MR - Rezervisanje I Međunarodni Računovodstveni Standardi 37-Unlocked

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE
MASTER STUDIJE
STUDIJSKI PROGRAM POSLOVNA EKONOMIJA
RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA
MASTER RAD
TEMA: REZERVISANJE I MEĐUNARODNI
RAČUNOVODSTVENI STANDARDI 37
MENTOR STUDENT
Prof. dr Milovan Stanišić Vuk Krnetić 401780/2012
Beograd, decembar 2014. godine

REZERVISANJE I MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI
SADRŽAJ:
UVOD ...................................................................................................................................... 4
1. Definisanje rezervisanja i troškova rezervisanja .......................................... 10
2. Računovodstveni tretman rezervisanja ......................................................... 13
2.1. Pojam i delokrug rezervisanja ..................................................................... 13
2.2. Rezervisanje sa računovodstvenog stanovišta ............................................. 14
2.2.1. Priznavanje i merenje rezervisanja ............................................... 14
2.2.2. Nadoknađivanje od drugih, promene i ukidanje rezervisanja ... 17
2.2.3. Objavljivanje rezervisanja ............................................................. 19
2.2.4. Diskontovanje rezervisanja ........................................................... 19
2.2.5. Manipulisanje rezervisanjima ...................................................... 20
2.3. Računovodstveni aspekt upravljanja poslovnim rizicima putem
rezervisanja ................................................................................................. 21
3. Međunarodni računovodstveni standardi ...................................................... 23
4. Međunarodni računovodstveni standardi 37 – Rezervisanja, potencijalne
obaveze i potencijalna sredstva ....................................................................... 30
4.1. Delokrug Standarda ..................................................................................... 36
4.2. Priznavanje rezervisanja .............................................................................. 38
4.2.1. Priznavanje potencijalnih obaveza ................................................ 43
4.2.2. Priznavanje potencijalnih sredstava .............................................. 44
4.3. Vrednovanje rezervisanja ............................................................................. 44
4.3.1. Rizici i neizvesnosti pri procenjivanju rezervisanja ...................... 46
4.3.2. Sadašnja vrednost rezervisanja ...................................................... 46
4.3.3. Uticaj budućih događaja na rezervisanja ..................................... 48
4.3.4. Uticaj očekivanog otuđenja imovine na rezervisanje ................. 49
4.3.5. Nadoknađivanje sadašnjih obaveza privrednog subjekta s
strane drugih ................................................................................... 49
2
4.3.6. Promene u rezervisanjima ............................................................. 50

4.3.7. Promene rezervisanja za koja se koristi diskontovanje ................ 51
4.4. Priznavanje i vrednovanje rezervisanja u pojedninim situacijama ............ 53
4.4.1. Budući poslovni gubici rezervisanja ............................................... 53
4.4.2. Nepovoljni ugovori .......................................................................... 54
4.4.3. Restruktuiranje ................................................................................ 54
4.5. Obelodanjivanje u vezi sa rezervisanjem ...................................................... 57
5. NIS – Naftna industrija Srbije .......................................................................... 60
5.1. Opšte informacije o NIS-u ............................................................................ 60
5.2. Pregled značajnih računovodstvenih politika i računovodstvenih
promena ......................................................................................................... 63
5.2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja .................................. 63
5.2.2. Nova računovodstvena saopštenja .................................................. 64
5.3. Dugoročna rezervisanja ................................................................................. 71
5.4. Promena računovodstvenih politika .............................................................. 82
5.5. Novi računovodstveni standardi .................................................................... 83
5.6. Potencijalne obaveze ..................................................................................... 87
5.6.1. Finansijske garancije ....................................................................... 87
5.6.2. Zaštita životne sredine ..................................................................... 87
5.6.3. Ostale potencijalne obaveze ............................................................ 88
5.7. Transakcije sa povezanim pravnim licima .................................................... 88
ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 90
Literatura ....................................................................................................................... 99
3
UVOD
Pod rezervisanjem se podrazumevaju obveze koje su neizvesnog roka dospeća i iznosa.

Obveza predstavlja sadašnju obvezu koja proističe iz prošlih događaja, čije izmirenje zahteva
odliv iz društva resursa koja stvaraju ekonomske koristi.
Sama obveza može da bude zasnovana na:
ugovoru,
zakonu,
aktivnosti društva koje iziskuju opravdano očekivanje drugih strana da će društvo
postupiti na određen način, tj. da prihvata određene obveze.
Rezervisanja se formiraju radi potpunog iskazivanja obaveza (polazeći od statičke teorije

bilansa), takođe rezervisanja se formiraju radi pravilnog periodiziranja rashoda i gubitaka (prema
dinamičkoj teoriji bilansa).
Rezervisanja mogu biti priznata u izveštaju o finansijskom položaju /bilansu stanja/ kada
i samo kada: privredni subjekt ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao rezultat prošlog
događaja, kada postoji verovatnoća da će do izmirenja obaveze doći putem davanja njegovih
sredstava sa ekonomskom koristi i kada je moguće uraditi realnu procenu iznosa obaveze.
Rezervisanja se vrednuju po principu najbolje procene iznosa sredstava potrebnih za
izmirenje sadasnje obaveze na datum bilansa, to jest vrednuju se u visini iznosa koji bi privredni
subjekt efektivno izdvojio za izmirenje obaveze ili preneo trećem licu na dan bilansa. U tu svrhu
privredni subjekt mora uzeti u obzir sve potencijalne rizike i nesigurnosti. Privredni subjekt bi
trebao da koriguje iznos rezervisanja u slucaju kada je uticaj vremenske vrednosti novca
evidentan, i da uzme u obzir buduće događaje, kao na primer, izmene propisa i tehnološke
promene, u slučaju da postoje objektivni dokazi da će do tih događaja u budućnosti doći.
Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Rezervisanje se priznaje u slučaju
nepovoljnih ugovora- ugovora kod kojih neizbežni troškovi ispunjenja ugovornih obaveza
premašuju iznos očekivanih ekonomskih koristi i rezervisanje u vezi sa troškovima
restrukturiranja se priznaje jedino u skučaju da privredni subjekt poseduje detaljan formalan plan
restrukturiranja kojim je izazvao određena osnovana očekivanja kod zainteresovanih strana da će
4
postupak sprovesti kroz početak implementiranja tog plana ili kroz obelodanjivanje osnovnih
elemenata plana restrukturiranja zainteresovanim stranama.
Standard Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva zabranjuje

priznavanje potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava. Privredni subjekt obelodanjuje
postojanje potencijalne obaveze, osim u slučaju da je verovatno da će u nekoj daljoj budućnosti
doći do njenog izmirenja putem izdavanja sredstava sa ekonomskom koristi, a obelodanjivanje
postojanja potencijalnih sredstava radi samo ako je priticanje ekonomskih koristi u privredni
subjekt verovatno.
Računovodstvo rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava ne treba

shvatati kao neko posebno, osamostaljeno računovodstvo, već kao deo računovodstva privrednog
subjekta koji se bavi priznavanjima, vrednovanjima, prikazivanjima i obelodanjivanjima u vezi
sa rezervisanjem, potencijalnim obavezama i potencijalnim sredstvima.
Problematiku ovog istraživačkog rada predstavljaju rezervisanja i njihov uticaj na

iskazivanje dobiti. Koliko se god činilo da su rezervisanja u računovodstvenom i poreskom
postupku jednostavna, praksa pokazuje da nije tako.
U današnjem poslovnom svetu opstanak preduzeća je sve teži zbog sve zaoštrenije
situacije na tržištu. Preduzeća trebaju imati kvalitetne informacije o situaciji na tržištu, te o
svojim konkurentima kako bi na vreme uočili opasnosti koje im prete ili iskoristili neku dobru
poslovnu priliku. U današnjoj turbulentnoj okolini praćenje trendova treba biti konstantno jer se
situacije brzo menjaju te najmanja greška može bitno uticati na poslovanje.
U ovom radu problem će se obraditi na uzorku preduzeća iz veleprodaje prehrambenih
proizvoda. Konkurencija i celokupna situacija na tržištu spomenute veleprodaje je sve zaoštrenija
tako preduzeća pre svega trebaju imati kvalitetne i kompetentne menadžere i ostalo rukovodstvo
za upravljanje. Iz finansijskih izveštaja videće se kako preduzeća posluju, kako se prilagođavaju
promenama tržišta te da li je bilo manipulacija u poslovanju. Borba za tržište je sve veća, sve je
više konkurenata, a trenutna ekonomska kriza još je više otežala situaciju.
Preduzeća moraju prihvatati sve veći rizik da bi se borila za opstanak na tržištu.
5
Predmet istraživanja
Predmet ovog master rada je opisivanje odgovarajućih kriterijuma i postupaka za

priznavanje i vrednovanje rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, kao i
obelodanjivanja u napomenama, koja bi trebalo da omoguće korisnicima finansijskih izveštaja
bolje razumevanje njihove prirode, vremena (dospeća) i iznosa. Kao konkretan primer, naveli
smo poslovanje kompanije NIS, pokazali njihove finansijske izveštaje i ukazali na rezervisanja, s
akcentom na dugoročna rezervisanja.
Rezervisanje predstavlja obavezu neizvesnog roka dospeća ili iznosa, odnosno obavezu
tekućeg prema budućim obračunskim periodima. Rezervisanja se formiraju radi potpunog
iskazivanja obaveza odnosno rezervisanja se formiraju radi pravilnog periodiziranja rashoda i
gubitaka.
Ciljevi istraživanja
Ciljevi istraživanja u ovom radu su naučni u društveni.

Naučni cilj ovog istraživanja biće detaljna i podrobna deskripcija rezervisanja, njenog
definisanja uticaja na sastavljanje finansijskih izveštaja i iskazivanje dobiti preduzeća a sve to u
skaldu sa Međunardonim računovodstvenim standardima.
Društveni cilj istraživanja je prevashodno sadržan u upotrebi daljeg i dubljeg pojašnjenja
rezervisanja odnosno Međunardonih računovodstvenih standarada 37.
Metode istraživanja
U cilju izrade ovog rada, koristiće se osnovne metode istraživanja. U radu će biti
primenjivane osnovne analitičke i sintetičke metode. Od opšte - naučnih metoda biće korišćene
hipotetičko- deduktivna metoda i statistička metoda.
Za izradu teorijskog dela rada koristiće se javno dostupne informacije objavljene u
stručnoj i poslovnoj literaturi, publikacijama, kao i podaci dostupni putem interneta.
6
Osnovne metode naučnog istraživanja koristiće se da bi se dobili odgovori na postavljene

hipoteze. Od osnovnih metoda koristićemo metod analize. Metoda komparacije će se koristit za
upoređivanje uspešnosti poslovanja preduzeća s obzirom na procenat rezervisanja. Prilikom
opisivanja činjeničnog stanja, korišćenih postupaka i procesa i preduzetih mera koristiće se
metoda deskripcije.
U najvećem delu ovog rada biće korišćena literatura iz oblasti računovodstva. Osnovni
izvor podataka za analizu su eksterni finansijski izveštaji preduzeća NIS kao i dodatni finansijski
izveštaji koji su dostupni na web stranici kompanije NIS. Takođe biće prisutne i savremene
informacione tehnologije kao što su baze podataka sa interneta, web sajtovi i elektronska
literatura.
Hipoteze istraživanja
Generalna hipoteza – Međunarodni računovodstveni standarda služe da se osiguraju

odgovarajući kriterijumi priznavanja i osnove merenja primenjuju na rezervisanja, potencijalne
obaveze i potencijalna sredstva.
Posebne hipoteze:
Pod rezervisаnjimа ne trebа podrаzumevаti rezerve, nа nekom rаčunu ostаvljen novаc
ili neko drugo sredstvo kojim će se izmiriti nekа obаvezа.
Iznos po kojima se priznaju rezervisanja treba da budu najbolja procena izdataka koje
bi bilo neophodno učiniti ako bi se na datum bilansa podmirivale sadašnje obaveze
proistekle iz prošlih događaja.
Rezervisanja se priznaju i za slučajeve kada to predviđa zakon ili drugi propis,
odnosno kada je to uslovljeno ugovorom.
Knjigovodstveni iznos rezervisanja se povećava u svakom periodu ako se koristi
diskontovanje da se odrazi proteklo razdoblje, a samo povećanje se priznaje kao
rashod za kamatu.
7
Primena računovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju

informaciju o finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta kao i prikaz
njegove zarađivačke sposobnosti.
Priznavanja rezervisanja je povezano sa načelom uzročnosti prihoda i rahoda, prema
kojem se za prihode tekućeg perioda vezuju rashodi nastali ostvarivanjem ih prihoda,
nezavisno od priliva odnosno odliva sredstava.
Struktura rada
Rad se sastoji iz sedam delova.

U prvom odnosnom uvodnom delu rada, će biti objašnjen pojam rezervisanja i
Međunarodni računovodstveni standardi 37 – koji se odnose na rezervisanja i ukazati na njegov
metodološki značaj odnosno predmet, ciljeve, hipoteze i metode istraživanja.
Drugi deo rada će se odnositi na definisanje rezervisanja i troškove rezervisanja.
Treći deo rada će se odnositi na računovodstveni tretman rezervisanja. U ovom delu
detaljno će biti objašnjeno rezerevisanje u računovodstvu, odnosno sa apekta računovodstva.
Između ostalog, biće objašnjeno priznavanje i merenje rezervisanja, objavljivanje i diskontovanje
rezervisanja kao i manipulisanje rezervisanjima.
Četvrti deo rada će se odnositi na Međunarodne računovodstvene standarde i cilj njihove
primene, kao primenu Standarda u našoj računovodstvenoj praksi.
U petom delu rada akcenat će biti na Međunarodnom računovodstvenom standardu 37-
Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva. U ovom delu rada biće opisan cilj
standarda, delokrug standarda kao i datum stupanja na snagu ovog standarda. Takođe, u ovom
delu rada biće opisano i priznavanje rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava,
vrednovanje i upotreba rezervisanja. Takođe, osvrt će biti i na rizike i neizvesnost pri
procenjivanju rezervisanja, sadašnju vrednost rezervisanja, uticaj budućih događaja i očekivanog
otuđenja imovine na rezervisanje, naknađivanje sadašnjih obaveza privrednog subjekta od strane
drugih, i promene u rezervisanjima.
8
Šesti deo rada ili studija slučaja će se odnositi na rezervisanje na primeru Naftne
industrije Srbije – NIS. U ovom delu ćemo dati kratak istorijat kompanije, prikazati finansijske
izveštaje kompanije u 2013. i 2014. godini (zaključno sa 30.09.2014.) i rezervisanja ove
kompanije odnosno Društva u 2013. i 2014. godini.
Sedmi deo je zaključni deo i tu čemo izneti zaključke do kojih se došlo u radu u vezi
rezervisanja odnosno primene Međunarodnih računovodstvenih standarda na rezervisanje.
9
1. DEFINISANJE REZERVISANJA I TROŠKOVA REZERVISANJA
Izrаz „rezervisаnje” imа nаjmаnje dvа znаčenjа:

1) u pitаnju je obаvezа neizvesnog ili rokа dospećа ili iznosа. Neizvesnost rokа dospećа se
prevаshodno odnosi nа neizvesnost kаdа će obаvezа morаti dа se izmiri, а u mаnjoj meri i nа to
dа li će se izmirivаti. Rаdi se o specifičnim obаvezаmа. Njihov nаstаnаk nije vezаn zа prijem
nekog sredstvа, kаo što je to slučаj sа obаvezаmа premа dobаvljаčimа. U pitаnju su „obаveze”
tekućeg i prošlih obrаčunskih periodа premа budućim obrаčunskim periodimа. Nаime, troškovi i
rizici su nаstаli u tekućem ili nekom od prethodnih obrаčunskih periodа, а prispeće fаkturа i
obrаčunа u vezi sа nаstаlim troškovimа i rizicimа će biti u sledećem ili u nekom od nаrednih
obrаčunskih periodа. Rezervisаnje kаo „obаvezа” se rаzlikuje od „običnih” obаvezа iz poslovnih
odnosа, kаo što je obаvezа premа dobаvljаčimа zа kupljeni mаterijаl, u sledećem:1
kod obаvezа iz poslovnih odnosа tаčno je precizirаn njihov iznos i vreme
dospećа, što sа rezervisаnjem nije slučаj, jer je kod njegа u pitаnju „obаvezа
neodređenog vekа dospećа i iznosа”;
kod obаvezа iz poslovnih odnosа, uglаvnom, je moguće precizno odrediti
poveriocа, tj. lice premа kome preduzeće imа obаvezu, dok su kod rezervisаnjа
česte situаcije kаdа je obаvezа šireg jаvnog znаčenjа, tj. postoji premа društvu
(pogotovu kаdа se rаdi o rezervisаnjimа zа obnаvljаnje prirodnih bogаtstаvа ili
otklаnjаnjа ekoloških štetа čiji je izаzivаč preduzeće).
U odnosu nа vremenskа rаzgrаničenjа neizvesnost kod rezervisаnjа je mnogo većа;
2. rezervisаnje je i postupаk priznаvаnjа, vrednovаnjа i prestаnkа priznаvаnjа rezervisаnjа kаo
obаvezа (u nаstаvku ovog izlаgаnjа pod rezervisаnjem uglаvnom podrаzumevаmo obаvezu
preduzećа).
Pod rezervisаnjimа ne trebа podrаzumevаti rezerve, nа nekom rаčunu ostаvljen novаc ili
neko drugo sredstvo kojim će se izmiriti nekа obаvezа.
1
Stanišić N., Petrović Z., Vićentijević K., Računovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013., str. 175-179
10
Svrhа formirаnjа rezervisаnjа je dа se svаkom obrаčunskom periodu dodele rаshodi koji

se nа njegа odnose.
Rezervisаnje se priznаje kаdа su ispunjeni svi sledeći uslovi:
preduzeće imа sаdаšnju obаvezu (zаkonsku ili izvedenu) kаo rezultаt prošlog
dogаđаjа - bilаns stаnjа i bilаns uspehа kаo delovi finаnsijskih izveštаjа prikаzuju
finаnsijski položаj nekog preduzećа nа dаtum bilаnsа, а ne njegov mogući položаj u
budućnosti. Zbog togа se rezervisаnje ne vrši zа buduće аktivnosti koje će, u
budućnosti, proizvesti obаveze zbog kojih će doći do odlivа resursа sа ekonomskim
koristimа. Nа primer, poslovni dogаđаj generаlne poprаvke kаmionа, koji će se desiti
zа nekoliko godinа od njegove nаbаvke, ne može biti osnov zа vršenje rezervisаnjа,
jer će se tаko poprаvljeni kаmion koristiti u vremenu koje sledi nаkon te poprаvke, pа
će u tom periodu biti izvršeno аmortizovаnje uloženog iznosа. Sem togа, rаdi se o
obаvezаmа koje preduzeće može izbeći. U nаvedenom primeru generаlnа poprаvkа
kаmionа se može izbeći nа sledeći nаčin: dа se kаmion više ne koristi ili dа se prodа.
Preduzeće, dаkle, nemа nikаkvu obаvezu dа izvrši tu generаlnu poprаvku, sem,
moždа ekonomskog interesа dа to urаdi, аko proceni dа mu je isplаtivije dа izvrši
poprаvku nego dа kupuje novi kаmion. Ovim smo potvrdili i dokazali prvu posebnu
hipotezu, odnosno dokazali da rezervisanja nisu štednja da bi se pokrile neke obaveze
koje će nastati u budućnosti, već su to sredstva koja su namenjena pokrivanju
odgovarajućih rashoda u obračunskom periodu.
verovаtno je dа će podmirenje obаveze zаhtevаti odliv resursа sа ekonomskim
koristimа - ovаj uslov sаdrži dvа poduslovа kojа morаju biti ispunjenа:
(1) Prvi poduslov je dа je u pitаnju odliv resursа (sredstаvа) sа ekonomskim
koristimа. Nа primeru iskopа kvаrcnog peskа to bismo mogli dа obrаzložimo nа
sledeći nаčin: Zа sаdа ne postoji čаrobni štаpić kojim se zа tren, bez ikаkvih
troškovа, može izvršiti rekultivаcijа zemljištа iz kogа se pesаk vаdi. Onа se može
izvršiti sаmo rаdom mаšinа i rаdne snаge i upotrebom sаdnicа, а to koštа.
(2) Drugi poduslov je dа je većа verovаtnoćа dа će do tog odlivа doći nego
verovаtnoćа dа neće;
pouzdаnom procenom može se utvrditi iznos obаveze - sаstаvni deo poslа
rezervisаnjа je procenjivаnje.
11
U nаstаvku nаvodimo nekoliko primerа poslovnih dogаđаjа (i obаvezа) koji ispunjаvаju

kriterijume zа priznаvаnje rezervisаnjа i mogući kontrаrаčun u stаvu zа knjiženje u kojem se vrši
priznаvаnje rezervisаnje, а zаtim ćemo nаvesti nekoliko primerа koji ne ispunjаvаju kritirijume
zа priznаvаnje rezervisаnjа:
Rezervisаnje se može izvršiti nа primer zа:
dаvаnje gаrаncijа kupcimа robe ili proizvodа preduzećа, аko troškovi eventuаlnih
gаrаncijа pаdаju nа teret preduzećа,
dаvаnje gаrаncije (jemstvа) drugom preduzeću zа izmirenje njegovih obаvezа u
slučаju dа ono zаpаdne u finаnsijske probleme,
ekološko zаgаđenje okoline od strаne preduzećа, u slučаju kаdа postoji zаkonskа
obаvezа otklаnjаnjа zаgаđenjа,
ekološko zаgаđenje okoline od strаne preduzećа, u slučаju kаdа ne postoji
zаkonskа obаvezа otklаnjаnjа zаgаđenjа, аli se preduzeće jаvnosti obаvezаlo dа
će zаgаđenje otkloniti,
iskop peskа, gde postoji zаkonskа obаvezа rekultivisаnjа zemljištа nа kome se
nаlаzi ležište (аko ležište ne iscrpi do krаjа, već rаnije prestаne sа iskopom peskа,
to preduzeće ne oslobаđа obаveze dа izvrši rekultivаciju zemljištа).
12
2. RAČUNOVODSTVENI TRETMAN REZERVISANJA
U delu koji sledi ovjasnićemo rezervisanja u računovodstvu odnosno objasniti

