TEHNIKE VOŽNJE

SADRŽAJ:

1. DNEVNI PREGLED VOZILA ......................................................................................................................... 5

2. PODESAVANJE VOZACEVOG SEDISTA ....................................................................................................... 7
3. PODESAVANJE VISINE SEDISTA ................................................................................................................. 9
4. PODESAVANJE NASLONA SEDISTA .......................................................................................................... 10
5. PODESAVANJE OGLEDALA NA VOZILU .................................................................................................... 11
6. VEZIVANJE SIGURNOSNIH POJASEVA ..................................................................................................... 13
7. PRAVILNO DRZANJE TOCKA UPRAVLJACA – VOLANA ............................................................................. 15
8. KORISCENJE NOZNIH KOMANDI.............................................................................................................. 17
9. STARTOVANJE MOTORA ......................................................................................................................... 20
10. POKRETANJE VOZILA SA MESTA............................................................................................................ 22
11. POSTUPAK ZAUSTAVLJANJA U PRVOM STEPENU PRENOSA................................................................. 24
12. MENJANJE STEPENA PRENOSA ............................................................................................................. 26
13. POSTUPAK MENJANJA IZ PRVOG U DRUGI STEPENA PRENOSA ........................................................... 28
14. ZAUSTAVLJANJE U DRUGOM STEPENU PRENOSA ................................................................................ 30
15. POSTUPAK MENJANJA STEPENA PRENOSA OD PRVOG DO CETVRTOG ............................................... 32
16. ZAUSTAVLJANJE IZ CETVRTOG STEPENA PRENOSA .............................................................................. 35
17. NAJVECU STETU VOZAC MOTORU PRAVI ............................................................................................. 39
18. OBEZBEDITI VOZILO, ISKLJUCITI MOTOR .............................................................................................. 40
19. PRAVILAN IZLAZAK IZ VOZILA ................................................................................................................ 42
20. POKAZIVACI PRAVCA ............................................................................................................................. 43
21. MENJANJE STEPENA PRENOSA NA USPONU ........................................................................................ 45
22. MENJANJE STEPENA PRENOSA NA NIZBRDICI (NIZ NAGIB) .................................................................. 47
23. ZAUSTAVLJANJE NA USPONU ............................................................................................................... 48
24. POLAZAK SA MESTA NA USPONU ......................................................................................................... 50
25. POSTUPAK POKRETANJA VOZILA SA MESTA UZ KORISCENJE NOZNE
ILI RADNE KOCNICE (TZV. VAGA) : ........................................................................................................ 51
26. KRETANJE I ZASTAJANJE NA USPONU ................................................................................................... 53
27. OBEZBEDITI VOZILO NA USPONU ......................................................................................................... 54
28. KRETANJE VOZILA PO PUTU .................................................................................................................. 56
29. POSTUPAK PRAVILNOG SAVLADJIVANJA KRIVINA ............................................................................... 58
30. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA KRIVINE UDESNO .................................................................... 60
31. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA KRIVINE ULEVO ....................................................................... 61
32. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA OSTRE KRIVINE UDESNO ......................................................... 62

2
33. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA OSTRE KRIVINE ULEVO............................................................ 63
34. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA ’’S’’ KRIVINE ............................................................................ 64
35. VOZNJA UNAZAD................................................................................................................................... 65
36. POSTUPAK PRAVILNOG SKRETANJA SA VOZILOM U RASKRSNICI ......................................................... 67
37. METODA PRAVOLINIJSKOG SAVLADJIVANJA KRSTASTE RASKRSNICE .................................................. 69
38. METODA SKRETANJA U LEVO NA RASKRSNICI ...................................................................................... 70
39. METODA SKRETANJA U DESNO NA RASKRSNICI ................................................................................... 74
40. POSTUPAK SAVLADJIVANJA RASKRSNICE SA KRUZNIM TOKOM SAOBRACAJA .................................... 77
41. POSTUPAK SAVLADJIVANJA NE REGULISANE RASKRSNICE SA KRUZNIM TOKOM SAOBRACAJA ......... 80
42. POSTUPAK SAVLADJIVANJA REGULISANE RASKRSNICE SA KRUZNIM TOKOM SAOBRACAJA .............. 81
43. POLUKRUZNO OKRETANJE .................................................................................................................... 83
44. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA IZ TRI MANEVRA NA OTVORENOM PUTU: ........................... 85
45. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA IZ TRI MANEVRA NA RASKRSNICI: ........................................ 89
46. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA BEZ MANEVRISANJA U RASKRSNICI...................................... 91
47. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA BEZ MANEVRISANJA U RASKRSNICI...................................... 94
48. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA BEZ MANEVRISANJA U RASKRSNICI...................................... 98
49. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA U RASKRSNICI SA VISE SAOBRACAJNIH TRAKA .................. 102
50. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA UZ KORISCENJE PROSIRENJA PORED PUTA ........................ 106
51. POSTUPAK PARALELNOG PARKIRANJA IZMEDJU DVA VOZILA UZ IVICU KOLOVOZA ......................... 110
52. POSTUPAK UPRAVNOG PARKIRANJA VOZNJOM UNAPRED ............................................................... 115
53. POSTUPAK UPRAVNOG PARKIRANJA VOZNJOM UNAZAD ................................................................. 118
54. POSTUPAK KOSOG PARKIRANJA KRETANJEM UNAZAD ...................................................................... 121
55. PRESTROJAVANJE ................................................................................................................................ 124
56. OBILAZENJE ......................................................................................................................................... 128
57. PRETICANJE ......................................................................................................................................... 133
58. PRETICANJE NOĆU PODRAZUMEVA ................................................................................................... 140
59. OPASNOSTI PRILIKOM PRETICANJA .................................................................................................... 141
60. KRETANJE IZA VOZILA KOJI PREVOZI RASUTI TERET ........................................................................... 142
61. PRELAZAK PREKO HORIZONTALNE PREPREKE (IZBOCINE NA KOLOVOZU) ......................................... 143
62. VOZILO DOK STOJI NA SEMAFORU ..................................................................................................... 147
63. ZAUSTAVLJANJE IZA VOZILA................................................................................................................ 148
64. ZAUSTAVLJANJE VOZILA UZ IVICU KOLOVOZA U PRAVCU KRETANJA ................................................ 149
65. UKLJUCIVANJE U SAOBRACAJ ............................................................................................................. 150
66. ZAUSTAVLJANJE IZA VOZILA U BLIZINI PESACKOG PRELAZA I RASKRSNICE........................................ 151
67. ZAUSTAVLJANJE IZA VOZILA KOJE IMA VECE DIMENZIJE .................................................................... 152

3
68. KRETANJE U KOLONI VOZILA............................................................................................................... 153
69. ODSTOJANJE IZMEDJU VOZILA............................................................................................................ 154
70. VOZNJA NOCU ..................................................................................................................................... 155
71. VOZNJA U TUNELU .............................................................................................................................. 159
72. VOZNJA PO KISI ................................................................................................................................... 160
73. VOZNJA PO MAGLI .............................................................................................................................. 163
74. VOZNJA PO SNEGU.............................................................................................................................. 164
75. VOZNJA PO ZALEDJENIM PUTEVIMA ................................................................................................ 168
76. VOZNJA PO MECAVI I VEJAVICI ......................................................................................................... 169
76. URADI SAM.......................................................................................................................................... 170

4
RADNJE KOJE PREDHODE VOZNJI

1. DNEVNI PREGLED VOZILA

Dnevni pregled vozila obuhvata pregled vozila pre upotrebe i podrazumeva :

o vizuelni pregled spoljasnosti motornog vozila,

o pregled donjeg dela motornog vozila,
o pregled motora,
o kontrolu ispravnosti svetlosno – signalnih uredjaja.

Vizuelni pregled spoljasnosti motornog vozila podrazumeva obilazak oko vozila radi uocavanja
eventualnih ostecenja ili nedostataka. Posebnu paznju treba obratiti na pneumatike, tj. njihovo stanje
(napumpanost) i na stanje odnosno broj zavrtnja koji pricvrscuju pneumatik za vozilo.

Vizuelni pregled donjeg dela motornog vozila podrazumeva uocavanje eventualn ih curenja iz kocionih
cilindara, kartera motora, hladnjaka....

Pregled motora podrazumeva kontrolu kolicine ulja u motoru, tecnosti za hladjenje i ulja za kocnice.

Kolicina ulja u motoru meri se meracam prikazanim na slici. Postupak merenja ulja odrazumeva da se
vozilo postavi na ravnom putu, kao i da je motor iskljucen.

Merac ulja se izvuce iz lezista, obrise se papirom ili tkaninom tako da nema na sebi tragove ulja,
pogotovo na vrhu meraca gde postoje dva ’zareza’ – min. i max. Tako obrisani merac vraca se u svoje
leziste u prvobitan polozaj, zatim se izvlaci iz lezista i ocitava se kolicina ulja u motoru.

5
Potrebn o je da kolicina ulja bude bliza max. – sve preko max.nije dobro, kao ni min. i ispod min.

Ukoliko je potrebno da se dolije ulje, treba ga doliti na mesto koje je prikazano na slici. Prilikom
dolivanja, treba sipati malu kolicinu ulja (ne treba preterivati), sacekati malo, pa ponovo izmeriti.

Kontrola ispravnosti svetlosno - signalnih uredjaja podrazumeva pregled pokazivaca pravca i njihovu
indikaciju, svetla na vozilu, brisace stakla, zvucni signal...

6
2. PODESAVANJE VOZACEVOG SEDISTA

Vozac mora tako da namesti sediste kako bi imao pravilan, prirodan polozaj tela dok upravlja vozilom.
Na taj nacin postize optimalno manipulisanje komandama i potrebnu preglednost puta.

Pravilan polozaj tela vozaca

Polozaj tela vozaca je pravilan ako telo ima tri tacke oslonca na sedistu.,
Tada telo nije zgrceno i ne dolazi do brzog zamaranja vozaca i osecaja
nelagodnosti, koji moze izazvati pad koncetracije i kasnije nezgodu .

Nepravilan polozaj tela vozaca (postoje samo dve tacke oslonca)

Nepravilan polozaj tela vozaca (postoji samo jedna tacke oslonca)

7
Nepravilan polozaj tela vozaca

Naslon sedista suvise je ’’oboren’’ tako da ne dozvoljava vozacu dobru preglednost i dovodi do brzog
zamaranja jer su ledja vozaca pogrbljena.

Savremenija vozila imaju mogucnost podesavanja visine sedista sto omogucava bolje podesavanje
samog sedista. Ako sediste nema mogucnost podesavanja po visini, apsolutno je zabranjeno stavljati ne
pricvrscene jastuke. Jedini dozvoljeni nacin povecanja visine sedista je postavljanje jastuka sa navlakom.

8
3. PODESAVANJE VISINE SEDISTA

Sediste po visini (slika gore), treba da bude tako podeseno da vozac prilikom udara u neku prepreku ili
pri prolasku po neravnom terenu ne udara o krov vozila.
Razmak koji se preporucuje izmedju glave vozaca i krova vozila treba da iznosi od 7 ~ 10 cm, to
proverava rukom koja je stegnuta u pesnicu i postavljena iznad glave.

9
4. PODESAVANJE NASLONA SEDISTA

Naslon sedista se podesava tako da kada vozac ispruzi ruku, kao na slici, ne sme imati "slobodnog"
prostora izmedju ledja i naslona sedista.

Kada potom vozac postavi ruke u odgovarajuci polozaj na tocku upravljaca, one treba da budu blago
"opustene", nesto vise o tome pogledati u delu: Pravilno drzanje tocka upravljaca - volana
Jako je vazno pravilno podesiti sediste i naslon i koristiti ih kao oslonac, a NE kao neki vozaci koji zbog
nepravilnog namestanja gore navedenog, kao oslonac koriste tocak upravljaca!!!

Time što grcevito "stezu" tocak upravljaca i koriste ga kao oslonac, svaki njihov pokret dovodi do
promene pravca, odnosno "šetanja" po putu.

10
5. PODESAVANJE OGLEDALA NA VOZILU

Nakon podesavanja sedista, namestaju se ogledala na sledeci nacin:

- unutrasnje ogledalo namesta se tako da se samo pomeranjem ociju vidi citava slika iza vozila koju
pruza zadnje vetrobransko staklo. U zavisnosti na kojim mestima vozimo unutrasnje ogledalo se
podesava tako:

da se vidi gornja ivica zadnjeg vetrobranskog stakla - (tako se namesta ogledalo za kretanje na ''
otvorenim '' putevima, jer se tu vozila krecu vecim brzinama, pa je bitno da uocimo vozilo koje nas
sustize na vreme).

da se vidi donja ivica zadnjeg vetrobranskog stakla - (tako se namesta kada se vozilo krece u naseljenom
mestu, tamo gde je intenzivan saobracaj, jer je bitno pratiti vozilo koje je neposredno iza nas).

U danasnje vreme vozila poseduju vece unutrasnje ogledalo, tako da se jednim namestanjem vidi citava
slika koju pruza zadnje vetrobransko staklo ( cak i mnogo vise ), tako da za naknadnim podesavanjem
nema potrebe.

- podesavanje spoljasnjih ogledala

11
levo spoljasnje ogledalo namesta se tako da se samo pomeranjem ociju vidi leva strana vozila ( od 1 cm –
2 cm od pocetka ogledala ) i sto dalje iza vozila , znaci :

ne u zemlju
ili

nebo , nego sto vise iza vozila.

Leva strana vozila koju vidimo u ogledalu, tih 1 cm do 2 cm nam omogucuje da druge objekte , koje
vidimo u ogledalu , uporedjujemo sa nasim vozilom i na takav nacin imamo predstavu gde se vozilo
nalazi u odnosu na druge objekte.

desno spoljasnje ogledalo namesta se tako da se blagim pomeranjem glave vidi desna strana vozila ( od
1cm – 2 cm ) i sto dalje iza vozila , odnosno sve je isto kao i kod levog spoljasnjeg ogledala .

12
6. VEZIVANJE SIGURNOSNIH POJASEVA

Jako je vazno sigurnosni pojas zakopcati pre svake voznje, to vazi i za putnike koji se nalaze na zadnjim
sedistima ukoliko ima ugradjeni pojas.

Zakonom je propisano da vozac kao i svi putnici tokom voznje u motornom vozilu uvek koriste
sigurnosne pojaseve.

Sigurnosni pojas se pravilno postavlja samo onda kada vozac zauzme pravilan polozaj na sedistu -
pogledati u delu " Podesavanje vozacevog sedista " nesto vise o tome.

Ukoliko je vozac zauzeo pravilan polozaj i koristi sediste kao oslonac, zakopcan sigurnosni pojas mora
imati "putanju" kao sto je prikazano na slici:

Nakon sto je vozac priblizio svoje telo uz sediste, pojas treba postaviti tako da "prolazi" u delu izmedju
ramena i vrata u gornjem delu, dok u donjem treba biti u karlicnom delu.

Nikako se ne sme postavljati na rame ili na mišicu ( "preko ruke" sto bi neki rekli) u gornjem delu ili
preko stomaka u donjem, jer ukoliko bi doslo do kontakta sa drugim vozilom - pojas treba da naleze na
kost, a NE na neki "meki" deo tela jer ce onda napraviti vise stete zbog usecanja u telo unesrecenog.

Veoma je vazno napomenuti da neke čvrste predmete kao sto su kljucevi, mobilni telefon ili torbica koja
je za pojasom...i sl. budu van "putanje" pojasa, jer usled sudara pojas de "utiskavati" te predmete u telo
unesrecenog i napraviti jos stete.

13
Prilikom voznje zimi, obavezno skinuti perjanu jaknu i onda zakopcati pojas, jer ukoliko se pojas postavlja
preko jakne efekat nije isti jer se izmedju pojasa i tela javlja "vazdusni dzep" koji umanjuje efekat
sigurnosnog pojasa.

Trudnice takodje treba da zakopcaju pojas, tako sto ce karlicni pojas postaviti tako da bude sto je
moguce nize, da bi se izbegao pritisak na stomak.

Slika pokazuje kretanje putnika u vozilu prilikom ceonog sudara bez sigurnosnog pojasa i sa zakopcanim
pojasom

Vozac kao i putnici koji u vozilu ne koriste sigurnosne pojaseve, pri frontalnom udaru u objekt ili
prepreku nastavljaju kretanje kroz vozilo ili ispadaju iz njega dok se vozilo gotovo trenutno zaustavilja. I
koliko god se cvrsto pri tome drze rukama ili su oslonjeni nogama o pod ili upravljac, prosto je nemoguce
svladati silinu udarca i sile koje pri tome djeluju! Tada neminovno vozacu popustaju ruke, telom nalece
na upravljac (volan), lomi grudni kos, kolena se lome, glavom udara u vetrobransko staklo. Nista bolje
nece proci ni suvozac jer glavom krece napred, kroz vetrobransko staklo, dok putnici sa zadnjih sedista
prelecu prednja sedista, glavama udaraju u vozaca i suvozace, telom lome prednja sedista, a moze doci i
do izletanja iz vozila (najcesce mala deca ).

14
7. PRAVILNO DRZANJE TOCKA UPRAVLJACA – VOLANA

Kada se okrece tocak upravljaca bez kljuca u bravi, dolazi do njegove blokade, odnosno, zakljucavanja.
Ukoliko se zeli otkljucati tocak upravljaca, treba istovremeno okretati tocak upravljaca i kljuc u bravi.

Ukoliko se kljuc u bravi postavi u polozaj broj 1, nece doci do zakljucavanja upravljaca, tako da se moze
gurati ili vuci vozilo, bez bojazni od blokade upravljaca.

Tocak upravljaca ili u narodu poznat kao ’’volan’’ , drzi se sa obe ruke blago opustene – polozaj ruku
10:10 h na satu . Ne sme se drzati samo u donjem delu ili u gornjem, za precku ili jednom rukom –
razlog je sto je potrebno da svakog trenutka imamo potpunu kontrolu nad vozilom.

Ruke moraju dobro prijanjati za upravljac, jer, ako tocak upravljaca ’’klizi’’ ( zbog znojenja dlanova i sl. ),
mora se obloziti navlakom ili opsiti kozicom.

15
Proizvodjaci modernih automobila, sa ugradjenim vazdusnim jastukom na upravljacu preporucuju drznje
upravljaca kao na slici. Razlog je taj sto ukoliko dodje do saobracajne nezgode, otvorice se vazdusni
jastuk na upravljacu i ako ruke nisu u polozaju kao na slici, moze doci do povredjivanja ili do preloma
ruku koje su odbacene vazdusnim jastukom.

Grcevito stezati tocak upravljaca nije dobro jer onda njega koristimo kao oslonac , umesto sedista , i
svaki nas pokret karakterise se time da pomeranjem glave prilikom izvodjenja pogleda , ili ruku (kod
menjanja stepena prenosa) okrecemo i tocak upravljaca sto dovodi do toga da vozilo '' seta '' po putu .

16
8. KORISCENJE NOZNIH KOMANDI

Raspored noznih komandi:

Pedala kvacila

Pedala kocnice

Pedala akceleratora ( gasa )

17
Nozne komande se pritiskaju korenom prstiju (polje prikazano pod brojem 2), jer taj deo stopala
omogucuje brzo manipulisanje sa velikom silom.

Ostale dve su povrsine:

 povrsina ( pod brojem 1) omogucava brzo manipulisanje ali sa malom silom
 povrsina ( pod brojem 3) omogucava sporo manipulisanje ali sa maksimalnom silom.

Leva noga sluzi samo za pritiskanje pedale kvacila. Pedala kvacila pritiska se naglo do kraja, a otpusta se
polako-umereno ali bez prevelikog zadrzavanja da se ne bi dogodio kvar na kvacilu ( npr. lamela koja je
sastavni deo kvacila moze da izgori ).

Pedalu kvacila treba otpustati tako da se ne dozvoli trzanje vozila, gasenje motora i sl.

Desna noga sluzi za pritiskanje pedale akceleratora ( u narodu poznatijeg kao “gas” ) , ili pedale kocnice .
To znaci da desna noga ima dvostruku ulogu , ona pritiska pedalu gasa ili kocnice sve u zavisnosti od
situacije da li vozilo ubrzava ili usporava – koci , jer ove dve stvari nikako ne mogu
da se izvode istovremeno.

18
Kada vozac vozila pritisne pedalu kocnice , na zadnjoj strani vozila pale se STOP svetla i obavestavaju
ostale ucesnike u saobracaju da vozilo usporava.

19
POKRETANJE VOZILA

9. STARTOVANJE MOTORA

Pritisnuti levom nogom pedalu kvacila do kraja.

Rucicu menjaca postaviti u neutralan polozaj - izbaciti iz brzine.

Dati kontakt kljucem – polozaj II ( sacekati da se ugasi zuta lampica ''grejac'' na instrument tabli (to je
kod dizel motora), odnosno, kod vecine novijih vozila postoje sigurnosne lampice gde racunar kontrolise
ispravnost raznih sklopova na vozilu.

20
Okretanjem kljuca udesno – polozaj III - pokrecemo motor ali ne duze od 5 sekundi ( da ne ostetimo
akumulator – bateriju ). Ako se motor nije pokrenuo odmah, vratimo kljuc u prvobitan polozaj pa
ponovimo postupak.

Napomena:

Prilikom pokretanja motora pritiska se pedala kvacila do kraja jer se tako ’’iskljucuje’’ motor od ostalih
sklopova na vozilu i na taj nacin se olaksava start samog motora.

