solo, Edward W. BIBLIOTEKA - Di Edvard V. Said XX VEK i ORIJENTALIZAM 112 Prevela s engleskog Drinka Gojkovié BeopvradReé zahvalnosti © Orijentu sam etao godinama, ali je najveéi deo ove knyige napisan tokom 1975-1976, u period koji sam proveo, kao stipendista Centra za bihejvioristigke nauke, na univer tetu Stenford, Kalifornija, Imao sam sreée da u ovo} jedin- stvenoj i velikodusnoj insiituciji dobijem ne samo podrsku. nnekolicine svojih kolega, nego i pomoé od DZoan Vormbrun, Goan Warmbrunn), Krisa Hota Chris Hoth), Deja Kilsmajer Gane Kielsmeier), Prestona Katlera (Preston Cutler) i direkto- 4 Centra, Gardnera Lindzija (Gardner Lindzey). Spisak pele telja, kolega i stuckenata koji Su Citalt it slusali delove ili pak Gitav ovaj rukopis toliko je dugaéak da i meni, a sad, kad se rukopis konaéno pojavio kao knjiga, mozda éak i njieaa, mo. Ze biti pomalo neprijaino. Ipak, Zelim da se na uvek dobro- oslo} podrici zahvalim Diene: i Ibrahimu Abw-Lugocu (a- net and Ibrahim AbwLughod), Noama Comskom (Noam Chomsky) i Rodzeru Ovenu (Roger Owen), koji su pratili ‘oval projekt od potetka do kraja. Isto tako, Zelim sa zahval- ‘no8éu da pomenem dobrodoilo i kritisko interesovanje kole- 8% prijatelja i stadenata sa raziiGtih strana, Cia su pitanja i dishusije znato doprineli izostravanju teksta, Andre Sifrin (André Schifirin) i Dzin Morton Jeanne Morton) iz izdavatke kuée Panteon bili su idealni urednike i lektor, i zabvaljuju njima je (bar za autora) tegobno pripremanje rukopisa postie fo instcuktivan i zanimljv proces. Marijam Said (Mariam Said) mi je ut vellkoj meri pomogla svojim istrazivanjem modeme istorije orijentalistickih institucija. No, osim toga, njena pode- Ska, ispunjena Ijubaviju, cmoguéila je ne samo da rad na ovo} knjizi bude zadovoljstvo, nego da uopste bude mogucan. Njujork Septembar—oktobar 1977 EVs UvOoD I rancuski novinar, koji je wokom udasnog gradanskog ata 175-1976, boravio u Bejrutu, s tugom je piso o ruzorenom Jnudskom jezgra koje je "ackada pripadato .. Satobnjano- Vow | Nervalovom Orijentis" Bio je, dakako, u pravu, poso- lovw st stanovigta jednog Bvroplianina.|Orjent je bezmalo, bio evropsk tzum; od starine je to bitttinesto romanticnih lvbivnih pustofoving, egtiemn bic, uspomend | pease Koji zive u Zovekovom secanju, jedinstvenih iskustava. A sada Je, evw nestaia0; na neki naéin, to se vee dogodilo, njegovo je Vien prosto, Bilo je mazda nevazno 80 se taj proces tige i ‘Oijentalaea, $10 su éak 1 a doba Satobaijana i Nervala tamo Diveli Orijentalei, i to su sada oni bili ti koji pate; za evrop- posetioca najvaznija je bila evropska slika Orijenta i nje- ktuelna sudbina - i jedno i deugo imalo je 7a novinara i injegove feancuske Cltece privilegovan zajednicki smisao. kod Amerikanaca, Onjent ne budi ista osc¢anja. Oni ga pve poweauju s Dalek Istokom (pre steza, » inom Ta ). Za raalikes od Amerikanaca, ko je ho bs . (hate paola adie-onoga nu al oom — lemon. eumevanjem Onjena kfe Je Z3sNorano 8 Do- ee ee u zapadnoevropskom iskustvu. O1 rope; rr jvetih, nalboga- je samo seed Beropes on je HEHE najvesth, nalbo ih 1 majstacih eveopskih kolonija, izvor njenih eivilizacyja i “thierry Desjardins, Le Martyre du Liban (Pasis: Pon, 1976), si, Uk10 Uvod Jeail, njen suparnikeu kali j jedna od njerih najdublih AajeedEih sik O Drugome. Uz to, Orient je pomogao da sef sropa (ili Zapad) define kao njeyova kontrastna sil ja, lénose, iskusvo, No, aijedan od dil Orijenaia nije samo} delo imaginaeije. Orjent je sastavni deo evropske materijal- ne Gyilizacije i kuhure VU kulturalnom, pa