Stjepan Večković

SVIRANJE HRVATSKIH
GAJDI

This project has been funded with support from the European
Commission. This publication [communication] reflects the views
only of the author, and the Commission cannot be held responsi-
ble for any use which may be made of the information contained
therein.
Stjepan Večković

HRVATSKE GAJDE
HR-01
PUHALJKA
TRUBANJ

NAŠAK MJEŠINA

PREBIRALJKA

ROG

Piskovi od trstike
Opis i glavni dijelovi gajdi

Gajde su troglasno, aerofono, solističko, tradicijsko glazbalo. Spadaju u skupinu glazbala s mješinama
i sastoje se od sljedećih osnovnih dijelova: mješina, prebiraljka, našak, rog, trubanj, puhaljka i piskovi.
Mješina je najčešće štavljena životinjska koža. Svi ostali dijelovi su od drveta, često vrlo lijepo ukrašeni
kositrom, rezbarenim ili paljenim ukrasima. Za vratni otvor mješine navezan je našak u koji se nasađuje
dvostruka prebiraljka (gajdunica, svirala, dvojnice, karabe). Jedna strana prebiraljke (kličnjak) ima pet
rupica za prebiranje različitih širina i razmaka i jednu glasnicu sa strane, a druga strana (rožnjak) ima
samo jednu rupicu za prebiranje. Na donji dio prebiraljke nasađuje se rog (lula) koji je najčešće drveni,
a može biti i pravi kravlji ili volovski. Puhaljka (dulac) navezuje se na jedan nožni otvor mješine i služi za
upuhivanje zraka u mješinu. U puhaljki se nalazi kožni zaklopac koji sprječava da se zrak iz mješine vraća
nazad. U novije vrijeme se ponegdje umjesto puhaljke, za upuhivanje zraka u mješinu, koristi dodatni
mijeh ili laktača (laktara, sufra). Trubanj (bordun, truba, prda, prdaljica, berda) se sastoji od četiri dijela
koji se nasađuju jedan na drugi. Prvi dio trubnja je navezan na drugi, preostali nožni otvor mješine, a na
zadnji dio trubnja se često stavljao kravlji rog ili tikvica. U prebiraljci se nalaze dva piska s jednostrukim
udarnim jezičkom napravljeni od trstike ili bazge (zova), a u trubnji se nalazi jedan takav pisak samo malo
veći.

Nazivi
Gajde, gajda, gadlje, duda, dude, dude s rogom.

Područje rasprostranjenosti gajdi u Hrvatskoj

Slavonija, Baranja, dio Posavine.
Tonske mogućnosti gajdi

Hrvatske gajde su troglasna glazbala što znači da tijekom svirke mogu proizvesti istovremeno tri
različita tona. Prebiraljka gajdi se sastoji od dva dijela, melodijskog (kličnjak) i pratećeg (rožnjak).
Na melodijskoj strani prebiraljke se može odsvirati do šest tonova durske ljestvice, a na pratečoj
samo dva. Trubanj tijekom cijele svirke daje samo jedan, duboki ton.

S obzirom na visinu osnovnog tona, gajde možemo podijeliti na: niske (od e do c1), srednje (od
c1 do g1) i visoke (od g1 do c2). Gajde niske intonacije se sviraju u Banatu, Srijemu i Bačkoj, gajde
srednje intonacije u Baranji i Slavoniji, a gajde visoke intonacije u Mađarskoj i Slovačkoj.
Danas se u našem folkloru najčešće upotrebljavaju gajde srednjih E i D tonaliteta.

Gajde izrađene u E tonalitetu imaju sljedeći tonski niz:

- melodijska strana prebiraljke (kličnjak) - e, fis, gis, a, h, cis
- prateća strana prebiraljke (rožnjak) - osnovni ton gajdi e (kada je rupica otvorena) i donja
kvarta osnovnog tona h (kada je rupica zatvorena, u tom slučaju zvuk
izlazi kroz rog)
- trubanj (bordun) - duboki osnovni ton gajdi e

Poklapanjem određenih rupica za prebiranje samo do pola ili naglim, jačim natiskom zraka u
mješini, na pojedinim gajdama E tonaliteta se mogu dobiti i sljedeći tonovi: f, g, b, c i d. Za to je
potrebna velika vještina sviranja i tu tehniku su povremeno koristili tek najvještiji gajdaši.

Tonski niz melodijske strane prebiraljke (kličnjak)

ROŽNJAK KLIČNJAK
e fis gis a h cis

Tonovi prateće strane prebiraljke (rožnjak) cis

e h a
Ton trubnja gis

fis
e
e
‘‘...da gajdaši mogu i usprkos tome što imaju samo e - izlazi kroz
pet rupica za prebiranje izvoditi, osebujnim sastav- glasnicu sa
strane
kom prsta tj. izborom vrtnica, osim tona ‘h’ i ton ‘hes’,
a naglim natiskom zraka glas ‘e’ pretvoriti u ‘f’.’’

Iz knjige dr. Božidara Širole

‘‘Sviraljke s udarnim jezičkom’’, 1937. h - izlazi kroz rog
 OSNOVE SVIRANJA HRVATSKIH GAJDI

Gajde su neobična glazbala ne samo po izgledu već i po načinu sviranja. Kod većine glazbala zvuk
dobijemo direktno, ovisno o načinu našeg djelovanja na glazbalo. Na primjer, čim rukom ili nećim
drugim udarimo po opni bubnja dobijemo zvuk, čim trzalicom trznemo po žici tambure dobijemo
zvuk, čim puhnemo u diplicu, sopilu, dvojnice ili bilo koje drugo puhaće glazbalo istog trenutka
dobijemo zvuk, itd. Ako ne udarimo, ako ne zatržemo i ako ne puhnemo, zvuka nema. Dakle, zvuk
koji izlazi iz tih glazbala kontroliramo direktno svojim djelovanjem.
Kod glazbala s mješinama je sve to malo kompliciranije. Prvo moramo mješinu puhaljkom ili
laktačom napuniti zrakom, zatim mješinu pritisnuti, a onda zrak iz mješine prolazi kroz piskove u
prebiraljci i trubnju i tek tada se stvara zvuk. Dakle upuhivanjem zraka u mješinu ne kontroliramo
zvuk, samo dodajemo u mješinu onoliko zraka koliko je potrebno za sviranje. Ako i prestanemo
dodavati zrak, gajde i dalje mogu svirati sve dok u mješini ima zraka i dok taj zrak pod pritiskom tje-
ramo van kroz piskove. Ako pak u mješini nema zraka, možemo tu mješinu pritiskati koliko hoćemo,
ali iz gajdi neće izlaziti nikakav zvuk.
Zvuk koji izlazi iz gajdi ustvari kontroliramo pritiskom na mješinu i prstima na prebiraljci.

