ЈОВАНКА КАЛИН

РАШКИ ВЕЛИКИ ЖУПАН YPOIII I I

Р а ш к а је γ X I I веку доживела врло велике промене. Од мале
Византнји гтотчињене области д о д р ж а в е Стефана Н е м а њ е пут ј е б и о
дуг. Он ј о ш у в е к није д о в о љ н о познат. Т о постаје н а р о ч и т о ј а с н о а к о
се и м а ј у у в и д у п р и л и к е у з е м љ и , у н у т р а ш њ и развој Р а ш к е . Н а у к а
много т с ж е п р о д и р е у ту област у првом реду због к а р а к т е р а распо-
ложнвих информација које ретко када садрже податке ο привреди,
управи или начину ж и в о т а балканских народа. Они постају неизбеж-
на т е м а у д е л и м а с а в р е м е н н к а с а м о онда к а д а р е м е т е устаљени си-
стем односа н а п о ј е д и н о м подручју. Т а к о су и р а ш к и ж у п а н и X I I
века ушли у историју. М е ђ у њ и м а је одувек највећу п а ж њ у привла-
чила изузетна личност Стефана Немање. Његова делатност, а наро-
чито р е з у л т а т и које ј е о с т в а р и о засенили су све ш т о се пре њега оди-
грало. О к о Р а ш к с икупљене српске земље у догада невиђеном о б н м г
биле су т а к о с н а ж а н д о к а з величине Н е м а њ и н а дела д а су се углав-
ном њиме бавили и н а ш и и страни научници. Стране и с т р а ж и в а ч е је
пут у Р а ш к у водио н а ј ч е ш ћ е п р е к о дела византијских писаца Ј о в а н а
Кинама и Н и к и т е Хонијата. О н и су настојали да р а з р е ш е б а р основ-
иа питања српске историје тога доба истичући с правом у први план
српско-византијске о д н о с е . П о п р а в н л у се нису снадазиАН у з а и с т а
замршеним породнчним и политичкпм прнлнкама рашкнх жупана. 1

Д о м а ћ а историографија је, опет, била заокупљена л и ч н о ш ћ у Стефа-

иа Немање, па је трагајући за подацима који ће осветлитн његову
делатност, и л и губила и з в и д а његове преттгадннке, и л и их д о в о д и л а
ν везу са њ ч м па су п р и т о м л р а в љ е н е иајразцоврен-ије к о м б ^ н а д и ј ^ -
То се нарочито јасно показало у покушајима д а се пронађе отац Не-
м а њ и н . Д а б и с е т о р а з р е ш и л о У р о ш у I , У р о ш у I I и Д е с и с у npnraf-
с и в а и и п о д а ц и к о ј и с а њ и м а н е м а ј у с т в а р н о п и к а к в е в е з е . Т а к о је
;

у ч и њ е н а в е л и к а и с п р а в д а о н и м а к о ј и су п р и п р с м и л н п у т Н с м а л * .

' Κ Грот И з и с т о р и и У г р и и и славанства, В а р ш а в а , 1889; £ . Голу-

бипскип, К р а т к н и а ч с р к истории н р а в о с л а в н и х псрквеи, М о с к в а 1871; Α
Huber, Geschichte Osterreichs I , Gotha 1385; Β. Η. З л а т а р с к н , l l c i u p i u на
бЂЛгарската лт*ржаиа I I , С о ф Ш 1934.
И Рувараи
1
П р и л и ш ц н κ иизнаааљу н.шира српске ncropiue. Го-
1ГШ1ГПЦ1 Н. Ч. 14'(1894); Љ. КоаачиаиН, П е к о л н к а ш п а њ а υ Стефану Нс-
 Овај р а д ј е п о с в е ћ е н р а ш к о м в е л и к о м ж у п а н у У р о ш у I I , Ом
п р е д с т а в љ а п о к у ш а ј д а с е п р у ж е о д г о в о р и н а н е к о л и к о о с н о в н и х пи-
т а њ а ο А И Ч Н О С Т Н с а м о г У р о ш а , ο в р е м е н у њ е г о в е в л а д е и политицн
коју је волио.

/. Породичне прилике

Р а ш к и ж у п а н У р о ш I и м а о ј е т р н с и н а н ј е д н у к ћ е р . Ј е д а н се
з в а о Д е с а п о п о д а ц и м а Л е т о п и с а п о п а Д у к љ а н и н а . О п и с у ј у ћ и дога-
1

ђ ј у С р б и ј и с р е д и н о м X I I в е к а в и з а н т и ј с к н п и с а ц К и н а м наводи
а е

да су У р о ш ( I I ) и Д е с а б и л п б р а ћ а . ' П о д а т к е ο т р е ћ е м ч л а н у ове
породиие сачували су утареки и з в о р и . Т о ј е Јелена, к ћ и У р о ш а I , а
с е с т р а У р о ш а I I и Д е с е . Н а и м е , у г а р с к и к р а љ С т е ф а н I I ј е п р е д крај
СВОТП ж и в о т а о д л у ч и о д а с в о г а н а с л е д н и к а н а п р е с т о л у с л е п о г Белу,
снна А л м о ш е в а , о ж е н и ћ е р к о м с р п с к о г в е л и к о г ж у п а н а У р о ш а ( I ) .
Т а к о ј е У р о ш е в а к ћ и п о с т а л а у г а р с к а к р а љ и ц а , ж е н а Б е л е I I (1131—
1141). П о ш т о се и з о в о г б р а к а р о д и о с и н Г е з а , б у д у ћ и к р а љ Геза I I
5

мањи, Глас СКА 58 (1900), 1—106; Д. Ачастасијевић, Отац Немањин, Б е о

град 1914; Ст. Новаковић, Земљиште р а д њ е Н е м а њ и н е , Годишњнца Н. Ч.
1 (1877), 163—243; Ст. Станојевић, Ο Н е м а њ п н о м оцу, Старинар V (1928—
1930), 3—6; В. Боровић, П и т а њ е ο хронологаји γ делима св. Саве, Годиш-
њица' Н. Ч. 49 (1940), 1—69; Ф, Шшиић, Летопис попа Дукљанина, ±>еи-
град—Загреб 1928; Р. Новаковић, Када се родио и к а д је почео да владл
Стеван Немања, Историјски гдасник 3—4 (1958), 165—192; М. Дгши/ϊ, Исто-
рија народа Југославије I 249—250; К. Јиречек, Историја Срба I , Београд
1952, 141 сл.
Летогшс попа Дукљанина, и з д . Ф. Шишић,
3
375; уп. Н. Радојчић,
Аруштвено и д р ж а в н о урећење к о д Ср&а у р а н о м средњем веку, Гласннк
Скопског научног д р у ш т в а X V (1935), 15; за у т в р ђ и в а њ е сродничких веза
у породици р а ш к и х ж у п а н а упућени смо на податке из различитих ш-
вора. То су, поред Летописа попа Дукљанина, византијскн писци Јовин
Кинам и Никита Хонијат, з а т и м Отон Ф р а ј з и н ш к п , Бечка илустрована
хроника. У питању су извори настали у различитим средннама и вејед-
наке вредности. Међу гшсцнма наведсппх текстова има савременнка, ил»
оних који су блиски времену догаћаја ο којима п и ш у (Отон Фрарин-
шки, Кинам, Хонијат, ретори), а л и и таквнх који су своја дела састављали
касније на основу старијих списа (Бечка илустрована х р о н и к а ) . За Лето
пис попа Дукљанина уп. и мишл>ен>е С. Miijvuinoeiiha, Летопис попа Ду-
кљанина, Титоград 1967, 7—120.
' IoaBnis Cinnami Epitome rcrum ab Ioanne et Alexio Comnenis ge-
starum, ed. Bonnae 1836, 113.
Chronicon pictum Vindobonense. ed. E. Szentpcterv, Scriptores rerum
1

Hungaricarum I , Budapest 1937, 443: »Statimque tnisit (sc. краљ) nuncios

in Serviam et filiam Uros comitis magni in legittimam uxorem Bele traduxo-
runt«. Краљица Јелема сазива с а б о р у Аралу: Chronicon pict. Vind. β *
Szentpitery I , 444. Ο Бечкој нлустрованој хроници постојн богата научнз
литература. Оснивна дела с у Н. Marczmi, Ungarns Geschichtsquellen im
Zeitalter der Arpaden, Berlin 1882, 68—83; S. Domanovszky. предговор и>
дању y Ε. Szentpiter y, Scriptores rerum Hungaricarum I , Budapest I W
ί-Α-Macartney, The Medieval Hungarian Hislorians, Cambridge 1953 133-
u r Ka dos, предговор издању ове х р о н н к е (Die ungarische Вн«*Т
chromk, Corvina 1961, 5—30). Meby иајиовијим радовнма γ π G. hnsto.
Anjou-kori kr0nikaank, Szazadok 3—4 (1967), 457—508.
 23

(1141—1162), а п о у з д а н о ce з н а д а је С т е ф а и I I д о ж и н е о р а ђ а њ е Г е з с ,
времс с к л а п а њ а б р а к а пзмеђу Јелене и Беле м о ж е се прнлнчно тач-
н о о д р е д п т н . С т е ф а н I I ј е у м р о 1. м а р т а 1131. г о д н н е , п а с е у з и м а д а
је п о м е н у т п б р а к с к л о п љ е н 1129. и л и п а ј к а с н и ј е 1130. г о д и н е . Д а к л и ,
то ј е време када су успостављене в р л о тесне р о д б и н с к е везе измеБу
иородице р а ш к о г ж у п а н а и угарског двира. Ова чињеница објашња-
ва н е к е в а ж н е д о г а ђ а ј е н а р е д н о г п е р и о д а .
П о р с д У р о ш а ( I I ) , Д е с е и к.ћерп Ј е л е н е , У р л и I ј е и м а о j o u i
ј с д и о г с и н а , Б е л о ш а . Т о је и з у з е т н о з а н и м љ и в а л и ч н о с т . О с т а в и о ји
д у б о к о г т р а г а у У г а р с к о ј , г д е ј е п р о в е о в е ћ и д е о ж и в о т а . Б и о је р а т -
цик признатих способности. З а в р е м с борби и з м е ђ у снага угарскоч
кра.\>а Г е з е I I и а у с т р и ј с к о - н е м а ч к е в о ј с к е к о ј а ј е б и л а у п а л а у У г а р -
с к у 1146. г о д и н е , о д л у ч у ј у ћ у у л о г у ј е и м а о , п о с л о ж н о м с в е д о ч е њ у
в и ш е и з в о р а , к р а љ е в у ј а к б а п Белош.* Н е п р и ј а т е љ с к а в о ј с к а ј е б и л а
1

потучена, а Б е л о ш је постао врло утицајан на угарском двору. Уче-

с1вовао ј е у образовању н васпитаваљу краља Гезе I I , у изворима се 7

п о м и њ е н а ј ч е ш ћ е к а о бан.* О д г о д н н е 1145. н а л а з и о с е н а п о л о ж а ј у
п а л а т п н а . За в р е м е у г а р с к о - в н з а и т н ј с к о г р а т а с у п р о т с г а в и о се в о ј с ц и
9