éak j ideoloskom Pogledu, orijentalizam to izrazava i reprezentuje jednim obli- kom diskurst koji nalazi podrsky w institucjama, vokabula- ru, akademskoj nauci, slikovnosti, doktrinama, tak i koloni jalnoj birokratji i Kolonijalnim Stilovima, Nasuprot tome, ameriéko razumevanje Origenta Zeli da deluje znatno mane zgusnuto, mada bi nase nedavne japanske, koreanske i indo- kineske aranture irebalo da potnu da utiéu na straranje te. zxenife, ralistinije svest 0 “Orijertu’. Stave, masivna ame rigka ekonomska i poriticka ufoga na bliskem (Srednjem) Is tok zahteva od nas da pokusamo da razumemo ta) Onjent S10 je moguse bole. Gitalae ce shyatitt (4 oe mu postajat sve jasnije tokom mnogih stranica koje stede) dla pod orjeatsirmom pocearte ‘mevam nekoliko stvari, koje su, po mome misljenju, sve me ‘du sebom zavisne. Najspremnije se pribvaia akademsko od- redenje orijentalizma; doista, v niza akidemskih institucija caiketajoS uvek jew sluzbi. Onjentlista je svako ~ bio on ane tropolog, Socio10g,istorear il filclog ~ ko predaje 0 Orijene tu, pie 0 njemu, ili ga istrzuje, svejedno da i'w njegorim specifiénim ili w njegovim opstim aspektima, a orijentaltzam je ono to taj naunik i naugnica rade. Ako poredimo s ter minima orfjentalne suudtj itt oblasne studife fea studies), tagno je da su dahaSn}spesialisti manje skloi termini orf ntalizam, Koll nfegove prevellke neodredenosti ‘nopstenosti, toliko i zato sto on padcazumeva nadmeni egze-— “Raval sav" evropskog Kolonijalizma deveinaestog 1 rang. Wadeswog Pa ipak, i dalie se pisu knjige i odrzavaju KKongresi u jo} je iH "Oriens” i ei su glayni auroritet ori- Jentaisti u svom starom it novom ruha, Sutin je u tome da Orijentalizarn 1 Gc onijentalizam ~ vet ako se ne safuya 0 svom ekadasnjem lika-—nastaviti akademste de Zvt Kruz stoje dokteine tteze ‘6 Orijenta i Oxjentalcima, Cowon ckiemskom teadicjom, dja sudbiea, reinkarna- tj, spec {ans prestvaia, dlom, red tnel cre knjge, povezane je opatije znacenje orlientalizma, raga fs mitljeny van na ontolosEOj-LeBi.) wolosko}_disiinkeii koja se povlaéi_iamedu ‘Osijenta 1 -s¢e) "Okcidentas Za 6 elie i rach med inna su petniel, romunsTerl, Mozofi, politithi teoretiéari, eke fhomist i kmpenjalni administrator, prihvatio osnovns rat ir tamedu Istoka i Zapadla kao polaznu tacku 22 svoje sloze- he teorije, epove, romane, deustvene opise i posiicke taresea- What se teu Orijenta, njegowih Kjuei, obiEaja, “dba, sudbi- whe. take dalje. Taj onjentatizam moze ds obeckwati Eshila tino, kao i Niktora Igoa, Dantea 1 Karla Marks, Neto ka siuje w ovum uvodks Ge se gozzbaviti metodoloSkim Proble~ sin, s Kojima Se sreGemo kad je jedno "polje” ovako Siroko Konstcuisano. Iismena izmedu akademskog i manje il vike imaginal suv) soatenja onjentalizma neprestana je; ed poznog osam- Iucstog, veka postoji medu njih znatan, prliéno diseiplino- sian, Cak | regulisan saobeaéa. Sada dolazim do treeeg nage Nieonjentalizms, Koje je istorii t materijlno preciznije de Hinisrno. nego Ova. prethodna, Usimajué) pozni osamtaesti Nek kato grubo odredena polzznti tathu, o orfjentafiznta se have mapravijai on se mode analiziratt kao esnafska institu ip 2a banljenje Orjentom ~ bavijenje koje ce se ogledadi w tine So Ce se o-njemu davati Have, odobravati odredena Hivatanja, Sto €e se OM opisivaci, ¢ njemer podudavat, S10 é se on upedivati, St0 €e Se njime viadati: ukeatko, orijentalizam: pusedovanjavlasti nad Oriergom, Smatiao sam da é= mi ov- Jie kako Bil Wentifikovao Ofjentalizam, koristd da upotre- bin Fukoov pojam diskursa, onako kako ga on opisuje