Snaga koju obezbedjuje akumulator za pokretanje je onda manja, jer se pokrecu samo sklopovi u
motoru (a ne i zupcanici u menjacu) i na taj nacin se mnogo lakse pokrece motor. Naravno svi potrosaci
( svetla, radio kasetofon, brisaci...) trebaju da budu iskljuceni da ne bi oduzimali ’’struju’’ iz akumulatora
i da ne bi doslo do kvara na njima.

Rucica menjaca se postavlja u neutralni polozaj da ne bi doslo do pomeranja vozila sa mesta ukoliko
pedala kvacila ne vrsi svoju ulogu (ne rastavlja vezu izmedju motora i menjaca). Da li je pedala kvacila
neispravna, ne mozete znati odmah jer vozilo miruje i motor ne radi. Da ne bi doslo do ne kontrolisanog
pomeranja vozila i radi vase bezbednosti, postavite rucicu menjaca u neutralni polozaj.

Motor se pokrece bez dodavanja gasa - akceleratora ako je sve ispravno na vozilu i normalni su uslovi
ekspolatacije.

Ukoliko na motoru postoji nekakav problem ili su hladni dani, neminovno je ''dodati gas'' prilikom
pokretanja.

Ukoliko se motor pokrece kada je hladno, kod starijih vozila, treba ’’obogatiti’’ radnu smesu
povlacenjem uredjaja na vozilu - ’’čok’’ ili tzv. "sauh".

Vozila novijeg datuma nemaju ovakav uredjaj, vec imaju automatski sklop koji sam dozira i obogacuje
smesu.

21
10. POKRETANJE VOZILA SA MESTA

Prvi stepen prenosa sluzi samo za pokretanje vozila sa mesta ili za kretanje vozila samo na kracem delu
puta (npr. prilikom kretanja vozila u koloni, vozilo je prinudjeno da cesto zastaje).
Prvim stepenom prenosa se pokrece vozilo i tom prilikom se zupce zupcanici u menjacu, koji tada
pruzaju veliku snagu i malu brzinu . Tada vozilo ima snage za savladjivanje otpora koji uticu da vozilo
miruje i pokrecu ga sa mesta. Ali, ukoliko se zeli da se vozilo krece vecom brzinom, onda se rucica
menjaca stavlja u visi ( drugi ) stepen prenosa i tako redom.
Postupak pokretanja vozila sa mesta :

1.Nakon startovanja motora, pedala kvacila je pritisnutisnuta do kraja.

2. Rucicu menjaca postaviti u prvi stepen prenosa

3. Popustiti polugu pomocne kocnice
4. Dodati gas - akcelerator - umereno (na obrtomeru neka bude oko 1000 obrtaja, gornja granica 1400)

5. Popustati umereno pedalu kvacila

Napomena :

Nakon dodavanja ’’gas’’-a (oko 1000/1800 obrtaja u minuti, malo vise ili manje u zavisnosti od situacije)
pedalu kvacila popustati, prvo do momenta dok se vozilo ne pokrene sa mesta - tu je zadrzati deo

22
sekunde, da bi se ostvarilo sto ravnomernije – tecnije kretanje vozila , pa tek onda popustiti do kraja
uz proporcionalno pritiskanje pedale gasa - akceleratora.

Na taj nacin se ostvaruje ravnomerno pokretanje vozila iz mesta bez trzanja - '' poskakivanja'' ili
’’gasenja ’’ motora.

Jako je vazno da ovim redosledom izvodite ovu radnju jer ukoliko biste prvo otpustali pedalu kvacila a
tek kasnije dodavali ’’gas’’ - postoji mogucnost da ce motor prestati da radi jer nema dovoljno ’’snage’’
da pokrene vozilo sa mesta, sto je i najcesca greska kod neiskusnih vozaca.
Naravno ovo je jedna krajnost a druga je dodavati prevelik gas, tako da motor previse bucno radi ( u
narodu se kaze - ’’urla’’ ) , sto opet govori da niste dovoljno iskusni.

Ali kada se izvestite da dodajete dovoljan gas i sto ravnomernije da pustate kvacilo ( nikako ne
NAGLO ) , bicete toliko vesti , da , dodajete gas i otpustate kvacilo – ravnomerno u istom trenutku – sto
vam govori da vasa Tehnika voznje prilikom izvodjenja ove radnje zaista dobra.

23
11. POSTUPAK ZAUSTAVLJANJA U PRVOM STEPENU PRENOSA

1. Pritisnuti pedalu kvacila naglo do kraja

2. Pustiti gas

3. Umereno pritiskati pedalu radne kocnice do potpunog zaustavljanja

Napomena:

Ovakav postupak zaustavljanja se primenjuje najcesce. Razlog je sto se prvim stepenom kretanja vozilo
krece minimalnom brzinom , pa se ovakvim postupkom iskljucuje mogucnost ’’gasenja ’’ motora ili
trzanja – poskakivanja vozila.

Naravno ako se vozilo krece u prvom stepenu prenosa jako brzo, odnosno priblizno maksimalnom
brzinom koja moze da se razvije u tom prvom stepenu prenosa (prosecna maksimalna brzina je oko 40
km/h), treba izvesti zaustavljanje tako da se prvo:

1. otpusti gas

24
2. pritisne pedala kocnice

3. i na kraju pritisne se pedala kvacila.

Objasnjenje za ovakav postupak videti u objasnjenju za zaustavljanje u drugom stepenu prenosa.

naci, zaustavljanje u prvom stepenu prenosa moze se izvoditi na dva nacina. Prvi navedeni nacin je
najcesci ali kod njega treba posebnu paznju posvetiti kvacilu.

Ukoliko vozac zeli da zaustavi svoje vozilo krecuci se malom brzinom, posle predjenih nekoliko metara,
pristupice prvom postupku zaustavljanja s’tim sto ce kvacilo da pritisne do kraja tek kada vozilom dodje
na nekih 1-2m od definitivnog zaustavljanja.

Ali ukoliko vozac zeli da se vozilom zaustavi odmah zbog iznenadne opasnosti koja se pojavila, vozac ce
prvo popustiti pedalu gasa, zatim desnu nogu prebaciti na kocnicu i skoro u istom trenutku kada pritiska
kocnicu pritisnuce i pedalu kvacila, jer vozilo zaustavlja sada-odmah.

25
12. MENJANJE STEPENA PRENOSA

Prvi stepen prenosa sluzi za pokretanje vozila sa mesta , prelazenje kraceg dela puta ( osam do deset
metara ) i postizanje dovoljnog ubrzanja za drugi – visi stepen prenosa , nakon cega treba izvrsiti
postupak - menjanja stepena prenosa ( menjanja brzina ).

Prvim stepenom prenosa se moze ici i nekoliko stotina metara , ali to su situacije kada se vozilo krece u
koloni vozila gde nakon predjenih nekoliko metara vozilo mora opet da usporava ili se zaustavlja.

Brzine koje su projektovane kod vecine vozila za odredjeni stepen prenosa pri normalnom rezimu rada –
’’gradska voznja’’

1.
Prvim stepenom prenosa se krece sa mesta i ubrzava do granice od oko 10-15km/h

2.
Drugi stepen prenosa je projektovan za brzine od 10-15km/h , pa do oko 40km/h

3.
Treci stepen prenosa pocinje od oko 35- 45km/h, i njime se ubrzava do brzine od oko 60km/h

26
4.
U cetvrtom stepenu prenosa se odrzava postignuta brzina od 60km/h – osim ako znakom nije drugacije
odredjeno.

Kod nekih vozila brzine su vece u nizim stepenima prenosa, tako da ona trecim stepenom prenosa bez
ikakvih teskoca ostvaruju brzinu od 60km/h , tako da se na njih gore navedeno delom ne odnosi . Isto
tako gore navedeno se ne odnosi na vozace koji zele ’’sportsku’’ agresivnu voznju jer tada se koristi
maksimalna brzina koju taj stepen prenosa moze da razvije .

Obrtomer olaksava menjanje stepena prenosa. Pozeljno je kod vecine vozila menjati brzine kada
skazaljka obrtomera bude u granicama izmedju 2000-3000 obrtaja. Naj idealnije je kada skazaljka bude
na 2500/obrtaja. Tada je pravi trenutak za promenu brzine pri normalnoj – gradskoj voznji.

Vozilo koje poseduje obrtomer kao na slici, ''radi'' na vecem broju obrtaja i kod takvih vozila treba
menjati stepene prenosa izmedju 3 000 - 4 000 obrtaja u normalnom rezimu rada.

27
13. POSTUPAK MENJANJA IZ PRVOG U DRUGI STEPENA PRENOSA

1.
Pritisne se pedala kvacila naglo do kraja

2.
Otpusti se pedala gasa do kraja ( stopalo desne noge ostane iznad pedale gasa )

3.
Rucica menjaca se postavlja iz prvog u drugi stepen prenosa

4.
Zapocne se sa umerenim dodavanjem gasa

28
5.
Polako se otpusta pedala kvacila

Napomena :

Nakon polaska sa mesta i prelaska dovoljne duzine puta prvim stepenom prenosa, vozilo je postiglo
potrebno ubrzanje za visi ( drugi ) stepen prenosa, tako da tada treba levom nogom naglo pritisnuti
pedalu kvacila do kraja, otpustiti pedalu gasa, promeniti stepen prenosa ( brzine ), dodati gas i tek onda
otpustiti pedalu kvacila .

Jako je vazno izvoditi pravilan redosled radnje, jer ako bi se prvo otpustio gas onda bi motor ’’radio’’
na minimalnom broju obrtaja i usporavao vozilo sto bi dovelo do trzaja vozila. To bi bio prvi trzaj, drugi
bi se dogodio kada se pritisne pedala kvacila i vozilo bi poletelo dalje ( ne usporava ga vise motor ). Treci
trzaj bi se dogodio ako bi ste pogresno - prvo otpustali pedalu kvacila (motor radi na minimalnom broju
obrtaja, pa opet usporava vozilo) i na kraju cetvrti trzaj kada dodajete gas pa vozilo krece opet da
ubrzava.

Potrebno je da naucite da pravilnim redosledom izvodite ovu radnju i postignete to da ravnomerno i

uskladjeno pritiskate, odnosno, otpustate nozne pedale, tako da bez trzanja menjate stepene prenosa (
brzine ), kako bi ovu radnju izvodili dobro .

29
14. ZAUSTAVLJANJE U DRUGOM STEPENU PRENOSA

1.

Otpusti se pedala akceleratora ( gasa )

2.

Desna noga se prebaci sa pedale gasa na pedalu kocnice koja se umereno pritiska

3.

Pritisne se levom nogom pedala kvacila naglo do kraja

Napomena :

U prvom stepenu prenosa se najcesce zaustavlja vozilo naglim pritiskom pedale kvacila (do kraja),
otpusti gas i umereno koci.

U drugom stepenu prenosa se zaustavlja obrnuto od prvog stepena prenosa. Ukoliko bi se vozilo kretalo
prvim stepenom prenosa brzinom vecom od 30 km/h, tada je postupak zaustavljanja vozila isti kao i u
drugom stepenu prenosa.

Razlog je taj sto se u drugom stepenu prenosa smanjuje vucna sila na pogonskim tockovima dok se
brzina povecava, vozilo se krece vecom brzinom ( prosecna brzina je oko 40 km/h ), sto je velika brzina u
saobracaju, koliko god ona izgleda mala u danasnje vreme ( nekada se smatrala za veliku ). Pri takvoj

30
brzini vozilo moze ogromnu stetu da napravi u saobracaju, pa da vozac vozila ne izazove - napravi neki
nezeljeni dogadjaj u saobracaju, postupak zaustavljanja je gore naveden.

Prvo sto vozac radi kod zaustavljanja u drugom stepenu prenosa je da otpusta pedalu gasa i time
usporava vozilo jer motor onda radi na minimalnom broju obrtaja i vise ne ubrzava vozilo nego ga
usporava – koci . To je jedan vid kocenja, drugi je taj sto vozac desnu nogu prebaci sa pedale gasa na
pedalu kocnice koju umereno pritiska i na taj nacin usporava kretanje vozila, odnosno, dvostruko koci –
usporava vozilo . Na taj nacin on skracuje zaustavni put vozila, lakse se zaustavlja i kao takav je
bezbedan u saobracaju .

31
15. POSTUPAK MENJANJA STEPENA PRENOSA OD PRVOG DO CETVRTOG

Prilikom izvodjenja ovakve radnje od koristi moze biti obrtomer ( ukoliko postoji ugradjen na
instrument tabli ) ili osecaj za tu radnju ( kada motor postaje bucniji – glasniji , odnosno , kada se na
kilometar satu vidi da brzina kretanja vozila izlazi iz granica brzine za taj stepen prenosa ).

Postupak menjanja stepena prenosa ( brzina ):

Nakon dovoljnog ubrzavanja prvim stepenom prenosa sledi :

1.

naglo pritiskanje pedale kvacila do kraja

2.

otpustanje pedale gasa

32
3.

postavljanje rucice menjaca u drugi – visi stepen prenosa

4.

i na kraju ove radnje , dodaje se gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Nakon ubrzavanja u drugom stepenu prenosa i postizanja skoro maksimalne brzine za taj stepen
prenosa , motor postaje bucniji a skazaljka na obrtomeru pokazuje da je sada pravi trenutak za
menjanje brzina, tada vozac postupa isto kao i kod promene iz prvog u drugi stepen prenosa :

1.

naglo pritiska pedalu kvacila do kraja

2.

33
otpusta pedalu gasa (stopalo desne noge ostaje iznad pedale gasa)

3.

postavlja rucicu menjaca u visi stepen prenosa ( treci )

4.

dodaje gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Ovakav postupak vozac vrsi i kada zeli da predje iz treceg u cetvrti stepen prenosa.

34
16. ZAUSTAVLJANJE IZ CETVRTOG STEPENA PRENOSA

Zaustavljanje iz cetvrtog stepena prenosa podrazumeva sledece :

1.

otpusti se pedala gasa

2.

desna noga se sa pedale gasa prebacuje na pedalu kocnice, koja se umereno pritiska ( desna noga sve
vreme pritiska pedalu kocnice do potpunog zaustavljanja vozila, naravno uz korekcije – vece ili manje
pritiskanje )

3.

levom nogom pritisne se pedala kvacila

35
4.

rucica menjaca prebacuje se u nizi ( treci ) stepen prenosa

5.

otpusti se pedala kvacila

Posle ovakvog usporavanja vozila postupak se ponavlja za jos nizi stepen prenosa:

6.

i dalje se desnom nogom umereno pritiska pedala kocnice

7.

naglo se pritisne pedala kvacila do kraja

36
8.

rucica menjaca se prebacuje u nizi ( drugi ) stepen prenosa

9.

otpusti se pedala kvacila

Nakon i ovakvog usporavanja, vozac pre definitivnog zaustavljanja vozila treba da na kraju :

10.

i dalje umereno koci ( do potpunog zaustavljanja vozila)

11.

pritisne pedalu kvacila naglo do kraja ( i to na 1 - 2m pre definitivnog zaustavljanja vozila da motor ne bi
prestao da radi )

37
12.

jacim pritiskanjem kocnice okonca se kretanje vozila

Objasnjenje :

Postupak zaustavljanja iz cetvrtog ili treceg stepena prenosa podrazumeva da se iskoristi motor koji radi
na minimalnom broju obrtaja i otpori u transmisiji, koji naravno, u kombinaciji sa kocnicom, brze
zaustavljaju vozilo.

Na ovaj nacin se dvostruko usporava vozilo, otpori koji se sada javljaju u motoru i otpori u transmisiji
usporavaju deo, dok drugi deo usporavanja vozila vrsi kocnica. Na taj nacin skracuje se zaustavni put,
lakse se zaustavlja vozilo, bezbednost je veca...

Neki vozaci zaustavljaju vozilo pogresno – samo pritiskanjem kocnice, sto nije dovoljno da se zaustavi
vozilo koje je natovareno nekim teretom, pa je zaustavni put vozila sada duzi nego obicno kada je vozilo
bez tereta.

Ali i takvi vozaci su svesni da kada je klizav kolovoz usled snega, kise i leda... izvode svoje zaustavljanje na
pravilan nacin, jer u suprotnom moze doci do zanosenja vozila i sletanja sa puta!

U uslovima klizavog kolovoza mnogo ’’blaze’’- umerenije se koci kocnicom ( jace pritiskanje kocnice
dovelo bi do zanosenja vozila ) i koriste motor , transmisiju da usporavaju svoje vozilo . Tada je zaustavni
put vozila nesto duzi ( jer se blaze koci kocnicom ), ali vozilo ostaje na pravcu ( ne dolazi do
preprecavanja ili ’’sletanja’’ vozila sa kolovoza ), sto je i najvaznije. Motor ravnomerno ubrzava levi,
odnosno, desni tocak – isto tako ce i ravnomerno usporavati levi, odnosno, desni tocak, tako da vozac
nece izgubiti kontrolu nad vozilom i ’’sleteti’’ sa puta ili se prepreciti na kolovozu.

38
17. NAJVECU STETU VOZAC MOTORU PRAVI

Vozaci motoru nanose najvise stete i skracuju mu zivotni vek, kada je :

1. veliki broj obrtaja dok motor nije zagrejan

Cak ¾ zivotnog veka motora potrosi se u periodima ''hladnog starta'' i zagrevanja do dostizanja radne
temperature, a svega ¼ za sve ostalo vreme njegovog rada.

Tako da je od velikog znacaja da se period zagrevanja motora sto vise skrati. Za taj zadatak u motoru
postoji termostat - uredjaj koji tek po dostizanju radne temperature motora propusti rashladnu tecnost
iz motora kroz hladnjak. Ovaj se trenutak najcesce moze prepoznati po osetnijem vracanju kazaljke
termometra na instrument tabli, što moze posluziti za proveru ispravnog rada termostata.

Dok je motor hladan, treba voziti umereno i sa malim obrtajima motora. U suprotnom (veliki zahtevi i
dopustanje visokih obrtaja u toku zagrevanja) mogu ostetiti motor.

2. Veliki gas a mali broj obrtaj a motora

To podrazumeva - preopterecenje motora – npr. zahtev za ubrzavanjem vozila velikim pritiskom

papucice gasa dok je vozilo u 5. brzini na vecoj uzbrdici. Dosta se ocekuje od motora, a on u takvom
rezimu niskih obrtaja nema snage i tada se motor dosta greje, a slabo podmazuje i stoga intenzivnije
haba.

Veoma visoki okretaji pri velikom gasu. Visoki okretaji motora bez pritisnute papučice gasa (kočenje
motorom) manje su opasni.

3. Veoma visoki okretaji pri velikom gasu

Veoma visoki okretaji pri velikom gasu, tada motor radi sa maksimalnim obrtnim momentom i postoji
opasnost da dodje do promene u rezimu rada motora. Naime, kliipovi koji se sada suvise brzo krecu,
mogu da udare u ventile koji nesto sporije ''rade'', tako da moze doci do unistenja motora. Visoki
okretaji motora bez pritisnute papucice gasa (kocenje motorom) manje su opasni.

39
18. OBEZBEDITI VOZILO, ISKLJUCITI MOTOR

Podrazumeva sledece:

Zategnuti pomocnu kocnicu.

Rucicu menjaca ubaciti u prvi stepen prenosa (na nizbrdici u hod unazad)

Kljucem prekinuti napajanje – ugasiti motor

Otpustiti prvo pedalu kvacila i na kraju kocnice.

40
Ispitivaci koji posao provere znanja kandidata za vozace vrse duzi niz godina, traze da se ova radnja
izvodi tako da prvo rucicu menjaca izbacite iz brzine, zatim, iskljucite motor, potom, ubacite rucicu
menjaca u prvi stepen prenosa ili u hod unazad i na kraju otpustite pedale kvacila i na kraju kocnice.
Nekim ispitivacima je samo vazno da nista ne izostavite od gore navedenog, a kojim redosledom cete to
izvesti manje je bitno.

Jako vazno :

Po zavrsetku voznje, a pre gasenja motora kljucem, prvo preko odgovarajucih prekidaca ugasiti: farove,
ventilator, grejac zadnjeg stakla i bilo koji jak el. potrosac koji je ostao ukljucen, pa tek potom ugasiti
motor

Na ovakav nacin se stiti kontakt brava i ostali elektricni uredjaji na vozilu od kvara.

Nikako ne smete pomocnu kocnicu ’’ukljucivati’’ kada je spoljasnja temperatura nekoliko stepeni ispod
nule, jer moze da zaledi sajla, koja prenosi silu preko koje se blokiraju tockovi.

Pomocna kocnica je mehanicka kocnica koja deluje samo na jedan red tockova (prednji ili zadnji) i svoju
silu prenosi preko sajle.

Zato je jako vazno da vozilo ostavljate na mestu gde ona nije potrebna. Mozete cak da osigurate vozilo i
postavite neku prepreku ispod tockova ili da se tockom naslonite na ivicnjak kao kad to radite na
nagibima i sl.

41
19. PRAVILAN IZLAZAK IZ VOZILA

Ukoliko zelite da napustite vozilo, to radite na pravilan nacin samo ako desnom rukom otvarate vrata,
dok levom pridrzavate vrata i pazljivo gurate od sebe. Na ovakav nacin postavljate telo u prirodni polozaj
za proveru bocnog ogledala i kasnije blagim okretanjem glave - proveru tzv. mrtvog ugla.