računovodstveni tretman rezervisanja, knjiženja i evidentiranja.
2.1. Pojam i delokrug rezervisanja
Rezervisanje se može definisati kao svota troška koja tereti sadašnji račun dobiti i gubitka
zbog nastalog događaja koji će prouzrokovati izdatke u narednim periodima i čija se svota ne
može odrediti sa potpunom tačnošću nego je treba proceniti.
U okviru računa ove grupe knjiže se rezervisanja za troškove za koje se s velikom
verovatnoćom očekuje da će nastati u periodima posle datuma bilansa, a posledica su sadašnjeg
obavljanja delatnosti. Ovde se radi o najosetljivijem načinu stvaranja obaveza za događaje
(izdatak) koji će verovatno nastati i koje (obaveze) se vode u okviru računa grupe 28, odnosno
sučeljavanju prihoda s očekivanim rashodima. Ako se to ne učini poslovanje ne iskazuje tačan i
istinit rezultat (on je precenjen).
Problem rezervisanja objašnjen je MRS - om 37- Rezervisanja, potencijalne obaveze i
potencijalna sredstva. Cilj ovog Standarda je da se osiguraju odgovarajući kriterijumi
priznavanja i osnove merenja primenjuju na rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna
sredstva i da se objavljuje dovoljno informacija u napomenama uz finansijske izveštaje koji će
omogućiti korisnicima razumevanje njihove prirode, vremena i iznosa.
No, nisu svi oblici rezervisanja obuhvaćeni ovim standardom. Tamo gde drugi standard
određuje određene vrste rezervisanja subjekt primenjuje taj standard umesto MRS - a 37.
MRS 37 trebaju primenjivati svi subjekti u računovodstvu za rezervisanja, potencijalne
obaveze i potencijalna sredstva, osim:2
2
Ranković, J., Teorija bilansa I, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998., str. 225
13
a) onih koji proizlaze iz izvršivih ugovora, izuzev štetnih ugovora; (izvršive ugovori jesu
ugovori prema kojima niti jedna strana nije izvršila neku svoju obavezu ili su obe strane
delimično izvršile svoju obavezu u jednakoj meri) i
b) onih koje obuhvata drugi standard (tamo gde drugi standard obrađuje određene vrste
rezervisanja subjekt primenjuje taj standard umesto MRS - a 37). Standard (MRS 37) ne
primenjuje se na finansijske instrumente (uključujući garancije) koji su u delokrugu MRS
- a 39- Finansijski instrumenti.
2.2 . Rezervisanja s računovodstvenog stanovišta
2.2.1 . Priznavanje i merenje rezervisanja
Rezervisanje treba priznati tj. uključiti u obaveze na datum bilansa i u rashode do datuma
bilansa kada :3
a) subjekat ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao rezultat prošlog događaja;
b) je verovatno da će podmirenje obaveze zahtevati odliv resursa sa ekonomskim koristima i
c) pouzdanom procenom može se utvrditi iznos obveze.
Iako su jednako važni svi navedeni uslovi priznavanja, pri utvrđivanju da li postoje ili ne
postoje zahtevani uslovi, treba poći od ispitivanja svakog uslova redosledom kako su nabrojani.
Rezervisanja se priznaju i za slučajeve kada to predviđa zakon ili drugi propis, odnosno
kada je to uslovljeno ugovorom. Rezervisanja nisu dopuštena za "buduće poslovne gubitke", za
nameravane investicije i za investiciono održavanje .
Banke i osiguravajuća društva sprovode rezervisanja u skladu sa propisima koji uređuju
njihovo poslovanje. Na osnovu prethodnih stavki dolazimo da zaključka da je i treća posebna
hipoteza potvrđena, odnosno dolazimo do toga da je pravna regulativa rezervisanja jako bitnna i
to i u slučaju preduzeća i finansijskih institucija. Rezervisanja svakako moraju biti osigurana
ugovorima.
Utvrđivanje postojanja sadašnje obaveze izuzetno je teško, stoga pri proceni treba uzeti u
obzir sve raspoložive dokaze. S aspekta standarda smatra se da sadašnja obaveza postoji ako je
3
Ranković, J., Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999., str. 117
14
verovatnije da postoje dokazi da sadašnja obaveza postoji na datum izrade finansijskih izveštaja
nego da ista ne postoji (dakle, verovatnoća veća od 50%). Zbog toga se u pravilu zahteva pomoć
stručnih osoba pri utvrđivanju postojanja sadašnje obaveze. Za obavezu koja se treba priznati kao
rezervisanje treba utvrditi da li je to sadašnja obaveza proizašla iz prošlih događaja.
Prošli događaj iz kojeg može proizaći obaveza pa i rezervisanje, mora biti obavezujući
događaj, tj. događaj koji dovodi do zakonske ili izvedene obaveze koji ima za posledicu da
preduzeće nema adekvatnih alternativa da podmire tu obavezu.4
Dakle, osnovni uslov da bi neke obaveze bile priznate kao rezervisanje je da su proizašle
iz prošlih događaja. To mogu biti npr. isplate za otklanjanje kvarova u garantnom roku za
proizvode koji su prodati tokom izveštajnog perioda i ranije, a još uvek se mogući kvar mora
otkloniti jer garantni rok nije istekao. Takođe, mogu se rezervisati očekivane isplate po
započetim sudskim sporovima. Predmet rezervisanja mogu biti i očekivani izdaci za zaštitu
okoline i neke obaveze koje su nastale ili će nastati na temelju preuzetih obaveza iz potpisanih
ugovora (npr. iz kolektivnog ugovora, zbrinjavanje viška zaposlenih zbog restrukturiranja
preduzeća, prelaska na korišćenje novih tehnologija i slično).
Iako rezervisanje mora udovoljiti uslovima iz opšte definicije obaveza, između
rezervisanja kao obaveze i već nastalih obaveza, dakle, obaveza koje su nastale istovremeno sa
već nastalim događajima, postoji razlika. Iako se rezervisanje uz ispunjenje svih navedenih
uslova uključuje u sadašnje obaveze (u obavezu na datum bilansa) između njih i drugih dakle već
nastalih obaveza postoji ekonomska i finansijska razlika. U ekonomskom smislu sadašnje već
nastale obaveze u trenutku nastanka prošlog događaja imale su za efekat priliv budućih
ekonomskih koristi u primljenoj imovini ili uslugama. Ekvivalentni odliv ekonomskih koristi
nastaće u trenutku plaćanja (podmirenja) obaveza. Iznos i dospeće obaveza su određeni. Izvor
novca za plaćanje obaveza je priliv novca iz prihoda u delu u kojem su obaveze uključene u
rashode (utrošene sirovine, energija, usluge i drugo). Za razliku od tih obaveza, rezervisanja su
obaveze kod kojih neće doći do priliva ekonomskih koristi. Međutim, i za ove obaveze preko
rashoda rezervisani iznos novca ostvaren iz prihoda do datuma bilansa postaje izvor podmirenja
obaveza koji će stvarno nastati u budućnosti .
4
Jovanović, D., Vitorović, B., Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom, Savremena administracija,
Beograd, 1989., str. 224
15
Obeležje sadašnje obaveze, rezervisanje ima samo ako će prošli obavezujući događaj
dovesti do odliva resursa preduzeća sa ekonomskim koristima. Procena da li postoji verovatnoća
odliva resursa sa ekonomskom koristima za rezervisanja zasniva se na proceni verovatnoće
nastanka događaja u budućnosti. Dakle verovatnoća nastanka događaja potvrđuje ili ne potvrđuje
verovatnoću odliva resursa s ekonomskim koristima iz preduzeća.
U slučaju postojanja većeg broja sličnih obaveza, kao što je to primer sa garantnim
rokovima kod proizvođača, verovatnoću je nužno sagledavati za grupu obaveza kao celinu,
budući da verovatnoća odliva za pojedinu transakciju može biti mala, ali za celu grupu
transakcija može biti velika .
Ako se zna da postoji moguća obaveza koju će potvrditi budući događaj na koji subjekt
ne može uticati ili sadašnja obaveza može, ali verovatno neće, zahtevati odliv resursa ili iznos
sadašnje obaveze nije moguće proceniti s dovoljnom pouzdanošću, takva obaveza se definiše kao
nepredvidiva obaveza i za nju se ne priznaju rezervisanja. Ako su potencijalne obaveze
materijalno značajne, one se, uz sve to što se ne priznaju kao rezervisanja, objavljuju.
Prilikom objave treba dati sažet opis obaveze, procenu njenog finansijskog učinka, ako je
to moguće i pokazatelje neizvesnosti .
Prošli događaj koji će rezultirati sadašnjom ili budućom obavezom naziva se
obavezujućim događajem i ako je neosporno da se neće moći izbeći njegovo ispunjenje, rade se
rezervisanja .
Takođe, bitan zahtev za priznavanje rezervisanja je da procena mora biti pouzdana. Da bi
procena bila pouzdana, ona mora predstavljati najbolju procenu izdataka za podmirivanje
sadašnje obaveze na dan bilansa. Tako na primer, pri utvrđivanju da li je nužno sprovesti
rezervisanje na dan bilansa s naslova sudskih sporova, velika pomoć u utvrđivanju mogu biti i
ročišta koja su se održala u periodu između kraja poslovne godine i izrade finansijskih izveštaja.
Prekomerna rezervisanja ili namerna precenjivanja obaveza s ciljem uticaja na poresku
obavezu nisu dopuštena. Dakle poštujući načelo opreznosti prihodi ili imovina ne bi smeli biti
precenjeni, odnosno poštovajući načelo pouzdanosti, rashodi ili obaveze ne bi smeli biti
podcenjeni.
16
Rezervisanja za troškove rizika prema MRS 37 treba napraviti na teret tekućeg rezultata
kada su zadovoljena sva tri uslova koja nalaže Standard, nezavisno od toga kakav je finansijski
rezultat ostvarilo preduzeće u izveštajnom periodu. Znači da će rezervisanje uticati na smanjenje
iskazane dobiti ako preduzeće posluje s dobitkom, odnosno povećaće se gubitak ako je
preduzeće iz drugih poslovnih transakcija već iskazalo gubitak. Ako je visina procenjenih rizika
tolika da bi uslovila iskazivanje gubitka, iako bi bez njih iz drugih transakcija bila iskazana
dobit, rizici se takođe moraju knjižiti i mora se iskazati gubitak .5
Iznos priznat kao rezervisanje treba biti najbolja procena izdataka potrebnih za
podmirenje sadašnje obaveze na datum bilansa. Često će biti nemoguće ili suviše skupo
podmiriti ili preneti obavezu na datum bilansa. Međutim, procenu iznosa koji bi subjekt
objektivno platio za podmirenje ili prenos obaveze daje najbolja procena izdataka potrebnih za
podmirenje sadašnje obaveze ne datum bilansa. Procenu ishoda i finansijskog učinka određuje
menadžment subjekta prosudom uz korišćenje iskustva za slične transakcije, a u nekim
slučajevima i izveštaja nezavisnog stručnjaka. Ovim je potvrđena i druga posebna hipoteza, tj.
dolazimo do toga da je najbolja procena izdataka koja je potrebna za podmirivanje sadašnjih
obaveza iznos koji bi osoba mogla da plati kako bi podmirila obaveze koje dospevaju na datum
bilansa.
2.2.2 . Nadoknađivanje od drugih, promene i ukidanje rezervisanja
Ako se očekuje da će neke ili sve izdatke potrebne za podmirivanje rezervisanja

nadoknaditi sa drugih strana, naknada se treba priznati samo i isključivo, kada je gotovo sigurno
da će se naknada primiti ako subjekt podmiri svoju obavezu. S ovom se naknadom treba
postupati kao sa odvojenom imovinom. Priznati iznos nadoknade neće prelaziti iznos
rezervisanja. U nalogu dobiti i gubitka može biti priznat rashod u vezi s rezervisanjem umanjen
za priznat iznos nadoknade. Subjekt se ponekad može osloniti da će druga strana platiti deo ili
sve izdatke potrebne za podmirivanje rezervisanja (na primer, putem ugovora o osiguranju,
klauzula o osiguranju protiv štete ili garancije proizvođača). Ta druga strana može iznos
nadoknade refundirati subjektu ili platiti direktno. U većini slučajeva subjekt će ostati odgovoran
5
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja – službeni tekstovi, Privredni savetnik, Beograd, 2004.
17
za ceo iznos tako da će trebati podmiriti ukupan iznos ako treća strana iz bilo kojih razloga
propusti da plati. U takvoj situaciji rezervisanje se priznaje za puni iznos obaveze, i priznaje se
odvojena imovina za očekivano nadoknađivanje kada je gotovo sigurno da će se naknada primiti
ako subjekt podmiri obvezu.
U nekim slučajevima, entitet neće biti odgovoran za troškove ako ih treća strana propusti
da ih plati, u tom slučaju ti troškovi se ne uključuju u rezervisanje jer subjekt nema obavezu za te
troškove .
U praksi veliki broj trgovačkih društava sklapa ugovore sa proizvođačima tako da svi
troškovi popravki u garantnom roku terete proizvođača. U takvoj situaciji trgovačko društvo
nema mogućnost da rezervacije za troškove popravke u garantnim rokovima, budući da će ih
nadoknaditi od trećih. Ta poslovna promena u praksi se obično evidentira kod trgovačkih
društava tako da se ulazni računi nastali s naslova popravka u garantnom roku evidentiraju kao
rashodi tekućeg perioda, dok se izlazni računi za koje se tereti proizvođač evidentiraju kao
prihodi tekućeg perioda.
Ukidanje ili upotreba rezervacije priznaje se na način da se prihodi izuzmu i rashodi
priznaju tako da u poresku osnovicu nisu ponovo uključeni prihodi i rashodi koji su prethodno
povećali ili smanjivali poresku osnovicu, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
Promene se mogu dogoditi na svaki datum bilansa, kada je potrebno iznose rezervisanja
proveriti i iste uskladiti da odražavaju realnu procenu. Ako više nije verovatno da će
podmirivanje obaveze zahtevati odliv resursa koji oslikavaju ekonomske koristi, rezervisanje
treba ukinuti.
Ako se koristi diskontovanje, knjigovodstvena vrednost rezervisanja povećava se u
svakom razdoblju da se odrazi proteklo razdoblje. Ovo se povećanje priznaje kao trošak
zaduživanja.6
Rezervisanja za troškove otklanjanja nedostataka u garantnom roku ukidaju se u
poreskom razdoblju u kojem ističu garantni rokovi. Rezervisanja za troškove po započetim
sudskim sporovima ukidaju se u poreskom periodu u kojem je donešena pravosnažna presuda
suda ili nagodba u postupku mirenja.
Dugoročna rezervisanja potrebno je ukinuti u korist prihoda za pokriće troškova i rizika u
razdoblju kada su ti rizici ili troškovi nastali ili u periodu kada je uprava donela odluku o
6
Radovanović, R., Bilansi preduzeća i banaka, Savremena administracija, Beograd, 1999., str. 169-172
18
promeni računovodstvene politike u vezi sa rezervisanje, odnosno kada uprava proceni da

rezervisanja za određene rizike i troškove više nisu potrebna ili da su prethodno utvrđena
nerealno visoka ili niska .
Ukidanje rezervisanja u korist prihoda biće sprovedeno u narednoj poslovnoj godini
nakon nastanka stvarnih rizika i troškova za koja su i dana garancije na prodate proizvode od
strane proizvođača.
2.2.3. Objavljivanje rezervisanja
Za svaku grupu rezervisanja, prema MRS - u preduzeće obelodanjuje sledeće:

a) knjigovodstveni iznos na početku i na kraju perioda,
b) dodatna rezervisanja u tom periodu, uključujući i povećanje postojećih rezervisanja,
c) iskorišćene iznose (tj. nastali i nadoknađeni iznosi iz rezervisanja) tokom perioda,
d) neiskorišćene iznose ukinute tokom perioda,
e) povećanja tokom perioda proizašla iz diskontovanja iznosa zbog proteka vremena i
učinka promene diskontne stope,
f) sažeti opis vrste obaveze i očekivano vreme bilo kojih odliva ekonomskih koristi,
g) pokazatelj neizvesnosti u vezi iznosa i vremena tih odliva, gde postoji neizvesnost
pružanja odgovarajuće informacije, subjekt će objaviti glavne pretpostavke u vezi sa
budućim događajima,
h) iznos bilo kojih očekivanih nadoknađivanja od drugih, i iznos imovine koja je priznata za
očekivanu naknadu .
2.2.4 . Diskontovanje rezervisanja
Rezervisanja kod kojih je vremenski efekat novca značajan - razdoblje duže od 12

meseci, trebaju se diskontirati primenom diskontne stope, odnosno pomoću diskontne stope
izračunati sadašnju vrednost budućih novčanih iznosa. Rezervisanja koja se odnose na novčane
19
odlive koji će nastati neposredno nakon datuma bilansa jesu vrednija nego novčani odlivi istog
iznosa koji nastaju kasnije. Stoga, ako je učinak značajan rezervisanja se diskontuju. Diskontna
stopa (ili stope) treba biti stopa (ili stope) koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske
vrednosti novca i specifičnih rizika u obavezi.7
diskontovanje da se odrazi proteklo razdoblje, a samo povećanje se priznaje kao rashod za
kamatu.
Poslednjih godina pri prodaji robe sve više dobijaju na značenju produženi garantni
rokovi od strane proizvođača. Ovim smo potvrdili i četvrtu posebnu hipotezu. U situacijama
kada se odobravaju garantni rokovi za period duži od jedne godine to rezervisanje treba
diskontovati budući da se rezervisanja trebaju evidentirati na osnovu sadašnje vrednosti, a ne na
osnovu budućih tokova izdataka.
2.2.5 . Manipulisanje rezervisanjima
Stvaranje rezervi pomoću agresivnih ili lažnih rezervisanja primenjuje se tokom dobrih
godina kako bi se rezervisani "novčići" koristili za popravljanje rezultata u lošijim godinama.
Iako postoje različiti načini stvaranja skrivenih rezervi to se najčešće postiže priznavanjem
različitih vrsta rezervisanja .
1. Prenos dobiti u narednu godinu pomoću rezervisanja koja su poresko priznata
Vrlo česta poluga koja se koristi u kreativnom računovodstvu za prenos dobiti u narednu
godinu je korišćenje instituta rezervisanja. Na primer, naglašeno konzervativnim pristupom
utvrđivanja troškova rezervisanja za rizike u garantnom roku povećavaju se troškovi tekućeg
perioda, a stvara se obaveza za rezervisanje koja će biti ukinuta istekom garantnog roka ili
ponovnom procenom. Ukidanjem neiskorišćenih rezervisanja u narednim periodima priznaće se
prihodi od ukidanja rezervisanja čime će se povećati neto dobit tog perioda.
2. Prenos dobiti u narednu godinu pomoću rezervisanja koja su poresko nepriznata
7
Pavlović, V., Teorija i analiza bilansa, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2008., str. 149-150
20
Prema MRS - u 37 kada subjekt ima ugovor koji je štetan, sadašnja obaveza po ugovoru
priznaje se i meri kao rezervisanje. Međutim, rezervisanja za štetne ugovore nisu dopuštena
poreskim propisima pa je takav trošak rezervisanja poresko nepriznat tj. oporeziv u smislu
poreza na dobit. Nezavisno od toga rezervisanje se može obaviti.
Budući da poreska kontrola ne reaguje na troškove koji su uključeni u poresku osnovicu
sve se svodi na revizorsku kontrolu ako uopšte postoji obaveza revizije. To znači da rezervisanja
koja se uključuju u poresku osnovicu pružaju mnogo veći prostor za kreativno računovodstvo
nego rezervisanja koja su neoporeziva .8
2.3. Računovodstveni aspekt upravljanja poslovnim rizicima putem rezervisanja
Poslovanje privrednog društva u okolnostima neizvesnosti, se u principu delimično bazira

na istorijskim podacima, a delom na predviđanju budućih fluktuacija na tržištu. Kao rezultat toga
finansijski menadžeri retko imaju precizna predviđanja budućih kretanja na bazi istorijskih
podataka. Najbolje što se može učiniti u uslovima neizvesnosti na tržištu jeste utvrđivanje ranga
prihoda i troškova kao i opredeljenje realativnih šansi za sticanje manjeg ili većeg profita od
investicija.9 U svakodnevnom poslovanju preduzeće se susreće sa nizom poslovnih rizika.
Poslovne rizike možemo različito grupisati prema:
vrsti delatnosti,
geografsko - političkim prilikama,
prenosivi i neprenosivi,
komercijalni i finansijski,
tehnološki,
rizik radne snage, itd .
Ako se rizici realno sagledaju pred preduzećem se otvara mogućnost upravljanja rizicima.
Upravljanje rizicima složen je proces i za njegovo sprovođenje pre svega je odgovoran visoki
menadžment. Minuli broj sloma niza kompanija pokazali su da se velik broj poslovnih subjekata
8
Belak , V. , Poslovna forenzika i Forenzički računovodstvo , Belak Ekcellens doo , Zagreb , 2011.str . 158
9
Stanišić, M., Stojanović, Lj., Evaluacija I rizik, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 133-135
21
ne želi ili se ne zna dobro nositi sa rizicima i upravljati njima. Rizicima treba da znaju da
upravljaju i veliki i mali poslovni subjekti jer svi su u jednakoj meri podložni raznim poslovnim
neželjenim događajima.
Velike kompanije, više posvećuju pažnju upravljanju rizicima pa osnivaju čak i posebna
odeljenja. Odeljenja mogu biti osnovana kao zasebna celina koja procenjuje i meri sve rizike
kojima je kompanija izložena, ili se rizici mogu pratiti funkcionalno na nivou poslovnog
segmenta. Način na koji će se pratiti rizici unutar preduzeća stvar je unutrašnje organizacije
kompanije, ali i pristupa menadžmenta rizicima. Upravljanje rizicima značajno je za upravu, iako
je, ponekad nespojivo s njihovim imperativom postizanja što veće profitabilnosti, preduslov za to
je često i preduzimanje nekih rizičnih poslovnih poteza. Menadžeri trebaju biti sposobni da
izbalansiraju rizike i ciljeve, jer su rast profitabilnost i rast rizika veličine koje proporcionalno
rastu, često, rizici i rastu brže od rasta profitabilnost .
U današnje doba neizvesnog poslovanja brojne su opasnosti pri precenjivanju pojedinih
bilansnih pozicija. Upravo te pozicije koje podležu procenjivanju uzrokuju računovođama brojne
poteškoće. Mogućnost grešaka u procenama pojedinih bilansnih pozicija može uticati na visinu
iskazanog rezultata tekućeg i budućih perioda, a navedene se pozicije u praksi vrlo često koriste
u svrhu uticaja na visinu rezultata tekućeg perioda. Stoga i revizori pri utvrđivanju pozicija koje
podležu procenama, kao što je to slučaj s rezervisanje posvećuju posebnu pažnju .
Jedan od načina zaštite od rizika i odliva novca koji može zadesiti preduzeće ako se
dogodi neželjeni poslovni događaj su rezervisanja. Rezervisanja su kvalitetan instrument
uvažavanja poslovnih rizika i zaštite od odliva resursa putem isplata za dividende i poreze,
temeljem nerealno iskazanih visokih stopa profitabilnosti u jednom periodu na teret budućeg
perioda. Rezervisanja se uvek moraju raditi kada u trenutku sastavljanja bilansa imamo spoznaju
da će nam neki događaj koji se dogodio u prošlosti, do dana sastavljanja bilansa, prouzrokovati
odliv resursa, najčešće novca u budućnosti. Visinu tih budućih izdataka treba proceniti na osnovu
poznatih i dostupnih podataka što je moguće tačnije i realnije.
22
3. MEĐUNARDONI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI
Međunardoni računovodstveni standardi predstavljaju računovodstvene standarde koji su

uvedeni kako bi se postigla transparentnost finansijskih izveštaja bilo kog ekonomskog subjekta
bez obzira na delatnost kojom se bavi i u kojoj zemlji posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg,
lakšeg i boljeg razumevanja finansijskih izveštaja uz osnovni cilj da obezbede podatke i
informacije za uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata
koje rezultuje bržem protoku robe i kapitala.
MRS u stvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije različitih računovodstvenih
regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova
za donošenje ekonomskih odluka. Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima
tehnike, tehnologije, prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni stručni
državni organi. Što se tiče MRS oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i postupaka u
profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog
subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane korisnike tih informacija.
Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne etike Računovođa.10
MRS u svom osnovnom značenju podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju,
priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki računovodstvenih iskaza
ekonomskog subjekta. Osnovni elementi finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans
stanja, na kraju poslovne godine, Bilans uspeha za poslovnu godinu na čijem se kraju sastavlja
bilans stanja, Gotovinski tok za isti period za koji se sastavlja Bilans uspeha i Promene na
kapitalu.
Pored ovog ekonomski subjekti sastavljaju Aneks – dodatni računovodstveni izveštaj kao
i Izveštaj o poslovanju. Takođe obelodanjuju primenjene računovodstvene politike u gore
pomenutim finansijskim izveštajima. Osnovna svrha Bilansa stanja je da obezbedi podatke o
finansijskoj poziciji ekonomskog subjekta, Bilans uspeha daje informacije o rentabilnosti ili
10
www.mfin.gov.rs pregledano 05.11.2014.
23
zarađivačkoj sposobnosti, a informacije o promenama u finansijskoj poziciji daje Bilans tokova

gotovine. Delovi finansijskih izveštaja su u suštini međusobno isprepletani i odražavaju različite
aspekte istih poslovnih transakcija i događaja i svi zajedno mogu da pruže adekvatnu informaciju
o nekom ekonomskom subjektu.
Da bi pripremio Finansijske izveštaje računovođa mora da izvrši priznavanje određenih
kategorija koje čine sastavni deo nekog finansijskog izveštaja, odnosno ekonomskih transakcija
ili događaja koji su grupisani prema svojim ekonomskim karakteristikama. Ako je u pitanju
Bilans stanja jasno moraju da se razgraniče kategorije koje predstavljaju imovinu – Aktivu tog
bilansa (kao što su: novčana sredstva, osnovna sredstva, potraživanja od kupaca, ulozi i drugi
plasmani kod drugih i sl.). Pasivu čine: kapital, rezerve, obaveze prema dobavljačima, obaveze
prema kreditorima i sl. Gore pomenuti elementi Bilansa stanja se direktno odnose na
odmeravanje finansijske pozicije ekonomskog subjekta.
U Bilansu uspeha radi se o posebno razvrstanim i iskazanim prihodima i rashodima i
oblicima rezultata po istim. Na primer: poslovni prihodi, poslovni rashodi i rezultat dobitak ili
gubitak iz poslovne aktivnosti, zatim finansijski prihodi i rashodi i rezultat finansiranja i
neposlovni i vanredni prihodi i rashodi i njihov rezultat. Svi zajedno daju konačni rezultat
ekonomskog subjekta. U Izveštaju o novčanim tokovima takođe se identifikuju posebni tokovi
naplate – priliva ili isplate – odliva gotovine koji se odnose direktno na poslovne aktivnosti,
aktivnosti finansiranja i investicione aktivnosti ekonomskog subjekta.
Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja je proces unošenja u Bilans stanja ili Bilans
uspeha neke pozicije koja zadovoljava definiciju elemenata i kriterijuma za priznavanje, a to
su:11
Verovatnoća da će se buduće ekonomske koristi u vezi sa tom pozicijom slivati ili
odlivati iz ekomomskog subjekta
Da bilansna pozicija ima cenu koštanja, nabavnu vrednost ili neku drugu vrednost koja se
može pouzdano izmeriti (tržišna cena, berzanska cena i sl.)
Verovatnoća nastanka budućih ekonomskih koristi se procenjuje na osnovu činjenica koje
su raspoložive u trenutku pripremanja finansijskih izveštaja. Na primer, kada je verovatno da će
11
24
biti naplaćeno potraživanje koje pripada preduzeću, onda je, u nedostatku suprotnih dokaza,
opravdano da se to potraživanje prizna kao deo imovine preduzeća.
Međutim, za određeni deo potraživanja postoji verovatnoća da on uopšte neće biti
naplaćen, pa se taj deo, čija se vrednost utvrđuje procenom svih relevantnih okolnosti, priznaje
kao elemenat rashoda. Vrednovanje ili odmeravanje identifikovanih iznosa imovine i obaveza
kao i prihoda i rashoda radi realnog prikazivanja u finansijskim izveštajima je utvrđivanje od
strane računovođe da li će neka pozicija biti uključena u Bilans uspeha ili preneta u naredni
period odnosno uneta u Bilans stanja.
Postoje četiri osnove za vrednovanje neke pozicije finansijskih izveštaja, a to su:
istorijski trošak (nabavna vrednost), tekući trošak (reprodukciona vrednost), moguća tržišna
vrednost i sadašnja vrednost.
Najčešće se primenjuje kao osnovica istorijski trošak kombinovan sa ostalim osnovicama
za vrednovanje koji jedino u inflatornim uslovima nije realan pa se umesto njega koristi metod
reprodukcione vrednosti (vrednost ponovne nabavke) - tzv. cena zamene.
Cilj računovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i
objektivnu tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena računovodstvenih
standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog
ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zarađivačke sposobnosti, za šta su zainteresovani
potencijalni korisnici finansijskih informacija kao što su: akcionari, menadžment, zaposleni,
investitori, banke kreditori i drugi. Pre nego što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti
oni podležu preispitivanju od strane nezavisnih ovlašćenih stručnjaka kao što su revizori.
Njihovo mišljenje na finansijske izveštaje računovođe nekog ekonomskog subjekta je merodavno
u smislu toga da li su ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu.
Suština je u tome da se dobije pouzdana potvrda o doslednoj primeni računovodstvenih
standarda u svim segmentima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji
prikazuju takođe, koliko je rukovodstvo dobro upravljalo resursima koje su mu akcionari poverili
na upravljanje. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis primenjenih računovodstvenih politika
koje treba da su konzistentne da bi podaci bili uporedivi. Za pravilnost i tačnost prezentiranja
finansijskih izveštaja primarna odgovornost leži na rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko
izveštavanje postoji konceptualni okvir koji treba da prate računovodstveni standardi kao opšte
prihvaćeni teorijski principi u oblasti računovodstva. Konceptualni okvir koji je računovodstvena
25
profesija razvila u različitim zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da budu
korisni onima kojima su namenjeni. Smatramo da je na osnovu sledćih konstatacija potvrđena I
peta posebna hipoteza, odnosno zaključak koji smo izveli iz svega je da samo tačni i ispravni
finansijski izveštaji jesu ključ uspeha poslovanja svakog preduzeća.
Računovodstveno informisanje na bazi MRS dobija svoj potpuni uticaj i značaj
otvaranjem privreda u celom svetu i globalizacijom tržišta svih vrsta.
Samim tim državni monopol u ovoj oblasti gubi svoj značaj, a sa njim i nacionalni
standardi koje one propisuju za primenu na svojoj teritoriji, a koji mogu da se razlikuju od
prihvaćenih međunarodnih računovodstvenih standarda.
Osnovni preduslov za to je međusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata
širom sveta bez obzira na državno uređenje, razvijenost privrede i slično.
Godine 1973. 16 profesionalnih računovodstvenih asocijacija je osnovalo Komitet za
međunarodne računovodstvene standarde IASC (International Accounting Standards Commitee),
sa sedištem u Londonu i to:
Australija:
The Institute of Chartered Accountants
Australian Society of Accountants
Kanada
The Canadian Institute of Chartered Accountants
Francuska
Ordre des Experts Comptables et des Comptables Agrees
Nemačka
Institute der wirtschaftsprufer in Deutschland Wirtschaftspruferkammer
Japan
The Japanese Institute of Certified Public Accountants
Meksiko
Instituto Mexicano de Contadores Publicos, A.C.
Holandija
Nederlands Institut van Register – accountants
Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska
26
The Institute of Chartered Accountants in England and Wales

