384,400km Udaljen od zemlje. To je 9,5 puta oko Zemlje. Tri dana puta.

Eagle and
Ego. Sa naučne strane, o ovom putu maštalo se još od davnina, postojala je sva
potrebna fizika za put, samo je falila konačna jednačina i tehnologija. Jednačina je
došla 1903. Od strane ruskog matematičara Konstantina Ciolkovskog. Za vreme
drugog svetskog rata, razvijena je tehnologija raketa. >Tada je put bio moguć, ali
se čekalo da se smiri rat. Za popularizaciju puta u svemir zaslužan je von Braun.
May 26, 1961- Kenedi govori u senatu da bi SAD trebalo da odu na mesec u toj
deceniji. 1,6 m/s

Faze:

1. Otići u orbitu. Uobičajena daljina koja se uzima za izlaženje iz najjačeg dela

Zemljine atmosfere, je 100km, takozvana Karman linija. Da bi se
Translunarni put izveo, morali su da pronađu tačnu brzinu koja bi ih
„lansirala“ iz Zemljine orbite, do meseca. Ta brzina iznosila ja skoro 11km/s,
tako da Apolo misija tj tačnije raketa Saturn V i dan danas najbrža stvar koju
je čovek napravio. Let je išao kroz faze, od kojih je svaka, odbacivala po
ogroman deo težine, time što je od rakete odvajan motor po motor. Tako
da je čitava letelica na uzletanju, imala skoro 50000kg, a pri sletanju jedva
5000. Svu tu težinu, ispustio je u prvih 15 minuta leta. Jedini deo koji je bio
bitan na kraju bio je komandni modul, koji se sastojao iz dva dela i u kom su
astronauti radili svoj deo posla. Tu su imali svoje motore, svoje gorivo i svoj
kiseonik.
2. Put do meseca bio je prilično miran, sve je išlo po planu. Brzina se ustalila,
jer naravno ne idu onom velikom brzinom, već je ta brzina potrebna samo
da bi se ušlo u orbitu i odatle isplaniralo dalje, mesto sletanja i tačna
putanja, jer se mesec kreće malo više od 3,500km/h oko Zemlje. Svo
navođenje, bilo je vršeno sa površien zemlje, tehnologijom razvijenom u
poslednjih 8 godina. Prošlo je tačno 100 sati i 12 minuta kada su došli u
orbitu meseca. Tu je došla sledeća faza.
3. Faza sletanja i priprema za prve korake na mesecu. Bilo je potrebno
napraviti ceo jedan krug oko mesesca u njegovoj orbiti, kako bi se manevar
izveo. Odvajanje na dva dela, Majkl Kolins je ostao u orbiti, a Baz Aldrin i Nil
Armstrong su sleteli na mesec. Bio je problem oko sletanja, gde je Nil
 morao sam da sleti letelicu, u kojoj je ostalo još samo goriva za 30 sekundi
sletanja, iako je bilo predviđeno da ostane goriva za bar minut ipo.
4. Šetnja po mesecu. Kada su sleteli, prošlo je još 20ak minuta dok Nil
Armstrong nije napravio prvi korak na mesecu. Proces je bio da se prvo
izračuna spoljašnji pritisak i da se osmotri okruženje, kao i da se podese svi
potrebni barometri u odelima koje su nosili. Sletanje i šetnja desilo se na
Lunarno jutro, tako da je sunce sijalo na mesto gde je Apolo sleteo. Takođe
su vozili Rover po mesecu, koji su odvezli sebe, sa sve tv kamerom koju su
onda ostavili tako, da snima njihovo uzletanje sa meseca. Takođe su obavili
poziv telefonski, sa predsednikom Niksonom i razvili američku zastavu. Na
mesecu vlada gravitacija od 1,6m/s. Do toga dolazi usled manje mase, jer je
masa direktno proporcionalna gravitaciji. Sve ukupno, proveli su oko 19 sati
na mesecu.
5. Povratak nazad bio je takođe komplikovan, ali ovaj put ne zbog atmosfere,
jer je tamo nema, već zbog potrebe za uzletanjem u tačno vreme, da bi se
spojilo sa drugim delom modula. Za uzletanje sa meseca bila je potrebna
petina brzine potrebne za uzletanje sa Zemlje, oko 2,4km/s. Faza spajanja
završena je nakon 4 sata. Put nazad trajao je 2,5 dana i 24. Jula 1969.
Godine, prvi ljudi na mesecu, vratili su se na Zemlju. Sleteli su nedaleko od
Havaja u okean, po proračunima, promašili su za jedva kilometar.