42
20. POKAZIVACI PRAVCA

Ukoliko vozac zeli da uradi neku radnju u saobracaju, duzan je da izvrsi proveru i time ustanovi da li
moze na bezbedan nacin po sebe i druge ucesnike u saobracaju tu radnju i da izvrsi.

Nakon izvrsene provere, vozac je duzan da najavi svoju radnju ukljucivanjem odgovarajuceg pokazivaca
pravca.

Provera :

Vozac koji namerava da izvrsi skretanje u levo na raskrsnici, pre otpocinjanja radnje, treba da se uveri da
li moze na bezbedan nacin po sebe i druge ucesnike u saobracaju to i da uradi.

Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece :

1. prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (proverava situaciju iza svog vozila)

2. pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
3. na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv. ’’mrtvom uglu’’
,odnosno,provera mesto koje se ne vidi u ogledalima)

Najava:

Najavu je vozac duzan da blagovremeno izvrsi, odnosno, da ukljuci odgovarajuci pokazivac pravca na
udaljenosti 50-80m od mesta radnje, u normalnim gradtskim uslovima voznje ili na dovoljnoj udaljenosti.

U gradskoj voznji, ukoliko nema smetnji, vozac ukljucuje pokazivac pravca na udaljenosti :

- donja granica 50m

43
- gornja granica 80m

Bandera pored puta moze da posluzi kao orjentir kada treba ukljuciti pokazivac pravca, (razmak izmedju
bandera je oko 40m)

Vozac nekada nije u prilici da pokazivac pravca ukljuci na gore navedenoj udaljenosti, ali zato treba
ukljuciti pokazivac pravca na dovoljnoj udaljenosti.

Primer:

- Vozac se krece auto-putem propisanom brzinom. Ako bi ukljucio pokazivac pravca na udaljenosti od
50-80m, pokazivac bi jako kratko bio ukljucen, jer od momenta najave pa do izvrsenja same radnje
proslo bi oko 2 sekunde, pa postoji opasnost da drugi vozaci ne uoce ili ne shvate na vreme nameru
vozaca.

U ovakvoj prilici vozac je duzan da pokazivac pravca ukljucuje mnogo ranije, na udaljenosti od 250-
300m, da pokazivac pravca bude ukljucen 4. do 5. sekundi, tako da ostali ucesnici u saobracaju uoce i
shvate njegovu nameru.

- Vozac se krece u naseljenom mestu i zeli da izvrsi skretanje u levu stranu. Ali na toj strani ima dva puta
koja su udaljena jedan od drugog deset metara, pa vozac, ukoliko zeli da izvrsi skretanje na drugi put
(drugo skretanje), ne sme ukljuciti pokazivac pravca na udaljenosti od 50m jer ce svi pomisliti da skrece
na prvi put na koji naidje. U ovom slucaju, vozac vozila treba da saceka sa najavom i kada bude u ravni sa
prvim putem (skretanjem), najavi svoju nameru i potom izvrsi skretanje na drugi put.

44
RADNJE SA VOZILOM NA USPONU

Radnje koje vozac treba da izvodi na usponu, drugacije su od radnji koje izvodi na ravnom putu.

Za vise informacija pogledajte u :

 Menjanje stepena prenosa na usponu

 Zaustavljanje na usponu
 Polazak sa mesta na usponu
 Kretanje i zastajanje na usponu
 Obezbediti vozilo na usponu

21. MENJANJE STEPENA PRENOSA NA USPONU

Na usponu postupak menjanja brzina je isti kao i na ravnom putu, samo sto se na usponu vise ubrza
vozilo. To se cini zbog otpora uspona koji se javlja i koji utice na vozilo tako sto ga usporava.

Primer :

Drugim stepenom prenosa se na ravnom putu postize brzina od oko 40km/h i onda sledi promena
brzine.

Na usponu nije tako zbog otpora uspona koji usporava vozilo tako da vozac mora da ubrza vozilo vise –
koliko - zavisi od uspona. Ako je uspon veci, vise ili ako je manji manje, pa tek onda da izvrsi promenu
stepena prenosa :

45
naglo pritiska pedal u kvacila do kraja

otpusti pedala gasa

postavlja rucicu menjaca u visi stepen prenosa

dodaje gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Objasnjenje :

Vozac je na (manjem) usponu postigao brzinu u drugom stepenu prenosa od 45km/h i onda odlucio da
izvrsi promenu brzina.
Tada izvodi postupak menjanja stepena prenosa, ali dok to izvodi , zbog otpora uspona, vozilo gubi
ubrzanje – usporava i bude tacno 40km/h kada je zavrsio radnju menjanja stepena prenosa.

Vozac je pravilno izveo postupak menjanja brzina na usponu, jer da nije dovoljno ubrzao vozilo, a izvrsio
je menjanje brzina , vozilo ne bi moglo da se krece visim ( trecim ) stepenom prenosa neodgovarajucom
brzinom ( 25km/h ), sto bi dovelo do toga da vozac vraca rucicu menjaca u odgovarajuci stepen prenosa
ili do gasenja motora ako su otpori preveliki.

46
22. MENJANJE STEPENA PRENOSA NA NIZBRDICI (NIZ NAGIB)

Primer prvi :

Ukoliko se vozilo krece niz nagib promena stepena prenosa je mnogo laksa, jer vozilo se nalazi na
nizbrdici i samo, koristeci tu nizbrdicu, ubrzava. Vozacu je dovoljno da postigne pocetno ubrzanje i ono
ce, dok vozac promeni stepen prenosa, vozilo ce samo postici brzinu za taj stepen prenosa.

Koliko pocetno ubrzanje treba biti, zavisi od nagiba. Sto je veca nizbrdica, manje ce biti ubrzanje.

Primer drugi :

Vozac ima nameru da prebaci rucicu menjaca u visi stepen prenosa, ali procenjuje da, ukoliko bi se
rukovodio prvim primerom - ubrzavanje bi bilo preveliko, a samim tim kretanje vozila ne bezbedno, te
se odlucuje za sledeci postupak:

 otpusti pedalu gasa

 prebaci nogu na pedalu kocnice i umereno koci
 pritisne pedalu kvacila (spojnice)
 ubaci rucicu menjaca u visi stepen prenosa
 umereno otpusta pedalu kvacila i kocnice

Na ovakav nacin vozac vozila ubacuje u visi stepen prenosa, ali izbegava preveliko ubrzavanje!!!

Vazno pravilo:

PRAVILO KOGA SE ISKUSNI VOZACI PRIDRZAVAJU, JESTE, DA VOZILO U KOM JE STEPENU PRENOSA BILO
NA USPONU, U TOM STEPENU PRENOSA TREBA DA BUDE I NA NIZBRDICI.

47
23. ZAUSTAVLJANJE NA USPONU

Na usponu postupak zaustavljanja je isti kao i na ravnom putu, samo sto se mnogo umerenije sada koci
jer otpor uspona takodje usporava vozilo i ako bi se kocnica koristila u onoj meri kao i na ravnom putu –
vozilo bi se zaustavilo pre nego sto treba.

Postupak zaustavljanja na usponu :

otpusti se pedala gasa

desna noga se sa pedale gasa prebacuje na pedalu kocnice , koja se jos umerenije pritiska

levom nogom pritisne se pedala kvacila

48
rucica menjaca prebacuje se u nizi stepen prenosa

otpusti se pedala kvacila (razlog je da se iskoriste otpori u transmisiji i motoru - koji sada radi na
minimalnom broju obrtaja, te usporava vozilo)

i dalje se umereno koci ( do potpunog zaustavljanja vozila )

pritisne se pedalu kvacila naglo do kraja ( i to na 1.5 - 2.5 m pre definitivnog zaustavljanja da vozilo ne bi
trzalo ili se motor ’’ugasio’’ )

49
24. POLAZAK SA MESTA NA USPONU

U zavisnosti od uspona, da li je veci ili manji, koriste se za pokretanje vozila na usponu dva nacina:

- pokretanje uz pomoc radne (nozne) kocnice

- pokretanje uz pomoc pomocne kocnice

Pokretanje na usponu uz pomoc radne (nozne) kocnice ( u narodu poznata radnja koja se naziva ’’vaga’’ )
se koristi kada je manji-blazi nagib., Ako je blazi nagib ali vozilo ima teret ili je veci nagib na usponu,
koristi se pokretanje uz pomoc pomocne kocnice.

50
25. POSTUPAK POKRETANJA VOZILA SA MESTA UZ KORISCENJE NOZNE ILI RADNE KOCNICE
(TZV. VAGA) :

motor je pokrenut i pritisnute su pedale kvacila i kocnice

rucica menjaca se postavi u odgovarajuci stepen prenosa, gde zelimo da krenemo ( prva brzina ili hod
unazad )

otpusti se pedala kvacila do momenta dok se ne promeni zvuk motora

desna noga se sa pedale kocnice prebaci na pedalu gasa

51
sto ravnomernije se pritiska pedala gasa dok u isto vreme se otpusta pedala kvacila

Objasnjenje:

Ovu radnju izvode uspesnije vozila sa dizel motorima, dok vozila sa benzinskim motorima ovu radnju
teze izvode, ali ni kod njih nije nemoguca. Jako je vazno osetiti momenat kada se promenio zvuk motora
i kada treba zapoceti sa ovom radnjom, jer ako se previse otpusti kvacilo, dolazi do prestanka rada
motora ili ako se nedovoljno otpusti pedala kvacila i otpusti kocnica dolazi do kretanja vozila unazad.

Neiskusni vozaci najcesce grese kada:

 nedovoljno otpuste kvacilo i kocnicu pa vozilo krene unazad

 previse otpuste pedalu kvacila pa prestane motor sa radom
 otpuste pedalu kvacila koliko treba ali ne sacekaju da dodaju dovoljan gas i nastave sa
otpustanjem kvacila
 kvacilo prebrzo otpustaju

Savremenija vozila u svojoj opremi mogu da imaju HILL HOLDER SISTEM, sistem koji omogucava
pokretanje vozila na uzbrdici.

Ukoliko se vozilo nalazi u stanju mirovanja, na usponu vecem od 5% i motor radi, a pedale kocnice i
kvacila su pritisnute i rucica menjaca je u prvom stepenu prenosa, vozac moze pokrenuti vozilo sa mesta
uz pomoc ovog sistema. Sistem ce ’’drzati’’ vozilo u mestu do trenutka u kom ce biti dosegnut obrtni
momenat koji omogucava da se vozilo pokrene, ili u svakom slucaju ne duze od dve sekunde – toliko je
vremena ostavljeno vozacu da lagano predje sa pedale kocnice na pedalu gasa .

52
26. KRETANJE I ZASTAJANJE NA USPONU

U situaciji kao na slici vozilo se nalazi na usponu u koloni vozila. Treba da se pokrene sa mesta i da se
zbog kretanja u koloni vozila krece minimalnom brzinom sa cestim blagim ubrzavanjem i zastajanjem.

Vozac ce u zavisnosti od uspona da odabere nacin da pokrene vozilo sa mesta:

 uz pomoc pomocne kocnice (ako je veci uspon ili ako je manji, ali je vozilo optereceno nekim
teretom)
 uz pomoc radne kocnice (tzv. vaga ).

Kada je krenuo sa mesta vozac vozila ce ubrzavati i usporavati na nacin sto ce :

 umereno dodavati gas i popustati pedalu kvacila i na taj nacin ce ubrzavati

 pritiskati pedalu kvacila i otpustati gas , na taj nacin ce oduzimati ubrzavanje i usporavati

Vozac vozila kada pritiska pedalu kvacila i otpusta gas, to radi umereno, tako da njegovo vozilo krece i
zastaje bez vracanja unazad, dok uspon koristi da usporava vozilo.

Ovaj postupak se primenjuje i prilikom parkiranja, kada treba vozilo cesto da krece i zastaje, s’tim sto je
ubrzavanje dosta manje.

53
27. OBEZBEDITI VOZILO NA USPONU

U zavisnosti od toga da li vozac zeli da osigura vozilo uz nagib ili niz nagib, postupak je sledeci:

U jednom i drugom slučaju vozač sa vozilom mora se zaustaviti tako da bude sto blizi ivicnjaku puta !!!

Vozilo koje se parkira na uzbrdici ( uz nagib ) mora da ima:

prednje točkove okrenute od ivicnjaka,

povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

ručicu menjača postavljenu u 1. stepen prenosa

Objašnjenje:

Ukoliko dodje iz nekog razloga do kretanja vozila unazad, prednji točkovi koji su okrenuti od ivičnjaka de
se nasloniti ili udariti u ivičnjak koji de posluziti kao prepreka za dalje kretanje unazad.

Vozilo koje se parkira na nizbrdici ( niz nagib ) mora da ima:

54
okrenute prednje točkove prema ivici kolovoza (ka ivičnjaku),

povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

ručicu menjača postavljenu u položaj za vožnju unazad

Objašnjenje:

Ukoliko dodje iz nekog razloga do kretanja vozila napred, prednji točkovi koji su okrenuti ka ivičnjaku de
se nasloniti ili udariti u ivičnjak koji de posluziti kao prepreka za dalje kretanje napred.

55
28. KRETANJE VOZILA PO PUTU

Vozac mora za kretanje svog vozila da koristi iskljucivo put, odnosno kolovoz ili saobracajnu traku,
odnosno stazu namenjenu za saobracaj one vrste vozila kojoj njegovo vozilo pripada, osim u slucaju
opasnosti.

Lice koje upravlja vozilom – vozac,je duzn da se pridrzava propisa iz ’’Zakona o bezbednosti saobracaja’’
kao i ’’kodeksa dobrog vozaca’’.

Kodeks dobrog vozaca, u stvari, predstavlja skup osnovnih oblika ponasanja i moralnih normi kojih se
vozac mora pridrzavati i postovati radi svoje i bezbednosti drugih ucesnika u saobracaju.

Taj kodeks podrazumeva da vozac:

- ima uvek automobil u tehnicki ispravnom stanju, uredan i cist

- nakon uzimanja alkohola ili psihoaktivnih lekova, zbog bolesti, umora...i sl. ne upravlja
vozilom

- postuje saobracajne propise, signalizaciju....narocito ogranicenje brzine

- postuje druge ucesnike u saobracaju, narocito pesake

- brizljivo prati ostale ucesnike u saobracaju, njihove postupke, kako bi mogao pravilno da reaguje

- nocu blagovremeno smanjuje duga ili velika svetla kako ne bi ometao druge ucesnike u saobracaju

- izbegavace suvise sporu voznju,jer je ona isto tako opasna kao i brza voznja...

Vozac vozila dok upravlja svojim vozilom mora se pridrzavati pravilima saobracaja,ne sme ugrozavati
ostale ucesnike u saobracaju,brzinu kretanja treba da....

Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

56
Vozac je duzan da vozilo u kretanju drzi sto blize desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s
obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobracaja i stanje i osobine puta, ne ugrozava druge ucesnike
u saobracaju i ne izlaze sebe opasnosti.

57
29. POSTUPAK PRAVILNOG SAVLADJIVANJA KRIVINA

Vozac, ukoliko zeli da bezbedno savlada krivinu, mora da svoju brzinu kretanja prilagodi:

1. velicini poluprecnika krivine,

2. poprecnom nagibu nivelete puta u krivini
3. koeficijentu prijanjanja kolovoza

Prostim recima receno - vozac mora da ’’smiri vozilo’’ pre ulaska u krivinu, odnosno, da pogodi tacno
onu brzinu koja je potrebna i dovoljna za savladjivanje te krivine.

Prilikom odredjivanja te brzine, vozac mora da obrati paznju na ostrinu same krivine, na nagib i stanje
kolovoza (da li je suv, vlazan, peskovit, blatnjav, zaledjen i sl.), kao i na preglednost same krivine.

U krivini, pored ostalih sila koje deluju na vozilo u pravcu, deluje i centrifugalna sila. Intenzitet dejstva te
sile proporcionalan je kvadratu brzine a obrnuto proporcionalan poluprecniku krivine. :)

Primer: pri brzini vozila od 100km/h (28m/s), centrifugalna sila ja 4. puta veca nego pri brzini od 50km/h
(14m/s).

Napomena:

Vozac pre ulaska u samu krivinu,mora da ’’smiri’’ vozilo, a zatim od pola krivine da ubrzava i izlazi iz
krivine.

Moguci nacini na koji ce vozac ’’smiriti’’vozilo pred ulazak u krivinu:

 Vozilo ide vec onom brzinom (stepenom prenosa) koji je potreban za savladavanje te krivine. Tu
vozac treba samo da otpusti pedalu gasa (otpori u motoru i transmisiji ce usporiti za nijansu
vozilo) i da od polovine krivine dodavanjem umerenog, pa zatim jaceg gasa ubrza i na taj nacin
savlada takvu krivinu.

 Vozilo ide vecom brzinom nego sto je potrebno za bezbedan prolazak kroz krivinu. Primer:
Vozilo se krece cetvrtim stepenom prenosa 60km/h, nailazi na krvinu koja je ostrija i nije
bezbedno proci je brzinom od 60km/h. Na ulasku pred krivinu moze biti postavljen saobracajni
znak koji obavezuje vozace da smanje brzinu svojih vozila na 40km/h i na taj nacin bezbedno
prodju tu krivinu.

Vozac u situaciji gore navedenoj radi sledece:

58
 1. otpusta pedalu ’’gasa’’i prebacuje na pedalu kocnice koju umereno pritiska
2. levom nogom pritiska pedalu kvacila
3. rucicu menjaca postavlja u nizi (treci) stepen prenosa
4. usled kocenja kocnicom i otpora u motori,transmisiji – vozilo usporava svoje kretanje i brzina
opada na 40km/h ( treci stepen prenosa je za brzine oko 40km/h )
5. sa tako ’’smirenim’’ vozilom ulazi u krivinu i od pola krivine ubrzava....

Najostrije krivine (skoro su pod uglom od 90`) vozac savladjuje tako da:

1. koci kocnicom do momenta dok ne postigne brzinu koja je potrebna za savladjivanje te krivine
2. ubacuje rucicu menjaca ( iz viseg u nizi stepen prenosa – pogledati zaustavljanje iz cetvrtog
stepena prenosa - ) najcesce ostaje u drugom stepenu prenosa , ali ako toliko usporava ili je
vozilo pod teretom onda je pravi izbor prvi stepen prenosa
3. otpusta se pedala kocnice da se vozilo ne bi definitivno zaustavilo
4. a pedala kvacila se nakon usporavanja motorom i transmisijom otpusta na polovinu svog
hoda,trecinu ili se uopste ne pusta ( da se motor ne bi ’’ugasio’’ i tu vozilo koristi svoju inerciju
za prelazak tih nekoliko metara )
5. od polovine krivine ili nakon prolaska polovine naseg vozila pored prepreka ubrzava se
dodavanjem ’’gasa’’ i otpustanjem pedale kvacila do kraja

Vazno:

Kvacilo nikad ne sme biti pritisnuto u krivini i dok se vozilo krece po putu. Velika je greska drzati
pritisnuto ili pritiskati kvacilo u krivini jer se onda iskljucuje motor i oslobadja prevelika inercija
vozila.,Tada se samo kocnicom moze usporiti vozilo a ona mozda nije dovoljna da savlada inerciju, pa
vozilo nekontrolisano – prebrzo prolazi tu krivinu.

To sto vozilo prebrzo ulazi u krivinu je velika greska, ali je greska i kada vozac koci kocnicom do te mere
da rizikuje:

- da motor prestane da radi i vozilo ostane u tako ostroj krivini

- nedovoljno koci kocnicom iz razloga da ne bi imao potrebe da pritiska pedalu pedalu kvacila, tada
vozilo prebrzo ulazi u krivinu i prelazi preko ivicnjaka-ivice puta ili ulazi u traku za suprotni smer

Metoda pravilnog skretanja u krivini znaci da kvacilo nikada ne sme da bude pritisnuto u
krivinama,osim ako je krivina tako ostra i prinudjeni ste da zapocnete savladjivanje te krivine sa
’’smirenim vozilom’’ i pritisnutim kvacilom.To je slucaj kada je krivina pod tako ostrim uglom ili se
provlacite izmedju prepreka (parkirana vozila sa jedne i druge strane prolaza).Naravno pre pritiskanja
kvacila i hoda na ’’pola kvacila’’morate toliko da usporite vozilo kocenjem kocnice i motorom-
transmisijom.

59
30. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA KRIVINE UDESNO

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas

Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci:

 pre dolaska do same krvine, vozilo voziti tako da bude blize desnoj strani puta (uz desnu ivicu)
 do pocetka krvine usmeriti vozilo prema sredisnjoj-razdelnoj liniji (1)
 pred krivinu usporiti vozilo kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen prenosa
 bez trzanja zapoceti okretanje tocaka upravljaca udesno (2)
 od pocetka same krivine, vozac treba da umereno ubrzava (ako je velika krivina) ili ce koristiti
inerciju vozila (ako je mala krivina) za savladjivanje tog pocetnog dela krivine. U ovom delu
krivine javlja se centrifugalna sila koja zeli da usmeri vozilo ka saobracajnoj traci za suprotni
smer, zato treba biti pazljiv sa izborom ubrzavanja.
 od polovine krivine ubrzavati dodavanjem gasa (4)
 postupno vratiti tocak upravljaca ulevo,odnosno usmeravati vozilo prema spoljnjoj ivici
saobracajne trake
 vratiti tocak upravljaca u centralni polozaj i dodati jos jace ubrzanje (3)

60
31. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA KRIVINE ULEVO

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas (ubrzavati)

Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :

 do pocetka krvine ’’drzati’’ vozilo blize desnoj strani puta

 pred krivinu usporiti vozilo kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen prenosa
 pred samu krivinu usmeriti vozilo prema sredisnjoj-razdelnoj liniji(1)
 bez trzanja okretati tocak upravljaca ulevo (2)
 u ovom delu (4) je znacajno dejstvo centrifugalne sile u zavisnosti kako brzo okrecemo tocak
upravljaca. To dejstvo je malo osetljivo posto ga apsorbuju pneumatici, gibnjevi i amortizeri. Od
ovog mesta treba umereno povecavati ubrzanje kako bi sacuvali prijanjanje pneumatika o
podlogu i delimicno kompenzovali centrifugalnu silu .
 postupno vracati tocak upravljaca udesno usmeravajuci vozilo ka spoljnjoj ivici saobracajne
trake.