The Institute of Chartered Accountants of Scotland
The Institute of Chartered Accountants in Ireland
The Institute of Cost and Management Accountants
The Chartered Institute of Public Finance and Accountancy
SAD
American Institute of Certified Public Accountants
1975. godine Komitet izdaje Predgovor Saopštenjima Međunarodnih Računovodstvenih
standarda. Od tada do danas ova saopštenja stalno trpe izmene i usavršavanja.
Tokom perioda Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde je
pristupio Međunarodnoj federaciji računovođa (The International Federation of Accountants -
IFAC), koja je osnovana 1977. godine kao nezavisna i samostalna organizacija.
Komitet za međunarodne računovodstvene standarde ima konsultativne grupe koje čine
ugledne međunarodne profesionalne i poslovne institucije.
Svi oni nastoje da dođe do maksimalnog usaglašavanja nacionalnih računovodstvenih
standarda sa međunarodnim računovodstvenim standardima, a u daljoj budućnosti verovatno će
doći na globalnom planu i do primene ovako ujednačenih standarda kao vid normativnog
regulisanja računovodstva sa ciljem unapređenja i lakšeg pristupa računovodstvenim
informacijama koje bi bile razumljive, pouzdane, istinite i objektivne za sve zainteresovane
korisnike tih informacija.
Danas Asocijacija nosi naziv Odbor za međunarodne računovodstvene standarde koji
broji 156 članica, a među njima je i naša zemlja od 1997. godine. Od 1981. godine počinje
snažan proces izgradnje profesionalne regulative kada se donosi i Kodeks profesionalne etike
računovođa. Izmenama i dopunama 1993. godine, Kodeks profesionalne etike je usaglašen sa
IFAC-ovim kodeksom.
Istovremeno je otpočeo rad na ustanovljavanju računovodstvenih i finansijskih načela,
usvojenih i proglašenih 1989. godine, a potom se pristupilo i
izradi jugoslovenskihračunovodstvenih standarda.
Njihovo donošenje, usvajanje i proglašavanje je završeno 1991/92. godine, kada su i
objavljeni, a 1993. godine donet je jugoslovenski računovodstveni standard 31 – Stručna
osposobljenost za samostalno vođenje računovodstva (u saradnji sa ACCA –Association of
27
Chartered Certified Accountants, danas vodeća međunarodno priznata profesionalna

organizacija). Jugoslovenski računovodstveni standardi – ukupno 33 su uglavnom bili usklađeni
sa MRS, ali su imali i jugoslovenske specifičnosti.
Značajne razlike su postojale u odnosu na MRS a odnose se na tretman korekcija za
efekte hiperinflacije i vanrednih pozicija, kao i druge manje značajne razlike, posebno u vezi sa
obračunom amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja. Savez računovođa i
revizora Srbije, kao profesionalna organizacija je nastojao da se oblast računovodstva
profesionalizuje i zakonski reguliše po uzoru na razvijene zemlje sveta što u krajnjem doprinosi
da finansijski izveštaji dobiju novi kvalitet i transparentnost tj. postanu razumljivi za širok krug
korisnika tih informacija. Izvršen je prevod postojećih MRS. U cilju edukacije računovođa i cele
te struke organizovani su brojni seminari, simpozijumi, savetovanja i sl. Savezna skupština je
usvojila Zakon o reviziji i računovodstvu na sednici Veća građana 26. decembra 2002. godine i
na sednici Veća republika 17. decembra 2002. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način
vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih
izveštaja, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja.
Odredbe ovog zakona odnose se na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske
organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica,
zatim fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka –
preduzetnici koji utvrđuju dobit u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje porez na prihod od
samostalne delatnosti, osim preduzetnika koji porez plaćaju u paušalnom iznosu.
Odredbe ovog zakona odnose se i na preduzeća i druge oblike organozovanja koje je
pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena
obaveza vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izveštaja. Odredbe ovog
zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava osim ako posebnim propisima
nije drugačije određeno. Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga,
sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa
zakonom, profesionalnom i internom regulativom. Pod zakonskom regulativom podrazumevaju
se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona.
Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne
računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije
(MSR), nacionalni standardi koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i
28
sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni

standardi doneseni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela Međunarodne federacije
računovođa (IFAC).12
Pod internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela,
uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje,
dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u
skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. Član 19 ovog zakona predviđa da su pravna
lica i preduzetnici dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih
izveštaja vrše u skladu sa računovodstvenim načelima definisanim u okviru MRS. Za
priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja primenjuju se MRS.
Prevod, objavljivanje i usklađivanje MRS i MSR u skladu sa preporukama Međunarodne
federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i
Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg
organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje.
Prevodi tekstova MRS su ozvaničeni od strane Ministra finansija i ekonomije 30.
decembra 2003. godine.
12
29
4.MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI 37 – REZERVISANJA,

POTENCIJALNE OBAVEZE I POTENCIJALNA SREDSTVA
Međunarodni računovodstveni standard 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i

potencijalna sredstva, u daljem tekstu - Standard, odobren je za upotrebu od strane Odbora
Komiteta za međunarodne računovodstvene standarde (IASC) u julu 1998. godine i postao je
primenljiv na finansijske izveštaje koji pokrivaju periode koji započinju na dan 01.07.1999.
godine ili kasnije.
Cilj Standarda je propisivanje odgovarajućih kriterijuma i postupaka za priznavanje i
vrednovanje rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, kao i obelodanjivanja
u napomenama, koja bi trebalo da omoguće korisnicima finansijskih izveštaja bolje razumevanje
njihove prirode, vremena (dospeća) i iznosa. Standard ne ostavlja slobodu privrednom subjektu
da formira rezervisanje ukoliko ima uslova za to i ukoliko ono želi da formira to rezervisanje. Po
Standardu, ukoliko ima uslova za formiranje rezervisanja, onda rezervisanje treba i formirati.
Pod privrednim subjektom Standard podrazumeva privredni subjekt, banku, društvo za
osiguranje, kao i svaki drugi oblik privrednog organizovanja koji, bilo što je obavezan, bilo što to
samoinicijativno želi, primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja.13 Ovim je
potvrđena i dokazana genaralna hipoteza koju smo postavili, odnosno dokazana važnost
međunarodnih računovodstvenih standarda i njihov uticaj na sastavljanje finansijskih izveštaja a
samim tim i poslovanje preduzeća.
U cilju objašnjenja standarda obradićemo:
1) delokrug Standarda
2) priznavanje rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava,
3) vrednovanje rezervisanja,
4) upotreba rezervisanja,
13
Petrović Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009 god., str 355.
30
5) priznavanje i vrednovanje rezervisanja u pojedinim situacijama,

6) obelodanjenje u vezi sa rezervisanjem.
Rezervisanje - izraz "rezervisanje" ima najmanje dva značenja: U pitanju je obaveza

neizvesnog ili roka dospeća ili iznosa. Neizvesnost roka dospeća se prevashodno odnosi na
neizvesnost kada će obaveza morati da se izmiri, a u manjoj meri i na to da li će se izmirivati.
Radi se o specifičnim obavezama. Njihov nastanak nije vezan za prijem nekog sredstva, kao što
je to slučaj sa obavezama prema dobavljačima. U pitanju su "obaveze" tekućeg i prošlih
obračunskih perioda prema budućim obračunskim periodima. Naime, troškovi i rizici su nastali u
tekućem ili nekom od prethodnih obračunskih perioda, a prispeće faktura i obračuna u vezi sa
nastalim troškovima i rizicima će biti u nekom od narednih obračunskih perioda.
Rezervisanje kao "obaveza" se razlikuje od "običnih" obaveza iz poslovnih odnosa, kao

što je obaveza prema dobavljačima za kupljeni materijal, u sledećem:
kod obaveza iz poslovnih odnosa tačno je preciziran njihov iznos i vreme

dospeća, što sa rezervisanjem nije slučaj, jer je kod njega u pitanju "obaveza
neizvesnog ili roka dospeća ili iznosa";
kod obaveza iz poslovnih odnosa, uglavnom, je moguće precizno odrediti

poverioca, tj. lice prema kome privredni subjekt ima obavezu, dok su kod
rezervisanja česte situacije kada je obaveza šireg javnog značenja, tj. postoji
prema društvu (pogotovo kada se radi o rezervisanjima za obnavljanje prirodnih
bogatstava ili otklanjanja ekoloških šteta čiji je izazivač privredni subjekt).
U praksi se pod rezervisanjima ponekad podrazumevaju i sledeće aktivnosti:

obračunavanje amortizacije, umanjenje vrednosti imovine, indirektno otpisivanje sumnjivih
potraživanja14. Ovi postupci ne mogu se smatrati rezervisanjima u smislu ovog Standarda, jer se
kod njih radi o usklađivanjima do knjigovodstvene vrednosti nekog sredstva.
Rezervisanje je postupak kojim se formiraju rezervisanja ("obaveze") i njihovo korišćenje

kada se dogodi ili ne dogodi događaj zbog kojih su ona formirana.
Suštinu rezervisanja prikazaćemo na jednom primeru:
14
Na primer, MRS 24 Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima zahteva obelodanjivanje izvršene ispravke
vrednosti za sumnjiva i sporna potraživanja.
31
Finansijski izveštaji prikazuju finansijski položaj nekog preduzeća na datum bilansa.

Zbog toga u njima treba da bude priznata i vrednovana obaveza koja postoji na osnovu nekih
događaja koji su se desili pre datuma bilansa, a za koji je izvesno da će dovesti do odliva
sredstava sa ekonomskom koristi u narednom ili nekom od narednih obračunskih perioda. Na
primer, preduzeće eksploatiše kvarcni pesak, tako što sa površine zemlje skida jalovinu, dok ne
dođe do sloja čistog peska. Jalovinu odlaže na stranu. Nakon eksploatacije ležišta, koje može
potrajati npr, tri godine, preduzeće je po zakonu (kao što smo već rekli) obavezno da zemljište
vrati u prvobitno stanje. To znači da mora izvršiti vraćanje jalovine, ravnanje terena, formirati
humusni sloj zemljišta i izvršiti pošumljavanje ili zatravljivanje. Radi se o značajnim izdacima i
troškovima koji bi se iskazali, recimo, u četvrtoj godini (tj. u godini u kojoj se i ne vrši
eksploatacija tog ležišta, jer je na kraju treće godine ležište iscrpljeno).
Dakle, u prvoj, drugoj i trećoj godini (godine eksploatacije) biće iskazani prihodi od
eksploatacije, dok će troškovi za rekultivaciju biti iskazani u četvrtoj - godini koja nema nikakve
veze sa eksploatacijom peska. Kada se ne bi formiralo nikakvo rezervisanje, uticaj na rezultate
po godinama bio bi sledeći: rezultati prve, druge i treće godine bi bili veći nego što je to realno,
jer nisu opterećeni za deo troškova rekultivacije koji se odnosi na vađenje peska koje je u njima
obavljano. Kod četvrte godine situacija je obrnuta. U njoj bi bili iskazani troškovi rekultivacije i
samim tim umanjen joj je rezultat, iako ta godina nema nikakve veze sa eksploatacijom peska.
Sem toga ni bilansi stanja u prvoj, drugoj i trećoj godini ne bi bili pravilno iskazani: u njima ne
bi bile iskazane obaveze za rekultivaciju koja se mora uraditi na kraju eksploatacije ležišta.
Dakle, treba umanjiti rezultate u prvoj, drugoj i trećoj godini, uz iskazivanje obaveza po
osnovu rekultivacije, a u četvrtoj godini treba anulirati efekat rekultivacije na rezultat te
godine.Radi ispravljanja navedenih nedostataka formira se rezervisanje u prvoj, drugoj i trećoj
godini, a u četvrtoj godini se ono "koristi".
Naime, za procenjeni iznos troškova rekultivacije koji će uslediti u prvoj, drugoj i trećoj
godini formiraju se rezervisanja (pozicija u pasivi izveštaja o finansijskom položaju /bilansa
stanja/) uz priznavanje rashoda po osnovu formiranja rezervisanja (na ovaj način umanjeni su
rezultati tih obuhvatanju posla rekultivacije knjiži se i "korišćenje" rezervisanja: priznaju se
obaveze prema dobavljačima za izvršene usluge rekultivisanja i smanjenje eventualnih zaliha
sadnog materijala a nasuprot tome zadužuju se (smanjuju se) iskazana rezervisanja. Na ovaj
32
način eliminisan je uticaj vršenja rekultivacije na rezultat četvrte godine (ne bi se iskazali
troškovi rekultivacije u iznosu formiranog i iskorišćenog rezervisanja).
U praksi se pod rezervisanjima ponekad podrazumevaju i sledeće aktivnosti:

obračunavanje amortizacije, umanjenje vrednosti imovine, indirektno otpisivanje sumnjivih
potraživanja. Ovi postupci ne mogu se smatrati rezervisanjima u smislu ovog Standarda, jer se
kod njih radi o usklađivanjima do knjigovodstvene vrednosti nekog sredstva.
Kako bi se Standardi bolje razumeli, neophodno je obajsniti neke od termina, sa kojima

ćemo se susretati:
Obaveza – je sadašnja obaveza privrednog subjektaproizišla iz prošlih događaja, za čije

će pomirenje privredni subjekt dati resurse sa ekonomskim koristima. Standard razlikuje
više vrsta obaveza. Sa stanovišta neizvesnosti oko vremena ili iznosa budućih izdataka
koje treba dati da se one podmire, obaveze se klasifikuju ne:
obaveze iz poslovnih odnosa,
pasivna vremenska razgraničenja (PVR)
rezervisanja
Prema načinu nastanka obaveze se klasifikuju na:
pravne (zakonske) obaveze i
izvedene (stvarne) obaveze
Prema tome da li ispunjavaju uslove za priznavanje, obaveze se klasifikuju na:
obaveze koje ispunjavaju uslove za priznavanje i
obaveze koje ne ispunjavaju uslove za priznavanje tj. potencijalne obaveze.
Obaveze iz poslovnih odnosa je obaveza privrednog subjekta da plati za robu ili usluge
koje je primilo i koje su mu fakturisane ili je on formalno obavezu preuzeo na sebe. Kod
obaveza iz poslovnih odnosa retke su situacije u kojima privredni subjekt vrši
procenjivanje njihove visine, jer je visina tih obaveza ugovorena ili iskazana na fakturi ili
profakturi dobavljača.
33
Pasivna vremenska razgraničenja sa stanovišta Standarda su obaveze privrednog subjekta

da plati za robu ili usluge koje je primio, ali koje mu nisu fakturisane, niti ih je on platio.
Pod ovim vremenskim razgraničenjima podrazumevaju se i iznosi obaveza prema
zaposlenima, kao što su plaćeno odsustvo, otpremnine za penzije i sl. U okviru pasivnih
vremesnkih razgraničenja iskazuju se i odložene poreske obaveze, kod čijeg ke
vrednovanja neophodno vršiti određena procenjivanja iznosa ili vremena trajanja
vremenskog razgraničenja.
Pravna zakonska obaveza je obaveza privrednog subjekta koji proizilazi iz:
ugovora,
zakonodavne regulative,
drugog delovanja zakona.
Izvedena (stvarna) obaveza je obaveza privrednog subjekta koja proizstiče iz njegovih

akcija, gde je izvesno da će on na osnovu svog ustanovljenog obrasca ponašanja, svoje
obelodanjenje politika ili odgovarajuće zvanične izjave od strane rukovodstva ili
predstavnika privrednog subjekta dati drugim licima, prihvatiti određene odgovornosti,
osnosno obaveze. Kao rezultat navedenih akcija privredni subjekt je kod drugih strana
stvorio opravdano očekivanje da će izvršiti svoju obavezu.
Obavezujući događaj je onaj koji dovodi do nastanka zakonske ili izvedene obaveze, a
privredni subjekt nema realnu alternativu izmirenju obaveze.
Neobavezujući događaj je onaj koji ne dovodi do nastanka zakonske ili izvedene

obaveze.
Prosuđivanje je donošenje odluke na osnovu odgovarajućih parametara koji ne

obezbeđuju da osobe sa različitim iskustvima uvek donesu istu odluku, jer pri njenom
donošenju moraju upotrebiti i lično iskustvo ili osećaj.
Izvršivi ugovori su igovori prema kojima ni jedna strana nije izvršila svoje obaveze ili su
obe strane delimično izvršile svoje obaveze u jednakoj meri.
Nepovoljan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema tom
ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje privredni subjekt očekuje da će primiti.
34
Restruktuiranje je program koji sastavlja i kontroliše rukovodstvo, a čija primena dovodi

do značajnih promena u:
1) delokrugu poslova koje obavlja privredni subjekt:15
prodaja ili napuštanje proizvodne linije,
zatvaranje poslovnih sedišta u zemlji, regionu ili premeštanje poslovnih aktivnosti

iz jedne zemlje ili regiona u druge, ili
2) načinu na koji se posao vodi:
promena upravljačke strukture kao što je zamena ključnih rukovodilaca, i
temeljne reorganizacije koje imaju značajan učinak na prirodu i glavno obeležje

poslovanja privrednog subjekta.
Kapitalizovanje izdataka je postupak pri kome se one uključuju u trošak nabavke nekog
sredstva (uključuju se u njegovu nabavnu vrednost), pa će ti iznosi imati obračunsku
šansu da se u okviru zaliha tog sredstva nađu u bilansu stanja privrednog subjekta i
prenesu u naredni obračunski period.

shvatiti kao neko posebno, osamostaljeno računovodstvo, već kao deo računovodstva
privrednog subjekta koji se bavi priznanjima, vrednovanjima, prikazivanjima i
obelodanjivanjima u vezi sa rezervisanjem, potencijalnim obavezama i potencijalnim
sredstvima.
U poglavlju koje sledi objasnićemo detaljno delokrug Standarda, odnosno na šta se oni
odnos i gde se sve primenjuju.
15
Petrović, Z., Računovostvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009 god., str 361.
35
4.1.Delokrug standarda
Standard primenjuju svi privredni subjekti u svom računovodstvu rezervisanja,

potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, osim rezervisanja, potencijalnih obaveza i
potencijalnih sredstava:
1. koji proizlaze iz finansijskih instrumenata koji se vrednuju po fer vrednosti - Standard

se primenjuje na finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti,
uključujući i garancije;
2. koje obuhvataju drugi Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja:
rezervisanja u vezi sa ugovorima o izgradnji reguliše MRS 11 Ugovori o

izgradnji,
poreske posledice rezervisanja i njihove promene reguliše MRS 12 Porezi iz

dobitka,
rezervisanja u vezi sa lizingom, izuzev lizinga koji su postali problematični,

reguliše MRS 17 Lizinzi,
rezervisanja u vezi sa naknadama zaposlenima reguliše MRS 19 Naknade

zaposlenima.
Standard ne sadrži odredbe koje se odnose na priznavanje prihoda, iako neka rezervisanja
mogu da budu povezana sa njima (na primer, kad je privredni subjekt garant drugom privrednom
subjektu za izmirenje njegovih obaveza, s tim da garanciju /jemstvo/ daje uz naknadu).
Priznavanje takvih prihoda reguliše MRS 18 Prihodi i Standard ne menja zahteve MRS 18
Prihodi. Standard, takođe, ne sadrži odredbe o priznavanju prihoda prilikom ukidanja i upotrebe
rezervisanja, niti upućuje na MRS 18.
Standard se primenjuje na rezervisanja u vezi sa restrukturiranjem, uključujući i

prestanak poslovanja. U slučaju da se konkretno restrukturiranje može podvesti pod definiciju
poslovanja koje je prestalo, MSFI 5 Stalna sredstva namenjena prodaji i poslovanja koja su
prestala reguliše još neka, dodatna obelodanjivanja, u vezi sa prestankom poslovanja.
36
Pri formiranju rezervisanja kao protivstav pojavljuje se iznos koji se u računovodstvenoj

praksi najčešće tretira kao rashod, tj. ne vrši se njegovo kapitalizovanje. Standard se ne bavi
pitanjima eventualnog kapitalizovanja ovih izdataka, tj. ne zabranjuje niti zahteva
kapitalizovanje izdataka priznatih kada je rezervisanje izvršeno.16
Dugoročna rezervisanja predstavljaju obaveze preduzeća koje su specifične u odnosu na

tzv. prave obaveze po tome što su rok dospeća i iznos obaveze u trenutku bilansiranja neizvesne.
Dugoročna rezervisanja se priznaju u bilansu onda ako je reč o obavezi koja nastaje kao
rezultat nekog prošlog događaja, ako je verovatno da će izmirenje obaveze usloviti odliv resursa
i ako se može napraviti pouzdana procena iznosa obaveza.17 Formiraju se izdvajanjem određenog
dela sredstava kroz troškove rezervisanja u bilansu uspeha. Obično se formiraju za period od 3-5
godina. Tipični primeri su rezervisanja za garancije date kupcima, sudski sporovi, troškovi
restruktuiranja preduzeća, obnavljanje prirodnih bogatstava i sl. Na ovaj način formirana
dugoročna rezervisanja mogu se koristiti samo za svrhe za koje su i izdvojena. Ukoliko se
obaveze po osnovu izdvojenih rezervisanja ne iskoriste u predviđenom roku moraju se putem
prihoda od ukidanja rezervisanja vratiti u bilans uspeha.18
U opštem smislu, svа rezervisаnjа su potencijаlnа jer su neizvesnа po vremenu dospećа

ili iznosu.
Međutim, u ovom stаndаrdu termin “potencijаlаn” se koristi zа obаveze i imovinu koji
nisu priznаti, jer će njihovo postojаnje biti potvrđeno nаstаnkom ili nenаstаnkom jednog ili više
neizvesnih budućih dogаđаjа koji nisu u potpunosti pod kontrolom entitetа. Uz to, izrаz
“potencijаlnа obаvezа” se koristi zа obаveze koje ne ispunjаvаju kriterijume zа priznаvаnje.
Ovаj stаndаrd prаvi rаzliku između:19
1) rezervisаnjа – kojа se priznаju kаo obаveze (uz pretpostаvku dа pouzdаnа procenа može
dа se nаprаvi) jer su sаdаšnje obаveze i verovаtno je dа će odliv resursа koji predstаvljаju
ekonomske koristi biti zаhtevаn dа izmiri obаveze; i
2) potencijаlnih obаvezа – koje se ne priznаju kаo obаveze jer su ili:
16
Petrović, Z., Računovostvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009 god., str 361.
17
Škarić, J.K., Finansijsko računovodstvo, Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu,
Beograd, 2007. str. 201
18
Malinić, D., Milićiveć, V., Stevanović, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.,
str.38.
19
http://www.mfin.gov.rs pregledano dana 10.11.2014.
37
moguće obаveze, dok se ne potvrdi dа li entitet imа sаdаšnju obаvezu kojа može
dа dovede do odlivа resursа koji predstаvljаju ekonomske koristi; ili
sаdаšnje obаveze koje ne ispunjаvаju kriterijume zа priznаvаnje iz ovog stаndаrdа
(jer ili nije verovаtno dа će odliv resursа koji predstаvljаju ekonomske koristi biti
zаhtevаn dа se izmiri obаvezа, ili dovoljno pouzdаnа procenа iznosа obаveze ne
može dа se nаprаvi).
4.2. Priznavanje (formiranje) rezervisanja
Priznavanja rezervisanja je povezano sa načelom uzročnosti prihoda i rahoda, prema

kojem se za prihode tekućeg perioda vezuju rashodi nastali ostvarivanjem ih prihoda, nezavisno
od priliva odnosno odliva sredstava.
Rezervisanje se priznaje kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:20
1/ privredni subjekt ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao rezultat
prošlog događaja – izveštaj o finansijskom položaju /bilans stanja/ i izveštaj o
ostvarenim rezultatima /bilans uspeha/ kao delovi finansijskih izveštaja prikazuju
finansijski položaj nekog privrednog subjekta na datum bilansa, a ne njegov mogući
položaj u budućnosti. Zbog toga se rezervisanje ne vrši za buduće aktivnosti koje će,
u budućnosti, proizvesti obaveze zbog kojih će doći do odliva resursa sa
ekonomskom koristi. Na primer, poslovni događaj generalne popravke kamiona, koji
će se desiti za nekoliko godina od nabavke kamiona, ne može biti osnov za formiranje
rezervisanja, jer će se tako popravljeni kamion koristiti u vremenu koje sledi nakon te
popravke, pa će u tom periodu biti izvršeno amortizovanje uloženog iznosa. Sem
toga, radi se o obavezama koje privredni subjekt može izbeći. U navedenom primeru
generalna popravka kamiona se može izbeći na sledeći način: da se kamion više ne
koristi ili da se proda. Privredni subjekt, dakle, nema nikakvu obavezu da izvrši tu
generalnu popravku, sem, možda ekonomskog interesa da to uradi, ako proceni da mu
je isplativije da izvrši popravku nego da kupuje novi kamion. U praksi su moguće
20
Petrović, Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009 god., str.362
38
situacije kada nije potpuno izvesno da li postoji ili ne postoji sadašnja obaveza kao
posledica prošlih događaja. Primer za takav slučaj može biti sudski spor koji
privredni subjekt vodi i gde, ukoliko ga privredni subjekt izgubi, nastaje obaveza
privrednog subjekta po tom sporu. Ukoliko dobije spor, privredni subjekt neće imati
nikakvu obavezu. U ovakvim situacijama privredni subjekt određuje da li sadašnja
obaveza postoji na datum bilansa, uzimajući u obzir sve raspoložive dokaze,
uključujući i mišljenje merodavnih eksperata. U dokaze se uključuju i oni koji su
postali raspoloživi nakon datuma bilansa, a koji su nastali kao rezultat određenih
događaja. Na primer, preduzeće je neposredno pre datuma bilansa greškom radnika
izlilo u reku deo tehnološke vode. Nekoliko dana nakon datuma bilansa postalo je
jasno da je nastala ekološka šteta. U tom slučaju ako je verovatnije da sadašnja
obaveza na datum bilansa postoji nego da ne postoji, privredni subjekt priznaje
rezervisanje ako su ispunjena i ostala dva uslova (izvesno je da će podmirenje
obaveze zahtevati odliv resursa sa ekonomskom koristi i pouzdanom procenom se
može utvrditi iznos obaveze) – na primer, preduzeće je napravilo ekološku štetu, а na
datum bilansa ne postoji zakon kojim je regulisana obaveza preduzeća da otkloni
štetu. S obzirom da je u zakonskoj proceduri zakon koji će, kada se bude usvojio,
nalagati da se šteta retroaktivno otkloni, verovatnije je da postoji nego da ne postoji
sadašnja obaveza na datum bilansa. Ako je verovatnije da ne postoji nego da postoji
sadašnja obaveza na datum bilansa, privredni subjekt ne priznaje rezervisanje i
obelodanjuje potencijalne obaveze – ako je mala mogućnost odliva resursa sa
ekonomskim koristima privredni subjekt ne vrši ni obelodanjivanje (obelodanjivanje
neće vršiti ni ukoliko je iznos mogućeg odlisa resursa sa ekonomskim koristima
materijalno beznačajan);
2/ Ako je verovatno je da će podmirenje obaveze zahtevati odliv resursa sa
ekonomskim koristima - ovaj uslov sadrži dva poduslova koja moraju biti ispunjena:
Prvi poduslov je da je u pitanju odliv resursa sa ekonomskim koristima; Drugi
poduslov je da je veća verovatnoća da će do tog odliva doći nego
verovatnoća da neće - ukoliko nije ispunjen prvi uslov, a ispunjen je drugi
rezervisanje se ne priznaje i privredni subjekt samo obelodanjuje potencijalne
obaveze (u napomenama). Ukoliko nije ispunjen ni drugi uslov (mala je verovatnoća
39
odliva sredstava sa ekonomskom koristi) ne vrši se ni obelodanjivanje. Kada

