Professional Documents
Culture Documents
Časopis "Zdravlje"
Časopis "Zdravlje"
Издавач:
ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР
УЖИЦЕ
Генерални директор:
Др Милош Божовић
Уредник:
Др Владимир Стаменић
Адреса:
31000 УЖИЦЕ
Милоша Обреновића 17
Телефони:
+381-31-562-848, +381-31-561-255
Факс:
+381-31-561-861
e-mail: rprzc@zcue.rs
Web site: www.zcue.rs
Припрема и прелом:
„ЋАТО-биро” Бајина Башта
Штампа:
СТЕФАН-KO доо Бајина Башта
Тираж:
1000 примерака
2 ЗДРАВЉЕ
ИНТЕРВЈУ
Информациони систем у
Здравственом центру Ужице
У последњих годину дана Здрав- У домовима здравља завршена
ствени центар Ужице је израстао у је обука за рад у Хелианту, у току је
озбиљног „информатичког гиган- прелазак на фактурисање у овом
та“. Завршено је комплетно по- информационом систрему. У пла-
стављање и уређивање напред- ну је увођење електронског кар-
ног информационог система. тона, допуна постојећег софтвера
Све тачке Здравственог центра, Хелиант плус пакетом, који обух-
укључујући домове здравља (са вата и превентивне услуге, Меди-
здравственим станицама и амбу- цину рада, лабораторије, капита-
лантама) и болнице су међусобно цију, итд.
повезане и функционишу као јед- Обука у Општој болници Ужице
на целина. је при крају: рад у свим амбулан-
Са преко хиљаду активних рад- тама одвија се искључиво у Хели-
них станица-рачунара, око 600 анту, укључујући и вођење прото-
штампача и остале периферне оп- кола и фактуру. Документација на
реме, 30 сервера који опслужују одељењима се води у информа-
рад преко две стотине најразличи- ционом систему, ускоро ће се и
тијих сервиса и рад са 4 500 људи, фактурисање услуга радити само
Здравствени центар се сврстава у из Хелианта. У току је припајање Још једна велика новина у ОБ
један од највећих мрежних и ин- лабораторије, апотеке, увођење Ужице је увођење Академске мре-
же Републике Србије-веза брзог
протока, која је запосленима на
располагању 24 сата и омогућава
консултације, даљинске конфе-
ренције и слање видео сигнала,
што у значајној мери унапређује и
олакшава рад.
Једина смо здравствена ус-
танова у окружењу која нуди и
бесплатно коришћење бежичног
интернета свим пацијентима који
имају техничке могућности за то у
току свог боравка у болници.
Само у ОБ Ужице се сваке секун-
де шаље преко 100 000 различи-
тих информација.
Тим стручних људи је ту да омо-
гући непрекидан рад свих серве-
ра, да одржава мрежу и мрежне
формационих система у држави. процеса здравствене неге, кон- везе, реши проблеме било које
Илустрације ради, положено је султативних прегледа. Планира се врсте везане за коришћење ин-
преко 300 км каблова (како бакар- и увођење цалл центра. формационог система, било да се
них, тако и оптичких). ради о опреми или корисничкој
Заинтересованост и мотивација
подршци, а на задовољство како
У последњих годину дана у току запослених је врло висока, што
запослених, тако и пацијената.
је и имплементација информацио- олакшава имплементацију и по-
ног система Хелиант у примарној већава могућности максималног Филип Обрадовић,
и секундарној здравственој заш- коришћења свих опција које Хе- систем администратор ЗЦ Ужице
тити. лиант омогућава. Др Александра Врачарић, помоћник
директора ЗЦ Ужице за медицинска питања
4 ЗДРАВЉЕ
В Е С Т И И З з д ра вствен о г ц ентра
6 ЗДРАВЉЕ
В Е С Т И И З з д ра вствен о г ц ентра
УДРУЖЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА УЖИЦЕ
Ул. Милоша Обреновића бр. 17, 31000 Ужице
Тел. (031) 561-255 лок. 524
e-mail: branko77.ue@gmail.com uszrue@gmail.com
8 ЗДРАВЉЕ
И З И С Т О Р И Ј Е З Д РА В С Т В А У Ж И Ч К ОГ К РА Ј А
Одељење за оториноларингологију
и максилофацијалну хирургију
У претходном броју „Билтена”, са почецима здравствене делатности у нашим Пишу:
крајевима и првим облицима болничког и хируршког лечења становништва, леп Прим.др сци.мед. Велибор Поповић
приказ дао је Др Чедомир Газдић. Ототриноларингологија као хируршки изданак,
Др Момчило Арсенијевић
на овим просторима појавила се скромно.
