Е.Т.Ш.

“ЈОВАН ЦВИЈИЋ”

СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ФУНКЦИЈЕ

Ученик: Наставник:

Станојевић Достана Ђорђевић Маријана

Штрпце, 2018
Садржај:
Дефиниција функције ............................................................................................................................. 2
Аналитичко задавање функције ............................................................................................................ 2
График функције ...................................................................................................................................... 3
Подручје вредности функције ................................................................................................................ 4
Обострано једнозначно или бијективно пресликавање ..................................................................... 5
Инверзно пресликавање ........................................................................................................................ 5
Композиција пресликавања ................................................................................................................... 5
Линеарне функције ................................................................................................................................. 7
Тригонометријске функције ................................................................................................................... 8
Закључак ................................................................................................................................................ 10

1
 ФУНКЦИЈЕ

Дефиниција функције:
Нека су А и B дати скупови. Ако сваком елементу из А придружимо један и
само један елемент из B, тада кажемо да смо скуп А пресликали у B, а сам
поступак придруживања називамо функцијом са А у B.

Пишемо или , а читамо: f је пресликавање са А у B.

Скуп А зовемо доменим, а скуп B кодоменом функције .

Подручије дефиниције функције, односно домен функције f представља

скуп вредности x за које функција достиже вредности f(x) .

Аналитичко задавање функције:

Функција се може задавати аналитички (када је задана формулом). Узмимо

да функција f са R у R, придружује сваком броју његов квадрат, онда то
можемо писати овако:

2
 или или

При томе се x назива независна промењива, док је y зависна промењива.

Пример: Изразите функцију која сваком броју придружује његов куб.

Одредите слику броја (2), затим слику од (а) и слику од (c+1).

Решење:

График функције:

Под графиком функције подразумевамо скуп дефинисан на

следећи начин:

Пример 1: Дати су скупови А=(a,b,c,d) и B=(p,q,r,s,t). Нека је функција

Тада је график функције:

График функције има следећа својства:

1. За свако постоји и тако да је .

2. Ниједна два различита пара из немају прву координату једнаку.

3
Пример 2: Који од скупова и није граф неке функције са А и B, при
чему је А=(1,2,3,4) B=(a,b,c)

Одговор: није граф функције јер нема ни 1 ни 2 својство.

Подручје вредности функције:

Скуп свих елемената из B који су слика барем једног елемента из А означава

се f(A) и зове подручје вредности функције

Пример: Ако је дефинисана са , тада је .

Видимо да је

4
Обострано једнозначно или бијективно пресликавање:

Дефиниција: Сваки елемент из скупа А је слика једног и само једног

елемента из скупа B.

Пример: Нека су дати скупови А и B и пресликавање f са А у B овако:

, ,и

Да ли је f бијекција?

Одговор: Сваки елемент из скупа B је слика неког елемента из скупа A па је f

сурјекција. Различити елементи из скупа А пресликавају се у различите
елементе из B па је f ињекција. Одатле следи да је f бијекција.

Инверзно пресликавање:

Нека је бијективно пресликавање. Дефинишимо пресликавање

овако: Ако је , тада је

Другим речима, сваком елементу y из B придружује се онај елемент из А који

се пресликава у y.

Пример: Нека је при чему је

Тада је инверзно пресликавање:

Композиција пресликавања:

Нека су дата пресликавања и , где је кодомен

пресликавања f уједно домен пресликавања g.

5
Пресликавање дефинисано као за свако
зове се композиција пресликавања f и g.

Пример: Дате су функције f и g

Одредити

Решење:

6
Линеарне функције:

Нека су . Линеарна функција је функција задана

формулом

Овде смо искључили случај , јер се тада функција своди на константну

функцију из предходне тачке.

За а>0 функција је позитивна, за а<0 функција је негативна. Уколико је а=1

тада график функције са x-осом гради угао од 45 степени.

График линеарне функције чији је коефицијент смера једнам а,

одсечак на оси y једнак b. Следеће слике показују две могућносту: a>0 I a<b.

7
Тригонометријске функције:

Тригонометрија је део математике која се бави изучавањем елемената

троугла, проучавањем законитости, зависности, њихових односа и
дефинисањем функција оштрог угла.

a, b – катете

c – хипотенуза

Питагорина теорема

-Косинус угла представља однос налегле катете са хипотенузом:

-Синус угла представља однос наспрамне катете са хипотенузом:

-Тангенс угла представља однос наспрамне катет са налеглом:

-Котангес угла представља однос налегле катет са наспрамном:

8
Основни тригонометријски идентитети су:

Пример: У правоуглом троуглу је и . Одредити катете.

9
Закључак:

Појам функције је један од основних математичких појмова, врло значајан

унутар саме математике као и у примени саме математике.

Функције су битан елемент математичког структуирања и моделирања

проблема, као и средство упоређивања тако добијених структура. Сам појам
функције изражава идеју пресликавања, идеју трансформације, као и идеју
зависности једних величина од других.

Па у том смислу функције, односно функцијско размишљање, даје битну

димензију математичком образовању.

10