61
32. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA OSTRE KRIVINE UDESNO

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine i mesto odakle treba poceti umereno okretati tocak upravljaca
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas (ubrzavati)

Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :

 usporiti kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen prenosa do zavrsetka pravolinijskog dela puta
 do ulaska u krivinu usmeriti vozilo tako da bude paralelno sa razdelnom linijom na kolovozu
 od pocetka krivine zapoceti ravnomerno okretati tocak upravljaca udesno
 centrifugalna sila je u ovom pocetnom delu krivine znacajna,u zavisnosti od brzine okretanja
tocka upravljaca.To dejstvo je malo osetljivo,posto ga apsorbuju pneumatici,gibnjevi i
amortizeri.Ali svakako od tog mesta treba povecavati ubrzanje kako bi se u tom momentu
ocuvalo prijanjanje tockova o podlugu.
 od centra krivine usmeriti vozilo prema desnoj ivici puta
 ravnomerno vracati tocak upravljaca ulevo
 vozilo izlazi iz krivine

62
33. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA OSTRE KRIVINE ULEVO

1. Kraj pravolinijskog dela puta

2. Pocetak krivine i mesto odakle treba poceti umereno okretati tocak upravljaca
3. Zavrsetak krvine
4. Mesto od koga treba povecavati gas (ubrzavati)

Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :

 do ulaska u krivinu usmeriti vozilo da bude paralelno sa spoljnom desnom ivicom puta i usporiti
vozilo kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen prenosa jos pre zavrsetka pravolinijskog dela
puta
 sa ’’smirenim vozilom ’’ uci u krivinu
 od pocetka krivine postepeno okretati tocak upravljaca ulevo i u zavisnosti od velicine same
krivine umereno ubrzavati ili iskoristiti inerciju samog vozila za savladjivanje tog dela krivine
 u ovom pocetnom delu krivine javlja se centrifugalna sila koja usmerava vozilo prema ivici puta.
Njeno dejstvo je prisutno ali minimalno,posto ga apsorbuju pneumatici,gibnjevi i amortizeri kao i
umereno povecanje ubrzanja koje u tom momentu obezbedjuje prijanjanje tockova uz podlogu
 od sredisnjeg dela krivine vozilo treba ubrzavati jos vise proporcionalno za tu krivinu
 zaokretati i usmeravati vozilo ka desnoj ivici puta
 napustanje krivine

63
34. METODA PRAVILNOG SAVLADJIVANJA ’’S’’ KRIVINE

1) mesto odakle treba otpoceti okretati tocak upravljaca

2) pocetak krivine
3) kraj ’’prve’’ krivine
4) pocetak ’’druge’’ krivine
5) kraj ’’druge’’ krivine

Postupci u ovoj metodi bili bi sledeci :

 do ulaska u krivinu usporiti kretanje vozila kocenjem ili prebacivanjem u nizi stepen prenosa i
vozilo usmeriti prema razdelnoj liniji ( sredini kolovoza )
 od ulaska u ’’prvu’’ krivinu okretati tocak upravljaca u desnu stranu ( ka desnoj strani puta ) i
umereno ubrzavati
 od sredisnjeg dela ’’prve’’ krivine oduzimati ubrzanje (pustanjem gasa ,da bi vozilo usporilo i
bilo pripremljeno za sledecu krivinu) u isto vreme otpoceti bez trzaja okretanje tocaka
upravljaca u levu stranu i usmeravati vozilo ka sredisnjoj liniji
 pred samu ’’drugu’’ krivinu vozilo ima potrebnu brzinu da bezbedno savlada tu krivinu i pozicija
vozila je blize sredisnjoj liniji
 od pocetka ’’druge’’ krivine umereno se ubrzava i tocak upravljaca postepeno se vraca udesno
 od sredisnjeg dela ’’druge’’ krivine smelije se ubrzava vozilo,dok se tocak upravljaca postepeno
vraca u desnu stranu i vozilo se usmerava ka desnoj strani puta

64
35. VOZNJA UNAZAD

Voznja unazad spada u red opasnih radnji u saobracaju, u koje jos spadaju i preticanje i polukruzno
okretanje, pa cak i skretanje u levu stranu na raskrsnici.

Zakonodavac je propisao da na nekim mestima nije dozvoljeno kretati se unazad bas iz razloga sto je to
opasna radnja (pogledati u Zakonu o bezbednosti saobracaja na kojim mestima je zabranjeno).

Ova radnja je toliko opasna da je vozac u obavezi da se krece na kratkom odstojanju unazad i to samo
prilikom isparkiravanja.

Ukoliko vozac vozila ima potrebu da se iz nekog drugog razloga krece unazad (npr. polukruzno okretanje
ili dolazak do mesta za parkiranje) duzan je da to ucini krecuci se uz desnu ivicu kolovoza u smeru
kretanja.

Dok se vozilo krece na pravcu unazad, bez skretanja, na vozilu moraju da budu ukljucena sva cetiri
pokazivaca pravca.

Kratko odstojanje moze iznositi 2m u nekim slucajevima, dok u nekim slucajevima moze iznositi 20m, a
zavisi od:

 stanja kolovoza (suv ili klizav usled snega, leda, blata i sl.)
 vidljivosti (dim, magla, noc, kisa i sl.)
 preglednosti situacije i sl.

Polozaj vozaca je pravilan ukoliko se telom okrene unazad i levom rukom drzi vrh tocka upravljaca, dok
desnom rukom ’’zagrli’’ naslon suvozackog sedista.

Jako je vazno da vozac ne pomera levu ruku sa vrha tocka upravljaca cak i pri malim korekcijama.

Vozac vozila kada god ide unazad mora imati pravilan polozaj za kretanje unazad.
Naravno, ukoliko ima potrebu da proveri bocna ogledala ili da pogleda ispred vozila, vozac se mora
zaustaviti ili zastati da bi to uradio.

65
 Jako je vazno da vozac vozila dokle god ide unazad svoj pogled usmerava na situaciju iza vozila, odnosno
da slika koju vidi iza sebe bude nepromenjiva. Drugim recima liniju koju vidi vozac sa svog polozaja uvek
treba da bude na tom mestu, npr. drvo koje se vidi treba da bude na tom odstojanju i sl.

Ukoliko vozac ne moze da ovlada ovakvim postupkom, moze izabrati drugi malo rizicniji. On
podrazumeva da se iza vozila odabere jedna tacka koju treba poklopiti sa nekom tackom na zadnjem
vetrobranskom staklu. Kada su te izabrane tacke jedna pored druge ili jedna na drugu, vozilo ide ravno
nazad.,Ali, cim izabrana tacka pocne da se udaljava od izabrane tacke na zadnjem vetrobranskom staklu,
vozac mora korekcijom tocka upravljaca da ispravi to.

Naravno ovakav postupak podrazumeva da vozac vozila periodicno proverava te izabrane tacke, znaci
nakon predjenih svakih 2-3m. Stalno gledanje u te izabrane tacke moze dovesti do nezgode jer vozac
gledajuci njih ne obraca paznju na situaciju oko vozila.

66
36. POSTUPAK PRAVILNOG SKRETANJA SA VOZILOM U RASKRSNICI

Raskrsnica je povrsina na kojoj se ukrstaju ili spajaju dva ili vise puteva, kao i sira saobracajna povrsina
(trgovi) koja nastaje ukrstanjem, odnosno spajanjem puteva.

Regulisanje saobrcaja u raskrsnici zavisi od:

1. njenog oblika
2. gustine saobracaja
3. smera saobracajnih traka
4. saobracajne signalizacije
5. ogranicenja brzine i sl.

Raskrsnice se dele prema lokaciji na gradske i vangradske, ali glavna podela je na:

 regulisane svetlosnim saobracajnim znakovima (semaforima), regulisane saobracajnim

znakovima
 ne regulisane (pravilom desne strane)

Pre prolaska kroz uredjenu raskrsnicu, vozac koji upravlja vozilom ce proci kroz tri zone.

 U prvoj zoni dobijaju se potrebna obavestenja horizontalnom signalizacijom (strelicama na

kolovozu) i saobracajnim znakom obavestenja koji sadrzi sematski prikaz prostora neposredno
ispred raskrsnice.
 U drugoj zoni koja se naziva ’’zona prestrojavanja’’, pocinje oblikovanje zone raskrsnice. U ovoj
zoni trake su medjusobno odvojene isprekidanim linijama, sto dozvoljava promenu traka i
zauzimanje zeljenog pravca za prolazak kroz raskrsnicu pravo ili skretanje levo ili desno.
 Treca zona se naziva zona postrojavanja i razlikuje se od predhodne zone po tome sto su
saobracajne trake razdvojene punim belim linijama, tako da nije dozvoljena promena traka.
Duzina belih traka ili ove zone zavisi od trajanja crvenog svetla na semaforu, od vremenskog
razmaka izmedju vozila koji prilaze raskrsnici.

JAKO JE VAZNO NAPRAVITI PLAN PROLASKA KROZ RASKRSNICU I NA VREME ZAUZETI PRAVILAN POLOZAJ
ZA SAVLADAVANJE ISTE.

67
Ukoliko vozac zeli vozilom da prodje nepreglednu ili na drugi nacin opasnu raskrsnicu, mora da smanji
brzinu kretanja svog vozila, da pazljivo osmotri situaciju u raskrsnici, polozaj drugih vozila i pesaka kao i
da ne insistira na apsolutnoj prednosti jer ga ona moze odvesti u saobracajnu nezgodu.

Pre prolaska kroz raskrsnicu:

1. prilagodite brzinu svog kretanja,

2. izvrsite proveru puta pogledima u levu stranu,
3. izvrsite proveru puta pogledima u desnu stranu
4. tek onda ako je sve bezbedno izvrsite postupak skretanja.

Ukoliko prilkom pogleda vozac uoci drugo vozilo koje se krece putem na koji ’’izlazi’’, vozac mora da
proceni koliko je to vozilo udaljeno od njega i kakvom se brzinom krece – jer nije isto ako se to vozilo
nalazi blizu i krece se minimalnom brzinom, ili je dosta udaljeno ali se krece velikom brzinom.

68
37. METODA PRAVOLINIJSKOG SAVLADJIVANJA KRSTASTE RASKRSNICE

Postupak pravolinijskog savladavanja raskrsnice:

1) prilagodite brzinu kretanja,

2) uocite nacin regulisanja saobracaja i pazljivo osmotrite saobracajnu situaciju u raskrsnici
3) propustiti vozila koja imaju prvenstvo (ako postoje takva vozila u raskrsnici)
4) ukoliko nema smetnji ili su otklonjene, sa vecim ubrzavanjem nastaviti prolazak kroz raskrsnicu

Napomena:

Vozac koji nailazi na raskrsnicu treba pre ulaska u raskrsnicu da prilagodi brzinu kretanja svog vozila i po
potrebi smanji brzinu kretanja. To radi da bi sebi obezbedio mogucnost sagledavanja citave situacije oko
raskrsnice.
Takva mogucnost u gradskim raskrsnicama gde su visoke zgrade i sl. iznosi od 8m do 15m, sto znaci da
vozac koji vozilom nailazi (po suvom kolovozu) na raskrsnicu u navedenim uslovima, treba da ima brzinu
od 20-30km/h.

69
38. METODA SKRETANJA U LEVO NA RASKRSNICI

Ukoliko nije znakom drugacije oznaceno, vozac vozila koji skrece u levo duzan je da to izvrsi krecuci se
krajnjom levom saobracajnom trakom (ukoliko postoje vise traka za jedan smer) ili ukoliko je
jednosmerna ulica (jedna kolovozna traka) blize levoj ivici kolovoza - liniji.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobracajne trake srednja
saobracajna traka se koristi za preticanje ili za skretanje u levo.

Vozac, prilikom skretanja u levo, treba da zauzme polozaj kao na slici, odnosno, ne sme zapocinjati
skretanje na samom ulasku u raskrsnicu, nego treba biti blizi, odnosno paralelan sa razdelnom linijom.

70
Pre prolaska kroz raskrsnicu vozac vozila je duzan da uradi sledece:

1) PROVERA

Vozac koji namerava da izvrsi skretanje u levo na raskrsnici, pre otpocinjanja radnje treba da se uveri da
li moze na bezbedan nacin po sebe i druge ucesnike u saobracaju to i da uradi.

Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece:

 prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (provera situacije iza vozila)

 pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
 na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv. ’’mrtvom uglu’’,
odnosno, provera mesta koje se ne vidi u ogledalima)

2) NAJAVA

Ukoliko ne postoje prepreke za nameru vozaca da izvrsi skretanje u raskrsnici, sledeci korak koji vozac
mora da uradi je najava predstojece radnje. Odgovarajucim pokazivacem pravca najavljuje svoju
nameru.

3) PRILAGODJAVANJE BRZINE

Vozac prilagodjava brzinu kretanja svog vozila kocenjem kocnicom ili ubacivanjem u nizi stepen prenosa.
Ako je brzina kretanja vozila dosta veca od potrebne, vozac treba da zapocne ovu radnju i pre gore

71
navedenih radnji, kako bi imao dovoljno vremena da pazljivo pogleda i najavi svoju nameru na
dovoljnoj udaljenosti.

4) NACIN REGULISANJA RASKRSNICE

Nakon usporavanja vozila, vozac sagledava situaciju u raskrsnici i na koji nacin je ona regulisana.

Ukoliko postoji i pesacki prelaz, vozac je duzan da obrati paznju na pesake koji su stupili ili stupaju na
kolovoz, tako da moze blagovremeno da zaustavi vozilo.

5) IZVRSITI PROVERU PUTA POGLEDIMA

Vozilo je doslo do same raskrsnice, vozac pre nego sto izvede radnju skretanja mora da se uveri da li
dolazi neko vozilo sa njegove leve strane. Vozac vozila prvo proverava levu stranu, jer prvo nailazi na
vozila koja mu dolaze sa leve strane.

Vozac vozila potom proverava desnu stranu puta.

72
Vozac je duzan da proverava levu, odnosno, desnu stranu iako ima prednost na raskrsnici zbog
nepazljivih vozaca radi svoje bezbednosti.

6) PROPUSTI VOZILA
Vozila koja imaju prvenstvo (ako postoje takva vozila u raskrsnici)

7) PRAVILNO IZVODI RADNJU

Pri skretanju u levo, vozac se mora kretati tako da centar raskrsnice bude sa njegove desne strane. Ovo
vazi i ukoliko saobracaj regulise ovlasceno lice ili postoji nekakav objekat (pesacko ostrvo).

Ukoliko postoji na kolovozu iscrtana kratka isprekidana linija (tzv. ’’linija vodilja’’) treba je pratiti levom
stranom vozila. Ta linija se ne sme gaziti niti prelaziti.

73
39. METODA SKRETANJA U DESNO NA RASKRSNICI

Vozac koji skrece u desno, duzan je da to uradi krecuci se krajnjom desnom

saobracajnom trakom koja se proteze uz desnu ivicu ili sto blize desnoj ivici
kolovoza, osim ako znakom nije drugacije odredjeno.

Vozac koji skrece u desnu stranu (situacija kao na slici) mora biti uz desnu ivicu kolovoza iz dva razloga:

 da zatvori prolaz biciklistima i vozacima koji voze bicikle sa motorom jer se oni po zakonu krecu
na jedan metar od ivicnjaka. Ukoliko bi imali prostor izmedju vozila i ivicnjaka sigurno ce ga
iskoristiti, sto moze da bude jako opasno jer vozac proverava levu stranu puta na koji skrece, ne
vidi biciklistu koji se krece desno od njega....

da ne smeta vozilima koji zadrzavaju pravac kretanja ili skrecu u levu stranu, tako da ta vozila
mogu od njega da prodju.

Postupak skretanja u desnu stranu je isti kao i za skretanje u levo i vozac mora da uradi sledece:

1) PROVERA

Vozac, pre otpocinjanja ove radnje, mora da se uveri da li moze na bezbedan nacin po sebe i druge
ucesnike u saobracaju tu radnju da uradi.

74
Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece:

 prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (provera situacije iza vozila)

 pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
 na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv. ’’mrtvom uglu’’,
odnosno, provera mesta koje se ne vidi u ogledalima)

Neki vozaci ne izvode ove poglede ukoliko se krecu uz desnu ivicu kolovoza jer polaze od toga da niko
ne prolazi tuda uz desnu ivicu kolovoza. To je naravno pogresno, jer onda oni sebe postavljaju u
kockarski polozaj.

Znaci, ako ne pogledate, necete znati da li mozda nailazi pesak koji nepravilno prelazi ulicu (van
pesackog prelaza) ili biciklista koji se krece na jedan metar od ivice kolovoza i sl. nemojte da vam ovo
bude tesko.

2) NAJAVA

Ukoliko ne postoje prepreke za nameru vozaca da izvrsi skretanje u raskrsnici, sledeci korak koji vozac
mora da uradi je najava predstojece radnje.

Ukljucivanjem odgovarajuceg pokazivaca pravca najavljuje svoju nameru.

3) PRILAGODJAVANJE BRZINE

Vozac prilagodjava brzinu kretanja svog vozila kocenjem kocnicom ili ubacivanjem u nizi stepen prenosa.
Ako je brzina kretanja vozila dosta veca od potrebne, vozac treba da zapocne ovu radnju i pre gore
navedenih radnjikako bi imao dovoljno vremena da pazljivo pogleda i najavi svoju nameru na dovoljnoj
udaljenosti.

4) NACIN REGULISANJA RASKRSNICE

Nakon usporavanja vozila vozac sagledava situaciju u raskrsnici i na koji nacin je ona regulisana.

75
Ukoliko postoji i pesacki prelaz, vozac je duzan da obrati paznju na pesake koji su stupili ili stupaju na
kolovoz, tako da moze blagovremeno da zaustavi vozilo.

5) IZVRSITI PROVERU PUTA POGLEDIMA

Vozac vozila proverava levu stranu puta, uocava vozila koja dolaze sa
njegove leve strane, procenjuje njihovu udaljenost i brzinu kojom se krecu
jer nailazi prvo na vozila sa te strane.

Vozac vozila proverava desnu stranu puta, pesake koji stupaju ili su stupili na
kolovoz, kao i vozilo koje se krece putem sa prvenstvom prolaza i pretice
drugo vozilo (ukoliko izlazi sa sporednog na glavni put).

6) PROPUSTI VOZILA

Vozila koja imaju prvenstvo (ako postoje takva vozila u raskrsnici)

7) PRAVILNO IZVODI RADNJU

76
40. POSTUPAK SAVLADJIVANJA RASKRSNICE SA KRUZNIM TOKOM SAOBRACAJA

Raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja je raskrsnica koja u svom centru (sredistu) ima jedan trg ili
ostrvo oko koga se odvija saobracaj.

Obicno su obelezene postavljenim saobracajnim znakom:

Znak opasnosti koji najavljuje nailazak na raskrsnicu sa kruznim tokom.

Znak ’’Kruzan tok saobracaja’’.

Pomenuti saobracajni znak (Kruzan tok saobracaja) pripada grupi znakova obaveze, tako da su sva vozila
u kruznom toku u obavezi da se krecu u smeru strelica na znaku. Iz toga proizilazi da je raskrsnica sa
kruznim tokom saobracaja u stvari jedna jednosmerna ulica oko ostrva sa prikljucnim ulicama sa strane.

77
Slika pokazuje jednosmernu ulicu koja se proteze oko ostrva (trga) i sa prikljucnim ulicama sa strane
predstavlja cetiri raskrsnice. Jako je vazno shvatiti da raskrsnica sa kruznim tokom saobracaja nije jedna
raskrsnica vec nekoliko raskrsnica.

Vazno:

Raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja nisu regulisane nekim posebnim pravilom, vec su regulisane
kao i ostale raskrsnice, odnosno u njima vaze opsta pravila saobracaja (pravilo desne strane,
saobracajni znakovi, pravila koja vaze kod prestrojavanja...i sl.).

One mogu biti regulisane i ne regulisane.

1) Regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja

Regulisane raskrsnice su regulisane postavljenim saobracajnim znakovima.

Najcesci znak je ’’Ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza’’, dok znak ’’Obavezno zaustavljanje’’ se
redje postavlja ali je i on prisutan.

2) Ne regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja

U ne regulisanim raskrsnicama vazi pravilo desne strane.

78
Napomena: Radi sto boljeg razumevanja video zapisa, obavezno pogledati deo:

1) Postupak savladjivanja ne regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja

2) Postupak savladjivanja regulisane raskrsnice sa kruznim tokom

79
41. POSTUPAK SAVLADJIVANJA NE REGULISANE RASKRSNICE SA KRUZNIM TOKOM
SAOBRACAJA

Crveno vozilo se nalazi u ne regulisanoj raskrsnici sa kruznim tokom saobracaja, to zakljucujemo po

tome sto ne postoje saobracajni znaci koji regulisu saobracaj u raskrsnici.

