Филозофски факултет Београд

Катедра за Општу историју раног средњег века и помоћне историјске науке

Предмет: Општа историја раног средњег века

СЕМИНАРСКИ РАД

Вандалска таласократија у доба краља Гизерика

Ментор: Студент:

Београд, 20..
 Садржај:

Таласократија ................................................................................................................................3
Гизерик и долазак у Африку ........................................................................................................3
Мир 442. и време до 455. године .................................................................................................4
Од пљачке Рима до Гизерикове смрти ........................................................................................5
Сицилија и Сардинија ...................................................................................................................6
Вандали и пад Западног римског царства ...................................................................................6
Литература и извори .....................................................................................................................7

2
 Таласократија

Таласократија потиче од грчких речи Θαλασσα, што значи море и κρατία, што значи
владати. Логично онда под таласократијом се подразумева владавина морем. Прва
асоцијација на то су свакако Феничани и њихова трговачка мрежа колонија. Они и
представљају најбољи пример ове појаве. Неколико стотина година касније, из вероватно
најпознатије феничанске колоније Картагине, и Вандали су успоставили своју превласт над
морем. Где је феничанска таласократија била првенствено заснована на трговинским
везама, Вандали су били заинтересовани за војне, односно пљачкашке походе. То је и тема
овог рада, Вандалски долазак у Северну Африку, њихово освајање Картагине, односи са
Римом и стварање поморске силе која је постала његов супарник.

Гизерик и долазак у Африку

Након смрти свог брата Гундерика 428. године1, Гизерик га наслеђује као краљ
Вандала и Алана, мада је могуће да је и од раније делио краљевско достојанство са њим.2
Мада је био католик постао је oтпадник, и сматрало се да је први прихватио аријанство.3
Бонифације, римски управник Африке, који је и сам имао везе са аријанцима, уплашен за
свој положај и принуђен да спас тражи у побуни, позива Вандале у Африку још за време
Гундерика.
Након преузимања власти Гизерик прихвата позив и прелази Средоземно море са,
по неким изворима 50.000 ратника, али је вероватније да је број био око 15. 000. Већина
терорија одмах пада под њихову власт, а градови Картагина, Хипон (где је живео свети
Августин) и Ситра одолевају неко време. Вандали нису штедели становништво на које су
наилазили а на њиховом удару се нашло и свештенство и цркве од којих су многе
разрушене. Увидевши да је ситуација веома озбиљна, Гала Плацидија и Бонифације
стављају своје размирице на страну како би решили проблем. Са Гизериком је потписан
мир, који није дуго трајао јер вандалски захтеви нису били испуњени, a рат се наставља
опсадом Хипона. Град се држао дуже времена, али на крају ипак пада и остају само још
Ситра и Картагина способни да пруже отпор. Како каже Исидор Севиљски, цар Западног
царства није могао да им се одупре па је послао још један захтев за мир. 4 И овај мир је
прихваћен али су га Вандали прекршили нападом на Картагину.
Коначним падом Картагине мења се и однос снага на мору.

1
Исидор Севиљски за годину наводи 429. (Isidore of Seville, History of the Goths, Vandals and Suevi, edd. G.
Donini, G. Ford, Brill, Leiden 1970. 74.)
2
Џон Багнел Бјури, Вандалска инвазија на Европу, УТОПИЈА, Београд 2010, 78.
3
Isidore of Seville, Наведено дело, 74.
4
Исто, 75.

