Antisepsa

Objavljeno 17/10/2016
Antisepsa je skup mera i postupaka kojima se delimično uništavaju mikroorganizami i
njihove spore sa predmeta, instrumenata i materijala koji dolazi u kontakt sa ranom. Antisepsa
ima za cilj da delimično uništi mikroorganizme, odnosno da ih toliko ošteti da se onemogući
razvoj infekcije.

Antisepsu, kao postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici
mikroorganizama, smanjuje njihov broj, sprečava rast i razmnožavanje, prvi je uveo 1867.
Džozef Lister (Joseph Lister 1827—1912). Nakon otkrića, Luja Pastera, da su
mikroorganizmi prouzrokovači infekcije, Lister je njihovu pojavu i širenje u rani doveo u
vezu sa visokim postoperativnim mortalitetom posle amputacije udova. Nakon što je započeo
tretiranje operativnih rana, nastalih posle amputacije, karbolnom kiselinom (fenolom), pranje
ruku u 5% karbolnoj kiselini, i prskanje operativnog polja istom, Lister je postigao
neverovatno veliko snižavanja broja smrtnih slučajeva usled nastale sepse. To je bio samo
uvod u revolucionarna otkrića u modernoj antisepsi, i početak primene antiseptičkog rada;
sterilizacije instrumenata, upotrebe hirurških rukavica i pripreme pacijenata i hirurga i
pratećeg tima za hirurške procedure.

Antisepsa se postiže metodama dezinfekcije.

Metode dezinfekcije:

1.Fizičke

 Toplota (termička dezinfekcija) – danas se najčešće koristi Pasterizacija je postupak

izlaganja namirnica (najčešće tečnih) temperaturi 55-70 °C radi produženja roka
trajanja. To je proces uništavnja vegetativnih formi mikroorganizama uz istovremenu
inaktivaciju enzima u tečnostima. U medicini se koristi za dezinfekciju laboratorijskih
podloga.
 UV zračenje – smanjuju broj uzročnika infekcije. Koriste se zraci spektra 240-280nm.
Služi za dezinfekciju različitih površina.

2.Hemijske

 Antiseptici- mogu biti : Biološki (to su antibiotici, vakcine- Tetalpan i serumi-

Tetabulin) i Hemijski (stavljaju se na kožu, sluzokožu i rane)
  Hemijska dezinfekciona sredstva – stavljaju se na predmete, instrumente i radne
površine

Zajedno za sve antiseptike i dezificijente je da mogu delovati:

 Bakteriostatski – sprečavaju razvoj, rast i razmnožavanje mikroorganizama

 Baktericidno – ubijaju mikroorganizme

Poželjne osobine dezinfekcionog sredstva:

1. U maloj količini deluju baktericidno

2. Rastvorljiva u vodi
3. Stabilna jedinjenja
4. Prijatnog mirisa
5. Dobro se podnose, ne oštećuju kožu i sluzokožu
6. Ekonomična
7. Nisu toksična za okolinu

Medicinski benzin – nije antiseptik, već organski rastvarač masti. Stavlja se na okolinu rane i
kožu. Otklanja masnoću sa kože, nečistoću, ostatke leukoplasta.

Vodonik peroksid – Hidrogen 3% rastvor, deluje oslobađanjem kiseonika (oksidacijom ) a

penušanje mehanički ispira ranu (gnoj, strana tela) i zato se koristi za ispiranje dubokih rana
gde je prisutna anaerobna sredina.

Borna kiselina – 3% koristi se za ispiranje rana ili mokraćne bešike a nešto blaži rastvor, 1-
3 % u otorinolaringologiji ili oftalmologiji za ispiranje sluzokože.

Alkohol – 70% Аethanolum dillutum, karakterističnog mirisa, lako isparava i zapaljiv je.
Služi za dezinfekciju zdrave kože u preoperativnoj pripremi. 96% rastvor se koristi za
dezinfekciju instrumenata i površina. Ne sme doći u kontakt sa ranom jer stvara hemijsku
opekotinu.

Povidon jod – u obliku pene ili rastvora, deluje baktericidno i bakteriostatski. Stavlja se na
kožu, sluzokožu, rane, opekotine, u preoperativnoj pripremi, hiruško pranje ruku… Nikada se
ne kombinuje sa Okteniseptom, i jedina mana je što izaziva kod nekih osoba alergijske
reskcije na koži.

Oktenisept – efikasan rastvor za tretmane kože, sluzokože i rana. Lak za upotrebu, jer je:
bezbojan i odmah spreman za korišćenje, dobra je vidljivost polja inspekcije, ne ostavlja
mrlje. Oktenisept se jako dobro podnosi, jer: ima jako dobru lokalnu podnošljivost, pospešuje
zarastanje rana, aktivna supstanca Octenidin se ne resorbuje

Rivanol – 0,1% rastvor žute boje, služi za dezinfekciju otvorenih rana, ogrebotina, posekotina
i otoka, ima antiseptičko dejstvo. Odličan je za previjanje septičnih rana i opekotina.
Asepsol 5% je bezbojni rastvor, prijatnog mirisa koji se razblazuje i koristi za dezinfekciju
, Asepsol 2%- Savlon- benzalkonium chloride – koristi se za kožu i sluzokožu, i spada u blaži
antiseptik.