Još jedan osobina većine glazbala s mješinama, pa tako i gajdi, je da, dokle god dodajemo zrak
u mješinu i dokle god taj zrak pritiskom tjeram van kroz piskove, gajde neprestano sviraju, tj. ne-
prekidno proizvode zvuk. Prilikom sviranja gajdi nema pauze, zvuk se ne prekida i traje cijelo vrije-
me sviranja. Naravno, moguće je određenom tehnikom sviranja, položajima prstiju ili jednostavno
naglim otpuštanjem pritiska na mješinu postići efekt pauze, ali to već spada u malo napredniju
tehniku sviranja.

Osnovni početak sviranja gajdi s puhaljkom bi trebao izgledati ovako: staviti trubanj na lijevo
rame, punim plučima, što je moguće brže, upuhati zrak u mješinu dok se mješina dovoljno ne
napuni, staviti mješinu pod lijevu ruku, s tri prsta lijeve ruke poklopiti gornje tri rupice na lijevoj
strani prebiraljke, s dva prsta desne ruke poklopiti preostale dvije rupice na lijevoj strani prebiralj-
ke, pritisnuti mješinu lijevom rukom dovoljno da iz gajdi izlazi postojan zvuk. Važno je da se zrak
neprestano dodaje u mješinu, onoliko koliko se potroši sviranjem, ni više ni manje. Jako je bitno
da pritisak kojim zrak izlazi iz mješine i prolazi kroz piskove bude konstantan, da ne oscilira jer će u
tom slučaju i zvuk oscilirati i gajde neće lijepo zvučati. Taj pritisak se kontrolira lijevom rukom ispod
koje je mješina.
Također je jako važno, kod gajdi s puhaljkom, nakon početnog upuhivanja zraka punim plučima,
nastaviti upuhivati zrak, ali ne punim plučima već normalno, u manjim količinama i češće, kao da
dišemo jer će nam se u protivnom zavrtjeti u glavi zbog nedostatka kisika. Koliko zraka trebamo i
koliko često treba dodavati zrak donekle ovisi o veličini mješine, a naročito ovisi o piskovima tj. ko-
liko zraka troše za sviranje. Najbolje su mješine srednje veličine, prevelike i premale mješine troše
više zraka. Što se piskova tiće, najčešće, glasniji i robusniji piskovi troše više zraka, a nježniji manje.
Ali to nije strogo pravilo, ponekad bude i obrnuto.
Sposobnost sviranja gajdi ne ovisi o fizičkoj konstrukciji svirača, veličini i kapacitetu njegovih
pluča, već isključivo o tehnici upuhivanja. Pravilnim usvajanjem ove tehnike gajde mogu svirati čak
i djeca.
Princip sviranja gajdi s laktačom je gotovo indentičan osim što se za upuhivanje zraka u mješinu
ne koristi puhaljka i gajdaševa pluča već dodatni mijeh, laktača, koja se stavi pod lakat desne ruke.
Za to trebamo imati i poseban remen ili pas za koji ćemo zakačiti laktaču. Za početnike je upotreba
laktače malo kompliciranija i teža jer istovremeno treba paziti na količinu zraka koji se određenim
ritmom upuhuje desnom rukom u mješinu i pritisak lijevom rukom. Uz malo upornosti i vježbanja
i to se s vremenom uspješno savlada.
 Položaj kod sviranja gajdi

ROŽNJAK KLIČNJAK

cis

a
gis

fis

e
e - izlazi kroz
glasnicu sa
strane

h - izlazi kroz rog

Tonovi na prebiraljci gajdi Položaj prstiju na prebiraljci gajdi

 Vrlo važna je količina pritiska kojom zrak iz mješine prolazi kroz piskove. Ako mješinu previše
pritisnemo, piskovi će najčešće blokirati i prestajat će svirati. Ako pak pritisnemo premalo zvuk će
biti čudan, tonovi netočni i gajde neće lijepo zvučati. Svake gajde imaju određeni pritisak pod kojim
zvuče najbolje i taj pritisak treba tijekom cijele svirke održavati konstatntnim.

POJAŠNJENJE NOTNIH ZAPISA I OSNOVNI PRSTOMET

Prije nego što počnemo s osnovnim vježbama bitno je pojasniti notne zapise za sviranje na
gajdama. Također, za lakše snalaženje, u nekoliko početnih vježbi će iznad svakog notnog zapisa biti
prikazan i prstomet, tj. koje rupice na prebiraljci trebaju biti otvorene, a koje zatvorene da bi gajde
zvučale
GAJDE u tim tonskimAJD'
odnosimaNA kako je zapisano.
LIVO, AJD' NA DESNO
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
Ako želimo svirku na gajdama notno zapisati onako kako gajde zaista zvuče, sa svim tonovima
koji se čuju, onda taj notni zapis za gajde E tonaliteta treba izgledati ovako:

q=100
#### 2 œ̇ j j j
& 4 œ œ œ œ œ œ̇ œ œ
j
œ œ œ œ̇ œ œ œ œ œ œ œ̇ œ œ
j
œœœ

{
Prebiraljka
œœœ œœœ œœœ œœœ
? #### 42
Gajde

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
Trubanj

#### œ̇ j
& œ œ œ œ œ œ̇ œ œ
j
œ œ œ œ̇ œj œ œ
j
œ œœ j
œœ œ œœ œ œ œœ œ œœ

{
œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ
? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

Gornje crtovlje, u violinskom ključu, prikazuje tonove prebiraljke. Gornje note na tom crtovlju
prikazuju tonove lijeve, melodijske strane prebiraljke (kličnjak), a donje note prikazuju tonove de-
sne, prateče strane prebiraljke (rožnjak). Na melodijskoj strani prebiraljke je moguće odsvirati do
šest tonova durske ljestvice u osnovnom načinu sviranja te još nekoliko polutonova u naprednom
načinu sviranja. Na pratečoj strani prebiraljke je moguće odsvirati samo dva tona koji tijekom svirke
najčešće služe kao ritam melodiji.