privredni subjekt ima više sličnih obaveza kod kojih, pojedinačno posmatrano, postoji
mala verovatnoća da će njihovo podmirenje zahtevati odliv vrednosti sa ekonomskim
koristima, razmatranje verovatnoće se vrši za celu grupu tih obaveza. Na primer,
proizvođač frižidera daje garanciju za svoje proizvode. Ako se posmatra pojedinačno
svaki frižider, mala je verovatnoća da će se baš on pokvariti u garantnom roku i da će
preduzeće imati troškove po tom osnovu. Međutim, kada se posmatraju svi frižideri
zajedno (ako je na primer prodato 10.000 komada), sasvim je realno da će preduzeće
imati troškove po osnovu garancija (jer će se sigurno neki od tih frižidera pokvariti u
garantnom roku);
3/ Pouzdanom procenom može se utvrditi iznos obaveze: sastavni deo posla
rezervisanja je procenjivanje. Osim u retkim slučajevima, privredni subjekt će biti u
mogućnosti da odredi stepen mogućih ishoda i stoga će moći, za potrebe
rezervisanja, da proceni obavezu dovoljno pouzdano. U situacijama u kojima nije
moguće dati pouzdanu procenu, obaveza ne može biti priznata i dostupni podaci o
takvoj "obavezi" se obelodanjuju kao potencijalna obaveza. Ovim je potvrđena i
šesta posebna hipoteza, odnosno rezervisanja se priznaju u periodu kada su prihodi
ostvareni, iako će stvaran rashod i odlivi po osnovu tih prihoda nastati u nekom
budućem periodu.
Rezervisanje se može izvršiti za:21
davanje garancija kupcima robe ili proizvoda privrednog subjekta, ako troškovi
eventualnih garancija padaju na teret privrednog subjekta - prošli obavezujući događaj je
prodaja te robe ili proizvoda kupcima, a kao njegova posledica verovatan je odliv
sredstava sa ekonomskim koristima. Mogući kontraračun u stavu za knjiženje bio bi
račun rashoda po osnovu formiranja rezervisanja;
davanje garancije (jemstva) drugom privrednom subjektu za izmirenje njegovih obaveza

u slučaju da ono zapadne u finansijske probleme - prošli obavezujući događaj je davanje
garancije, zbog kojeg je usled pogoršane finansijske situacije primaoca garancije
21
Isto str.363.
40
verovatan odliv sredstava sa ekonomskim koristima. Mogući kontraračun u stavu za

knjiženje bio bi račun rashoda po osnovu formiranja rezervisanja;
ekološko zagađenje okoline od strane privrednog subjekta u slučaju kada postoji

zakonska obaveza otklanjanja zagađenja - prošli događaj je zagađenje. Sadašnja obaveza
otklanjanja zagađenja je rezultat prošlog događaja i zakonske obaveznosti da se to uradi.
Mogući kontraračun u stavu za knjiženje bio bi račun rashoda po osnovu formiranja
rezervisanja;
ekološko zagađenje okoline od strane privrednog subjekta u slučaju kada ne postoji

zakonska obaveza otklanjanja zagađenja, ali se privredni subjekt javnosti obavezao da će
zagađenje otkloniti - prošli događaj je zagađenje. Sadašnja obaveza otklanjanja zagađenja
je rezultat prošlog događaja i javnog davanja obećanja od strane privrednog subjekta da
će to uraditi. Mogući kontraračun u stavu za knjiženje bi bio račun rashoda po osnovu
formiranja rezervisanja;
stavljanje u upotrebu postrojenja ili građevine koji se nakon upotrebe moraju ukloniti - na
primer, građevine za smeštaj ljudi i opreme na nekom gradilištu moraju se nakon
završetka radova ukloniti; prošli događaj je njihovo postavljanje, iz čega proizlazi
sadašnja obaveza (i troškovi) da se oni uklone. U ovom slučaju procenjeni (budući)
troškovi demontaže, premeštanja sredstva i obnavljanja mesta na kojem je sredstvo bilo,
u iznosu koji se može priznati kao rezervisanje, čini sastavni deo nabavne vrednosti tog
sredstva, što je u skladu sa MRS 16 Nekretnine, postrojenje i oprema. Dakle,
kontraračun računu rezervisanja u stavu za knjiženje bio bi račun nabavne vrednosti
sredstva. Na ovom mestu napominjemo da se ovi budući troškovi mogu uključiti u trošak
nabavke samo pod uslovom da privredni subjekt montiranjem sredstva više nema drugu
alternativu osim da ovo sredstvo na kraju njegovog veka korišćenja (ili u nekom drugom
roku) demontira, premesti i obnovi mesto na kojem je bilo, a što će izazvati troškove;
iskop peska, gde postoji zakonska obaveza rekultivisanja zemljišta na kome se nalazi
ležište (ako ležište ne iscrpi do kraja, već ranije prestane sa iskopom peska, to privredni
subjekt ne oslobađa obaveze da izvrši rekultivaciju zemljišta) - prošli događaj je vađenje
peska, koji je doveo do sadašnje obaveze rekultivacije zemljišta. Mogući kontra-račun u
stavu za knjiženje bio bi račun rashoda po osnovu formiranja rezervisanja. Iznosi
41
rezervisanja po ovom osnovu ne bi se mogli priznati kao povećanje nabavne vrednosti

sredstva, jer ne doprinose povećavanju prvobitno procenjene koristi ili kapaciteta
rudnika;
verovatne obaveze po sudskim sporovima koje vodi privredni subjekt, ukoliko one nisu
do tada evidentirane u poslovnim knjigama privrednog subjekta - na primer, preduzeće
održava puteve. Desio se saobraćajni udes sa teškim posledicama. Oštećena strana tuži
preduzeće jer smatra da je uzrok udesa bila "udarna rupa" koja nije bila propisno
obeležena. Na osnovu dosadašnjih iskustava preduzeće procenjuje da će spor izgubiti.
Mogući kontraračun u stavu za knjiženje bi bio račun rashoda po osnovu formiranja
rezervisanja.
Rezervisanje se ne može izvršiti za:22
generalne popravke i ostala investiciona održavanja sredstava, zamenu vitalnih agregata

na sredstvima i sl. - na primer, generalne popravke transportnih sredstava, zamenu ložišta
na pećima, motora na avionima i sl;
obaveze po sudskim sporovima kada nije izvesno da će privredni subjekt izgubiti spor;
naknade za obuku računovođa za primenu Međunarodnih standarda finansijskog

izveštavanja - primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja zahteva
dodatnu obuku računovođa privrednog subjekta. U proteklom periodu (periodu pre
obavezne primene Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja) privredni subjekt
nije bio u obavezi da ih primenjuje, pa prema tome nema nikakve sadašnje obaveze, niti
može formirati rezervisanje po ovom osnovu.
Zа obаvezu kojа ispunjаvа uslove zа priznаvаnje morа dа postoji ne sаmo sаdаšnjа

obаvezа već i verovаtnoćа odlivа resursа koji predstаvljаju ekonomske koristi povodom
izmirenjа te obаveze. Zа svrhu ovog stаndаrdа1 odliv resursа ili drugi dogаđаj se smаtrа
verovаtnim, kаdа je verovаtnije nego dа nije, dа će on nаstаti, to jest verovаtnoćа dа će dogаđаj
nаstаti je većа od verovаtnoće dа neće. Kаdа nije verovаtno dа sаdаšnjа obаvezа postoji, entitet
obelodаnjuje potencijаlnu obаvezu, osim аko je verovаtnoćа odlivа resursа koji predstаvljаju
ekonomske koristi mаlа.
22
Isto str. 365.
42
Kаdа postoji više sličnih obаvezа (nа primer, gаrаncije zа proizvod ili slični ugovori)
verovаtnoćа dа će odliv dа se zаhtevа zа izmirenje se utvrđuje uzimаnjem u obzir vrste obаvezа
kаo celine. Iаko verovаtnoćа odlivа zа bilo koju pojedinаčnu stаvku može biti mаlа, može u
potpunosti dа bude verovаtno dа će neki odliv resursа biti potrebаn dа izmiri vrstu obаvezа u
celini. Kаdа je to slučаj, rezervisаnje se priznаje (аko su ispunjeni ostаli kriterijumi
zаpriznаvаnje).
Korišćenje procenа je neophodni deo pripreme finаnsijskih izveštаjа i ne umаnjuje

njihovu pouzdаnost. Ovo je posebno tаčno kod rezervisаnjа, kojа su po svojoj prirodi neizvesnijа
od većine drugih stаvki izveštаjа o finаnsijskoj poziciji. Osim u veomа retkim slučаjevimа,
subjekt će moći dа utvrdi rаspon mogućih ishodа i stogа može proceniti obаvezu kojа je
dovoljno pouzdаnа dа se koristi pri priznаvаnju rezervisаnjа.
U retkom slučаju u kojem pouzdаnа procenа ne može dа se nаprаvi, obаvezа kojа postoji
ne može dа se priznа. Tа obаvezа se obelodаnjuje kаo potencijаlnа obаvezа
4.2.1. Priznavanje potencijalnih obaveza
Privredni subjekt ne priznaje potencijalne obaveze. U vezi sa njima sprovodi

obelodanjivanje, osim ako je, kao što smo već rekli, neznatna verovatnoća da će doći do odliva
sredstava privrednog subjekta sa ekonomskim koristima. U slučajevima kada privredni subjekt
zajedno sa nekim drugim privrednim subjektom odgovara za obaveze koje su proistekle iz
prošlih događaja, formira rezervisanja samo onog dela obaveza za koji je izvestan odliv njegovih
sredstava sa ekonomskim koristima, dok se sa delom obaveza za koju očekuje da će ga podmiriti
drugi privredni subjekt, postupa kao sa potencijalnom obavezom i vrši obelodanjivanja u vezi sa
njom.23
Privredni subjekt treba redovno, na datum svakog bilansa da proverava da li i dalje

postoje uslovi da se neka obaveza svrsta u potencijalnu ili treba izvršiti priznavanje rezervisanja
u vezi sa njom.
23
Pešalj, B., Merenje performansi preduzeća - tradicionalni i savremeni sistemi, Ekonomski fakultet, Beograd,
2006., str. 166-169
43
4.2.2. Priznavanje potencijalnih sredstava
Privredni subjekt ne priznaje potencijalna sredstva. Potencijalna sredstava se ne priznaju,

jer bi u protivnom to imalo za posledicu priznavanje prihoda koji najverovatnije nikada neće biti
ostvareni.
Obelodanjivanje u vezi sa potencijalnim sredstvom se vrši ukoliko je verovatan priliv

ekonomskih koristi u privredni subjekt.
Privredni subjekt treba redovno, na datum svakog bilansa da proverava da li i dalje

postoje uslovi da se neko potencijalno primanje sredstva sa ekonomskom koristi tretira kao
potencijalno sredstvo, ili da se ne priznaje kao sredstvo.24
4.3. Vrednovanje rezervisanja
Iznosi po kojima se priznaju rezervisanja treba da budu najbolja procena izdataka koje bi
bilo neophodno učiniti ako bi se na datum bilansa podmirivale sadašnje obaveze proistekle iz
prošlih događaja.
Rukovodstvo privrednog subjekta radi procene ishoda (da li postoji sadašnja obaveza i da
li će morati da se izmiri i kada) i finansijskog učinka (visine sadašnje obaveze i izdataka koje bi
trebalo učiniti ako bi se izmirivala na datum bilansa). Pri tom procenjivanju najčešće je nužno
koristiti i prosuđivanje. Radi poboljšanja procene poželjno je da rukovodstvo (ukoliko je u
mogućnosti) koristi usluge nezavisnih kvalifikovanih profesionalnih stručnjaka. Pri proceni se
uzimaju u obzir i događaji koji su se desili neposredno nakon datuma bilansa, ako mogu da utiču
na procenjivanje.
24
Petrović, Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009 god., str. 366.
44
U situacijama kada procena rezervisanja obuhvata veliki broj stavki, sadašnja obaveza se
procenjuje ponderisanjem (izračunavanjem prosečne vrednosti) svih mogućih ishoda
verovatnoća vezanih za njih. Kada postoji kontinuirani obim mogućih ishoda i svaka tačka u tom
nizu je verovatna kao i bilo koja druga, koristi se prosečna veličina troška u okviru neke grupe.25
Primer 1: Preduzeće je u poslovnoj godini do datuma bilansa prodalo 10.000 komada

svojih električnih šporeta. Na njih je dalo garanciju od 12 meseci. Procenjuje se će se troškovi
garancije kretati u sledećim okvirima:26
% kvarova Visina troškova popravki
5% 1.000-2.000,00 din.
7% 2.000,01 din-3.000,00 din.
8% 3.000,01 din-5.000,00 din.
80% neće se pokvariti
Obračun bi bio sledeći:
% kvarova broj komada prosečna visina visina troškova

troškova popravki popravki
po grupi
5% 500 1.500,00 din. 750.000,00 din.
7% 700 2.500,00 din. 1.750.000,00 din.
8% 800 4.000,00 din. 3.200.000,00 din.
Ukupno 5.700.000,00 din.
Rezervisanje se procenjuje pre obračunavanja poreza na dobit. Poreskim posledicama

rezervisanja bavi se MRS 12 Porezi iz dobitka.
25
Isto str.367.
26
Isto, str. 367
45
Radi poboljšanja procene neophodno je u obzir uzeti:

rizike i neizvesnosti,
sadašnju vrednost očekivanih izdataka za podmirenje obaveza,
buduće događaje i
očekivano otuđenje imovine
4.3.1. Rizici i neizvesnosti pri procenjivanju rezervisanja
Rizike i neizvesnosti koji su prisutni kod mnogih događaja i okolnosti treba uzeti u obzir
pri procenjivanju rezervisanja.
Treba izbeći preterano visoko procenjivanje rezervisanja (tj. namerno precenjivanje

rezervisanja) samo zbog činjenice da postoji određena neizvesnost u vezi sa poslovnim
događajem.
4.3.2. Sadašnja vrednost rezervisanja
U slučaju kada je efekat vremenske vrednosti novca značajan, iznos rezervisanja je

sadašnja vrednost očekivanih izdataka koji će nastati u vezi sa izmirivanjem sadašnje obaveze.
Standard ne kvantifikuje kada je efekat vremenske vrednosti novca značajan, pa je na

privrednom subjektu da na osnovu prosuđivanja oceni kada su nastupili uslovi za primenu
postupka diskontovanja. Smatramo da uvek kada se rezervisanje vrši za period koji premašuje
godinu dana treba vršiti diskontovanje, a za rezervisanje koje se vrši za period koji je kraći od 12
meseci treba prosuditi da li to raditi i ili ne.27
Prosuđivanje treba izvršiti na osnovu visine diskontne stope koju treba primeniti pri
diskontovanju. Ako je ta stopa visoka, onda i za rezervisanja koja se vrše u kraćim vremenskim
periodima treba vršiti diskontovanje.
27
Stevanović, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000., str. 277
46
Diskontna stopa treba da odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i
specifične rizike obaveze. Specifični rizici obaveza odnose se na rizike u vezi sa verovatnoćom
nastanka i visinom obaveze. Dakle, diskontna stopa u sebi sadrži dva elementa:28
tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca - za određivanje ovog dela

diskontne stope mogle bi se koristiti kamatne stope koje preovlađuju na tržištu hartija
od vrednosti čiji rokovi dospeća odgovaraju vremenskom periodu za koji se vrši
diskontovanje i
specifične rizike obaveze - s obzirom da Standard ne daje detaljnija uputstva za

određivanje dela diskontne stope koja zavisi od specifičnih rizika obaveze, privredni
subjekt prosuđivanjem vrši procenjivanje visine tog dela diskontne stope. Pri tom
prosuđivanju je bitno da se ne izvrši dupliranje. Naime, u slučaju procene budućih
novčanih tokova kod kojih postoji neizvesnost u pogledu visine obaveze moguće je
da se projekcija tih obaveza uradi oprezno, tj. da se njihova visina uveća do
maksimalno potencijalno mogućeg njihovog iznosa. U tom slučaju deo diskontne
stope koji treba da odrazi specifične rizike obaveza mora biti određen u visini manjoj
nego što bi bila kada bi procena obaveza bila rađena u manjem iznosu, a ne u visini
maksimalno mogućeg iznosa. Pri određivanju visine diskontne stope treba voditi
računa o tome da se koristi diskontna stopa pre utvrđivanja poreza na dobit.
Primer 2: Preduzeće vrši rezervisanje za rekultivaciju zemljišta na kome eksploatiše

pesak. Radovi će se izvoditi na kraju četvrte godine. U toj godini se neće vršiti rezervisanje.
Procenjena vrednost radova u, toj, četvrtoj godini je 30.000,00 din. Skidanje jalovine i
eksploatacija peska će biti ravnomerna u tri godine, pa će se rezervisanje vršiti tri godine u
jednakim iznosima. Za diskontovanje preduzeće koristi diskontnu stopu (na kraju godine) od
10%.29
Preduzeće je u četvrtoj godini primilo fakturu za izvršenu rekultivaciju zemljišta na iznos
od: a) 28.000,00 din. - na ovaj iznos obračunat je i PDV u iznosu od 5.040,00 b) 33.000,00 din. -
na ovaj iznos obračunat je i PDV u iznosu od 5.940,00 din.
28
Petrović, Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.god., str. 369.
29
Petrović, Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.god., str. 369-370
47
Obračun u prvoj godini bi bio:
Godina I godina
Iznos rezervisanja 10.000,00
Diskotni faktor
1/1.103 0.751315
Diskontovana 7.512,15
vrednost
4.3.3. Uticaj budućih događaja na rezervisanje
Neki budući događaji mogu uticati na visinu sadašnje obaveze za koju se formira
rezervisanje. Ti događaji mogu povećati, ali, najčešće smanjiti visinu sadašnje obaveze. Kada je
izvesno da će ovi budući događaji uticati na iznos sadašnje obaveze za koju je formirano
rezervisanje treba izvršiti korigovanje visine rezervisanja.
Neki od primera budućih događaja bi mogli da budu sledeći:
za rekultivaciju zemljišta preduzeće mora da koristi usluge buldožera. U vreme

formiranja rezervisanja preduzeće je projekciju troškova rezervisanja uradilo na osnovu
ponude preduzeća koje raspolaže buldožerom srednje veličine. U međuvremenu to
preduzeće je nabavilo veliki buldožer, čija je cena korišćenja po času veća za 30%, ali je i
učinak veći za 50% u odnosu na buldožer srednje veličine. To bi značilo da iznos
rezervisanja treba smanjiti;
u dogovoru sa šumskom upravom pri rekultivaciji zemljišta preduzeće umesto borova
može da posadi bagrem, koji je znatno jeftiniji, što bi značilo da iznos rezervisanja treba
smanjiti.
u pripremi je novi zakon koji će sasvim izvesno biti usvojen. Tim zakonom će biti
određeno da se postrojenja kakvim raspolaže preduzeće moraju nakon završetka upotrebe
48
demontirati. S obzirom da preduzeće koristi to postrojenje i da je izvesno da će zakon biti

usvojen, ono ima sadašnju obavezu i treba da formira rezervisanje.
4.3.4. Uticaj očekivanog otuđenja imovine na rezervisanje
Pojedina rezervisanja se formiraju u vezi sa određenim sredstvima privrednog subjekta.

Ta sredstva privredni subjekt može prodati na kraju njihovog veka korišćenja, i pri tome može
ostvariti priliv sredstava.
Pri utvrđivanju visine iznosa rezervisanja ne uzimaju se u obzir sredstva koja će se dobiti
prodajom sredstva u vezi sa kojim je formirano rezervisanje. Taj se poslovni događaj tretira kao
poseban i gubici ili dobici od prodaje se priznaju i vrednuju u skladu sa drugim Međunarodnim
standardima finansijskog izveštavanja.
4.3.5. Naknađivanje sadašnjih obaveza privrednog subjekta od strane drugih
U pojedinim slučajevima privrednom subjektu može neka druga strana nadoknaditi deo
ili sve izdatke koje ima u vezi sa obavezom zbog koje je formirano rezervisanje. Na primer,
preduzeće je dalo jemstvo nekom drugom preduzeću, ali se kod društva za osiguranje osiguralo
za slučaj da mora da ispuni tu obavezu. Ili, preduzeće se osiguralo za slučaj štete koja može
nastati radovima koje ono izvodi, i sl.
Ove naknade (od strane drugih lica) priznaju se samo kada je izvesno da će nadoknada
biti primljena ako privredni subjekt izmiri svoju obavezu. Iznos naknade koji se priznaje ne sme
preći iznos rezervisanja u vezi sa kojim se nadoknada priznaje. U izveštaju o finansijskom
položaju /bilansu stanja/ priznate nadoknade (potraživanja za nadoknadu) prikazuju se odvojeno
od rezervisanja u vezi sa kojim se nadoknada prima.
49
Privredni subjekt u izveštaju o ostvarenim rezultatima /bilansu uspeha/ može postupiti

dvojako,30
može izvršiti prebijanje rashoda po osnovu rezervisanja i prihoda po osnovu priznavanja

nadoknade ili
može odvojeno prikazati rashode po osnovu rezervisanja i prihode po osnovu priznavanja

nadoknade.31
Primer 3: Preduzeće ima formirano rezervisanje po osnovu datog jemstva u iznosu od

10.000,00 din. jer je izvesno da preduzeće za koga je jemstvo dato neće moći da izmiri svoje
obaveze. Pri davanju jemstva preduzeće se osiguralo u visini datog jemstva.32
Knjiženje bi bilo:
Dnevnik glavne knjige finansijskog računovodstva

Red.br Br.računa Opis promene Iznos
dug potr. Duguje Potražuje
1. 549 Troškovi ostalih dugoročnih 10.000,00

rezervisanja
Ostala dugoročna rezervisanja
409 za izvršeno plaćanje 10.000,00
2. 228
Ostala potraživanja
679 10.000,00
Ostali nepomenuti prihodi za
priznatu naknadu 10.000,00
4.3.6. Promene u rezervisanjima
Na datum bilansa privredni subjekt treba da proveri i po potrebi koriguje iskazanu visinu
rezervisanja:
30
Petrović, Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.god., str. 370
31
32
Petrović, Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.god., str. 371
50
po osnovu efekata vremenske vrednosti novca i
po osnovu tekućih događaja i novih saznanja o nekim budućim događajima .
4.3.7 Promene rezervisanja za koja se koristi diskontovanje
Na datum svakog bilansa povećava se preostali iznos rezervisanja, kako bi se uzelo u

obzir proteklo vreme (na primer, protekla poslovna godina), tj. efekat vremenske vrednosti
novca. Iznos povećanja rezervisanja priznaje se kao rashod pozajmljivanja (tj. tretira se kao
finansijski rashod).
U primeru 2. u drugoj godini treba napraviti dva obračuna:
prvi se odnosi na iznos rezervisanja u toj (drugoj) godini a

drugi na preračun ranije izvršenih rezervisanja, kako bi se uzeo u obzir efekat vremenske
vrednosti novca (iznos tih rezervisanja povećao), jer se približava dan kada će nastupiti
događaj zbog kojeg je rezervisanje i formirano:
Rezervisanje za drugu godinu:
Godina II godina
Iznos rezervisanja 10.000,00
Diskotni faktor: 0.826446
2
1/1.10
Diskontovana 8.264,46
vrednost
Preračun ranije izvršenih rezervisanja
51
Godina II godina
Do sada
izformirano 10.000,00
rezervisanje
Diskontni faktor: 0.826446
1/1.102
Treba da bude diskontovana vrednost 8.264,46

Ranije diskontovana vrednost 7.513,15
Za doknjižavanje 751,31
Knjiženje bi bilo:
Dnevnik glavne knjige finansijskog računovodstva