Crveno vozilo je u obavezi da zaustavi svoje vozilo i propusti sivo vozilo koje stupa na raskrsnicu i dolazi
sa desne strane (pravilo desne strane).

Sada su dva vozila u kruznom toku i dolazi im trece vozilo sa njihove desne strane, ta dva vozila ce
morati da ustupe prednost ili cak da se zaustave i propuste to trece vozilo jer vazi - pravilo desne strane.

Primecujete da vozilo koje stupa na raskrsnicu sa kruznim tokom saobracaja koja nije regulisana uvek
ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozila koja su u kruznom toku, pa se postavlja pitanje kada ce crveno

Odgovor na ovo pitanje jeste da se ne regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja nalaze na
mestima gde je mali intenzitet saobracaja, dok tamo gde je veci, moraju se regulisati.

80
42. POSTUPAK SAVLADJIVANJA REGULISANE RASKRSNICE SA KRUZNIM TOKOM SAOBRACAJA

Regulisane raskrsnice sa kruznim tokom saobracaja se nalaze na mestima gde je veliki intenzitet
saobracaja (ili su tu zbog vece bezbednosti), tu vozilo koje nailazi na raskrsnicu ima najcesce saobracajni
znak ’’Ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza’’.

Taj znak ’’govori’’ da se vozilo krece sporednim putem i da se taj sporedni put ukrsta sa glavnim putem
(jednosmernom ulicom - ''kruznim tokom'') i vozila koja se krecu tom jednosmernom ulicom imaju
prednost u odnosu na njega.

Pravilno kretanje kroz raskrsnicu sa kruznim tokom saobracaja podrazumeva:

1) Pre ulaska u raskrsnicu sa kruznim tokm, ukoliko postoje vise saobracajnih traka, vozac se mora
pravovremeno prestrojiti i biti u onoj saobracajnoj traci koja je za zeljeni smer, kako se ne bi nasao u
konfliktnoj situaciji usled presecanja putanja ostalim vozilima. Zato je od velike vaznosti uociti znak
obavestavanja pre ulaska u raskrsnicu i na vreme zauzeti odgovarajucu saobracajnu traku za zeljeni
smer.

81
Slika pokazuje kada vozac, nakon usporavanja, provere i najave zeljene radnje, nailazi na raskrsnicu sa
kruznim tokom saobracaja koja je regulisana.

Vozac uocava znak i shvata da je njegov put sporedan, pogled usmerava u levu stranu da bi uocio vozila
koja se krecu ’glavnim’ putem i imaju prednost u odnosu na njega. Ukoliko ima vozila, vozac mora
zaustaviti vozilo. Da bi vozac sve ovo postigao mora se kretati minimalnom brzinom.

2)

Nakon provere u levu stranu vozac sa ukljucenim desnim pokazivacem pravca stupa na raskrsnicu
krecuci se uz desnu ivicu kolovoza i zavrsava radnju.

82
43. POLUKRUZNO OKRETANJE

Polukruzno okretanje je radnja u saobracaju gde vozac sa svojim vozilom ostaje na svom pravcu - putu,
samo menja smer kretanja.

Vozac ne sme da vrsi polukruzno okretanje na mestima gde je:

- zabranjeno saobracajnim znakom

- u tunelu

- na auto putu i moto-putu

- jednosmerna ulica

- nedovoljna vidljivost (prevoj, krivine)

- preko pune linije i sl.

( Za vise informacija pogledati Polukruzno okretanje - u pravilima saobracaja ).

Polukruzno okretanje se moze izvesti:

Sa manevrisanjem (slika gore) i bez manevrisanja (slika dole).

83
Polukruzno okretanje spada u red ’’opasnih’’ radnji u saobracaju, medju kojima su jos preticanje i voznja
unazad. Vozac ih sme izvoditi samo ako su bezbedne po njega i druge ucesnike u saobracaju.

Postupak polukruznog okretanja treba da bude takav da se iskoristi najmanji prostor za okretanje i da se
za sto krace vreme zavrsi.

Koristiti veci prostor od potrebnog – ’’duboko ulaziti’’, nije dobro jer se vozilo suvise dugo nalazi
prepreceno na putu i time ometa druga vozila i povecava rizik da dodje do saobracajne nezgode.

Dok, ako bi vozac koristio minimalni prostor, time bi vozilo postavio u polozaj u kome ne moze da uradi
polukruzno okretanje odjednom, sto dovodi do toga da vozac mora da manevrise vozilom nekoliko
puta, iako mu to nije bila namera u pocetku i opet predugo boravi preprecen na putu cime povecava
rizik po sebe i druge ucesnike u saobracaju.

84
44. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA IZ TRI MANEVRA NA OTVORENOM PUTU:

Ovakav postupak vozac ce primeniti kada nema dovoljno prostora za polukruzno okretanje bez
manevrisanja koje je u nekim slucajevima i bolje raditi, jer se vozilo ne zadrzava predugo prepreceno na
putu.

1. ODABIR MESTA

Vozac vozila pazljivo odabira pogodno mesto za zeljenu radnju, vodeci pritom racuna da na tom delu
puta nije zabranjena ovakva radnja i da je ona bezbedna po sve ucesnike u saobracaju.

2. PROVERA

Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece:

1. prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (proverava situaciju iza svog vozila)

2. pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
3. na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv. ’’mrtvom uglu’’
,odnosno,provera mesto koje se ne vidi u ogledalima)

3. NAJAVA

Najavljuje svoju nameru ukljucivanjem levog pokazivaca pravca.

4. PRILAGODJAVANJE BRZINE

Vozac prilagodjava brzinu kretanja svog vozila kocenjem kocnicom ili ubacivanjem u nizi stepen prenosa
(pogledati deo pod zaustavljanje).

Ako je brzina kretanja vozila dosta veca od potrebne, vozac treba da zapocne ovu radnju i pre gore
navedenih radnji,kako bi imao dovoljno vremena da pazljivo pogleda i najavi svoju nameru na dovoljnoj
udaljenosti.

5. POLUKRUZNO OKRETANJE

Sama radnja polukruznog okretanja zahteva da vozac ima dovoljno vremena da zapocne i zavrsi radnju,
te je jako vazno izabrati pravi trenutak za nju.

85
1)

Vozac zauzima pravilan polozaj za otpocinjanje polukruznog okretanja – usmerava vozilo ka razdelnoj
liniji i postavlja vozilo tako da bude paralelno sa linijom.

2)

Pre zapocinjanja radnje, vozac proverava da li ima vozila ispred sebe i koliko su ona udaljena i kojom
brzinom se krecu. Najbolje je da ih nema uopste. Zatim, vozac proverava situaciju iza svog vozila u levom
bocnom ogledalu i okretanjem glave preko levog ramena (mrtvi ugao).

Sada se neko pita pa ja sam vec pogledao –izvrsio proveru, zasto ponovo da gledam ?! Ali te provere su
bile kod najavljivanja radnje polukruznog okretanja i one predhode samoj radnji, a sama radnja zahteva
jos jednu proveru pre zapocinjanja, jer od prve provere proslo je neko vreme i mozda se situacija
promenila.

Ako nema smetnji, vozac zapocinje radnju.

86
3)

Za vreme provera po drugi put u jednu , odnosno, drugu stranu vozac moze da tocak upravljaca okrece
u levu stranu, da bi, cim mu se ukaze prilika, zapoceo radnju.

Jako je vazno ne zapocinjati radnju za vreme vrsenja provera.

Vozac se nije predhodno uverio da li moze da zapocne radnju, zapoceo je, preprecio vozilo na kolovozu
– dok mu prilazi drugo vozilo velikom brzinom, i to predstavlja veliki problem!!!

4)

Nakon skretanja u levu stranu do ivice kolovoza, vozac okrece tocak upravljaca u desnu stranu (pozeljno
je okretati tocak upravljaca uvek do maksimuma kod ove radnje, jer se na taj nacin koristi minimalni
prostor za okretanje).

Rucicu menjaca vozac postavlja u polozaj za hod unazad, poglede koje mora da uradi pre zapocinjanja
drugog manevra ove radnje su:pogled u levu stranu – da bi izvrsio proveru situacije na putu sa leve
strane vozila, a nakon te provere vozac okretom glave preko desnog ramena proverava situaciju iza

87
svog vozila i gledajuci u nazad sve vreme zapocinje voznju u nazad sa ukljucenim desnim pokazivacem
pravca.

5)

Posle zavrsenog drugog manevra, vozac vozila okrece tocak upravljaca u levu stranu do maksimuma,
rucicu menjaca postavlja

u prvi stepen prenosa, ukljucuje levi pokazivac pravca, proverava situaciju sa desne strane vozila, i
ukoliko je slobodno zavrsava polukruzno okretanje.

88
45. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA IZ TRI MANEVRA NA RASKRSNICI:

Postupak polukruznog okretanja iz tri manevra podrazumeva da se radnja sme izvoditi na dozvoljenom
mestu i ukoliko preglednost raskrsnice to dozvoljava. Sam postupak je objasnjen u daljem tekstu i samo
se tako sme izvoditi, iduci iz ’glavne’ u sporednu ulicu, a NIKAKO DRUGACIJE.

1) 2)

Zaustaviti se sa ukljucenim desnim pokazivacem pravca uz desnu ivicu kolovoza,odmah iza raskrsnice.

3) 4)

Pre zapocinjanja polukruznog okretanja izvrsiti proveru situacije pogledima iza vozila i okretanjem glave
preko desnog ramena.

5)

89
Voznjom unazad kretati se iz glavne u sporednu ulicu uz desnu ivicu kolovoza, desne saobracajne trake.
Pritom proveriti situaciju ispred vozila (1.) sada prednji kraj vozila ide blize ili prelazi razdelnu liniju, a
potom proveriti situaciju preko levog ramena okretanjem glave (2.).

6)

Nakon uradjenih provera nastaviti kretanje u nazad i pogled usmeriti iza vozila.

7)

Nakon provere situacije na glavnom putu pogledima u levu i desnu stranu, ukljuciti levi pokazivac pravca
i u blagom luku izvrsiti skretanje u levu stranu.

90
46. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA BEZ MANEVRISANJA U RASKRSNICI

Postupak polukruznog okretanja u situaciji prikazanoj na slici podrazumeva da vozac iskoristi minimalni
prostor za okretanje i to polukruzno okretanje uradi na najbrzi nacin, ne ometajuci druge ucesnike u
saobracaju.

Nakon usporavanja vozila, provere, najave - vozac zapocinje polukruzno okretanje sa ukljucenim levim
pokazivacem pravca i drzeci vozilo blize razdelnoj liniji.

Prvim stepenom prenosa treba raditi ovo polukruzno okretanje jer vozilo tada ide minimalnom brzinom i
vozac ima vremena da ispostuje sve sto se trazi od njega kod ovog polukruznog okretanja.

Proverava situaciju na putu na koji izlazi pogledima u levu stranu, odnosno, desnu stranu. Vozila na putu
na koji izlazi - najbolje je da ih nema u blizini, odnosno da su dovoljno daleko ili se krecu minimalnom
brzinom, sto omogucava vozacu da zapocne i zavrsi polukruzno okretanje.

91
Vozac zadrzava pravac kretanja sve dok prednji kraj vozila ne dodje do prve isprekidane linije, tada
pocinje da okrece tocak upravljaca u levu stranu.

Vozac vozilom dolazi do razdelne linije, tada je namotao do maksimuma tocak upravljaca u levu stranu i
pogled usmerava tako da proverava saobracajnu traku bližu razdelnoj liniji (drugu od ovičnjaka).

Ukoliko postoji vozilo koje se krece tom saobracajnom trakom, i brzo se priblizava, vozac treba da ubrza
napustanje te saobracajne trake, tako da to vozilo moze da prodje nesmetano iza njegovog vozila.

92
Vozac proverava saobracajnu traku uz desnu ivicu kolovoza (prvu na koju je naisao). Ukoliko ima vozilo
u toj saobracajnoj traci, treba da zaustavi vozilo i propusti vozilo koje se krece tom saobracajnom
trakom, jer mu takvo vozilo dolazi sa desne strane i po pravilu saobracaja ima prednost.

VOZAC NIKADA NE SME DA IMA VOZILA U OBE TRAKE ISTOVREMENO, JER SE ONDA NALAZI U
KOCKARSKOM POLOZAJU I NIJE SMEO NI ZAPOCETI POLUKRUZNO OKRETANJE.

U situaciji prikazanoj na slici vozac proverava da li ima pesaka na

pesackom prelazu, kojima mora da ustupi prvenstvo prolaza.

Nakon provere pesackog prelaza, vozac okrece glavu preko levog

ramena da bi se uverio da u medjuvremenu nije doslo do promene
situacije sa leve strane. Tu proveru obavezno treba izvrsiti i uociti
neodgovorne vozace koji nemaju strpljenja da sacekaju kraj
polukruznog okretanja ili uociti vozace bicikala sa motorom,
motocikliste i sl. koji racunaju da mogu na brzinu tuda da prodju.

Zavrsetak polukruznog okretanja.

93
47. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA BEZ MANEVRISANJA U RASKRSNICI

Postupak polukruznog okretanja u situaciji prikazanoj na slici podrazumeva da vozac iskoristi minimalni
prostor za okretanje i to polukruzno okretanje uradi na najbrzi nacin, ne ometajuci druge ucesnike u
saobracaju.

Nakon usporavanja vozila, provere, najave vozac zapocinje polukruzno okretanje sa ukljucenim levim
pokazivacem pravca i drzeci vozilo blize razdelnoj liniji.

Prvim stepenom prenosa treba raditi ovo polukruzno okretanje jer vozilo tada ide minimalnom brzinom i
vozac ima vremena da ispostuje sve sto se trazi od njega kod ovog polukruznog okretanja.

Proverava situaciju na putu na koji izlazi pogledima u levu stranu, odnosno, desnu stranu. Vozila na putu
na koji izlazi - najbolje je da ih nema u blizini, odnosno da su dovoljno daleko ili se krecu minimalnom
brzinom sto omogucava vozacu da zapocne i zavrsi polukruzno okretanje.

94
Vozac zadrzava pravac kretanja sve dok prednji kraj vozila ne dodje do prve isprekidane linije, tada
pocinje da okrece tocak upravljaca u levu stranu.

Kada nema vise smetnji, vozac krece napred i pocinje da okrece tocak upravljaca u levu stranu kada
prednji kraj vozila bude u ravni sa ivicom ostrva.

Svoj pogled vozac usmerava u desnu stranu kako bi proverio da li dolaze vozila sa te strane, jer ta vozila
imaju prednost u odnosu na njega (pravilo desne strane). Ukoliko nema smetnji nastavice sa radnjom, a
tocak upravljaca je okrenut do maksimuma u levu stranu u ovom trenutku.

95
Vozac nastavlja da se krece uz pesacko ostrvo, proveravajuci pogledom i dalje desnu stranu.

U situaciji prikazanoj na slici vozac proverava da li ima pesaka na pesackom prelazu, kojima mora da
ustupi prvenstvo prolaza.

Pre samog zavrsetka radnje vozac usmerava svoj pogled preko levog ramena okretanjem glave, da bi
proverio situaciju sa leve strane vozila.

Primer:

- da bi uocio vozilo koje se krece iza njega neprilagodjenom brzinom i ubrzao svoje kretanje

- da uoci neodgovornog vozaca bicikla ili motocikla koji zeli da se ''provuce’’ izmedju vozila i ivicnjaka
ostrva i sl.

96
Zavrsetak polukruznog okretanja je uz ivicu ostrva.

Polukruzno okretanje se pravilno izvodi ako vozac zavrsi radnju uz ivicu ostrva, ali ako je usko-malo
ostrvo i nemoguce je to uraditi, vozac sa vozilom ostaje u onoj saobracajnoj traci u kojoj se zatekao,
odnosno, u kojoj je zavrsio radnju polukruznog okretanja! (situacija kada je ''usko'' ostrvo, a postoje dve
ili vise saobracajne trake za kretanje suprotnim smerom).

97
48. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA BEZ MANEVRISANJA U RASKRSNICI

Postupak polukruznog okretanja u situaciji prikazanoj na slici podrazumeva da vozac iskoristi minimalni
prostor za okretanje i to polukruzno okretanje uradi na najbrzi nacin, ne ometajuci druge ucesnike u
saobracaju.

Nakon usporavanja vozila, provere, najave - vozac zapocinje polukruzno okretanje sa ukljucenim levim
pokazivacem pravca i drzeci vozilo blize razdelnoj liniji.

Prvim stepenom prenosa treba raditi ovo polukruzno okretanje jer vozilo tada ide minimalnom brzinom i
vozac ima vremena da ispostuje sve sto se trazi od njega kod ovog polukruznog okretanja.

Proverava situaciju na putu na koji izlazi pogledima u levu stranu, odnosno, desnu stranu. Vozila na putu
na koji izlazi - najbolje je da ih nema u blizini, odnosno da su dovoljno daleko ili se krecu minimalnom
brzinom, sto omogucava vozacu da zapocne i zavrsi polukruzno okretanje.

98
Vozac zadrzava pravac kretanja sve dok prednji kraj vozila ne dodje do prve isprekidane linije, tada
pocinje da okrece tocak upravljaca u levu stranu.

Vozac vozilom dolazi do razdelne linije, tada je namotao do maksimuma tocak upravljaca u levu stranu i
pogled usmerava tako da proverava saobracajnu traku bližu razdelnoj liniji (drugu od ovičnjaka).

Ukoliko postoji vozilo koje se krece tom saobracajnom trakom, i brzo se priblizava, vozac treba da ubrza
napustanje te saobracajne trake, tako da to vozilo moze da prodje nesmetano iza njegovog vozila.

99
Vozac proverava saobracajnu traku uz desnu ivicu kolovoza (prvu na koju je naisao). Ukoliko ima vozilo
u toj saobracajnoj traci, treba da zaustavi vozilo i propusti vozilo koje se krece tom saobracajnom
trakom, jer mu takvo vozilo dolazi sa desne strane i po pravilu saobracaja ima prednost.

VOZAC NIKADA NE SME DA IMA VOZILA U OBE TRAKE ISTOVREMENO, JER SE ONDA NALAZI U
KOCKARSKOM POLOZAJU I NIJE SMEO NI ZAPOCETI POLUKRUZNO OKRETANJE.

U situaciji prikazanoj na slici vozac proverava da li ima pesaka na pesackom prelazu, kojima mora da
ustupi prvenstvo prolaza.

Nakon provere pesackog prelaza, vozac okrece glavu preko levog ramena da bi se uverio da u
medjuvremenu nije doslo do promene situacije sa leve strane. Tu proveru obavezno treba izvrsiti i uociti
neodgovorne vozace koji nemaju strpljenja da sacekaju kraj polukruznog okretanja ili uociti vozace
bicikala sa motorom, motocikliste i sl. koji racunaju da mogu na brzinu tuda da prodju.

100
Zavrsetak polukruznog okretanja.

101
49. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA U RASKRSNICI SA VISE SAOBRACAJNIH TRAKA

1)

Nakon pripreme za polukruzno okretanje (usporavanje, provera, najava), vozac zauzima polozaj u
krajnjoj levoj saobracajnoj traci u pravcu kretanja. To je saobracajna traka iz koje se zapocinje
polukruzno okretanje.

Pre nego sto zapocne postupak vozac proverava situaciju u raskrsnici, da se uveri da li postoje nekakve
smetnje (vozila, pesaci…).

Vozilo se krece minimalnom brzinom, prvim stepenom prenosa.

2)

Vozac proverava situaciju ispred vozila, kao i pesacki prelaz sa svoje leve strane. Ukoliko na tim
mestima postoje vozila, odnosno, pesaci, polukruzno okretanje se ne sme ni zapocinjati. Zatim se
zauzima polozaj kao kod skretanja u levu stranu, zapocinje se skretanje tako da centar raskrsnice bude
sa desne strane vozila.

102
3)

Centar raskrsnice ostaje sa desne strane i svoju paznju vozac usmerava na situaciju ispred vozila.

4)

U situaciji kao na slici, vozac je izvrsio skretanje i sada je dosao trenutak kada treba da okrene tocak
upravljaca do ''kraja'' u levu stranu.

5)

103
Kada je okrenuo tocak upravljaca do maksimuma u levu stranu, vozac svoju paznju usmerava na pesacki
prelaz sa njegove leve strane (provera da li se krecu pesaci koje mora da propusti).

6)

Na samom izlasku iz bocnog puta vozac proverava situaciju:

1.iza svog vozila u bocno levo ogledalo (pogled 1. - da proveri situaciju iza sebe),

2.zatim okretanjem glave preko levog ramena (pogled 2. – da proveri vozila u ‘’mrtvom uglu’’ i vozila
koja dolaze iz bocnog puta)

Na taj nacin vozac se uverava da li moze na bezbeda nacin po sebe i druge ucesnike u saobracaju da
zavrsi zapocetu radnju.

Ukoliko postoji vozilo koje se krece putem na koji on izlazi, mora mu ustupiti prednost.

7)

104
7')

Nakon provera koje je vozac duzan da uradi i nepostojanja smetnji da se polukruzno okretanje zavrsi,
vozac okrece tocak upravljaca u desnu stranu i na taj nacin ‘ispravlja’ vozilo uz desnu ivicu kolovoza.

