOGIJA I
NOMENKLATURA, KNJ. VI: "LEŽIŠTA METALA INEMETALA". Rud.-
geol.fat(Zavod za reg.geol. i paleont.), Beograd, 158 s.
Vakanjac, B., Milovanović, D., Manojlović, D., (1977), OSNOVNI PROBLEMI
SIROVINSKE BAZE I PROIZVODNJE NEMETALIČNIH MINERAL-
NIH SIROVINA SR SRBIJE.- Fond str.dok. OOUR 2 Rud.-geol.fak. u
Beogradu, 389 s.
Vakanjac, B. i dr., (1979), STUDIJA ISTRAŽIVANJA SOLI U SAP VOJVODINI
-PROGNOZNA ETAPA.- Fond str.dok.OOUR - ILMS Rud.-geol.fak. u
Beogradu, 139 s.
Vakanjac, B. i dr., (1979), STUDIJA KOMPLEKSNE GEOLOŠKO-EKONOMSKE
OCENE LEŽIŠTA TAMNAVA SA ASPEKTA UTVRĐIVANJA
BILANSNIH REZERVI PRATEĆIH NEMETALIČNIH MINERALNIH
SIROVINA UZ UGALJ I MOGUĆNOSTI NJIHOVE RENTABILNE
EKSPLOATACIJE PARALELNO SA UGLJEM.- Fond str.dokum.OOUR
ILMS Rud.-geol.fak. u Beogradu, 231 s.
Vakanjac, B., (1980a), NEMETALIČNE MINERALNE SIROVINE.- Savetovanje o
naučnim i tehničko-tehnološkim istraživanjima u geologiji, rudarstvu i
metalurgiji. Zbornik radova: Geologija.- Savez inž. i teh.rud., geol. i metalur.
struke Jugoslavije, Neum, s. 23-42.
Vakanjac, B., (1980b), OSNOVNE MINERAGENETSKE KARAKTERISTIKE
NEMETALIČNIH SIROVINA SRBIJE.- Zbornik radova Rud.-geol.fak., sv.
22, Beograd, š.113-125.
Vakanjac, B., (1982a), OSNOVNE MINERAGENETSKE KARAKTERISTIKE
NEMETALIČNIH SIROVINA.SR SRBIJE.- Naučni pregled Naučnog
društva SR Srbije, br. 10-11, Beograd, s. 35-53.
Vakanjac, B., (1982b), GEOLOGIJA LEŽIŠTA NEMETALIČNIH SIROVINA I
MINERALNIH GRAEVINSKIH MATERIJALA.-U knj.:"Rudarstvo Jugos-
lavije" - posebna publikacija 11-og Svetskog rudarskog kongresa.- NIRO Priv-
redni vjesnik, Zagreb, s« 91-109.
Vakanjac, B., (1982c), GEOLOGY OF DEPOSITS OF NON-METALLIC
MINERALS AND CONSTRUCTION MATERIALS.- In "Mining of Yugos-
lavia" -Spec.Ed.of the llth World Mining Congress.- NIRO Privredni vjesnik,
Zagreb, p. 95-113.

- 322 -
B. Vakanjac_______________________Naučno istraživački rad u geologiji ležišta NMS

Vakanjac, B., (1985a), A REVIEW OF INDUSTRIAL MINERALS OF YUGOS-

LAVIA.- Summary 1 - World Congres on Non-metallic Minerals, Belgrade, p.
1-24.
Vakanjac, B., (1985b), PREGLED NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA
U JUGOSLAVIJI.- Rud.,geol. i metalur.(Tehnika), god. XXXVI, br. 10,
Beograd, s. 1460-1467.
Vakanjac, B., (1985c), PERVYJ VSEMIRNYJ KONGRESS NEMETALLIČESK1H
POLESNYH ISKOP AEMYH.- Izvestija AN SSSR. Serija geologičeskaja, No.
12, Moskva, s. 148.
Vakanjac, B., (1986), MINERAGENETSKA SKICA NEMETALIČNIH
SIROVINA JUGOSLAVIJE.- Referati XI Kongresa geologa Jugoslavije.
Knj.4 - "Mineralne sirovine".- Srp.geol.druS. i SIT rud.,geol. i
metalur.str.Srbije, Tara, s. 227-244.
Vakanjac, B., (1988), NOVE I NETRADICIONALNE NEMETALIČNE
MINERALNE SIROVINE U JUGOSLAVIJI.- Rud.,geol. i metalur. (Teh-
nika), god XXXIX, br. 9, Beograd, s. 805-808.
Vakanjac, B. i dr., (1988-1990), KRITERIJUMI PROGNOZIRANJA I
GEOLOŠKO-EKONOMSKA OCENA NOVIH, NETRADICIONALNIH I
TEHNOGENIH NEMETALIČNIH MINERALNIH SIROVINA U SRBIJI
(prva faza -1988/89, druga faza - .1989, treća faza -1990).- Fond str.dokum.
Instituta ILMS Rud.-geol.fak. u Beogradu, 796 s.
Vedernikov, N.N. i dr., (1987), SOSTOJANIE I ZADACI LOKALNOGO PROG-
NOZIROVANIJA NERUDNYH POLEZNYH ISKOPAEMYH.-
Sov.geologija, No. 2, Moskva, s. 36-45.

»WE?viETA! f«
BEOGRAD, KŠrllđorđ3va

-373'-