Donje crtovlje u bas ključu prikazuje ton trubnja koji je cijelo vrijeme svirke isti i konstantan te
ga vrlo često neki zapisivači ne zapisuju u notama jer u malo većoj partituri zauzima previše mjesta.
Ponekad se zapisuje samo osnovna, melodijska linija te se na volju i sposobnost gajdaša ostavlja
kako će zadanoj melodiji prilagoditi ritmiziranje.

Ipak, za samostalno učenje potrebno je imati što kompletniji zapis barem tonova prebiraljke
(melodiju i pratnju). Da bih olakšao samostalno učenje početnicima, osmislio sam sistem prstome-
ta za par početnih vježbi i nekoliko osnovnih melodija.
q=140
# ##
& # œ œ œ œœ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ
œœœ œœœ œœ œ œœœ œœœ œœœ œœ œ
? ####
 Primjeri prikaza prstometa zatvoreno
na prebiraljci
otvoreno

Kod svirke na gajdama se najčešće koristi 12 osnovnih kombinacija tonova prebiraljke. Za gajde
E tonaliteta tih 12 kombinacija s pripadajućim prstometima izgleda ovako:

#### œ œ
& œ œœ œ œœ œ œœ œ œœ
œœ œ œ œ œ œ œ œ

e-h e-e fis-h fis-e gis-h gis-e a-h a-e h-h h-e cis-h cis-e

VJEŽBE ZA POČETNIKE

Ove vježbe su osmišljene da vas uvedu u osnovne tehnike sviranja gajdi. Svaku vježbu možete,
već prema svojim potrebama, nadograditi, promijeniti i osmisliti svoje vlastite vježbe.

Vježba br. 1
Za početak je najvažnije sinhronizirati upuhivanje zraka u mješinu i pritisak kojim tjeramo zrak
kroz piskove. Kao što sam već nekoliko puta spomenuo, taj pritisak mora biti što konstantniji, bez
oscilacija. Da bi smo to pravilno savladali najbitnija je sljedeća vježba: napušemo mješinu, prstima
uhvatimo osnovni položaj na prebiraljci tako da nam na obje strane prebiraljke i kroz trubanj izlazi
ton e i držimo taj ton što je moguće duže, bez oscilacija. Jako je bitno postići da taj ton bude stabi-
lan i postojan. Teorijski princip kako to postižemo je sljedeći: kada upuhujemo zrak u mješinu, ako
ruku kojom pritišćemo mješinu držimo krutom, tlak zraka će u mješini rasti i ton će ići prema gore,
a suprotno, kada udišemo, zrak iz mješine se troši, tlak pada i ton ide prema dolje. Da bi smo to
izbjegli, prilikom upuhivanja zraka u mješinu trebamo istovremeno lagano otpuštati pritisak rukom
na mješinu, a kada udišemo trebamo taj pritisak pojačavati. I tako kod svakog udisaja i izdisaja.
Svrha je postići konstantan tlak zraka koji iz mješine ide u piskove te kao kranji i najvažniji rezultat,
stabilan, postojan ton.
Te oscilacije u pritisku rukom na mješinu su vrlo lagane i ponekad gotovo neprimjetne i najbitnije
kod ove vježbe je slušati ton koji izlazi iz gajdi te nakon nekog vremena postići konstantan, postojan
ton bez prevelikih oscilacija.
Ova vježba je vrlo važna i tek kada se ona savlada može se ići dalje.
 - položaj otvorenih i zatvorenih rupica na
prebiraljci kod vježbe br. 1

#### 2
& 4 ˙ ˙ ˙ ˙

Vježba br. 2
Kod ove vježbe se konstantno drži osnovni ton e na lijevoj strani prebiraljke dok se na desnoj
strani rupica otvara i zatvara prstom u laganom ritmu. Sve početne vježbe treba izvoditi lagano i
bez žurbe. Bitno je slušati što se događa s tonom te korigirati pritisak zraka u mješini, ako nešto ne
## 2 treba.
zvuči# kako
#
#####uzrok
&Često 4 ˙ čudnih tonova nije ˙pogrešan pritisak već ˙nedovoljno pokrivanje˙ rupica za prebiranje
#
&zrak 2 ‘‘curi’’ tako da i na
& ####biti4˙œdobro ˙œto trebaœprstiju ˙œ zrak izlazi
œ samo na˙œ
pa negdje obratiti pažnju. Sve rupice koje trebaju biti zatvorene
˙ œ ˙ ˙ ˙otvorenimœrupicama.
2
& # #4 ˙
trebaju poklopljene jagodicama tako da
˙ ˙ ˙

#####
& #### ˙œ ˙œ ˙œ ˙œ
& ## # œ œœ œ œœ œ œœ œ œœ
& # # ˙œ ˙œ ˙œ ˙œ
# œ œ œ œ
& # br.
Vježba ˙œ
3 ˙œ ˙œ ˙œ
œ œ œ œ

######
& ###### œœ
& œœ œ˙œ œ
œœ œœ œœ œ˙œ œ
œœ
&# # œ œœ œ œœ œ œœ œ œœ
# œ œ
&# œ œœ œ œœ œ œœ œ œœ
Vježba br. 4

####
& # œ œœ œœ˙œ œœ œ œœ œœ˙œ œœ
#
& #### œ œœ ˙œ œ œœ ˙œ
# œ œ
&# œ œ ˙œ œ œ ˙œ
œ œ œ œ

####
& # œ œœ œœ œœ œ œœ œœ œœ
## #
 ####
& œ œœ ˙œ œ œœ ˙œ
Vježba br. 5
œ œ

####
& œ œœ œœ œœ œ œœ œœ œœ

Vježba br. 6
Ovo je osnovna ljestvica gajdi.