ц а р а М а н о ј л а к о ј а ј е 1151. г о д и н е п р о д р л а у С р е м . Б а н Б е л о ш ј е г а д а
свој напад усмерио према Брапмчеву н тиме н а т е р а о впзантијску вој-
ску на повлачење са угарске територије. 1 0
П р е д крај владе Гезе I I

' Oito Frisingensis, Gesta F r i d e i i c i imperatoris, M G H SS X X , 369—

370. Ty ce н а л а з и и леп о п и с Б е л о ш а . НЈСГОВИХ способиости; » a v u n c u l u s
domini regis Bele ban n o m i n a t u s « : Chron. pict. V i n d . ed. Szentpetery I , 456;
Л а в р е н т в е в с к а н летописБ п о д год. 1144. п о м н њ е Угре и „ б а н а к р а љ е в о г
у ј а к а " : П о л н о е с о б р а н и е р у с с к н х л е г о п и с е и I , Л е н и н г р а д 1928, 311.
7
Cinn. 104.
в
У у г а р с к и м повељама с е п о м и њ е о д 1142. г. и т о к а о dux и л н б а н :
G. Fejer, Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, I I , Budae
1829, SS; ia ce повеља н а л а з и к о д I . Kulatljevica, Codex diplomaticus I I . 30,
а л и под г о д и н о м 1141. Вероватно н а о с н о в у тога V, Klaic, H r v a t s k i bani
za Arpadovica, Vjestnilc kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog Zemaljskog ar-
kiva 1 (1899), 129, у з и м а да ce dux Belos првн пут ј а в љ а y и з в о р и м а 1141.
r. С в о ј е в р е м е н о je / . Kukuljevic—Sakcin^ki, Prvovjencani vladaoci Bugara,
Hrvata i Srba, Rad JAZU 59 (1881), 116, т в р д и о д а ce Б е л о ш ј а в љ а к а о д у к с
у ј е д и о ј иовељи и з 1137. г. Ово је мишљетће п р е у з е о Љ. Ковачевић, Неко-
л н к а ш ј г а њ а Глас СКА 58 (1900), 67, а и с п р а в н о Ф. Шишић, Летопис попа
Д у к љ а н и н а 9*9, иап. 78. Уп. и M.Gyoni, Α magyar nyelv gorog feljegyzeses
szorvanyemlckei, Budapest 1943, 29—30.
' Год. 1145. »BeIus Palatinus C o m e s « : G. Fcjer, Codex diplomaticus I I .
124; год. 1146 — »Belus Comes Palatinus et B a n u s « : G. Wcnzct , Codex diplo-
malicus Arpadianus Cont. I , Pest 1860, 57; год. 1148 — G.Fejer, Codex diplo-
maticus I I , 129; год. 1150 — опет ce' полшње к а о Belus Banus: G. Wcnzcl,
Cod. d i p l . I , 60. И с т е годнне y р у с к о м лсгопису ce н а л а з н п о л а т а к да с е
nhn у г а р с к о г бана удаје з а к н е з а В л а л п м и р а , б р а т а И з ј а с л а в а М с т т . л а -
вича: И п а т в е в с к а н летопис!.. Полнос с о б р а н и е летопнссп I I , С. ПетербурГ
1908 407—408. Уп. Β. Г. BacuAbeecKitii, Согоз двух н м п е р н н , Т р \ д и I V , Ле-
н и н г р а д 1930, 104. П о м и њ е сс и 1151. г.: G. Wenzel, Cod. d i p l . 1, 60; 7. S i f i -
ciklas Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae I I , Za-
grabiae 1904, 67.
* Cinn. 117. Б с л о ш ce п о м и њ с y ууарСКИМ п . т о р и м а и с л е д е ћ ч х R >
д и н а . о м л о 1158. г.: G. Wenzet, Cod. d i p l . I . 62; G. Fejer, Cod. d i p l . I I . 140—
143; 144; 146; 148. Овај преглед п о д а т а к а υ Бсдошу нс нсцрпд>ује иного-
 24 Ј. Калпћ

губн му с е т р а г γ п з в о р п м а . Т о ј е д а л о повода м и ш љ е њ у да је пао

у н е н и л о с т на д в о р у с в о г а в а с п н т а н н к а И да је б и о удаљсн са висо
к и х п о л о ж а ј а к о ј е је з а у з и м а о . Н е к п с у н а у ч н н ц м γ њсму препозна*
иалн II р а ш к о г в е л и к о г ж у п а н а к о ј и с с ш е з д е с с т н х година X I I века
п о м н њ е н а с р п с к о м в л а д а р с к о м п р е с т о л у . " Ч и њ е н и ц а ј да је бан
е

Б е л о ш п о м а г а о Г е з и н у б р а ћ у , н а р о ч н т о С т е ф а н а . у б о р б и за власт11

Та с е б о р б а р а с п л а л ! с а л а н а р о ч н т о гтосле с м р т и Гезе I I 1162. годинс

па ј е Б е л о ш т а д а у ј о ш п о в о љ н и ј и м о к о л н о с т и м а п о д р ж а в а о Стефа-
н о в е п р с т е н з и ј е . К а д а ј е о в а ј 1163. г о д п н е п р е у з е о в л а с т у Угарској
уз помоћ внзантнјског новца и војске више него својих прнсталица у
з е м љ и , м е ђ у њ е г о в и м н а ј б л и ж и м с а р а д н и ц п м а у повељи издатој ν
О с т р о г о н у п о м и њ е с е б а н Б е л о ш . У м р о ј е п р е 1198. г о д и н е . З а жи-
13 14

в о т а ј е п о д и г а о б е н е д н к т и н с к и м а н а с т и р у С р е м у , н а свом поседу, у
данашњем Баноштору. Траг ο овом богато обдареном манастиру и
њ е г о в о м о с н и в а ч у с а ч у в а о с е у и м е н у н а с е љ а к о ј е с е γ његовој бли-
знли развило. 15

У р о ш I I ј е б и о н а в л а с т н у Р а ш к о ј у п р а в о у в р е м е к а д а је Белош
на к о р м и л у у г а р с к е л о л и т и к е . И а к о т а п о л л т и к а п о д р ж а в а њ а српске

бројна сведочанства ο његовој делатности. Υπ. Β. Иотап, Geschichte d es

ungarischen Mittelalters I , Berlin 1940, 384—5; J. Радонић, Србија и Угарска
y с р е д и е м веку, Војводнна I , Н о в и Сад 1939, 130—131.
u
Одавно ј е з а п а ж е н о у н а у ц и да се име баиа Белоша не надазн ν
угарским нгворима и з м е ђ у 1158. и 1 ίό3. г. Н а основу тога неки су науч-
ници претпоставнли да с е п о в у к а о н з Угарске γ Србију „око 1ί58. г.'\
где му ј е ц а р Манојло поверио в е л и к о ж у п а н с к у власт: Κ. Грот, Из нсто-
рии Угрии, 230—234; F.Chalandon, Les Comnenes I I , Paris 1912, 391—392;
V. Kiaic, H r v a t s k i bani, 135—137; Ф. Ш шаић, Летопнс 96—98, мисли да je
он б и о р а ш к и ведики ж у п а н 1161—1162. г. Уп. нап. 49 овог рада.
,Ј
Rahewin, Gesta Friderici, M G H SS X X , 423—424. Up. J. v. Pauler,
Wie und wann kam Bosnien an Ungarn, Wissenschaftliche Mittheilungen aus
Bosnien i m d der Hercegovina I I (1894), 161; K. Јиречек, Исторнја I . 145;
Б. Нсдсљковић, Постојбина п р в о г босанског бапа Борнча, Исторнскн ча-
сопнс I X — X (1959), 55—56.
11
К р а љ Стефан I V ј е т о м и с п р а в о м потврдио пресуду бана Белоша
да ш у м а Д у б р а в а п р н п а д а з а г р е б а ч к о ј бнскупији. Одмах иза бана Белоша
помшве с е б о с а н с к и б а н Б о р и ч м е ћ у к р а љ е в и м с в е д о ш ш а , пре осталнх
ж у п а н а . Ту ј е повељу и з д а о Т. Smitiklas, Codex diplomaticus И . 97—93.
а л и је у његовом и з д а њ у и с п а о р е д у к о м е с е ј а в љ а босански бан Борнч.
Уп. G. Fejer, Codex diplomaticus I I , 166.
14
К а о покојни п о м и њ е с е б а н Б е л о ш у пнсму које je папа Иноћен-
тије I I I упутио к а л о ч к о м н а д б и с к у п у П. Smiditcias, Codex diplomaticus
П . 303). „ ^
* Υ поменутом гшсму папа И н о ћ е н т и ј е I I I наводн да Бслош »ш рп>
prio fundo suo qui appellatur K e u , monasterium in prothomartins Mepnan:
honorem c o n s t r u x i t . . . « Н и ј е б е з зндчаја појединост да се ц а р МаноЈло
на свом походу к р о з Срем 1164. годнне з а д р ж а о -• CTV ,.етрпк>
τρίκον: Cinii 217.17), к о ј е изгледа треба н д е н т н ф п к о в а т н са маћар^кнч

Magyarorszag tortenelmi foldrajza а

234.
 Р а ш к и велпки жупан Vpoui I I 25

а н т и в п з а п т и ј с к е б о р б е н н ј е н о в а у У г а р с к о ј пити Б е л о ш е в а тпорс-
в п н а , о п д јс у њ е т о в о в р е м е п р о и ш р е н а и п о с т а в љ е н а н а ч в р ш ћ у
основу. Српско-угарска сарадн,а показала се на делу γ току борби
п р о т и в Б п з а н т и ј е 1149—1150. г о д и н е .

2. Када је Урош I I постао рашки велики жупан?

С р п с к о - в п з а н т и ј с к е б о р б с с р е д и н о м X I I века су познате. Њ и х о в
т о к ј е о ц р т а н гтодацнма К и н а м а и Х ш ш ј а т а , а у н а у ц и д е ф и н и с а н . " '
И а овом месту их стога нећемо у целини приказивати, већ ћемо се
з а д р ж а т и с а м о н а о ш ш п о д а ц и м а којн п о м а ж у р а с в е т љ а в а њ у постав-
л>еног г ш т а њ а .
Ц а р Манојло I Комнин је против Рашке предузео два узастопна
велика похода. Први ј е б и о одговор н а вест ο у д р у ж и в а њ у Алемана,
С р б а н У г а р а у б о р б и п р о т н в В и з а н т и ј е 1149. г о д и н е . У п р а в о т а д а
17

су се Срби прикључили ш п р о к о ј антнвпзантијској коалицији коју

су образовалп Нормаин из Ј у ж н е Игалије, Угарска и моћни немачки
в о ј в о д а 113 п о р о д н ц е В е л ф а . Н е ш т о к а с н и ј е с е и д е ј и б о р б е п р о т и в
ц а р а М а н о ј л а п р п д р у ж п о н ф р а н ц у с к и крал. Луј V I I , а утарско-внзан-
тнјскн сукобп планули су и на тлу руских кнежевина, међусобно
иштро заваћенпх. Насупрот овако окупљеним снагама стајао је чврст
немачко-византијскн савез који су владари двеју д р ж а в а биди скдо-
ПИАИ ј о ш у т о к у Д р у г о г к р с т а ш к о г р а т а , к а д а ј е К о н р а д I I I Х о е н -
ц п а у ф о в а ц б о р а в н о у В и з а н т и ј и . Б о р б е с у из.међу о в и х н е п р и ј а т е љ -
скнх б л о к о в а вођене углавном и з м е ђ у Н о р м а п а и Византије о к о јон-
ских острва, између Велфа и Хоенштауфоваца у Немачкој и између
Срба π Византпје у Рашкој. 1 8
М а н о ј л о ј е 1149. г о д и н е р а з о р и о Р а с ,
освојио Н и к а в у и Галич, затим се вратпо у Цариград д а би следеће
године обновио ратовање, алн у зпатно већем обиму. 1 9