105
50. POSTUPAK POLUKRUZNOG OKRETANJA UZ KORISCENJE PROSIRENJA PORED PUTA

1)

Vozac je nakon prethodnih radnji (usporavanje, provera, najava), usporio tako da se krece prvim
stepenom prenosa i sa ukljucenim desnim pokazivacem pravca.

Vozac mora da iskoristi prosirenje puta sa desne strane, jer drugacije ne bi mogao da uradi polukruzno
okretanje bez manevrisanja.

Brzina kojom se vozilo krece je minimalna, preporucuje se prvi stepen prenosa..

2)

Vozac se krece minimalnom brzinom i proverava situaciju na prosirenju puta sa desne strane.

106
3)

Zapocinje skretanje u desnu stranu okretanjem tocka upravljaca u desno.

4)

Kada je vozilo zavrsilo sa skretanjem na prosirenje puta, vozac onda ukljucuje levi pokazivac pravca i
svoju paznju usmerava ispred vozila da bi uocio vozila koja mu dolaze u susret i koja mora propustiti.

107
5)

Zatim vozac svoju paznju usmerava na provere u:

 bocno levo ogledalo (1.)

 pogledom okretanjem glave preko levog ramena tzv.’mrtvi ugao’ (2.).

Ukoliko uoci druga vozila, vozac niti jednim delom svoga vozila ne sme preci zamisljenu liniju ivice
kolovoza i time ometati vozila koja se krecu putem na koji on izlazi.

6)

Ukoliko nema smetnji vozac nastavlja sa polukruznim okretanjem i usmerava svoj pogled na put sa
njegove desne strane.

Ako sa te strane postoji vozilo, vozac procenjuje koliko je ono udaljeno i kojom brzinom se krece, koliko
treba ubrzati i tako privesti radnju kraju.

108
7)

Vozac proverava sada levu stranu, odnosno, situaciju ispred vozila.

8)

Ukoliko nema smetnji vozac okrece tocak upravljaca u desnu stranu, ispravlja vozilo i na taj nacin
zavrsava polukruzno okretanje uz desnu ivicu kolovoza.

109
PARKIRANJE

Parkiranje je prekid kretanja vozila, koje traje duze od 3 minuta po novom Zakonu, a ne kao do sada 15
minuta, osim prekida koji se vrsi da bi se postupilo po znaku ili pravilu saobracaja.

U pravilima saobracaja/parkiranje proveriti na kojim mestima je ova radnja dozvoljena.

51. POSTUPAK PARALELNOG PARKIRANJA IZMEDJU DVA VOZILA UZ IVICU KOLOVOZA

Vozac obilazi vec parkirana vozila i trazi mesto za parkiranje.

110
Nakon odabiranja mesta za parkiranje, vozac prolazi parking mesto za citavu duzinu svoga vozila, rucicu
menjaca postavlja u polozaj za hod unazad.

Vozac prilikom uparkiravanja bice prinudjen da nekoliko puta krene sa mesta i zastane, razlog je taj da
ostavi sebi dovoljno vremena da okrene tocak upravljaca u zeljeni smer ili da izvrsi poglede i procenu.
Objasnjenje za kretanje pogledati u KRETANJE i ZASTAJANJE NA USPONU.

Vozac najavljuje svoju nameru parkiranja ukljucivanjem desnog pokazivaca pravca, tocak upravljaca
malo okrene (namota) u desnu stranu jer je parking mesto sa desne strane.

Pre nego sto zapocne radnju uparkiravanja, sagledava situaciju iza svog vozila.

111
Vozac se krece unazad, kao sto je prikazano sa slici, i nakon krace voznje unazad, vozac zastaje i svoju
paznju usmerava ispred vozila i u levu stranu jer prednjim krajem vozila ulazi dublje-vise u tu
saobracajnu traku.

Posle provere situacije u suprotnoj saobracajnoj traci vozac nastavlja radnju na taj nacin sto okrece jos
vise tocak upravljaca u desnu stranu i pomera vozilo jos vise unazad. Vozilo ide unazad do trenutka
prikazanog na slici (u narodu poznat izraz: ''pola vozila je proslo'').

(Radi lakseg razumevanja situacije, potrebno je zamisliti liniju koja se pruza levom stranom vec
parkiranog crvenog automobila i zavrsava se na polovini desne strane automobila koji se uparkirava.)

U tom trenutku, vozac zastaje i okrece tocak upravljaca u levu stranu, skoro do maksimuma.

112
Vozac nastavlja radnju uparkiravanja kretanjem vozila unazad, proverava situaciju iza vozila, i proverava
situaciju ispred vozila da proceni da li ce prednji kraj njegovog automobila bezbedno proci pored vec
parkiranog crvenog automobila.

Vozac ide unazad sve do pozicije koja je bezbedna u odnosu na vec parkirano vozilo, tu zastaje, okrece
tocak upravljaca u desnu stranu i pomera vozilo malo unapred da bi bio u nizu sa vec parkiranim
vozilima.

113
Na ovoj slici je prikazano pravilno parkirano vozilo.

Napomena:

Postupak parkiranja je isti za sva vozila, samo sto cete morati da uzmete u obzir velicinu (dimenzije)
vaseg vozila i mozda korigujete postupak u izvesnoj meri.

114
52. POSTUPAK UPRAVNOG PARKIRANJA VOZNJOM UNAPRED

Vozac, nakon izvrsene provere, najave i usporavanja zauzima takav polozaj da se krece sredinom
saobracajne trake ili blize razdelnoj liniji, jer na taj nacin sebi olaksava uparkiravanje svog vozila.

Kada je prednji kraj vozila prosao parkirano crveno vozilo (kao na slici), vozac okrece tocak upravljaca do
maksimuma u desnu stranu, pri tom ide minimalnom brzinom (prvi stepen prenosa).

115
Vozac, u situaciji kao na slici, kada je prednjim krajem vozila vec usao na parking mesto, postepeno treba
da okrece tocak upravljaca u levu stranu i ispravlja vozilo. Jako je vazno zastati i u pravom trenutku
zapoceti ispravljanje vozila.

116
Vozac je dosao do ruba parking mesta i ukoliko nije zauzeo pravilan polozaj, vozilo ispravlja kretanjem
napred-nazad.

Napomena:

Postupak parkiranja je isti za sva vozila, samo sto cete morati da uzmete u obzir velicinu (dimenzije)
vaseg vozila i mozda korigujete postupak u izvesnoj meri.

117
53. POSTUPAK UPRAVNOG PARKIRANJA VOZNJOM UNAZAD

Nakon provere i najave zeljene radnje, vozac prolazi slobodno parking mesto i zaustavlja se (vidi sliku).
Postavlja rucicu menjaca u polozaj za voznju unazad i sa ukljucenim desnim pokazivacem pravca
(migavcem) zapocinje radnju.

Svoju paznju vozac usmerava na situaciju iza svog vozila i minimalnom brzinom krece unazad.

118
U situaciji prikazanoj na slici, vozac zastaje da bi imao dovoljno vremena da proveri situaciju ispred
vozila (pogled broj 1.) zbog toga sto prednjim krajem vozila ulazi u traku za suprotni smer i pogledom u
bocno desno ogledalo (broj 2.) gde proverava da li ce na bezbednom odstojanju proci pored vec
parkiranog vozila.

Vozac pre nego sto nastavi sa parkiranjem, duzan je da pogleda u levu stranu (pogled broj 1.) i situaciju
u bocnom levom ogledalu (pogled broj 2.).

U bocnom levom ogledalu procenjuje da li ce zadnji kraj njegovog vozila bezbedno proci pored vec
parkiranog vozila. Tada moze da nastavi kretanje minimalnom brzinom unazad.

119
Vozac zavrsava parkiranje i okrece tocak upravljaca u levu stranu da bi ispravio vozilo koje treba da bude
paralelno sa linijom parking mesta.

Ukoliko nije postavio vozilo pravilno na parking mesto, kretanjem napred-nazad isrpavlja vozilo.

Napomena:

Postupak parkiranja je isti za sva vozila, samo sto cete morati da uzmete u obzir velicinu (dimenzije)
vaseg vozila i mozda korigujete postupak u izvesnoj meri.

120
54. POSTUPAK KOSOG PARKIRANJA KRETANJEM UNAZAD

Nakon odabira mesta za parkiranje, vozac proverava i najavljuje svoju nameru ukljucivanjem desnog
pokazivaca pravca nakon cega ce proci mesto za parkiranje i zaustaviti se.

Nakon zaustavljanja vozac rucicu menjaca postavlja u polozaj za hod unazad, okrece tocak upravljaca u
desnu stranu skoro do maksimuma, proverava situaciju iza vozila (pogled br. 1) i pogledom u desno
bocno ogledalo (pogled br. 2) krece minimalnom brzinom unazad.

121
U situaciji prikazanoj na slici, vozac zastaje i proverava situaciju ispred vozila (pogled br. 1) jer se u ovom
momentu prednji kraj njegovog vozila krece uz razdelnu liniju i ukoliko postoji vozilo koje dolazi u susret
postoji opasnost od kontakta sa njim.

Pogledom u desno bocno ogledalo (pogled br. 2) proverava da li ce vozilom proci na bezbednom
odstojanju pored vec parkiranog vozila.

Vozac svoju paznju usmerava na situaciju u levu stranu (pogled br. 1) gde treba uociti vozilo koje se
priblizava. Zbog toga treba eventualno ubrzati parkiranje.

Ukoliko je bezbedno, nastavlja radnju i usmerava pogled iza vozila (pogled br. 2), dok tocak upravljaca
okrece u levu stranu i postavlja vozilo tako da bude paralelno sa obelezenom ivicom parking mesta.

122
Vozac pogledom u desno bocno ogledalo proverava i koriguje odstojanje izmedju svog vozila i ivicne
linije parking mesta.

Nakon zauzimanja odgovarajuceg polozaja na parking mestu,vozac kretanjem unazad zavrsava

parkiranje.

Napomena:

Postupak parkiranja je isti za sva vozila, samo sto cete morati da uzmete u obzir velicinu (dimenzije)
vaseg vozila i mozda korigujete postupak u izvesnoj meri.

123
55. PRESTROJAVANJE

Menjanje saobracajnih traka naziva se prestrojavanje.

Prestrojavanje se ne sme raditi ako se time ugrozava bezbednost u saobracaju, a pogotovo:

1)

Preko pune linije.

2)

Na i u blizini pesackog prelaza.

3)

Kao i na raskrsnici.

Prestrojavanje se sme vrsiti samo preko isprekidane uzduzne linije i pritom se mora prvo proveriti
situacija u ogledalima i okretanjem glave preko ramena, a zatim najaviti ukljucivanjem odgovarajuceg
pokazivaca pravca.

124
Vozac se nepravilno prestrojava, ukoliko samo jednom izvrsi provere (tri pogleda - unutrasnje, bocno i
pogled preko ramena okrecuci glavu) i odmah zatim zapocne prestrojavanje u krajnju levu saobracajnu
traku. Veliki broj saobracajnih nezgoda na auto putu su izmedju ostalog i zbog nepostovanja pravila za
bezbedno prestrojavanje.

Pravilno se prestrojava vozac koji izvrsi provere (poglede) za svaku traku posebno, pa tek onda izvodi ili
produzava radnju.

Prestrojavanje se izvodi u velikom broju slucajeva sa ubrzavanjem. Razlog je taj sto vozilo mora da
predje duzi put (krece se ukoso) i da zadrzi bezbedno odstojanje u odnosu na vozilo koje se krece iza
njega tom saobracajnom trakom.

Primer:

125
Vozac crvenog vozila ima nameru da se prestroji u srednju saobracajnu traku, sagledava situaciju u njoj i
ukoliko je bezbedno odlucuje se da zapocne radnju.

Radnju zapocinje tako sto ubrzava, ali tako da se krece nesto manjom brzinom nego sivo vozilo. Vozilo
usmerava ka levoj ivici svoje saobracajne trake.

Vozac crvenog vozila nakon izvrsene provere u ogledalima i okretanjem glave preko levog ramena (
tzv.‘mrtvi ugao’) proverava situaciju levo od vozila i sto je jako vazno situaciju u krajnjoj levoj
saobracajnoj traci.

Situacija u krajnjoj levoj saobracajnoj traci jedino se moze potpuno pravilno proveriti okretanjem glave
preko levog ramena ( tzv.‘mrtvi ugao’), zato je suvise rizicno zapocinjati radnju bez takve provere.

Ukoliko vozac crvenog vozila nema smetnji zapocinje radnju sa ukljucenim levim pokazivacem pravca i
umerenim okretanjem tocka upravljaca ulevo. Ubrzanje u ovom momentu treba da je jos vece, ali
pritom treba voditi racuna o vozilu (sivom) ispred, jer ako ono pocne da usporava - vozac crvenog vozila
mora reagovati brzo, tako sto ce odustati od radnje (ukoliko je tek zapoceo) ili smanjiti ubrzanje (ako je
na kraju radnje).

126
Ukoliko nema smetnji vozac zavrsava radnju.

Mali je broj slucajeva kada vozilo usporava dok se prestrojava. Ona su kada nema vozila na putu,
odnosno, ne postoje vozila koja se krecu iza ili su dovoljno daleko, ili pak postoji nekakva prepreka ispred
vozila pa vozac ne ubrzava (pritom vodeci racuna da ne ugrozava druge ucesnike u saobracaju).

127
56. OBILAZENJE

Obilazenje je prolazak vozila pored nekog objekta (kontejner, vozilo, pesak, stena, rupa na kolovozu…i
sl.) koji se nalazi na istoj saobracajnoj traci kojom se vozilo krece.

Obilazenje je opasna radnja u saobracaju i treba je izvoditi samo ako je bezbedna po Vas i druge
ucesnike u saobracaju.

Obilazenje se sme izvoditi (samo ako se ne ugrozavaju ostali ucesnici u saobracaju) i preko pune linije,
jer, naravno, necemo cekati da se popravi neispravno vozilo ispred ili dok putari ne uklone stenu sa
kolovoza i sl.

Vozilo - (javnog gradskog prevoza putnika) koje se zaustavilo na stajalistu, da primi putnike, ne sme se
obilaziti preko pune linije, jer se ono nije zaustavilo usled kvara, vec zbog stajalista.
Takva vozila se smeju obilaziti samo na mestima gde je isprekidana linija i uz povecanu opreznost.

U pravilima saobracaja pogledati kada ne treba zapocinjati ovu radnju - obilazenje .

Postupak obilazenja podrazumeva sledece:

1)

Vozac uocava prepreku ispred sebe i pre nego sto zapocne radnju obilazenja, mora prici na "dovoljno
odstojanje’’ do prepreke.

128
2)

To "dovoljno odstojanje’’ podrazumeva da vozilo u sto kracem luku obidje tu prepreku i zavrsi radnju za
kratko vreme, a zavisi od:

 brzine kretanja vozila (manje je odstojanje ako se vozilo krece manjom brzinom)
 vidljivosti (noc, magla, dim, kisa i sl.)
 preglednosti (ako je preglednost losa zbog nekog drugog objekta koje se nalazi u blizini, vozilo ce
usporiti, prici manjom brzinom, pazljivo proceniti situaciju…)
 stanja kolovoza (klizav, blatnjavi sl.)

Ukoliko vozac procenjuje da treba da usporava, to i cini.

3)

Kada je vozac prisao na ‘’dovoljno odstojanje’’ do prepreke, pre nego sto zapocne radnju mora da
zadovolji dva uslova.

Prvi uslov je da proceni da li mu dolaze vozila u susret, koliko su daleko i kojom brzinom se krecu, jer,
ako postoje takva vozila, vozac ne sme zapoceti radnju.

Vozac ne sme zapocinjati radnju ako vozila koja mu dolaze u susret moraju zbog njega da usporavaju,
skrecu ili, sto je najgore, udare u njega.

129
4)

Nakon prvog uslova, vozac je u obavezi da ispostuje drugi, a on je da proveri situaciju iza vozila i levo od
svog vozila pogledima u unutrasnje ogledalo (pogled br.1.), zatim, pogled u bocno ogledalo(br.2.) i na
kraju pogled okretanjem glave preko levog ramena (br.3.).

Na taj nacin vozac se uverava da nema vozila koja su pre njega najavila ili zapocela radnju.

5)

Vozac, pre nego sto zapocne radnju, najavljuje svoju nameru ukljucivanjem levog pokazivaca pravca.

Zapocinje radnju umerenim okretanjem tocka upravljaca u levu stranu.

Ukoliko vozilo ne izlazi iz granica svoje saobracajne trake prilikom obilazenja neke prepreke, dovoljno
je samo da izvrsi poglede (provere) i bez ukljucenog pokazivaca pravca da se izvede ovu radnju.

Vozc ima pravo da koristi citavu sirinu saobracajne trake od granice do granice, tako da se u tom slucaju
ne ukljucuje migavac. Od ovog pravila je izuzet motocikl, kao i kada se vozilo krece putem gde
saobracajne trake nisu obelezene, ili su zbog nekog prosirenja velike.

130
Dosavsi do prepreke, vozac procenjuje da li ima petrebu da ubrzava.

Vozac koji obilazi ne moze znati sta se nalazi ispred vozila koje obilazi ili da li ce neko otvoriti vrata na
tom vozilu i sl. pa u zavisnosti od situacije odlucuje da li ce ubrzavati ili ne.

Pre nego sto zavrsi radnju, vozac proverava situaciju u bocnom ogledalu i okretanjem glave preko
desnog ramena.

Na taj nacin vozac proverava da li je obisao vozilo (pogledom u ogledalo treba videti deo vozila koje
obilazi) i da li moze da se vrati u svoju saobracajnu traku (pogledom preko ramena proverava da li
postoji jos neka prepreka).

131
Vozac zavrsava zapocetu radnju i vraca se u svoju jednu - jedinu saobracajnu traku bez ukljucivanja
desnog pokazivaca pravca.

Ukljucivati pokazivac pravca u ovom slucaju je suvisna radnja, jer svi ocekuju da se vozilo vrati u jedinu
saobracajnu traku za taj smer.

Treba praviti razliku, jer kada se vrsi obilazenje tamo gde ima vise saobracajnih traka, vozac ne samo da
obilazi vozilo nego pritom vrsi i radnju prestrojavanja, a kada se vozilo prestrojava mora da se najavi
radnja ukljucivanjem odgovarajuceg pokazivac pravca i time pokazati svoju nameru drugim vozacima.

Tako da se vozac u ovom slucaju ‘’vraca’’ u desnu saobracajnu traku sa ukljucenim desnim pokazivacem
pravca.

132
57. PRETICANJE

Preticanje je prolazenje vozilom pored drugog vozila koje se krece u istom smeru.

U pravilima saobracaja pogledati na kojim mestima se ova radnja ne sme izvoditi - preticanje .

Preticanje spada u red opasnih radnji u saobracaju. Za bezbedno preticanje potrebno je:

 proceniti brzinu kretanja vozila koje se zeli preticati

 proceniti stanje kolovoza (vlazan, sneg, led i sl.)
 uociti da li dolazi vozilo u susret i koliko je odstojanje do njega
 proceniti mogucnost svog vozila (da li motor moze da razvije vecu brzinu u tom trenutku za 20-
30km/h)

Potrebna duzina za bezbedno preticanje:

150 90 100 113 130 150 180 225 300 450 900
140 93 105 121 140 168 210 280 420 840
130 97 112 130 156 195 260 390 780
Brzina 120 103 120 144 180 240 360 720
Crvenog 110 110 132 163 220 330 660
Vozila 100 120 150 200 300 600
U 90 135 180 270 540
Km/h 80 160 240 480
70 210 420
60 360
50 60 70 80 90 100 110 120 130 140
Brzina plavog vozila u km/h

U normalnim uslovima, pri brzini plavog vozila brzinom od 60km/h i crvenog vozila od 80km/h,
minimalna duzina puta za preticanje iznosi 240metara.

133
1)

Vozac crvenog vozila krece se vecom brzinom i sustize plavo vozilo, odlucuje se za preticanje.

2)

Vozac crvenog vozila usmerava vozilo ka sredini kolovoza, blize razdelnoj liniji, svoj pogled usmerava
ispred sebe da proceni da li dolazi vozilo u susret, odnosno, koliko je vozilo koje dolazi u susret udaljeno i
kojom se brzinom krece.

Iz gore navedene tabele, u normalnim uslovima, pri brzini crvenog odnosno plavog, pogledati potrebnu
duzinu puta za bezbedno preticanje.

134
3)

Ukoliko postoji dovoljna duzina puta da se radnja izvede na bezbedan nacin, na dozvoljenom mestu,
odnosno, da se radnja preticanja ne zavrsava tamo gde je zakonom zabranjena, vozac rucicu menjaca
(ukoliko je to moguce) postavlja u nizi stepen prenosa, jer u nizem stepenu prenosa ubrzavanje je vece.

Proverava situaciju pogledima u ogledala i okretanjem glave preko ramena (‘mrtvi ugao’), da uoci da li je
neko pre njega zapoceo radnju preticanja.

Ukoliko nema smetnji za bezbedno preticanje, vozac vozila ukljucuje odgovarajuci pokazivac pravca.

4)

Nakon provera i ubacivanja rucice menjaca u nizi stepen prenosa, vozac zapocinje radnju preticanja
umerenim okretanjem tocka upravljaca u levu stranu uz postepeno ubrzavanje.

135
5)

Vozac crvenog vozila koristi deo saobracajne trake za vozila iz suprotnog smera, krece se na bezbednom
bocnom odstojanju od vozila koje pretice i sa maksimalnim ubrzavanjem ga prolazi.