Red. Br.računa Iznos
br Dug Potr Opis promene Dug. Potr.
2. 542 Rezervisanja za troškove
obnavljanja prirodnih 8.264,46
401 bogatstava
Rezervisanje za troškove
obnavljanja prirodnih bogats. 8.264,46
2.a 569 za izvršeno rez. u drugoj god.
401 Ostali finansijski rashodi 751,31
Rezervisanje za troskove
obnavljanja prirodnih
bogatstava za sadašnju 751,31
obavezu rezervisanja
izvršenog u prvoj god.
Nakon ovog knjiženja na računu rezervisanja biće potražni saldo od 27.272,73 din. Saldo,
dakle, nije jednak nominalnom iznosu projektovanog rezervisanja (30.000,00 din.), jer je na
datum bilansa treće godine ostala još jedna godina do obavljanja radova rekultivacije.
Diskontovanjem iznosa rezervisanja od 30.000,00 din. za jednu godinu, uz diskontnu stopu od
10% dobija se iznos od 27.272,73 din.
52
Godina III
godina
Iznos
rezervisanja 30.000,00
Diskontni
faktor: 0.9090909
1/1.101
Disk.vred. 27.272,73
4.4. Priznavanje i vrednovanje rezervisanja u pojedinim situacijama
Standard posebno reguliše primenu pravila priznavanja i vrednovanja rezervisanja u

sledećim situacijama:33
1. kod budućih procenjenih poslovnih gubitaka,
2. kod nepovoljnih ugovora i
3. pri restrukturiranju.
4.4.1. Budući poslovni gubici i rezervisanje
S obzirom da budući poslovni gubici ne ispunjavaju uslove za priznavanje obaveze (ne

radi se o obavezi, niti postoji sadašnja obaveza proizašla iz prošlog delovanja privrednog
subjekta), ne može se formirati rezervisanje za buduće poslovne gubitke, ma koliko njihovo
nastajanje bilo izvesno.
Očekivano nastajanje poslovnih gubitaka je pokazatelj da je deo ili sva imovina

privrednog subjekta obezvređena i da proveru tog obezvređenja treba uraditi u skladu sa
odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava.
33
Isto str. 372.
53
4.4.2. Nepovoljni ugovori
Nepovoljni ugovor je onaj ugovor u kome neizbežni troškovi izmirenja obaveza prema
ugovoru prelaze ekonomske koristi koje će nastati po osnovu izvršenja ugovora. Neizbežni
troškovi predstavljaju neto trošak raskida ugovora koji je niži od troška njegovog ispunjavanja ili
penala koji bi nastali ako ugovor ne bi bio izvršen.34
Privredni subjekt koji ima nepovoljan ugovor priznaje rezervisanje u visini sadašnje
obaveze prema tom ugovoru.
Pre nego što izvrši rezervisanje u vezi sa nepovoljnim ugovorom privredni subjekt treba
da u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava prizna bilo koji nastali gubitak zbog
obezvređenja sredstava u vezi sa nepovoljnim ugovorom.
Na primer, ako izdaje zgradu i troškovi njenog održavanja prelaze visinu zakupnine koju
je ugovorio treba da izvrši umanjivanje vrednosti zgrade, što će u budućim periodima uticati na
manji iznos amortizacije zgrade.
4.4.3. Restrukturiranje
Pod restrukturiranjem se podrazumeva:35
prodaja ili prestanak linije posla;
zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne
zemje- regiona;
promena u strukturi menadžmenta;
fundamentalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte ne prirodu i suštinu

poslovanja preduzeća.
34
www.ekof.bg.ac.rs pregledano dana 14.11.2014.
35
www.mfin.gov.rs pregledano dana 14.11.2014.
54
Rezervisanje za troškove restruktuiranja se priznaje samo kada su ispunjeni opšti

kriterijumi za priznavanje rezervisanja.
Stvarna obaveza da se izvrši restrukturiranje postoji ako preduzeće raspolaže detaljnim

formalnim planom za restrukturiranje i ako je izazvano opravdano očekivanje među onima koji
su pogođeni, da će sprovesti restrukturiranje počevši da implementira plan ili objavljivanjem
njegovih glavnih karakteristika onima na koje on utiče.
Priznavanje rezervisanja u vezi sa restrukturiranjem vrši se samo ako su ispunjeni:
1. opšti uslovi za priznavanje rezervisanja,
2. dodatni uslovi vezani za suštinu posla restrukturiranja:
a. privredni subjekt ima detaljan formalan plan restrukturiranja koji sadrži najmanje sledeće
elemente:36
opis poslovanja ili dela poslovanja koji će biti obuhvaćeni restrukturiranjem,
glavne lokacije na kojima se sprovodi restrukturiranje,
lokaciju, funkciju i približan broj zaposlenih koji će primiti naknadu u vezi sa

prestankom rada zbog restrukturiranja,
potrebne izdatke za restrukturiranje,
period u kojem će plan restrukturiranja biti sproveden.
b. da je privredni subjekt je izazvao opravdano očekivanje, među onima koji su planom

restrukturiranja obuhvaćeni, da će sprovesti restruktuiranje. Ono se postiže tako što će:
početi realizacija restrukturiranja (demontaža objekata i mašina, prodaja imovine i

sl.) ili
tako što će privredni subjekt objaviti glavne karakteristike plana restrukturiranja

onima koji su njime obuhvaćeni.
Plan restrukturiranja dovodi do nastanka izvedene obaveze kada je:
dostavljen svima na koje se odnosi (kupci, dobavljači, zaposleni, država, i dr.) i
36
www.mfin.gov.rs pregledano dana 14.11.2014.
55
početak njegove primene je planiran u veoma kratkom vremenskom periodu

nakon njegovog obelodanjivanja, a dovršenje je planirano u predviđenom roku,
tako da promene plana nisu verovatne.
U slučaju da se primena plana restrukturiranja odgađa ili da se očekuje da restrukturiranje

traje nerazumno dug vremenski period, nije verovatno da će plan kod lica na koja se odnosi
dovesti do opravdanog očekivanja da će se plan izvesti.37
Odluka rukovodstva da se sa restrukturiranjem započne pre datuma bilansa sama po sebi

ne dovodi do izvedene obaveze na datum bilansa, sem u slučaju ako je privredni subjekt pre
datuma
započeo sa sprovođenjem plana restrukturiranja ili
obelodanio glavne karakteristike tog plana onima na koje utiče. Obelodanjivanje mora
biti urađeno na način koji će kod njih dovesti do opravdanog očekivanja da će privredni
subjekt sprovesti restrukturiranje.
Ako privredni subjekt sa restrukturiranjem započne nakon datuma bilansa, ono treba u
napomenama da izvrši obelodanjivanje o započetom restrukturiranju ako je ono tako značajno
(veliko) da bi njegovo neobelodanjivanje moglo uticati na mogućnost korisnika finansijskih
izveštaja da na ispravan način procenjuju i donose odluke. Privredni subjekt može u postupku
restrukturiranja predvideti prodaju delova svojih aktivnosti (recimo nekog pogona).
U nekim državama, konačna nadležnost data je odboru čije članstvo uključuje

predstavnike čiji su intersi drugačiji od uprave ili obaveštenja takvih predstavnika može biti
potrebno pre nego što odbor donese odluku. Pošto odluka takvog odbora uključuje komunikaciju
sa tim predstavnicima, to može da ima za posledicu izvedenu obevezu restruktuiranja.
Nikakva obaveza se ne priznaje sve dok privredni subjekt ne sklopi obavezujući

sporazum o prodaji. Ako je prodaja zamišljena kao deo restrukturiranja za sredstva koja se
koriste za taj deo poslovanja, proverava se da li je potrebno izvršiti umanjenje njihove vrednosti
(u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava).
Rezervisanje za restrukturiranje uključuje samo direktne izdatke koji proističu iz

restrukturiranja, a to su oni koji:
37
56
neminovno proističu iz samog restrukturiranja i
nisu povezani sa tekućim aktivnostima privrednog subjekta.
Neophodno je da oba uslova budu istovremeno ispunjena kako bi se izdatak mogao

priznati kao rezervisanje.
Rezervisanje za restrukturiranje ne obuhvata sledeće izdatke:
ponovno uvežbavanje i premeštaj trenutno zaposlenih radnika,
marketing,
ulaganje u nove sisteme ili distributivnu mrežu.
Navedeni izdaci se ne uključuju u rezervisanje jer su povezani sa budućim vođenjem

posla i nisu obaveze za restrukturiranje na datum bilansa.
Ovi izdaci se priznaju na isti način kao i izdaci za navedene svrhe koji bi nastali
nezavisno od započetog postupka restrukturiranja. Procenjeni poslovni gubici do dana
restrukturiranja ne uključuju se u rezervisanje, sem ako se ne radi o gubicima u vezi sa
nepovoljnim ugovorom.
Prilivi po osnovu očekivanog otuđenja imovine ne uzimaju se u obzir kod utvrđivanja

iznosa rezervisanja za restrukturiranje, čak i kada je prodaja zamišljena da bude deo
restrukturiranja.
4.5. Obelodanjivanja u vezi sa rezervisanjem
Obelodanjivanja se uglavnom vrše po grupama rezervisanja. U jednu grupu rezervisanja

privredni subjekt može svrstati srodna rezervisanja. Na primer, srodna rezervisanja mogu biti
garancije date za različite proizvode ili na primer, dva ili više rezervisanja za rekultivaciju
zemljišta, ili rezervisanje za restrukturiranje i sl. Ne bi mogla biti srodna, na primer, sledeća
rezervisanja: rezervisanja za date garancije i rezervisanja za rekultivaciju zemljišta.
57
Za svaku grupu rezervisanja privredni subjekt treba da obelodani:38
1. njihov knjigovodstveni iznos na početku i na kraju perioda,
2. dodatna rezervisanja u obračunskom periodu, uključujući i povećanje ranije

formiranih rezervisanja (povećanja zbog, na primer, budućih događaja, i sl.),
3. iskorišćene iznose (tj. nastale i nadoknađene iznose iz rezervisanja) tokom

perioda,
4. neiskorišćene iznose ukinute tokom perioda i
5. povećanja u toku perioda proizašla iz diskontovanja iznosa zbog proteka vremena

i učinka promene diskontne stope.
Sem navedenog privredni subjekt za svaku grupu rezervisanja obelodanjuje:
1. sažeti opis vrste obaveze i očekivano vreme bilo kojih odliva sredstava sa
ekonomskom koristi
2. pokazatelj neizvesnosti u vezi sa iznosom i vremenom tih odliva. Ukoliko je

potrebno obezbediti odgovarajuće podatke, privredni subjekt obelodanjuje glavne
pretpostavke koje se tiču budućih događaja koji mogu uticati na visinu tih
izdataka,
3. iznos svih očekivanih nadoknada, navodeći iznos svakog sredstva koje je bilo
priznato za tu očekivanu nadoknadu.
Ukoliko mogućnost bilo kog odliva na ime podmirenja obaveze nije mala, privredni
subjekt na datum bilansa obelodanjuje, za svaku vrstu potencijalnih obaveza, sažeti opis prirode
potencijalne obaveze i gde je moguće:
1. procenu njenog finansijskog učinka, merenog na osnovu paragrafa Standarda koji

regulišu vrednovanje rezervisanja,
2. naznaku neizvesnosti u vezi sa iznosom ili vremenom svakog odliva i
3. mogućnost bilo koje nadoknade.
38
Isto str. 373.
58
Ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan, privredni subjekt obelodanjuje kratak

opis prirode potencijalnih sredstava na datum bilansa, a gde je moguće i procenu njihovih
finansijskih učinaka merenih na osnovu principa utvrđenih za rezervisanja u paragrafima
Standarda koji regulišu vrednovanje rezervisanja.
Ukoliko bilo koji od ovih podataka nije obelodanjen, zbog toga što to nije pogodno, ta
činjenica se navodi.
U ekstremno retkim slučajevima, može se očekivati da obelodanjivanje nekih ili svih

napred navedenih podataka ozbiljno ugrozi položaj privrednog subjekta u sporu sa drugim
stranama o predmetu rezervisanja, potencijalne obaveze ili potencijalnog sredstva. U takvom
slučaju, privredni subjekt ne obelodanjuje podatke, već opštu prirodu spora, zajedno sa
činjenicom da podaci nisu obelodanjeni i razlozima zašto.
Primer: Stanje i promene rezervisanja u 2002 godini su bili:39
Vrsta Iznos na Dodatna Iskorišćeni Ukinuta Povećanja Stanje na

rezervisanja početku rezervisanja iznos rezervisanja proizašla iz kraju
perioda diskontovanja perioda
1 2 3 4 5 6 7 (2+3-4-
5+6)
Za date 20.000,00 1.000,00 12.000,00 - 300,00 9.300,00

garancije po
proizvodima
Za 10.000,00 3.000,00 - - 1.200,00 14.200,00

rekultivaciju
zamljišta
Ukupno 30.000,00 4.000,00 12.000,00 - 1.500,00 23.500,00
39
Petrović, Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.god., str. 373-374
59
5. NIS NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE
U narednom poglavlju odnosno studiji slučaja objasnićemo poslovanje NIS-a, dati

detaljan prikaz finansijskih izveštaja za 2013. godinu i deo 2014. godine (zaključno sa 30.09.),
objasnićemo Međunardone standarde koje NIS u svom radu koristi i rezervisanja kompanije za
dati period.
5.1. Opšte informacije o NIS-u
NIS а.d. – Nаftnа industrijа Srbije (u daljem tekstu Društvo), Novi Sаd, je vertikаlno
integrisаnа nаftnа kompаnijа kojа pretežno posluje u Republici Srbiji. Osnovne аktivnosti
Društvа obuhvаtаju:40
Istrаživаnje, rаzvoj i proizvodnjа sirove nаfte i gаsа,
Proizvodnju nаftnih derivаtа i
Trgovinu nаftnim derivаtimа i gаsom.
Društvo je osnovаno Odlukom Vlаde Republike Srbije od 7. julа 2005. godine, kаo
prаvni nаslednik pet društаvа u držаvnoj svojini, „Jаvnog preduzećа Nаftnа industrijа Srbije”.
Dаnа 2. februаrа 2009. godine Gаzprom NJeft je reаlizovаo kupovinu 51% osnovnog kаpitаlа
Društvа čime NIS а.d. postаje zаvisno društvo OAO Gаzprom NJeftа. U mаrtu 2011. godine u
sklаdu sа Ugovorom o prodаji i kupovini аkcijа Društvа, OAO Gаzprom NJeft je reаlizovаo
kupovinu dodаtnih 5,15% аkcijа čime je povećаo svoje učešće u vlаsništvu nа 56,15%.
Društvo je registrovаno kаo otvoreno аkcionаrsko društvo čije se аkcije kotirаju nа
listingu A – Prime Market Beogrаdske berze. Sedište Društvа je u Novom Sаdu, ulicа Nаrodnog
frontа 12.
Osnovne delаtnosti su istrаživаnje, proizvodnjа i prerаdа nаfte i gаsа, promet nаftnih
derivаtа, kаo i reаlizаcijа projekаtа u oblаsti energetike.
40
http://www.nis.eu pregledano dana 10.11.2014.
60
Kompаnijа u Srbiji poseduje prerаđivаčki kompleks sа dvа pogonа u Pаnčevu i Novom

Sаdu, kаo i mrežu benzinskih stаnicа u Srbiji i u zemljаmа u regionu. U sklаdu sа svojom
strаtegijom dа postаne lider u okruženju, NIS je poslovаnje proširio i tržište regionа: Bosnu i
Hercegovinu, Mаđаrsku, Rumuniju i Bugаrsku.
Uz obnovljen i modernizovаn mаsovni brend NIS Petrol, NIS širi i premijum brend
Gazprom.
Kаo podrškа evropskim integrаcijаmа Srbije otvoreno je i predstаvništvo u Briselu. Pored
togа, predstаvništvа kompаnije rаde i u Rusiji, Turkmenistаnu, Angoli, Bugаrskoj, Mаđаrskoj,
Bosni i Hercegovini i Hrvаtskoj.
NIS je dаnаs jednа od nаjuspešnijih kompаnijа i nаjveći budžetski dаvаlаc u Srbiji.
Proizvodnjа nаfte i gаsа obаvljа se u Srbiji sа 42 nаftnih i gаsnih poljа i iz koncesije u
Angoli. Trenutno je u eksploаtаciji 597 nаftnih i 98 gаsnih bušotinа. NIS rаspolаže i sа 18
sistemа zа proizvodnju geotermаlne vode, а proizvodnjа tečnog nаftnog gаsа (TNG) obаvljа se u
Pogonu u Elemiru.
Trenutnа godišnjа proizvodnjа u Srbiji iznosi preko 1,6 milionа uslovnih tonа nаfte i
poslednje tri godine beleži znаčаjаn rаst sа trendom dаljeg povećаnjа. Rаstu proizvodnje nаjviše
su doprineli istrаžno i rаzrаdno bušenje, primenа novih tehnologijа u procesu proizvodnje i
dopunske mere geološko tehničkih аktivnosti (GTA).
Porаst proizvodnje prаti i znаčаjаn rаst efikаsnosti rаdа i smаnjenje troškovа
eksploаtаcije, do čegа je došlo zаhvаljujući optimizаciji infrаstrukture, projektimа аutomаtizаcije
sistemа proizvodnje i smаnjenju operаtivnih troškovа.
Prioriteti NIS-а u oblаsti istrаživаnjа i proizvodnje:
rаst obimа proizvodnje i uvećаnje resursne bаze
visok nivo produktivnosti
primenа novih tehnologijа i metodа
širenje delаtnosti u Srbiji i rаzvoj u inostrаnstvu
smаnjenje troškovа i povećаnje investicione efikаsnosti
Reаlizаcijа ovih prioritetа omogućiće proizvodnju od oko dvа milionа tonа u nаredne tri
godine, а do 2020. pet milionа tonа godišnje.
61
Kаko je jedаn od ključnih fаktorа povećаnjа vrednosti Kompаnije rаst sopstvene

proizvodnje nаfte i gаsа, pristupilo je izlаsku nа međunаrodno koncesiono tržište. U oblаsti
istrаživаnjа i proizvodnje, prioritetno područje zа dаlji rаzvoj ostаje Pаnonski bаsen, koji pokrivа
delove Srbije (Vojvodinа), Bosne i Hercegovine, Hrvаtske, Mаđаrske i Rumunije.
Prvi korаci u širenju delаtnosti Kompаnije u regionu su preduzeti 2011. godine,
reаlizаcijom projekаtа istrаživаnjа i proizvodnje ugljovodonikа u Republici Srpskoj, Mаđаrskoj i
Rumuniji. U Angoli NIS posluje još od 1980. godine, а 1985. godine počelа je eksploаtаcijа
nаfte u toj zemlji.
Glаvni strаteški cilj kompаnije do 2020. godine je postаti nаjefikаsnijа, brzorаstućа
energetskа kompаnijа u bаlkаnskom regionu, održаvаjući lidersku poziciju nа tržištu Srbije i
ulаzаk među tri top kompаnije u jugoistočnoj Evropi.
NIS je posvećen primeni visokih stаndаrdа u oblаsti korporаtivnog uprаvljаnjа koji se
temelje nа međunаrodno prihvаćenim nаčelimа i iskustvimа svetske prаkse
Svestаn znаčаjа efikаsnog i odgovornog korporаtivnog uprаvljаnjа, NIS je posvećen
primeni visokih stаndаrdа u ovoj oblаsti koji se temelje nа međunаrodno prihvаćenim nаčelimа i
iskustvimа nаjbolje svetske prаkse uz kontinuirаni rаzvoj i unаpređenje sistemа korporаtivnog
uprаvljаnjа.41
Korporаtivno uprаvljаnje trebа dа obezbedi:
efikаsno ostvаrivаnje i zаštitu prаvа аkcionаrа i interesа društvа;
fer i rаvnoprаvаn tretmаn аkcionаrа;
odgovornost orgаnа društvа premа аkcionаrimа;
trаnspаrentnost u rаdu i donošenju odlukа orgаnа uprаve;
profesionаlizаm i etičnost orgаnа uprаve;
blаgovremeno, potpuno i tаčno izveštаvаnje i objаvljivаnje svih bitnih
informаcijа;
efikаsnu kontrolu nаd finаnsijskim i poslovnim аktivnostimа društvа dа bi se
zаštitilа prаvа i zаkoniti interesi аkcionаrа i
rаzvoj poslovne etike i društveno odgovornog poslovаnjа.
41
http://www.nis.eu pregledano dana 10.11.2014.
62
Strаteški korporаtivni ciljevi NIS-a su:

profesionаlno i odgovorno rukovođenje;
efikаsnost orgаnа uprаve koji deluju u nаjboljem interesu društvа i njegovih
аkcionаrа, u cilju povećаnjа imovine i vrednosti društvа i
visok nivo trаnspаrentnosti i jаvnosti u poslovаnju društvа.
Društvo je uspostаvilo jednodomni sistem uprаvljаnjа u kome centrаlnu ulogu u
uprаvljаnju društvom imа Odbor direktorа koji je odgovorаn zа reаlizаciju postаvljenih ciljevа i
ostvаrivаnje rezultаtа, dok аkcionаri svojа prаvа i kontrolu vrše prvenstveno preko Skupštine
аkcionаrа. Odredbаmа Stаtutа izvršeno je potpuno i jаsno rаzgrаničenje delokrugа poslovа
Odborа direktorа u odnosu nа delokrug poslovа Skupštine аkcionаrа, Generаlnog direktorа
društvа i telа kojа obrаzuju orgаni uprаvljаnjа Društvom.
5.2. Pregled značajnih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena
Osnovne rаčunovodstvene politike i znаčаjne rаčunovodstvene procene su dosledne onim

koje su primenjene u finаnsijskim izveštаjimа zа godinu kojа se zаvršilа 31. decembrа 2012.
godine.
5.2.1. Osnove zа sаstаvljаnje finаnsijskih izveštаjа
Priloženi finаnsijski izveštаji zа godinu kojа se zаvršilа 31. decembrа 2013. godine
sаstаvljeni su u sklаdu sа Zаkonom o rаčunovodstvu i reviziji Republike Srbije („Službeni
glаsnik RS” br. 46/2006, 111/2009, 61/2013 i 62/2013), koji zаhtevа dа finаnsijski izveštаji budu
pripremljeni u sklаdu sа svim Međunаrodnim stаndаrdimа finаnsijskog izveštаvаnjа (MSFI) kаo
i propisimа izdаtim od strаne Ministаrstvа finаnsijа Republike Srbije. Imаjući u vidu rаzlike
između ove dve regulаtive, ovi finаnsijski izveštаji odstupаju od MSFI u sledećem:
63
Društvo je ove finаnsijske izveštаje sаstаvilo u formаtu propisаnom od strаne

Ministаrstvа finаnsijа Republike Srbije, koji nije u sklаdu sа zаhtevimа MRS 1
(revidirаn)– ”Prikаzivаnje finаnsijskih izveštаjа” i MRS 7 – „Izveštаj o tokovimа
gotovine”. „Vаnbilаnsnа sredstvа i obаveze” su prikаzаni nа obrаscu bilаnsа
stаnjа. Ove stаvke po definiciji MSFI ne predstаvljаju ni sredstvа ni obаveze.
Društvo nije sаstаvilo konsolidovаne finаnsijske izveštаje s obzirom dа se, u
sklаdu sа odredbаmа Zаkonа o rаčunovodstvu i reviziji Republike Srbije,
konsolidovаni finаnsijski izveštаji zа tekuću godinu podnose do krаjа аprilа
nаredne godine. Premа Međunаrodnim stаndаrdimа finаnsijskog izveštаvаnjа,
pojedinаčni finаnsijski izveštаji Društvа koje imа zаvisnа/pridruženа društvа su
dozvoljeni sаmo ukoliko su konsolidovаni finаnsijski izveštаji pripremljeni i
izdаti u isto vreme.
Nekretnine, postrojenjа i opremа bile su vrednovаne po tržišnoj vrednosti od
strаne nezаvisnog proceniteljа i revаlorizаcione rezerve nаstаle tom prilikom
priznаte su u okviru osnovnog kаpitаlа nа dаn 1. jаnuаrа 2006. godine.
Sаstаvljаnje finаnsijskih izveštаjа u sklаdu sа Zаkonom o rаčunovodstvu i reviziji
Republike Srbije zаhtevа primenu izvesnih ključnih rаčunovodstvenih procenа.
Ono, tаkođe, zаhtevа dа Rukovodstvo koristi svoje prosuđivаnje u primeni
rаčunovodstvenih politikа Društvа. Oblаsti koje zаhtevаju prosuđivаnje većeg
stepenа ili veće složenosti, odnosno oblаsti u kojimа pretpostаvke i procene imаju
mаterijаlni znаčаj zа finаnsijske izveštаje obelodаnjeni su u nаpomeni 3.
5.2.2. Novа rаčunovodstvenа sаopštenjа
Sledeći novi i dopunjeni stаndаrdi stupili su nа snаgu od 1. jаnuаrа 2013. godine:

Izmene i dopune MRS 1 'Prikаzivаnje finаnsijskih izveštаjа' koje se odnose nа
Ukupаn ostаli finаnsijski rezultаt. Osnovnа promenа nаstаlа iz pomenutih izmenа i
dopunа odnosi se nа zаhtev prаvnim licimа dа izvrše rаzdvаjаnje stаvki Društvа
prikаzаnih u Ukupnom ostаlom finаnsijskom rezultаtu (OCI) premа tome dа li se one
kаsnije mogu reklаsifikovаti u bilаnsu uspehа (reklаsifikаcijа).
64
MRS 19, 'Primаnjа zаposlenih' izvršene su junа 2011. godine. Promene u

rаčunovodstvenim politikаmа Društvа odnose se nа to dа se: bez odlаgаnjа priznаju
svi troškovi minulog rаdа; kаo i dа se troškovi kаmаte i očekivаni prinos nа sredstvа
plаnа zаmene neto kаmаtom kojа se obrаčunаvа korišćenjem diskontne stope nа neto
obаvezu (sredstvo) po osnovu definisаnih primаnjа.
MSFI 10, 'Konsolidovаni finаnsijski izveštаji’ oslаnjа se nа postojeće principe i
prepoznаje kriterijum kontrole kаo ključni fаktor u definisаnju dа li izveštаje
privrednog društvа koji je deo grupe trebа uključiti u konsolidovаne finаnsijske
izveštаje mаtičnog društvа. Stаndаrd pružа dodаtne smernice kаko bi pomogаo u
utvrđivаnju kontrole u situаciji kаdа je njeno utvrđivаnje otežаno.
MSFI 11, 'Zаjednički аrаnžmаni' bаvi se prаvimа i obаvezаmа ugovornih strаnа, а ne
prаvnim oblikom аrаnžmаnа. Postoje dve vrste аrаnžmаnа: zаjedničkа poslovаnjа i
zаjednički poduhvаti. Zаjedničkа poslovаnjа nаstаju kаdа investitori imаju prаvo nа
sredstvа i obаveze po osnovu obаveze iz аrаnžmаnа. Učesnik u zаjedničkom
poslovаnju rаčunovodstveno obuhvаtа svoj udeo u sredstvimа, obаvezаmа, prihodimа
i rаshodimа. Zаjednički poduhvаti nаstаju kаdа investitori imаju prаvo nа neto
sredstvа аrаnžmаnа; zаjednički poduhvаti se rаčunovodstveno obuhvаtаju u sklаdu sа
rаčunovodstvenom metodom udelа. Proporcionаlnа konsolidаcijа zаjedničkih
ulаgаnjа više nije dopuštenа.
MSFI 12, ‘Obelodаnjivаnje učešćа u drugim prаvnim licimа’ uključuje zаhteve zа
obelodаnjivаnje svih oblikа učešćа u drugim prаvnim licimа, uključujući učešćа u
zаjedničkim аrаnžmаnimа, pridruženim društvimа, strukturirаnim entitetimа i drugim
društvimа zа posebne nаmene. Društvo nije u obаvezi dа primenjuje stаndаrd do 1.
jаnuаrа 2014. godine; međutim, Društvo se opredelilo zа rаnije usvаjаnje stаndаrdа, i
to od 1. jаnuаrа 2013. godine
MSFI 13, 'Odmerаvаnje fer vrednosti', imа zа cilj dа povećа doslednost i smаnji
stepen složenosti obezbeđivаnjem precizne definicije fer vrednosti, kаo i jedinstvenog
izvorа zа odmerаvаnje fer vrednosti i jedinstvenih zаhtevа zа obelodаnjivаnje u svim
MSFI. Zаhtevi, koji su u velikoj meri usаglаšeni sа zаhtevimа MSFI i US-GAAP, ne
proširuju upotrebu rаčunovodstvа fer vrednosti već dаju smernice u pogledu njegove
primene ondа kаdа se primenа rаčunovodstvа fer vrednosti zаhtevа ili, pаk, kаdа se
65
dopuštа u sklаdu sа ostаlim stаndаrdimа u okviru MSFI.188 l FINANSIJSKI