К и н а м и Хоиијат не именују рашког ж у п а н а којн је повео бор-

б у п р о т и в В и з а н т и ј е 1149. г о д п н е . К и н а м т о н е ч и н и н и у о п ш и р н о м
и з л а г а њ у ц а р е в о г п о х о д а 1150. г о д и л е . М е ђ у т и м , п о ш т о ј е з а в р ш и о
2 0

ш л а г а њ е ο б о р б и н а Т а р и и п о р а з у С р б а у к а с н у ј е с е н 1150. г о д и н е ,
ин д о д а ј е д а с у Срби „после м н о г о в р е м е н а " , л и ш п в ш и У р о ш а вла-
с т и б е з ц а р е в о г знања, вдаст п р е д а л и другом ид б р а ћ е , Деси, па су
с е у п л а ш п л н д а р е в о г ш е в а . Спор ј е изнет пред М а н о ј л а д а га о н ре
ш и . М а н о ј л о ј е тада У р о ш у ( I I ) пиново д а о власт. И з овог се о д е л -
31

ка с п р а в о м закључивало д а је Манојдо у овом у н у т р а ш њ е м сукобу

у Р а ш к о ј п о д р ж а в а и У р о ш а , п и ш т о га ј е , п о с в о ј п р п д и ц н п о с л е су-

СОКЈЗ д в у х п м п е р и и , 94; К. Јиречек, Исторнја

10
Β. Г. BacttAbeecKitti,
I Ј42- И с к ф и ј а н а р и д а Ј у ш с л а н и ј е 1, 249—250.
C i n n . 101—102.
11

11
Η. ν Kap-Herr. Die abcndliinclische Politik Kaiser Manucls. Strass-
b u n 1881*31—37; P. Lamnui, C u m n i m i C S l a u i e r 1, Kuma W55, 85—115.
• C i n n 102—103; Nicclae Choniatac H i s t u i i a , cd. B o m u e 1835, 119
-J20.
J0
C i n n . 103—113.
" C i n n . 113. У—16.
26 Ј. Калић

к о б а н а Т а р н 1150. г о д и н е , п р и х в а т и и к а о рашкиг в л а л а р а и свог

вазала.
И з К п н а м о в о г с е т е к с т а , д а к л е , п о с р с д н н м п у т е м з а к љ у ч у ј е да
ј е У р о ш I I б и о р а ш к и в е л и к п ж у п а м 1150. г о д и н е . М е ђ у т и м , п р о б л е м
к о и а ч н о р с ш а в а Хинпјатов опис истих догађаја. У њему се директии
н м е н у ј е М а н о ј л о в п р о т и в н и к у С р б и ј н 1150. г о д и н е : б и о ј е т о У р о ш ,
н л а д а р С р б а . И н е с а м о т о . О в а ј в а ж а н одел»ак Х о н и ј а т о в о г т е к с т а
22

ο Србији крнје у себи и други податак. Ц а р је сазнао, к а ж е Хонијат,

д а с е в л а д а р С р б а л о ш е п о н а ш а и чини горе ствари него пре , ш т о ј е 23

о ч и г л е д н а а л у з н ј а н а п р е т х о д н у г о д и н у , 1149, ј с р ј е т о у ј е д н о и је-
д п н а г о д и н а ν к о ј о ј с у с е С р б и б у н н л н п р о т и в М а н о ј л о в е в л а с т и tipe
1150. Γ.
П р е м а то.ме, и з Х о н н ј а т о в о г т е к с т а п р о и з и л а з и д а ј е У р о ш Η
б п о р а п ж и в л а д а р 1149. г о д н н е , д а с е т а д а п о б у н и о п р о т п в в и з а н т и ј -
с к е в л а с т и и д а је 1150. г о д и н е т у б о р б у н а с т а в и о „ г о р е н е г о р а н и ј е " .
Т и м е о т п а д а ј у π с в е п р е т п о с т а в к е , т о л и к о п р и с у т н е у с т а р н ј о ј науч-
ној литератури ο Вакхину, с р п с к о м жупану. 2 4

Овакав закључак потврђују на свој начин и дела византијских

р е т о р а X I I в е к а . У њ и х о в п м т е к с т о в и м а н е м а х р о н о л о ш к и прецит-
н и х п о д а т а к а , о н и салш и з в и р у и з с а д р ж а ј а п з л о ж е н и х д е л а . Т а к о
п е с н и к Т е о д о р П р о д р о м в е л н ч а ј у ћ и ц а р е в е п о д у х в а т е о п и с у ј е и је-
дан М а н о ј л о в поход против Срба. С р б и су се по р е ч и м а овог ретора
р а з б е ж а л н пред в и з а н т н ј с к о м в о ј с к о м , а њпхов в л а д а р У р о ш ннје
и з а ш а о п р е д ц а р а в е ћ с е п о в у к а о у н е п р и с т у п а ч н е п р е д е л е своје
з е м љ е . П о с в е м у с у д е ћ и у п и т а њ у ј е ц а р е в п о х о д и з 1149. годнне.
25

Н а н с т и д о г а ђ а ј о д н о с и с е , и з г л е д а , и ј е д а н г о в о р М и х а и л а Солун-
ског у к о м е се на и з в е ш т а ч е н р е т о р с к и начнн п о м и њ е веза која је
п о с т о ј а л а и з м е ђ у С р б а и У г а р а . Ц а р је, к а ж е М и х а н л о С о л у н с к и , н а
п а о с р е д и ш т е с р п с к е з е м љ е , к о ј у о н н а з м в а „ з е м љ о м С л о в е н а " и над-
моћно победио противника. * 2

в
Chon. 121. 18—19. Заннмљиво је да је овај Хонијатов податак дуго
остао незапажен, и а к о ј е на њега упозорно још И. Руварац, Прилошин κ
познавању извора српске исторнје, Годишњица Н. Ч. 14 (1894), 214—215.
Урошено име се палазн само у грчком тексту. Преводидац Хонијатовог
дела на латински пспустпо је љегово цме. Треба овде напомепути да се
име Уроша налазн у оба рукоппса Хоиијатовог дсда којнма се СЛуЖВО
нздавач у Бонском корпусу. Υ рукопнсу Β се наводн τΛνρηγα ίτερβίχς τον обрг-
tnpt: Chon. 121; Th. Skutariotes, ЗДуофц χρονική ed. Κ. N . Sathas. Akonawod)
Ιί'.-./Λοθήκη VI I , Venctia—Paris 1894, 238. 3—4, има τόνϊ^ερβίχς ϊρχοντϊ^Οβρββ**
B
Chon. 121. 18—19: Βαηιλεύ; 8έ αύτος вбФц μ»ί*ών κχκν^ργεϊν τάν £βρβϊι;
SuMWMteVTB ούρεσι καΐ -/είρανα Spiv των - ρ ο τ έ ρ ω ν . . .
Μ
Ο AH4HOCTI ι Вакхииа уп. дета-vHv ападизу извора н литсратурс '
КалиИ, Византијскн п.шори за истирпју iiapova Југосдавијс IV (у ш т а ч ш п .
и
Thtodorus Prodromus, cd. Ε, Miller , Recueil des histurions des crt>i-
sadts, Hist. grccs, I I , Paris 1881, 761—763. Υ песмн ce наводн да je Манојли
крскуе п р о ш в Срба оосле успеха на Крфу, т.ј. 1149. г.
* И . Ucgel, Fontes rerum byzantinarum 1, Petropoli 1892. ιοβορ 6p. X.
pp. 17-1—175. Изгледа да jc говир naciao годнис. jep ретор на једноч
месту к а ж е τί μή λίγω τά πέρο^ΐ'. (Rc-gcl, 1, 174. 15) н ирнтом опнсук* u«»pt"»
поход иротлв Срба НОЈЦ се по садпжају м о ж е идептифнковати као όορίν»
1149. г. Υιι. К. Krumbavher, Geschichte dcr byzantiniscncn Literatur, Muu-
 Рашкп всликн жупан Урош Π 27

Л е Л Н М и ч н о
^шЛХШ^Т познатих података ο Урошу I I , Кинамон
^ „ t P
" " ^ " н о с т п о п р в л а к а м а ν Р а ш к о ј . Оне откри-
Л Р У Г С

" ! " ' Г е 4 , n

» ^ ο л е л а т н о с т и Y p o . u a Ц . Р е ч ј е ο о д е л ж у у ко-
b t H

м е К и н а м о п н с у ј е п о р а з с р п с к е в о ј с к е „ а Т а р и 1150. г о л и и е . Т а д а
с у п р е д и а р а и з а ш л п п р в о н о с л а н и ц н с р п с к о г в е л и к о г ж у п а н а а за-
т п м И 0В с а м . Т о м п р н л и к о м с у р е г у л п с а н н м е ђ у с о б м и о д н о с и . Y p o u i
II ое п о т ч и н н о в л а с т н ц а р а М а н о ј л а и о б е ћ а о војну помоћ у д в а слу-
ч а ј а . Н а п м е , с а г л а с и о с е д а з а с л у ч а ј р а т а н а з а п а д у п о ш а љ е д в е хи-
л а д е р а т н и к а , „а к а д с е р а т у ј е у А з и ј и , к у д а је и р а н и ј е о б и ч н о с л а о
трн стотнне, послаће још двеста." 2 7

И з о в о г т е к с т а ј а с н о п р о н з н л а з н д а ј е У р о ш п р е 1150. г о д и н е
с л а о о д р е д о д т р и с т о т и н е в о ј н и к а в и з а н т н ј с к о м ц а р у з а његове πυ-
х о д е у А з и ј п , н т о б а р ј е д н о м ( τ ό πρότερο* εϊώ&ε>. )• С а д а с е п о с т а в љ а
п и т а љ е к а д а ј е ц а р М а н о ј л о р а т о в а о н а и с т о к у п р с 1150. г о д и н е , ј е р
т о ј е у ј е д н о и година у којој ј е У р о ш I I по свој прилици послао свој
о д р е д в о ј с к е . И д у ћ и у н а з а д о д 1150. г о д и н е з н а с е д а ј е М а н о ј л о 114ό.
године к р с н у о у велики поход против пконијског султана Масуда. г ;