Крајем II светског рата а почетком 1945. стичким болесницима. Одласком др Бородина завршио је у Београду 1957. године а специја-
године у разрушену и опустошену ужичку бол- у Дом народног здравља од 1957. до 1960. го- лизацију оториноларингологије 1965. године.
ницу послати су из Београда лекари специја- дине болница није имала оториноларинголога. Звање примаријуса стекао је 1974. године.
листи: хирург, гинеколог, педијатар, дермато- Одељење практично и не постоји, а по потреби Изабран је за редовног члана Медицинске ака-
венеролог, фтизиолог и оториноларинголог. као консултант бива позиван др Бородин. демије Српског лекарског друштва 1979. годи-
Сем хирурга и гинеколога, сви остали лекари су Године 1960. са ушног одељења Градске не. Један је од првих лекара из унутрашњости
целокупну опрему и инструментаријум донели боленице у Београду долази др Милутин Србије који је 1981. године одбранио доктор
у својим лекарским торбама. Милошевић, који поново отвара одељење и ску дисертацију на Медицинском факултету у
Почела је обнова болнице, формирање специјалистичку службу. Одељење је отворе- Београду под називом „Оперативно лечење
бројних специјалности, међу којим и оторино- но у ненаменској, бившој управној згради, у наглувих код отосклерозе с посебним оствр-
ларингологије, по први пут у ужичком крају. неколико адаптираних просторија са 18 болес- том на примену протезе властите израде”. Био
Одељење за болести ува, носа и грла Опште ничких постеља. Рад је започео обучавањем је дугогодишњи уредник часописа „Ужички
болнице у Ужицу основано је почетком 1945. малобројног особља које му је додељено. До- архив”. Објавио је већи број стручних радова у
године, доласком оториноларинголога у ок- ласком др Милошевића настаје ново раздобље домаћим и стрним часописима. Учесник је ју-
виру планске расподеле здравствених кад- у развоју оториноларингололгије у Ужицу. Уво- гославенских оториноларинголошких конгре-
рова. Одељење је било смештено на спрату ди се већина класичних операција, дијаности- са. Усвршавао се у Аустрији и Холандији.
садашњег Инфективног одељења заједно са ка и ендоскопија. Започиње кадровски развој 1979.године, као кључни носилац посла, уз
Очним одељењем и имало је 10 болесничких пријемом на специјализацију 1961. године
првог специјализанта др Велибора-Борка помоћ колега и сарадника из колектива, орга-
постеља. Оснивач и први оториноларинголог низовао је југословенско-грчки конгрес отори-
у ужичкој болници, шеф одељења од 1945 го- Поповића. Крајем 1962.године др Милоше-
вић одлази за начелника оториноларинголош- ноларинголога, на Златибору.
дине. до 1953.године био је др Исак Хасон.
Рођен је у Београду 1904. Медицинске студије ког одељења у Панчеву а болница остаје без С’ развојем одељења и службе посебно
завршио је у Болоњи у Италији 1931.године, а одељења и специјалисте оториноларинголога. је поклоњена пажња перманентном после-
специјализацију оториноларингологије 1935. Крајем 1963. године за начелника долази дипломском усавршавању кадрова, како у
године у Клиници у Београду код професора др Милутин Вуковић који на тој дужности домаћим тако и у иностраним клиникама.
Вуловића. остаје до 1982. године. Рођен на Жабљаку Из одељења је потекло и објављено преко 60
Године 1953. др Хасон одлази у Крушевац а 1924. године. Медицински факултет завршио стручних радова у домаћим и страним часо-
потом 1960.године оснива одељење у Краље- је у Београду 1953. године а специјализацију писима.