U ovom delu vozac crvenog vozila ubacuje rucicu menjaca u visi stepen prenosa.

6)

Pre nego sto se vrati u svoju saobracajnu traku, vozac crvenog vozila je duzan da izvrsi provere u bocno
desno ogledalo i okretanjem glave preko desnog ramena (tzv,’mrtvi ugao’).

U desnom bocnom ogledalu vozac crvenog vozila mora ugledati vozilo koje pretice, dok okretanjem
glave proverava da li ima prepreka za zavrsetak radnje, ukoliko nema u blagom luku se vraca u desnu
saobracajnu traku.

Iako se vozilo vraca u svoju jednu jedinu saobracajnu traku, pozeljno je ukljuciti desni pokazivac pravca.

136
7)

Zavrsetak radnje.

Vozilo koje se pretice duzno je da uradi sledece

Vozilo koje se pretice (plavo vozilo) duzno je da:

 pomeri svoje vozilo ka desnoj strani kolovoza,

 svoju brzinu kretanja ne sme menjati (po potrebi smanjiti)
 obrati paznju na vozilo koje ga pretice i vozilo koje dolazi u susret (da li je mozda vozac odustao
od preticanja)
 omoguci vozilu koje pretice da zavrsi radnju

Jako je vazno da u momentima kada je vozac crvenog vozila (zbog lose procene ili iznenadnog
pojavljivanja vozila koje dolazi u susret) odustao od radnje preticanja, plavo vozilo ubrzava i omogucuje
dovoljno mesta iza svog vozila da se crveno vozilo "vrati’’, jer ovo nije problem samo crvenog vozila vec
svih vozila koji su u blizini.

Vozac vozila koji dolazi u susret vozilu koje vrsi radnju preticanja

137
Vozac koji dolazi u susret vozilu koje vrsi radnju preticanja, duzan je da:

 ne vrsi ubrzavanje vozila

 svetlima upozori vozaca koji zapocinje da pretice o svom nailasku (ukoliko je procena vozaca koji
pretice losa)
 popusti pedalu gasa da bi vozilo koje vrsi radnju preticanja uspelo da zavrsi radnju
 u zavisnosti od situacije i usporava vozilo kocenjem
 po potrebi pomera vozilo ka desnoj strani kolovoza i omogucuje mimoilazenje
 Odustajanje od preticanja
 U nekim trenucima vozac mora odustati od zapocete radnje preticanja iako je pravilno procenio
mogucnost izvrsenja radnje, zatim, doneo odluku i zapoceo manevar.
 To su situacije kada vozac vozila koje se pretice nije obratio paznju na zapocetu radnju i
ubrzava, dok istovremeno se pojavljuje vozilo koje dolazi u susret.
 Vozac koji je zapoceo radnju preticanja, sada se nasao u vrlo teskoj situaciji i na njemu je da
donese pravilnu i pravovremenu odluku. Ukoliko ima dovoljnu rezervu snage motora, vozac
moze maksimalno ubrzati i zavrsiti radnju preticanja ili ce usporavanjem odustati od nje.
 Postupak odustajanja obuhvata smanjenje ubrzavanja uz umereno kocenje i vracanje u desnu
saobracajnu traku.

1)

Vozac crvenog vozila lose sagledava situaciju i zapocinje preticanje.

138
2)

Vozac crvenog vozila uvidja da se prevario u proceni i da nece zavrsiti radnju preticanja pre
pocetka neisprekidane (pune) linije koja se nalazi pre pocetka ostre krivine. Zapocinje
uporavanje blagim pritiskanjem kocnice, tocak upravljaca okrece u desnu stranu.

3)

Vozac plavog vozila uocava da je vozac crvenog vozila odustao od radnje preticanja i umerenim
ubrzavanjem omogucava mu ("pravi prostor’’) da se bezbedno vrati u desnu saobracajnu traku.

139
58. PRETICANJE NOĆU PODRAZUMEVA

Da vozac koji pretice, zapocne preticanje sa ukljucenim oborenim svetlima.

Sigurno ste primetili da neki vozaci (zbog vece bezbednosti u saobracaju) pre zapocinjanja preticanja
naizmenicno ukljucuju i iskljucuju duga svetla (ablenduju-blicaju) i na taj nacin obavestavaju ostale
ucesnike u saobracaju o svojoj nameri.

Kada su vozila paralelna jedno sa drugim, vozac koji pretice, u ovom slucaju crveno vozilo,
ukljucuje duga svetla.

Vozac plavog automobila - koji se pretice, treba da sa dugih predje na oborena svetla.

140
59. OPASNOSTI PRILIKOM PRETICANJA

Vozaci nisu uvek u stanju da pravilno procene situaciju, da radnju preticanja izvrse na bezbedan nacin,
zbog cega dolazi do ceonih sudara.

Prilikom ovakvih sudara brzine se sabiraju i cesto dolazi do tragicnih posledica.

Da bi se izbegle ovakve situacije, vozac koji dolazi u susret i vozac koji se pretice treba da ispolje vozacku
solidarnost i omoguce vozacu koji je zapoceo preticanje da zavrsi bezbedno radnju.

Opasnosti prilikom preticanja nastaju usled nepravilne procene:

U situaciji kao na slici, vozac je suvise prisao autobusu, tako da ne moze pravilno da sagleda situaciju (od
dimenzija autobusa) ispred sebe, nista ne vidi i suvise je rizicno da zapocne radnju preticanja.

Lose procene udaljenosti do vozila koje dolazi u susret

Precenjene snage motora

Bocnog rastojanja od preticanog i vozila koje pretice

141
60. KRETANJE IZA VOZILA KOJI PREVOZI RASUTI TERET

Vozilo koje se krece iza vozila koje prevozi rasuti teret a nije obezbedjeno! (sut, zemlja, sljunak, cigla,
ugalj i sl.), treba da se krece tako da ima odstojanje vece od uobicajnog i kada se zaustavlja.

Razlog je jednostavan, jer vozilo koje prevozi rasuti teret, ukoliko naidje na neravninu (rupu) ili se krece
na nagibu (uspon) ili jednostavno krece sa mesta (propinje se) rasipa teret po putu sto moze da izazove
stetu na vozilu koje se krece u blizini (razbije vetrobransko staklo) ili da uplasi vozaca, tako da odreaguje
refleksno i skrene u stranu i osteti druga vozila i sl.

142
61. PRELAZAK PREKO HORIZONTALNE PREPREKE (IZBOCINE NA KOLOVOZU)

Vozac uocava izbocinu na kolovozu koja je namerno postavljena na tom mestu da bi vozaci usporili
kretanje svojih vozila zbog blizine pesackog prelaza ili skole.

Usporavanje vozac vrsi kocenjem kocnicom i ubacivanjem u nizi stepen prenosa.

Kada to radi, vozilo se naginje napred.

Usporavanje se vrsi sve do minimalne brzine i, u zavisnosti od prepreke, prelazi se ili drugim stepenom
prenosa ako je male visine i sirokog precnika, ili ako ima izgled ivicnjaka (vece visine i uzeg precnika)
prvim stepenom prenosa.

Vozac treba da zavrsi sa usporavanjem do same prepreke i da otpusti pedalu kocnice, jer se u tom
momentu vozilo vraca u ravan, tako da nece doci do udara prednjeg dela vozila o prepreku (prednji
branik - ‘prednji spojler’), kao ni do unistavanja prednjeg trapa vozila koji trpi veliki udar prilikom
prelaska.

Savladjivanje horizontalne prepreke

U zavisnosti od oblika prepreke, vozac a prelazi prepreku prvim ili drugim stepenom prenosa.

Ako je prepreka male visine i sirokog precnika (kao na slici), a vozilo nije optereceno teretom, vozac
prelazi prepreku drugim stepenom prenosa. Ali, ako u vozilu postoje putnici ili je vozilo pod teretom,
postupak prelaska je sledeci:

143


Vozac uocava prepreku i usporava na potrebnu brzinu za bezbedan prelazak preko prepreke.

Pred samu prepreku vozilo se krece drugim stepenom prenosa minimalnom brzinom sa pritisnutim
kvacilom skoro do kraja (kvacilo je pritisnuto jer je sledeca radnja promena u prvi stepena prenosa,
procitati nastavak dole..dok ukoliko je prepreka "blaga" otpustiti kvacilo i sa drugim stepenom prenosa
preci prepreku).

U ovom trenutku vozilo koristi inerciju za svoje kretanje, dok se pred samu prepreku otpusta pedala

Brzina treba da je takva da se pneumatici krecu po toj prepreci (da se minimalnom brzinom popnu i
sidju sa nje), a ne da udare u prepreku i poskoce preko nje.

Kada su prednji pneumatici presli preko prepreke, vozilo je jos vise usporilo zbog otpora prilikom
prelaska prepreke. U tom trenutku vozac postavlja rucicu menjaca u prvi stepen prenosa. Umerenim
dodavanjem gasa i otpustanjem pedale kvacila, zadnji tockovi minimalnom brzinom prelaze preko
prepreke i vozac nastavlja kretanje.

144
Vozac, ukoliko se penje ili silazi sa horizontalne prepreke(na slici je prikazan ivicnjak), nikada to ne
sme da cini tako da se istovremeno penju ili silaze dva poprecna ili bocna pneumatika na vozilu.

Razlog je sto moze doci do udaranja prepreke o pod vozila (ostecenja vozila) ili do prevrtanja vozila (pri
vecoj brzini i nagibu).

Ukoliko vozac silazi sa prepreke (situacija kao na slici), to cini tako da spusta jedan po jedan tocak i ne
dozvoljava da pneumatik brzo ‘’sidje’’ sa prepreke. Umerenim ili jacim pritiskanjem pedale kocnice
dozvoljava pneumatiku da se okrece i polako silazi sa prepreke tako da pneumatik ima uvek dodir sa
njom.

Vozac savladava udubljenje na kolovozu tako sto usporava vozilo kocenjem kocnicom i ubacivanjem u
nizi stepen prenosa, u zavisnosti od velicine ulegnuca bira i odgovarajuci stepen prenosa (polozaj broj
1.).

Pred samo ulegnuce vozac prestaje sa usporavanjem (u zavisnosti od velicine ulegnuca pritiska i
pedalu kvacila ili ne), koristi inerciju vozila za ulazak u samo ulegnuce (polozaj broj 2.).

U polozaju broj 3. kao na slici, nesto pre samog dna ulegnuca,vozac pocinje sa ubrzavanjem jer treba
savladati predstojeci uspon - dodaje umeren gas.

145
Na samom izlasku iz ulegnuca (polozaj broj 4.) vozac smanjuje ubrzanje, ili, ako je ulegnuce malih
dimenzija, otpusti papucicu gasa do kraja. Razlog je da tocak ne izadje iz ulegnuca velikom brzinom,
ne odskoci i potom ne udari o podlogu.

Naravno, sada je potrebno da se pripremi i otpocne isti postupak za prelazak zadnjih tockova.

146
62. VOZILO DOK STOJI NA SEMAFORU

Vozac, dok ceka promenu znaka na semaforu, treba da rucicu menjaca postavi u neutralni polozaj i
‘’skloni’’ nogu sa pedale kvacila.

To radi iz dva razloga. Prvi je da ne zamara nogu, dok je drugi da ne dozvoli kvar na kvacilu, odnosno
da produzi zivotni vek kvacilu, jer zasto bi kvacilo bilo ‘’ukljuceno’’ nekoliko desetina sekundi –
bespotrebno, dok se ceka promena signala na semaforu.

147
63. ZAUSTAVLJANJE IZA VOZILA

Vozac svoje vozilo zaustavlja tako da sa svog mesta vidi donju ivicu zadnjeg ‘branika’vozila ispred,
odnosno, da vidi zadnje pneumatike.

Razmak izmedju vozila treba da bude oko jedan metar, jer ukoliko vozilo ispred iz nekog razloga
ostane na tom mestu, vozac moze da ga obidje bez teskoca, ili ukoliko se nalaze na usponu, i vozilo
ispred krene unazad ima dovoljno prostora da ispravi gresku i ne udari vozilo iza.

148
64. ZAUSTAVLJANJE VOZILA UZ IVICU KOLOVOZA U PRAVCU KRETANJA

Vozac, ukoliko zeli iz nekog razloga da se zaustavi uz ivicu kolovoza, to sme uraditi samo ako time ne
ugrozava ostale ucesnike u saobracaju i na dozvoljenom mestu.

Pogledati u Pravilima saobracaja na kojim mestima se ova radnja ne sme vrsiti - zustavljanje .

Pre nego sto se zaustavi uz desnu ivicu kolovoza, vozac je duzan da izvrsi provere u unutrasnjem
ogledalu (pogled broj 1.) da proveri situaciju iza svog vozila.

Zatim, pogledom u bocno desno ogledalo (pogled broj 2.) i pogledom preko desnog ramena
okretanjem glave (pogled broj 3.), da proveri situaciju desno od vozila.

Ukoliko nema smetnji, vozac ukljucuje desni pokazivac pravca i zaustavlja se uz desnu ivicu kolovoza.

149
65. UKLJUCIVANJE U SAOBRACAJ

Vozac se nalazi uz desnu ivicu kolovoza, propisno zaustavljen (na dozvoljenom mestu i sa ukljucenim
odgovarajucim pokazivacem pravca ), odlucuje da se ukljuci u saobracaj.

Pre ukljucivanja u saobracaj, vozac proverava situaciju ispred sebe (vozila koja dolaze u susret, neko
vozilo pretice...), zatim proverava situaciju iza vozila pogledom u unutrasnje ogledalo ( slika broj 1.), kao
i pogledima u bocno ogledalo (slika broj 2.)i okretanjem glave preko levog ramena proverava situaciju
levo od vozila (slika broj 3.).

Ukoliko nema smetnji, vozac ukljucuje levi pokazivac pravca i ukljucuje se u saobracaj.

Nakon prolaska nekoliko metara sa ukljucenim pokazivacem pravca, vozac iskljucuje pokazivac, radnja je
zavrsena.

150
66. ZAUSTAVLJANJE IZA VOZILA U BLIZINI PESACKOG PRELAZA I RASKRSNICE

Vozac plavog vozila, iako ima prednost u odnosu na vozilo koje dolazi sa njegove leve strane, ne sme uci
u raskrsnicu i time zatvoriti put tom vozilu, kao ni proci raskrsnicu i zaustaviti se iza crvenog vozila, jer ce
u prvom i drugom slucaju ometati druge ucesnike u saobracaju.

U prvom slucaju ometace prolaz vozilima koja koriste poprecni put, dok u drugom slucaju pesake jer ce
se zaustaviti na pesackom prelazu.

Vozac se zaustavlja ispred pesackog prelaza u situaciji prikazanoj na slici. Ne sme se zaustaviti odmah iza
zutog vozila jer ce se tako naci na obelezenom pesackom prelazu i zatvorice prolaz pesacima.

Vozac isto postupa i ako ima bocni put umesto pesackog prelaza.

151
67. ZAUSTAVLJANJE IZA VOZILA KOJE IMA VECE DIMENZIJE

Ukoliko se vozac zaustavlja iza vozila koje ima vece dimenzije i zatvorenu karoseriju (vidi sliku), treba da
se zaustavi tako da ima vece odstojanje od takvog vozila i da pomeri svoje vozilo blize levoj, odnosno
desnoj ivici svoje saobracajne trake (u zavisnosti od toga sta je bezbednije u tom trenutku).

To radi kako bi ga vozac takvog vozila uocio u bocnom ogledalu i odustao od kretanja unazad, jer
takva vozila nemaju unutrasnje ogledalo ili im ono ne sluzi za sagledavanje situacije iza vozila.

152
68. KRETANJE U KOLONI VOZILA

U pravilima saobracaja – osnovni pojmovi i izrazi – pogledati sta se podrazumeva pod kolona vozila.

U nekim prilikama, vozac ce biti prinudjen da se krece u koloni vozila. Takvo kretanje je slozeno i rizicno,
sastoji se od niza kretanja i zaustavljanja.

Vozac (broj 1.) kada polazi sa mesta, to treba da uradi tako da polako krene ,nikako naglo, jer ce sustici i
udariti vozilo ispred sebe (vozilo broj 2.).

Kada se zaustavlja, to ne cini naglo, jer onda ne ostavlja prostora i vremena da se vozilo iza njega
zaustavi. Veliki broj saobracajnih nezgoda se dogadja bas zbog naglog usporavanja prilikom kretanja u
koloni vozila.

Prilikom kretanja u koloni od velike pomoci moze biti pracenje vozila daleko ispred (vozilo broj 3.).

Ukoliko vozac vozila pod brojem 1. prati kretanje vozila broj 3., olaksava sebi kretanje jer na vreme
preduzima odredjene radnje (polazi sa mesta ili se zaustavlja). Na taj nacin vozac zna unapred postupak
vozila ispred i ne dolazi do iznenadjenja.

Neki vozaci, radi svoje bezbednosti, kada se krecu u koloni, mnogo ranije pocinju da blago pritiskaju
pedalu kocnice, jer kada to urade na zadnjoj strani vozila pale se STOP-svetla i time primoravaju vozaca
iza njih da i on krene sa usporavanjem.

153
69. ODSTOJANJE IZMEDJU VOZILA

Vozac koji se krece iza drugog vozila, duzan je da drzi potrebno odstojanje tako da ne ugrozava
bezbednost saobracaja.

Potrebno odstojanje izmedju vozila treba da je dovoljno, a zavisi od brzine kretanja, vrste i stanja
kolovoza, vidljivosti, atmosferskih prilika, stanja vozila i tereta, gustine saobracaja i drugih okolnosti.

Potrebno odstojanje mora da bude uvek toliko da vozac moze na bezbedan nacin da izvrsi zaustavljanje
a da pri tom ne izaziva opasnost i ne ometa druge ucesnike u saobracaju.

Za potrebno odstojanje u normalnim uslovima saobracaja preporucuje se pola brzine kretanja vozila
izrazeno u metrima (npr. za brzinu od 100 km/h, preporucuje se odstojanje od 50 m), ovo pravilo vole da
primenjuju stariji vozaci, dok mladji vise vole odredjivanje odstojanja u kretanju metodom „dve
sekunde“.

Kod metode „dve sekunde“ treba da izaberete neki vidljiv znak ispred sebe i kada vozilo koje ide ispred
vas prodje taj znak, i Vi treba da prodjete taj znak, ali tek nakon dve sekunde (izbrojte u sebi 21, 22)

154
70. VOZNJA NOCU

Upravljanje vozilom nocu, u sumrak, svitanje i u drugim uslovima u kojima se treba kretati sa ukljucenim
svetlima slozenije je nego danju. Osnovne karakteristike kretanja nocu su:

 vidljivost je ogranicena dimenzijama svetlosnog snopa na vozilu

 postoji mogucnost zaslepljivanja svetlima pri mimoilazenju sa vozilom koje dolazi u susret
 monotonija uslovljena nocnom tisinom i tamom oko vozila
 moguca su stalna iznenadjenja zbog pesaka, stoke, zaustavljenih i neosvetljenih vozila i slicno

Sa ukljucenim svetlima, kao sto Zakon nalaze, treba se kretati uvek po putu, dok u uslovima smanjene
vidljivosti kao sto je magla, jaka kisa, oblacnost, mecava i sl treba ukljuciti dodatna svetla tzv. "svetla za
maglu" radi sto bolje vidljivosti, naravno ukoliko postoje ugradjena na vozilu.

Svetlosni snop oborenog svetla osvetljava put ispred vozila na duzini od 40 – 80 m,

svetlosni snop dugog (velikog) svetla najmanje 100 m.

155
 Medjutim, vozac na toj duzini ne moze identifikovati prepreke na putu zbog relativno male visine
svetlosnog snopa, pa pojedine prepreke moze opaziti na znatno manjoj duzini. Tamne objekte je uopste
teze uocavati nocu.

Pri kretanju nocu, vozac nije u stanju da reaguje za prosecno jednu sekundu od momenta kada je na
kraju svetlosnog snopa uocio prepreku. Zakasnjenje u reagovanju se povecava:

 povecanjem brzine kretanja (sposobnost uocavanja smanjuje se pri svakom povecanju brzine)
 smanjenjem sposobnosti uocavanja (u zavisnosti od godina starosti se nakon 20 godina zivota,
na svakih 13 godina udvostrucuje kolicina svetlosti potrebne
da bi se uocio neki predmet)
 zbog prilagodjavanja ociju sa jace na slabiju svetlost
 zbog pracenja saobracajnih znakova i ostalih ucesnika u saobracaju, povremenog ocitavanja
instrumenata, indikatora i sl.

Takodje, bitno je pridrzavati se sledecih pravila prilikom kretanja nocu:

 pri mimoilazenju sa ostalim ucesnicima u saobracaju treba iskljuciti duga svetla i kretati se sa
ukljucenim oborenim svetlima sve dok se mimoilazenje ne zavrsi
 prilikom obilazenja ili preticanja, takodje treba iskljuciti duga svetla i kretati se sa oborenim
svetlima sve dok se manevar ne zavrsi
 oborenim svetlima se treba kretati u tunelu i u ostrim krivinama
 u koloni se treba kretati sa oborenim svetlima

156
Pri mimoilazenju duga svetla se iskljucuju na oko 200 m od vozila koje dolazi u susret, dok se sa
oborenim svetlima u koloni krece na odstojanju od oko 50 m.