Ц а р ј е т а д а р а с п о л а г а о в е л и к о м в о ј с к о м к о ј а се у п у т и л а п р е м а сре-
ДИШТу п р о т п в н п ч к е земл>е. Н а ж а л о с т , Η!ΐ К и н а м н и Х о н и ј а т н е с а о п -
ш т а в а ј у к а к о с е т а ц а р с к а в о ј с к а и р и н л п љ а л а , из којих области, па
се не п о м и њ у ни Срби к а о у ч е с н и ц н овог похода. Међутим, к а к о је
п о з н а т о д а М а н о ј л о и з м е ђ у 1150. и 1146. г о д и н е н и ј е к р е т а о у р а г
и а И с т о к , и з г л е д а н е д в о с м и с л е н о д а у п р а в о з а о в у г о д н н у т р е б а ве-
з а т н п о м е н у т и К н н а м о в п о д а т а к ο с р п с к о ј в о ј н о ј п о м о ћ и к о ј а је б н -
л а у п у ћ е и а ц а р у . М а н о ј л о ј е о д у с т а о о д дал»их б о р б и п р о т и в с у л т а н а
п о ш т о је с а з н а о д а с е н а З а п а д у п р и п р е м а н о в и в е л и к н к р с г а ш к п
п о к р с т , п а ј е о т у д а з а п р е т и л а н н о в а о п а с н о с т . Д а д и ј е и п р е 1146. 2 4

годпнс У р о ш I I с л а о М а н о ј л у одреде војске Η којом прпликом, не

м о ж е се сазнати нз ових извора.
З а к љ у ч а к с е н а м е ћ е с а м i i o с е о и . Y p o t u I I ј е в е ћ 1146. г о д и н с
био р а ш к и велмки жупан, већ тада је био вазал Манојла I Комнина
и већ т а д а ј е и с п у њ а в а о своје в а з а л с к е обавезе према цару. Врло је
в е р о в а г н о д а ј е б и о н а в л а с т и у Р а ш к о ј и п р е 1146. г о д и п е . Д а л и ј е
на том иоложају био и пре 1143. ш д и н е , к а д а ј е М а н о ј л о у В и з а и -
тији д о ш а о н а в л а с т , и л и је на ttera у т и ц а л а п р о м е н а н а ц а р н г р а л -
ском п р е с т о л у , м о ж е с е с а м о н а г а ђ а т и . Υ с в а к о м с л у ч а ј у . о н ј е о д
1146. г о д п н е б и о р а ш к м в е л и к и ж у п а н ™

chenι 1897 473- G Moravcsik, Α magvar tortenet bizanci turrasai, Budapesi

1934 206• Jt Јипечек К с т о р н ј а 1, 142; једнни /?. Вго\\пт$. Thc Patnarchal
•Jl
School :ii C o n S n o p I e in the T u c l f . h Century. ByzantTon 33 0 9 6 3 ) . 12.

м е н у т у в о ј н у pOMOh. Д М д а . » " ί « > " е к и

«*™ р а ш м
' > к у , ш н
'
7
" ^ ^ u ^ / r ? S U i S e n / - u r Geschichte <les / w c i t e n Kivuzzugcs, S l u l t g a r i
I C ^ A i i 4 f Chat andun Les Comnenes I I , 247—257,
' » Д 'Агшсгасиjeeuh, О т а ц H c u a i i . m . 23, MHCU Μ У р о ш 11 н » к б и о
р а ш к и ж у п а н > и р с м . и у о д 1129-1130. ,. з а ј е д н о 15-10 »однна . А «
 Ј. Калић
28

Н а у к а данас нсма т а ч а н одгхшор н а п и т а н * д а л и с у постојаде

какве р о д б и н с к е в е з е и з м е ћ у п о р о л и ц е р а ш к о г ж у ш ш а У р о ш а I I и
СтсфанГнемање," И п а к , с а с в и м ј е ј а с н о д а т р е б а о д б а и и т и с в а о н а
мишљсња к о ј а с у п о ч н в а л а ма п р е т п о с т а в ц и д а с у У р о ш I I и л н Д е с а
билн poum-.wi Н е м а љ . п ш . Н а о с н о в у т о г а с у У р о ш у I I п р ш ш с и в а н и
подаци, д о г а В а ј и к о ј и с а н.нм н е м а ј у и п к а к в с в е з е . " К а д а с е т а к о
разграмичс н о д а п п , о с т а ј у к а о с и г у р н и о с л о и ц н з а л а љ а и с т р а ж и в а њ а
с л е л е Н с ч ш ћ с ш ш е : У р о ш I I ј е 1146. г о д п н е б и о р а ш к и в е л и к и ж у -
пан, о и ј е на т о м п о л о ж а ј у б н о и 1149. и 1150. г о д и н е И о н ј е п о в е о
по.шату б о р б у п р о г и в В и з а н т н ј е т н х ш л н и а .

3. Аокле је Урош I I β.ιαϋαα Рашком?

К р а ј У р о ш с п с в л а д е ј е в р л о м а г л о в и т . Днректиих в е с т н ο точг
нема, а р е ш е њ е с е м о ж е н а ћ и т е к п о ш т о с е п р е т х о д н о р а з ј а с н е два
питан>а. П р н о , к а д а је д о ш л о ло с у к о б а и з м е ђ у Уроша и њ с г о в о г бра-
т а Дссе н л р у г о , да ли с у У р о ш I I и П р п м и с л а в ј е д н о л и ц е .
Π υ К и н а м у ј с п р о ш л о „ м н о г о времена" о д б и т к е на Т а р н д о
трснутка Ka.va су С р б н л п ш и д п Уроша власти н п р с д а л и ј е без ца-
р е п о г зиан.а њ е г о в о м б р а т у Деси, Пошто с у с е бојали д а ће се Ма-
нојдо због т о г а п а љ у ш т и и а п . н х , п а в о д п Кмнан, изаШАИ с у гтред ца-
р а с а Десом и У р о ш с м п з ј а в љ у ј у ћ н л а ћ с сс п о к о р н т н о н о м е кога
ц а р буде одабрао. В л а с т ј с и д М а п о ј л а о п с т ,\<>бно У р о ш . 3 3

То је очш ледно само у к р а т к о и н а п н с ц у с в о ј с т в е н н а ч и н прн-

к а з а н а борба за власт у Р а ш к о ј . И а к о с е м и о г е п о ј е д п н о с т и о в н х

Си т о п о г к р е и н о он у к а з у ј е на п о д а т а к д а с е о к о 1146. г. γ У г а р с к о ј у бор-
би коју ј е водмо Гсза I I протнв И с м а ц а о д л п к о в а о п о р е д б а н а Б с л о ш а н
иеки »comes Uros« (Chronicon p i c l . V i n d . у п . НОвије п з д а њ с Ε. Szentpete r v
l, 457). АнастаспјевиН )с п р е г п о с т а в и о д а ј е т о м о ж д а б п о У р о ш I I којн
се т а д а н а л а з н о γ Угарској, или ј е т а м о у п у т и о п о м о ћ . И а к о занимл>пва,
ова сс прстпоставка Т0ШКО м о ж е и р п ч в а т ш н . П р в о , у п с т о м мзвору, Беч-
кој и л у с т р о в а н о ј хроницн, в н ш с л н ц а uot.ii в м е У р о ш (Szenlpetery I , 430;
437 и д . ) . Д р у г о , т о ј е годнна к а д а ј с р а ш к и ж у п а н с л а о М а н о ј л у о д р е д
в о ј с к е 38 борбу на Истоку. Изгледа м а л о в е р о в а т и о д а бп с е У р о ш I I лнч-
ио унутно и а д а л с к о у г а р с к о б о ј ш и т е π напл-стпо ^смљу, м а п п р н в р е м е н о .
" Р. ИовакочиН, К а д се р о л и о м к а д је п о ч е о д а в л а д а Стеван Не-
маи»а, И с т . гласниас 3—4 (1958), 154, м р с т п о с т а в л а д а ј е и з м е ћ у 1142—1144.
г. б н о на власти у Р а ш к о ј иекн б л н ж н и л и д а љ и с р о д н н к Н е м а њ и н .
" Д АнастасијеааИ, О т а ц Н с м а њ п п 2^. м н с . ш д а је о т а ц Н е м а њ п м .
био он Деса нли Урош I I , б и о п р о ш а и ИЗ Р а ш к с 1131. г., д а ј е о т и ш а о У
Зету, где м у с е о к о 1132. г . р о д и о с п п Н с м а њ а . Д о к с с А н а с т а с н ј е в и ћ к о л е б а о
ВРТШу Д е с е и Уроша I I к а о л н ч н о с г и у к о ј п м а трсба п р е п о з н а т н о и а Не-
мањимог, Ф. ШиишН, Лстоинс 96—98, сс опрсдељује за У р о ш а I I . Надове-
зујућн ма полаткс ο У р о ш у излагпп*: С т е ф а н а П р в о в с п ч а н о г ο в е \ н к о «
м е т е ж у " γ Рапжо.ј и изгнанству Hcvaii.inior о ц а , Ш п ш и ћ ј е з а к љ у ч и о да
'у. У р о ш I I б н о на ВАасТН 1131—1132. ι. в ПОНОВО 1133—1161. г Τ ο И
љење п о и о п о II касније у Povijcsii I l r v a i a za kraljcva iz doma Arpadovka,
7agreh 1944, 60—61, а л и W nv о б р а з л а ж у 1 ш нпчпм и р о д у ж п о владу У р о ш а
I I д о 1166. г. О в о ]ΐ лруга мшнлчмђа која п о ^ п в а ј у ка сабирањ> подапака
ο д в е м а лнчпостима, У р о ш у I I п Неман.имом о ц у , с а с в и м с у н е о д р ж и в а .
11
СИш. 113.
 Рашки великн жупан Урош I I 29

догађаја могу п н ш е слутмти него локазатн. остајс као најпажније д а

се р е ш п п н т а њ е њ и х о в е х р о н о л о ш ј с . К а д а ј е У р о ш I I б н о с в р г н у т ?
Ο т о м е говоре ј о ш д в а с а в р е м с н а п н е ц а . Т о с у р е т о р и М и х а и л о Со-
лунски π песннк Тсодор П р о д р о м . П а ж њ у прннлачн нарочнто први
пвсац.
М и х а и л о С о л у н с к и ј е у в р с м с и у о д 1149. д о 1156. г о д н н е и а п к с а о
ч е т н р п говора. П о с в с т и о н х ј е М а н о ј л у К о м и п н у , а с в о ј е ј е з н а њ е
н р е ч н т о с т у п о т р е б и о д а м а ш т о с в с ч а н и ј н н а ч и н д о ч а р а ц а р с в е ве-
л и к е у с п е х е у б о р б н са и е п р и ј а т е љ п м а з е м л « . С у к о б д в о ј и ц е с р п с к и х
жупана, које он назнва сатраппма. помпње у једном од својих г о
вора.- М и х а п л о Солунскн Србе ту назнва Д а ч а н и м а , д а ч к и м наро-
4

дом, а Yrpe Г е т и н м а . Д а ч к н народ, којп је одавно цару подложан,

к а ж е ретор, п р п ш а о ј е гепидском владару, т.ј. Угрима и сатрапа
( ж у п а н а ) к о г а ј е ц а р б и о п о с т а в п о , з б а ц п о је в р а д о с н о д о ч е к а о о н о -
га к о ј н м у ј е б и о д а т о д Г е п н д а . " М а н о ј л о ј е о д л у ч н о д а п р о г н а н о г
в р а т и п к р е ћ е п р о т и в С р б а . П о ш т о ј е к а о с у д н ј а о д р е д и о д а с е успо-
с т а в н в л а с т р а н и ј е г с а т р а п а . С р б и с у с е у м и р и л и , д а л и т а о ц е и „ра-
товали у савезу", т.ј. обавезали се на сдање војне помоћи Византији. 34