#### œ
&# # œ œ œ̇ œ œ̇ œ̇ œ œœ œ ˙
œ œ
&##œ œœ œ̇ œ œ̇ œ œ̇ œ œœ œœ ˙
Vježba br. 7
#### œ
& œ œ̇ œ œ̇ œ̇ œ œœ œ
œ œ œ ˙

#### œ
&# # œ œœ œœ œ œœ œœ œ œœ œœ ˙
# œœ œœ œœ
&# œ œœ œœ œœ œœ œœ œœ ˙
œ œ œ

###br.
Vježba
# tona
8
œ lupnemo
&Prekid œ takoœœda kratko
œ naœœ noti fisœœse izvodi
œ srednjim
œ œœ œœprstomœpo otvorenoj
˙ rupici
œ œ œ
tona. Ritmiziranje na tonu h u drugom i četvrtom taktu se izvodi tako da rupicu na desnoj strani
prebiraljke poklopimo, brzo otvorimo i opet poklopimo u zadanom ritmu.
####
&# # œ œœ œ ˙œ œ œœ œ ˙œ
œ œ œ œ
&##œ œœ œ ˙œ œ œœ œ ˙œ
œ œ œ œ

####
& œ œ œ ˙œ œ œ œ ˙œ
œ œ œ œ œ œ

####
&# # œ œ œ œœ œ œ œœ œ œ ˙œ
œ œœ œ œ œ
&## œ œ œ œ œ œ œ
 ####
& œ œ œ ˙œ œ œ œ ˙œ
Vježba br. 9 œ œ œ œ œ œ
Prekid tona na noti a se izvodi tako da kratko lupnemo prstom po otvorenoj rupici tona.

####
& œ œ œ œœ œ œ œœ œ œ ˙œ
œ œ œ œ œ
# ## 2
& # br.4 10
Vježba ∑ ∑ ∑ ∑
Prekid tona na noti e izvodi se tako da lupnemo prstom desne ruke po otvorenoj rupici za prebi-
ranje na desnoj strani prebiraljke.

####
& œ œ ˙œ œ œ ˙œ
œ œ œ œ œ œ œ œ
####
& œ œ œœ œ̇ œ œ œœ œ œœ œ œ œœ
#### 2
& 4 ∑ ∑ ∑ ∑
Vježba br. 11

####
& ∑ ∑ ∑ ∑
####
& œ œ œœ œœ œœ œ œ œ œ œ œ œœ œœ œ œ
œ œ œ
####
& œ œ œœ œ œœ œ œœ œ œœ œ
Vježba br. 12 œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙œ œ œ
# ##
&# œ œ ˙œ œ œ ˙œ
œ œ œ œ
#### ∑ ∑ ∑ ∑
&
####
& œ œ œœ œœ œ̇ œ œ œ œ œ
œ œœ œ œœ œ œœ
œ
####
& œ œ œœ œ œ œ œœ œ
œ œ œ œ
####
&
 #### 2
&# 4 ∑ ∑ ∑ ∑
## # 2 ∑ ∑ ∑ ∑
& 4
# 2 # 13
Vježba br.
& # #4 ∑ ∑ ∑ ∑

##2
& ###### 4 ∑ ∑ ∑ ∑
& # ˙œ ˙œ ˙œ ˙œ
# œ œ œ œ
&##œ œ œœ œœ œ œ œ œ œœ œœ œ œ œ
œ œ œ
##### 2
& ## # 4 ∑ ∑ ∑ ∑
& ˙œ ˙œ ˙œ ˙œ
œ œ œ œ
Ritmiziranje
### dva tona, osnovni ton gajdi i donju kvartu. Za gajde E tonaliteta to su tonovi e i h. S tim
ima ##samo
Ritmiziranje ili basiranje na gajdama se izvodi na desnoj strani prebiraljke (rožnjak). Ta strana
#
& # # ### 2˙œ ˙œ
& # ∑
˙œizvodiœritmiziranje.
œ ∑œ
˙œ za ritmiziranje ti ˙œ
˙tonovi
œ mogu ∑œ poslužiti˙œ
˙i œu svrhuœ∑melodije
œ
&
tonovima
# 4se
œ
Osim
## o# strukturi melodije koju∑sviramo. œ œ œ œ œ
što
ovisi
& Postoji ∑
više načina ritmiziranja ovisno o strukturi melodije te osobnom afinitetu i sposobnostima
##### ritmiziranja. Upravo je to još jedan bitni element svirke na gajdama po kojem je svaki
gajdaša. Ne postoji neko strogo pravilo kojeg se treba držati i moguće je u istoj melodiji primjeniti
više #načina
# ˙œ
& # bio
&
˙œposeban.œNeke načine ˙œ
˙œritmiziranja ˙œ
˙œ u prethodnim
œ œsmo dotakli ˙œ
˙œ œaœu nekoliko
œ œ vježbama,
œ œ œ œ œ
gajdaš
sljedećih vježbi ćemo proći neke od najosnovnijih načina ritmiziranja ili basiranja.

# # načina ritmiziranja
#######
Primjeri
&
& ## # ˙œ ˙˙œœ ˙˙œœ ˙˙œœ
&# # ˙œ ˙œ œœ œ œœ ˙œ œœ œ œœ ˙œ œœ œ œœ ˙œ œœ œ œœ
&## ∑ œ ∑œ ∑œ ∑œ
#######
& # ˙œ
& ˙œ ˙˙œœ ˙˙œœ ˙˙œœ
œœ œ œœ œœ œ œœ œœ œ œœ œœ œ œœ
####
& # # ˙œ ˙œ ˙œ̇œ œœ œœ œ ˙œ̇œ œœ œœ œ
&# ### # œ̇˙œ œœ œœ œ œ̇˙œ œœ œœ œ ˙œ œ œ ˙œ œ œ
&# œ œœ œ
˙œ
œ œ
œ œœ ˙œ
#### œ œ œ
& ˙œ
œ̇ œœ œœ œ ˙œ̇œ œœ œœ œ ˙œ̇œ œœ œœ œ ˙œ̇œ œœ œœ œ

######
& ##### œ̇ œœ œ œ ˙œ̇ œœ œ œ ˙œ̇ œœ œ œ ˙œ̇ œœ œ œ
&
& # œ̇˙œ œ œ
˙œ
œ œ
˙ œ
œ œ
˙œ
œ
œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
#####su# neki primjeri načina ritmiziranja i svaki gajdaš ih može kombinirati, nadograditi, prilagodi-
&
ti&
Ovo
# # prema svom nahođenju i sposobnostima. Nije bila rijetkost da su stari gajdaši u jednoj
i primjeniti œ̇œ̇ œœ œ œ œ ˙œ̇œ œœ œ œ œ ˙œ̇œ œœ œ œ œ ˙œ̇œ œœ œ œ œ
melodiji koristili više načina ritmiziranja.

