MONSK TK

JUSSŠ TUZLA

MATURSKI RAD
Tema: Telekomunikacione mreţe
Predmet: Poštanski saobraćaj

Uĉenik: Mentor:

Salihbašić Fahrudin Tuzla, Maj. 2019 Elvir Ĉerkezović, dipl.ing.saob.

SADRŢAJ

1. UVOD ............................................................................................................................................. 3
2. OPĆI POJMOVI I DEFINICIJE ..................................................................................................... 4
3. HISTORIJAT TELEKOMUNIKACIJSKIH MREŢA .................................................................... 5
4. KONCEPTI TELEKOMUNIKACIJSKIH MREŢA ....................................................................... 7
5. STRUKTURA I ELEMENTI TELEKOMUNIKACIJSKIH MREŢA ......................................... 10
6. TELEKOMUNIKACIJSKI SERVISI ........................................................................................... 11
6.1. PRIMJER TELEKOMUNIKACIJSKOG SERVISA ............................................................ 12
7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................................... 13
8. LITERATURA .............................................................................................................................. 14

1
POPIS SLIKA

Slika 1: Šenonov model komunikacije ..................................................................................................... 7

Slika 2: Model komunikacije: Point to point ........................................................................................... 7
Slika 3: Simplex, Polu-duplex i duplex .................................................................................................... 8
Slika 4: Full mesh mreže ......................................................................................................................... 9
Slika 5: Mrežno čvorište .......................................................................................................................... 9
Slika 6: Oprema i infrastruktura TM..................................................................................................... 10
Slika 7: Električni telegraf .................................................................................................................... 12

2
1. UVOD
Od svog nastanka, pojave prvih jezika i drugih naĉina za razmjenu informacija, ĉovjek
teţi da komunikaciju usavrši i podigne na viši nivo. Analogno tome, svjedoci smo raznih
rješenja koja su kroz historiju sluţile ovoj namjeni. Telekomunikacijska mreţa je, moţe se
reći, najviši nivo, kojim se danas prenose informacije.

Sama rijeĉ telekomunikacija, usvojena je iz francuskog jezika. Ona je sloţenica grĉe

rijeĉi tele (što znaĉi „daleko“) i latinske rijeĉi communicare (koja znaĉi „podijeliti, uĉiniti
nešto općim ili zajedniĉkim“). Francusku rijeĉ télécommunication, prvi puta je
upotrijebljena od strane francuskog nauĉnika Eduard Estaunie, 1904. godine u jednom
francuskom ĉasopisu.

U ovom radu, definisati će se pojam telekomunikacionih mreţa, objasniti princip na

kojem funkcinišu, prikazati struktura i predstaviti još nekoliko ĉinjenica o njima.

3
2. OPĆI POJMOVI I DEFINICIJE
Telekomunikacija se javlja kad nastane razmjena informacija izmeĊu izvora i
odredišta informacije uz pomoć tehnologije. Komunikacijska tehnologija koristi kanale za
prijenos informacija preko fiziĉkog medija (poput signalnih kablova ili elektromagnetnih
talasa).

Najprostije reĉeno, telekomunikacijska mreţa je sistem, odnosno skup predajnika,

prijemnika i komunikacijskih kanala koji omogućavaju prenos informacija.

Kod telekomunikacijskih sistema razlikujemo analogne i digitalne signale, te ih

shodno tome dijelimo na analogne i digitalne komunikacijske sisteme. Kod analognog
signala, signal neprekidno mijenja vrijednosti u odnosu na informaciju dok se kod
digitalnog signala informacija kodira kao niz diskretnih vrijednosti signala (npr. niz
jedinica i nula).

4
3. HISTORIJAT TELEKOMUNIKACIJSKIH MREŢA
Rani naĉini komunikacije preko velikih udaljenosti su ukljuĉivali vizualne signale
poput svjetlosne signalizacije, dimnih signala, sistema semafora itd. Moderni sistemi za
komunikaciju na velike udaljenosti obiĉno koriste elektriĉne ili elektromagnetske
tehnologije poput telefona, teleprintera, interneta itd.