Пада у о ч и да овај опис догађаја одговара у основи Кинамовом

излагању. И а к о Михаило Солунскн не именује ниједног жупана, ни
оног з б а ч е н о г н и о н о г другог к о ј и п о к у ш а в а да се домогне власти,
није т е ш к о р а з а б р а т и л и ч н о с т и . Ј е р , т у с е н а в о д и д а с у С р б и зба-
цнли в л а д а р а кога је Маиојло био поставно, ш т о одговара К и н а м о
вом опису У р о ш а I I . Узурпатор је овде свакако Деса, само ш т о Ми-
хаило Солунски бележи н то да је о н при томе уживао угарску помоћ.
Д а б п с е о в и п о д а ц и м о г л п у п о т р е б и т н н е о п х о д н о ј е д а с е утвр-
ди к а д а ј е г о в и р н а с т а о и н а к о ј е с е д о г а ђ а ј е о д н о с и .
М и х а и л о Солунски н а једном месту у овом свом говору наводн
д а ј е п р о ш л о ч е т и р и г о д и н е о д к а к о ј е ц а р д о в е о х л љ а д е заробл»е-
н и к а н з У г а р с к е , о д к а к о ј е У г а р с к а , к о ј у о н н а з и в а П а н о н н ј о м , оста-
ла безљудна и пуста после пљачке византнјске војске. 37
Υ оквнру
paTOBaiba п р о т и в У г а р с к е , ј е р т о ј е в р е м е у к о м р е т о р с а с т а в л л
е

с в о ј е г о в о р е , ц а р М а н о ј л о ј е с а м о једном и м а о в е л и к и б р о ј з а р о б -
љ е н н к а н з У г а р с к е , и т о 1151. г о д и н е п о с л о ж н о м с в е д о ч е њ у К н н а м а
и Хонијата. А к о тој годнни која ј е Манојлу донела ве.шке успехе
5 8

и
Т о ј е говор бр. I X γ збирци W. Regel, F ontes rerum byzantinarum

> i m IiapOA (Срби) . . . ***** «ύτό l r * K ^ i ^ t l K , *ξ

5 X

1 т м 8 Н о ^ м т , τ&νί'έκ voQ Etymfefi βιίομέν™ τούτω ДОотп: W. Regel. F ontes I ,

163.25—27. ... ...
¥

* W. Recel, F ontcs I , 163—164.

" М и х а к л о Солунски цару: 'Еџ^ашЛт μίν о м δ Γή**ς ******* g

али та
под
Ο ΧΙΙΛ

f * \ w J ί! Л ш 1 • iCinn 107-112; Chon. 121-122». ϋ ве.шком броју.

' Vl α \ laiKhltX ... I м и. WHIIK.I ι.< V.i lUljtf ΜΟΓΛΟ б ш н llll lOHopa ΙΟΛ
 _ Ј. Калпћ

v.ora п и с ц а и з г л е д а д а с е т а к в о т у м а ч е њ е м о р а о д б а ц и т и . Н а и м Ј 2
с а б о р у КОЈИ Ј е о д р ж а н у Ц а р и г р а д у 26. ј а н у а р а 1156. године о с у ђ е н
ј е з б а г с в о г у ч е њ а а н т м о х и ј с к и п а т р и ј а р х С о т н р и к П а н т е в г е н зајеу-
н о с а с в о ј н м п р н с т а л н ц а м а . М е ђ у њ н м а ј е б и о π М и х а и л о Солунски«
којн Ј е с м е њ е н с а п о л о ж а ј а . П о ш т о се т о д о г о д и л о п о ч е т к о м 115ό'
г о д п н е , о ч н г д е д н о ј е д а њ е г о в г о в о р н и ј е м о г а о н а с т а т и те године, а
с в а к а к о н п ј е м о г а о Велнчатн и а р е в е п о д у х в а т е о с т в а р е н е у 1156. го-
д ш ш . П р е м а т о м е , д о г а ђ а ј и ο к о ј и м а п и ш е о в а ј р е т о р моту се везахи
с а м о з а 1155. г о д и н у . 42

1151. М а н о ј л о је п р е ш а о на територнју Угарске пустошећи π пленећи све

Гфед собом. К п н а м н Хонијат се с л а ж у да icf Маиојло тада задобио врло
в е л н к и број заробљевика, Византијска војска пх је повела собом (Cinn.
113—118; Chon. 122—123). Год. 1152. Манојло је поново стигао на Дунав
алн борбе тада ннсу Bobene (Cinn. 119—120). Ни следеће годнне (1153) није
се р а т о в а л о на угарско-византнјској г р а ш ш п (Cinn. 121; Chon. 132). Бор-
бе су вођене 1154. г. у придунавским областпма, ади је тада Византија
била у д е ф а н з и в и : она ј е бранила Браннчево и Београд (Cinn. 130—133;
Chon. 133—134). Угарскнх заробљспика у већем броју тада није било. На-
ΐιροτιΐΒ, в и з а н т и ј с к а војска је код Бсограда доживеда т е ж а к пораз п ве-
лике губитке у људству. Најзад, 1155. године Манојдо ј е опет са војском
д о ш а о на Д у н а в , алн је том прплшсом 5ез борбе закд>учен угарско-визан-
гајскн м и р (Cinn. 133—134).
w
Т а к о ј е д а т и р а о овај гивор ј о ш издавач W. Regel, Fontes I , X I X ,
а л и је забунл унео п о м в њ у ћ и заробљенпке из Србпје, којпх тада није бн-
г

ло. И с т о д а т и р а њ е налази се код К. Krunibacher-a Geschjchte 473; Д. Ана-

стасијсвиН, Отац Немањин 24, нап. 1, без о в ш образложења. R. Brownmg,
The Patriarchal School, Byz. 33 (1963), 12, помишља да je овај говор на-
с т а о 1153. ι. Он не наводи доказе за ί ο . Треба напоменути да постојн је-
д а н други говор Михаила Солунског (говор бр. V I I I у зб1фии W. RegeJa,
Fontes I , ρ ρ 131—152), к о ј и се м о ж е везатн за 1153. г. пошто писац поми-
ihe 10 година Манојлове владе у њему. Немогућно је да оба говора (го-
в о р б р V I I I π бр. I X к о д Regela, Fontes I ) потичу из 1153, г.. јер анадиза
с а д р ж а ј а к о ј и они дају показује да се ради ο двема различитим ситуацн-
ј а ш у Србији. Υ говору бр. V I I I ие noMHite се бнло какав сукоо нзмеГп
р а ш к н х жуг.ана односно њиховнх присталица. _ и_*«Н
u
G. Moravcsik, Α magyar torienet W z ^ f o r r ^ a ^ ^ Λ
e »вам
640-
irce
(1961), 182-183; P. Wirt h, Michael yon Thessalonike, BZ ( ^ 2 ^ 267.^ Mn^
хаидо
да ra
скип,
Glykas, Sitzungs
demie der Wissenschaften 1894, 111,410.
• П о ш т и y O B O M свом говиру Михамло Срлунски I W M H H * ^кла·«*-*
угарско-византијског мира отпадају године ГфО 115р, jep се
и Хонпјата 3U8 да су до 1155. г. нспријателлтва бнда у току. Овде се по-
 Рашки велнки жупан Ypoui I I

S L, ^ш з S lш^^ ' ν
ч . т с κ crZ Ρ • П С С И
"° Р П р о д р о м лајс нешто друк-
К Т е о А

Κ υ ,
' П
° " ° н-законит влјдар
, t C M V i e Л е с а б

^ 1 1 1 1 6
" а
" ° Аоласку цара Манојла и з а ш а о
В е

п р е н * г а π п о т ч н н п о му се, и а к о против својс воље. Са њпм је пред

А

ц а р а Дошао π његов с у п а р „ „ к , к о г п е о ш к не нмспујЈ Ц а р опст а

к а о суАНја, cpebyje п р и л н к е у Србпјп и спасача власт „оном што

пале с в л а с т н У т е к с т у « помињу ж у п а н и којн су се одметпули од
а р ч п ж у п а и а . Ц а р их п р н м о р а в а да му се покоравају*'
П р о д р о м о в т е к с т п р у ж а н е к е нове податке, али и много нејас-
них м с с т а . Њ е г о в начпн п и с а њ а ј е с а в ПОТЧШБСН ж е л и да се створе
ш т о у и е ч а т љ н в н ј е с л и к е ο ц а р с к о ј премоћи, па су и контрасти које
даје в е л н к и . То н а р о ч н т о в а ж и з а п р о т и в н и к е Манојлове који су по
п р а в и л у о б у з е т и с и л н и м с т р а х о м на вест ο п р н б л п ж а в а њ у великог
с а м о д р ш ц а . п а д а ј у н и ч н ц е пред њим н т р а ж е милост. Т а к о је прика-
зан н р а ш к н ж у п а н Д е с а . П а ипак, могу се извупи неки закључцц.
П р в о , д о б о р б е о к о властп у Р а ш к о ј л о ш л о ј е за време угарско-ви-
з а н т и ј с к о г р а т а , ј е р П р о д р о м , п о ш т о је о п и с а о царсву делатност у
Г а ш к о ј , п р е л а з н на и з л а г а њ е ο М а н о ј л о в о м походу на Дунав, протии
Угара. Том п р и л и к о м ј е склопљен И м н р са угарским краљем. П р о 44

д)х>м се т у с л а ж е са М и х а н л о м Содунским у редоследу догађаја.

А р у г о , Д е с а је ј е д а н од у ч е с н и к а ν борби за власт у Р а ш к о ј . П о
П р о д р о м у ц а р ј е з б а ч е н о м в л а д а р у д а о п о д р ш к у . Са Десом је пред
ц а р а п з а ш а о и д р у г и п р е т е н д е н т на престо. Tpehe, поред ове двојиие
з а в а ђ е п и х ж у п а н а писап п о м и њ е и друге ж у п а н е који су отказали
п о с л у ш н о с т с в о м е владару, па их на то Манојло приснљава. Υ Р а ш к о ј
су, а к о ј е в е р о в а т и п е с н и ч к о м т е к с т у П р о д р о м а и љеговим описнма

ставља гштање због чега G. Moravcsik, Α magyar tortenet bizanci forrasai

206- / Racz, Bizanci koltemenyek 11, стављају овај гавор y 1156. r. G. Mo-
ravcsik ie био мишљења да је угарсковизаншјскн рат окончаи ниром
1156 а не 1155. године (G. Moravcsik, Bizanc cs а Magyarsag, Budapest 1953.
80- нстн Huneary and Byzantium, The Cambndge Medieval History I \ .
Cambridee 1966 581—582) a пошто Мнхаило Солуиски помиње CK.\anaibe
тог мира γ свом говору, το се и говор мора тако датиратн. Ο разлозима
због којнх неки научници стављају крај номенугог рата у " ^ - ™ ^
νπ ]- Калић-Мијушкоаик, Београд у средњем веку. Београд 1967. 353, нап.
82 Mebvnm изгледа да сам Михаило Содунски даје податке КОЈИ су иро-
тнв датирања Моравчика Н а . ш е , ако је наше тумачење овог говора тач-
но 1 ? Т Г п Г ш « » четнри ГОДОНе ол 1151. године када ,е Манојдо M H Q
но. Т.Ј. ди џ п
^ * " „ , . ! ' „ . упгаске овда се u скдапањс поменутог мирд
р

вслики број ^елтшшш и нГсчшо τό Напомепу.ш смо да је Михапло

мора " а в и т н V 1155 • Λ Ј Ј * ^ л - о „56. године „ „ , * u m ) 3 1 1 а ч 1 1 л а

« Ова Пролромова ^ ^ Ж ^ Ч м и ! ^ ? ie τν непотт

ricns
Обј!
К.
ко
Υ целшш ова песма jc w j ^ ' м —
ο Србима налази се на СТЈ>. V « • Biriina ko1tenu n\vk 35. стих ;

• Продром, гасма бр. 2. ed. /.