3
 Мир 442. и време до 455. године

Рат који је вођен он 439. до 455. неки истраживачи називају и лажним5, јер никада у
ствари и није дошло до непосредног сукоба. Након пада Картагине 439. године у руке
Гизерика падa Афричка флота и њена бродоградилшта.6 Гизерик није дуго чекао да нове
могућности искористи. Већ наредне 440. године покреће флоту и напада Сицилију и опседа
Палермо. Опсада је трајала неколико месеци али се завршила неуспехом. За то време већина
Сицилије је опљачкана. Цар Валентијан није дуго чекао са одговором. Наредио је припрему
одбране Калабрије, која је припала Готу Сигисвулти који је раније учествоао у сукобу са
Бонифацијем у Африци.
На одговор источног цара Теодосија се дуже чекало. Он је у Константинопољу
скупио флоту која је испловила 441. године према Картагини. Гизерик се ,сазнајући за ово,
повлачи за Сицилије назад у Африку и спрема за обрачун. Међутим до битке није ни дошло.
По Исидору Севиљском, тек након сто је флота стигла на Сицилију, Тракију и Илирију
нападају Хуни и цар Теодосије бива принуђен да војску опозове како би их одбранио.7
Наредне 442. године поново је склопљен мир, овога пута на инцијативу самог
Гизерика. Миром је Вандалима призната већина освојених територија у Африци али су
Сицилија и Сардинија, које су Вандалима биле важне не само стратешки већ и као плодне
земље надомак Афике, остале у рукама Рима.
Флавије Аеције, конзул из 437. године, и де факто најмоћнија личност Западног
царства у овом периоду увидео је да се царство налази у незавидној ситуацији. Тако је
сматрао да Гизерика, који је вероватно био и најспособнији непријатењ, не треба изаизивати
и давати му повода за нове нападе. У том циљу је убедио цара Валентијана да своју ћерку
уда за Гизериковог сина сина и наследника Хунерика. Хунерик је међутим већ био ожењен
и то ћерком визиготског краља. Она је ,можда неистинито, оптужена да је учествовала у
завери да се отрује вандалски краљ, за казну су јој одсечени нос и уши и послата је назад
свом оцу.8 Овако је Гизерик био слободан да склопи много уноснији савез. Хунерик је као
талац послат у Равену, али брак није склопљен у том тренутку како је Евдокија,
Валентијанова ћерка, имала само 4 године.
Уследио је миран период у наредних 13 година, једини већи поход је био 445. године
када је Гизерик напао Свеве у јужној Шпанији, вероватно као предострожност због наглог
раста моћи Свева.

5
Код A. Merrills – R. Miles, The Vandals, Wiley – Blackwell, Malden MA 2010, 111.
6
Исто, 111.
7
Isidore of Seville, Наведено дело, 76.
8
Jordanes, Getica 184.

4
 У том периоду већа претња Царству су били Атила и Хуни, него што су то били
Гизерик и његови Вандали. Међутим након смрти Аеција а и самог Валентијана, Гизерик је
био ослобођен одредаба мира који је скопио 442. године и ситуација се још једном мења.

Од пљачке Рима до Гизерикове смрти

Гизерикова реакција је била брза, око два месеца након Валентијанове смрти већ
креће на Рим. Постоји могућност да га је у Рим позвала и сам Евдоксија, Валентијанова
удовица, мада је вероватно да се то није стварно догодило. Гизерик је ушао у град без
икаквог отпора. На молбе папе Лава I, није прибегао убиствима и мучењима становника али
је ипак одобрио пљачкање. То је трајало 14 дана, а онда се Гизерик вратио у Африку и са
собом одвео Евдоксију и њене две ћерке Евдокију и Плацидију.9
Сада се цела Африка нашла у рукама Гизерика, а поред ње и Сицилија, Сардинија и
Корзика. Гизерик је загосподарио Средоземним морем. Његова „спољна политика“ се
такође променила. Сада су његове флоте сваке године испловљавале из Картагине и
пљачкале широм Медитерана. Како је ово све утицало на стање у Римu и на Медитерану
најбоље показује то што Сидоније ове борбе назива четвртим „Пунским ратом“. 10 У својој
држави је повећао утицај aријанства наредивши свим својим дворским службеницима да
прихвате аријанско учење.
Постојала су два покушаја да се Гизерик победи и поврати Африка, оба без успеха .
Први, 460. године када је нови Западни цар Мајоријан, кога је на престо поставио регент
Рицимер 457. године, прикупио флоту и отпловио према Картагини, али је тамо спремно
дочекан, јер је Гизерик изгледа дознао у некој завери о царевим плановима. Део флоте је
заробљен а Мајориjан се вратио у Рим где га је Рицимер незадовољан обезглавио.11 Са
следећим царем, Лавом, склопљен је споразум, Евдоксија и Плацидија су враћене у Рим, а
брак Евдокије и Хунерика је званично признат. Наредних година утицај Вандала на мору је
био толико велики да се страх од њих ширио све до Александрије.12
Други, озбиљнији, покушај пада у 468. годину када је царев рођак Басилиск повео
флоту за коју неки извори тврде да је бројала преко 10 000 бродова. Овaј поход је
искоришћен да се на кратко врате Сицилија и Сардинија, али сама акција на Картагину је
завршена неуспехом. Басилиск је оклевао пет дана по доласку до града, да ли зато што га је
Гизерик подмитио или из неких других разлога, а Гизерик је то време искористио да
консолидује своје снаге и одбије напад. Врло брзо су Вандали вратили Сардинију и
наставили са својим терором на обалама Средоземног мора.

