ELEKTRI ČNO POLJE

ELEKTRIČNO
 Vidljive manifestacije
 Svako naelektrisano telo deluje na druga naelektrisana tela nekom
mehaničkom silom

 Sile između električnih opterećenja prenose se i kroz vakuum, gde ne

postoje nikakve poznate forme materijalne supstance

 Kakva je priroda Kulonovih sila i kako se one prenose sa tela na telo

bez ikakve vidljive materijalne veze među telima?
 Sile međusobnog dejstva prenose se posredstvom fizičkog
električnog polja - ono okružuje sva naelektrisana tela

 Električno opterećenje Q1 (u odsustvu

opterećenja Q2) stvara u prostoru oko sebe
posebno fizičko stanje - električno polje

 Unošenjem opterećenja Q2 u to polje, javlja se vidljiva manifestacija

polja - delovanje mehaničke sile na uneto opterećenje

Definicija:
Električno polje je naročito fizičko stanje u okolini naelektrisanih tela i
električnih opterećenja koje se vidno manifestuje u pojavi mehaničke
sile, koja deluje na probno električno opterećenje uneto u polje
 Vektor ja čine elektri
jačine čnog polja
električnog
 Ako se probno opterećenje Qp donese u blizinu naelektrisanog tela,
na njega će delovati mehanička sila F čiji su intenzitet, pravac i smer
određeni u svakoj tački prostora

 Jačina električnog polja E (K) - vektor čiji je intenzitet jednak

količniku mehaničke sile, kojom polje deluje na pozitivno probno
opterećenje i tog opterećenja:

 F
E
Qp

 Pravac i smer poklapaju se sa pravem i smerom sile koja deluje na

pozitivno električno opetrećenje

N V
 Jedinica jačine električnog polja je   ili  
C m
 Ako se u tačku, čiji je položaj u odnosu na tačkasto opterećenje Q
određen rastojanjem r, donese probno opterećenje Qp, na njega
deluje Kulonova sila intenziteta:

1 Q  Qp
F
4 o r2

 Intenzitet jačine električnog polja E na rastojanju r od oko tačkastog

naelektrisanja Q:

F 1 Q Q
E  k 2
Qp 4 o r 2
r

 Ako je opterećenje Q pozitivno, vektor polja ima pravac i smer

vektora položaja r, a obrnut smer (ka opterećenju Q) ako je
opterećenje negativno
 Slo ženo elektri
Složeno čno polje
električno
 Ako je u prostoru proizvoljno razmešteno n tačkastih opterećenja Q1,
Q2, ... Qn i ako se u tački M, koja je na rastojanjima rk (k = 1, 2, ... n)
od pojedinih opterećenja, donese probno opterećenje Qp, svako od
opterećenja Qk deluje na njega silom intenziteta:

1 Qk  Qp
Fk 
4 o rk 2

 Rezultantna sila jednaka je vektorskom zbiru sila:

 n  n
Qi 
 
1
F Fi  r
i 1
4 o i 1 ri 2 i

 Rezultujuće polje jednako je vektorskom zbiru polja

 Linije elektri čnog polja
električnog
 Električno polje može se u svakoj tački prostora kvantitativno
okarakterisati vektorskom funkcijom E(x,y,z) ili pomoću tri skalarne
funkcije: Ex(x,y,z), Ey(x,y,z) i Ez(x,y,z) koje predstavljaju projekcije
vektora E

 Vektorska polja mogu se predstaviti

pomoću linija polja - zamišljene linije,
kojima je vektor polja tangenta u
svakoj tački

 Linije polja su usmerene, što se

označava strelicom na samoj liniji, pri
čemu smer odgovara smeru vektora E
 Za svaku tačku može se povući linija polja, a njihov skup čini
spektar

 Ma kako spektar bio gust, linije polja nigde se ne seku (jačina polja
je jednoznačno određena u svakoj tački)

 Konfiguracije tri karakteristična električna polja:

punktualno dva jednaka dva jednaka

opterećenje punktualna opterećenja punktualna opterećenja
različitog znaka istog znaka
 Homogeno i nehomogeno
elektri čno polje
električno
 Homogeno električno polje postoji između dve paralelne metalne
ploče, naelektrisane istom količinom naelektrisanja suprotnog znaka

 Linije homogenog polja međusobno su paralelne i normalne u odnosu

na ploče, gustina i rastojanje između njih svuda su isti (između ploča
kondenzatora)