357 sq.
32 Ј. Калић

п у н н м п р с т с р и в а њ а , н р н л н к с б в л е псома н с с р е ђ е н е , ucnyibCHe р а >

н и м м е ђ у с о б н и м сукоОпма.
Т о су р а с м о л о ж н н п в з в о р н за у п о з и а в а њ е у н у т р а ш н , и х б о р б и
к о ј е су н о г р с с а л е Ршпку срсдшпам X I I иска. И а к о н н с у с а г л а с н н у
погледу с а д р ж а ј а , т о к а с а м п х догава.ја, п а к о сс Meby н.има н а л а з е
п р н г о д и н т е к с т о в н д в а в и а а п т и ј с к а р е т о р а к о ј и и а м о р н о luuiiy у ч е н о
н н е ј а с н о , нзгдеда д а с е н з н»нх м о ж с нзиућн в а ж а н х р о н о л о ш к и по-
датак. До сукоба је у Рашкој дошло за време угарско-византијског
р а т а , н е п о с р е д н о п р е с к л а и а њ а м п р а , д а к л е , 1155. г о д и н е . Х о н и ј а т
овс Aorabaje нс помивзе. 45

V оквиру угарско-внзантијског рата 1150—1151. г., после српског

u

пораза на Тарн, Хонијат само на једном месту noMiiibe Србе. Он ту на-

води да је цар поново објавно рат Угрима, да je личио д о ш а о у Сердику,
где се окупила војска. Ту су стиглн послаиици угарског краља нудећи
Μΐφ. После преговора К О Ј И су вођепи са њнма, ц а р јс олустао од рата
протпв Угарске и кренуо је против „сатрапа Срба". Пошто га је успут
поплашио, паговорио га ј е да признаје само њега (цара) и да раскнне
уговор са Угрнма. Постнгавшп све то, цар је распустио војску и повукао
се (Chon. 132).
По току нзлагања у Хонијатовом делу ова се егшзода из српско-ви-
зантнјскнх односа може ставнти нзмеђу 1151. године (пошто је Хонијат
претходно опнсао цареве успехе у борби против Угара 1151. г.: Chon. 122
—123) и новембра 1153. годнне, када сс Манојдо надазио ν областп Бито-
ља (Chon. 133; Манојдо је 1153. године пнсао „а Castro Pelagoniae" опату
Вибадду 22. пове.мОра 1153. г.: Ph. Jallc, Bibliotheca rerum germanicarum, Bero-
lini 1864; t. 1. 561). Год. 1152. отпада као време опнсаног подухвата Ма-
нојла на основу упоредне аналпзе садржаја текстова Кннама н Хонијата.
Наиме, говорсћп ο догађајима из 1152. г. Кннам наводн да је цар стигао
до Дунава н спремао се да почне рат протнв Угара, али је убрзо скдоп-
љен мир (Cinn. 119—120). По Хонијату у овом одељку цар је ишао нзрн-
чито само до Серднке, па протнв Срба, не на Дунав (Chon. 132). Хоннја-
тово излагање, дакле, не одговара Кпнамивом ο догађајнма 1152. ГОДЈШС.
али се с д а ж е са његовим описом Aorabaja 1153. г. Јер. под 1153. г. Кинам
наводн да је цар кренуо протнв Угара путем ка Истру. али не к а ж е да је
тамо н стнгао (Cinn. 121).
На основу тога намеће се закључак да одел>ак Хоннјата у коме он
говорн ο Манојловој акцијн протнв рашког жупана (Chon. 132) треба
ставитн у 1153. годину, како су заклуучилн још Β. Γ. BaciUbeeCKtiit. ο. c. 66
(али ce на стр. 78 к а ж е да ј е то 1152. г.) н F. Chalamlon, Les Comnenes I I ,
408, без образложења.
На овом месту треба разјаснитп да лп се Хомпјатово казнва!Бе ο
догађајнма 1153. године м о ж е повезати са Кипамовпм излаган>ем ο су-
кобима у Рашкој, ο борбп n3Meby Уроша н Десе (Cinn. 113), како су то
мислнлн Β. Г. Bacu.ihvccKuu, ο. с. 66—67 π Љ. Ковачевик, Нсколнка гагга-
ња, Глас СКА 58 (1900), 65—66. Овакав з а к ^ у ч а к пмчнва на чшћсннип да
Хоннјат после борбе на Тарн 1150. г. помшне Србе само једнои н то у
овом одсљку (Chon. 132) све до краја угарско-вн.^антнјског рага 1155. г.
То је т е ж и л да се код Хоннјата naby вссти кијс и.илшарају Киначовом
нзлагању, да се оне потврлс. Такво настојаил у ииим t-лучају намлалн на
велике тсшкићс пошто се у текстовнма Кипама н Xonittara запажају ве-
лике садржајне разлике Прво, Cinu. 113, к а ж е да су СрОп лпшилн Ypouia
властн и прсдалн је Деси. Bojclm сс иаревиг неаа u>ao w i «a. н . ш и ш cy
пред њега и Мииојло је cnop pciiuiu y κυρικτ Ypouia. κο\κ· jo itoiiouo \.κ>
власт. Chon. 132 тврли да jc цар крснуо протнв caipaiui Срба lon νοβορπ
само и јслним сатрану, ме υ двојици нли било какшш сиору \κ·Ην ж \ и а
иима), натерап га је ла се одрекно caucia са Угрнма н ла iipH.ma.ie c a w
 Рашки велпкн жупан Урош I I 33

* r ?"
1
m V н
°Р"
з в
° " ш е н ј а в љ а после 1155. голине. Т у м у
м а
е

се П С " т р а г . Ш е з д е с е т и х г о д и н а X I I в е к а п о м н њ е се П р и м и с л а в к а о
р а ш к и в е л п к и ж у п а н . К и н а м ј е ј е д и ш , к о ј и з н а з а њега. У н а ш н и
р о д о с л о в н м а ц д е т о п н а ш а , п о п о с т а и к у лшого м л а ђ и м , н а и л а з и с е
па п м е П р в о с д а в , а л п с е о н о везује з а Н е м а њ и н о г б р а т а «
11о К и и а м у П р и м и с л а в ј е в л а д а о СрСпјом д о 1162. тодине. Наи-
ме. i e г о д и н е ј е ц а р М а н о ј л о к р е н у о п р е м а С р б и ј н с а н а м е р о м да
с р е д и п р и л и к е γ њ о ј , о д н о с и о д о в е д е иа власт себи о д а н о г в а з а л а *
Земљом je тада у п р а в љ а о Примнслав, којн ј е „као ш т о сам раније
н с п р н ч а о — т в р д и К и н а м — д н з а о у с т а н а к и поступао по с в о м нахо-
ђ с њ у " I I р а н н ј е « Ц а р га т а д а , п р е 1162. године. није с в р г а о са в л а с т и ,
а л и ј е т о у ч и н и о 1162. г., к а д а је П р н м н с л а в п о н о в о п о к у ш а о д а cs
о д м е т м е . У м е с т о њ е г а ц а р ј е 1162. године на в л а с т д о в е о његовог
б р а т а Б е л у ш а . О в а ј ј е опет к р а т к о в р е м е в л а д а о С р б и ј о м , з а т и м се
повукао у Угарску γ којој је π у м р о после дужег времена. 49

цара. К о ј е бно тај „сатрап" против кога ј е Манојло кренуо 1153. г? Ако
је то био У р о ш I I нема спора са Десом. То Он значнло, поред тога, да је
У р о ш I I тада био γ савезу са Угрима, а из говора Михаила Солунског
пронзплазн да је у спору са Урошем Деса био тај који је ужнвао угарску
подршку (W. Regel, Fontes I , 163—164). Ако пак претпоставимо да је Ма-
нојло 1153. године кренуо протнв Десе, којн ј е претходно заменио Уроша
на власти, то ј е немогуће ускладити са тврђењем Хоннјата да је тог је-
дног сатрапа Манојло натерао да се одрекне савеза са Угрима и да caiio
њега (цара) признаје, ш т о значи да ј е под тим условима остао на власти,
а то опег противречи Кинамовом тврђењу да је у спору Урош — Деса
Манојло п о д р ш к у и власт дао Урошу (Cinn. 113).
Друго, Кннам к а ж е да је до наснлне смене на власти у Рашкој до-
шло лшмо цареве воље и χρόνοι; битке πολλοίς ύστερον на Тари 1150. годнне
1

(Cinn. 113), ч е м у мпого боље одговара 1155. него 1153. година.

Н а основу свега изложеног изгледа да Хонијатово излагање ο дога-
ђајима 1153. године н интервенцијн Маиојла протнв рашког жупана (Chon.
132) не треба повезивати са Кинамовим опнсом унутрашњнх борбн у Ра-
ш к о ј (Cinn. 113). _
* Љ Стојановић, Стари српски родословн и детогшси, Београд —
Сремски Карловци 1927, 14—17; 181; 186; 191; 193; 197; 202; 279. Υ науци је
махом прихваћена ндентнфнкација Примислав — Првослав. Треоа имати
у виду да К и н а м помиње ј о ш једну личност са именом Примислав. То
је један р у с к и к н е з (Cinn. 235).
• Хропологија овог МаноЈловог доласка у Фнлипопољ пронзилази
из тока пздагања у Кииамовом делу. Пнсац претходно саопштава да_ je
после смрти угарског краља Гезе I I љегов брат Ладнслав ( I I ) већ 6 »
прсузео власт о д Л е з и п о г снна Стефана { I I I ) : ^ 2 0 3 а зна « да је до
тога д о ш л о у лето 1162. године: В. Homan, Geschichle I , 393-394, F. $iU0,
Hrvatska za vreme Arpadovicia 83.