####
& ####
œ̇ œ œ œ ˙œ œ œ œ ˙œ œ œ œ ˙œ œ œ œ
 ####
& œ œ œ œœ œ œ œœ œ œ ˙œ
œ œ œ œ œ
Vježba br. 14

####
& œ œœ ˙œ œ œœ ˙œ
œ œ œ œ œ œ
####### œœ
& # br.œœ15
& œœ œ œœ œœœ œœœ œœ œ œœ
œœ œœ œœ œ œ œœ œœ œœ œœ œœ ˙˙œœ œœ œœ
Vježba
œœ œœ œœ œœ

#### œ œ œ œ
& œ œœ œœ œ œ œœ œœ œ ˙œ
####### œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
& # œœ œœ
& œœœ œœ œ̇œ̇ œœ œœ œœ œœœ œœ œœ œœœ œœœ œœ œœœ
Vježba br. 16 œ œ œ œ œ œ

#### 2
& 4 ∑ ∑ ∑ ∑
#####
& ####### œ œ œ œœ œ̇ œ œ œ œœ œ œœ œ œœ œ˙ œ
˙˙ œ ˙ œ
&
& # # œ̇ œ œ œ œ̇ œ œ œ̇ œ œ
2 œ̇œ̇ œœ œœ∑ œœ œœ œœ œœ∑ œœ œœ
& # # 4œ̇ œ œ ∑ œ̇ œ œ œ̇ ∑ œ œ
Vjerujem da sada već imate dovoljno iskustva i da možete ovu i par sljedećih vježbi dovršiti bez

####### ˙
prikaza prstometa iznad notnog zapisa.

& ##### ˙œ œ œ
&
&#### œœ œ œ œ œ̇œ̇ œœœ œœ œ̇œ̇ œœ
œ
œœœ œ̇œ̇ œœ œœ œ œ̇œ̇ œœ œœ
œ
& œ œ œ œ œ œ œ œ œ˙ œ œ˙ œ
œ̇ œ œ œ̇ œ œ œ̇ œ œ œ̇ œ œ œ œ œ œ œ œ
Vježba br. 17
####
& œ œ œ œœ œ œ œ œœ
#### œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
& # ## ˙
## ## œ œœ œ œ œ̇ œœ œœ œ̇ œ œœ
& # #br.
&
Vježba œœ18 œœ œœ œœ œœ œœ œœ œœ œ̇ œœœ œ œœ œ̇ œ œ œ
œœ œœœ
## # œœ œ œ œœ œ œœ
œ œœ œœ œœ œœ œ œ
& œ œ œ œ
œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ

####bi smo ovakvih vježbi smišljati unedogled,

Mogli
œ
ali nabolje vježbanje je sviranje konkretnih melo-
& Prije nego
####
dija. œ daljeœdužan sam vam pojasniti
œ što krenemo œ još nekeœspecifičnostiœ kod sviranja gajdi. œœ
& ####### œœ œœ œœ œœ œœ œ œœ œœ œœ œœ œœ
œœ œœ œœ œœ œœ œ
&#
& œœ
œœ
œœ
œœ
œœ
œœ œœ œœ œœ œœ œœ
œœ
œœ
œœ
œœ
œœ
œœ œœœ
œ
 Tehnika sviranja tj. prstomet prikazan u svim ovim vježbama do sada je dizanjem po jednog prsta
na rupici prebiraljke čiji ton želimo odsvirati dok su sve ostale rupice zatvorene i prsti spušteni. Ta
tehnika je vrlo korisna jer možemo tijekom sviranja postići neke interesantne efekte. Međutim,
možda ste i sami primjetili da nema bitne razlike u tonu ako se dogodi da dignete i sve prste ispod
rupice čiji ton svirate. Npr. tonovi gis i a u sljedećem primjeru će isto zvučati bez obzira da li poklo-
pili preostale rupice ispod ili ne.

= =

Isto vrijedi i za sve ostale tonove kod većine gajdi. Tek ponekad možete naići na gajde kod kojih
ipak postoje sitnije razlike u intonaciji s obzirom na to da li poklapate sve rupice ili ih otvarate. Ovo
napominjem zato što to kod nekih brzih melodija može olakšati sviranje, ako taj način ne utjeće na
melodiju i efekte koje želite postići svojim sviranjem. Ipak, koliko je god moguće trudite se svirati
tehnikom dizanja samo po jednog prsta.

DODATNI EFEKTI I NAČINI UKRAŠAVANJA

Efekt pauze i staccato
# ## 2 stvar koju možete postići tehnikom sviranja je efekt pauze. U principu, u svirci na gajda-
Sljedeća
#
&nema4pauze, tonovi
ma ∑ neprestano teku dok∑ god pušete i pritišćete
∑ mješinu. Eventualno ∑ možete
#### 2kratku pauzu∑ tijekom sviranja. Međutim,
u nekom trenutku naglo otpustiti ruku kojom pritišćete mješinu pa onda opet stisnuti te ćete tako
& 4
napraviti ∑ taj način nije∑baš uobičajen kod sviranja
∑ gajdi i
koristi se dosta rijetko.
Ipak se i na gajdama tijekom svirke može postići efekt pauze tako da u jednom trenutku poklopi-
mo sve rupice na prebiraljci. U tom trenutku iz gajdi izlaze samo najniži tonovi te se za kratko dobije
prizvuk pauze u melodiji. To bi u konkretnom primjeru izgledalo ovako:

Primjer zapisa drugog dijela melodije Jabučice s pauzama

#### j j j j
& œ̇ ‰ œ ‰ œœ œ œ œœ œ̇ ‰ ‰ œ œœ œ œ œœ
#### j j œ j j œ
& œ̇ ‰ œ ‰ œœ œ œ œœ œ̇ ‰ ‰ œ œœ œ œ œœ
œ
Primjer kako ta melodija zaista zvuči kada se odsvira na gajdama
œ

#### œ̇ œ œ̇
j
œ
j
& œ œ œœ œ œ œœ œ œœ œ œ œœ
# ## œ j j œ
& # œ̇ œ œ œ œœ œ œ œœ œ̇ œ œ œœ œ œ œœ
œ œ
 Ako se uz sve rupice na melodijskoj strani poklopi i ona jedna na pratećoj strani onda je taj efekt
još izražajniji. Taj način ‘‘sviranja pauze’’ se može primjeniti za bilo koji ton gajdi, ako melodija to
zahtjeva. Na isti način se na gajdama izvodi i staccato.