Revolucija u beţiĉnom komuniciranju poĉela je u prvom desetljeću 20. stoljeća,

razvojem radio komunikacija. Guglielmo Marconi je prvi uspješno prenio radio signal
beţiĉnim putem preko atlanskog okeana. Uz njega postoji veliki broj drugih izumitelja
koji su zasluţni za razvoj telekomunikacijskih mreţa kao npr. Charles
Wheatstone i Samuel Morse (brzojav), Alexander Graham Bell (telefon), Edwin
Armstrong i Lee de Forest (FM i AM radio), kao i John Logie Baird i Philo
Farnsworth(televizija). Slijedi prikaz nekoliko dogaĊaja bitnih za razvoj TM-a.

 24. 5. 1844. Samuel Morse je nakon deset godina rada demonstrirao prenos
telegrafskog signala upredenom bakarnom paricom od zgrade Kapitola u
Vašingtonu do Baltimora.
- Morzeov kod
- Poslije deset godina telegrafija je bila javno dostupna.
- Zbog različitih standarda javila se nekompatibilnost između različitih
država.
 1850. poĉinje postavljanje podmorskih kablova, tako da je već 1866.
uspostavljena prva ţiĉna konekcija izmeĊu Amerike i Evrope
 1864. Maksvel kroz svoje jednaĉine predviĊa postojanje elektromagnetnih
talasa.
 1876. Alexander Graham Bell je demonstrirao i patentirao telefon kao sredstvo
za prenos govora na daljinu.
 1888. Heinrich Rudolf Herz dokazuje prisustvo elektromagnetskog zraĉenja.
 1890. poĉinje realizacija telefonskih mreţa baziranih na manuelnim
telefonskim centralama. Ubrzo se javljaju automatske elektromehaniĉke
centrale.
 1895. Gugliermo Marconi uspješno obavlja eksperiment slanja radio talasa na
rastojanje od 2km, na trasi bez optiĉke vidljivosti (“hill” eksperiment)
 1900. Mihailo Pupin otkriva tehniku “pupinizacije” koja omogućava povećanje
daljine prenosa telefonskog signala.
 Vladimir Kosma Zworykin i Philo Taylor Farnsworth se smatraju oĉevima
televizije. 7.9.1927. je ostvaren uspješan prenos TV signala, dok je 1930
Farnsworthu dodijeljen patent.
 1933. Edwin Armstrong patentirao FM radio signalizacioni sistem
 1933. je roĊena radio astronomija u radu ĉiji je autor Kurt Jansky
 1945.Arthur Clarke predlaţe koncept korišćenja GEO satelita za difuziju TV
signala.

5
 1948. Claude Shannon publikuje dva rada iz oblasti kompresije podataka
(source coding) i detekcije/korekcije greške (channel encoding)
 1955. John R. Pierce opisuje moguće rješenje satelitske TV.
 1958. su Charles Townes i Arthur Schawlow opisali kako bi trebala da izgleda
proizvodnja lasera
 1958. je osnovana ARPA (The Advanced Research Project Agency) od strane
Ministarstva odbane SAD
 1958. je ostvarena modemska konekcija u mreţi AT&T brzine 300b/s uz
korišćenje FSK modulacije.
 1962.-1964. prvi eksperimenti sa satelitskom telefonijom i televizijom
 1960. je otkriven laser
 1967. Bell Laboratories poĉinju da razvijaju komutacioni sistem za potrebe
celularne telekomunikacione mreţe
 1968. poĉinje ARPANET projekat
 1968. FCC dodjeljuje dio spektra mobilnim telefonskim sistemima u opsegu
900MHz koji je bio namijenjen televiziji
 1970. je otkriveno multimodno vlakno sa slabljenjem manjim od 20dB/km
 1971. AT&T predstavlja koncept AMPS (Advanced Mobile Phone System)
 1972. je otkriveno multimodno vlakno sa silicijumskim jezgrom minimalnog
slabljenja od 4dB/km Danas 1300nm (0.5dB/m), 1500nm (0.25dB/m)
 1973. Robert Metcalfe predlaţe Ethernet
 01.01. 1983. sva ĉvorišta ARPANET-a prelaze na TCP/IP pri ĉemu se vojna
mreţna ĉvorišta odvajaju i postaju Milnet, a ostala zadrţavaju akademski i
istraţivaĉki status i formiraju Internet.
 1990. Tim Berners Lie zaokruţuje sve komponente potrebne za web servis
(HTTP, HTML, browser, server i web strana)…
 1994. se pojavljuje Amazon
 1996. Larry Page i Sergey Brin poĉinju razvoj Google
 2001. Shawn Fanning, John Fanning i Sean Parker zapoĉinju projekat Napster
online servisa
 2001. Apple poĉinje sa prodajom iPod
 2003. Niklas Zennström i Janus Friis lansiraju Skype
 2004. poĉinje sa radom društvena mreţa Facebook
 2004. nastaje BitTorrent q 2007. Apple poĉinje sa prodajom iPhone
 2008. se na trţištu javlja prvi Android smart telefon
 2008. se javlja prva platforma otvorenog koda za realizaciju privatnog clouda
(Eucalyptus) baziranog na AWS-u (Amazon Web servis)
 2011. se pojavljuje prva verzija OpenFlow protokola (1.1)