" ' ' ' " ' ' M i i o r a ^ c v научници сматралн да oaor рашког жушша трсба наз
Многи CV ™ Y * " " " * f * H c r o S i a Ε 144 нап. 122; //. Руоарац, Придошцн.
Првославим (К- Јиречек, пстијЈИЈи *- · ,„ у к г и ч ч ш \д ν п к т м
2 1 5 R Ћопоиић П и т а и л ο хронологиЈН, 47—4». \ к а з \ к м о да \ н а Ј ч а р н -
/ 1 5 , в. nopoewi, "™ ' , дела Vat. ur. 163, ι υ . 254 . jaeno CTOJU
1 1 H , < 1

Јем сачуваним рукоиису K H I I J M O B O I дсла, W . •

V r t n o r
J
Прч^Ј/.*«^. „ о с т а в л л п и т а н * да лн је овај Бедуш. брат П и - Р

c i n n . д н . ииде " \ . баиом Белошсм κοιιι се јанл*а у у г а р с м ш

мислава, ВСТО лице са угапск! м γ η m a Кимт
g
и другнм изворима од I I « — * * * *
3 Јбормми UtuwmfwiuJiui H M *
.34

О д а в н о j e в е п з а л а ж е н о д а К н н а м г о в и р е ћ н ο П р љ м и с л а в у до-
даје „као ш т и сам раннје мспричао". Међутим, пре овиг одељка ο
д о г а ђ а ј и д ш и з 1162. г о д и н е К н н а м н н г д е н е г о в о р и υ П р и м п с л а в у ,
в е ћ с а л ш υ У р о ш у ( П > и Д е с н . И о ш т о ј е н о з н а т о Аа ј е Υρυιιι н о к у ш а о
д а с е и с а м о с т а л и у М а н о ј л о в о в р е м е , м н о г н су н а у ч н и ц и з а к љ у ч п д и
д а у Иримиславу треба препознатп i p o m a 11." Нивпх иидатака за
о в а ј с т а р и п р о б д е м и е м а н н д а н а с . К и н а м о в т е к с т ј е з а ш н е т а н , нс-
ј а с а н . 11а и и а к , н з г л е д а д а и з у з г р с д н с К Ј ш а м о в е ОЛуЗНЈе н а с а о ј е
СвОСТВеао п р с т х о д н и и з л а г а н ч : к о г а н е м а , н с г р е б а п з в д а ч п т н т а к и
смеле з а к љ у ч к с — д а j e г ш с а ц у п о д р е б л а в а ј у ћ н д в а и м е н а м и с л м о

с м о всћ д а се по тику К ш ш м и в о г и з л а г а њ а U B U J идсд>ак у П М 00 иилш-

н>у П р и м н с л а и н Б е л у ш може д а г п р а т и у 1162. г. И о К и н а м у j c МоаојДО
1С П Ј Д И Н С Lbpiau са в д а с ш П р и м и с д а в а , а умссто ibcra 00 вдаст доаси
Б е л у ш а ( С ш п . 204). Према ш м е , с а м и ге loOtuic ј с Б с л у ш могао Oiuu
pauiKil вслики ж у п а и , НО п р с тога. 1и ш л о \ угарским иавирима исма iu>
д а т а к а υ Оану Бсдошу, а к о п р е и к х м а в и м о д а су иап Бедиш и Прпмисдав-
л>св б р а т и с ш А Ј Ш С , нсма п п к а к в о г аначаја 00 и ш . ч и ки ј с ϋιιυ па в д а с ш
у Р а ш к о ј ире 1162. т д и н е . Д а к л с , и ш а д а ј у ева оиа MiiuiiWibu која су нсти-
ц а л а да 00 Сан Бслош п о в у к а о • I p G i i j y 1158. пли било К О Ј С другс ш д и н е
ире 1162. и ту upcyjcu власт, а к и Ј С в е р о в а ш Кпмамивом тсксту.
Ј е д а н д р у ш разлиг к а и д а ш в и р н и р о ш в н д с н г м ф и к и в а и ^ баво Бе-
л и ш а 00 р а ш к н м всликим ж у и ш ш м bc.\yuicM. Поставд>а сс luuuibc да лм
ύιι ц а р МаноЈли довсо на власт у Р а ш к и ј човска K U J H му j c у Угарекиј
1151. ГОД1ШС иии uiHupciiii нспрнјагсл* (Cinn. lli), којв j c y Угарскиј 1Ш00
иного 0000, вс-ликих поседа, a у п р а в о j c с а в с з и ш ш н и Cptia C0 YrpilAia y
Ц а р ш р а л у ицсљивами к а о omCMO, нспрнјатељско. И з в о р и XII 00KO у un-
ш е tiaapaia, к а д ц а р пилази у Оорбу ι ι ρ υ ι ι ΐ Β Срба, помињу њихове В С Ј С са
Угрнма к а о нешти ш т о ј е ц а р иастијао д а спрсчм. ΗβΜΟ с\АШ,е ,va су и о
ι р с б н а 1смсл>ш(ја и с т р а ж п в а ) в а υ лпчпш ш иана Бслиша у Угарскиј да
0и LC оо'Ј пита1вс иогдо трајннјс р с ш ш и . Изгдсда ппак мадо всринатни
д а би Манијло вдаст над СрОнма Д00 човску којн je огелоиљавао угарско-
< р п с к е везс Оеа обзира на њсгову трснугну снтуацију, свсптуалну псми-
лост на угарским двиру. Т е ш к о Ј С всроватн да бн и в а к а в закључак мо-
гла да измепи ч и њ с ш ш а да је Сап Бслош иимагао Opahy Гсзо I I на ШХОТу
његовог С0Ш0 У ОорОв з а вдаст која 00 раснламсада у Угарској, а у К О Ј У
се у м е ш а о н Манојло п р у ж а ј у п и п и м и ћ и с ш м лрстецдентима. Протпв на-
ј е д н а ч а в а њ а б а н а Бедоша и Бедуша, Gpaia Прпмнсдава и Дссе бидп су
и Β. Г. BactLibecKuii, ο. с. 94; Љ. Кооачеои/г, Некоднки lanaiba 70; Исто-
р и ј а народа Југосдавије 1, 250. М о ж д а пнје Оез значаја поједппосЈ да Ки-
нам говорећн ο бану Бедошу ynoipcO.WBa имс Ие/-.и; (Cinn. 104; 117), а
Прнш1славд>евог брата назнва Β*λού«)κ (Cinn, 204).
и
Β. Γ. BaciLibeecKit t t , ο. c, 94—95; Љ. КовачевиИ, Н е к о д и к а 1штан,а,
Г.\ас СКА 58 (1900). 69—70; Д. АластасијевиИ, Отац Немањин 11—12; V. Klaic,
Povjest Нгл-ata I , 161; Β. Ropoeuh, Пнтање ο хроиологији у делима св.
Саве, ГпАВППЈГТ* Н. Ч. 49 (1940), 47—48, увиђајући с а д р ж а ј н у немогућ-
ност*Кинамових речи aai ά»οτε μέν ώσικρ μοι Λείΐτ,γτ,τ^ί κροηροι (Cinn. 204.2—3)
MHC.VH да се те речи у горе наведеном одељку односе не на личност Прнлшсла-
аа кога ин назива Првосдавим, него на стање у Србнји, кијс Кнпам ПОМШО
у претходној реченпци. И а к о веома интересантан, тај ј е закључак грама-
тички непрнхватљив. У питању су две поссбне реченице, ј а с н о разграни-
чене. Остаје, наравно могл ћност, да Кинамов текст не треба дословно СХВ0*
титн. Аналпзнрајући композншЈЈУ Кинамова дела С. Neumann, Griechische
Geschicntschreiber und Geschichtsquellen i m zwolften Jahrhundert, Leipzig
1880, 80, з а к л у ч у ј е да y н>ему постоје многе празннне, попут ове са Прн-
мнславом. Он то приписује ггреписивачу дела који је изостављао неке
одељке. или их скраћивао.
 35

на ј е д н у л и ч н о с т . Т е ш к о д а б и с е т о могло у ч н н и т и ч а к н к а д б и
наука располагала к р и г п ч к и м издањем Кинамова дела, што ј о ш увек
треба ж е л е т и . '5

Према томе, на постављено нитање — докле је владао Урош I I

— м о ж е сс д а н а с с а м о д е л н ш ш и о о д г о в о р и т н . Б и о ј е р а ш х н в е л и к н
ж у н а п 1155. г о д и н е , с в а к а к о и п о с л е тога. Н е з н а се п о д к о ј и м о к о л -
н о с т и м а и к а д а ј е о н н а п у с т н о с в о ј п о л о ж а ј . Д о гтромене н а в л а с т и
јс д о ш л о н з м е ђ у 1155. в 1162. г о д и н е . Чињенитда ј е д а ј е ц а р М а н о ј л о
1160. г о д и н е о ч е к н в а о в о ј н у п о м о ћ о д р а ш к о г ж у п а н а з а поход н а
И с т о к к о ј н с е п р и п р е м а о . " О н а у к а з у ј е н а т о д а с у к о б а и з м е ђ у ра-
ш к о г ж у п а н а и ц а р а т а д а н и ј е б и л и . Д а л и ј е т о б и о У р о ш I I у пи-
iait.y и л и њ е ш в н а с л е д н и к . м о ж е се с а м о н а г а ђ а т и .

4. Политика Уроша II

П р е д н а м а ј е д е с е т а к година У р о ш е в е в л а д е (1146—1156). С а
м а л и м п р е к и д о м у в р е м е к а д а га је Д е с а п о п г с н у о с а п о л о ж а ј а , о д р -
ж а о се на власти упркос врло немирним временима и несталним
п р н л п к а м а у з е м љ и . Т о ј е д о в о љ н о дут п е р и о д да се м о г у у о ч и т и ње-
гова д е л а т н о с т и е в е н т у а л н о , ц и љ е в н .
У р о ш I I се б о р п о з а с а м о с т а л н о с т Р а ш к е . V т о ј с в о ј о ј п о л и т и ц и
био ј е , к а о и Д е с а , п р а в и п р е т х о д н и к Н е м а њ н н . П р е 1146. године
4

био ј е в е ћ в а з а л ц а р а М а н о ј л а , м о ж д а ј е уз његову п о д р ш к у и д о ш а о
на власт. Н а т о у п у ћ у ј у р е ч и М и х а н л а С о л у н с к о г д а ј е ц а р 1155. го-
дине бии о д д у ч и о да н а п р е с т о у Р а ш к о ј в р а т и ж у п а н а кога су Србн
били с в р г л и , а ц а р п р е тога п о с т а в и о . И с п у њ а в а о ј е п р е у з е т е ва-
54

з а д с к е о б а в е з е и с д а о п о м о ћ н у в о ј с к у ц а р у к а д а се т о о д њ е г а
55
ι ражило.
Н с к о л и к о г о д и н а к а с н и ј е п р и к љ у ч и о се а н т и в и з а н т н ј с к о ј коа-
л и ц и ј и и т о ј е њ е г о в , к о л и к о се с а д а з н а , п р в и п о к у ш а ј д а с е Р а ш к а
о с а м о с т а л и . С р б и су, к а ж е Х о н и ј а т , д о к ј е ц а р ч в р с т о б и о н а вдасти
изгледали д о б р о н а м е р н и » в р л о с д а т к о р е ч и в и , поред с а с в н м супрот-
иих о с е ћ а њ а у д у б н н и д у ш е . М е ђ у т и м , к а д а и м се у к а з а л а п р и л и к а ,
56

а т о ј е б и л а 1149. година, к а д а су в и з а н т и ј с к о - н о р м а н с к е б о р б е б и д е
у ј е к у , дигли су о р у ж ј е п р о т и в В и з а н т и ј е . Србн су тада нападн „су-
седне з е м љ е " и о д в и з а н т и ј с к о м в л а ш ћ у . П о с л е ж и д а в о г о т п о р а б н л и
57

П Р О Т И В нзједначавања Првослава (Прнмпсдава) са Урошем I I

11

усталн аГи Руварац, Прилошцн κ познавању извора српске псторше,

ГодишњиЈда Н. Ч 14 (1894), 215; Κ Јирнск, Историја 1.144; В. Bopotuh. П..-
г а ^ Г о хронолошји, 48-49; М. АшшП, Историја народа Југославије I , 25*

" ДдЈе Деса 00 евијој полптиии бии претходник Н с м а н а т утврдмо

је К. Јиречек, Историја I , 144.
Внди
14
нап. 35.
" Cinn. 113.
» ChCn 119 x T c i к а ж е да, када је рашки жупан видео да се ш
може с у ^ т с т а в и т и ромејској оојсци М « « ™ * Φ των (Choo. 119.
23-24).