Predudar
# #
Jedan
# 2
od karakterističnih načina ukrašavanja melodije kod sviranja gajdi je tzv. predudar. Pre-
dudar# (engl. acciaccatura,
∑ fr. appoggiature)∑ je kratak, obično nenaglašen
∑ ∑ glavnoj
& 4 ton koji prethodi
noti. U sviranju gajdi se taj efekt vrlo često koristi na razne načine pa čak i za kontriranje glavnoj
melodiji. U tom slučaju istovremeno svirate melodiju, basirate na desnoj strani prebiraljke i još
kontrirate predudarima.
Predudari se na gajdama izvode tako da se vrlo kratko otvori i opet zatvori jedan od viših tonova
na prebiraljci gajdi. Najčešće su to, na E gajdama, tonovi h i cis s time da se ton h u tu svrhu puno
češće koristi od tona cis.
U notama se predudar zapisuje kao mala osminka sa zastavicom koja može biti prekrižena (kratki
predudar) ili ne (dugi predudar).
#### j j j j j
œ j j
& œ˙ œ œ œ œ œ
œ
œ œœ œœ
œ œ
˙ œ œ œ œ œ œœ œ œ
œ œ
Interesantno je da se predudar može koristiti i u svrhu prekida tona na istoj noti. Konkretno, u
prethodnom notnom zapisu u prvom taktu imamo tri note gis za redom koje možemo zvučno raz-
dvojiti tako da dva puta lupnemo po gis rupici na prebiraljci ili taj efekt razdvajanja možemo postići
samo gore zapisanim predudarima. Koji način razdvajanja ćemo koristiti ovisi o strukturi i ritmu
melodije te o osobnim afinitetima gajdaša.
##
&##
Vibrato ∑ ∑ ∑ ∑
Vibrato se na gajdama izvodi tako da brzo lupkamo po rupici na prebiraljci ispod tona koji svira-
mo. Na primjer, ako želimo da nam ton h titra (vibrira) onda rupicu tona h držimo otvorenu, a brzo
lupkamo prstom po rupici tona ispod (ton a). Za ton gis lupkamo po fis, za ton a lupkamo po gis,
ton h smo već objasnili i za ton cis lupkamo po h.
Drugi način, a koji ja često koristim, za tonove a, h i cis je da lupkam po rupici tona gis za bilo koji
od ta tri tona iznad.
Vibrato se najčešće koristi za duže tonove u melodiji, ali, kao i za sve efekte do sada i to ovisi o
osobnom afinitetu gajdaša.
####
&
Triler
∑ ∑ ∑ ∑
Na gajdama se triler izvodi na način da prstom brzo titramo na rupici iznad tona koji sviramo, tj.
koji je dominantan. Za triler na tonu h titramo prstom na rupici tona cis, za ton a na h, za ton gis na
a i za ton fis na gis.

Mordent ili pralltriller

Sličan je trileru samo je krači, ustvari, to je brzi titraj iznad dominantnog tona i vrlo često se
# #
upotrebljava u svirci na gajdama.
&##œ œ œœ œ œ ~~~~~~~ œœ m œœ œ
œ œ
ÍÍÍÍÍÍÍ Ÿ œ
& œ œ œ
Vibrato Triler Mordent
 NOTNI ZAPISI
Slijede notni zapisi raznih plesnih i pjevnih melodija koje se mogu svirati na gajdama. Primjeri or-
namentike i ritmiziranja su orijentacijskog karaktera, sami možete osmisliti svoj način ukrašavanja i
ritmiziranja, ako vam je nešto preteško ili vam se nešto drugo više sviđa. Upravo zbog toga sam za
GAJDAŠKO KOLO
neke melodije napisao više različitih načina ritmiziranja. Dio melodija je zapisan prema snimkama
GAJDE
onako kako su to svirali stari, izvorni gajdaši. Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

GAJDAŠKO KOLO
(Bunjevački Hrvati)
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#### 2 j j ™™ ü
& 4 œ œœ œ œ œ œ œ œœ œ œ
œ œœ œ
œ
œ

{
œ œ œ œ
? #### 42 ™™
˙ ˙ ˙ ˙ †

#### °™ œ ™™ ü
& ™œ œ œj œ j
œœ œ œœ œ œœ
j
œœ œ œœ œ œœ œœ œœ œ
j

{
œ œ œ œ œ œ
? #### ™™ ™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ †

#### °™ j j j j ™™ ü
& ™ œ œ œ
œ œ œ œ œœ œœ œ œœ œ œœ œœ œ œœ œ œœ œœ œ œ œ

{
œ œ œ œ œ
? #### ™™ ™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ †
GAJDE KALENDARA
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
KALENDARA
(Slavonija)
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#### 2 œ j
œœ j
œœ j ™™ ü
& 4œ œ œ œ œ œ œ œ
œ œœ œ œ

{
œ œ œ ˙
? #### 42 ™™
˙ ˙ ˙ ˙ †

#### °™ j
œ j ™™ ü
& ™ œ œ œ œ œœ
œ œ œ œœ œ œ
œ œœ œ œ

{
œ œ œ ˙
? #### ™™ ™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ †

Copyright © Stjepan Večković

 GAJDE Na livadi pod jasenom
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
U LIVADI POD JASENOM
(Slavonija)
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#### 2 ™ j j m
Lagano

& 4 œ˙ œ œ̇ œj œ œ™ œ œ œ œ œœ ™ œ œ œ ˙˙ œœ ™ œ œ œ
˙ œ œ

{
œJ œJ
? #### 42
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

## j j m ™™ ü
& # # ˙˙ œ˙ ™ œ œ̇ œj œ œ™
˙ œ œœ œ œ œ̇ œ œ œ̇ œ ˙ ˙

{
œ ˙ ˙
? #### ™™
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ †
GAJDE Alaj fino to baranjsko vino

ALAJ FINO TO BARANJSKO VINO

Baranja (Baranja) Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#### 2 j
Lagano