ву. Исте 1953.године оториноларинголошко оториноларингологије у Сарајеву 1957. годи- У годинама које су следиле, после 1990. на
одељење у ужичкој болници преузима др не. Добио је звање примаријуса 1974. године. месту начелника ОРЛ одељења смењивали су
Спиридон Бородин. Рођен је у Одеси у Русији Пензионисан је 1987, а умро 1989. године у се др Момчило Арсенијевић, др Алексан-
1898. године Медицински факултет завршио је Ужицу. дар Глушчевић, др Мирослав Јевтић.
у Беогрду 1927. године а волонтерску специја- Године 1964. примљен је на специјализа- Маја месеца 1995. године, у оквиру одеље
лизацију 1933. године у београдској клиници цију др Милан Јањић. Почетком 1965. годи- ња започео је са радом Одсек за максилофа-
код професора Вуловића. Као специјалиста до не завршио је специјализацију у београдској цијалну хирургију, а шеф Одсека је Др Милош
почетка II светског рата, радио је у Окружном Оториноларинголошкој клиници код професо- Божовић, максилофацијални хирург.
уреду у Зрењанину и бавио се приватном ото- ра Подвинеца др Велибор Поповић. Године
риноларинголошком праксом. Крајем рата, 1966. одељење је пресељено, као и 1968. го- Сада на одељењу раде др Момчило Ар-
до октобра 1946. године, био је шеф Ушног дине, а број болесничких постеља је повећан сенијевић, начелник одељења, специјалисти
одељења VI армије у Сарајеву. После демо- на 38. Пошто је Одељење ојачало стручно и оториноларингологије др Мирислав Јевтић,
билизације радио је као оториноларинголог у кадровски, почиње се опремати савременом др Недељко Жилић, др Драган Мили-
амбуланти Медицинског центра у Зрењанину, опремом. До 1965. године рађени класични војевић, др Желимир Младеновић, др
одакле је планском расподелом премештен у оперативни захвати уступају место савременој Милош Божовић, максилофацијални хируг, а
Ужице. Од 1953. године био је шеф одељења, а оториноларингологији. Тих година завршавају сада генерални директор Здравственог центра
1957. године прелази у Дом народног здравља специјализацију др Александар Глушчевић Ужице. Најстарији члан колектива др Калаба
и отвара оторинаоларинголошку амбуланту. (1977), др Славко Калаба (1979) и др Мом- Славко у овој години одлази у пензију.
Пензионисан је 1966. а умро 1976. године. чило Арсенијевић (1985). У ужичком здравству оториноларинголош-
Због епидемије полиомијелитиса 1956. го- Стални успон Одељења од 1965. године во- ка служба организована је од 1969. године у
дине инфективно одељење бива проширено дио га је ка врху српске оториноларингологије. Дому здравља у Ужицу у којој је дуго година
и преузима просторије ушног одељења, а ово Овакав тренд посебно је настављен доласком радио, а осам година био и директор Дома
добија једну просторију у тадашњем интерном за начелника одељења др Велибора-Борка здравља, др Веселин Јовановић, који је
одељењу која се адаптира за операциону салу. Поповића 1983.године. Рођен је у Прањанима од1991. године у пензији. Сада у Дому здравља
Болесници се смештају заједно са интерни- код Чачка 1931. године. Медицински факултет ради др Љиљана Каримановић.
БРОЈ 02 • НОВЕМБАР 2012 9
ИЗ ИС ТОРИЈЕ МЕДИЦИНЕ
10 ЗДРАВЉЕ
А С Т М А - Б О Л Е С Т ДА Н А Ш Њ И Ц Е
Дечија астма
Иако је астма једна од најстаријих познатих не функције имају велики значај и у праћењу
болести (први опис потиче из II века п.н.е., од тока астме и реакције на примену терапије.
Аретеја из Кападокије), њена етиопатогенеза је ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА: У детињству
детаљније разјашњена тек последњих година. постоји доста стања која могу бити узрок ви-
Астма је најчешћа хронична болест у дечјем зинга: опструкција малих дисајних путева,
добу, и има велики медицински и социјални интерстицијална обољења (акутни вирусни
значај. Термином астма се означава веома ши- бронхиолитис, инфекција Мyцопласмом пнеу-
рок спектар симптома, од веома благих облика мониае, пнеумонија, цистична фиброза, обли-
(који се манифестују само повременим епизо- терантни бронхиолитис) И други.