3·
36

с у п о р а ж с н и т е године, с р е д ш п т е з е м љ е ј е б и л о о п у с т о ш е н о и с а м
Р а с р а з о р е н . П а ипак, ц а р е в услех тадд није био потпун. Борба ј е
н а с т а в љ е и а с л е д е ћ е год1ше и у ј о ш в е ћ и м р а з м е р а м а . У р о ш I I ј е
о б е з б е д н о у г а р с к у в о ј н у п о м о ћ . И а к о с е т о н и г д с и з р и ч и т о н е на-
вод11, о ч п г л е д и о ј е д а су ч в р с т е р о д б и и с х е в е з е с а у г а р с к и м д в о р о м
и з а ј с д н и ч к ц и н т е р е с н б н л и в а ж н а п о д л о г а с а р а д њ и н а б о ј п о м пољу.
Υ д р а м а т и ч н о м с у к о б у 1150. г о д и н е , к о ј и с е з а в р ш и о у т е ш к о
п р и с т у п а ч п п м и в е ћ с н е г о м п о к р и в е н и м предели.ма о к о р е к е Т а р е ,
внзантијска војска ј е потврдила своју надмоћност. * Срби су поново 5

б и л и н а д в л а д ш г и , а У р о ш I I п р и н у ђ е н д а ттреговара. Т а д а с у обнов-
љ е н е И п о ј а ч а н е њ е т о в е в а з а л с к е о б а в е з е . П р и с т а о ј е д а се п о в е ћ а б р о ј
в о ј н н к а к о ј е ћ е с л а т н ц а р у з а с л у ч а ј њ е г о в о г п о х о д а н а И с т о к ( о д 300
на 500), д о к је т а ц и ф р а о с т а л а н е п р о . м е њ е н а з а р а т о в а њ е н а Запа-
д у (2000 в о ј н и к а ) . И з г л е д а д а ј е У р о ш т а д а д а о и т а о ц е и п р и х в а т и о
„ д в о с т р у к о в е ћ н ј а р а м п о к о р н о с т и н е г о п р е " , к а к о ј е т о с а задоволт-
ством забележио Михаило Солунски. 59

Рашки жупан ј е веома кратко шгровао. Повољна при-шка за

н о в у б о р б у у к а з а л а м у с е 1153. г о д и н е . Н а и м е , т а д а ј е н о в и у г а р с к о
-византијскн сукоб б и о н а помолу. Д а б и спречио продор непријате-
љ а с а с е в е р а ц а р М а н о ј л о ј е к р е н у о уобичајени.м п у т е м к а Д у н а в у ,
а л н с у г а у т а р с к и п о с л а ш ш и п р е с р е л и у С о ф и ј и , г д е ј е у б р з о утана-
ч е н м и р . Са в е ћ п р и п р е м љ е н о м в о ј с к о м у п у т и о с е т а д а п р о т н в срп-
с к о г ж у п а н а . Ц а р м у ј е н а р о ч и т о з а м е р а о з б о г в е з а к о ј е ј е и м а о са
YrpiiMa. Д о б о р б е т о м п р и л и к о м и з г л е д а т а к н и ј е д о ш л о . П р е д не-
посредном опасношћу војне интервениије, Y p o m се п о т ч и н и о Маној-
лу, п р и з н а о њ е г о в а в р х о в н а п р а в а и о б а в е з а о с е д а „ р а с к н н е у г о в о р "
с а Х у н и м а (Угрима).* Ј о ш ј е д а н п о к у ш а ј о с а м о с т а љ и в а њ а Р а ш к е
0

је пропао.
Ц а р М а н о ј л о ј е и с т е г о д и н е (1153) п м а о и д р у т н х т е ш к о ћ а н а
Б а л к а н у . Он је с в о м е с р о д н и к у А н д р о н и к у К о м н и н у п о в е р и о н а упра-
в у в а ж п у п о г р а н и ч н у о б л а с т п р е м а У г а р с к о ј . О н а ј е о б у х в а т и л а Бра-
н и ч е в и , по К н н а м у Н и ш , а п о Х о н и ј а т у н Б е о г р а д . Б и л е с у т о т р н
н

најважније визаптијске т в р ђ а в е које су ш т н т и л е Моравску до.шну

и пречиле пут непрнјатељнма с а севера. Андропик ј е н с к о р и с т а о мо-
гућности које су му изненада п р у ж с н е . Одмах ј е ступно у преговоре
са угарскнм краљем т р а ж е ћ и помоћ у борби против ц а р а Манојла.
Н у д и о ј с т а д а крал>у Гези Ц , у с л у ч а ј у п о в о љ н о г и с х о д а п р н п р е м а н с
а к ц и ј е , у п р а в о о б л а с т к о ј а м у ј е б н л а п и в е р е н а . Υ н с т о м ц н л л упу-
т и о ј е своје и о с л а н и к с и п е л ш ч к о м в л а д а р у Ф р и д р н х у 1 Б а р б а р о е н
м
Cinn. 103—113; Chon. 121—123. Уп. тачан и ш к Aorabaja код К.
речека, Историја 1, 142—143.
* Cinn. 113; W. Regel, Fontes I , 143. Покоравање Срба (Далмата) is>
MHitc се и γ лелу једпиг аноиимниг псспнка X I I иека сачуваном γ мле-
тачким килексу »и Χ111 нска: .S Luinpros. ' и Mapxixvt»; χ ώ & ; >2-ц Ni-j; ' ϋ λ λ ν
νομνήμω- 8 (1911), 148—150; уи. (Λ Шехтаков, Заметкн κ сшхотворенмчм
coilicis Marciani gr. 524. Β. Β. X X I V (1923—26), 4θ—47
" Chon. 132. Исто кид Th. S k u u n o i a . Ιυνοψ* χρ»«χή. ©J. Κ. \ . T i l f "
M l i v J l , 242.
• Cinn. 124; Chon. Π 3 .
 37
Прм т о м с ie cBojv з а м п с а л i m i . . .

помин,с л а ј е А н д р о и и к m S ^ ^ ^ t i S S ^ - ^ ^ " °
ЗВ Р

ΜΟ,Π у У г а р с к о ^ в с т о ^ f ^ ^ ^ ^
о с т а т п н е п о з н а т ц р а ш к о м ж у п а н у . И не с а м о т о . П о д р и в а ј у ћ и углед
ц а р а М а н о ј л а о н ј е н е с у м њ н в о о л а к ш а о б о р б у и других непријатеља
И а р с т в а . А к о и н е м а п о т в р д е з а гтостојање д н р е к т н и х всза између
А н л р о н и к о в е д е л а т н о с т ц и У р о ш е в е п о л и т и к е , изгледа в р л о вероват-
но д а ј е р а ш к о м ж у п а н у о н а д о б р о д о ш л а .
У н у т р а ш њ е п р и л и к е у Р а ш к о ј с у в е о м а м а л о познате. Оне нису
з а н и м а л е п и с ц е с а в р с м е н и к е . Ј е д н н о Т е о д о р П р о д р о м п о м и њ е не-
с л о ж н е ж у п а н е у С р б н ј и к о ј н с е н е п о к о р а в а ј у власти великог ж у -
п а н а . М е ђ у с о б н и с у к о б и н и с у м и м о н ш л и ни п о р о д и ц у У р о ш а I I . По-
б:

ј е д и н о с т и њ е г о в е б о р б е с а б р а т о м Д е с о м micy познате, з а б е л е ж е н ј е
с а м о њ е н р е з у л т а т : У р о ш а I I с у з б а ц п л и с а властп б р а т Д е с а односно
ibcrone п р н с т а л и ц е , и з г л е д а у з п о м о ћ Угара.* П о ш т о су и з в р ш и о ц п
Ј

п р е в р а т а с т р а х о в а л н о д ц а р е в о г гнева, к а к о то т в р д н К н н а м , очи-
г л е д н о ј е д а ј е У р о ш I I тада ужигаао М а и о ј л о в у п о д р ш к у .
М е ђ у т и м , и а к о с е н а в о д и д а ј с Д е с а γ б о р б н за власт и м а о
о с л о н ц а у У г а р с к о ј , б и л о б и п о г р е ш н о љега п р о г л а с и т н у г а р с к и м
ч о в е к о м . а У р о ш а — в н з а н т и ј с к и м ш т и ћ е н н к о м . И У р о ш и Д е с а би-
л и с у и ј е д н о и д р у г о у с в о м ж и в о гу. М а н о ј л о је у в и ш е и а в р а т а Уро-
ш у п р е б а ц и в а о с а в е з с а Y r p i u i a (1150; 1153), а . ш га ј е и ттрихватао к а о
с в о г в а з а л а (1146; 1153; 1155). С л е д е ћ и р а ш к н ж у п а н Д е с а шездесетих
година X I I века водио је исту п о л п т и к у : њега је М а н о ј л о довео н з
в л а с т д а б и га у б р з о о п т у ж и о з б о г в е з а с а У г р Ј ш а в затворно.**
Д а к д е б о р е ћ и се з а самосталност Р а ш к е жупани (Урош I I и
к а с н и ј е Д е с а ) п р и х в а т а л и с у т р е н у т н е п р н л и к е Β определ>пвали с е
пре.ма њ и м а , к а д год с у м о г л и п р о т и в у В п з а н т и ј е , j e p Јв о н а гуишла
њ и х о в у с а м о с т а л н о с т . У г а р с к а ј о ш н е . В о д и д н су исту п о д и т и к у к а о
и С т е ф а н Н е м а њ а . с а м о ј у ј е о н д о в е о д о цнл>а. М е ђ у т п м , усдовн у
х о ј и м а ј е У р о ш I I р а т о в а о п р о т н в В п з а п т н ј е б и д и су м н о г р друк-
ч и и од е ж и х у д о б а Н с м а н и ; , м н о г о н е п о в о љ т ц н . Внзантија je у до-
^ К с ^ н ш Г о ! к р а ј а X I в е к а до U80. године б и л а у успону. О н а ,е
у п о т Г н о с т и к о н т р о д и с а л а п р и л н к е в а Б а д к а н с ^ - подуострву. И
не с а Т т с О н а »е γ в р е м е М а н о ј д а КоШШНв н \ г а р с к о ј д и к т и р а л а
не сами то. и н а j t у ι таКвнм п р и л и к а м а није могда
подитику у великој Шрш. ™ ^ B l I 3 a H T l l j e п о1180. подиие
с л е

осамостадити. Т е к н а г л ш опадлњс међут.ш.

створс.ш су усдивп за
јасније како је до тога дошли. vpo»>
*°Ј*^
" / п је 1 1 а т о м иуту дао свој пуни
допрннос.

« W. Rcuel. Fontes 1, 163—1W,

" Cinn. 204; 212-214.