Preticanje nocu podrazumeva:

Da vozac koji pretice zapocne preticanje sa ukljucenim oborenim svetlima. Sigurno ste primetili da neki
vozaci, zbog vece bezbednosti u saobracaju, pre zapocinjanja preticanja naizmenicno ukljucuju i
iskljucuju duga svetla (ablenduju) i na taj nacin obavestavaju ostale ucesnike u saobracaju o svojoj
nameri.

157
kada su vozila paralelna jedno sa drugim,

vozac koji pretice ukljucuje duga svetla, dok vozac vozila koje se pretice treba da sa dugih predje na
oborena svetla.

Zaslepljivanje prilikom kretanja nocu predstavlja jedan od najneodgovornijih postupaka vozaca pri
upravljanju vozilom.

Vozac zaslepljen dugim svetlima vozila koje mu dolazi u susret, u vecini slucajeva, tek nakon jednog
minuta, ponovo je sposoban za orijentaciju u prostoru.

Potrebnu orijentaciju vozaca pri upravljanju vozilom nocu poboljsavaju svetlosne oznake – smerokazi.

158
71. VOZNJA U TUNELU

Prilikom voznje poseban problem je kretanje u tunelima. Kada se sa dnevnog svetla vecom brzinom ulazi
u tunel, culo vida vozaca, cesto ne uspeva da se prilagodi na tamu u tunelu, pa vozac ne dobija pravu
sliku stvari i nalazi se u kockarskom polozaju.

Zato vozac, pre nego sto udje u tunel, mora da prilagodi brzinu kretanja datoj situaciji i ukljuci - prebaci
na vozilu oborena svetla.

Vozac je obavezan da prilikom kretanja kroz tunel ima ukljucena oborena svetla na vozilu.

Savet, preporuka od kolege instruktora:

VOZNJA U TUNELU: Pre ulaska vozilom u tunel po danu kada je jako sunce, vozac je u obavezi da ukoliko
nosi NAOCARE ZA SUNCE obavezno odlozi (skine) naocare, dovoljno ranije da bi na taj nacin mogao da
privikne oci na ulazak u tunel a sve u cilju bezbedne voznje, BEZ OBZIRA DA LI JE TUNEL OSVETLJEN ILI
NIJE.

159
72. VOZNJA PO KISI

Cesto su vozaci u zabludi da tek orosen kolovoz prvim kisnim kapima ne predstavlja ozbiljnu opasnost.

Ali, prasnjav kolovoz, talog ulja i ostaci gume oroseni prvim kapima kise omogucavaju stvaranje tankog
sloja sa malim koeficijentom prijanjanja, narocito pri naglom kocenju ili skretanju sto dovodi do
zanosenja vozila.

Takodje, po jakom pljusku ili neposredno nakon njega u udubljenjima na kolovozu zadrzavaju se vece
kolicine vode i pri nailasku vozila velikom brzinom na takve povrsine, moze doci do prekrivanja
vetrobranskog stakla vodom cime se vidljivost znatno smanjuje.

Takodje, moze doci i do kvasenja kocionih obloga kocnica, sto moze biti uzrok njihovog loseg rada -
otkazivanja, a kod nekih vozila dovodi i do gasenja motora (ukoliko su se navlazili kablovi za svecice).

U situacijama kada vozilo vecom brzinom prolazi kroz baru, naglo raste i otpor kretanju sto se oseca kao
snazan udar.

Takav udar moze dovesti do nezgode, jer ukoliko vozac nepravilno drzi tocak upravljaca - volan (samo
jednom rukom) – od naleta jednog od tockova na baru javlja se otpor kretanju (udar). Usled takvog
udara doci ce do okretanja – pomeranja tocka upravljaca i jedna ruka koja je na njemu nije u stanju da
ga zadrzi, sto moze dovesti do gubitka kontrole nad vozilom i kasnije do nezgode.

160
Udar se proporcionalno povecava sa povecanjem brzine kretanja i kolicine vode u udubljenju kolovoza.

Ukoliko vozilo pri kretanju vecim brzinama za vreme kise ili pljuska naidje na tanak sloj vode, javlja se
fenomen „vodenog klina“.

Ta pojava izdize tockove iznad podloge tako da anulira svaki dodir sa njom, pa se pri eventualnom
kocenju nece smanjiti brzina kretanja, a pri pokusaju skretanja vozilo ce zadrzati dotadasnji pravac
kretanja.

Slucaj kada se vozilo krece brzinom od 16 km/h po sloju vode od 3 mm, gde je pod brojem 1. oznacen
vodeni klin koji nastaje i kolika je dodirna povrsina 2.

Slucaj kada se vozilo krece brzinom od 80 km/h po sloju vode od 3 mm, gde je pod brojem 1. oznacen
vodeni klin koji nastaje i kolika je dodirna povrsina 2.

161
Slucaj kada se vozilo krece brzinom od 90 km/h po sloju vode od 3 mm, gde je pod brojem 1. oznacen
vodeni klin koji nastaje. U ovom slucaju dodirna povrsina ne postoji.

Nastajanje „vodenog klina“ zavisi od kvaliteta i vrste protektora (gazeceg sloja) pneumatika koji
direktno dodiruje povrsinu. Tako ce se kod pneumatika sa izlizanim sarama protektora, fenomen
„vodenog klina“ javiti u svom negativnom dejstvu i pri daleko nizim brzinama kretanja.

BARE se obavezno obilaze, jer se od vode ne vidi koliko je udubljenje na kolovozu, tako da se moze
ostetiti vozilo.

Ako je vozac prinudjen da predje preko bare, duzan je da koristi minimalnu brzinu.

Ako prosavsi kroz baru isprska pesaka, znaci da vozac nije ispostovao pravilo:

 da se bare obavezno obilaze

 da se krece manjom brzinom preko bare

Na takav nacin, prosavsi kroz baru ugrozena je bezbednost pesaka i kandidat za vozaca bice "oboren" na
ispitu voznje.

162
73. VOZNJA PO MAGLI

Karakterise se smanjenom vidljivoscu i prijanjanjem pneumatika vozila za podlogu, zbog izrazite vlage u
atmosferi.

Osnovni problem za upravljanje vozilom u takvim uslovima jeste otezano orjentisanje u prostoru i
pogresna procena udaljenosti.

Vidljivost je uslovljena gustocom magle, zamagljivanjem i orosavanjem vetrobranskog stakla, te

rasprstavanjem svetlosnih zraka vlastitog vozila i vozila koja dolaze u susret.

Kretanje po magli je rizicno i puno iznenadjenja. Zato je vozac u obavezi da ispuni sledece:

 da se krece sa upaljenim oborenim svetlima i svetlima za maglu

 brzinu kretanja smanjiti proporcionalno smanjenju vidljivosti
 naglo ubrzavanje i usporavanje ne sme se vrsiti
 zaustavljanje i parkiranje na putu po magli nije dozvoljeno, a ako je nuzno, iza vozila se postavlja
znak za obelezavanje zaustavljenog vozila na vecu udaljenost od one pri normalnoj udaljenosti

Sigurno ste primetili da pojedini vozaci koji nailaze na gustu maglu koja je ostala na putu u kotlinama i na
usecima, pre nego sto udju u nju obavestavaju druge vozace iza sebe ukljucivanjem svih pokazivaca
pravca nekoliko trenutaka.

Kolegijalno sa njihove strane, jer na taj nacin obavestavaju vozace iza sebe o predstojecoj opasnosti.

163
74. VOZNJA PO SNEGU

Postupak upravljanja vozilom po snegu zahteva kretanje kontinuiranom brzinom, bez cestog menjanja
stepena prenosa, naglog ubrzavanja ili usporavanja.

Pri kretanju u koloni vozila treba koristiti tragove koje su ostavili drugi ucesnici u saobracaju.

Isto tako vrlo je vazno u takvim trenucima drzati i vece odstojanje u odnosu na vozilo ispred, a pogotovo
ukoliko se kretanje odvija na putu koji je posut "rizlom" (sitni kamencici).

Rizla se posipa po putu ukoliko druga hemiska sredstva ili so nisu u mogucnosti da "ociste put", tada cete
naici na deo puta gde ona postoji i jako je vazno drzati vece odstojanje jer kamencic pokrenut od vozila
ispred moze da udari u Vase vozilo, te vam napravi stetu ili Vas prosto uplasi.

Imajte na umu da je najlakse upravljati vozilom, a da je najteza i najzahtevnija operacija kocenje. Za

usporavanje vozila po snegu i poledici najbolje je koristiti motor - tzv. motorno kocenje. Na snegu i ledu,
vozila sa pogonom na svim tockovima (4 x 4) u velikoj su prednosti od automobila koji imaju prednji ili
zadnji pogon.

Mogucnost kretanja vozila po snegu zavisi od:

 debljine snega
 nosivosti
 pokretljivosti vozila
 kao i od vestine upravljanja.

Koriscenjem zimske opreme, odnosno lanaca za sneg, pokretljivost po snegu se povecava za 20%.

164
Kretanje vozila po vlaznom snegu je mnogo lakse od kretanja vozila po suvom snegu.

Vlazni sneg se dobro sabija i dozvoljava da se sare protektora pneumatika utiskuju i poboljsavaju
sabijanje, sto dovodi do lakseg kretanja vozila.

Vozila sa jednostrukim tockovima imaju vecu pokretljivost po dubokom snegu od onih sa dvostrukim
tockovima.

Ako se prilikom kretanja vozilo zanosi u stranu, vozac treba da okrece tocak upravljaca u onu stranu u
koju se zadnji kraj vozila zanosi i pritom:

 otpusti pedalu gasa ukoliko je imao nameru da jos vise ubrzava,

 otpusti pedalu kocnice ukoliko je krenuo naglo da usporava.

Vozac je prilikom voznje po klizavom kolovozu prinudjen da vozilo usporava ubacivanjem u nizi stepen
prenosa (motorno kocenje) i blagim pritiskanjem pedale kocnice.

Razlog za ovakvo kocenje je slabo prianjanje pneumatika na kolovoz. Koeficijent prianjanja izmedju tocka
i asfalta moze varirati od 0 do 1. Kada je put pokriven snegom, on nije veci od 0,5, a na zaledjenom
kolovozu koeficijent prianjanja se krece izmedju 0,1 i 0,01, odnosno - veoma je mali.

Da biste se zaustavili na takvom kolovozu ili bar usporili brzinu kretanja vozila, nuzno je da zadrzite bilo
kakav koeficijent prianjanja, odnosno - treba izbeci da on predje u koeficijent klizanja. Osnovno pravilo
koje morati postovati jeste da nikada ne smete snazno pritiskati pedalu kocnice, jer cete u tom slucaju
izgubiti minimalnu kolicinu trenja izmedju pneumatika i kolovoza, te ce se vozilo kretati po inerciji
putanjom koju je imalo do tada.

Da biste izbegli eventualno izletanje sa puta ili udaranje u prepreku, usvojte tehniku doziranog kocenja -
nezno i kratko pritiskajte i pustajte papucicu kocnice, tako da je sto manje koristite.

Na takav nacin vozac ce odrzati svoje vozilo na pravcu i nece doci do preprecivanja vozila na kolovozu ili
sletanja sa puta.

Znaci, nikako naglo ne kociti na klizavom kolovozu.

165
Da biste sprecili proklizavanje kada se krecete na snegu, dozirajte gas lagano i postepeno ubrzavajte.
Trudite se da vam tockovi ne proklizaju, a nije lose ni da po velikoj poledici krenete iz druge brzine, jer se
na taj nacin smanjuje sila koja se prenosi na tockove, a samim tim i povecava pogonska snaga.

Ukoliko pak dodje do proklizavanja pogonskih tockova, treba povecavati prijanjanje smanjivanjem
pritiska vazduha u pneumaticima, pa cak neki vozaci i dodatno opterecuju pogonske tockove
stavljanjem tereta na tom delu vozila.

Kada na usponu koji je pokriven snegom stanete i ne mozete da krenete, primenite sledece:

- kod vozila sa prednjom vucom vredi pokusati da vozite unazad, odnosno u rikverc, jer ce vas na taj
nacin pogonski tockovi gurati, pa cete imati vece sanse da savladate uspon.

Automobili sa prednjom vucom imaju izvesne prednosti u odnosu na modele sa zadnjom vucom,
posebno ako su na sva cetiri tocka zimski pneumatici, jer ih je daleko lakse kontrolisati na snegu.

Njihova prednost je u tome sto je raspored tezine u odnosu 60% prema 40% izmedju prednje i zadnje
osovine, sto olaksava kretanje iz mesta. Ipak, ovakva raspodela tezine kod automobila sa pogonom
preko prednjih tockova ne daje prednost ovom tipu prenosa u krivinama, ali prosecnom vozacu je ipak
teze da kontrolise vozilo sa zadnjim pogonom, kod kojeg do proklizavanja i zanosenja moze doci kasnije,
ali je to onda intenzivnije i zahteva od vozaca brzu reakciju i vise znanja.

U danasnje vreme, savremenija vozila imaju razna tehnicka pomagala - resenja koja olaksavaju kretanje
bez proklizavanja. Jedan od takvih resenja je ANTI SLIP REGULATION - ASR.

Naime, ukoliko zelite da pokrenete vozilo sa mesta i to na nacin da dodajete prevelik gas i brzo otpustate
kvacilo, kod vozila sa prednjom vucom ( pogonom na prednjim tockovima ) javlja se podupravljanje i
gubi se moc skretanja vozila. Dok kod vozila sa zadnjom vucom dogadja se suprotno, proklizava zadnji
kraj automobila tj. javlja se predupravljanje (vozilo drifta).

Da bi se izbegla situacija kada se tockovi okrecu u "prazno", konstruktori automobila razvili su sistem
ASR ili kontrolu trakcije. Taj sistem koristi senzore kao i ABS i ukoliko racunar na vozilu prepozna da se

166
jedan od tockova okrece vise od drugog, odnosno proklizava - u tom trenutku kocioni sistem (ABS )
automatski primjenjuje kocionu silu na tocak koji se "vrti u prazno" kako bi mu smanjio brzinu tj. kako bi
smanjio proklizavanje. Neki od proizvodjaca su otisli korak dalje, tako da u slucaju proklizavanja jednog
od tockova, odmah se smanjuje snaga motora (oduzima se gas). Na takvim vozilima, kada se to događa,
vozac ce osetiti pulsiranje pedale gasa bas kao i kod naglog kocenja kada ABS proradi pa pedala kocnice
pulsira.

Pogledajte video zapis kada vozilo zeli da se pokrene sa mesta, sa ukljucenim - odnosno iskljucenim ASR-
om.

167
75. VOZNJA PO ZALEDJENIM PUTEVIMA

Prilikom kretanja po zaledjenim putevima smanjuje se prijanjanje tockova za podlogu, otezano je

upravljanje vozilom, moguce je i klizanje vozila, sto povecava rizik po okretanje ili prevrtanje vozila.

Postupak savladavanja ovakvih delova puta je sledeci:

 kratke zaledjene deonice puta od 20-50 m treba savladati inercijom vozila, bez pritiskanja pedale
kvacila, menjanja stepena prenosa ili naglog zaokretanja tocka upravljaca

 kocenje na zaledjenim delovima puta treba u principu izbegavati, ali ako se mora kociti to treba
uciniti oprezno, laganim pritiskanjem pedale radne kocnice

 pri kretanju vozila u koloni treba drzati odstojanje vece nego na suvom putu

 kretanje vozila niz nagib na zaledjenom putu treba da bude krajnje oprezno, sa minimalnom
brzinom u nizem stepenu prenosa.

Ako na zaledjenom kolovozu dolazi do zanosenja zadnjeg dela vozila, tocak upravljaca treba okretati u
pravcu zanosenja i lagano povecavati broj obrtaja motora.

Ukoliko dodje do zanosenja prednjeg dela vozila na zaledjenoj povrsini, cesto je dovoljno da se
umerenim aktiviranjem pomocne kocnice i popustanjem (ako kocnica deluje samo na zadnje tockove)
odrzi vozilo na pravcu i umerenim povecanjem broja obrtaja nastavi kretanje.

168
76. VOZNJA PO MECAVI I VEJAVICI

Prilikom voznje po mecavi i vejavici smanjena je vidljivost, a samim tim i orjentacija, narocito zbog
otezanog rada brisaca, kao i zbog toga sto sneg ispuni neravnine sa strane puta, prekrije oznake na
kolovozu i sl.

Pri kretanju se treba orjentisati prema vertikalnim saobracajnim znacima ili drugim vestackim i
prirodnim oznakama.

Obavezno je koristiti oborena svetla na vozilu i ukoliko postoje svetla za maglu.

169
76. URADI SAM

Postupak zamene neispravnog tocka (probusenog pneumatika) na vozilu

U toku voznje moze doci do ostecenja tocka na vozilu usled neprilagodjene brzine kretanja na neravnom
putu, ili do pucanja pneumatika zbog dotrajalosti ili starosti.

(Nesto vise o tockovima – pneumaticima, pogledati u Delovi vozila – tockovi, pneumatici)

Postupak zamene tocka podrazumeva sledece korake:

 Uvek kada je to moguce, vozilo ’’sklonite’’ sa puta na neko parking mesto ili prosirenje puta, jer
ukoliko vozilo ostane na putu morate 50m iza vozila postaviti sigurnosni trougao i ukljuciti sva
cetiri pokazivaca pravca, time upozoravate ostale vozace na opasnost. Nesto vise o ovome
pogledati u Pravilima saobracaja - Prinudno zaustavljanje i obelezavanje zaustavljenog vozila
na putu.

 Vozilo treba postaviti tako da bude na ravnoj, cvrstoj povrsini koja nije klizava.

 Pre podizanja vozila, treba osigurati vozilo od pomeranja.

 Rucicu menjaca treba postaviti u prvi polozaj ili hod unazad, dok pomocnu kocnicu treba
zategnuti. Prednje tockove treba podesiti tako da budu u pravcu kretanja.

Poklopac tocka skinuti ili ukoliko postoji ne standardni vijak kao zastita od kradje, treba ga otpustiti.

170
Vijke olabaviti kljucem za tocak.

Dizalicu postaviti na cvrstu podlogu,ali ako je teren na kome se vozilo nalazi mek, onda treba ispod nje
postaviti neki cvrst predmet (najcesce vozaci postavljaju dasku, debljine 1cm ili neki metal).Ukoliko
izaberete neki neodgovarajuci predmet, moze doci do ostecenja vozila i dizalice.

Slika prikazuje mesta na kojima se postavlja dizalica ukoliko se podize prednji, odnosno zadnji kraj vozila.
Kada se podize jedan kraj vozila, tocak koji je dijagonalan tocku koji se menja treba blokirati
podmetanjem podmetaca (umesto podmetaca moze biti parce drveta ili kamen i sl.).

171
Kada je vozilo podignuto, odviti vijke do kraja, zameniti tockove i ponovo staviti vijke.Vijke treba dotezati
do kraja - koliko moze rukom (kljucem), bez prevelike upotrebe sile.

Nakon spustanja vozila, treba dotegnuti vijke unakrsno i potom vratiti poklopac tocka....

Provera pritiska u pneumaticima

Najmanje svakih 14 dana ili pre svake duze voznje kontrolisati pritisak pneumatika ''na hladno''
(pneumatici se zagrevaju i sire usled voznje). Ne zaboravite da izvrsite proveru i na rezervnom tocku.

Visi ili nizi pritisak od propisanog utice na bezbednost, ponasanje vozila u voznji, udobnost i potrosnju
goriva kao i na habanje pneumatika.

Postupak proverere:

172
Pre zapocinjanja radnje, uzmite zastitna pomagala koja se nalaze u delu za samoposluzenje na
benzinskoj pumpi, a to naravno cinite ako sami zelite da izvrsite proveru - a ne radnik na pumpi.

Sledeci korak je da odvijete (skinete) zastitnu ''kapicu'' sa ventila pneumatika, koja zbog svojih malih
dimenzija moze lako da se izgubi, zato vodite racuna gde je ostavljate!!! Ta tzv. ''kapica'' ima ulogu da
spreci prasinu, necistocu, vodu i sl. da ostete ventil na pneumatiku ili da ga ''ukljuce'', tako da on onda
ispumpava pneumatik.

Sam cin provere vrsite sa uredjajem prikazanim na slici, naravno postoje i veci i drugaciji uredjaji, ali
ovakav (prenosivi) uredjaj je najzastupljeniji. Crevo uredjaja (kraj creva) postavite na ventil pneumatika, i
to na takav nacin da sam vrh ventila sa svojih 5mm udje u odgovarajuci otvor na kraju creva, zatim
dobro pritisnite. Vazno je dobro pritisnuti i pogoditi ugao jer se ne sme cuti ''sistanje'' vazduha, odnosno,
ispumpavanje pneumatika. Kada ste to uradili ocitajte na pokazivacu - skali, koliki je pritisak vazduha na
tom pneumatiku. Pritisak je izrazen u mernoj jedinici - bar. Sa tasterima (-) i (+) na uredjaju podesite
zeljeni pritisak. Vazna napomena: kada ste pritisli zeljeni taster (-) ili (+) na uredjaju, nakon kraceg

173
pritiskanja - drzanja morate ga otpustiti da bi ponovo ocitali pritisak na pneumatiku, tako radite nekoliko
puta dok ne dobijete zeljenu vrednost.

Pre zapocinjanja ove radnje morate da znate koliki je pritisak propisao konstruktor vaseg vozila, u
kakvim uslovima ce se vase vozilo kretati i sl. Na kraju ove radnje ne zaboravite ta vratite zastitnu
''kapicu'' na ventil pneumatika.

Za nesto vise o pneumaticima pogledati deo: Kontrola pneumatika

174