IZVEŠTAJI Godišnji izveštаj o poslovаnju 2013
MRS 27 (revidirаn 2011), ‘Pojedinаčni finаnsijski izveštаji’ sаdrži odredbe koje se
odnose nа pojedinаčne finаnsijske izveštаje preostаle nаkon što su odredbe MRS 27
kojimа se uređuje pitаnje kontrole uključene u novi MSFI 10.
Izmene i dopune MRS 36, 'Umаnjenje vrednosti imovine', odnose se nа
obelodаnjivаnje nаdoknаdivih iznosа nefinаnsijske imovine. Ovim izmenаmа i
dopunаmа ukinutа su određenа obelodаnjivаnjа nаdoknаdivih iznosа JGG kojа su
bilа inkorporirаnа u MRS 36 kаd je objаvljen MSFI 13. Društvo nije u obаvezi dа
primenjuje stаndаrd do 1. jаnuаrа 2014. godine; međutim, Društvo se opredelilo zа
rаnije usvаjаnje stаndаrdа, i to od 1. jаnuаrа 2013. godine. Novi i dopunjeni stаndаrdi
i tumаčenjа čijа je primenа po prvi put obаveznа zа godišnje periode koji počinju nа
dаn 1. jаnuаrа 2014. godine i koje Društvo nije rаnije usvojilo.
MSFI 9, ‘Finаnsijski instrumenti’, bаvi se pitаnjem klаsifikаcije, odmerаvаnjа i
priznаvаnjа finаnsijskih sredstаvа i finаnsijskih obаvezа. MSFI 9 objаvljen je
novembrа 2009. i oktobrа 2010. godine. Ovаj stаndаrd zаmenjuje one delove MRS 39
koji se odnose nа klаsifikаciju i odmerаvаnje finаnsijskih instrumenаtа. MSFI 9
propisuje dа se finаnsijskа sredstvа klаsifikuju u dve kаtegorije odmerаvаnjа: kаo
sredstvа kojа se odmerаvаju po fer vrednosti i kаo sredstvа kojа se odmerаvаju po
аmortizovаnoj vrednosti. Odlukа o klаsifikаciji sredstаvа donosi se prilikom njihovog
početnog priznаvаnjа. Klаsifikаcijа zаvisi od poslovnog modelа koji prаvno lice
koristi zа potrebe uprаvljаnjа svojim finаnsijskim instrumentimа, kаo i od
kаrаkteristikа instrumentа sа аspektа ugovornih novčаnih tokovа. Stаndаrd je, kаdа je
reč o finаnsijskim obаvezаmа, zаdržаo nаjveći broj zаhtevа MRS 39. Glаvnа
promenа ogledа se u tome što se u slučаjevimа kаdа se finаnsijske obаveze
odmerаvаju po fer vrednosti, deo promene u fer vrednosti nаstаle iz sopstvenog
kreditnog rizikа društvа, knjiži u izveštаju o ukupnom ostаlom finаnsijskom rezultаtu
а ne u bilаnsu uspehа, osim аko pomenuto ne dovodi do obrаčunskog neslаgаnjа.
Društvo tek trebа dа proceni pun efekаt MSFI 9. Osim pomenutog, Društvo će uzeti u
obzir efekаt ostаlih elemenаtа kojimа se bаvi MSFI 9, kаdа pomenuti stаndаrd bude
konаčno priređen od strаne Odborа.
66
IFRIC 21, 'Držаvni nаmeti', ustаnovljаvа nаčin rаčunovodstvenog obuhvаtаnjа

obаveze plаćаnjа porezа koji nije porez nа dobit. Tumаčenje stаndаrdа dаje odgovor
nа pitаnje koji dogаđаji povlаče obаvezu plаćаnjа porezа i u kom trenutku trebа
priznаti tu obаvezu. Društvo trenutno ne podleže plаćаnju mаterijаlno znаčаjnih
porezа te stаndаrd nemа mаterijаlno znаčаjаn uticаj nа Društvo.
Tabela 1. - BILANS STANJA
Napomene 31.12.2013. 31.12.2012.

AKTIVA
Stalna imovina
Nematerijalna ulaganja 6 11.306.951 8.224.678
Nekretnine, postrojenja, oprema 7 174.718.442 144.519.040
Investicione nekretnine 8 1.363.353 1.316.069
Učešća u kapitalu 9 7.757.203 7.707.917
Ostali dugoročni finansijski plasmani 10 31.259.393 19.130.412
226.405.342 180.898.116
Obrtna imovina
Zalihe 11 38.861.591 43.606.986
Stalna sredstva namenjena prodaji 1.272.306 41.746
Potraživanja 12 57.165.316 41.575.163
Kratkoročni finansijski plasmani 13 4.533.030 2.433.206
Gotovinski ekvivalenti i gotovina 14 5.180.154 8.311.264
Porez na dodatu vrednost i AVR 15 7.306.804 8.778.258
Odložena poreska sredstva 16 9.776.709 9.786.958
124.095.910 114.533.581
UKUPNA AKTIVA 350.501.252 295.431.697
Vanbilansna aktiva 91.777.381 84.451.110
PASIVA
Kapital 18
Osnovni i ostali kapital 18.1. 2.20 81.530.200 87.128.024
Rezerve 2.21 - 889.424
67
Revalorizacione rezerve - 12
Nerealizovani dobici po osnovu HoV 18.144 6.918
Nerealizovani gubici po osnovu HoV (78.029) (81.446)
Neraspoređeni dobitak 18 95.412.378 49.060.229
176.882.693 137.003.161
Dugoročna rezervisanja i obaveze

Dugoročna rezervisanja 19 14.267.344 12.930.335
Dugoročni krediti 20 15.301.716 30.721.339
Ostale dugoročne obaveze 21 45.324.831 50.270.312
74.893.891 93.921.986
Kratkoročne obaveze
Kratkoročne finansijske obaveze 22 27.917.966 9.359.307
Obaveze iz poslovanja 23 49.580.305 33.921.648
Ostale kratkoročne obaveze 24 4.709.467 6.313.605
Obaveze po osnovu PDV, ostalih javnih
prihoda i PVR 25 11.737.368 12.034.945
Obaveze po osnovu poreza na dobit 2.626.080 512.454
96.571.186 62.141.959
Odložene poreske obaveze 16 2.153.482 2.364.591
UKUPNA PASIVA 350.501.252 295.431.697
Vanbilansna pasiva 17 91.777.781 84.451.110
Tabela 2. - BILANS USPEHA
Napomene 31.12.2013. 31.12.2012.

Poslovni prihodi
Prihodi od prodaje 5 252.214.729 226.156.906
Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 223.460 2.063.809
(Smanjenje) povećanje vrednosti zaliha
učinaka (3.103.205) 1.665.432
Ostali poslovni prihodi 26 138.858 184.677
249.473.842 230.070.824
Poslovni rashodi
Nabavna vrednost prodate robe (9.390.494) (26.432.161)
68
Troškovi materijala 27 (132.566.455) (90.416.631)

Troškovi zarada, naknada zarade i ostali
lični rashodi 28 (17.492.035) (21.247.898)
Troškovi amortizacije i rezervisanja 29 (10.693.445) (7.840.645)
Ostali poslovni rashodi 30 (22.501.606) (19.152.732)
(192.644.035) (165.090.067)
Poslovni dobitak 56.829.807 64.980.757
Finansijski prihodi 31 9.179.971 10.167.157
Finansijski rashodi 32 (4.033.406) (15.827.048)
Ostali prihodi 33 4.349.567 4.707.451
Ostali rashodi 34 (8.016.611) (12.703.358)
Dobitak pre oporezivanja 53.309.328 51.324.959
Porez na dobit
Poreski rashodi i perioda 35 (6.185.819) (2.575.885)
Odloženi poreski prihodi perioda 16, 35 200.860 707.442
Neto dobitak 52.324.369 49.456.516
Zarada po akciji
- iz redovnog poslovanja 36 0,321 0,303
Tabela 3. - IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE
31.12.2013. 31.12.2012.
Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti
Prodaja i primljeni avansi 387.768.902 313.174.536
Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 902.936 1.895.568
Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 138.859 184.674
Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 388.810.697 315.254.778
Isplate dobavljačima i drugi avansi (154.525.550) (143.551.839)
Zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi (18.782.016) (20.843.165)
Plaćene kamate (2.944.779) (3.318.871)
Porez na dobitak (4.072.193) (3.548.460)
Plaćanja po osnovu ostalih javnih prihoda (135.160.478) (107.185.231)
Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (315.485.016) (278.447.566)
Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 73.325.681 36.807.212
69
Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja

Prodaja akcija i udela - 228
Prodaja nekretnina, postrojenja i opreme 204.087 322.111
Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) 854.734 1.263.068
Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 1.068.821 1.585.407
Kupovina akcija i udela (26.306) (213)
Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnine
postrojenja i oprema (50.466.441) (38.883.079)
Ostali finansijski plasmani (neto odlivi) (13.532.079) (15.807.489)
Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (64.024.826) (54.690.781)
Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (62.966.005) (53.105.374)
Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja
Prilivi po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita 21.996.382 6.267.501
Prilivi po osnovu ostalih dugoročnih i kratkoročnih
obaveza - 3.818.459
Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 21.996.382 10.085.960
Odlivi po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita
i ostalih obaveza (23.224.309) (11.360.516)
Isplaćene dividende (12.364.129) -
Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (35.588.438) (11.360.516)
Neto (odliv) priliv gotovine iz aktivnosti
finansiranja (13.592.056) (1.274.556)
Neto (odliv) priliv gotovine (3.232.380) (17.572.718)
Gotovine i ekvivalenti gotovine na početku
perioda 8.311.264 25.228.726
Pozitivne kursne razlike po osnovu predračuna
gotovine 711.333 2.064.138
Negativne kursne razlike po osnovu predračuna
gotovine (610.063) (1.408.882)
Gotovina i ekvivalneti gotovine na kraju perioda 5.180.154 8.311.264
Rezerve - Rezerve se odnose nа rezerve formirаne u rаnijem periodu u sklаdu sа rаnije

vаžećim Zаkonom o preduzećimа. Društvo je u sklаdu sа pomenutim zаkonom bilo u obаvezi dа
izdvаjа 5% dobiti, sve dok rezervа ne dostigne stаtutom utvrđenu srаzmeru premа osnovnom
70
kаpitаlu, а nаjmаnje 10% osnovnog kаpitаlа. U sklаdu sа odlukom Skupštine аkcionаrа od 18.
junа 2013. godine ove rezerve su ukinute u korist nerаspoređene dobiti.
Zаrаdа po аkciji - Društvo izrаčunаvа i obelodаnjuje osnovnu zаrаdu po аkciji.
Osnovnа zаrаdа po аkciji obrаčunаvа se deljenjem neto dobitkа koji pripаdа аkcionаrimа,
imаocimа običnih аkcijа Društvа, ponderisаnim prosečnim brojem izdаtih običnih аkcijа u toku
periodа (nаpomenа 36).
Rezervisаnjа - Rezervisаnjа zа obnаvljаnje i očuvаnje životne sredine i sudske sporove
se priznаju: kаdа Društvo imа postojeću zаkonsku ili ugovornu obаvezu kojа je rezultаt prošlih
dogаđаjа; kаdа je u većoj meri verovаtnije nego što to nije dа će podmirenje obаveze iziskivаti
odliv sredstаvа; kаdа se može pouzdаno proceniti iznos obаveze. Rezervisаnjа se ne priznаju zа
buduće poslovne gubitke.
Kаdа postoji određeni broj sličnih obаvezа, verovаtnoćа dа će podmirenje obаvezа
iziskivаti odliv sredstаvа se utvrđuje nа nivou tih kаtegorijа kаo celine. Rezervisаnje se priznаje
čаk i ondа kаdа je tа verovаtnoćа, u odnosu nа bilo koju od obаvezа u istoj kаtegoriji mаlа.
Rezervisаnje se odmerаvа po sаdаšnjoj vrednosti izdаtkа potrebnog zа izmirenje
obаveze, primenom diskontne stope pre porezа kojа odrаžаvа tekuću tržišnu procenu vrednosti
zа novаc i rizike povezаne sа obаvezom. Povećаnje rezervisаnjа zbog istekа vremenа se iskаzuje
kаo trošаk rezervisаnjа nа teret bilаnsа uspehа Društvа.
5.3. Dugoročna rezervisanja
Promene na dugoročnim rezervisanjima su sledeće:
Tabela 4. – Dugoročna rezervisanja

Obnavljanje Zaštita Naknadna Program
Prirodnih životne primanja dugoročnih Sudski
resursa sredine zaposlenih podsticaja sporovi Ukupno
Stanje 1. januar 2012. god. 7.266.813 1.012.100 3.294.094 - 1.792.457 13.365.464
Na teret bilansa uspeha 836.334 24.000 - 1.042.855 - 1.903.189
Korekcije vrednosti nekretnina,
postrojenja i opreme za iznos (82.397) - - - - (82.397)
rezervisanja
Ukinuto u toku godine (napom. (47.643) - (887.109) - (827.582) (1.762.334)
33)
71
Izmirenje obaveza (1.021) (174.717) (162.420) - (155.429) (493.587)

Stanje na dan 31.12.2012. godine 7.972.086 861.383 2.244.565 1.042.855 809.446 12.930.335
Na teret bilansa uspeha (nap. 589.424 195.000 - 521.427 319.787 1.625.638
29,32)
Aktuarski gubici - - 95.339 - - 95.339
Korekcije vrednosti nekretnina,
postrojenja, opreme za iznos 962.855 - - - - 962.855
rezervisanja
Ukinuto u toku godine (napom. (303.653) (112.396) (348.948) - - (764.997)
33)
Izmirenje obaveza (157.674) (253.894) (90.200) (42.201) (37.857) (581.826)
Stanje na dan 31.12.2013. godine 9.063.038 690.093 1.900.756 1.522.081 1.091.376 14.267.344
(a) Rezervisanja na naknadna primanja zaposlenih
Tabela 5. - Naknade zaposlenima

31. decembar 2013. 31.decembar 2012.
Otpremnine 553.180 622.739
Jubilarne nagrade 1.367.576 1.621.826
1.900.756 2.244.565
Tabela 6. - Osnovne aktuarske pretpostavke

31.decembar 2013. 31.decembar 2012.
Diskontna stopa 6.30% 7.65%
Buduća povećanja zarada 5.50% 6%
Prosečan budući radni vek 14.84 19.79
Tabela 7. – Nagrade zaposlenima

Jubilarne
Otpremnine nagrade Ukupno
Stanje na dan 1. januar 2012. god. 1.035.340 2.258.754 3.294.094
Troškovi direktno plaćenih (65.080) (97.340) (162.420)
naknada
Ukupno prihodi priznati u bilansu
uspeha (347.521) (539.588) (887.109)
Stanje na dan 31.decembar 2012. g 622.739 1.621.826 2.244.565
Troškovi direktno plaćenih (18.081) (72.119) (90.200)
naknada
Aktuarski gubici 95.339 - 95.339
72
Ukupno prihodi priznati u bilansu

uspeha (166.817) (182.131) (348.948)
Stanje na dan 31.decembar 2013.g. 533.180 1.367.576 1.900.756
Tabela 8. - Iznos priznat u bilansu uspeha

Godina koja se završila 31. decembra
2013. 2012.
Tekući troškovi naknada 181.210 210.830
Troškovi kamata 166.769 224.197
Dobici od promene plana doprinosa - (1.043.795)
Aktuarski gubici (425.335) (278.341)
Troškovi prošlih usluga (271.594) -
(348.948) (887.109)
(a) Rezerisаnje zа obnаvljаnje prirodnih resursа

Rukovodstvo procenjuje buduće novčаne izdаtke zа obnаvljаnje prirodnih resursа
(zemljištа) nа nаlаzištimа nаfte i gаsа, nа osnovu prethodnih iskustаvа nа sličnim rаdovimа. Nа
osnovu promenа u proceni, inicijаlno rezervisаnje zа rekultivаciju аktivnih bušotinа zа godinu
kojа se zаvršаvа nа dаn 31. decembrа 2013. godine u iznosu od 962.855 RSD, priznаto je u
okviru pozicije nekretninа, postrojenjа i opreme.42
(b) Rezervisаnjа zа zаštitu životne sredine

U sklаdu sа vаžećom zаkonskom regulаtivom, Društvo imа obаveze po osnovu zаštite
životne sredine. Nа dаn bilаnsа stаnjа Društvo je izvršilo rezervisаnje po nаvedenom osnovu u
iznosu od 690.093 RSD (2012: 861.383 RSD) po osnovu procene rukovodstvа o visini
neophodnih troškovа čišćenjа i sаnаcije zаgаđenih lokаcijа Društvа.
(v) Progrаm dugoročnih podsticаjа zаposlenih

U 2011. godini Društvo je zаpočelo proces usаglаšаvаnjа dugoročnog progrаmа
podsticаjа rukovodiocа kompаnije. Nаkon usаglаšenjа gotovinski podsticаji će biti bаzirаni nа
osnovu reаlizаcije postаvljenih ključnih indikаtorа efikаsnosti (''KPI'') u periodu od tri godine.
Nа dаn 31. decembrа 2013. godine rukovodstvo Društvа je izvršilo procenu sаdаšnje vrednosti
42
www.apr.gov.rs pregledano 15.11.2014.
73
obаvezа vezаnih zа dugoročne podsticаje zаposlenih u iznosu od 1.522.081 RSD (2012:

1.042.855 RSD) (nаpomenа 29).
(g) Rezervisаnjа zа sudske sporove

Nа dаn 31. decembrа 2013. godine Društvo je procenilo verovаtnoću negаtivnih ishodа
sudskih sporovа, kаo i iznose potencijаlnih gubitаkа nа osnovu informаcijа dаtih od strаne
Sektorа zа prаvnа pitаnjа. Društvo je izvršilo dodаtno rezervisаnje zа sudske sporove zа koje je
procenjen negаtivаn ishod sporа u iznosu od 319.787 RSD (ukidаnje rezervisаnjа u 2012:
827.582 RSD). Procenа Društvа je dа ishod sudskih sporovа neće dovesti do znаčаjnijih
gubitаkа preko iznosа zа koje je izvršeno rezervisаnje nа dаn 31. decembrа 2013. godine.
Tabela 9. - Dugoročni krediti

Dugoročni krediti u zemlji 12.048.569 14.627.940
Dugoročni krediti u inostranstvu 25.517.288 16.626.865
37.565.857 31.254.805
Tekuće dospeće dugoročnih kredita (22.264.141) (533.466)
Ukupno dugoročni krediti 15.301.716 30.721.339
Tabele 10. - Dospeće dugoročnih kredita

Između 1 i 2 godine 2.926.308 22.184.094
Između 2 i 5 godine 6.871.962 2.405.694
Preko 5 godine 5.503.446 6.131.551
15.301.716 30.721.339
Tabela 11. - Valutna struktura dugoročnih obaveza po osnovu dugoročnih obaveza u zemlji
i inostranstvu
USD 28.343.857 19.607.409
EUR 8.579.494 8.889.704
RSD 280.783 2.281.108
JPJ 361.723 476.584
37.565.857 31.254.805
74
Pregled obaveza po osnovu dugoročnih kredita sa stanjem na dan 31. decembar 2013.
godine 31. decembar 2012. godine dat je u sledećoj tabeli:
Tabela 12. - Pregled obaveza po osnovu dugoročnih kredita
Poverilac Valuta 31. 12.2013. 31.12.2012.

Dugoročni krediti u zemlji
Erste banka, Novi Sad USD 279.719 301.856
Erste banka, Novi Sad EUR 454.900 469.403
Poštanska štedionica, Beograd EUR 225.341 236.111
Poštanska štedionica, Beograd USD 1.526.400 1.670.920
Vlada RS, Agencija za osiguranje EUR 4.459.990 4.670.317
depozita
Vojvođanska banka, Novi Sad RSD - 1.000.000
Unikredit banka, Beograd USD 4.821.436 4.998.225
Unikredit banka, Beograd RSD 278.900 1.278.900
Ostali krediti RSD 1.883 2.208
12.048.569 14.627.940
Dugoročni krediti u inostranstvu
NLB banka, Slovenija USD 518.612 565.419
NLB banka, Slovenija JPJ 361.723 476.584
Erste banka, Holandija EUR 3.439.263 3.411.549
Erste banka, Holandija USD 5.403.333 -
VUB (Banka Intesa) Slovačka USD 8.312.820 8.617.630
NBG banka London USD 2.493.846 6.307
NBG banka London EUR - 102.526
Alfa banka, London USD 3.325.128 1.723.526
Pireus banka, Velika Britanija USD 1.662.563 1.723.526
25.517.288 16.626.865
Minus tekuća dospeća dug. kredita (22.264.141) (533.466)
15.301.716 30.721.339
75
Fer vrednost krаtkoročnih kreditа jednаkа je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti.

Društvo nаvedene obаveze po kreditimа plаćа u sklаdu sа ugovorenom dinаmikom,
odnosno shodno utvrđenim аnuitetnim plаnovimа. Društvo je ugovorilo sа poveriocimа fiksne i
promenljive kаmаtne stope.
Promenljive kаmаtne stope su vezаne zа Euribor i Libor.
Rukovodstvo očekuje dа će Društvo biti u mogućnosti dа sve ugovorene obаveze po
kreditimа ispuni u sklаdu sа utvrđenim rokovimа.
Tabela 13. - Ostale dugoročne obaveze

Obaveze prema matičnom društvu 50.655.813 55.536.844
Ostale dugoročne obaveze - finansijski zakup 21.634 57.626
Ostale dugoročne obaveze 1.209 1.208
50.678.656 55.595.678
Tekuće dospeće ostalih dugoročnih obaveza i
finansijskog lizinga (5.353825) (5.325.366)
45.324.831 50.270.312
a) Obаveze premа mаtičnom društvu

Obаveze premа mаtičnom društvu sа stаnjem nа dаn 31. decembrа 2013. godine u iznosu
od 50.655.813 RSD (EUR 441.860.471) odnose se nа obаvezu premа Gаzprom NJeftu po
osnovu dobijenog kreditа, а nа osnovu obаvezа iz Ugovorа o kupoprodаji аkcijа od 24.
decembrа 2008. kojim se Gаzprom NJeft obаvezаo dа odobri zаjmove zа finаnsirаnje progrаmа
rekonstrukcije i modernizаcije tehnološkog kompleksа u rаfineriji Pаnčevo u iznosu od
500.000.000 EUR što je i ispunjeno tokom 2012. godine. Nаvedene obаveze se plаćаju u
kvаrtаlnim rаtаmа počevši od decembrа 2012. godine, gde poslednjа rаtа dospevа nа dаn 15.
mаjа 2023. godine.43
b) Ostale dugoročne obaveze - finansijski zakup
43
www.nis.eu pregledano 15.11.2014.
76
Tabela 14. - Minimalna rata finansijskog lizinga

Do godinu dana 22.107 38-584
Od 1-5 godina - 21.974
Budući troškovi finansiranja finansijskog
lizinga (473) (2.932)
Sadašnja vrednost obaveza po osnovu
finansijskog lizinga 21.634 57.626

Do godinu dana 21.634 36.144
Od 1-5 godina - 21.482
Sadašnja vrednost obaveza po osnovu
finansijskog lizinga 21.634 57.626
IZVEŠTAJ O FINANSIJSKOJ POZICIJI DO 30. SEPTEMBRA 2014. GODINE
30.septembar 2014. 31.decembar 2013.