дама кашља, свирања у грудима и отежаног ди- ТЕРАПИЈА: Циљ лечења астме је успоста-
сања, уз дуге периоде без симптома), до астме вљање и одржавање контроле клиничких
са сталним симптомима, тешке за лечење и са манифестација болести. Када су добро кон- Мр сци мед др Александра Врачарић
компликацијама (бронхиектазије и др.). тролисани, пацијенти могу да спрече већину
погоршања-напада, немају ноћне симптоме, да избегавају физичку активност! Треба их
Последњих година је доказан тренд по- подстицати да се баве спортом, а уколико при
већања учесталости обољевања од астме нити сметње при напору.
физичком напору имају тегобе, јавити се лека-
у дечијем узрасту. То се може објаснити по- Терапија астме може се поделити на четири ру ради корекције терапије.
растом учесталости алергијске сензибилиза- међусобно зависне компоненте:
3. Проценити, лечити и пратити астму. Циљ
ције. Такође, упоредо са порастом броја нових 1. Успостављање партнерског односа из- лечења је постићи и одржати клиничку кон-
случајева астме, региструје се и пораст учеста- међу болесника и лекара. тролу. Родитељи треба да разликују две врсте
лости поленске алергије и атопијског дермати- 2. Открити и смањити изложеност фак- лекова које користи њихово дете: а) лекови за
тиса (екцема). торима ризика. Да би контрола астме била брзо отклањање симптома који се примењују
ЕТИОПАТОГЕНЕЗА: Истраживањима неко- боља, и да би се смањила употреба лекова, по потреби, за кашаљ, отежано дисање (бе-
лико група аутора, посебно Мартинеса и сар. болесници треба да избегавају факторе ризика та-2 агонисти, антихолинергици). Потребно је
постало је јасно да је астма у деце болест која водити рачуна колико често болесник користи
од почетка има различит ток и имунолошки лекове за олакшање симптома, редовна или
супстрат. Они су сврстали децу са астмом у три повећана потреба указује да астма није добро
групе: Прва, деца која имају уске дисајне путе- контролисана; б) лекови за контролу се користе
ве на рођењу (немају алергију, пушење мајке у редовно и свакодневно, у дужем временском
трудноћи је вероватно узрок интраутерине хи- периоду, и спречавају појаву симптома и на-
поплазије дисајних путева); бронхоопструкције пада. Као лекови за контролу болести користе
у ове деце пролазе обично до 6. године. Друга се модификатори леукотриена (монтелукаст)
група деце има знаке алергије (позитиван ИгЕ у или инхалацијски кортикостероиди-ИКС (нпр.
крви, екцем, позитивна породична анамнеза), флутиказон, будесонид, циклесонид) у ниским
почиње са бронхоопструкцијама у прве две го- дозама.
дине, и обично има тежи облик астме касније Код сваког болесника потребно је индиви-
у животу. Последња, трећа група, почиње са дуално одредити терапију, пратити да ли се
бронхоопструкцијама касније, после 6. године, придржава прописане терапије, да ли је по-
и има алергију; ова деца обично добро реагују стигнута контрола болести (одсуство дневних
на терапију и уклањање алергена из околине. и ноћних симптома, добра толеранција напора,
Једна од најважнијих и најкомплекснијих који има погоршавају симптоме. Деца код које ретка потреба за лековима за брзо отклањање
патофизиолошких особина бронха астматича- је болест контролисана мање су осетљива на симптома).
ра је њихова склоност да на различите, веома излагање факторима ризика. У нашим усло- За одржавање контроле астме важно је ре-
хетерогене стимулусе - алергију, иритативне вима, најважније, и често најтеже изводљиво, довно праћење и утврђивање најнижег корака
супстанце, вирусе, промену температуре и је избегавање излагања дуванском диму лечења, односно најмање дозе лекова којом се
осмоларности ваздуха, и сл. реагују преко- (родитељи не би требало да пуше у стану). постиже контрола болести.
мерним сужавањем. Термин који се користи за Поред тога, препоручују се превентивне мере: 4. Лечити егзацербације. Погоршања, напа-
означавање ове склоности дисајних путева да гриње кућне прашине - брисати прашину де астме, треба лечити на одговарајући начин.