œ j œj j œj
& 4 œ˙œ ™ œœ œœ ™ œ̇ œ œ̇ œ ˙˙ ˙˙ œ̇ œ œ̇ œ ˙˙ ˙˙

{ ? #### 42
˙ ˙
J
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

#### °™ j j j j ™™ ü
& ™ œ̇ œ ™ œ̇ œ œ̇ œ™ œ̇ œ ™ œœ™ œ ™ œ œ˙ œ ˙˙ ˙˙

{
J
? #### ™™ ™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ †
Povraćanac
GAJDE
(Donji Andrijevci, Slavonski Brod)

POVRAĆANAC
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
(Donji Andrijevci, Slavonski Brod)
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#### 2 j ‰ j ü
& 4 œœ œ œ œ œœ œ œ ™™
j j j
œœ œ œ
œ
œ œ œœ œ œœ œ œ
œ
œ œ œœ œ œ

{
œ œ œ œ
? #### 42
Copyright © Stjepan Večković
™™
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ †
GAJDE
AJD' NA LIVO, AJD' NA DESNO
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

AJD NA LIVO, AJD NA DESNO

(Slavonija)

q=120 Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

#### 2 j
& 4 œ̇ œ œ
j j j j j
œ œœœ œ̇ œœ
œ œœœ
œ œ œ̇ œj œ j
œœœ
œ
j
œ
j
œ̇ œœ
j
œœœ
œ

{
œœœ œœœ œœœ œœœ
? #### 42
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
q=140
####
9

& œ™ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ™ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

{
œœœ œœœ œœ œ œœœ œœœ œœœ œœ œ
? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
q=120
####
17

& œ̇ œ j
œœœ
œ
j
œ œ̇ œœ
j j
œ œœœ
j
œ œ̇ œj œ j
œœœ
œ
j
œœ œ œœ œ œœœ œ œœ

{
œœœ œœœ œœœ œ œ
? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
q=140
####
25
ü
& œ œ œ œ œ œ
œœœ œ œœœœ œ œ œ œ œ œ œ œ
œœœ œ œœœœ œ œ ™
™

{
œœœ œœœ œœ œ œœœ œœœ œœœ œœ œ
? #### ™™
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ †
GAJDE DEDER DIKO

DEDER DIKO
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

(Slavonija)
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#### 2 j j j j œœ œ œj œ œ j ™™ ü
& 4 œ œ œ œœ œ œœ
œ
œœ œ œ œœ œœ œ œ
  œ

{
œ œ œ
? #### 42 ™™
˙ ˙ ˙ ˙ †

#### °™ ™ j ™™ ü
& ™ œœ œ
j
œœ
œ œ œ
j
œœœ œ œ œ œ̇ œ œ

{
œ œ œ œ
? #### ™™ Copyright © Stjepan Večković
™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ †
 GAJDE ĆAPURE
Semeljci (Đakovo)
ĆAPURE
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
(Semeljci, Đakovo)
1. način ritmiziranja
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
. Brzo
. j
#### 2 œ ™™ ü
& 4œ œ œ œ œ œ œœ œ œœ œ œ œ œ
œœ
œ œ
j
œ

{
œ œ œ œ
? #### 42 ™™
˙ ˙ ˙ ˙ †

#### °™ . . j
5
j j
œœ œ œ œ j ™™ ü
& ™ œœ œ œ œ
œ
œœ œ œ œ
œœ
œ œ
œ

{
œ œ œ œ œ œ œ œ
GAJDE? #### ™™ ĆAPURE ™™
¢ ˙ ˙ ˙ ˙ †
Semeljci (Đakovo) Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

2. način ritmiziranja

#
Brzo
. . j
## # 2 ™™ ü
& 4œ œ œ œ œ j
œ œ œ œœ œœ œœ œœ
œœ œ œœ œ
œ

{
œ œ œ œ œ œ
? #### 42 ™™
˙ ˙ ˙ ˙ †

#### °™ . . j
5

& ™œ j j
œœ œœ
œœ œœ œœ œ œ œ œ œœ
j ™™ ü
œœ œ œœ œ
œ

{
œ œ œ œ œ œ
? #### ™™ ™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ †
Svinjarsko kolo
GAJDE
(Donji Bebrina, Slavonski Brod)

SVINJARSKO KOLO svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

Prema izvornoj
(Donja Bebrina, Slavonski Brod)

Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

#### 2 œ j m
& 4 œ œ œ œ œœ œœ œ œœ œ œœ ˙
j
œœ œ œœ ˙ œœ œ œ ˙ ™™ ü

{
œ œ œ ˙ œ ˙ œ ˙
? #### 42 ™™
˙ ˙ ˙ ˙
Copyright © Stjepan Večković
˙ ˙ ˙ ˙ †
 Zeleni se livada
(Rokovci, Vinkovci)
GAJDE ZELENI SE LIVADA
(Rokovci, Slavonija)
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

#### 3
& 4 œ˙ ™ œ œ œ œœ œ ˙˙ œ˙ œ œ œ œœ œ ˙˙

{
œ ™ œ
? #### 43
˙™ ˙™ ˙™ ˙™

## ° 4œ œ œ œ 3 ™™ ü
& # # ™™ œ̇ ™ ˙ 4 ˙™ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
˙™ 4 ˙™

{
œ œ ˙™
? #### ™™ 4
4w
3
4 ˙™ ™™
¢ ˙™ w †

GAJDE ĆAPURE
BEREM GROŽĐE
(Baranja)
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

##2 m m
& # # 4 œ̇ œ œ œ œ œ œ œ
œ™ œ˙ œ œ œ œ œ
œ™ œ˙ œ

{
œJ œJ
? #### 42
˙ ˙ ˙ ˙ ˙

#### °™ ™™ ü
& ™ œ̇ œ œ œœ œ œ œœ œ˙ œ œ̇ œ œ ˙

{
œ ˙
? #### ™™ ™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ ˙ †

Copyright © Stjepan Večković

 KOLO SNAŠA
GAJIĆ, BARANJA KOLO SNAŠA Zapisao: Stjepan Večković
(Gajić, Baranja)

Ÿ~ j Ÿ~ j
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#### 2 j j
& 4 œ̇ œ œ œ™ œ œ̇ œ œ œ™ œ œ̇ œ œ œ™ œ œ̇ œ œ œ™ œ