9
Isidore of Seville, Наведено дело, 77.
10
A. Merrills – R. Miles, Наведено дело, 118.
11
Исто, 120.
12
Исто, 121.

5
 476. године Гизерик је са источним царем Зеноном потписао такозвани „вечни“ мир,
којим се завршавају већи сукоби између две силе у наредних 60 година, а највише је на то
утицала смрт самог Гизерика, наредне 477. године. Његови наследници нису били способни
да играју важну улогу на међенародној политичкој сцени и већином су се бавили само
питањима унутар сопствене земље.

Сицилија и Сардинија

Сицилија као веома политички и економски битна територија се прва нашла међу
циљевима Вандала још пре освајања Картагине. Нападнута је одмах 440. године али доспела
под власт Гизерика тек након 455. И после тога током година увек се налазила на ударима
свих покушаја да се Гизерик победи. Ипак, без обзира на све ратове и војске које су прошле
преко ње, није била превише оштећена. Сардинија је имала сличну судбину, с тим да је као
мало мање геополитички значајна остала у вандалским рукама до самог краја њихове
краљевине, која је трајала једва неких 100 година.
Чини се да ситуација са Сицилијом најбоље приказује вандалску надмоћ над морем. У време
када су владали њом њихова моћ на Медитерану је била на самом врхунцу. Оног момента
кад су морали да је се одрекну, а урадио је то Гизерик када ју је препустио новом
италјанском краљу Одоакру 476. године, и њихова таласократија је доживела свој крах.
Треба имати у виду да се тај догађај такође блиско поклапа са смрћу самог Гизерика.

Вандали и пад Западног римског царства

Вандлска држава није дуго трајала, а да није било Гизерика питање је да ли би и

оставили било какав траг у историји. У Шпанији њихово насељавање није утицало битно
на њену историју, а Вандали су након што су поново пали под власт Царства потпуно
ишчезли са светске сцене. Међутим, њихов значај је много већи када се повеже са једим
другим догађајем из њиховог времена са којим они непосредно нису имали много везе.
Наиме, вандалска превласт на мору потпуно је ограничила снабдевање Италије са житом и
то је умногоме ослабило моћ римске државе. Покушаји да се Вандали поразе из 460. године,
а посебно онај из 468. године који је био огромног логистичког обима, оставили су Западно
царство потпуно неспремно да се одбрани од даљих напада. Према томе, да Гизерик није
успоставио вандалску таласократију ситуација око Римског царства по доласку Одоакра би
била знатно другачија.

6
Литература и извори:

1. A. Merrills – R. Miles, The Vandals, Wiley – Blackwell, Malden MA 2010.

2. Џон Багнел Бјури, Варварска инвазија на Европу, УТОПИЈА, Београд, 2010.
3. Isidore of Seville’s, History of the Goths, Vandals and Suevi, edd. G. Donini, G. Ford,
Brill, Leiden 1970.
4. Jordanes, Getica, http://www.harbornet.com/folks/theedrich/Goths/Goths2.htm