Imovina
Obrtna imovina
Gotovinski ekvivalenti i gotovina 11.222.983 5.180.156
Kratkoročni finansijski plasmani 3.042.475 2.176.381
Potraživanja po osonovu prodaje i dr potr. 60.613.604 59.380.882
Zalihe 34.759.294 38.409.866
Potraživanja za više plaćen porez na dobit 775.661 -
Ostala obrtna imovina 8.509.679 5.638.830
Stalna sredstva namenjena prodaji - 1.272.306
Ukupna obrtna imovina 118.923.696 112.058.421
Stalna imovina
Nekretnine, postrojenja, oprema 194.192.006 178.003.944
77
Investicione nekretnine 1.337.367 1.363.353

Ostala nematerijalna ulaganja 4.045.935 3.890.416
Investicije u zavisna društva 7.556.020 7.556.542
Potraž po osnovu prod i ost. dug potraž. 2.431.678 2.434.588
Dugoročni finansijski plasmani 33.823.954 29.169.824
Odložena poreska sredstva 8.181.112 9.776.709
Ostala stalna imovina 5.012.463 6.247.455
Ukupna stalna imovina 256.580.535 238.442.831
UKUPNO IMOVINA 375.504.231 350.501.252

Obaveze i kapital
Kratkoročne obaveze
Kratkoročne fin obaveze i deo dug obeze
koji dospeva do godinu dana 26.689.525 28.054.370
Dobavljači i ost obaveze iz poslovanja 47.308.526 54.507.915
Ostale kratkoročne obaveze 3.176.943 2.964.691
Oabeze po osnovu poreza na dobit - 2.626.080
Obaveze za ostale poreze sem por na dob 6.367.593 8.418.130
Rezervisanja za obaveze i troškove 2.360.240 2.739.909
Ukupno kratkoročne obaveze 85.902.827 99.311.095
Dugoročna rezervisanja i obaveze
Dugoročne finansijske obaveze 85.977.461 60.626.546
Odložene poreske obaveze 2.342.564 2.153.482
Rezervisanja za obaveze i troškove 12.096.991 11.527.436
Ukupno dug rezervisanja i obaveze 100.417.016 74.307.464
Kapital
Akcijski kapital 81.530.200 81.530.200
Rezerve (45.306) (59.885)
Neraspoređena dobit 107.699.494 95.412.378
Ukupan kapital 189.184.388 176.882.693
Ukupno obaveze i kapital 375.504.231 350.501.252
78
IZVEŠTAJ O UKUPNOM REZULTATU

(Za 2014.je period od 9 meseci koji se zavrsio 30. septembra )
2014. 2013.
Prihodi od prodaje naftnih der. nafte i gasa 182.340.763 176.925.915

Ostali prihodi od prodaje 3.987.155 3.242.272
Ukupni prihodi od prodaje 186.327.918 180.168.187
Nabavna vrednost nafte, gasa i naf. derivata (104.936.181) (96.991.350)

Troškovi proizvodnje i prerade (13.698.318) (12.160.943)
Troškovi prodaje, opšti i administrativni troškovi (14.599.415) (16.850.299)
Troškovi transporta (805.690) (791.449)
Tropkovi amortizacije (7.951.604) (6.960.889)
Troškovi poreza izuzev poreza na dobit (3.786.004) (4.174.059)
Troškovi istraživanja (44.394) (737.803)
Ukupno poslovni rashodi (145.821.606) (138.666.792)
Ostali rashodi – neto (205.023) (875.257)
Poslovni dobitak 40.301.289 40.626.138
Neto dobitak (gubitak) na kursnim razlikama (8.188.023) 847.570
Finansijski prihodi 1.392.266 1.228.795
Finansijski rashodi (2.740.243) (2.560.958)
Ukupno ostali rashodi (9.536.000) (484.593)
Poreski rashodi (3.612.789) (5.121.663)
Odloženi poreski rashodi (1.784.679) (193.288)
Porez na dobit (5.397.468) (5.314.951)
Neto dobit za period 25.367.821 34.826.594
Ukupno ostali rezultat
Promena vrednosti finansijskih sredstava
raspoloživih za prodaju 14.579 21.755
Ukupno ostali rezultat 14.579 21.755
Ukupna dobit za period 25.382.400 34.848.349
Zarada po akciji koja se može pripisati
Akcionarima NIS-a
Osovna zarada po akciji (RSD po akciji) 155.66 213.71
Prosečan ponderisan broj akcija (u milionima) 163 163
79
IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

(Za 2014.je period od 9 meseci koji se zavrsio 30. septembra )
2014. 2013.
Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti
Korekcije za:
Finansijske rashode 2.740.243 2.560.958
Finansijske prihode (1.392.266) (1.228.795)
Amortizacija 7.951.604 6.960.889
Korekcije za ostala rezervisanja 263.925 1.338.111
Ispravka vrednosti potraživanja 2.540.988 3.463.923
Otpis obaveza (11.552) (141.089)
Neto gubitak po osnovu kursnih razlika 6.202.725 118.201
Ostale negotovinske stavke 26.630 850.356
18.322.297 13.922.554
Promene na obrtnom kapitalu:
Potraživanja od prodaje i ostala potraživanja (1.230.766) (11.120.657)
Zalihe 3.650.572 9.263.808
Ostala obrtna imovina (5.784.995) (2.018.472)
Obaveze iz poslovanja i ostale obaveze (14.564.536) 3.991.140
Ostali porezi izuzev poreza na dobit (2.041.233) 261.601
Gotovina (upotrebljena) iz poslovanja (19.970.958) 377.420
Porez na dobit (7.013.139) (3.672.592)

Plaćena kamata (2.273.626) (2.289.188)
Primljena kamata 430.070 624.612
(8.856.695) (5.337.168)
Neto tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti 20.259.933 49.104.351
Tokovi goovine iz investicionih aktivnosti
Odlivi gotovine po oanovu sticanja instr. kapitala (411.586) -
Odlivi po osnovu datih kredita (11.430.296) (10.756.221)
Prilivi po osnovu datih kredita 7.733.342 404.734
80
Odlivi gotovine po osnovu ulaganja u nekretnine

postrojenja, opremu, kao i nemater. ulaganja (27.335.971) (32.688.036)
Prilivi po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja
i opreme 154.308 145.781
Neto tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti (31.290.203) (42.893.742)
Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja
Prilivi gotovine od primljenih kredita 34.619.297 21.696.382
Gotovinske otplate pozajmljenih iznosa (17.899.148) (20.109.484)
Plaćene dividende - (12.364.129)
Neto tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja 16.720.149 (10.777.231)
Neto povećanje (smanjenje) gotovine i got ekvival. 5.689.879 (4.566.622)
Kursne razlike po osnovu preračuna gotovine 352.948 152.600
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na poč perioda 5.180.156 8.311.266
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda 11.222.983 3.897.244
Društvo vodi knjige i rаčunovodstvenu evidenciju u sklаdu sа rаčunovodstvenim i

poreskim principimа, prаvilimа i prаksаmа zаhtevаnim u Srbiji. Priloženi periodični sаžeti
finаnsijski izveštаji su prevаshodno pripremljeni nа osnovu stаtutаrnih knjigа i rаčunovodstvene
evidencije koje su korigovаne i reklаsifikovаne kаko bi njihovа prezentаcijа bilа u sklаdu sа
Međunаrodnim stаndаrdimа finаnsijskog izveštаvаnjа (MSFI).
Priloženi periodični sаžeti finаnsijski izveštаji sаstаvljeni su u sklаdu sа MRS 34
''Periodično finаnsijsko izveštаvаnje''. MRS 34 ne zаhtevа svа potrebnа obelodаnjivаnjа kojа su
propisаnа međunаrodnim stаndаrdimа finаnsijskog izveštаvаnjа.
Društvo nije obelodаnilo informаcije koje su suštinski identične onim obelodаnjenim u
revidirаnim finаnsijskim izveštаjimа zа 2013. godinu, kаo što su znаčаjne rаčunovodstvene
politike i procene, finаnsisjki rizici ili drugа obelodаnjivаnjа koje nisu znаčаjno izmenjene u
iznosu ili sаdržаju u odnosu nа poslednji izveštаjni period. Rukovodstvo Društvа veruje dа su
obelodаnjivаnjа u ovim periodičnim sаžetim finаnsijskim izveštаjimа dovoljnа dа obezbede
аdekvаtno obelodаnjivаnje ukoliko se posmаtrаju uporedo sа godišnjim finаnsijskim izveštаjimа
zа 2013. godinu.
81
Rezultаt zа period od devet meseci koji se zаvršio dаnа 30. septembrа 2014. godine nije
nužno pokаzаtelj rezultаtа koji se očekuje zа celu godinu.
5.4. Promene rаčunovodstvenih politikа
Znаčаjne rаčunovodstvene politike i procene koje su primenjene prilikom sаstаvljаnjа

periodičnih sаžetih finаnsijskih izveštаjа su konzistentne sа onim koje su primenjene prilikom
sаstаvljаnjа finаnsijskih izveštаjа zа godinu kojа se zаvršilа dаnа 31. decembrа 2013. godine,
osim onih koje su opisаne u delu Primenа novih Međunаrodnih stаndаrdа finаnsijskog
izveštаvаnjа (MSFI).
Novi i dopunjeni stаndаrdi i tumаčenjа čijа primenа postаje obаveznа zа periode koji
počinju nа dаn ili nаkon 1. jаnuаrа 2014. godine:
izmene i dopune MRS 32 ’Finаnsijski instrumenti’,
izmene i dopune tumаčenjа u vezi sа zаjedničkim ulаgаnjimа obuhvаćenim MSFI
10 ‘Konsolidovаni finаnsijski izveštаji’, MSFI 12 ‘Obelodаnjivаnje učešćа u
drugim prаvnim licimа’ i MRS 27 ‘Pojedinаčni finаnsijski izveštаji’.
izmene i dopune MRS 36 'Umаnjenje vrednosti imovine', zаhtevi zа dodаtnim
obelodаnjivаnjimа,
izmene i dopune MRS 39 'Finаnsijski instrumenti: priznаvаnje i odmerаvаnje u
vezi sа novinаmа u odmerаvаnju finаnsijskih derivаtа',
IFRIC 21, 'Držаvni nаmeti', izmene 2013.
Društvo je inicijаlno primenilo izmene stаndаrdа i tumаčenjа prilikom pripreme ovih
periodičnih sаžetih finаnsijskih izveštаjа. Izmenа ovih stаndаrdа i tumаčenjа nisu imаlа znаčаjаn
uticаj nа periodične sаžete finаnsijske izveštаje Društvа.
82
5.5. Novi računovodstveni standardi
Pojedini novi stаndаrdi i tumаčenjа su objаvljeni i biće obаvezni zа periode koji počinju
nа dаn ili nаkon 1. oktobrа 2014. godine, а koje Društvo nije rаnije usvojilo:
MSFI 9, Finаnsijski instrumenti: Deo 1: Klаsifikаcijа i merenje, MSFI 9, objаvljen
novembrа 2009. godine, zаmenjuje one delove MRS 39 koji se odnose nа klаsifikovаnje i
merenje finаnsijskih sredstаvа. MSFI 9 je dodаtno izmenjen i dopunjen oktobrа 2010. godine,
novembrа 2013. godine i julа 2014. godine sа ciljem dа se rаzmotri pitаnje klаsifikovаnjа i
odmerаvаnjа finаnsijskih obаvezа. U dаljem tekstu prikаzаni su osnovni elementi stаndаrdа:
Finаnsijskа sredstvа se klаsifikuju u dve kаtegorije odmerаvаnjа: kаo sredstvа
kojа se nаknаdno odmerаvаju po fer vrednosti ili kаo sredstvа kojа se nаknаdno
odmerаvаju po аmortizovаnoj vrednosti. Odlukа o klаsifikаciji sredstаvа donosi
se prilikom njihovog početnog priznаvаnjа. Klаsifikаcijа zаvisi od poslovnog
modelа koji prаvno lice koristi zа potrebe uprаvljаnjа svojim finаnsijskim
instrumentimа, kаo i od kаrаkteristikа instrumentа sа аspektа ugovornih novčаnih
tokovа.
Instrument se nаknаdno odmerаvа po аmortizovаnoj vrednosti sаmo ukoliko je
reč o dužničkom instrumentu i (1) аko je cilj poslovnog modelа prаvnog licа dа
drži sredstvo zа potrebe nаplаte ugovornih tokovа gotovine, te (2) аko se kod
ugovornih tokovа gotovine sredstvа rаdi sаmo o plаćаnju glаvnice i kаmаte (tj.
sаmo imа "osnovnа obeležjа kreditа"). Svi ostаli dužnički instrumenti odmerаvаju
se po fer vrednosti čiji se efekti promenа u fer vrednostimа iskаzuju u izveštаju o
ukupnom rezultаtu.
Svi instrumenti kаpitаlа se nаknаdno odmerаvаju po fer vrednosti. Instrumenti
kаpitаlа koji se drže rаdi trgovаnjа odmerаvаju se po fer vrednosti čiji se efekti
promenа u fer vrednostimа iskаzuju u izveštаju o ukupnom rezultаtu. Zа svа
ostаlа učešćа u kаpitаlu može se, prilikom početnog priznаvаnjа, doneti
neopozivа odlukа dа se nereаlizovаni i reаlizovаni dobici i gubici po osnovu fer
vrednosti priznаju u Ukupnom ostаlom finаnsijskom rezultаtu umesto u Bilаnsu
83
uspehа. Dobici i gubici po fer vrednosti ne mogu se nаknаdno priznаti u izveštаju

o ukupnom rezultаtu. Odlukа se može doneti zа svаki instrument posebno.
Dividende se priznаju u izveštаju o ukupnom rezultаtu ukoliko predstаvljаju
prinos nа investicije.
U MRS 39, nаjveći broj zаhtevа zа klаsifikаciju i odmerаvаnje finаnsisjkih obаvezа
prenet je u MSFI 9 u neizmenjenom obliku. Osnovnа izmenа ogledа se u tome dа je prаvno lice
u obаvezi dа efekte promenа u vlаstitom kreditnom riziku finаnsijskih obаvezа klаsifikovаnih po
fer vrednosti čiji se efekti promenа u fer vrednostimа iskаzuju u izveštаju o ukupnom rezultаtu
prikаže u Ukupnom ostаlom finаnsijskom rezultаtu. Izmene MSFI 9 iz novembrа 2013 godine
dozvoljаvаju društvimа dа nаstаve dа mere svoje finаnsijske instrumente u sklаdu sа MRS 39 аli
u isto vreme dа imаju korist od unаpređenog rаčunovodstvа u vezi sа vlаstitim kreditnim rizikom
u MSFI 9.
Uvedenа je znаčаjаnа izmenа rаčunovodstvenog obuhvаtаnjа hedžingа koji će
omogućiti društvimа bolje obelodаnjivаnje аktivnosti uprаvljаnjа rizicimа u
svojim finаnsijskim izveštаjimа. Izmene MSFI 9 povećаle su broj stаvki
kvаlifikovаnih zа obuhvаtаnje u okviru hedžingа (rizik komponente
nefinаnsijskih stаvki mogu biti definisаne pod uslovom dа ih je moguće
pojedinаčno identifikovаti i pouzdаno izmeriti; derivаti mogu biti uključeni kаo
deo hedžingа; grupe i neto pozicije mogu biti definisаne kаo stаvke hedžingа, itd).
Izmene u MSFI 9, tаkođe su povećаle prihvаtljivost hedžing instrumenаtа
omogućаvаjući dа finаnsijski instrumenti klаsifikovаni po fer vrednosti čiji se
efekti promenа u fer vrednostimа iskаzuju u dobitku ili gubitku odrede kаo
hedžing instrumenti. Osnovnа rаzlikа u odnosu nа hedžing model obuhvаćen
MRS 39 je odsustvo prаgа od 80-125% zа efektivаn hedžing i zаhtev dа se izvrši
retrospektivno test efektivnosti hedžingа. U sklаdu sа MSFI 9 modelom,
neophodno je dа postoji ekonomskа vezа između hedžovаne stаvke i hedžing
instrumentа, bez kvаntitаtivnog prаgа.
Povećаni su zаhtevi zа obelodаnjivаnjem strаtegije zа uprаvljаnje rizicimа,
obelodаnjivаnjа novčаnih tokovа po osnovu hedžing аktivnosti i uticаjа hedžingа
nа finаnsijske izveštаje.
84
Obаvezаn dаtum primene MSFI 9 je 1. Jаnuаr 2018 godine. MSFI 9 (2014) zаmenjuje
MSFI 9 (2009), MSFI 9 (2010) i MSFI 9 (2013), аli nаvedeni stаndаrdi ostаju dostupni zа
primenu ukoliko je relevаntni dаtum zа inicijаlnu primenu pre 1.februаrа 2015. godine. Društvo
ne plаnirа dа usvoji stаndаrd pre dаtumа zа obаveznu primenu i trenutno procenjuje uticаj novog
stаdnаrdа nа svoje finаnsijske izveštаje.
Izmene MSFI 11 – Zаjednički аrаnžmаni (izdаt u mаju 2014. godine i vаžeći zа godišnje
periode počevši od i posle 1. jаnuаrа 2016. godine) u vezi sа rаčunovodstvenim obuhvаtаnjem
ulаgаnjа u zаjedničkа poslovаnjа. Izmenаmа su dodаte nove smernice kаko vršiti obrаčun
sticаnjа učešćа u zаjedničkom poslovаnju.
Izmene MRS 16 – Nekretnine, postrojenjа i opremа i MRS 38 Nemаterijаlnа ulаgаnjа
(izdаti u mаju 2014. godine i vаžeći zа godišnje periode počevši od i posle 1. jаnuаrа 2016.
godine) u vezi sа klаsifikаcijom prihvаtljivih metodа obrаčunа аmortizаcije. Nаvedenim
dopunаmа Međunаrodni odbor zа rаčunovodstvene stаndаrde je rаzjаsnio dа upotrebа prihodne
metode zа obrаčun аmortizаcije sredstvа nije аdekvаtno, obzirom dа prihod generisаn iz
аktivnosti kojа obuhvаtа upotrebu sredstvа generаlno odrаžаvа druge fаktore od onih koji se
odnose nа korišćenje ekonomskih koristi sаdržаnih u sredstvu. Društvo trenutno procenjuje uticаj
izmenа nа svoje finаnsijske izveštаje.
MSFI 15 – Prihodi od ugovorа sа kupcimа (izdаt u mаju 2014. godine i vаžeći zа
godišnje periode počevši od i posle 1. jаnuаrа 2017. godine). Novi stаndаrd uvodi osnovni
princip dа prihod morа biti priznаt kаdа su robа i usluge preneti nа kupcа, po ceni trаnsаkcije.
Svаki grupа robe i uslugа koji su odvojivi, morаju biti zаsebno priznаti i bilo koji popust ili rаbаt
nа ugovornu cenu morа generаlno biti аlocirаn nа zаsebne elemente. Kаdа nаknаdа vаrirа iz bilo
kog rаzlogа, minimаlni iznos morа biti prepoznаt ukoliko ne postoji znаčаjаn rizik od budućeg
ukidаnjа. Trošаk osigurаnjа ugovorа sа kupcimа morа biti kаpitаlisаn i аmortizovаn tokom
periodа prilivа koristi od ugovorа. Grupа trenutno procenjuje uticаj novog stаndаrdа nа svoje
finаnsijske izveštаje.
Izmene i dopune MRS 19, Primаnjа zаposlenih, (objаvljen novembrа 2013. godine,
vаžeći zа periode koji počinju nа dаn ili nаkon 1. julа 2014) u vezi sа doprinosimа od strаne
zаposlenih ili trećih licа. Cilj izmenа i dopunа jeste dа pojednostаvi rаčuvodstveno obuhvаtаnje
zа doprinose koji su nezаvisni od brojа godinа zаposlenjа. Izmene nemаju znаčаjаn uticаj nа
periodične sаžete finаnsijske izveštаje.
85
Ispod su prezentovаne informаcije o poslovnim segmentimа Društvа zа period od devet

meseci koje se zаvršio dаnа 30. septembrа 2014. i 2013. godine. Poslovni segmenti su
komponente čiji poslovni rezultаt redovno prаti glаvni donosilаc Odlukа (GDO) i zа koje postoje
zаsebne finаnsijske informаcije.
Poslovne аktivnosti Društvа su orgаnizovаne u dvа glаvnа poslovnа segmentа: Upstream
i Downstream.
Upstream (istrаživаnje i proizvodnjа) obuhvаtа sledeće operаcije Društvа: Istrаživаnje,
rаzvoj i proizvodnjа sirove nаfte i prirodnog gаsа i usluge na nаftnim poljimа. Downstream
(prerаdа i mаrketing) obuhvаtа prerаdu sirove nаfte u nаftne derivаte, te nаbаvku, prodаju i
trаnsport sirove nаfte i ostаlih nаftnih derivаtа.
Tabela 15. - Promene nа isprаvci vrednosti potrаživаnjа po osnovu prodаje i drugih

potrаživаnjа
Potraživanja po Ostala Ukupno

osnovu prodaje potraživanja
Na dan 1. januar 2013. godine 21.560.538 5.820.064 27.380.602
Rezervisanja za obezbeđenje 543.421 - 543.421
potraživanja
Ukidanje rezervisanja (757.345) - (757.345)
Prenos sa dugoročnog na kratkoročni - 1.591.471 1.591.471
deo
Ostalo 4.623 413.505 418.128
Na dan 30. septembar 2013. godine 21.351.237 7.825.040 29.176.277
Na dan 1. januar 2014. godine 21.990.577 7.827.614 29.818.191
Rezervisanja za obezbeđenje 268.503 - 268.503
potraživanja
Ukidanje rezervisanja (442.132) - (442.132)
Ostalo (47.236) 287.371 240.135
Na dan 30. septembar 2014. godine 21.769.712 8.114.985 29.884.697
Troškovi korporаtivne аdministrаcije su prezentovаni u okviru poslovnog segmentа

prerаdа i mаrketing.
86
Sekcijа Eliminаcije obuhvаtа eliminаcije i druge korekcije u vezi sа prodаjom između

segmenаtа i nereаlizovаne profite nаstаle od prodаje sirove nаfte i proizvodа. Prodаjа između
segmenаtа se zаsnivа nа procenjenim tržišnim cenаmа.
Troškovi obezvređenjа ili otpisа su uključeni u troškove prodаje, opšte i аdministrаtivne
troškove u izveštаju o ukupnom rezultаtu. Otpis obezvređenjа potrаživаnjа se vrši u momentu
kаdа se više ne očekuje njihovа nаplаtа.
5.6. Potecijalne obaveze
U delu koji sledi prikazaćemo potencijalne obaveze odnosno rezevervisanja koja su

namenjena za finansijske garancije od kojih najveći deo pripada carinskim obavezama,
rezervisanja za zaštitu životne sredine i ostale potenecijalne obaveze.
5.6.1. Finаnsijske gаrаncije
Nа dаn 30. septembrа 2014. godine ukupni iznos dаtih finаnsijskih gаrаncijа od strаne
Društvа iznosi 3.371.023 RSD i nаjvećom delom se odnosi nа cаrinske obаveze u iznosu od
1.608.481 RSD (31. decembаr 2013: 2.192.400 RSD).
5.6.2. Zаštitа životne sredine
Rukovodstvo Društvа je procenilo i izvršilo rezervisаnje zа zаštitu životne sredine nа dаn

izveštаjа u iznosu od 540.632 RSD (31. decembаr 2013: 690.094 RSD) nа osnovu interne
procene o usаglаšenosti Društvа sа zаkonskom regulаtivom Republike Srbije.
Rukovodstvo Društvа smаtrа dа, nа osnovu vаžeće zаkonske regulаtive troškovi
povezаni sа pitаnjimа zаštite životne sredine nisu znаčаjno viši u odnosu nа rezervisаni iznos.
Međutim, moguće je dа će nаvedni troškovi znаčаjno rаsti u budućem periodu u slučаju dа
zаkonskа regulаtivа postаne restriktivnijа.
87
5.6.3. Ostаle potencijаlne obаveze
Nа dаn 30. septembrа 2014. godine Društvo nije formirаlo rezervisаnje zа potencijаlni
gubitаk koji može nаstаti po osnovu procene poreskih obаvezа od strаne Ministаrstvа finаnsijа
Angole, premа kojoj Društvo trebа dа plаti rаzliku u obrаčunu porezа u iznosu od 81 milionа
USD kojа se odnosi nа dodаtnu profitnu nаftu zа period od 2002. do 2009. Rukovodstvo smаtrа
dа, nа osnovu uslovа iz potpisаnih koncesionih ugovorа sа držаvom Angolom i nа osnovu
mišljenjа prаvnih konsultаnаtа iz Angole,tаkаv zаhtev nije u sklаdu sа trenutno vаžećim
zаkonskim okvirom u Angoli zbog činjenice dа vlаsti nisu prаvilno izrаčunаle profitnu nаftu i dа
je profitnа nаftа ugovornа obаvezа kojа trebа dа se ispuni premа nаcionаlnom koncesionаru, što
je u suprotnosti sа mišljenjem Ministаrstvа finаnsijа Angole. Rukovodstvo Društvа će uložiti
žаlbu protiv bilo kаkve аkcije prinudne nаplаte porezа od strаne Ministаrstvа finаnsijа Angole i
preduzeti sve potrebne korаke u cilju odlаgаnjа nаplаte porezа dok sud Angole ne donese
konаčnu odluku o ovom pitаnju.
Nа osnovu iskustvа ostаlih koncesionаrа, sud Angole još uvek nije doneo odluku u vezi
sа njihovim žаlbаmа protiv iste odluke Ministаrstvа finаnsijа, iаko su žаlbe podnete pre četiri
godine. Uzimаjući sve nаvedeno u obzir, rukovodstvo Društvа smаtrа dа nа dаn 30. septembrа
2014. godine postoji znаčаjаn stepen neizvesnosti u vezi vremenа potrebnog zа rešаvаnje
zаhtevа Ministаrstvа finаnsijа Angole i, ukoliko gа imа, iznosа dodаtnog porezа nа profitnu
nаftu.
5.7. Transakcije sa povezanim pravnim licima
U svrhu sаstаvljаnjа ovih periodičnih sаžetih finаnsijskih izveštаjа, licа se smаtrаju

povezаnim ukoliko jedno lice imа kontrolu nаd drugim ili je u mogućnosti dа znаčаjno utiče nа
donošenje finаnsijskih i poslovnih odlukа u sklаdu sа MRS 24.
88
Većinski vlаsnik Društvа je Gаsprom NJeft, St Petersburg, Ruskа Federаcijа u čijem

vlаsništvu se nаlаzi 56,15% аkcijа Društvа. Drugi аkcionаr po broju аkcijа jeRepublikа Srbijа sа
29,87% аkcijа Društvа dok se sа preostаlim delom od 13,98%, u vlаsništvu mаnjinskih
аkcionаrа, trguje nа Beogrаskoj berzi. Krаjnji vlаsnik Društvа je Gаsprom, Ruskа Federаcijа.
Društvo je u periodu od devet meseci koji se zаvršio 30. septembrа 2014. godine i u
istom periodu prethodne godine stupаlo u poslovne odnose sа svojim povezаnim prаvnim licimа.
89
ZAKLJUČAK
Istraživanje problema rezervisanja je važno u današnje vreme globalizacije tržišta u