6
 4. KONCEPTI TELEKOMUNIKACIJSKIH MREŢA
Kako smo već rekli telekomunikaciona mreţa je skup raznih elemenata koji sluţe da
se informacija sa jednog mjesta prenese na drugo. U nastavku slijedi prikaz koncepta na
kojem funkcioniše jedna telekomunikacijska mreţa

Šenonov model:

Prema ovom modelu TM sastoje se iz:

- Izvor informacije
- Predajnik
- Prijemnik
- Medijum prenosa
- Korisnik
- Izvor šuma

Slika 1: Šenonov model komunikacije

Kao što se moţe vidjeti na prethodnoj slici ovaj model zasniva se na ĉinjenici da postoje
predajna strana i prijemna strana. Informacija u obliku ideje unosi se na predajnik (telefon,
raĉunar, mobitel) koji konvertuje informaciju u signal, koji se putem medija za razmjenu
prenosi do prijemnika. Prijemnik pretvara signal u informaciju koja je kao takva dostupna
krajnjem korisniku. Prilikom prenosa signala, javljaju se poremećajni faktori koji oteţavaju
komunikaciju i nazivamo ih šumovi.

Osnovni model komunikacije:

Ovaj model baziran je na tome da se dio predajnika i prijemnika iz prethodnog modela

objedinjuju u korisniĉki terminal. Predajnik, prijemnik i medij za prijenos informacija
saĉinjavaju vezu (link).

Slika 2: Model komunikacije: Point to point

7
Ovaj model još se zasniva povezivanje od taĉke do taĉke (eng. Point to point). Ovakvo
povezivanje omogućava:

- Jednosmjernu komunikaciju (simplex)

- Dvosmjernu komunikaciju (poluduplex i duplex)

Simplex naĉin omogućuje prijem i predaju samo na jednoj (uvijek istoj) frekvenciji. Takav
naĉin komunikacije onemogućuje istovremeni prijem i predaju. To se moţe izvesti jedino
naizmjenice.

Puni duplex je naĉin rada u kojem komunikacijski ureĊaj moţe prenositi i primati informacije
u bilo kojem trenutku. Primanje i slanje podataka provodi se putem dva razliĉita
komunikacijska kanala. Na primjer, telefon.

Polu-duplex - UreĊaj moţe bilo kada prenijeti ili primati informacije. Na primjer, walkie-
talkie

Slika 3: Simplex, Polu-duplex i duplex

Povezivanje više korisnika – Full Mesh

Mesh topologija predstavlja idealnu topologiju za davanje brzog i jednostavnog pristupa

mreţi, a takoĊe je pogodna i za jednostavno proširivanje postojeće mreţne infrastrukture.
Odlika mesh mreţe je nepostojanje centralnog ĉvora preko kojeg se izvodi ĉitava
komunikacija, odnosno u mesh mreţama svaki ĉvor u mreţi sluţi kao prenosnik za druge
ĉvorove. Svrha mesh mreţe je da obezbijedi redudantnu putanju podataka u sluĉaju kvara na
jednom ureĊaju ili promjena u okolini koje uzrokuju smetnje na radio vezi izmeĊu ureĊaja.
Drugim rijeĉima, podaci koji se šalju s jednog instrumenta ne moraju direktno ići na getaway
ukoliko je taj put blokiran ili je suviše udaljen, nego mogu da „skaĉu” od jednog susjednog
ureĊaja do drugog sve dok se ne doĊe do ureĊaja koji će te podatke proslijediti gatewy
ureĊaju. Na ovakav naĉin mogu se pokriti velike geografske površine.