Report this ad

Report this ad

POSTED INZDRAVSTVENA NEGA I

Infekcija
Objavljeno 06/08/2016
Infekcija (latinski inficere, što znači „zaraziti“) je biološki proces koji nastaje prodorom
patogenih mikroorganizama u telo domaćina i pojavu specifičnih simptoma i znakova.

Infekcija može biti:

1. Egzogena- uzročnik infekcije je iz spoljašne sredine (nesterilni materijal, instrumenti,

oruđe kojim je naneta povreda…)
2. Endogena-uzročnik infekcije je u samom organizmu, nastaje usled poremećaja
imuniteta

Uzročnici infekcija:

 virusi-(lat. virus – otrov) mali infektivni agens koji se razmnožava samo unutar živih
ćelija drugih organizama. Virusi su izgrađeni od samo dve komponente. Jednu
predstavlja nukleinska kiselina, a drugu omotač proteinske prirode. Iako poseduju
genetički, nasledni materijal, o virusima se obično ne govori kao o živim
organizmima. Virusi nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje proteine niti da
obavljaju metaboličke procese.
 bakterije-jednoćelijski organizmi prokariotske građe koji se uočavaju svetlostnim
mikroskopom. Najstariji su i najbrojniji organizmi na našoj planeti. Prisutni su u svim
vrstama staništa, uključujući i ljudski organizam.
 paraziti-(grč. para=pored i sitos=hrana) je mikroorganizam koji se hrani na račun
drugog organizma (nazvanog domaćin) u toku dužeg vremenskog perioda
  gljivice- patogene gljivice su gljive koje uzrokuju bolesti kod ljudi ili drugih
organizama.
 prioni -su posebni proteini koji izazvivaju neke bolesti kod ljudi i životinja. Nastaju
mutacijom gena koji kodira jedan protein ljudskog tela, prion protein. Ovakvi
izmenjeni proteini mogu se preneti na druge osobe

Vogralikov lanac

Da bi nastala infekcija neophodno je da se povežu određeni faktori. Bolest predstavlja

manifestaciju infekcije. Na pojavu bolesti utuču faktori domaćina, sredine kao i faktori
vezani za samog uzročnika. Od interakcije ova tri faktora, koja čine ekološki trijas, zavisi da li
će doći do pojave zarazne bolesti ili ne. Sam proces se može predstaviti lancem infekcije koji
se naziva Vogralikov lanac. Njega čine sledeće karike:

1. Izvor zaraze, iz koga se infekcija prenosi, mogu biti čovek ili životinja
2. Put širenja, način na koji se uzročnik infekcije prenosi do domaćina
3. Ulazno mesto, putem koga agens prodre u domaćina
4. Broj I virulencija klica- patogenost
5. Dispozicija ili sklonost domaćina da oboli od zarazne bolesti.

Bolesničke izlučevine – laboratorijski pregledi

Objavljeno 18/09/2017
U biohemijskim laboratorijama izvode se brojne kvalitativne i kvantitativne
analize različitih sastojaka biološkog materijala uzetog od pacijenata u cilju:

1. Postavljanja dijagnoze – potvrđivanje ili isključivanje bolesti na koju

se sumnja
2. Praćenje toka bolesti – procena efikasnosti terapije i prognoza
bolesti.

Od biološkog materijala, na pregled se najčešće šalju:

 Krv: venska, kapilarna, arterijska

  Serum, plazma
 Urin: prvi jutarnji, 24-časovni
 Sputum
 Feces
 Cerebrospinalna tečnost
 Amnionska tečnost
 Serozne tečnosti: pleuralna, peritonealna, perikardijalna
 Želudačni sok
 Duodenalni sok
 Povrćene mase
 Znoj
 Saliva
 Sperma
 Čvrsto tkivo

Pregled bolesničkih izlučevina (bez obzira o kojoj izlučevini je reć) može biti:

1.Makroskopski – Posmatranje i uočavanje promena vidljivih golim okom

kao što su: količina, boje, miris, taloženje, konzistencija….

2. Mikroskopski – pregled može biti:

 Biohemijski
 Bakteriološki (zasejavanje na hranjive podloge, razvoj određenih
kultura zahteva i izradu antibiograma)
 Citološki (pregled uzorka pod mikroskopom kako bi se utvrdilo
prisustvo ćelija koje nisu normalno u njemu prisutne, najčešće
maligne)
 Patohistološki (PHD nalaz služi za postavljanje dijagnoze bolesti na
osnovu mikroskopske analize uzorka tkiva ili aspirata)