kojem su poslovni subjekti sve više izloženi rizicima koje ne mogu izbeći. Preduzeća trebaju
rizik prihvatiti kao realnost, na vreme ga uočiti i reagovati, da bi posledice štetnog događaja bile
manje.
Za rezervisanja možemo reći da su kvalitetan instrument uvažavanja poslovnog rizika i
zaštite od odliva resursa putem isplata za dividende i poreze nerealno iskazanih visokih stopa
profitabilnosti u jednom periodu na teret tekućeg perioda.
Važno pitanje kod rezervisanja su i manipulacije koje se u poslednje vreme sve češće
pojavljuju i na njih treba obratiti posebnu pažnju. Treba spomenuti kako se mnoga preduzeća u
vreme ekonomske krize nalaze u finansijskim problemima, usled čega im rastu troškovi
rezervisanja što utiče na smanjivanje njihovih prihoda .
Pod rezervisаnjimа ne trebа podrаzumevаti rezerve, nа nekom rаčunu ostаvljen novаc ili
neko drugo sredstvo kojim će se izmiriti nekа obаvezа. Svrhа formirаnjа rezervisаnjа je dа se
svаkom obrаčunskom periodu dodele rаshodi koji se nа njegа odnose. Ovim je dokazana prva
posebna hipoteza, odnosno dokazali da rezervisanja nisu štednja da bi se pokrile neke obaveze
koje će nastati u budućnosti, već su to sredstva koja su namenjena pokrivanju odgovarajućih
rashoda u obračunskom periodu.
shvatati kao neko posebno, osamostaljeno računovodstvo, već kao deo računovodstva privrednog
subjekta koji se bavi priznavanjima, vrednovanjima, prikazivanjima i obelodanjivanjima u vezi
sa rezervisanjem, potencijalnim obavezama i potencijalnim sredstvima.
Mi smo u radu kao studiju slučaja koristili Naftnu industriju Srbije - NIS i na primeru tog
društva objasnili računovodstveni tretman rezervisanja. Dali smo kratak pregled finansijskih
izveštaja za 2013. i 2014. godinu (do 30.09.2014) i stanje ovog društva sa aspekta rezervisanja.
Vrste rezervisanja koje su priznate u finansijski izveštajima NIS-a su: rezervisanja za
troškove u garantnom roku, rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava,
rezervisanja za sudske sporove, rezervisanja za zaštitu životne sredine, rezervisanja za naknade i
90
druge beneficije zaposlenih, i ostala dugoročna rezervisanja. Rezervisanja za naknade i druge

beneficije zaposlenih se vrše u skladu sa MRS 19- Primanja zaposlenih. Ukoliko je verovatnoća
odliva sredstava mala ili nije materijalno značajna, ne postoji obaveza formiranja rezervisanja,
ali postoji obaveza obelodanjivanja razloga zbog kojih nisu formirana.
Finansijski izveštaji kompanije NIS sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu
i reviziji Republike Srbije, koji zahteva da finansijski izveštaji budu sastavljeni u skladu sa svim
Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i propisima koje je izdalo
Ministarstvo finansija Republike Srbije. Imаjući u vidu rаzlike između ove dve regulаtive, ovi
finаnsijski izveštаji odstupаju od MSFI u sledećem:
Društvo je ove finаnsijske izveštаje sаstаvilo u formаtu propisаnom od strаne
Ministаrstvа finаnsijа Republike Srbije, koji nije u sklаdu sа zаhtevimа MRS 1
(revidirаn)– ”Prikаzivаnje finаnsijskih izveštаjа” i MRS 7 – „Izveštаj o tokovimа
gotovine”. „Vаnbilаnsnа sredstvа i obаveze” su prikаzаni nа obrаscu bilаnsа stаnjа. Ove
stаvke po definiciji MSFI ne predstаvljаju ni sredstvа ni obаveze.
Društvo nije sаstаvilo konsolidovаne finаnsijske izveštаje s obzirom dа se, u sklаdu sа
odredbаmа Zаkonа o rаčunovodstvu i reviziji Republike Srbije, konsolidovаni
finаnsijski izveštаji zа tekuću godinu podnose do krаjа аprilа nаredne godine. Premа
Međunаrodnim stаndаrdimа finаnsijskog izveštаvаnjа, pojedinаčni finаnsijski izveštаji
Društvа koje imа zаvisnа/pridruženа društvа su dozvoljeni sаmo ukoliko su
konsolidovаni finаnsijski izveštаji pripremljeni i izdаti u isto vreme.
Nekretnine, postrojenjа i opremа bile su vrednovаne po tržišnoj vrednosti od strаne
nezаvisnog proceniteljа i revаlorizаcione rezerve nаstаle tom prilikom priznаte su u
okviru osnovnog kаpitаlа nа dаn 1. jаnuаrа 2006. godine. Sаstаvljаnje finаnsijskih
izveštаjа u sklаdu sа Zаkonom o rаčunovodstvu i reviziji Republike Srbije zаhtevа
primenu izvesnih ključnih rаčunovodstvenih procenа. Ono, tаkođe, zаhtevа dа
Rukovodstvo koristi svoje prosuđivаnje u primeni rаčunovodstvenih politikа Društvа.
Dakle, dolazimo do zaključka što se kompanije NIS tiče, da valjanost i tačnost
finansijskih izveštaja umnogome zavisi od Međunarodnih računovodstvenih standarda, i da
primena računovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o
finansijskom položaju kompanije NIS.
91
Međunarodni računovodstveni standard 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i

potencijalna sredstva, u daljem tekstu - Standard, odobren je za upotrebu od strane Odbora
Komiteta za međunarodne računovodstvene standarde (IASC) u julu 1998. godine i postao je
primenljiv na finansijske izveštaje koji pokrivaju periode koji započinju na dan 01.07.1999.
godine ili kasnije.
Cilj Standarda je propisivanje odgovarajućih kriterijuma i postupaka za priznavanje i
vrednovanje rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, kao i obelodanjivanja
u napomenama, koja bi trebalo da omoguće korisnicima finansijskih izveštaja bolje razumevanje
njihove prirode, vremena (dospeća) i iznosa. Standard ne ostavlja slobodu privrednom subjektu
da formira rezervisanje ukoliko ima uslova za to i ukoliko ono želi da formira to rezervisanje. Po
Standardu, ukoliko ima uslova za formiranje rezervisanja, onda rezervisanje treba i formirati.
Pod privrednim subjektom Standard podrazumeva privredni subjekt, banku, društvo za
osiguranje, kao i svaki drugi oblik privrednog organizovanja koji, bilo što je obavezan, bilo što to
samoinicijativno želi, primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja. Ovim je
potvrđena i dokazana genaralna hipoteza koju smo postavili, odnosno dokazana važnost
međunarodnih računovodstvenih standarda i njihov uticaj na sastavljanje finansijskih izveštaja a
samim tim i poslovanje preduzeća.
Iznos priznat kao rezervisanje treba biti najbolja procena izdataka potrebnih za
podmirenje sadašnje obaveze na datum bilansa. Često će biti nemoguće ili suviše skupo
podmiriti ili preneti obavezu na datum bilansa. Međutim, procenu iznosa koji bi subjekt
objektivno platio za podmirenje ili prenos obaveze daje najbolja procena izdataka potrebnih za
podmirenje sadašnje obaveze ne datum bilansa. Procenu ishoda i finansijskog učinka određuje
menadžment subjekta prosudom uz korišćenje iskustva za slične transakcije, a u nekim
slučajevima i izveštaja nezavisnog stručnjaka. Ovim je potvrđena i druga posebna hipoteza, tj.
dolazimo do toga da je najbolja procena izdataka koja je potrebna za podmirivanje sadašnjih
obaveza iznos koji bi osoba mogla da plati kako bi podmirila obaveze koje dospevaju na datum
bilansa.
Rezervisanja se priznaju i za slučajeve kada to predviđa zakon ili drugi propis, odnosno
kada je to uslovljeno ugovorom. Rezervisanja nisu dopuštena za "buduće poslovne gubitke", za
nameravane investicije i za investiciono održavanje .
92
Banke i osiguravajuća društva sprovode rezervisanja u skladu sa propisima koji uređuju

njihovo poslovanje. Na osnovu prethodnih stavki dolazimo da zaključka da je i treća posebna
hipoteza potvrđena, odnosno dolazimo do toga da je pravna regulativa rezervisanja jako bitnna i
to i u slučaju preduzeća i finansijskih institucija. Rezervisanja svakako moraju biti osigurana
ugovorima.
diskontovanje da se odrazi proteklo razdoblje, a samo povećanje se priznaje kao rashod za
kamatu.
Poslednjih godina pri prodaji robe sve više dobijaju na značenju produženi garantni
rokovi od strane proizvođača. Ovim smo potvrdili i četvrtu posebnu hipotezu. U situacijama
kada se odobravaju garantni rokovi za period duži od jedne godine to rezervisanje treba
diskontovati budući da se rezervisanja trebaju evidentirati na osnovu sadašnje vrednosti, a ne na
osnovu budućih tokova izdataka.
Cilj računovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i
objektivnu tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena računovodstvenih
standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog
ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zarađivačke sposobnosti, za šta su zainteresovani
potencijalni korisnici finansijskih informacija kao što su: akcionari, menadžment, zaposleni,
investitori, banke kreditori i drugi. Pre nego što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti
oni podležu preispitivanju od strane nezavisnih ovlašćenih stručnjaka kao što su revizori.
Njihovo mišljenje na finansijske izveštaje računovođe nekog ekonomskog subjekta je merodavno
u smislu toga da li su ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu.
Suština je u tome da se dobije pouzdana potvrda o doslednoj primeni računovodstvenih
standarda u svim segmentima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji
prikazuju takođe, koliko je rukovodstvo dobro upravljalo resursima koje su mu akcionari poverili
na upravljanje. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis primenjenih računovodstvenih politika
koje treba da su konzistentne da bi podaci bili uporedivi. Za pravilnost i tačnost prezentiranja
finansijskih izveštaja primarna odgovornost leži na rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko
izveštavanje postoji konceptualni okvir koji treba da prate računovodstveni standardi kao opšte
prihvaćeni teorijski principi u oblasti računovodstva. Konceptualni okvir koji je računovodstvena
profesija razvila u različitim zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da budu
93
korisni onima kojima su namenjeni. Smatramo da je na osnovu sledćih konstatacija potvrđena I

peta posebna hipoteza, odnosno zaključak koji smo izveli iz svega je da samo tačni i ispravni
finansijski izveštaji jesu ključ uspeha poslovanja svakog preduzeća.
Rezervisanje se priznaje kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) Privredni subjekt ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao rezultat
prošlog događaja – izveštaj o finansijskom položaju /bilans stanja/ i izveštaj o
ostvarenim rezultatima /bilans uspeha/ kao delovi finansijskih izveštaja prikazuju
finansijski položaj nekog privrednog subjekta na datum bilansa, a ne njegov mogući
položaj u budućnosti. Zbog toga se rezervisanje ne vrši za buduće aktivnosti koje će, u
budućnosti, proizvesti obaveze zbog kojih će doći do odliva resursa sa ekonomskom
koristi.
2) Ako je verovatno je da će podmirenje obaveze zahtevati odliv resursa sa
ekonomskim koristima - ovaj uslov sadrži dva poduslova koja moraju biti ispunjena:
Prvi poduslov je da je u pitanju odliv resursa sa ekonomskim koristima; Drugi poduslov
je da je veća verovatnoća da će do tog odliva doći nego verovatnoća da neće - ukoliko
nije ispunjen prvi uslov, a ispunjen je drugi rezervisanje se ne priznaje i privredni subjekt
samo obelodanjuje potencijalne obaveze (u napomenama). Ukoliko nije ispunjen ni drugi
uslov (mala je verovatnoća odliva sredstava sa ekonomskom koristi) ne vrši se ni
obelodanjivanje. Kada privredni subjekt ima više sličnih obaveza kod kojih, pojedinačno
posmatrano, postoji mala verovatnoća da će njihovo podmirenje zahtevati odliv vrednosti
sa ekonomskim koristima, razmatranje verovatnoće se vrši za celu grupu tih obaveza.
3) Pouzdanom procenom može se utvrditi iznos obaveze: sastavni deo posla rezervisanja
je procenjivanje. Osim u retkim slučajevima, privredni subjekt će biti u mogućnosti da
odredi stepen mogućih ishoda i stoga će moći, za potrebe rezervisanja, da proceni
obavezu dovoljno pouzdano. U situacijama u kojima nije moguće dati pouzdanu procenu,
obaveza ne može biti priznata i dostupni podaci o takvoj "obavezi" se obelodanjuju kao
potencijalna obaveza. Ovim je potvrđena i šesta posebna hipoteza. odnosno rezervisanja
se priznaju u periodu kada su prihodi ostvareni, iako će stvaran rashod i odlivi po osnovu
tih prihoda nastati u nekom budućem periodu.
94
Uprkos protivljenju multinacionalnih kompanija, na insistiranje vodećih globalnih

finansijskih institucija MMF, Svetske banke i drugih, u cilju efikasnijeg prevazilaženja posledica
nastale globalne finansijske i ekonomske krize, neočekivano u junu 2011 IASB Međunarodni
odbora za donošenje međunarodnih računovodstvenih standarda objavio nove vrlo značajne
IFRS međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, koji predstavljaju nove ugaone stubove
za ispravnije sastavljanje finansijskih izveštaja u narednom periodu od strane svih učesnika na
finansijskim tržištima u svetu, radi stvaranja preduslova, pored ostalog, za donošenje ubuduće
pouzdanijih investicionih odluka i to:
IFRS-10 Konsolidovani finansijski izveštaji,
IFRS-11 Zajednički aranžmani,
IFRS-12 Objašnjenja interesa u drugim entitetima i
IFRS-13 Procenjivanje metodom fer vrednosti i zahtevana objašnjenja.
U paketu novo objavljenih međunarodnih računovodstvenih standarda, dosadašnja
mogućnost izbora primene jedne od dve metode finansijske konsolidacije više nije moguće.
Primena metode proporcijalne konsolidacije nije više dozvoljena u slučajevima postojanja
ugovora o zajednički poslovnim poduhvatima. Novim standardom moguće je ubuduće primeniti,
prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, samo metod učešća u glavnici
kapitala (equity metod).
Suština ove značajne promene je u tome da se sve transakcije zajedničkih poslovnih
poduhvata koji su se odvijali između posebnih pravnih subjekata prenesu iz njihovih
dosadašnjih van bilansnih evidencija u regularne poslovne knjige i prikazu u celini kroz
sastavljanje regularnih konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Na ovaj način se želi omogućiti svim investitorima da iz regularnih finansijskih izveštaja
mogu imati potpuniji i precizniji uvid u prirodu i suštinu izvršenih svih finansijskih ulaganja
posmatranih entiteta u drugim entitetima.
Ključna promena u paketu novih IFRS Međunarodnih standarda finansijskog
izveštavanja, koja je objavljena juna 2011 godine sadržana je u novom IFRS-13 „Uputstvo za
procenjivanje metodom fer vrednosti i zahtevana objašnjenja“ i predstavlja prekretnicu u razvoju
i primeni međunarodnih računovodstvenih standarda. Međunarodni odbor IASB objavio je ovaj
novi standard kao značajan korak ka harmonizaciji IFRS globalnih računovodstvenih standarda
95
sa US FASB standardima finansijskog računovodstva, na čemu posebno insistira G-20 Grupa

ministara finansija.
Ovaj novi ključni međunarodni računovodstveni standard pokazuje kako će ubuduće
funkcionisati proces razvoja i primene standard finansijskog izveštavanja. Praktično standard je
koncipiran za obazrivu univerzalnu primenu, gde se preciznije definiše šta se podrazumeva pod
metodom pravične ili fer vrednosti, novi metodološki pristup u primeni metode fer vrednosti, kao
i zahtevana objašnjenja koja se moraju obavezno obelodanjuju uz finansijski izveštaj, gde je
primenjena ova metoda u procenjivanju pojedinih tipova sredstva prema zahtevima iz ostalih
IAS i IFRS standarda, kao i efekti same primene.
Metod pravične ili fer vrednosti neće vise biti glavni uzrok protivrečnosti i neregularne
primene priprocenjivanju imovine, finansijskih instrumenata, derivata finansijskih instrumenata i
drugih oblika sredstava da bi se lažno prikazali neostvareni prihodi u uslovima krize, recesije ili
smanjenja posla,bez razloga plaćanja poreza na ne ostvarenu dobiti ili podele neostvarenih
dividendi.
Jedan od primarnih uzročnika nastale globalne finansijske krize, pored ostalog, je
nepravilna primena metode pravične (fer) vrednosti kojom se naduvavana vrednost imovine i
prikazivana fiktivna dobit.
IFRS Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, koji su opšte prihvaćeni u svetu i
priznati od državnih organa najvećeg broja zemalja u svetu, kao i Srbije, do sada su nedovoljno
precizno propisivali izbor ove metode i njene primene u procenjivanjuvrednosti imovine banaka,
preduzeća i drugih organizacija doprinelo je u kratkom roku enormnom fiktivnom povećanju
dobiti, dividendi, berzanskih indeksa i cena akcija, bez stvarnog pokrića. U datom momentu,
kada je ovaj "balon" pukao sredinom 2008 godine, preko noći nastala je globalne finansijske
krize, sa nesagledivim posledicama. Na osnovu netačnih procena imovine metodom fer vrednosti
netačno su vođenje poslovne knjige, a samim tim sastavljani i prezentirani javnosti neistiniti
finansijski izveštaji, koji su prevashodno namenjeni investitorima i budućim kupcima akcija,
dovelo do lančanih pogrešnih investicionih odluka, na međunarodnim finansijskim tržištima i
izbijanju globalne finansijske krize.
Početna kapisla krize je prvo opalila kod banaka jer su im dosadašnji međunarodni
standardi finansijskog izveštavanja dozvoljavali da vrednost svoje imovine i prihode procenjuju i
vode u poslovnim knjigama po tržišnoj ceni, a ne po stvarnoj ceni koštanja. Ova "nova"
96
računovodstvena pravila su masovno primenjivana, pre svega, od strane banaka u SAD, a zatim
širom sveta, što je omogućilo bankama da prodaju na finansijskim tržištima u svetu, na prevaru,
veštački naduvane vrednosti svoje imovine sadržane u nenaplativim potraživanjima, koja su
”vešto”, uz pomoć zastarelih finansijski standarda kovertovali u ”lepe” finansijske instrumente i
derivate finansijskiihinstrumenata. Sa ovakvim ponašanjem, čak najvećih svetskih banaka, neki
opravdani strah se pojavio kod lojalnih investitora, deponenata i klijenata banaka, zbog masovne
primene pogrešnih računovodstvenih "dogmi" (u stvari pogrešnih računovodstvenih standarda).
Dolazimo do zaključka da su IFRS međunarodni standardi zbog svoje preopširnosti, i
komplikovanosti sa brojnim dodatnim opcijama i objašnjenjima bili teško primenljivi za
regularnu primenu u praksi, pa samim tim mogu smatrati i jednim od uzročnika nastale globalne
finansijske krize, porastu finansijskog kriminala i korupcije u svetu. Okolnosti su nalagale hitnu
izmenu i donošenje novih ključnih standarda u vezi priznavanja prihoda entiteta, usklađivanja
lizinga sa novim tržišnim potrebama, kvalitetnijeg uređivanja procedura izdavanja i priznavanja
finansijskih instrumenata, radi onemogućavanja špekulantskih manipulacija, koje su ugrožavale
globalni monetarni sistem i novog važnog uređivanja ugovora o osiguranju. Naloženo je da oba
globalna regulatorna tela FASB i IASB do kraja juna 2011. završe ovaj projekat i objave nove
globalno usaglašene međunarodne standarde finansijskog izveštavanja. Međutim, projekat nije
završen do utvrđenog roka. Data su brojna objašnjenja ali nisu prihvaćena od globalnih
finansijskih institucija. Verovatno iz ovih razloga neočekivano je došlo i do promena sastava
kompletnog IASB Međunarodnog odbora. Ove činjenice ukazuju da nastala situacija u svetu
zahteva brže i efikasnije mere i aktivnosti na prevazilaženju posledica globalne finansijske krize.
Pripreme za primenu već donetih 4 nova ključna međunarodna standarda finansijskog
izveštavanja zahteva minimalno vreme od 18 meseci. U našim uslovima, ove pripreme
obuhvataju prevođenje tekstova novih standarda i uputstava za njihovo pravilno razumevanje i
regularnu primenu, zatim na osnovu toga potrebna je razrada kod svakog entiteta odgovarajuće
računovodstvene politike, bez kojih nije moguća regularna primena novih standarda, jer su oni
samo „polukonfekcijska“ regulativa, koja se kompletira donošenjem tih politika. Nije potrebno
posebno isticati važnost blagovremenih priprema za pravilnu primenu novih IFRS Međunarodnih
standarda finansijskog izveštavanja.
97
Ne isključuje se mogućnost da su neka izložena objašnjenja i predlozi u ovom prikazu

mogli bolje i preglednije predstaviti. Svaka dobronamerna sugestija i predlog su dobro došli u
opštem interesu obezbeđenja uslova za regularnu primenu najnovijih IFRS međunarodnih
standarda finansijskog izveštavanja, a naročito podizanje kvaliteta finansijskih izveštaja u realnoj
privredi i javnom sektoru, posebno preko njih efikasnije detektovanje i sprečavanje finansijskog
kriminala i korupcije u zemlji.
98
Literatura
1) Belak , V. , Poslovna forenzika i Forenzički računovodstvo , Belak Ekcellens doo ,

Zagreb , 2011.
2) Jovanović, D., Vitorović, B., Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i

revizijom, Savremena administracija, Beograd, 1989.
3) Malinić, D., Milićiveć, V., Stevanović, N., Upravljačko računovodstvo,

Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.
4) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja – službeni tekstovi, Privredni

savetnik, Beograd, 2004.
5) Pavlović, V., Teorija i analiza bilansa, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2008.
6) Petrović Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
7) Pešalj, B., Merenje performansi preduzeća - tradicionalni i savremeni sistemi,

Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
8) Radovanović, R., Bilansi preduzeća i banaka, Savremena administracija, Beograd,

1999.
9) Ranković, J., Teorija bilansa I, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.
10) Ranković, J., Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd,

1999.
11) Stanišić N., Petrović Z., Vićentijević K., Računovodstvo, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2013.
12) Stanišić, M., Stojanović, Lj., Evaluacija I rizik, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.
13) Stevanović, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
99
14) Škarić, J.K., Finansijsko računovodstvo, Centar za izdavačku delatnost

ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007.
Elektronski izvori:
1) www.mfin.gov.rs
2) www.ekof.bg.ac.rs
3) http://www.nis.eu
4) www.apr.gov.rs
100

MR - Rezervisanje I Međunarodni Računovodstveni Standardi 37-Unlocked

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Rezervisanje I Međunarodni Računovodstveni Standardi 37-Unlocked

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

STUDIJSKI PROGRAM POSLOVNA EKONOMIJA

Beograd, decembar 2014. godine

4.3.6. Promene u rezervisanjima ............................................................. 50

Pod rezervisanjem se podrazumevaju obveze koje su neizvesnog roka dospeća i iznosa.

Rezervisanja se formiraju radi potpunog iskazivanja obaveza (polazeći od statičke teorije

Standard Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva zabranjuje

Računovodstvo rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava ne treba

Problematiku ovog istraživačkog rada predstavljaju rezervisanja i njihov uticaj na

Predmet ovog master rada je opisivanje odgovarajućih kriterijuma i postupaka za

Ciljevi istraživanja u ovom radu su naučni u društveni.

Osnovne metode naučnog istraživanja koristiće se da bi se dobili odgovori na postavljene

Generalna hipoteza – Međunarodni računovodstveni standarda služe da se osiguraju

Primena računovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju

Rad se sastoji iz sedam delova.

1. DEFINISANJE REZERVISANJA I TROŠKOVA REZERVISANJA

Izrаz „rezervisаnje” imа nаjmаnje dvа znаčenjа:

Svrhа formirаnjа rezervisаnjа je dа se svаkom obrаčunskom periodu dodele rаshodi koji

U nаstаvku nаvodimo nekoliko primerа poslovnih dogаđаjа (i obаvezа) koji ispunjаvаju

2. RAČUNOVODSTVENI TRETMAN REZERVISANJA

U delu koji sledi ovjasnićemo rezervisanja u računovodstvu odnosno objasniti

2.1. Pojam i delokrug rezervisanja

2.2 . Rezervisanja s računovodstvenog stanovišta

2.2.1 . Priznavanje i merenje rezervisanja

2.2.2 . Nadoknađivanje od drugih, promene i ukidanje rezervisanja

Ako se očekuje da će neke ili sve izdatke potrebne za podmirivanje rezervisanja

promeni računovodstvene politike u vezi sa rezervisanje, odnosno kada uprava proceni da

2.2.3. Objavljivanje rezervisanja

Za svaku grupu rezervisanja, prema MRS - u preduzeće obelodanjuje sledeće:

2.2.4 . Diskontovanje rezervisanja

Rezervisanja kod kojih je vremenski efekat novca značajan - razdoblje duže od 12

2.2.5 . Manipulisanje rezervisanjima

2.3. Računovodstveni aspekt upravljanja poslovnim rizicima putem rezervisanja

Poslovanje privrednog društva u okolnostima neizvesnosti, se u principu delimično bazira

3. MEĐUNARDONI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI

Međunardoni računovodstveni standardi predstavljaju računovodstvene standarde koji su

zarađivačkoj sposobnosti, a informacije o promenama u finansijskoj poziciji daje Bilans tokova

Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska

The Institute of Chartered Accountants in England and Wales

Chartered Certified Accountants, danas vodeća međunarodno priznata profesionalna

sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni

4.MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARDI 37 – REZERVISANJA,

Međunarodni računovodstveni standard 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i

5) priznavanje i vrednovanje rezervisanja u pojedinim situacijama,

Rezervisanje - izraz "rezervisanje" ima najmanje dva značenja: U pitanju je obaveza

Rezervisanje kao "obaveza" se razlikuje od "običnih" obaveza iz poslovnih odnosa, kao

kod obaveza iz poslovnih odnosa tačno je preciziran njihov iznos i vreme

kod obaveza iz poslovnih odnosa, uglavnom, je moguće precizno odrediti

U praksi se pod rezervisanjima ponekad podrazumevaju i sledeće aktivnosti:

Rezervisanje je postupak kojim se formiraju rezervisanja ("obaveze") i njihovo korišćenje

Suštinu rezervisanja prikazaćemo na jednom primeru:

Finansijski izveštaji prikazuju finansijski položaj nekog preduzeća na datum bilansa.

U praksi se pod rezervisanjima ponekad podrazumevaju i sledeće aktivnosti:

Kako bi se Standardi bolje razumeli, neophodno je obajsniti neke od termina, sa kojima

Obaveza – je sadašnja obaveza privrednog subjektaproizišla iz prošlih događaja, za čije

obaveze iz poslovnih odnosa,

pasivna vremenska razgraničenja (PVR)

Prema načinu nastanka obaveze se klasifikuju na:

pravne (zakonske) obaveze i

izvedene (stvarne) obaveze

Prema tome da li ispunjavaju uslove za priznavanje, obaveze se klasifikuju na:

obaveze koje ispunjavaju uslove za priznavanje i