8
 Slika 4: Full mesh mreže

Mreţno čvorište:

Mreţni preklopnik ili prespojnik (od eng. network switch) uobiĉajeni je naziv za ureĊaj s
većim brojem mreţnih suĉelja koji sluţi kao središte zvjezdaste topologije. UreĊaj ima više
prikljuĉaka, a spojen je na raznorazne medije. Njime se omogućuje prosljeĊivati pakete
podataka izmeĊu prikljuĉaka. Time se stvaraju prostrane logiĉke mreţe.

Slika 5: Mrežno čvorište

9
 5. STRUKTURA I ELEMENTI TELEKOMUNIKACIJSKIH MREŢA
Telekomunikacijske mreţe u osnovi saĉinjene su od:

- Opreme (hardverske i softverske)

- Infrastrukture (energetske instalacije, kablovi, objekti, elektromagnetna polja itd)

Slika 6: Oprema i infrastruktura TM

Telekomunikacijska mreţa kao i svaki sistem, saĉinjen je od meĊusobno povezanih elemenata
koji ne funkcionišu jedni bez drugih:

 Korisniĉki terminali (obezbjeĊuju pristup korisnika telekomunikacionoj mreţi)

 Telekomunikaciona pristupna mreţa (obezbjeĊuju povezivanje terminala na mreţn
ĉvorište)
 Mreţna ĉvorišta (prosleĊivanje informacije sa ulaza na izlaza)
 Prenosni sistemi (povezivanje mreţnih ĉvorišta)
 Server (obezbjeĊuju servise i sadrţaje)

Struktura telekomunikacijskih mreţa saĉinjena je od:

 Ivica telekomunikacione mreţe (korisniĉki terminali)

 Telekomunikaciona pristupna mreţa (obezbjeĊuju pristup terminala mreţnom
ĉvorištu)
 Transportna telekomunikaciona mreţa (meĊupovezana mreţna ĉvorišta)

Komunikacione mreţe moţemo podijeliti prema naĉinu proslijeĊivanja informacija na:

10
  Broadcast
 Komutirane
 Komutacija kola
 Komutacija na principu uskladišti i proslijedi
o Komutacija poruka (telegrafija)
o Komutacija paketa
o Komutacija tokova

Osnovni zahtjevi koje mora da ispuni svaka TM su:

- Dostupnost (resursi moraju biti na raspolaganju korisniku kada mu zatreba

odgovarajući telekomunikacioni servis)
- Transparentnost (mreţa treba da bude takva da korisnik ne osjeti njeno funkcionisanje
i da telekomunikacioni servis bude nivoa koji zadovoljava korisnikove potrebe)
- Ekonomiĉnost (telekomunkaciona mreţa je sloţen sistem koji zahtijeva izgradnju,
odrţavanje i razvoj) i sl.

6. TELEKOMUNIKACIJSKI SERVISI
Predstavljaju rješenja odnosno naĉine prezentacije telekomunikacijskih mreţa.
Primjeri telekomunikcijskih servisa su:

 Fiksna telefonija (bidirekciona razmjena govornih poruka u realnom vremenu)

 Celularna telefonija (razmjena govornih poruka izmeĊu mobilnih korisnika u
realnom vremenu)
 SMS, MMS q E-mail (razmjena tekstualnih poruka posredstvom servera) q
Web browsing (dobijanje informacija smještenih na web serveru)
 Instant Messaging (trenutna razmjena poruka posredstvom interneta: Windows
Live Messenger,ICQ...)
 Voice over IP i Video over IP
 Aplikacije za govornu i pisanu komunikaciju ( Skype, Gtalk...)
 Peer-to-peer aplikacije razmjene fajlova (Torrent razmjena fajlova, LimeWire,
Napster... )
 Audio&video streaming ( Dailymotion, Metacafe, YouTube...)
 Mreţne igre (World of Warcraft, Counter Strike...)
 Online forumi ili message board-ovi (Ubuntu forum, 4chan, CDM...) q
Društvene online mreţe (Myspace, Facebook, Twitter...)
 Video telekomunikacioni servisi (videophones, videoconferencing, video relay
services,...)
 Aplikacije i servisi za saradnju i grupe za diskusiju (MicrosoftGroove,
Elance...)
 On-line kupovina (MyeGlobal, Everbuying, AliExpress, DX...)
 M-paying q Udaljeno logovanje (TeamViewer)
11
 Iz priloţenog se vidi da danas postoji ogromnan broj telekomunikacijskih servisa.
Konkurentnost odnosno najpovoljnije rješenje posmatra se kroz tri osnovna faktora:

- Trţište (Da li postoji potreba za datim servisom?)

- Tehnologija (Da li se moţe jednostavno i efikasno implementirati?)
- Regulativa ( Da li zadovoljava propisane zakone i normative?)

6.1. PRIMJER TELEKOMUNIKACIJSKOG SERVISA

Elektriĉni telegraf

Kod elektriĉnog telegrafa su dvije taĉke izmeĊu kojih se vrši prijenos poruke povezane
elektriĉnom linijom. S obje strane ove elektriĉne linije se nalazi po jedna posebna sprava,
od kojih jedna sluţi za slanje a druga za primanja poruka. Za slanje poruke se kod prenosi
tako da se elektriĉni signali šalju elektriĉnom linijom. Ovi signali se registriraju s druge
strane linije (obiĉno uz pomoć papirne trake na koju se ispisuju primljeni simboli) i tako
dolazi do prijenosa poruke.

 William Sturgeon-ov elektro-magnet (1825)

- Elektriĉna struja teĉe ţicom obmotanom oko ţeljeznog jezgra generišući magnetno
polje
 Joseph Henry (1830)
- Struja zvonjenja (pokreće zvonce) na rastojanja od jedne milje
 Samuel Morse (1835)
- Strujni impulsi podstiĉu elektromagnet da generiše taĉke i crte
- Eksperimentalna telegrafska linija preko 40 milja (1844)
 Signal se prostire brzinom svjetlosti!!!
- Oko 2 x 108 m/s po kablu

Slika 7: Električni telegraf

12
 7. ZAKLJUČAK
Kao zakljuĉno razmatranje iz gore navedenog teksta moţe se reći da je
telekomunikacijska mreţa sistem sastavljen od velikog broja elemenata koji imaju za cilj da
prenesu informaciju sa jednog mjesta na drugo.

Obrazloţili smo da postoji nekoliko modela rada TM. To su Šenonov model, Point to
point, Full mesh, i model mreţnog ĉvorišta, a svaki od njih ima razliĉite karakteristike,
prednosti i nedostatke.

Reĉeno je da svaka telekomunikacijska mreţa, bez obzira na kojem se modelu zasnivala

posjeduje opremu koja sluţi za unos i ispis informacija, i infrastrukturu kojom se informacije
proslijeĊuju. Posebno je bitno naglasiti, da na većem nivou detaljnosti telekomunikacijske
mreţe sadrţe: korisniĉke terminale, telekomunikacijske pristupne mreţe, mreţna ĉvorite,
sisteme prenosa i servere.

Razvojem tehnologije, dolazi se do raznih inovacija u svijetu telekomunikacija. Da bi

jedan takav proizvod bio konkurentan u odnosu na ostale potrebno je da zadovolji osnovne
zahtjeve trţišta, cijenu, i kvalitet. U zadnjem dijelu rada, dat je i primjer jednog TK servisa,
iako valja naglasiti da je to izuzetno konvencionalan naĉin prenosa informacija koji se danas
veoma rijetko koristi.

Iako je tehnologija telekomunikacijskih mreţa danas na veoma zavidnom nivou, valja

naglasiti da su TK mreţe oblast sa veoma velikim ograniĉenjima, i ne moţe se ni zamisliti
kakva nas dostignuća tek oĉekuju.

13
8. LITERATURA

- Telekomunikacione mreže, prof.dr. Igor Radusimović

- Bežična komunikacija korištenjem WH protokola– Adnan Mulaosmanović
- Wikipedija.org
- Dogruzi.ru
- Širokopojasne telekomunikacione mreže, nepoznat autor

14