 Nehomogeno električno polje je ono u kome jačina polja nije ista u

svim tačkama
 Rad sila elektrostati čkog polja
elektrostatičkog
 Kada se u elektrostatičko polje E(x,y,z) unese probno
opterećenje Qp, na njega deluje sila
 
F  Qp  E
 Ako se, pod dejstvom sile F, opterećenje Qp
kreće po nekoj putanji između tačaka M i N, sile
elektrostatičkog polja izvrše neki rad

 Putanja između tačaka M i N može se izdeliti na veliki broj (n) vrlo

kratkih segmenata dužine Δl

 Ovi segmenti mogu se smatrati pravolinijskim, a vektor sile F na

svakom od njih konstantnim

 Rad konstantne sile F na pravolinijskom orijentisanom segmentu puta

l, definiše se kao skalarni proizvod ovih veličina:
   
A  F  l  F  l  cos( F , l )
 Ukupan rad na celoj putanji između tačaka M i N jednak je
algebarskom zbiru elementarnih radova na pojedinim segmentima:

n
A  Ak
k 1

 Ako dužina segmenata l teži nuli, a njihov broj n neograničeno

raste, zbir prelazi u linijski integral vektora F:

N
 
A  F  l
M

  N
A  Qp  E  l
M
 Potencijal
 Za opisivanje elektrostatičkog polja, pored vektorske funkcije E(x,y,z),
može se koristiti i skalarna funkcija, koja se naziva elektrostatički
potencijal, ili električni skalar-potencijal

 Elektrostatičko polje je konzervativno polje - pri pomeranju

opterećenja po zatvorenoj konturi, rad sila polja jednak je nuli
   
A   F  l Qp   E  l 0

 Linijski integral vektora E između tačaka

M i N ne zavisi od puta integraljenja, već
je određen položajem tih tačaka:

   
 E  l   E  l
M (a) N M (b) N
 Da bi se definisao električni potencijal, mora se izabrati jedna
fiksna referentna tačka R(xo,yo,zo) - referentna tačka potencijala
R
 
 Linijski integral  E  l između neke tačke M(x,y,z) i referentne
M
tačke R funkcija je jedino od koordinata tačke M

 Svakoj tački u polju odgovara jedna skalarna veličina, jednoznačno

određena - ona se naziva funkcija potencijala:

R
 

V ( x, y, z )  E  l
M

 Funkcija potencijala je skalarna funkcija (podesna za rad)

 Referentna tačka R bira se proizvoljno

 Prema definiciji funkcije V, potencijal referentne tačke jednak je nuli,

pa se ona naziva i tačkom nultog potencijala

 Razlika potencijala dve tačke M i N je:

  R   R    N  
R
VM  VN  E  l  E  l  E  l    E  l 
   
 
M N M  R 
N
 

VM  VN  E  l
M
 Potencijalna razlika obeležava se kao: VM  VN  U MN
a njena jedinica je volt [V]

 Ova jedinica nosi ime italijanskog fizičara

Volta, pronalazača električne baterije
(Alessandro Volta, 1745-1827)
 Napon
 Napon na elementu kola, čiji su krajevi obeleženi sa A i B, a potencijali
ovih tačaka VA i VB, po definiciji označava se sa:

U AB  VA  VB
pri čemu treba voditi računa o redosledu ineksa A i B

 Gleda se potencijal tačke A u odnosu na potencijal tačke B: ako je

tačka A na višem potencijalu od tačke B napon je pozitivan, u
suprotnom je negativan

 Koristi se i drugi način, pomoću strelice, uz čiji se vrh stavlja znak +

(kraj obeležen sa + je na višem potencijalu od drugog kraja)
 Elektrostati čka ravnote
Elektrostatička ža
ravnoteža
optere ćenog provodnika
opterećenog
 Stanje kada električna opterećenja na provodniku miruju

 Ukoliko se u delu provodnika pojavi višak električnih opterećenja, ili

postoji uticaj spoljašnjeg polja E, nastupa period preraspodele
opterećenja, nakon kojeg nastupa stanje mirovanja, ili ravnoteže

 Slobodna električna opterećenja kreću se sve

dok polje ne postane normalno na površinu
provodnika

 Ako bi postojala neka druga komponenta

polja, slobodna električna opterećenja bi se i
dalje kretala

 U stanju ravnoteže, električna opterećenja u

provodniku miruju, pa je polje unutar
provodnika jednako nuli
 Elektrostatička ravnoteža nastupa kada su ispunjeni uslovi:
a) E = 0 u unutrašnjosti provodnika
b) Etg = 0 na površini provodnika

Zaključak:

 Električno polje postoji samo

izvan provodnika
 Vektor polja E normalan je na površinu provodnika
 Algebarski zbir svih naelektrisanja u unutrašnjosti provodnika jednak
je nuli
 U unutrašnjosti provodnika ne postoje ni električno polje ni slobodna
opterećenja

 Potencijal u unutrašnjosti provodnika konstantan je i jednak

potencijalu na površini
 Površina provodnika predstavlja ekvipotencijalnu površinu
 Provodnik u stranom elektri čnom polju
električnom

 Ako se provodnik unese u strano

električno polje  pomeranje
električnih opterećenja - dok se,
njihovim pregrupisavanjem ne
uspostavi novo ravnotežno stanje

 Na površini provodnika javljaju se

indukovana električna opterećenja

 Indukovana opterećenja se raspodeljuju tako da njihovo polje poništi

strano (primarno) polje u unutrašnjosti i da rezultujući vektor polja na
spoljašnjoj površini provodnika bude upravan na nju

 Pojava razdvajanja pozitivnih i negativnih opterećenja pod dejstvom

spoljašnjeg polja naziva se elektrostatička indukcija
 Isto važi i za šupalj provodnik - u
unutrašnjosti šupljeg provodnika
nema polja ni viška naelektrisanja

 Primena elektrostatičke indukcije: u

zaštiti uređaja od stranih polja

 Šupalj provodnik u potpunosti sprečava prodiranje spoljnih

elektrostatičkih polja u svoju unutrašnjost

 Stvaranje prostora u koji ne mogu prodreti spoljašnja elektrostatička

polja - tzv. ekranizirajuće dejstvo šupljih provodnika

 Ekranizirajuće dejstvo šupljih provodnika ispoljava se samo u slučaju

polja koja potiču od spoljašnjih opterećenja
 Polarizacija dielektrika
 Električno polje izaziva promene u dielektriku (izolatoru)

 Razdvajanje pozitivnih od negativnih opterećenja, odnosno

usmeravanje elektriciteta naziva sa polarizacija dielektrika

 Dielektrik u kome je došlo do polarizacije – polarizovan

 Razlikuju se:

a) Elektronska polarizacija – kada se atom Nepolarizovan i polarizovan

dielektrika nađe u električnom polju atom u električnom polju

b) Dipolna polarizacija – kada se molekuli

dielektrika nađu u električnom polju
 Kapacitivnost kondenzatora
 Kada su dva bliska provodnika u
vakuumu opterećena jednakim
količinama elektriciteta Q suprotnog
znaka, u prostoru oko provodnika
obrazuje se električno polje E, a između
provodnika potencijalna razlika U:

2
 

U  V1  V2  E  dl
1

 Linije električnog polja izlaze iz pozitivno naelektrisanog provodnika

a završavaju se na negativnom

 Sistem od dva provodnika, razdvojena dielektrikom, naziva se

kondenzator, a provodnici koji ga obrazuju elektrodama
kondenzatora
 Odnos naelektrisanja i napona između elektroda kondenzatora,
naziva se kapacitivnost:
Q
C
U
 Kapacitivnost kondenzatora zavisi od oblika, dimenzija i
međusobnog položaja elektroda

 C
 Jedinica kapacitivnosti je farad
F  V 
 

 Dobila je ime po engleskom fizičaru i hemičaru

Faradeju (Michael Faraday, 1791-1867)

 Za praktičnu upotrebu Farad je suviše velika jedinica, pa se koriste

podmultipli: mikrofarad (1 μF = 10−6 F),
nanofarad (1 nF = 10−9 F) i
pikofarad (1 pF = 10−12 F)
Optere ćivanje kondenzatora
Opterećivanje
 Kondenzator se opterećuje pomoću izvora električne energije
 Posle zatvaranja prekidača dolazi do kretanja
naelektrisanih čestica kroz provodnik
 Na elektrodi vezanoj za pozitivan priključak
izvora, nagomilava se pozitivna, a na drugoj
ista, ali negativna količina naelektrisanja

 Između elektroda javlja se razlika potencijala

i električno polje, a unutar kondenzatora -
polarizacija dielektrika

 Opterećivanje kondenzatora završava se kada se napon između

elektroda izjednači sa naponom izvora

 Ako se opterećen kondenzator izvadi iz kola za punjenje, on zadržava

svoje osobine (Q, U, W) sposobnost akumuliranja el. energije

 Kondenzator se može rasteretiti ako se elektrode povežu

provodnicima za prekidač i on zatvori
Primeri kondenzatora zna čajnih za praksu:
značajnih
 Pločasti (ravni) kondenzator - sastoji se od dve paralelne
provodne ploče, čije je međusobno rastojanje d malo u poređenju sa
njihovim dimenzijama