се лакше и више сужавају него у здравих, јесте често, мокром крпом; прекриваче и јастуке Пацијенте треба обучити у којим ситуацијама
бронхална хиперреактивност (БХР). (антиалергијске) стављати у памучне или по- и што раније да започну са применом лека за
ДИЈАГНОЗА: Као први корак у постављању себне навлаке које не пропуштају ваздух, које брзо отклањање симптома, када да затраже
се перу једном недељно на високој темпера- лекарску помоћ. Тешки напади астме лече
дијагнозе неопходна је детаљна анамнеза. тури, избегавати вунене и перјане прекрива-
Клинички преглед - типичан аускултаторни се болнички. Након санирања агзацербације
че; велика спремања обављати кад дете није потребно је размотрити факторе погоршања,
налаз wхеезинга на крају експиријума. РТГ у кући, ако је могуће, користити усисиваче са
снимак плућа је неопходан да би се искљу- утврдити стратегију за њихово избегавање, и
филтерима. Кућни љубимци: избегавати др- поново размотрити план лечења болесника.
чила нека стања која могу бити узрок визинга жање животиња са длаком у кући (пас, мачка).
у деце. Утврђивање алергије кожним проба- Буђ, влага, бубашвабе: елиминисати буђ, У лечењу пацијената са астмом врло је
ма је неопходно, јер оне, осим што идентифи- смањити влагу у кући, стан чистити често и важно помоћи и родитељима и детету да
кују узрочни алерген (кога треба елиминисати темељно; ако се користе пестициди за уништа- прихвате болест и прилагоде се измењеним
из околине детета), указују да ли је астма вање бубашваба, водити рачуна да дете није условима. Дете са контролисаном астмом
алергијска или не. Испитивање функције плућа у кући. Полени: у сезони полена затварати може несметано да функционише у породици,
(спирометрија) може се радити у деце од прозоре, пресвући и истуширати дете по по- у школи, да се бави активно спортом. Астма
предшколског узраста. Осим откривања и про- вратку са отвореног простора. Деца не треба је болест са којом се може постићи нормалан
цене тежине бронхоопструкције, тестови плућ- квалитет живота, што и јесте наш циљ.
БРОЈ 02 • НОВЕМБАР 2012 11
ин ф о рм а ц ије з а п а ц ијенте
је жустро пешачење, 4-5 пута недељно, сваки пут око 40 минута, најмање 3.000 корака
(један је корак дуг око 75 цм). Томе одговара успон уз око 350 степеница, до лаганог
Друга фаза знојења. Пешачеље најмање 30 минута. Споро ходање није довољно, али је боље од
никаквога. Боље је ходати по неравном терену, у природи, с успонима и силазима, да се
ојачају све групе мишића. Идеално је планинарење.
почиње пошто се стекла још боља кондиција и здравље. То је трчање. Брзина трчања износи
око 7 км на сат, не више од пола сата, најмање три пута недељно, по било којем времену,
Трећа фаза уз одговарајућу одећу и обућу . Током једног трчања измјењују се периоди трчања с брзим
ходањем. Почетник почиње с десетак минута и сваке недеље убрзава за пет минута. Не
треба јести пре трчања, само попити воде.
је за најздравијa: Бављење спортом или аеробиком у фитнес-центру. Препоручује
се: пливање, скијање, гимнастика, бициклизам, а може и напоран рад у башти. За
контролу личне кондиције и здравственог стања меримо пулс у било којој фази физичке
Четврта фаза активности: нормалан пулс удара 60-80 пута у минути, ритмично, горња граница
допуштенога оптерећења израчуна се тако да се од 130 одбије бројка година живота, нпр. у
педесетогодишњака пулс не сме бити брже од 130 у минути у току активности. Та фреквенца
мора се после одмора, за 2-3 минуте, вратити на нормалу.
Контролом крвног притиска у једнаким временски интервалима, у истим условима, вођењем евиденције о мерењу
може се пратити вредност крвног притиска и вршити самоконтролу.
Категорије „Горњи” притисак mmHg „Доњи” притисак mmHg
Оптимални <120 <80
Нормалан 120-129 80-84
Високо нормалан 130-139 85-89
Хипертензија 1. степена (блага) 140-159 90-99
Хипертензија 2. степена (средње тешка) 160-179 100-109
Хипертензија 3. степена (тешка) >180 >110
12 ЗДРАВЉЕ