{
˙ ˙ ˙ ˙
? #### 42
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

#### œj œ̇ œj œ
9

œ̇ œ œ œ œ̇ œ œ̇ œj œ œ̇ œ œ œ̇ œ œ œ œ̇ œ ™™
j j j
& œ̇ œ œ œ œ œ

{ ? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
™™

17
#### j Ÿ~ j j Ÿ~ j
& œœ œ œ œ™
œ œ œœ œ œ œ™
œ œ œœ œ œ œ™
œ œ œœ œ œ œ™ œ
œ œ œ
{
œ œ œ œ œ œ
? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

#### œj œj
25

& œœ œ œœœ œ œ
j
œ̇ œ œ œ œ̇ œ œ
j
œœ œj œ œœœ œ œ
j
œ̇ œ œ œ œ̇ œ ™™

{
œ œ œ œ
? #### ™™
GAJDE ˙ ˙ ˙ ˙
Ranče ˙ ˙ ˙ ˙

RANČE
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
(Baranja)
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
#
Osim#ritmiziranja
# 42 tj.œ u œjednom
# brže
kako je zapisano, jedan takt ''e'', a drugi ''h'', na polovinke, može se ritmizirati
&
i duplo
œ
j
œ œ
œ œ
taktu œ œ
œ
''e-h''
œ œ
œ
j
œœ Treči
na četvrtinke. j
œœnačin
œ œ œ biœjbio
ritmiziranja œ
œ œ œ œ prvaœœ doba
œ œœ œ

{
œ a druga doba
u taktu četvrtinka ''e'', œ dvijeœosminke œ ''h''. œ œ œ œ
? #### 42
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

#### Ÿ~~ j
Ÿ~~
j j j
Ÿ~~
j ™™ ü
& œ™ œJ œ™ œJ œœ œœ œœ œ œœœ œ œœ œ œ™ œJ œ˙ œ

{
œ™ œ™ œ œ™
? ####
Copyright © Stjepan Večković
™™
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ †
GAJDE KOLO GAJDAŠA ŠOKCA
KOLO GAJDAŠA ŠOKCA
(Baranjsko Petrovo Selo)
Prema zapisu Julija Njikoša za gajde
Baranjsko Petrovo Selo Prema zapisu J.
prilagodio Njikoša za
i aranžirao: gajdeVečković
Stjepan prila-
godio i aranžirao: Stjepan Večković

#### 2 m m ü ™ j ‰ j
° ü
& 4 œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ̇ œ ™
™ ™ œ j
œœ œ œ œ œ œœ œ œ œ˙œ
œ œ ™
™
œ œ œ œ œ

{
œ œ œ
? #### 42 ™™ ™™ ™™
˙ ˙ ˙ ˙ †
¢ ˙ ˙ ˙ ˙ †

# # j j j
& # # œ œœ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œœ œnœ œ œnœ œ œ œ œnœ œ œ œ œ œ
j j j j j j j j j
œ œœ œ œœ œ œœ

{
œ œ œ œ œ œ œ œ œœ
? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

#### œ œnœ œ œ œnœ œ

œ œ œ œ œ œœ œœ œ˙ œ œ œ œ œ œ̇ œ œœ œ œ œœ œ œœ œœ œ˙ œ œ œ œ œ œ̇ œ
j j j j
&

{ ? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
Ako je zapis osnovne melodije J. Njikoša točan tj. ako je gajdaš zaista svirao tako kako je zapisano i
s obzirom da postoji još nekoliko sličnih notnih zapisa svirke gajdaša Šokca onda je ovo izvrstan pri-
mjer majstorstva gajdaša koji iznad najvišeg tona gajdi (cis) kratkim, jačim natiskom zraka u mješini
izvodi i poluton d. Upravo ovakvu tehniku je i Širola primjetio prilikom svojih istraživanja početkom
20. stoljeća.
GAJDE GAJDAŠKO KOLO IZ GAJIĆA
GAJDAŠKO KOLO IZ GAJIĆA
(Gajić, Baranja)
Prema zapisu Julija Njikoša za gajde
Gajić Prema zapisu J.
prilagodio Njikoša za
i aranžirao: gajdeVečković
Stjepan prila-
godio i aranžirao: Stjepan Večković
#### 2 œ œ œ œ œ ™ ü
& 4 œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ™
œ œ œ œ œœ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œœ œ œ̇ œ

{ ? #### 42
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
™™
†

#### °™ ü
& ™ œ
œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ™
™
œ œ œœ œœ œ œ œœ œ œœ œœ œ œ œ œ œœ œœ œ œ˙ œ

{
œœœ
? #### ™™ ™™
¢˙ ˙ ˙ ˙ ˙
Copyright © Stjepan Večković
˙ ˙ ˙ †
GAJDE Tri livade
TRI LIVADE
(Slavonija)
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

#### 3 œ œœœ œ œ œœœ œ

1.
j ™ ü 2. ‰ 2
& 4 œœ œ œœ ™™ œ œœ ˙™ ˙™ œœ œ™ œ ™ œœ œ™ ‰ 4

{
œ œ™ J œ™
? #### 43 ™™ 2
4
˙™ ˙™ ˙™ ˙™ † ˙™

#### °™2
& ™4 œœ œœœ œ œœ œ̇ œœœ œ œœ œ œ œ œœ ™ œ œ œ̇™œœ œ œ̇ œœ œ œ œœ œœ œ œœ œ 41 œ ™™ ü

{
œ ™ œ ™œ œ œ œ
J
? #### ™™42 4
1 ™™
¢ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ œ †

Zavrzana
GAJDE
(Rakitovica, Donji Miholjac)

ZAVRZANA
Prema izvornoj svirci zapisao i prilagodio: Stjepan Večković
(Rakitovica, Donji Miholjac)
Zapisao i prilagodio: Stjepan Večković

#### 2 j ‰ ‰
& 4 œ œ œœœ œ œœ œ œ œ œœ œ œ œj œ œœœ œ œœ œ œ œ œœ œ œ

{
œ œ œ œœ œ œ œ œœ
? #### 42
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

#### j ‰ j‰ ü
& œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
œ œ œœœ œ œ œœ œœ œœ œœ œ œ œœœ œ œ œœ œœ œœ œœ
™
™

{? ####
˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙
™™
†
 Autor: Stjepan Večković

www.gajde.com
gajde.hr@gmail.com
+385 98 275 211

This project has been funded with support from the European
Commission. This publication [communication] reflects the views
only of the author, and the Commission cannot be held responsi-
ble for any use which may be made of the information contained
therein.