 Polje praktično samo postoji u prostoru između

elektroda i homogeno je
 Odstupanje postoji samo u okolini ivica ploča, ali
je ono zanemarljivo za dovoljno malo d

S
 Kapacitivnost kondenzatora je: C  o
d
S - površina svake od elektroda
d - rastojanje između njih

 Za kondenzatore većih kapaciteta potrebno je izabrati dielektrik sa što

većom dielektričnom konstantom, da površine provodnika budu što
veće, a debljina dielektrika među njima što manja (postoje
ograničenja u ispunjavanju ovih uslova u praksi)
 Sferni kondenzator - sastoji
se iz dve koncentrične provodne
R1  R2
sfere poluprečnika R1 i R2 C  4 o
R2  R1

 Koaksijlni kabl - sistem od dva provodna koaksijalna

šuplja cilindra, kružnog poprečnog preseka i velike
dužine u odnosu na unutrašnji prečnik spoljnjeg
provodnika
2 o
Podužna kapacitivnost: C 
R2
ln
R1
 Dvožični vod - dva paralelna cilindrična
provodnika kružnog preseka, poluprečnika R,
čiji se centri nalaze na rastojanju d
 o
Podužna kapacitivnost: C 
d
ln
R
Spezanje kondenzatora - paralelna veza:
 Svi kondenzatori su na istom naponu U
 Ukupno naelektrisanje Q sistema jednako je zbiru opterećenja Qi,
pojedinih kondenzatora

n
Q  Q1  Q 2  ...  Q n   Qi Q  U  Ce
i 1
Qi  U  C i
n n
Q  U  Ci  U   Ci n
i 1 i 1
  Ci
C 
Paralelna veza
i 1
Spezanje kondenzatora - redna veza:
 Kada se ovakva grupa kondenzatora priključi na napon U, sistem se
optereti tako da su svi kondenzatori jednako opterećeni, tj. Qi = Q

n
U  U 1  U 2  ...  U n  U i U
Q
i 1 Ce
U i  Q / Ci
n n
 
Q 1
U  Q
i 1
Ci C
i 1 i n

1 1
 
C C
i 1 i Redna veza
Vrste kondenzatora:
 Različite vrste kondenzatora nalaze primenu u radiotehnici, u raznim
instrumentima za poboljšanje uslova prenošenja električne snage, u
telegrafiji, u telefoniji ...
 Prema kapacitivnosti, kondenzatori se dele na:
- kondenzatore stalne kapacitivnosti (blok kondenzatori)

- kondenzatore promenjive kapacitivnosti

obrtni kondenzator

- kondenzatore polupromenjive kapacitivnosti

trimer kondenzatori
 Prema vrsti dielektrika, kondenzatori stalne kapacitivnosti mogu
biti:
- papirni (papir impregniran sa sintetičkim tečnostima, mineralnim
uljima, voštanim materijalima, ...)
- sa plastičnim i metaliziranim folijama (stirofleksni, poliesterski,
- liskunski polipropilenski,...)
- keramički
- stakleni

keramički disk liskunski stakleni

stirofleksni polipropilenski višeslojni keramički

- elektrolitski - polarizovani
elektrolitski aksijalni elektrolitski radijalni

- ultraCap (za čuvanje energije)

ultraCap
 Elektrostati čko pra
Elektrostatičko žnjenje
pražnjenje
(Electrostatic Discharging -ESD)

 Nekontrolisani prelazak naelektrisanja

između provodnih površina, koje se
nalaze na različitim potencijalima

 Glavni uzrok je statički elektricitet - električno opterećenje

uzrokovano neravnotežom elektrona na površini

 Neravnoteža elektrona proizvodi električno polje koje može uticati na

druge objekte u okolini

 Za statički elektricitet su karakteristični vrlo visoki naponi, do reda

nekoliko miliona volti, uz male količine elektriciteta
 Pored brojnih mogućnosti za njegovu praktičnu
primenu, do izražaja često dolaze i opasnosti koje
statički elektricitet nosi sa sobom

 Interes za ovaj oblik elektriciteta porastao je zbog nesreća koje je

izazvao, posebno u naftnoj i hemijskoj industriji

 Statički elektricitet opasan je ne samo na mestu gde se stvara, već

se može preneti na drugo telo konvekcijom ili indukcijom

 Statički elektricitet može izazavati smetnje u nekim proizvodnim

procesima i kada nema opasnosti od eksplozije

 U realnim uslovima, na koncentraciju akumuliranog statičkog

elektriciteta utiču i brojni faktori: kontaktna površina, brzina
razdvajanja naelektrisanja, itd.
Mehanizam nastanka:

 Stvaranje statičkog elektriciteta vrši se:

- kontaktom između dva materijala
- relativnim kretanjem (trenjem ili proticanjem)
- rasprskavanjem ili raspršivanjem tečnosti

 Ako postoji višak nosilaca naelektrisanja na granici jednog materijala,

oni privlače nosioce drugog predznaka, u drugom materijalu

 Privučeni nosioci dovode graničnu oblast u neutralno stanje, jer

neutralizuju naelektrisanja koja su bila u višku, pa materija u celini
deluje neutralno prema okolnoj sredini

 Ako dođe do razdvajanja ta dva materijala, privučena naelektrisanja

odlaze na telo čije su nosioce neutralisali i oba tela postaju
naelektrisana
 Jedan oblik statičkog elektriciteta je munja

 Oblaci postaju negativno naelektrisani kada se

kristali leda u njima trljaju jedni o druge

 U međuvremenu se površina zemlje sve više pozitivno naelektriše

(elektroni u oblacima odbijaju elektrone u zemlji)

 Oblaci postaju toliko jako naelektrisani da elektroni preskoče s

oblaka na zemlju - pojava velike iskre na nebu - munje
 Pri normalnom atmosferskom pritisku, probojna čvrstoća vazduha je
oko 30 kV/cm - pri toj jačini polja izdvajaju se joni i elektroni - nastaje
elektostatičko pražnjenje

 Mehaničkim dejstvom mogu se postići vrlo velike potencijalne razlike,

čija veličina zavisi od vrste procesa i od materijala koji u tom procesu
učestvuju

 Neki primeri, sa orijentacionim veličinama napona koji se ostvaruju:

Slučaj Napon [V]

Čovek koji hoda na gumenim đonovima 1000

Benzin pri slobodnom padu 4000
Vuna i benzin pri pranju 5000
Gasovi pri strujanju iz boca 9000
Celuloid pri trenju 40000
Pogonski remeni pri brzini od 3 m/sek 25000
Pogonski remeni pri brzini od 10 m/sek 50000
Pogonski remeni pri brzini od 15 m/sek 80000
Mere za štite od sakupljanja stati
zaštite čkog elektriciteta
statičkog
1) Uzemljenje
 Galvansko povezivanje svih mesta sakupljanja elektriciteta, najkraćim
putem, na sistem uzemljenja

 Suština je da se svi delovi sistema dovedu na jednistveni potencijal i

tako eliminiše mogućnost nekontrolisanog transportna naelektrisanja

 Za povezivanje sa uzemljenjem koriste se čvrsto položeni bakarni

provodnici, čelična pocinkovana traka ili drugi propisani uzemljivači

Simbol ESD uzemljene

Uzemljenje kod presipanja zapaljivih tečnosti tačke za sve komponente
2) Održavanje odgovarajuće količine vlage u vazduhu

 Suvi vazduh u zagrejanim prostorijama pogoduje stvaranju statičkog

elektriciteta, zbog čega se održavanjem vlage u vazduhu može sprečiti
njegovo gomilanje

 Minimalna relativna vlažnost vazduha pri kojoj ne postoji opasnost od

nastanka, odnosno održanja statičkog elektriciteta je 70%, osim ako
to u pojedinim tehnološkim procesima nije utvrđeno drugačije

3) Antistatička preparacija

 Antistatičko sredstvo se premazuje ili nanosi štrcanjem na površinu

materijala, ili se materijal potapa u antistatik
4) Odvođenje statičkog elektriciteta influencijom

 Postavljanje metalnih predmeta (odvodnika) na mestima na kojima

postoji opasnost od gomilanja statičkog elektriciteta

 Metalni odvodnici se postavljaju što bliže

materijalima koji su podložni stvaranju statičkog
elektriciteta, ali dovoljno daleko da ne dodiruju
materijal

5) Povećanje provodnosti materijala koji su loši provodnici

 Provodnost nekih materijala može se povećati u toku proizvodnje,

upletanjem metalnih žica ili dodavanjem metalnih delića

6) Jonizacija vazduha

 Pomoću radioaktivnih ili viokonaponskih

eliminatora, koji se postavljaju u blizini mesta na
kome se gomila statički elektricitet, mogu se
neutralisati električna opterećenja na materijalima